Sluaj Izlazak

Sluaj IzlazakNova otkria potvruju istorijski Izlazak

Da li je ovo bilo pravo mesto prelaska

Da li se planina Sinaj nalazi u Saudijskoj Arabiji?

Tokovi koija na dnu Crvenog mora

Delovi skeleta faraonove vojske?

Dr Lenart Miler

Putovanje savremenog naunika kroz drevnu knjigu Izlaska

Rafidin stena koju je Mojsije udario?

Kamenje u osnovi planine Horiv sa crteima stopala.

Da li je Tutankamon bio povezan sa dogaajima Izlaska?

Gde se nalazio Horiv (planina Sinaj)?

Sadraj

Uvod

Izlazak!

Kakvo je nae gledite na Petoknjije?

Ko je ostvario otkria?

Kako je ova knjiga napisana?

Osnovna hipoteza

Ime knjige sluaj Izlazak

Podela na posebne delove

Odrednice

Da li su biblijski tekstovi dobro ouvani?

Potekoe

Deo I Period pre Izlaska

1. Gde se nalazio Ur Haldejski?

2. Ko je bio Avram?

3. ta se desilo u Sodomu i Gomoru?4. Ko je bio Isak?

5. Ko je bio Jakov?6. Kako je Josif dospeo u Egipat?7. Gde se Jakovljeva porodica nastanila?

8. Da li Josif postoji u egipatskoj istoriji?

9. Piramide i vetina gradnje kako i odakle?

Deo II Izlazak

10. ta se deava nakon Josifove smrti?

11. Ko je bio Mojsije?

12. Da li Mojsije postoji u egipatskoj istoriji?

13. Veza sa Hiksima

14. Ko su bili faraoni u Mojsijevo vreme?15. Kako se zvala faraonova erka?

16. Ko je bio Tutmos II?

17. Gde Mojsije bei?

18. ta se deava u zemlji Madijamskoj tokom vremena koje Mojsije provodi kao begunac?

19. Gde se nalazi Horiv?

20. ta se deava na Horivu? 21. ta Mojsije ini nakon susreta sa Bogom na Horivu?

22. Da li faraon doputa Izraelcima da idu?

23. ta se deava u Egiptu?

24. Ipuver papirus

25. Kako su Izraelci spaseni od smrti svih prvoroenih?

26. Kako Izlazak poinje?

27. Ko je umro u Egiptu?

28. Koliko je bilo Izraelaca u vreme Izlaska?

29. Kuda Izraelci idu i u kom smeru?

30. Da li su Izraelci bili naoruani?

31. Koliko dobro su Izraelci bili organizovani?

32. Gde se nalazi Crveno more?

33. Zato su Izraelci odabrali put kojim su krenuli?

34. Gde se nalazio Etam?

35. Gde se Izraelci ulogoruju?

36. Zato Izraelci prave zaokret?

37. Da li tabor ima ime?

38. ta se deava u Egiptu?

39. Koliko je Egipanima potrebno da sustignu Izraelce?

40. Kako se egipatska vojska i Izraelci susreu?

41. ta se deava na mestu prelaska?

42. Kako su Izraelci preli Crveno more?

43. ta se deava sa egipatskom vojskom?

44. ta rade Izraelci?

45. Kada se Izlazak odigrava?46. Da li postoje bilo kakvi nalazi koji potvruju prelazak Crvenog mora?

47. Stubovi postavljeni na mestu prelaska Crvenog mora

48. Uzdignuti put na dnu Crvenog mora

49. Nalazi sa dna Crvenog mora tokovi koija

50. Odreivanje starosti tokova sa morskog dna

51. Delovi ljudskog kostura sa dna Crvenog mora

52. Delovi skeleta goveda sa dna Crvenog mora

53. Delovi skeleta konja sa dna Crvenog mora

54. Drugi nalazi sa gomile skeleta

55. Koliko dugo se proces okamenjivanja odigrava?

56. Skeleti u morskom okruenju

Deo III Kod Boije planine

57. Gde Izraelci idu nakon prelaska Crvenog mora?

58. ta se odigrava u Meri?

59. Izvori kod Elima

60. Odakle je dola hrana?

61. ta se odigrava u Rafidinu?

62. Da li je mogue arheoloki potvrditi postojanje stene Horiva?

63. Ko poseuje Mojsija i Izraelce u pustinji?

64. Da li Izraelci stiu do Sinaja?

65. Kako je Horiv (Sinaj) izgledao?

66. ta je planina Sinaj na Sinajskom poluostrvu?

67. Da li se u drevnoj literaturi i narodnim predanjima spominje Horiv?

68. ta se deava kod Boije planine Horiva?

69. Satelitske informacije o planini Debel el Loz

70. Kako glase Boije zapovesti?

71. Da li je izraelski narod primio dodatne naloge?

72. Pravljenje atora od sastanka

73. Koje drago kamenje je stavljeno u naprsnik?

74. Kamene ploe

75. ator od sastanka je podignut i posveen

76. Ko je bio autor?

Zakljuci

Odrednice

Uvod

Izlazak!

''I prui Mojsije ruku svoju na more... i voda se rastupi''. (2. Mojsijeva 14,21)

Ove rei i dogaaji oko Mojsijevih zapovesti su postojale u naoj istoriji oko 3.450 godina. U naoj podsvesti, negde u dubini uma, veina nas ima neku vrstu odnosa prema tim reima. Za Jevreje, Mojsije je simbol postojanja tog celokupnog naroda. U to vreme je jevrejski narod prestao da bude pleme i postao narod, nacija. Tu, u Petoknjiju, se nalazi osnov i identitet Jevreja kao naroda, i Izraela kao nacije.

Za hriane se osnov njihove vere nalazi u Petoknjiju. Hriani tu pronalaze drevne predstave proslava, obreda i uenja, ak i danas delovi savremenih obrednih bogosluenja imaju korene u Mojsijevim knjigama. Na taj nain Jevreji i hriani imaju zajedniku istoriju. Pravni sistem zapadnog sveta je zasnovan na jevrejsko-hrianskoj etici zasnovanoj, izmeu ostalog, na kamenim ploama.

Muslimani takoe nalaze svoje religiozno poreklo u Petoknjiju, a preci Arapa se nalaze u istim porodicama sa precima Jevreja. Prema tome Avram, kao pojedinac, moe da povee jevrejsku, hriansku i muslimansku veru i civilizaciju unatrag do zajednike poetne take.

Pored toga, Mojsijeve knjige su uticale na civilizacije u skoro svim oblastima sveta. Prirodno je da uticaj varira i povremeno je uglavnom kulturoloki, meutim, u drugim prilikama je pravni, istorijski ili religijski po karakteru. Pri smeni milenijuma svetska populacija je brojala oko est milijardi ljudi. Veina tih ljudi ivi u drutvu koje je na neki nain povezano sa Petoknjijem.

Slika 10: Mojsije na planini Sinaj

Kakvo je nae gledite na Petoknjije?

