GLOBALIZACIJA POSLOVANJASADRAJ

21. UVOD

32. ISTORIJSKA MERA GLOBALIZACIJKIH TENJI

32.1 Prvi talas globalizacije

42.2 Drugi talas globalizacije

52.3 Trei talas globalizacije ili turbo-globalizacija

62.4 Terminoloko odreenje globalizacije

83. OSNOVE EKONOMSKE GLOBALIZACIJE

103.2. Globalizacija svetskih tokova

134. FENOMEN GLOBALIZACIJE POSLOVANJA

144.1. Nove tendencije u poslovnom okruenju

175. GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE

186. INTERNACIONALIZACIJE POSLOVANJA SRPSKIH PREDUZEA

207. ZAKLJUAK

21LITERATURA

1. UVODU dananje vreme deavaju se velike promene u svetu. Svet u ijem centru stoji nacionalna ekonomija i nacionalna drava, menja se gotovo iz temelja. Da bi se izrazile sve te velike promene i deavanja, dolazi se do pojma globalizacije, sile koja stvara novi svet, diktira nove uslove i utie na itavo oveanstvo.

Globalizacija je u svojoj orijentaciji maksimiziranje globalnih profita i pretnja kvalitetu ivota na planeti, posebno zemalja u tranziciji. Bez obzira na negativne aspekte globalizacije, njenu pojavu bi trebalo prihvatiti kao izazov za mogunosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju i rastu. Ako se moe dokazati da je proces globalizacije zapoeo pre vie stotina godina ili da njegov poetak korespondira sa poetkom razvoja civilizacije, onda se opravdano postavlja pitanje nije li znaaj koji je posveen pitanju globalizacije u savremenim raspravama preuvelian. Nije li, samim tim, re o jednoj velikoj intelektualnoj greki koja znai da je u fokus panje postavljena lana dilema, iza koje prolaze mnogo znaajniji procesi. Ako se, s druge strane, poetak procesa globalizacije smesti u relativno skoranji period, poetak osme ili devete decenije XX veka, na primer, ima osnova za pretpostavku da je re o fenomenu kojim se stvara odreeni diskontinuitet u istoriji. To bi u teorijskom smislu, moglo voditi redefinisanju dosada postojeih teorija i bacilo bi novo svetlo na analizu savremenih i buduih dogaaja, kao to je to uostalom bio sluaj sa procesom industrijalizacije, bez koga se ni jedna moderna pojava ne moe adekvatno objasniti.

Dok je nekada, za veliki broj poslovnih aktivnosti bilo dovoljno poznavati samo lokalne prilike, afirmacijom procesa globalizacije trita javlja se spoznaja da bez uvida u kompleksne razvojne tendencije, gotovo svako lokalno delovanje postaje u velikoj meri problematino. Drugim reima, globalizacija trita, kao rastua korelacija njegovih pojedinih segmenata, daje nove pretpostavke poslovanja u meunarodnim okvirima. Od uesnika na svetskom tritu zahteva se novi kvalitet u pogledu izbora modaliteta za ukljuivanje na globalizovano svetsko trite.

Naputanje starih paradigmi, tradicionalnih koncepata i definisanje novih pristupa meunarodnom poslovanju, podvlai potrebu da se svi akteri ukljue na globalno trite u kompleksnijem obliku kako bi se izvrila njihova potpunija integracija u meunarodne ekonomske tokove. Promene u globalnom okruenju dovele su do poveane slobode odvijanja meunarodnog poslovanja, ali i promenjenih uslova za ostvarivanje konkurentnosti.

Ekonomske, politike, tehnoloke, kulturne, demografske, ekoloke i druge tendencije u okruenju imaju znaajne uticaje na sam razvoj makro trita.

2. ISTORIJSKA MERA GLOBALIZACIJKIH TENJIDrevne civilizacije i nove zajednice pokazuju kroz svoje istorijsko trajanje mnoge strane ljudskog bia i njegove tenje i nastojanja. U tom duhu moemo govoriti i o preteama onog to danas nazivamo globalizacija.

Stvaranje i ivot prvih velikih religijskih sistema predstavljaju prve slike sveta koje prevazilaze lokalne duhovne horizonte. Najistaknutije mesto u tom periodu (od 300. godine stare ere pa sve do renesanse) zauzima mediteranska kulturna zona sa svoje dve grane: arapsko-islamskom i evropskom, sa tri carstva: rimskim, otomanskim i vizantijskim, sa etiri ukrtajue civilizacije: helenskom, islamskom, istono-hrianskom i zapadnohrianskom. Sa jedne strane smo tada imali prostor kulturnog, religijskog i ekonomskog ukrtanja na ovom tlu dok se na drugoj strani planete uzdizala kinesko-konfuijanska kulturna zona sa kineskim carstvom u centru i Japanom na periferiji. Spona ovih civilizacija bie osvajanja Dingis-kana u 13. veku koja e omoguiti Evropljanima mnoga otkria (barut, kompas,..),a koja su kasnije dovela do uspona Evrope i njene potpune afirmacije. Treba jo spomenuti ogromna prostranstva i mase koje je objedinjavao islam , kao i prostrane regione indijske civilizacije i Subsaharske Afrike.

Ipak, vre forme ujedinjavanja stanovnitva u gigantske kolektivitete predstavljaju predmoderne univerzalne drave: Kinesko carstvo, Paks Mongolia, Rimska imperija, Otomanska imperija, Ruska carevina. Pretee modernih saobraajnih i proizvodnih arterija kao i prve administrativne veze iji su pipci dopirali u najskrivenije kutke carstava, politiki i kulturno objedinjavaju prostor. Ipak, za razliku od dananjeg doba, glavne niti povezivanja zajednica nisu bile ekonomske ve kulturne i religijske, dok je uloga vojne ekspanzije bila odluujua. Ekonomska snaga se zbog sporog rasprostiranja tehnolokih inovacija nije mogla tako snano realizovati.

2.1 Prvi talas globalizacije

Krajem 15.-tog i poetkom 16. veka nastaje slom ravnotee meu relativno konkurentskim carstvima i civilizacijama i poinje dominacija Evrope nad ostatkom sveta. Vojna revolucija donosi kljunu prevagu Evrope nad ostalima i omoguava stvaranje prvih globalnih imperija izmeu 1500. i 1750. godine.

Ako bismo sutinski traili odgovor na pitanje razloga ovakvog sleda dogaanja, onda bi zasigurno morali da ga traimo u ulozi odnosa kolektivizam-individualizam i prilagoavanju i ovladavanja prirodom.

Kolektivistiki odgovor ranijih civilizacija ne predstavlja puku sluajnost niti istorijsku greku. Odgovor na specifian i otar izazov prirodne sredine predstavljao je stvaranje dinovske ljudske megamaine, masovne i strogo koordinisane i disciplinovane delatnosti obavljane pod gvozdenom pesnicom autokratskih vladara. To je bio odgovor koji je uticao i na oblikovanje ljudskih osobina, favorizovanje onog genetskog potencijala i oblika socijalne organizacije koji su obezbeivali kolektivno preivljavanje grupa u surovim okolnostima. Uspeh zasnovan na dugotrajnom guenju linosti i socijalnoj uniformnosti, posejao je sjeme budeg neuspeha trajnu stagnaciju i okamenjivanje drutva. Oslobaanje individualne inicijative i autonomije stvorie silnu socijalnu energiju na drugoj, zapadnoj strani sveta. Ovome je snano doprinela i protestanska etika, po nekima i odluujui inilac u nastanku ranog kapitalizma. Ona razvija tip racionalnog ponaanja koji energiju i snagu pojedinca usmerava u pravcu neumornog sticanja, akumulacije profita.

Moderan svetski sistem se raa u dugom 16. veku i njegov talas e preplaviti sve zemlje sveta. Majku globalizacije predstavlja modernizacija rasprostiranje superiornije tehnologije i socijalnih formi na sve ire prostore sveta i njihova stvaralaka imitacija, dok njenog oca predstavlja nasilna ekspanzija svetskih poredaka, predvoena monim hegemonima koji se smjenjuju na svetskoj areni. Kljuni aspekti modernizacije, u tom smislu, su: industrijalizam, moderno trite, nacionalna drava, vladavina prava i demokratija, kao i socijalna prava. Njihovo delovanje se u talasima rasprostire preko lokalnih granica i razara sve barijere, iskorenjuje sve parohijalne prepreke u ljudskoj komunikaciji.

Potreba za brzo rastuim tritem proizvoda industrijske revolucije vodi buroaziju do posljednjeg kutka planete. Eksplozija znanja predstavljala je skrivenu osnovicu njene (Evrope) superiornosti. Teritorijalna i ekonomska ekspanzija temeljile su se na nevienom napretku nauke i tehnologije, iji simboli su parna maina i maina radilica. Istovremeno je uinjen korak od sedam milja u razvoju kartografije i navigacionih mapa, otkriveni su novi instrumenti: teleskop, barometar, kompas. Procvetale su astronomija, fizika, inenjerstvo.

Meutim, pojavni oblik dominacije Evrope ogleda se u njenoj vojnoj sili. Zapad je osvojio svet nadmonou u primeni organizovanog nasilja. Kolonijalna carstva Holandije, Portugala, panije, Francuske i Britanije pribavie ovim zemljama korist koja e ih dugo nositi na krilima ekspanzije. Ogranieni evropski prostor se rairio u, do tada, nezamisliva prostranstva.

2.2 Drugi talas globalizacije

Drugi talas globalizacije nastaje u jeku industrijske revolucije oko 1850., da bi trajao sve do Prvog svetskog rata. U poreenju tog perioda sa dananjicom, nalazimo veliku slinost u periodu 1800-1913. meunarodna trgovina (kao deo svetskog proizvoda) se udesetostruila, tj. porasla je sa 3 na 33 odsto. Engleska, kao apsolutni suveren tog doba, investira ogromna sredstva u novonastajua trita. Tu su i veliki talasi emigrantske radne snage koji su preplavili obale Amerike i Australije.

Antiglobalizacijski rez nastaje poetkom Prvog svetskog rata, a naroito nastankom velike krize tridesetih godina koja je manifestovala slom meunarodnog finansijskog sistema i poetak traganja za odrivijim formama razvoja. U toj potrazi raa se kontrolisani, socijalni kapitalizam, na jednoj i korporativno - totalitarni sistemi na drugoj strani. Svoj antipod, globalizacija dostie tokom Hladnog rata, podelom oveanstva na neprijateljske blokove: kapitalizam, socijalizam i blok nesvrstanih. Bio je to svet podeljen gvozdenom zavesom, Kineskim i Berlinskim zidom.

2.3 Trei talas globalizacije ili turbo-globalizacija

Ono to savremenu javnost verovatno i najvie interesuje jeste stvarnost koja nam se upravo deava. Tempo ivota i dogaanja je takav da ljudi nemaju vremena da stvari sagledaju dublje i sutinskije, da zagrebu po povrinama koje im se serviraju.

Novi, ubrzani ritam globalizacije najbolje je, moda, oslikan u oglasu uvene transnacionalne korporacije Merrill Lynch Novi svet je star samo desetak godina i roen je padom Berlinskog zida 1989. godine. Sutina novog zamaha globalizacije koja se odvija strelovitom brzinom, ogleda se u nestanku blokovske podele sveta, tj. zavretku Hladnog rata i narastajuom strukturnom neravnoteom i dominacijom jedne od sila i njene doktrine. Afirmacija Sjedinjenih Amerikih Drava i uopte, anglosaksonskog koncepta materijalne civilizacije, donee svetu nebrojane tehnoloke i ivotne olakice i prednosti, ali i polarizaciju drutva i neravnopravnost koja je ve dodirnula kritinu granicu dobrog ukusa i pristojnosti. Iskoritavanje slabijih, potlaenih i nemonih, kao i licemerje vladajuih drava vie se ne moe nikako sakriti i opravdano izaziva revolt miliona ugroenih. Siromatvo i getoiziranost, periferija i poluperiferija nasuprot aice premonih svetskih barona. Ovakvo stanje nije nepoznato ljudskoj istoriji ali nikada nije bilo na ovaj nain izraeno i toliko oigledno kao sada. Sa ovim mojim konstatacijama se mnogi verovatno nee sloiti ali ideologija kojom se bogati jo vie bogate, a siromani postaju jo jadniji, mora se kritikovati i napadati. Ona ne sme ostati dominantna jer e nas sve zajedno oterati u provaliju postojanja.

Koje su to osnovne poluge mnogo spominjanog procesa?

Tehnoloka, informatika revolucija i njeni derivati kompresija vremena i prostora, svetske ekonomske transakcije, kulturni proizvodi elektronskih medija kao pretea zamiljenoj svetskoj kulturi, itd.

U prilog ovoj tezi ide i izjava Zbignjeva Beinjskog, jednog od vodeih apologeta moderne amerike geopolitike: Postindustrijsko drutvo je tehnotroniko drutvo, kulturno, psiholoki, socijalno i ekonomski oblikovano pod uticajem tehnologije i elektronike.

Jedna od najopipljivijih posledica moderne tehnologije jeste smanjenje distance izmeu ljudi i zemalja. Porediti mlazne avione sa jedrenjacima i parobrodima je gotovo iluzorno, ili pak, mogunosti interneta i savremenih telekomunikacija sa glasnicima, golubovima pismonoama ili diliansama, ipak je nemogue. Taj supersonini ritam modernih telekomunikacija kojima struji nervni sistem i duhovni ivot planete i mo kosmikih brodova i aviona vre komprimovanje vremena i prostora, odnosno, omoguavaju savremenom oveku iluziju da moe stii na svako mesto u kratkom roku i da moe ispratiti svaki znaajniji dogaaj i deavanje na planeti. Taj neprekidni link naeg miljea i itavog sveta ukida vremenske i prostorne granice i spaja nas sa ljudima sveta. Kau da je dananji seljak bolje informisan od predsednika drave pre stotinak godina, to dovoljno govori o nespornom napretku oveanstva.

Naravno, globalna ekonomija je sutinski oslonjena na elektronsko komuniciranje i ogromne mogunosti umreavanja tako da se gigantske mase finansijskog kapitala u jednom trenutku transferiu sa jednog na drugi kraj sveta ime ona dobija atribut planetarne ekonomije. Transnacionalne korporacije prave svoje paukove mree filijala na svim svetskim podruijima i posluju gotovo neogranieno. Njihova mo postaje gotovo neograniena i njihova fluidnost skoro da im omoguava neuhvatljivost i definitivno smanjenu odgovornost za postupke koje ine.

Jedinstven, globalni poredak raa se ne samo usled sve breg smanjivanja fizikih, ekonomskih, i duhovnih razdaljina, ve i usled rasprostiranja istovetnih tehnolokih formi prvo industrijalizma, a potom postindustrijalizma na sve ira prostranstva sveta. Uniformnost i standardizacija preplavljuju drutva i preoblikuju izglede gradova, proizvodnje, socijalne strukture, kulture, itd. Kompjuterska civilizacija polako isisava radnike iz fabrika i nosi simbole novog doba informacione sisteme, banke podataka i kompjuterski kontrolisane procese. Dobijamo kancelarije informativne ere.

Na poetku veka 95% stanovnitva je ivelo od poljoprivrede dok danas, u Americi, samo 3% stanovnitva jesu farmeri (iako je taj lobi u USA i dalje veoma snaan). Proces deindustrijalizacije je uao u svoju zavrnu fazu tako da 75% zaposlenih radi u uslunom sektoru. Osim toga, priroda postindustrijskih drutava se sem tehnoloke i profesionalne strukture ogleda i u pulsiranju slobodnijih ivotnih stilova, odnosa polova i generacija i navodno demokratskijem nainu ivota.

Novi tip proizvodnje moemo nazvati softver ekonomijom i znanje je osnovni izvor njene komparativne prednosti. Perjanice koje nose ovaj privredno-tehnoloki rast su: mikroelektronika, biotehnologija, telekomunikacije, industrija aviona i kompjutera, itd. Profit koji donose ove grane, odnosno njihova novododata vrednost (added value) je neuporedivo vea nego profit tradicionalnih industrijskih grana. Bitna nova osobina je i ta to tzv. intelektualne industrije nemaju vie prirodno predodreen dom ve su geografski slobodne i mogu da budu locirane na bilo kom pogodnom mestu. Ovde se pruaju mogunosti i zemljama i drutvima koja su manje razvijena da se ukljue u savremene informatike, privredne i ekonomske tokove. Ipak, postoje mnoga ogranienja u vezi sa ovom temom.