Veina nas je u nekom obliku ula za priu o Mojsiju. Ona predstavlja deo naeg kulturnog naslea, legendu iz davnih vremena. esto se na ove knjige gleda kao na mono predanje koje sadri sve sastojke kojih se moemo setiti: dobro i zlo, borbu, patnju, ljubav, otsustvo i prisustvo, neobine dogaaje, duhovne vrline i nedostatak duhovnih kvaliteta, bes prirodnih sila itd. Ove knjige moemo da smatramo i za dokumente vezane za vreme u kome je Bog ispoljavao svoje prisustvo na poseban nain. Pri hrianskom bogosluenju, molitvenim skupovima i obredima koristi se isti blagoslov za koji je, po tekstu, Bog zapovedio Aronu (Mojsijevom bratu) da ga izgovara ljudima:

''Da te blagoslovi Gospod i da te uva!

Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!

Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir!''

(4. Mojsijeva 6,24-26)

Postoje i drugi naini razmatranja Petoknjija. Te knjige su takoe osnova za raznovrsna istraivanja. Istraivanje bi moglo da bude istorijsko, jeziko, kulturoloko ili teoloko, da navedemo samo nekoliko primera. Cilj istraivanja je esto poveanje znanja o kontekstu, poreklu kulturolokih izraza i razlozima za uspon i pad civilizacija. Pri naunoj analizi, kontekst se esto razlae na manje delove a zatim se na razliite naine vre pokuaji da se predmet analizira i izloi.Uobiajeno je da se vri razgraniavanje izmeu strogo naunog metoda bavljenja predmetom i ''duhovnog iskustva'', ili drugaije izraeno, uverenja da je Petoknjije izraz Boijeg delovanja.

Dok itate ovu knjigu, ve shvatate da je manje ili vie zasnovana na veri i nauci. Meutim, iskreno govorei, mi ustvari ne znamo puno osim ako niste ortodoksni Jevrejin koji veoma izriito ivi sa Petoknjijem u svom svakodnevnom ivotu. Mi esto zasnivamo nae shvatanje stvari na nasuminim izvorima informacija. To bi moglo da bude neto to je neko rekao, novinski lanak ili opte prihvaen kulturni obrazac. Vae miljenje bi takoe moglo da bude veoma naglaeno: Petoknjije je ili falsifikat (istorijska la koja je jednom bila potrebna malom plemenu, koje se od tada uvealo) ili suprotno tome, va celokupni identitet, i vae celo bie je bez sumnje ubeeno da je to Boije delo, da je Bog izabrao da ispolji svoje prisustvo na poseban nain tokom tog perioda, i da sutina Petoknjija utie na nas i danas.Slika 11: Mesto prelaska?

Ko je ostvario otkria?

U ovoj knjizi je naveden niz otkria. Otkria onoga to se jednom odigralo u drevnim vremenima. Osoba zasluna za ova otkria je Ronald E. Vajat (Ronald E. Wyatt). Vajat je bio arheolog amater iz Sjedinjenih Drava koji je proveo preko 40 godina istraujui, pri emu je putovao do Bliskog istoka vie od sto puta kako bi dokumentovao otkria o kojima se govori u knjizi. Bio je vrsto uveren da biblijski zapis predstavlja zapis istorijskih dogaaja, i na osnovu toga je tragao za tragovima i ostacima tih dogaaja.Vajat i autor ove knjige su se upoznali, i doneta je odluka da Lenart Miler treba da proceni otkria. Vajat i Miler su nekoliko puta zajedno putovali na Bliski istok, i Vajat je ustupio svoje materijale bez ogranienja. Lenart Miler je, na osnovu Vajatovih otkria, procenio, dopunio, analizirao i organizovao podatke dogaaja u ovoj knjizi. Ronald E. Vajat je umro kada je ova knjiga bila u svojoj zavrnoj fazi, krajem leta 1999. godine. Njegova udovica, Meri Nel Vajat (Mary Nell Wyatt), je pruila veliku pomo kritikujui rukopis, tragajui za odrednicama, i dodajui znaajna saznanja o pitanjima u vezi Bliskog istoka.

Slike 12, 13: Davidova zvezda predstavlja simbol za Jevreje. Najsvetije mesto je zapadni zid hrama na planini Moriji u Jerusalimu.

Kako je ova knjiga napisana?Svaka knjiga koju itate ima neku osnovu ili svrhu, ali je ona retko jasno izraena. Udbenik se razlikuje od romana. Politiki manifest je veoma razliit od naunog lanka. Knjiga za decu nije isto to i zbirka poezije. Tehniki prirunik se razlikuje od istorijske knjige. Malo je verovatno da je molitvenik ujedno i knjiga o arheologiji. Ova knjiga koju drite u rukama je verovatno razliita od veine onoga to ste do sada proitali, a ukratko u objasniti i zato.Pisac ove knjige je naunik, ali ne u oblasti kojom se knjiga bavi. Istraivanja koja vrim su iz oblasti medicine. Radim na insitutu Karolinska u Stokholmu. Istraivanja u koja sam ukljuen su skoncentrisana na DNK lezije i povezane bolesti kao to je rak. Unutar istraivake grupe prouavamo kako supstance u ivotnoj sredini i oksidativni stres (slobodni radikali) mogu da prouzrokuju lezije na genima, to zatim moe da prouzrokuje ili doprinese pojavi raznih bolesti. Razvijamo analitike metode, pratimo bolesti i prouavamo zatitne faktore i mehanizme unutar ove oblasti istraivanja.U ovoj knjizi sam pokuao da iskoristim nauni nain rada koji koristim u svojim istraivanjima. To nije uvek bilo lako kada su prouavane stvari stare oko 4.000 godina.

Mojoj naunoj pozadini je dodato znanje koje posedujem iz nekoliko hobija kao to su arheologija, fotografija, minerali i drago kamenje, putovanja po stranim kulturama i ronjenje. Moja ranija univerzitetska prouavanja hemije, biologije, limnologije, i toksikologije, kao i ekologije i marinske biologije na univerzitetima u Upsali i Stokholmu, bila su od velike pomoi; kao i analitika laboratorijska istraivanja koja predstavljaju moje zanimanje. Tamo gde je moje znanje bilo nedovoljno koristio sam pomo mnotva ljudi sa raznovrsnim specijalistikim kvalifikacijama. Prilikom bilo kog istraivanja prvo se iznosi hipoteza (pretpostavka) a zatim se vri istraivanje (koje je u mom sluaju iz medicinske oblasti) uz probe, eksperimente i analize. Kasnije, kada se rezultati procene, hipoteza se ili odbacuje, ili potvruje i slui kao osnova za naredne hipoteze, koje se zatim testiraju. Nauni proces napreduje na ovaj nain. Ova knjiga je zasnovana na osnovnoj hipotezi: Biblijski tekstovi kojima se ova knjiga bavi (od 1. knjige Mojsijeve (Postanje) 11,27 do 2. knjige Mojsijeve (Izlazak) 40,38) predstavljaju istinit istorijski dokument.To ne znai da je knjiga dogmatski dokument, ve da pretpostavlja da su biblijski odeljci istiniti, tano izneseni, i povezani sa stvarnim dogaajima.