2.4 Terminoloko odreenje globalizacije

Nakon razornih napada na SAD 11. septembra 2001. godine mnogo se prialo o kraju globalizacije, o deglobalizaciji ili o poetku post-globalnog doba. Ovi znaajni dogaaji prema Don Greju nagovetavaju novu epohu svetskog biznisa u kome se moe smatrati da je era globalizacije je zavrena.

Skepticima rat protiv terorizma predskazuje svet sa izraenijim nacionalizmom, ponovno ustolienje geopolitike i amerike vojne hegemonije, snane drave i ponovno uvrivanje granica svake vrste. Sve to gotovo da potvruje sumnju da globalizacija sve vie predstavla termin za globalno udalavanje". Ova nova atmosfera straha i nesigurnosti drugim reima razobliava globalizaciju kao veliki mit kasnog dvadesetog veka. Kao suprotnost tome, za globaliste su dogaaji 11-tog septembra i strah koji su oni uzrokovali pre dokaz sukoba civilizacija" koji se iri nego li kraja globalizacije. tavie, suprotno Grejovom pesimizmu, ovi tvrde da su se obrasci globalne meuzavisnosti pokazali kao postojani, uprkos 11-tom septembru. Globalni terorizam je dodatno podstakao meupovezanost i svest o potrebi zajednike saradnje kako bi se ovaj globalni izazov neutralisao i na taj nain omoguila bezbednost graanima irom planete.

Prema jednoj studiji pod pokrovitelstvom Fondacije brae Rokfeler, globalizacija je samo novi naziv za integraciju sveta i pojaanu meuzavisnost izmeu drava u svetu intenzivnih i dramatinih promena. Jedno je jasno, globalizacija nosi sa sobom potpuno novu kvalitativnu dimenziju. Ono to je novo, u ovoj svojevrsnoj integraciji sveta (globalizaciji), jeste naglo ubrzanje ovog procesa uslovleno izuzetnim tehnolokim napretkom i nezapamenom ekonomskom meuzavisnou drava i ludi. Upravo je dinamika promena i pojaana integracija sveta dovela do mnogih zloupotreba globalizacije, nerazumevanja i pogrenih upotreba i tumaenja kako samog termina, tako i kompletnog procesa. Ovo posebno treba istai, jer nain i smer napretka globalizacije govori da je proces u pojedinim segmentima savremenog drutva divergirao i otrgao se od plemenitih cileva planetarnog napretka i smanjenja ludskih patnji i bede .

Prema Peujliu: "Priroda globalizacije izaziva duboki raskol u pogledima i objekat je strasne idealizacije, ili pak demonizacije i osporavanja, to je plod i injenica da globalizacija, poput stare boginje ive, ima vie potpuno protivrenih likova - povezujui svet, ona ga istovremeno hijerarhizuje stvarajui sve duble podele."

Stoga je potrebno konstatovati da "novi svetski poredak" i globalizacija kao njegova ideoloka platforma ne predstavlaju koncept savrenog sveta. Brojne su anse koje se u njemu ukazuju, ali suvie optimistian pogled mogao bi da da iskrivlenu sliku koja bi onemoguila motivaciju i napore da se stalno unapredjuje kvalitet ivota ludi u sadanjem i buduem svetu. U isto vreme, treba istai da suvie negativan, apokaliptian pogled moe da izazove sline posledice ako ne i gore. Globalizacija onakva kakva je do sada razvijena davae rezultate u zavisnosti od smisla koju joj sami ludi daju svojim naporima i tenjama. To posebno vai ako se prihvati ranija tvrdnja da je globalizacija samo novi naziv za stari proces integracije sveta, samo sada naglo ubrzan. Zbog svega toga bi mogua definicija globalizacije bila, da je ona u stvari "objedinjavanje ludskih napora i aktivnosti u smeru ubrzane integracije oveanstva, na planetarnom nivou, podstaknuta nezapamenim kretanjem ludi, tehnologija, kapitala, informacija, ideja i kulturnih vrednosti meu dravama i narodima, ali na nain da ni drave ni narodi ne kontroliu ovaj proces u elenoj meri".3. OSNOVE EKONOMSKE GLOBALIZACIJE

Mereno terminima koji se odnose na tokove u okviru svetske ekonomije, glabalizacija, ili preciznije ekonomska gobalizacija, bez sumnje stagnira posle ekspanzije s kraja prolog i poetka ovog veka. Da li to zaista oznaava kraj globalizacije kakvu znamo ili je to jednostavno praznina u globalnom ekonomskom krugu bie na buduim istoriarima da presude. Dajui primedbu na prethodnu epohu globalne ekonomske transformacije Don Majnard Kejns je pisao o neobinoj epizodi u ekonomskom progresu oveka" u kojoj je internacionalizacija ... ekonomskog i socijalnog ivota. ... bila skoro zavrena". Mnogi njegovi liberalni savremenici, su ovu epohu (kasnije poznatu kao) belle epoque (1870-1914) povezivali sa pojavom novog svetskog poretka u kome je rat postajao sve vie stvar koja se teko moe prihvatiti. Puke koje su pucale avgusta 1914. godine su brutalno uguile taj liberalni idalizam. Ta istorijska faza liberalne ili tanije imperijalne globalne ekonomske intergracije ipak ostaje klasini standard prema kome mnoge naune analize odreuju sadanji period. I ako postoji veoma raireno i sveobuhvatno slaganje meu analitiarima globalne politike ekonomije da u periodu posle 1945. godine, a naroito u prethodne tri decenije, postoji znaajno poveanje prekograninih ekonomskih aktivnosti, ovaj se razvoj razliito interpretira. Postoji malo slaganja oko toga da li tendencije otkrivaju jo jednu nobinu epizodu" u evoluciji svetske ekonomije ili moda njenu rastuu segmentaciju ili dezintegraciju. Osim toga, poto globalizacija obuhvata mnogo vie od ekonomske sfere zakluci o njenom savremenom znaaju drastino variraju. Ovde su u pitanju, bar jednim delom, razliita shvatanja globalizacije.

U okviru politiko-ekonomske literature globalizacija je pre svega povezana sa procesom intenziviranja ekonomske integracije sveta. Tako na primer, Hirst i Thompsan tvrde da mi moemo tek poeti da odreujemo po pitanju globalizacije ako imamo neki relativno jasan i taan model kakva bi globalna ekonomija trebala da bude". Ova pretpostavka da se globalizacija moe shvatiti prvenstveno kao ekonomski proces i da se moe odrediti u odnosu na neku idealizovanu globalnu ekonomiju" je u suprotnosti sa konceptom veine ire socijalne naune literature. Tu se globalizacija shvata kao multidimenzionalna pre nego jedinstvena, njen se proces jasno uoava kroz kulturne, politike, ekoloke, vojne i socijalne oblasti - ona nema nameru da doe do nekog odreenog zakluka utoliko to ne pokazuje istorijsku odreenost niti fiksni ishod. Ispod povrine ovih razliitih koncepcija su znaajne metodoloke rasprave i neslaganja oko toga kako se kompleksni istorijski i socijalni fenomeni, kao to je globalizacija, najbole izuavaju. Nedostatak slaganja govori o potrebi da se obrati panja kada se automatski daje prednost ekonomskom u bilo kakvoj sistematskoj analizi globalizacije, i jo vanije u izvlaenju uoptenih zakluaka o globalizaciji kao socijalnom procesu samo na osnovu analize ekonomske sfere. Kombinovanje globalizacije sa ekonomskom globalizacijom je drugim reima, kategorka greka. Meutim, malo diskusija o globalizaciji moe da ignorie njenu ekonomsku dimenziju. Konceptualno globalizacija je esto izostavlena u pojmovima o liberalizaciji, internacionalizaciji, univerzalizaciji, vesternizaciji ili modernizaciji. Meutim, ni jedan od ovih termina ne sadri njene osobene atribute ili kvalitete.