Slika 14: Da li je Tutankamon bio povezan sa dogaajima opisanim u Izlasku?

Slike 15,16: Raspee i vaskrsenje Isusa Hrista na planini Moriji u Jerusalimu ujedinjuje sve hriane. Sveto priee se slavi zbog dogaaja na planini Moriji.Ponekad se mogu proitati knjige i lanci u kojima autori smatraju da je nauni nain samo ako se veruje da neto nije tano, i ako se to razloi na male delove. To je pogreno. Nauni nain je da se jasno iznese hipoteza (premisa), i da se zatim testira. Osobi koja ita dokument treba u to veoj meri predstaviti osnovne podatke kako bi mogla da izvede sopstvene zakljuke.

Ti zakljuci se mogu donekle razlikovati od onih koje je doneo naunik, ili u odreenim sluajevima mogu da budu potpuno suprotni. Tako bi trebalo da bude. Tokom procesa koji sledi razvijaju se nove hipoteze u cilju ojaanja, objanjenja ili odbacivanja prethodnih hipoteza. Kada ovaj proces pravilno funkcionie novo znanje se neprestano stvara. U okviru eksperimentalnog (laboratorijskog) istraivanja u stvari nema netanih rezultata, pitanje je kako neko tumai rezultate. Mnogi naunici su iskusili da su otkrili neto novo, neto to ranije nije bilo poznato, kada su nainili ''greku'' ili uradili neto drugaije to je dovelo do neoekivanih rezultata.

Ja sam pokuao da se drim tih naunih kriterijuma u svom radu na knjizi. tavie, nisam teolog, istoriar ili arheolog, i zbog toga ne znam koje bi miljenje neko morao da ima u vezi razliitih stvari, izraza i odeljaka u Petoknjiju. To mi na odreeni nain daje oseaj slobode i objanjava zato ja ponekad vidim stvari iz drugaijeg ugla. Dok itate knjigu moe se testirati da li je to pravo gledite ili nije.

Kritiko istorijsko istraivanje razliitih knjiga Biblije potie iz Doba prosvetiteljstva kada su ljudi poeli racionalno da razmatraju te tekstove. Problem se javlja kada razum prima najvei znaaj. To znai da je neto tano i istinito samo ako se moe logiki shvatiti. Ono to se ne razume je netano. Ako naunik pone da razmilja na taj nain, dolazi do zastoja u istraivanju. To se deava zato to se postavi granica onome to se razume. Po definiciji istraivanje predstavlja potragu za novim znanjem, i proirenje granica onoga to danas razumemo. Prema tome, odreeni naini razmiljanja ograniavaju napredak. To takoe predstavlja razlog zbog koga istraivake grupe esto najbolje funkcioniu kada su sainjene od ljudi sa razliitim kvalifikacijama i iskustvom. Nove misli i hipoteze se raaju iz sadejstva njihovih razliitih naina miljenja.

Razuman stav je da se neto smatra za tano dok se ne dokae suprotno. Takvo pravilo u ovom trenutku vai u arheologiji. Pravo ima istu osnovu: osoba je nevina dok se ne dokae suprotno. udna stvar je da postoji niz naunika koji tvrde da biblijski tekstovi nisu istiniti dok se ne dokae suprotno. Takav nain razmiljanja bi mogao da dovede, na primer, do tvrdnje da poto su uslovi i okruenje oko tradicionalne planine Sinaj odreene prirode, onda mora da su biblijski tekstovi pogreni. Kao rezultat toga, poinju da se prilagoavaju tumaenja biblijskih tekstova.

Nauni nain bavljenja pitanjem u takvom sluaju je pitati se da li se nalazimo na pravom mestu i koliko moemo da budemo sigurni u to. To se moe usporediti sa sluajem u kome se orijentir izgubi u umi i, umesto da se istrai gde se nalazi, pone se sa isecanjem mape i njenim crtanjem na drugaiji nain. Ovakav stav esto dovodi do greke.

Stvari koje su danas oigledne su tokom istorije bile odbacivane jer je razumevanje pojedinca postavilo granice. Primer toga je kada, tokom dugog vremenskog perioda, crkveni zvaninici nisu mogli da prihvate da je zemlja okrugla. Osoba na vodeem poloaju u dravnom patentom zavodu je krajem devetnaestog veka tvrdila da se zavod moe zatvoriti jer je sada sve izumljeno. Kada su se pojavili kompjuteri, jedna od najveih firmi u oblasti danas je verovala da se svetske potrebe mogu zadovoljiti sa samo jednim ili dva kompjutera. U naunim krugovima se dugo vremena tvrdilo da nita tee od vazduha ne moe da leti (avioni su uvek tei od vazduha). Kada neiji razum postavi granice esto se zavrava grekom.

Slika17: Biblija, istinita pria?

Slika 18: Akacija, manje ili vie jedino drvo u divljini i zbog toga korieno pri Izlasku.

Slika 19: Planine kod Crvenog mora.

Vera u sopstveni razum esto dovodi do propasti. Titanik je bio nepotopljiv dok nije potonuo (na svom prvom putovanju). Mnoge olupine brodova su se pojavile zbog preterane samouverenosti u sposobnosti osobe i/ili mo tehnike, u kombinaciji sa nedostatkom iskustva. U medijskim izvetajima to se zove ''ljudski faktor''. Alkohol pojaava prekomernu uverenost u sopstvenu sposobnost i razum, i zbog toga je veina drava uspostavila ogranienja za koliinu alkohola koju vozai smeju da imaju u telu: u suprotnom dolazi do nesrea.

Slika 20: Pravljenje cigala u Egiptu po drevnim metodama korienjem gline i slame.

Sopstveni oseaj razuma nije izvor istine, ali pravilno korien moe da pomogne poveanju saznanja. Meutim, ne smemo da zaboravimo da danas postoje brojni fenomeni koje moemo da razumemo samo povrno. Naunik je toga svestan i izraava se oprezno, esto iznosei hipoteze. Hipoteze koje brzo zatim u masovnim medijama postaju injenice (crno i belo).

Slika 21: Deir el Bahri, hram na jugu Egipta. Da li ovaj hram ima veze sa Mojsijem?

Osnovna hipoteza

Da bi bilo sasvim jasno, jo jednom ponavljamo hipotezu:

Ova knjiga je zasnovana na osnovnoj hipotezi: Biblijski tekstovi kojima se ova knjiga bavi (od 1. knjige Mojsijeve (Postanje) 11,27 do 2. knjige Mojsijeve (Izlazak) 40,38) predstavljaju istinit istorijski dokument.

Osnovna hipoteza esto vodi do niza pitanja i hipoteza, a to vai i za ovu knjigu. Imajte na umu da ona pokriva vana pitanja, bavi se vremenskim intervalom od nekoliko hiljada godina, kao i da su postojali samo mali privatni resursi dostupni za vrenje istraivanja. Iza ovog projekta nema velikih osnivaa, kompanija, autoriteta ili sponzora. Dobra je ideja navesti to jasno i jednostavno. To znai da ja kao autor ove knjige nisam bio obavezan da uzmem u obzir bilo kakav prikriveni plan, bilo koju listu zahteva ili drugi oblik ogranienja.