U globalnoj socijalno-ekonomskoj literaturi globalizacija je uglavnom opisivana prihvatlivim razumno preciznim terminima kao pojava i funkcionisanje jedne, svetske ekonomije". Uzrok takvog pristupa je njen rastui intenzitet, obim i brzinu svetskih integracija i meusobne povezanosti od trgovine, preko proizvodnje i finansija do migracija. U tom pogledu ona se shvata kao prosec pre nego utvreno stanje, utoliko to se ona pripisuje istorijskoj tendenciji da se nivo svetske meusobne povezanosti poveava. Prema nekim autorima, zaista postoji znaajna konceptualna razlika izmeu pojma globalizovanje svetske ekonomije", i potpuno ili delimino globalizovana svetska ekonomija", to podrazumeva fiksirano stanje ili poloaj ekonomske integracije.

Ova razlika izmeu postojati" i biti", koja e kasnije postati oigledna, je naglaena od strane Kejna koji prave razliku izmeu globalizacije kao istorijskog procesa - i globalizma - kao rezultirajueg stanja u bilo kom istorijskom momentu. To implicira, poto globalizacija nije niti neizbena niti odreena niti neodoliva, da zbog toga ona moe u nekom odreenom istorijskom momentu, rezultirati u jae ili slabije forme globalizma. Prevedeno na jezik globalne politike ekonomije, globalizacija se moe povezati sa jaim ili slabijim oblicima svetske integracije. Ako se shvati kao proces, ekonomska glaobalizacija inplicira rastuu transformaciju ili kvalitativnu promenu u organizaciji svetske ekonomije. Vrlo jednostavno, vremenom e kumulativni obrasci (modeli) i mree prekograninih ekonomskih aktivnosti razdeliti svet na posebne nacionalne ekonomske jedinice, to e uzrokovati da se razlika izmeu domae i svetkse ekonomije teko odrava. Drugim reima, globalizacija stvara takve nepredviene ili sistemske osobine da svetska ekonomija ubrzano poinje da radi kao jedinstvena celina. Ova strukturalna promena moe biti evidentna, meu drugim stvarima, u formiranju i oblikovanju globalnih trzita, proizvodnih mrea, u globalnoj podeli radne snage i u poslovnoj konkurenciji zajedno sa globalnim sistemima ekonomskih propisa i uprava u rasponu od Svetske trgovinske organizacije do Internacionalnog odbora za raunovodstvene stanarde. Ono to podrava ove promene na skali ekonomske organizacije su savremene informatike tehnologije i infrastrukture komunikacija i transporta. One su omoguile nove forme i mogunosti u brzoj kompjuterskoj obradi podataka svetske ekonomske organizacije i koordinacije.

U ovom procesu udalenost i vreme su znaajno preoblikovani. Tako da se, na primer, ekonomski i drugi potresi u jednom regionu sveta mogu brzo proiriti preko planete, esto sa ozbilnim lokalnim posledicama. I ako je geografija jo uvek bitna, globalizacija je povezana sa procesom saimanja societalnog odnosa prostor - vreme. To je bukvalno svet koji se smanjuje, u kome se poreklo ak vrlo lokalizovanog ekonomskog razvoja, od rasta cena do korporacijskog restruktuiranja, moe dovesti u vezu sa ekonomskim stanjem na drugom kontinentu. Meutim, jedinstvena svetska ekonomija nije jednakog opsega kao univerzalna ili planetarna ekonomija. Preciznije, termin svetska" se obino odnosi na obrasce interregionalne i interkontinentalne ekonomske razmene i povezanosti. Prema tome, globalizacija se shvata kao ponovno odreivanje ekonomskog prostora manifestovanog u interziviranju inter ili nadregionalnih ili multikontinentalnih mrea i tokova ekonomske aktivnosti. U stvari, globalizacija oznaava relativnu denacionalizaciju svetske ekonomije kao znaajan aspekt ekonomskog ivota koji je brzo postao organizovan na interregionalnoj i multikontinentalnoj lestvici prelazei ograniene nacionalne ekonomske prostore. Ovo ponovno odreivanje se meutim ne doivlava isto u svim ekonomijama ili regionima jer je globalizacija primetno nejednak (prevrtliv) proces. Razliiti obrasci povezaosti ili mogua marginalizacija od svetske ekonomije definiu njenu promenlivu geometriju".Globalizacija ekonomskih tokova moda je danas najvie izraena i upravo ono prvo na ta se pomisli kada se o samoj globalizaciji govori. Ogranienje nekad suverene uloge nacionalne drave, irenje trita preko cele planete bez vidljivog izgleda da im neko stane na put, gomilanje bogatstava u sve manje zemalja, a i unutar tih zemalja sve je vea disproporcija izmeu bogatih i siromanih. Ono to je izgledalo izgledno tokom nekoliko decenija nakon drugog svetskog rata istaknuta uloga tzv. socijalne drave, briga o slabije pokretnom, manje zdravom i starijem stanovnitvu, besplatno kolstvo i zdravstvo kao da sve vie odlazi u istorijski zaborav. Na delu je sve izraeniji prastari princip jaeg, koji se i ne trudi previe da svoju ulogu zamaskira tobo humanim ciljevima. Dalekovidi ekonomisti su jo pre dvadesetak godina predvideli stvaranje nove globalne ekonomije, koja e biti neto razliito od do tada poznate, i nairoko prihvaene, internacionalne ekonomije.

Ekonomska globalizacija oznaava u prvom redu stvaranje i utvrivanje pravila jedinstvenog svetskog trita sa slobodnim podstie konkurenciju i razvoj. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste ve zaraeni kapital da onemogue stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti trite.

Pokazatelji njenog postojanja u ekonomskoj sferi jesu:

poveanje meunarodne trgovine,

porast meunarodnog protoka kapitala,

erozija nacionalnih suvereniteta kroz stvaranje organizacija kao to su WTO ili OPEC,

poveanja udela u svetskoj ekonomiji koji kontroliu multinacionalne kompanije i

poveanje uloga meunarodnih organizacija kao to su WTO, IMF koje kontroliu meunarodne transakcije.

Gledajui dosadanje tendencije globalizacije i naine njenog razvoja, moemo ovaj njen pravac nazvati neoliberalnim. Ovakav vid globalizacije ima pozitivne strane: slobodno svetsko trite i slobodna konkurencija su podstakli inventivnost, preduzetniki duh i razvoj tehnologije; privatno preduzetnitvo uspenije stvara bogatstvo nego drava; razvoj individualnih sloboda. Ipak i negativne strane su brojne. Izgleda da ipak ova kritika ne moe u potpunost da pogaa samo liberalni model globalizacije, jer to je samo ideal koji u stvarnosti nije ni izdaleka postignut. Upravo najvei branioci liberalne strategije, bogate zemlje, kre liberalne principe svojim protekcionistikim merama. Dakle, mogli bismo otro kritiki govoriti o liberalnoj koncepciji globalizacije da je ona u potpunosti ostvarena. Ovako, moemo ukazati na negativne strane globalizacije u ekonomskoj sferi samo ako uzmemo u obzir da je ona meavina i liberalne i protekcionistike strategije.3.2. Globalizacija svetskih tokova

Globalizacija je zavrnica integracije trita irom sveta. Globalizacija odraava jeftinije trokove transporta, bolju informacionu tehnologiju, i oslobaajuu politiku smanjenja barijera izmeu zemalja, sa ciljem postizanja efikasnosti iz visoke skale i specijalizacije.

Svetsko trite je skup odnosa ponude i tranje inputa proizvodnje, roba, usluga, novca, kapitala i dr. finansijskih instrumenata, i slino izvan granica nacionalne kompanije. Predstavlja skup odnosa ponude i tranje koji se uspostavljaju izmeu proizvoaa i institucija iz razliitih nacionalnih ekonomija.

Dananji svet karakterie dominacija transnacionalnih korporacija, snano prisustvo drave u privredi i globalizacija svetske ekonomije.

Ukoliko se osvrnemo na situaciju u svetskoj ekonomiji, vidi se da procene brzine ekonomskog rasta i smanjenja inflacije u jakim industrijskim ekonomijama ostaju pozitivne. Perspektive ekonomija u razvoju, sa druge strane, takoe su pozitivne.