Takoe bih eleo jasno da istaknem da sam hrianin. To znai da verujem da postoji Bog koji je vei od mojih moi razuma. To je oslobaajua pomisao. Za mene je to osnovna Boija osobina i jedna od definicija Boga. Ako Bog postoji, onda po definiciji Bog mora da bude vei od mene, da ima vii razum, i u poreenju sa tim moje sopstvene moi rasuivanja i logike se ne prostiru veoma daleko. Meutim, eleo bih jo jednom da naglasim da ova knjiga nije dogmatski dokument.

U ovoj knjizi se naune istraivake metode kombinuju sa hipotezom da biblijski tekstovi opisuju istinite istorijske dogaaje. Prema tome, ova knjiga je o tome da treba biti na licu mesta i testirati razliite sporne take, a nije prvenstveno proizvod sa pisaeg stola. To je istovremeno razlog zbog koga postoji tako puno ilustracija i fotografija. Svako moe da proceni slike sam za sebe. Biblijski odeljci su navedeni tamo gde su povezani sa razliitim nalazima i dogaajima, da bi se lake shvatio tok dogaaja.

Slika 22: Ribolovci koriste drevne metode pri pecanju na Nilu.

Ime knjige sluaj Izlazak

ta je tano Izlazak? ''Izlazak'' je sa jedne strane ime druge knjige Petoknjija, ali je takoe i saeta odrednica o begu izraelskog naroda iz Egipta. Druga knjiga Petoknjija (2. knjiga Mojsijeva) se zove Izlazak zbog injenice da se ova knjiga Biblije bavi svim dogaajima povezanim sa begom iz Egipta. Poto je to najznaajniji deo knjige, ona je nazvana po tim dogaajima.

Podela na posebne delove

Ova knjiga ima tri dela: prvi deo se bavi vremenom pre Izlaska, drugi Izlaskom a trei Boijom planinom, Horivom (takoe zvanom Sinaj). ''Period pre Izlaska'' se bavi periodom od Avrama do Josifa, od Postanja (1. knjige Mojsijeve) 11,27 do 50,26. Ovaj deo je neophodan za razumevanje onoga to je usledilo kasnije.

Drugi deo, ''Izlazak'' govori o Mojsiju i odlasku (Izlazak) izraelskog naroda iz Egipta sve do prelaska Crvenog mora. To odgovara Izlasku (2. knjizi Mojsijevoj) 1,1 do 14,31 u Bibliji.Trei deo ''Kod Boije planine'' se bavi periodom nakon prelaska Crvenog mora i svime to se desilo kod Horiva (Sinaj) i odreivanjem poloaja ove planine. Biblijski tekstovi koji se bave ovim su Izlazak 15,1 do 40,38, uglavnom. Meutim, druge Mojsijeve knjige e se takoe donekle komentarisati.

Cilj ovakvog ureivanja knjige je da biblijski tekstovi budu lako pristupani, a to je razlog i za brojne ilustracije u obliku mapa, tabela, slika, grafikih rekonstrukcija i fotografija. Zajedno sa biblijskim tekstovima se iznosi niz arheolokih nalaza i hemijskih analiza.

Slika 23: Palme se u divljini nalaze samo u oazama.

Slika 24: ta su ove strukture koje se nalaze u osnovi piramida?

Slika 25: Svetlost pronalazi svoj put kroz vegetaciju na planini Moriji u Jerusalimu.

Odrednice

U tekstu se odrednice uglavnom odnose na biblijske odeljke. Biblijska odrednica je data, na primer, kao 2. Mojsijeva 13,7, to oznaava 2. knjigu Mojsijevu (Izlazak), 13. glavu, 7. stih. Pet knjiga Petoknjija se nalaze kao prve knjige u Bibliji. To su Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Zakoni ponovljeni, a takoe se nazivaju i pet Mojsijevih knjiga. Knjige Petoknjija su podeljene i oznaene brojevima po glavama i stihovima, to omoguava lako pronalaenje tekstova. Takoe se daju odrednice koje se odnose na nekoliko drugih knjiga Biblije, a objanjenja ovih odrednica se daju u listi na kraju ove knjige.

Pored biblijskih odrednica, iznose se i odrednice koje se odnose na istoriara Josifa, koji je imao pristup mnogobrojnim dokumentima koji vie nisu dostupni. Njegovo puno ime ime je bilo Josif Flavije, i iveo je od 30. do 100. godine posle Hrista. Josif je bio naunik koji je napisao nekoliko istorijskih dokumenata, koji su sada vie od 1.900 godina stari. Pored injenice da su Josifove knjige stare one su takoe zasnovane na izvorima koji su bili dostupni u to vreme: na usmenom predanju i na istorijskim dokumentima koji su davno nestali. Prevod Josifove knjige na koji se u ovoj knjizi poziva je zasnovan na prevodu od 925 strana koji predstavlja nedavno obraenu verziju originalnog engleskog prevoda Vilijema Turstona (1667 1752), prvi put objavljenog 1736. godine. Odrednice koje se odnose na Josifa su date, na primer, kao JA3/5,7 to znai Josif (Josephus Antiquities), 3. knjiga, 5. poglavlje, 7. odeljak. Precizne odrednice Josifovih radova se mogu nai u listi odrednica.

Iznose se i odrednice koje se odnose na drugu literaturu i oznaene su zagradama u tekstu. Izvori na koje se poziva se mogu nai po numerikom redosledu u listi odrednica. Ova knjiga ne tvrdi da prua sve znaajne odrednice u ovoj oblasti, ve prua primere za dalje itanje. Te odrednice su takoe primeri drugih izvora koji mogu da potvrde hipoteze iznete u ovoj knjizi. Takoe postoje odrednice za slike koje se pojavljuju u knjizi. Te slike ukljuuju: mape, rodoslovne tablice, ilustracije, grafike crtee, tabele i fotografije.

Slika 26: Ko su ovi ljudi?

Slika 27: Zapadni zid drevnog jevrejskog hrama u Jerusalimu.

Da li su biblijski tekstovi dobro ouvani? Pitanje da li su biblijski tekstovi dobro ouvani je znaajno. U drevnim vremenima kada su biblijske knjige kopirane, to je prirodno raeno rukom poto se proces tampanja razvio nekoliko hiljada godina kasnije. Prepisivanje biblijskih tekstova je bilo posebno zanimanje, a i najmanja greka je bila neprihvatljiva. Jedna mala greka i ceo rukopis je unitavan. Trebalo je ispuniti dugaku listu zahteva da bi se prepisi odobrili, a pisar je morao da pri svom radu sledi niz pravila. Ova veoma temeljna kontrola i injenica da su biblijski tekstovi smatrani za svete ukazuju da su originalni tekstovi sauvani na jedinstven nain.

Novozavetne knjige Biblije koje su stare oko 1.900 godina imaju mnogo vei stepen preciznosti pri poreenju sa originalnim dokumentima od bilo koje druge drevne literature. Ako se grki klasici smatraju za pouzdane verzije originalnih tekstova, onda su novozavetni tekstovi daleko bolji. Radi poreenja, neto to je staro kao ekspirova dela iz osamnaestog veka (nakon razvijanja vetine tampanja knjiga) na mnogim mestima ima nedostajue delove teksta. Kada se izvode ekspirove drame te praznine se moraju popuniti ili osmisliti. Postoji vie od 24 000 rukom napisanih kopija Novog zaveta iz razliitih vremena koje pokazuju da se nita nije izgubilo u razliitim prepisima. Najstarije kopije su iz vremena kada su oevici jo uvek bili ivi. U klasinoj literaturi moe da proe i 1.000 godina od vremena u kome je delo napisano do prve sauvane kopije (1).

to se tie starozavetnih tekstova, gde su knjige Petoknjija prve, postoji niz faktora koji ukazuju da predstavljaju originalne tekstove. Napisao ih je Mojsije, delom ih je diktirao sam Bog (po Bibliji), ili tektovi opisuju dogaaje koje je Mojsije, kao oevidac, mogao da prati do detalja. Ovaj prvi prepis je bio sveti predmet, koji je bio uvan u Svetinji nad svetinjama u Zavetnom kovegu, u atoru od sastanka u koji je smeo da ue samo vrhovni svetenik. Celo pleme (Levijevo pleme) je imalo za svoj jedini zadatak da se brine o atoru i njegovom sadraju, da ga prenosi i titi. Oni koji bi doli u kontakt sa kovegom na nepodesan nain, na primer tokom prenoenja, bi na mestu umrli. To je, u najmanju ruku, obezbeivalo posebnu zatitu ovim tekstovima.

Kasnije su oni koji su pravili kopije bili pod strogom kontrolom, kao to je ranije napomenuto. Jedna mala greka i cela kopija je bacana. To je potvreno kumranskim otkriem 1947. godine. Dokument koji je tada otkriven je biblijska Knjiga proroka Isaije. Ovaj dokument je bio oko hiljadu godina stariji od najstarije do tada poznate kopije Knjige proroka Ilije. Tekstovi su bili 95% identini a preostalih 5% su bile uglavnom varijacije u izgovoru. to se tie sadraja, razlike nije bilo (1).

Treba postaviti i druge zahteve kada su u pitanju biblijski tekstovi. Istorijski dogaaji i imena mesta moraju da budu tani. To moe da bude teko kada se jezici menjaju, razvijaju i kada su pod uticajem drugih jezika. Tokom samo sto godina mnoga imena gradova i mesta u vedskoj su se promenila u nainu pisanja i izgovora. U vezi sa tanou biblijskih tekstova pri povezivanju sa istorijskim dogaajima, moe se rei da to je vie arheolokih nalaza, to vie razumemo te tekstove, i shvatamo da su mnoge stvari koje ranije nismo razumeli u stvari tane.

Slika 28: Obelisk kraljice Hatepsut kod hrama u Karnaku.

Slika 29: U pustinji postoji ivot.

Slika 30: Pogled u dubinu Crvenog mora.

Potekoe

Za one koji nisu upoznati sa regionom kojim se ova knjiga bavi, postoji razlog da se ukratko spomenu neki od uslova. Treba napomenuti da su mnoge fotografije nainjene pod krajnje tekim okolnostima. Na primer, moda su slikane na velikim dubinama pod morem pri jakim strujama i loim osvetljenjem u vodi punoj ajkula. Druge fotografije su iz nepristupanih oblasti. Niz ovih fotografija je slikan jednostavnom fotografskom opremom, pod posebnim okolnostima.

Niz potekoa, koji je uinio da je naizgled jednostavna merenja bilo skoro nemogue izvriti, je ograniio ono to je ukljueno u knjigu i nain na koji je korieno. To znai da odreen broj nalaza nije dokumentovan na nain na koji se elelo. Mere da se ogranii i uniti dokumentacija su preduzimane iz razliitih smerova, koji se obino ne bave arheolokim nalazima i istraivanjima.

Dok itate knjigu, razmiljajte o informacijama na koje ste do sada moda naili u vezi sa ovim predmetom. Upitajte se koja je hipoteza i svrha takvog tipa informacija. Razmislite o karakteru takvih informacija, i da li postoje arheoloki nalazi koji podupiru takve hipoteze. Nemojte verovati svemu to proitate ili ujete, i budite podjednako kritini o sadraju ove knjige, testirajui hipoteze iz sopstvenog iskustva i saznanja.

Kao autor, nadam se i oekujem da ete ostvariti uvid u probleme i situacije, o kojima niste puno razmiljali. Sa druge strane, moda ste se u znaajnoj meri bavili ovim pitanjima. U oba sluaja, nadam se da ete pronai stvari koje niste videli ili o kojima do sada niste itali. Moda imate neto da dodate, kao to su ispravke ili dodatne informacije. Ako je tako, piite izdavau (adresa na prvoj strani; na koverti napiite ''Exodus/Mller'') a oni e mi proslediti vae pismo.

Lenart Miler

Dr med. sci / prof.

Deo I

Period pre Izlaska

Od Avrama do Mojsija

Period pre IzlaskaPria o izraelskom narodu poinje u prvim knjigama Petoknjija. To je obimna rodoslovna hronika koja obrauje generaciju po generaciju, ene, sinove i keri. Tarin rodoslovni zapis (1. Mojsijeva 11,27 i nadalje) se bavi porodicom u kojoj je Tara otac dobro poznatog biblijskog karaktera, Avrama, koji je predak veine ljudi na Bliskom istoku. Ove knjige zapoinju Avramom, koji naputa svoj dom i odlazi u zemlju Haldejsku. Ovaj odlazak pokree niz dogaaja koji kasnije dovode do jo jednog odlaska, Izlaska.

Slika 32: Ruevine Harana

Po biblijskom tekstu, Tara je bio 130 godina star kada su roeni Avram (kasnije poznat kao Avrm), Nahor i Aran. Braa su roena u Uru Haldejskom gde je Aran i umro dok je jo uvek iveo blizu oca. Pre smrti Aran je imao troje dece, sina Lota i erke Melhu i Saru. Nahor se oenio Melhom a Avram Sarom, koja je izgleda izvesno vreme bila neplodna i nije mogla da ima decu. Slika 33 prikazuje porodino stablo ovih ljudi koji su iveli pre oko 4.000 godina.Tara je sa sobom poveo sina Avrama i snahu Saru i napustio Ur Haldejski da bi se uputio u zemlju Hanansku, ali su se nastanili u Haranu, mestu na putu za Hanan.

Na ovaj nain poinje pria o Avramu, Isaku i Jakovu i o onome to je postalo uvod u dolazak izraelskog naroda u Egipat. Oni su kasnije pobegli iz Egipta u velikoj migraciji koja je nazvana Izlazak. Tokom svog bega dolaze do planine koju mi znamo kao Sinaj, Horiv ili Boija planina, ali pre nego to doemo do toga postoji nekoliko velikih dogaaja kao i manjih detalja koji su vredni pomena.