Svetska ekonomija nastavlja da jaa sa stopom rasta koja bi ove godine rebalo da dostigne 5 procenata. Trita ekonomska u razvoju igraju znaajnu ulogu u ovom postignuu, izvlaei korist iz globalnih integracija, izuzetne naklonosti nvestitora i visoke likvidnosti. Ipak, ovakvi pozitivni ekonomski izgledi jo uvek mogu biti pod senkom geopolitike i nestabilnosti vodeih ekonomija kao to su SAD i Kina.

Budui da likvidnost na meunarodnim tritima raste, primeuje se izvesno poputanje u kriterijumima kreditiranja i investiranja. Ova injenica nesumnjivo

predstavlja prednost za one koji pozajmljuju sredstva, ali ipak nagovetava i zabrinutost i potencijalni rizik za investitore na globalnom nivou.

U vreme kada je stanje svetske ekonomije pozitivno i kada zemlje u regionu imaju mogunost da privuku vie meunarodnih investitora, unapreenje prepoznatljivosti lokalnih trita postaje bitnije nego ikada do sada. U tom smislu, aktivnosti koje treba najvie preduzeti e u narednom periodu biti orijentisane na:

Naine ouvanja konkurentnosti trita;

Uveavanje likvidnosti ;

Uvoenje novih proizvoda;

Razvijanje metoda za poveanje sigurnosti investitora;

Konsolidaciju trita, i

Korporativno upravljanje.

Procenjuje se da e do 2027. godine u stvaranju svetskog BDP sa oko 80% uestvovati globalne industrije - od oekivane 91.000 milijarde $, 73.000 e se kreirati na globalnoj osnovi to predstavlja uveanje za 12 puta u poreenju sa 1997. godinom (tabela 1).

Industrija/proizvodi 1997.2027. procena

Globalizovani673

Na putu globalizacije 1813

Lokalni45

Ukupno2891

Tabela 1. Oekivani trend procesa globalizacije do 2027. (prema vrednosti stvaranja svetskog GDP u 000 mlrd $)

U tom smislu, injenica koja je u ovom periodu snano dola do izraaja je da samo otvorene ekonomije, spremne da prihvate novu logiku trita u punom smislu i prilagode svoju strukturu i institucije tim procesima mogu da raunaju na meunarodne (samim tim i ukupne) ekonomske efekte. Tradicionalni pojam domaa trita je izgubio na sutini odnosno u takvom kontekstu shvaen donosi sueljavanje sa realnou da ona ne mogu vie biti na stari nain sauvana ili izolovana od novonastale globalne (ranije definisane spoljne) konkurencije, niti se mogu postaviti kao okvir za proizvodnu ili trinu ekspanziju u narednom periodu jo intenzivnijeg ispoljavanja ovih trendova.

4. FENOMEN GLOBALIZACIJE POSLOVANJA

Najizraeniji trend dananjeg poslovanja jeste rastua globalizacija trita i usluga irom sveta. Ovo se odnosi na sve, od avio-prevoznika do automobila, od bankarstva do brze hrane, od odee do kompjutera, od deterdenata do pelena za bebe, od elektronike do liftova, od sokova do softvera. Kompanije, bilo da su amerikog, japanskog ili nekog drugog nacionalnog porekla, ostvaruju sve vei deo prodaje na meunarodnim tritima. Opte usmeravanje kompanija svih vrsta u pravcu internacionalnih trita rezultiralo je nastankom veeg broja trita proizvoda, koja su po dometu vie globalna ili regionalna nego domaa. Dakle, trita koja su nekad bila ograniena nacionalnim prostorima sada su dobila meunarodne dimenzije.

Savremeni privredni tokovi u svetskoj privredi, a pogotovu kretanja u okviru regionalnih integracija, postaju sve dinaminiji i unapred usmeravani, koordinacijom ekonomske politike u meunarodnim ekonomskim regionalnim integracijama. Nauno-tehnika revolucija postavila je tehnoloki faktor u ulogu najbitnijeg pokretaa privrednog razvoja i pokrenula snaan proces reindustrijalizacije razvijenih zemalja Zapada, i ne samo njih. U takvim uslovima, uz rast meuzavisnosti nacionalnih privreda i uz sve izraeniju potrebu opiranja amerikoj i japanskoj konkurenciji (u pojedinim visokotehnolokim oblastima dominacije) gotovo je zavren proces formiranja jedinstvenog unutranjeg trita, EU, odnosno evropskog privrednog prostora.

Proces globalizacije, zahvaljujui prevshodno dostignuima sredstava saobraaja i veza, pretvorio je nau planetu u globalno selo. Stvorile su se ogromne mogunosti koje pruaju podela rada i uporedne prednosti zemalja. Standardizacija je sutina procesa globalizacije svetske proizvodnje i trgovine. Samo prihvatanje standarda ne znai da su iezle prepreke za njihovu potpunu i stvarnu primenu u svim zemljama. Razlozi za to su razliiti jezici, valute i njihova stabilnost, nivo ekonomskog razvitka, tradicija, kultura ali i regionalno zatvaranje u pojedinim delovima sveta.

Znaaj meunarodnih aktivnosti preduzea svake nacionalne ekonomije, a pogotovu malih zemalja, je nesumnjiv i ujedno kljuni faktor razvoja i rasta u savremenim uslovima. Meutim, srpsko iskustvo je po mnogo emu bilo tokom niza godina praeno mnogim zabludama, negativnim rezultatima, optereeno zastarelim pristupima i neefikasnim reenjima.

Preuzimanjem, kupovanjem i udruivanjem sa drugim preduzeima, pokuavaju se dostii veliine neophodne za opstanak na novom tritu i konkurentnost. To se sprovodi na razliite naine: od koncentracije na jednu lokaciju i prednosti to ih nosi masovna proizvodnja, do stvaranja grupa na vie lokacija.

Upravljanje promenama i marketing strategija, kao preduslov meunarodnog poslovanja treba izvesti u krajnje nepovoljnom domaem i meunarodnom okruenju. Devastacija trita, prodaje i nabavke, kao i druge nevolje koje su pratile nau zemlju u poslednje dve decenije, doveli su do toga da se veina naih preduzea nalazi u poodmaklim stadijumima strategijske i operativne krize. Strategijsku krizu karakteriu ugroenost i erozija potencijala rasta, dok su indikacije operativne krize visoki trokovi, nedostatak inputa kao i ugroena likvidnost. Stalno poveavanje sloenosti upravljanja preduzeem, intenziviranje konkurencije, zahteva opta i posebna znanja, umea i vetine za donoenje upravljakih odluka.

4.1. Nove tendencije u poslovnom okruenjuNova nauno-tehnoloka revolucija, informatika tehnologija, sve vie razvija meunarodnu podelu rada povezujui nacionalne ekonomije u jedinstvenu celinu preko svetskog trita. Dananji svet karakterie dominacija transnacionalnih kompanija, snano dejstvo drave u privredi i globalizacija svetske privrede. Proces globalizacije poinje formiranjem Severnoamerikog sporazuma o slobodnoj trgovini NAFTA(SAD, Kanada, Meksiko), Evropske unije, Istono-Azijska Unija (Japan i tzv. mali azijski tigrovi). Izmeu njih se vodi borba za dominaciju na svetskom tritu u svetskoj privredi. To uslovljava internacionalizaciju proizvodnje i kapitala u cilju ostvarivanja profitnog interesa. Ovaj proces se intezivira posle 70-ih godina 20. veka. Tako finansijski kapital najrazvijenijih zemalja sveta uspeva povezati svaku taku (nacionalnu ekonomiju, preduzee) na zemaljskoj kugli, u jedno ,,globalno selo

Transnacionalne kompanije uklapaju svoj interes u dravni interes koliko je to god mogue, mada je prisutan izvestan sukob interesa. Naime, transnacionalne kompanije ele odrati svoju autonomnost maksimalno u cilju ostvarivanja profitnog interesa, zbog ega je i mogue da u nekim zemljama transnacionalne kompanije predstavljaju lokomotive razvoja, do onih koje vode tekim posledicama njihovog poslovanja. Danas se obino govori o svetskoj privredi, kako privredi transnacionalnih kompanija, koje posle 80-ih godina 20. veka, kontroliu preko 50% svetske proizvodnje, 2/3 svetske trgovine, meunarodnog transfera tehnologije, s tendencijom daljeg rasta. Primetno je, da se interesovanje gotovo svih zemalja sveta prebacuje sa ideoloko-politikog i vojnog kompleksa na ekonomsko-tehniko-tehnoloki razvoj. Zavisnost izmeu zemalja uspostavlja se preko novih tehnologija i finansijskih tokova (izvoz kapitala i proizvodnje).