U prvom delu emo pratiti Avrama i Saru i ivote i putovanja njihovih potomaka. Veliki deo toga ete verovatno prepoznati poto odreeni koncepti, dogaaji i prie ive u naoj kulturi bez obzira da li je neko hrianin, Jevrejin ili musliman. Drugi dogaaji e vam biti potpuno novi i tu stvari postaju uzbudljive. Neobino je uvideti kako se dogaaji koji se vremenski prostiru nekoliko hiljada godina meusobno uklapaju i neobino je kako arheoloki nalazi mogu da dovedu do novih uvida u biblijske tekstove i vie hiljada godina staru istoriju Bliskog istoka.Pridruite se putovanju koje zapoinje u Uru Haldejskom a zatim se nastavlja do mnogih drugih mesta.

Slika 33: Avramovo porodino stablo.

Tara, EdnaAran

Nahor, Melha, Lot, Sara, Avram

Vatuilo

Lavan, Reveka, Isak

Jakov

1. Gde se nalazio Ur Haldejski?

Avram i njegova porodica su napustili Ur Haldejski na svom putu prema zemlji Hananskoj, ali gde se nalazio taj ''Ur Haldejski''? Po tradicionalnom gleditu Ur Haldejski se nalazi istono od savremenog Izraela, negde izmeu reka Eufrat i Tigar u sadanjem Iraku. Arheoloki nalazi su ukazali na mesto u junom Iraku koje se zove Ur. Meutim, malo je verovatno da Ur u junom Iraku odgovara Uru Haldejskom.

Slike 34-38: Fotografije pokazuju delove velike oblasti u kojoj se nalaze ruevine Harana.

1.1 Gde se nalazio Haran?

Po biblijskoj hronologiji (videti 45. poglavlje), Avram je roen u Uru Haldejskom oko 1996. godine pre Hrista, a napustio je oblast Ura i Harana pri odlasku u Hanan oko 1921. godine pre Hrista.Slika 39: Ruevine Harana

Slika 40: Mesta na Bliskom istoku koja su od znaaja za raspravu u ovoj knjizi. Ur i Haran koji se spominju u ovoj knjizi se nalaze u gornjem srednjem delu karte.

ASIA MINOR Mala azija, Black sea Crno more, The Caspian Sea- Kaspijsko jezero, Mediterranean Sea Sredozemno more, Lake Van Jezero Van, Ur, Haran, Ebla, Sidon, Tir, Damask, Hanan, Jerusalim, Memfis, Nil, Egipat, Arabija, Persijsko more, Eridu, Ur, Larsa, Ereh, Vavilon, Asur, Kalah (Nimrod), Niniva, Arpahija, Eufrat, TigarBiblijski tekst kae da su bili na putu za Hanan. Znamo odredite njihovog puta poto Hanan odgovara Judeji, ili oblasti sadanjeg Izraela. Bili su na putu za Hanan ali su ostali u Haranu. Poznato je gde se Haran nalazio gde postoji i danas, naime uz pritoku reke Eufrata zvanu Balik. Mesto na kome se nalazi Haran se na savremenim kartama oznaava kao ''Harran'' na jugoistoku Turske (slika 40). Haran je tokom nekoliko hiljada godina bio znaajan grad. Grad je tokom jednog perioda bio zatien utvrenjem koje je imalo 150 prostorija i zidom oko grada koji je bio 5 m visok, 4 km dug, sa 187 osmatranica i 6 velikih kapija. Mongoli su 1260. godine napali i razorili Haran, ali malo selo i danas postoji na i pored ruevina grada Harana i njegovog utvrenja. Ako su Tara i njegova porodica bili na putu za Hanan i proli pored Harana, verovatno je da se Ur Haldejski nalazio priblino severno, severo-zapadno ili severo-istono od Harana. U suprotnom bi prolazak kroz Haran na putu za Hanan predstavljao zaobilazan put. U to vreme je pri putovanju bilo ujedno i neophodno i najpraktinije pratiti reku. Zemljite du reka je bilo ravno, rizik od skretanja sa puta je bio mali i, moda najznaajnije, voda je bila lako dostupna za ljude, ivotinje i stoku u ovim esto veoma suvim predelima.

Slika 41: Saobraajni znak na putu za Haran.Slike 42, 43: Tipine kolibe u dananjem selu Haranu, izgraene na i pored ostataka drevnog Harana.

Slike 44, 45: ''Tel'' ili ''til'' znai ruevine mesta. Ova mesta se esto nalaze u obliku brda na ravnici. To je zato to je selo raslo kako bi postalo grad okruen zidinama. Vremenom je osvojen i razoren. Nova sela i gradovi su izgraivani na ruevinama, a zatim su i oni razarani. Na kraju se od velikog broja starih slojeva formiralo brdo. To je esta pojava na Bliskom istoku. Slike prikazuju neotkopan ''til'' u blizini Harana, i delimino iskopan ''til'' Harana.Slika 46: Dananji ''Nemrut'' odgovara drevnom ''Nimrod''.

1.2. Da li bi Urfa mogao da odgovara Uru?

Ako se reka Balik prati na sever oko 30 km od Harana a zatim oko 8 km na zapad nailazi se na grad koji se danas zove Urfa. Da li bi to mogao da bude Ur Haldejski?U ''Novoj enciklopediji britanici''(2) nalazi se sledea napomena o gradu Urfa: ''Grad lei u plodnoj ravnici Harana, sa tri strane okruen krenjakim brdima... Predanja o najranijem osnivanju povezuju mesto sa legendarnim kraljem Nimrodom, a muslimanska legenda povezuje mesto sa Avramom; pria se da je peina ispod tvrave grada Urfa mesto roenja Avrama. Savremeno ime grada je izvedeno iz njegovog ranog aramejskog imena, Urhai''.Podruje Ura Haldejskog je verovatno bilo mesto roenja ne samo Avrama, ve i njegovih predaka. Treba spomenuti da u ovoj oblasti postoji nekoliko sela, zajednica i ruevina zvanih ''Seruh'' (Avramov pradeda), ''Nahor'' (Avramov deda), ''Tara'' (Avramov otac) i ''Haran'' (Avramov brat). Pored toga, ime ''Nimrod'' (Avramov predak) takoe se nalazi u oblasti. Ova imena su se tokom godina promenila. Seruh (Serug) je najverovatnije isto mesto kao i ono oznaeno kao ''Sarugi'' u asirskim dokumentima iz oko 700. godine pre Hrista a koje se danas zove ''Suruk''. Oko 900 godina pre Hrista Tara se oznaava kao ''Til-Turahi'', to znai ruevine Tare (slike 44 i 45).Mesto zvano Haran (ime Avramovog brata) postoji i danas i nalazi se na jugoistoku Turske, oko 44 km od mesta Urfa dananjim putevima. Neka od ovih mesta su oznaena na karti na slici 47, koja pokazuje okruenje grada Urfa u blizini granice izmeu sadanje Turske i Sirije.

Peina ispod tvrave grada Urfa u kojoj se po lokalnom predanju rodio Avram se i danas smatra za sveto mesto (slika 49).

Grad je nazvan Sanliurfa (od 1983), ali se ranije zvao Urfa. Urfa se moe povezati sa huritskom dravom, a grad potie najkasnije iz drugog veka pre Hrista. Muslimani su nad peinom izgradili damiju, krstai su podigli tvravu, a postoje i dva stuba ostala od drevnog hrama Valu, zvanog Nimrodov presto, na vrhu planine. Kralj Abgar Ukama (9. 46. godina) je bio osniva hrianske tradicije grada (slike 58-62).

Slike 47, 48: Ravnica Sinara (inar) sa nekim mestima koja su nazvana po Avramovoj porodici (Tara, Seruh, Haran).Sinarska nizija, Dijarbekir, Sinar, Mardin, Batman, Urfa, Til-Turahi, Haran, Suruk, Turska, SirijaSlika 49: Muslimani peinu pod tvravom grada Urfa jo uvek smatraju za sveto mesto. Po lokalnom predanju, ovde se rodio Avram.

Uokviren tekst (str. 26): ''Izgleda da je huritski obiaj bio da se mesto nazove po imenu osobe kao na primer Nahor, Seruh ili Tara. Upeatljivo je da se sva ta geografska imena nalaze u okrugu Haran...'' (3)

1.3. Gde se nalazila sinarska ravnica?

U biblijskom tekstu se spominje gde se porodica naselila:

''A kad otidoe od istoka, naoe ravnicu u zemlji Senarskoj, i naselie se ondje''. (1. Mojsijeva 11,2)

Sva gore spomenuta mesta treba postaviti na ravnici u oblasti zvanoj Sinar (Senar). Da li je danas, oko 4.000 godina kasnije, mogue utvrditi koja je to oblast?

Na jugoistoku Turske severno od sirijske granice (severna Mesopotamija) nalazi se nizija. Gore spomenuta mesta se nalaze u ovoj oblasti, a u sreditu ravnice se nalazi mesto zvano Sinar. Zanimljivo je da je Sinar jo uvek ime grada, kao to se moe videti sa fotografije savremenog saobraajnog znaka (slika 48). Postoje i druge odrednice koje ukazuju da se Sinar nalazi u severnom delu Mesopotamije. U jednoj se navodi oblast zvana ''Sinjar'' u istoj oblasti kao i Sinar, i napominje se da je ''Sinjar'' plodna oblast (4). Dananja ravnica je prostrana i plodna, bogata crvenicom.

Ur se takoe spominje i u tablicama iz Eble. U Tel Mardiku (Ebla) u dananjoj severozapadnoj Siriji je 1970-ih godina pronaena biblioteka koja sadri 17 000 tablica ispisanih klinastim pismom iz oko 2.500 godina pre Hrista. U ovoj biblioteci se spominje grad zvan ''Ur u oblasti Haran'' (5).

Istoriar Josif Flavije takoe ukazuje gde se nalazila zemlja Haldejska (JA 1/7:2):

''... zemlja iznad Vavilona, zvana zemlja Haldejska... takoe napustio tu zemlju sa svojim ljudima, i otiao u zemlju tada zvanu zemlja Hananska...''Ovo je opis po Josifu koji odgovara gradu Urfa, a iskljuuju postavljanje na sadanjem jugu Iraka (Vavilon).

''Knjiga jubileja'' (6), koja sadri oko 2.000 godina stare legende, iznosi komentar koji baca svetlo na put kojim se iz Ura ilo u zemlju Hanansku. Tu se kae da su ili kroz Liban do Hanana, to jo vie podupire hipotezu da su doli sa severa (iz sadanjeg Urfa), a ne iz grada zvanog Ur na jugu Iraka. Kae se da je Nimrod (Nevrod), Avramov predak, stvorio svoje carstvo ''u zemlji Senaru'' (1. Mojsijeva 10,10).

Mesopotamija se definie kao obast izmeu reka Eufrat i Tigar. Sinarska nizija o kojoj se u ovom tekstu govori se nalazi izmeu te dve reke. Ove dve reke se jednostavno nalaze blizu granica ove ravnice.

Slike 50, 51: Ginarska (sinarska) nizija je plodna, naroito sa dananjom tehnologijom koja obezbeuje navodnjavanje vodom Eufrata.

Tabela 1. Karte prikazuju grad, reku i ravnicu sa imenom Sinjar (Sinar) na istoj niziji i jugoistono od Harana.

''Sinjac'' 1784 Antonio Zatta

''Sinyar'' 1808 C. S. Smith

''Sinjar''

(grad) 1814 Thomson

''Sinjar R.''

(reka) 1814 Thomson

''Sinjar'' 1816 Lapie

''Sinjar'' 1820 Thomas Kelly

''Sindjar''

(grad) 1822 Bru

''Sindjar''

(reka) 1822 Bru

''Sinjar'' 1824 A. Finley

''Sinjar'' 1829 A. Macpehrson

''Sinjar'' 1830 M. Bull Holles

''Sinjar''

(grad) 1845 G. F. Cruchley

''R. Sinjar''

(reka) 1845 G. F. Cruchley

''Desert of Sinjar''

(ravnica) 1845 G. F. Cruchley

''Sinjar'' 1855 C. B. Colton

''Sindschar'' 1863 F. v. Stlpnagel

''Sindjar'' 1869 Justus Perthes

''Sinjar'' 1870 A. Fullerton

''Sinjar'' 1947 H. Teesdale

1.4. Na ta se ''Haldejski'' odnosi?Poreklo imena Haldejski je nejasno. Biblijski tekstovi spominju haldejsko ime u razliitim odeljcima npr. Stefan spominje zemlju Haldejsku u svom govoru, koji zapoinje priom o Avramu (Dela 7,1-53), a Jova su napali Haldejci (Jov 1,17). Ime se spominje i u Knjizi proroka Danila u prii o Nabukodonosoru, vavilonskom kralju koji je izvrio opsadu Jerusalima. Nakon to je Jerusalim osvojen, Nabukodonosor je odabrao nekoliko Jevreja, meu kojima je bio ovek koji je postao prorok Danilo, kako bi nauili haldejski jezik (Danilo 1,1-7).

Meutim, haldejski jezik i kultura o kojoj se govori u Knjizi proroka Danila su iz vremena od priblino 600 godina pre Hrista, oko 1.300 godina nakon Avramove seobe, tako da to spominjanje nije od pomoi u povezivanju teksta sa Urom Haldejskim.

Da li se pravo objanjenje imena Ura Haldejskog moe povezati sa religijom koja je postojala u toj oblasti, u kojoj se nalazio Ur (dananji Urfa)? Prvobitni stanovnici oblasti na jugoistoku Turske su se zvali Huriti i Urarti. Natpisi pokazuju da su imali najmanje 79 razliitih bogova, a ta kolekcija bogova je zvana ''Khaldis''. Deo teksta sa Argistis natpisa glasi:

''Ovo je dar gradova koji sam pridobio za narod Khaldisa za godinu... Khaldisu, davaocu, Kaldejcima, vrhovnim davaocima, deci Khaldisa monog...''