Imperativ razvoja nauke i tehnologije informatika tehnologija, telekomunikacije, biotehnologija, genetski inenjering i sl. ubrzavaju process globalizacije svetske privrede i dovode do meuzavisnosti u svetskoj privredi, koja se razliito odnosi na razvijene i nerazvijene zemlje. Dovoljno je napomenuti da razvijene zemlje razliito preferiraju saradnju sa ostalim zemljama. Njima odgovara saradnja oko snabdevanja sirovinama i energijom, jeftinom radnom snagom, korienje apsorpcionih mogunosti trita nerazvijenih zemalja i sl, to sve skupa ima za posledicu poveanje jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Pre 100 godina taj jaz je bio 6:1, pedesetih godina 20 veka 18:1, krajem 20. veka vie od 35:1, uz realne pretpostavke da e taj odnos poetkom 21. veka biti 47:1. Uz to prisutna je prezaduenost zemalja u razvoju, demografska eksplozija, i visok stepen nezaposlenosti, kao i nagomilavanje problema uslovljeni izvozom prljave tehnologije i nuklearnog otpada iz razvijenih u nerazvijene zemlje sveta. Dakle, globalizacija se uvukla u sve pore naih ivota, to e rei da je u principu ekonomske prirode, a prema MMF-u, ona oznaava veoma brzu integraciju ekonomije irom zemaljske kugle, prevashodno preko trgovine, finansijskih tokova, razmene tehnologije, informativne mree i meukulturnih i istorijskih naslea kretanja Globalizaciju pospeuje sve bolji i efikasniji transport, komunikaciona i informaciona tehnologija, to sve skupa omoguava vei obim proizvodnje uz snienje trokova proizvodnje, brzinu i rastojanje kojima se prenosi roba sa jednog mesta na drugo, uz smanjenje trokova takve razmene, s jedne strane, i potpunije zadovoljavanje ukusa i potronje kod potroaa sa stanovita veeg izbora razliitih vrsta proizvoda i usluga, s druge strane.

Globalizacija je prisutna u itavom svetu ukljuujui i podruje na kome mi ivimo. Jednostavno reeno, globalizacija i tranzicija su meusobno povezani, tim pre to se putem tranzicije oivljava trite i privatno vlasnitvo kao preduslov demokratizacije drutva. Stoga vlade svesno menjaju politiku smanjenja i eliminisanja prepreka da bi se kretanje robe, kapitala i usluga nesmetano odvijalo, pogotovo kada vlast kroz sopstveno delovanje sazna koliko ih takve barijere kotaju. S druge strane, mone kompanije menjaju svoju strategiju poslovanja i stavljaju akcenat na rast profita kroz smanjenje trokova, a ne preko poveanja cena roba i usluga.

Iako globalizacija ima za cilj stvaranje jedinstvenog svetskog trita, ono nosi sa sobom i neke veoma znaajne negativne posledice, posebno za nerazvijene zemlje sveta. Tako se na primer, vei deo trgovine odvija unutar tri pomenute integracione celine regiona (NAFTA, Evropska unija, Azijska unija) a ne izmeu zemalja koje pripadaju razliitim integracionim celinama. Istraivanja pokazuju da e zemlje lanice OECD kupiti robu iz svoje zemlje dva i po puta pre, nego da takvu robu kupi u drugoj zemlji. To znai, da se veina trgovine odvija unutar tri regiona, a ne izmeu svih regiona, to upuuje na zakljuak da ipak postoje bitne razlike u cenama istih proizvoda u razliitim zemljama.

Iz svih pobrojanih nedostataka globalizacije, najbolniji je problem ve pomenuti jaz izmeu bogatih i siromanih. Prema statistikim podacima, odnos izmeu prihoda 20% najbogatijih i 20% najsiromanijih zemalja se smanjio sa 15:1 na 13:1 u poslednjih trideset godina. Uz to, samo poreenje nije najbolje jer okosnicu globalizacije ne ini ba 20% najbogatijih zemalja, nego znatno manji broj, gde najznaajnije mesto ima 67 (grupa od 7 najrazvijenijih zemalja sveta). Tako globalizacija uveava mo multinacionalnih kompanija, pogotovo kada se zna da neke multinacionalne kompanije imaju vee prihode od pojedinih drava, mada i ova poreenja imaju nedostatak jer se porede razliiti podaci, prodaja i BDP.

Ipak, najvea zamerka globalizaciji je to to je ona ocenjena kao pogubna za radnike. Krilitaca bie vie posla nosi sa sobom smanjenje plata. Radnici manje mogu uticati na uslove rada, a pregovaraka mo im opada. I sa ove strane, veina ulaganja odlazi u bogate zemlje. Tako je, na primer, 81% sredstava koje je Amerika plasirala van zemlje u zemljama koje imaju visoka primanja, a manje od 1% odlazi u zemlje gde su lini dohoci niski, mada su plate koje daju multinacionalne kompanije u zemljama sa niskim i srednjim linim primanjima u proseku 1,8 do 2 puta vea od prosenih plata u tim zemljama. Iz svih pobrojanih nedostataka globalizacije, najbolniji je problem ve pomenuti jaz izmeu bogatih i siromanih.

Meutim, glavna zamerka globalizaciji je da nisu sve zemlje profitirale globalizacijom, ve su i izgubile, pogotovo zemlje koje su bile protiv globalizacije. Ovo tim pre to zemlje koje su prihvatile globalizaciju nailaze na problem liberalizacije trgovine koja do dananjeg dana nema minimum elemenata fer pleja. I dalje bogate zemlje postavljaju prepreke uvozu poljoprivrednih i tekstilnih proizvoda, primarnih sirovina, obue i sl. iz nerazvijenih zemalja, gde ove zemlje imaju komparativne prednosti. Ove prepreke ili zabrane uvoza kotaju zemlje u razvoju preko 100 mlrd. godinje, to je dva puta vie od ukupne pomoi koje ove zemlje primaju.

Informatika revolucija i snaan razvoj tehnologije i komunikacija doprinose visokom stepenu pokretljivosti kapitala koji doprinosi razvoju bogatih, a destabilizuje zemlje u razvoju. im se uoe prvi oblici krize, bogate zemlje, zahvaljujui mobilnosti kapitala, uspevaju da izvuku svoj kapital, to onda krizu jo vie produbljuje i ubrzava, dok je u nekim zemljama povlaenje kapitala od strane multinacionalnih kompanija bila kap koja je prelila au i izazvala ozbiljne ekonomske krize.

Konstantan protekcionizam u razvijenim zemljama, koji je evidentan, uprkos stalnoj prii o slobodnoj trgovini, u stvari je rezultat stava koji prevladava u razvijenim zemljama da je liberalizacija zapravo injenje ustupaka drugim zemljama. Najbolji primer za ovo je uvoenje carina na uvoz elika od strane Amerike administracije i protivmere EU i drugih zemalja.

Ipak, na irenje globalizacije u poslednjoj deceniji je svakako najvie uticala navodna briga za bezbednost, u svakom moguem smislu. Dovoljno je pomenuti 11. septembar 2001. godine u Americi i to dovesti u kontekst vee kontrole i manje mobilnosti kapitala i ljudi koji prelaze iz jedne u drugu zemlju. U tom kontekstu, bezbednost zemlje se moe upotrebiti kao argument da drave moraju biti ekonomski nezavisne i same proizvoditi materijalna dobra od strateke vanosti, to bi u budunosti moglo imati dalekosene negativne posledice po meunarodnu trgovinu.

Globalizacija je zavrnica integracije trita irom sveta. Multinacionalne kompanije su preduzea koja posluju simultano u mnogim zemljama. Globalizacija odraava jeftinije trokove transporta, bolju informacionu tehnologiju, i oslobaajuu politiku smanjenja barijera izmeu zemalja, sa ciljem postizanja efikasnosti iz visoke skale i specijalizacije. Multinacionalne kompanije prodaju istovremeno u mnogim zemljama. One takoe mogu, ako ele, i da proizvode u svetu gde je proizvodnja najeftinija, i uivaju korist obima ekonomije, mada e ipak prodavati mali deo na mnogo razliitih trita. Ovo ima tri efekta. Prvo, smanjuje ulazne barijere u odreenim zemljama. Strani multinacionalni potencijalni prodavac ne mora da nastoji da osvoji veliki deo trita, i zbog toga ne mora da mnogo smanjuje cenu da bi dostigao obim ekonomije, to proistie iz uspeha globalne trgovine. Drugo, mala domaa preduzea, ranije zatiena ulaznim barijerama, sada se suoavaju sa veom meunarodnom konkurencijom, i mogue je da ne preive. Tree, vea konkurencija, po proizvoaima sa niskim trokovima proizvodnje, dovodi do niih granica profita i niih cena. Ipak, ako postoji samo nekoliko multinacionalnih kompanija, one mogu izbaciti iz posla domaa preduzea koja proizvode po viim cenama, i onda se meusobno sudarati kako bi ponovo podigli cene. Neke od rasprava o globalizaciji aludiraju na to koji od ova dva ishodaje dominantan: da poetna cena pada ili da mogua naredna cena raste.5. GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE I MULTINACIONALNE KOMPANIJETransnacionalne kompanije, bitno utiu na pravce, strukturu i obim odvijanja meunarodne trgovine. One predstavljaju najznaajniji faktor podsticanja procesa internacionalizacije, odnosno globalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa.

Interesi i znaaj transnacionalnih kompanija prevazilaze nacionalne okvire. U tom smislu, prirodna posledica navedenih procesa je globalizacija meunarodnih ekonomskih odnosa. Meutim, transnacionalne kompanije, uporedo, sa svojim filijalama, stvaraju, sistem sopstvenih, oligopolskih i zatvorenih, internih trita. To ugroava proces globalizacije kao svetski i civilizacijski proces, jer stvaranjem sistema sopstvenih, oligopolskih i zatvorenih internih trita, bogatih je sve manje, ali su sve bogatiji, a siromanih je sve vie i sve su siromaniji.Tehnoloki progres i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili su barijere za meunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje, te je povean interes za meunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije meunarodnih ekonomskih transakcija. Treba imati u vidu da su osnovni nosioci globalizacije poslovanja transnacionalne kompanije, te se akcenat u globalnom poslovanju stavlja na kreiranje strategijske i konkurentske prepoznatljivosti, u to irim razmerama (ne beei od neophodnih lokalnih prilagoavanja).

Dugoroni poslovi ekonomske kooperacije s inostranim partnerima treba da predstavljaju strateki razvojni cilj kako pojedinanih preduzea tako i privrede u celini (sa mikro i makro razvojnog aspekta). Ova strategija treba, da u najveoj moguoj meri, bude usklaena sa strategijom razvoja ekonomskih odnosa sa inostranstvom i strategijom tehnolokog razvoja.

Treba imati u vidu nove tendencije u meunarodnom poslovnom okruenju koja imaju ulicaj na poslovanje preduzea: globalizacija,

regionalizacija,

strategijske alijanse i dr.

U narednim godinama oekuje se rast vezane trgovine, vrlo razliitih i sloenih meunarodnih transakcija koje se odvijaju u razliitim pojavnim oblicima, a cilj je da se uvoz na domae trite nadoknadi, komepenzira, izvozom na strano trite. Istovremeno, procenjuje se da e poslovi vezane trgovine postati sve kompleksniji, a tehnike usavrenije, uz veu orijentaciju na svi i povratne kupovine.

Za ukljuivanje privrednih subjekata u meunarodne tokove ekonomska politika treba da stvori odredene preduslove: motivisanost preduzea za obavljanje meunarodnog poslovanja, marketing orijentisanost preduzea, na domaem i globalnom tritu, adekvatna razvijenost medunarodnog informacionog sistcma, orijentisanost preduzea na efektivnost, a ne samo na efikasnost poslovanja, strategijski pristup meunarodnom tritu rada, usluga, kapitala i informacija, sprega tehnoloke i marketing strategije i inovacije u strategiji i strukturi preduzea.6. INTERNACIONALIZACIJE POSLOVANJA SRPSKIH PREDUZEASavremena trita su dosta izloena protekcionistikim merama, pa tradicionalne forme ulaska postaju sve skuplje i neizvesnije, te internacionalizacija meunarodnih operacija i aktivnosti van sopstvenog nacionalnog prostora gotovo da nema alternative u koncipiranju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Nije vie dovoljno imati samo izvoz ili ulaganja u inostranstvu kao jedinu strategiju, te su mnogim preduzeima potrebne odreene proizvodne mogunosti, kako u zemlji tako i u inostranstvu, da bi mogla da se bave meunarodnim poslovanjem. S druge strane, preduzea koja izaberu da prvo razviju domae trite pre ukljuivanja na meunarodna mogu sebe zatei totalno blokiranim od strane dobro uvrenih konkurenata usmerenih da opsednu njihova sopstvena domaa trita.

Meutim, svako preduzee, pre svega, kod ukljuivanja u meunarodne tokove mora da vodi rauna o svim elementima poslovnog okruenja. Na mikro nivou, to bi praktino znailo, da se posebno istie nekoliko implikacija znaajnih za svaki privredni subjekt usmeren na globalnu scenu danas:

afirmacija novih konkurenata, novih metoda konkurencije na svim delovima i u svim segmentima meunarodnih trita,

pojava novih trita (i zemalja sa izvoznom ekspanzijom),

pojava novih izvora ponude (po niim cenama),

pojava novih potencijalnih partnera za proizvodnju i/ili marketing aranmane (dodatna aktivnost ali ujedno i razliita u odnosu na partnerstvo sa industrijalizovanim zemljama),

suavanje dosadanjih proizvodnih linija tradicionalnih proizvoaa (traei trini prostor za one stavke gde mogu imati izvesne komparativne prednosti),

ekonomija obima je neophodna preduzeima (proizvodnja u serijama kako bi mogla konkurisati na meunarodnim tritima),

preduzea moraju ii u znaajnom stepenu, na internacionalizaciju svojih proizvodnih i marketing napora i resursa, u cilju opstanka na meunarodnim tritima.S druge strane, posmatrajui u globalu nain realizovanja meunarodnih operacija i danas, ukljuivanje u meunarodne tokove, preduzea iz skoro svih zemalja karakterie se korienjem irokog aspekta, varijacija i kombinacija, tako u pristupu (u poreenju sa samo 1015 godina) te je danas sve tee pronai krupna ili vienacionalna preduzea koja potpuno sama, individualno preduzimaju odreene meunarodne aktivnosti. Ako i ima takvih, onda se oni realizuju u samom procesu internacionalizacije. Iako je proces internacionalizacije preduzea faznog karaktera, postoji velika razlika u mogunostima profilisanja inostranih operacija meu raznim preduzeima pod uticajem niza faktora: veliine preduzea, politike preduzea prema inostranim grupacijama,

duina vremena provedenog u operacijama u inostranstvu, industrijska grana kojoj pripada preduzee, vrsta proizvoda, broju i specifinosti zemalja u kojima se posluje, karakteristike domicilne zemlje, odnosno specifinosti nacionalne ekonomije.Zato se i mogu praviti razlike u dubini i irini angaovanja u inostranim operativnim zahvatima. To je, u stvari, stepenovanje internacionalizacije preduzea (u odnosu na to koju vrstu poslovne prakse konkretno preduzee primenjuje u svojim aktivnostima van nacionalnih granica), prema stepenu internacionalizacije prodaje (IDS), stepenu internacionalizacije proizvodnje (IDM),stepenu internacionalizacije imovine (IDA), i stepenu internacionalizacije dohotka, odnosno profita (IDP).

U smislu faza ukljuivanja i angaovanja preduzea mogu se modelirati etiri tipa moguih orijentacija na meunarodnom tritu:

etnocentrina (domae trite) orijentacija,

policentrina (na trite vie zemalja) orijentacija regiocentrina (regionalna orijentacija) orijentacija,

geocentrina (svetsko trite) orijentacija.Meunarodni tokovi roba, usluga, znanja i kapitala danas su se toliko upleli u sve pore privrednog ivota na svim nivoima, da se u sve veoj meri mora raunati sa elementom inostranosti u planiranju, organizovanju i sprovoenju sopstvenih ekonomskih aktivnosti u najobuhvatnijem smislu. Internacionalizacija i multilateralizacija ovih tokova, pritom, poveava u takvim uslovima znaaj uspostavljanja i odravanja ekonomskih veza na meunarodnom planu u bilo kom vidu, stepenu i obimu. Internacionalizacija poslovanja i nastanak tzv. multinacionalnih ili transnacionalnih preduzea, aktuelizuje pitanje odnosa vrha preduzea i njegovih organizacionih delova, odnosno centrale i filijala. U okviru veeg broja modaliteta, esto se praktikuju: meunarodna diviziona struktura, globalna proizvodna struktura, matrina struktura.

Modaliteti zavise od strukture delatnosti, njene geografske disperzije i preferisanog stila upravljanja, odnosno od disperzije aktivnosti, lokacije i nivoa samostalnosti organizacionih delova. U optem smislu, put internacionalizacije preduzea poinje usvajanjem meunarodnog koncepta marketinga. U uem smislu, put internacionalizovanja privredne delatnosti poinje prvim prenosom proizvodnje u oblast inostrane nacionalne privrede, odnosno prvi prenos proizvodnje u inostranstvo znai prvi korak na putu nastajanja meunarodne firme.

7. ZAKLJUAKGlobalizacija je prisutna u celom svetu ukljuujui i podruje na kome mi ivimo. Jednostavno reeno globalizacija i tranzicija su meusobno povezani, tim pre to se putem tranzicije oivljava trite i privatno vlasnitvo kao preduslov demokratizacije drutva. Stoga vlade svesno menjaju politiku smanjenja i eliminisanja prepreka da bi se kretanje robe, kapitala i usluga nesmetano odvijalo, pogotovo kada vlast kroz sopstveno delovanje sazna koliko ih takve barijere kotaju. S druge strane, mone kompanije menjaju svoju strategiju poslovanja i stavljaju akcenat na rast profita kroz smanjenje trokova, a ne preko poveanja cena roba i usluga.

Konkurentnost na meunarodnom planu zahteva od firmi da domae pozicije pretvore u meunarodne, odnosno da imaju globalnu strategiju nastupa.

Strategija nastupa na inostranim tritima kao osnovu treba da ima sistem prikupljanja, obrade i distribucije informacija o izvoznim tritima, odnosno metode selekcije trita i proizvoda za data trita. Preduzee treba da u strategiju nastupa ugradi informacije o pojedinim tritima i strukturi tranje na njima (uz odgovore na pitanja koji proizvodi trae promociju u odnosu na plasman na odreenom tritu i na koja trita mogu i treba da se izvoze njihovi proizvodi). U savremenoj privredi zadovoljenje potreba i zahteva odredenih trinih segmenata ponekad prevazilazi mogunosti pojedinanog preduzea, posebno kad se nastoji obezbediti znaajna konkurentska prednost na odredenom trinom segmentu.

Jedna od osnovnih specifinosti prilagodavanja preduzea trinom ambijentu jeste poveanje pregovarake moi na tritu. Preduzee moe kroz dugoronu saradnju, da povea svoju stabilnost i uticaj na tritu i to putem poveanja nivoa zadovoljavanja potreba velikih kupaca, stvaranjem zajednikog imida, statusa i veeg uea na tritu.

U praksi afirmisali brojni tipovi inostranog biznisa i strateki nastupi njihove implementacije. Modaliteta u ovom domenu ima onoliko, koliko ima mate u glavama inventtivnih preduzetnika. Veina ovih modaliteta moe se grupisati u jednom od tri bazina strategijska pristupa. To su: strategija spoljnotrgovinske razmene (uvoza i/ili izvoza), strategija kooperacije sa inostranim partnerom/partnerima i strategija proizvodnih, prometnih ili finansijskih ulaganja u inostranstvu.

Svaki stepen internacionalizacije biznisa predstavlja i oznaava neku formu razvojnog napretka i menadmenta i firme. Tipian pravac zdravog razvoja mnogih firmi polazi od lokalnog ka nacionalnom (zemaljskom); od nacionalnog ka inostranom (meunarodnom), od meunarodnog ka globalnom. Preduzetnike firme koje uspeju da prevaziu poetne-uslovljene ili nametnute pragove razvoja koje im namee poslovanje na inostranom tritu, dolaze u situaciju da svoj biznis stabilizuju i ustale, i da potom po osnovu prostorne diverzifikacije i ekonomije obima koje ostvaruju obezbede rentabilno poslovanje satrajno rastuim prinosima. poslovanje na inostranim tritima nosi brojne anse, ali takoe nosi i brojne opasnosti (rizike), koje u svakom pojedinanom sluaju i pojedinanoj situaciji treba uoiti (identifikovagi) i detaljno prouitiLITERATURA

1. Bajec, J., Joksimovi Lj.,(2002), Savremeni privredni sistemi, Ekonomski fakultet, Beograd

2. Drucker, P.(1995): Postkapitalistiko drutvo, PS Grme Privredni pregled, Beograd

3. Dozef, S.,(2002), Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd

4. uri, J.(2002): Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd

5. Gruenfelder, A.M.,(2002): Mnoga lica globalizacije, Habitus br. 3-4, Novi Sad

6. Peujli, M.(2000): Globalizacija dva lika sveta, Beograd

7. Petrovi, P.(1995): Marketing strategija i meunarodno poslovanje preduzea, Institut za

8. spoljnu trgovinu, Beograd

9. Petrovi, P.(2006): Privatizacija iskustva Srbije i zemalja u tranziciji, igoja tampa, Beograd

10. Puara K., (2007): Meunarodno poslovanje, Beograd

11. Rosi, L i Veselinovi P.,(2006): Osnovi ekonomije, Singidimum Univerzitet, Beograd

12. Unanin, R.,(2006): Spoljnotrgovinsko poslovanje, VP aak, aak

13. Vesi, D. (2009): Specifini oblici upravljanja ljudskim resursima, Institut za meunarodnu

14. politiku i privredu, Beograd

15. Viti, A.(2007): Globalizacija trita i marketing konkurentnost specifini faktori uspeha u turizmu i hotelijerstvu, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Subotica

Gruenfelder A.M.,(2002): Mnoga lica globalizacije, Habitus br. 3-4, Novi Sad

Dozef S.,(2002), Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd

Gruenfelder A.M.,(2002): Mnoga lica globalizacije, Habitus br. 3-4, Novi Sad

Bajec J., Joksimovi Lj.,(2002), Savremeni privredni sistemi, Ekonomski fakultet, Beograd

Unanin R.,(2006): Spoljnotrgovinsko poslovanje, VP aak, aak

Puara K., (2007): Meunarodno poslovanje, Beograd

uri, J.(2002): Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, str. 43.

Rosi, L i Veselinovi P.,(2006): Osnovi ekonomije, Singidimum Univerzitet, Beograd, str. 141.

Viti, A.(2007): Globalizacija trita i marketing konkurentnost specifini faktori uspeha u turizmu i hotelijerstvu, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Subotica, str. 42.

Peujli, M.(2000): Globalizacija dva lika sveta, Beograd, str. 126

Drucker, P.(1995): Postkapitalistiko drutvo, PS Grme Privredni pregled, Beograd, str. 32

Vesi, D. (2009): Specifini oblici upravljanja ljudskim resursima, Institut za meunarodnu

politiku i privredu, Beograd, str. 233

Petrovi, P.(2006): Privatizacija iskustva Srbije i zemalja u tranziciji, igoja tampa, Beograd

Petrovi, P.(1995): Marketing strategija i meunarodno poslovanje preduzea, Institut za

spoljnu trgovinu, Beograd, str. 53