Ostaci hrama bogu Khaldisu u Toprak Kaleu u savremenoj Turskoj se mogu nai u blizini jezera Van (slika 52).Slika 52: Argistis napis se spominje u tekstu. Na ovoj staroj nemakoj karti iz 1805. godine (G. A. Oliver) ucrtano je mesto ''Argish'' kod jezera Van (''See Wan'') gde je upranjavana ''Khaldis'' religija. Boje na karti su originalne boje.

Slika 53: Ovu mapu je objavio Don Tolis (John Tallis) oko 1860. godine i prikazana je sa originalnim bojama. U sredini ovog dela mape nalaze se tri mesta jedno pored drugog: Urfah (Ur), Harran (Haran), i Seroug (Serug). Plavo obojena reka sa leve strane predstavlja reku Eufrat. Na kartama tampanim poslednjih 200 godina, Serug se esto obeleava sa ''Saruj'' ili ''Seroug''.

Slika 54: Krali (G. F. Krali) je 1845. objavio ovu kartu. Karta prikazuje region jugoistono od Harana ali na istoj niziji. Grad prikazan na mnogim starim kartama naziva se ''Sinjar''. Po gradu su isto ime dobili reka (''River Sinjar'') i nizija (''Desert of Sinjar''). Ova tri imena se mogu videti u sredini ovog odeljka karte. Mogue je da ova nizija predstavlja ravnicu Senarsku koju biblijski tekst spominje. Haran se nalazi pored reke koja se uliva u Eufrat sa severa kod mesta ''Racca'' (levi deo odeljka karte).Ovi ljudi su iveli u oblasti u kojoj se danas nalazi Urfa. Mogue je da je postojalo nekoliko gradova sa imenom Ur, pa je potrebno precizirati na koji Ur se misli. Bilo bi veoma podesno ukazati na religiju kao odrednicu: Ur Khaldejski, ili kako mi kaemo nekoliko hiljada godina kasnije, Ur Haldejski.1.5. Da li se moe utvrditi poreklo naziva ''Haldejski''?

Oko jezera Van na istoku dananje Turske oboavan je spomenuti bog ''Khaldi''. U nekoliko navoda se drugaije izgovara ime ovog boga. Dva primera su: ''Haldi'' u urartijskom hramu u Toprak Kaleu (8), i ''Kalhu'' iz severnog dela Mesopotamije (9). U oblasti u kojoj je oboavan urartski bog ''Haldi'' (jugoistoni deo Turske) jezik je zvan ''haldijski'', a danas se koristi ime ''urartski'' (7-9). Pored ovoga postoje razliiti izgovori mesta ''Toprak Kale'', gde je podignut hram ovom bogu. U Britanskom muzeju u Londonu nalazi se jedna varijanta ovog imena koja nam moe pojasniti poreklo imena: ''Toppra Khale'' (usporedite sa Khaldi) gde je bog ''Haldi'' ima hram. To nam prua niz prevoda boga/religije u oblasti jugoistonog dela Turske (severna Mesopotamija); ''Khaldi'', ''Haldi'', ''Kalhu'', ''Haldejski'' kod urartskog hrama ''Toppra Khale'', gde se govorio ''haldijski'' jezik. Nije teko zakljuiti da se sva ova veoma slina imena odnose na istog boga/religiju/jezik, naroito poto se odnose na istu oblast i isti vremenski period.Uokvireni tekst (str. 29):''...Nimrod, asirski grad Kalhu (biblijski Kalah)...'' (8)

Slike 55-57: Primeri mesta u regionu grada Urfa koji sadre ''kale'' u svom imenu.

Tabela 2. Dodatni primeri mesta u regionu grada Urfa koji sadre ''kale'' u svom savremenom imenu.

Akcakale, Topprakkale, Direkkale, Eski kale, Kale (nekoliko mesta), Rumkale, Tapkirankale, Yilani-kale, Gerger kales, Yeni kale

Oko dananjeg grada Urfa postoji vei broj imena i mesta, sela i gradova koji sadre re ''Kale'' u svom imenu. Kale ili ''Khale'' se odnosi na khaldiski kult iz drevnog vremena na jugoistoku Turske. Primeri ovih imena su navedeni na tabeli 2 i slikama 55-57.

Zanimljivo je da postoje dva mesta blizu jedno drugog sa slinim imenima, Gerger i Gerger kale. Ovo se takoe moe pisati i Gerger i Gerger Haldejski. Kale je ime koje se nalazi i u drugim delovima Turske, kao u sluaju dobro poznatih toplih izvora u Pamuk kaleu.Slike 58-62: Gradom Urfa (Ur) dominira damija izgraena iznad peine u kojoj se, po lokalnom predanju, rodio Avram. Dva velika minareta se izdiu nad damijom. Ispred damije se nalazi ''ribnjak proroka'' sa svetom ribom. Prorok koji se spominje je Avram. Na planini iza damije krstai su podigli tvravu. Na vrhu planine u drevno vreme su podignuta dva stuba radi oboavanja Vala. Valov hram je na ovom mestu nazvan ''Nimrodov presto''.Danas se pod znaenjem rei kale podrazumeva tvrava ili zamak. Meutim, u drevno vreme su najznaajnija bila mesta na kojima su oboavani bogovi. Takvo mesto je takoe bilo zatieno ili okrueno tvravom. Ovo se moe videti irom sveta. Primeri su ograeni grad i hram Jerusalima, ili stare vedske crkve. Ove crkve su predstavljale skladita za ito u vreme gladi, i jedino mesto izgraeno od kamena da zatiti ljude od napada stranaca. esto je korieno mesto sa kulom za osmatranje vatre ili brodova na moru. Pored crkvenog tornja bilo je uobiajeno imati i ''kastal'' (ista re kao zamak, eng. castle) to jest odbrambenu kulu. Prema tome, logino je da se pod reju Khale/Kale pre oko 4.000 godina podrazumevao bog/crkva/mesto oboavanja/zatieno zidovima ili odbambeni sistem, a da se danas tumaenje vie kocentrie na odbrambeni sistem (zamak ili tvravu).Slika 62b: Eufrat izvire u planinama dananje Turske.

Uokvireni tekst (str. 31):''...obnovio grad Kalhu, sada zvani Nimrud, kao prestonicu...'' (72)Ovo se moe videti na primeru grada Urfa (slike 58-62), gde postoji mesto oboavanja (Avramova peina), damija i odbrambeni sistem (ograeni deo tvrave).

1.6. Religija u oblasti

Biblijski tekst navodi da Isus Navin ukazuje na priblian lokalitet Ur Haldejskog kada se dosta kasnije obraa Izraelcima u Sihemu:''...S onu stranu rijeke ivjee negde oci vai, Tara otac Avramov i otac Nahorov...'' (Isus Navin 24,2)

Reka je Eufrat a opis se veoma dobro poklapa sa dananjim gradom Urfa. Tekst takoe pominje injenicu da su i Avram i njegov otac iveli u istoj oblasti. Oko mesta Urfa postoji niz sela i drugih mesta koja nose imena Avramovih roaka (Nimrod, Seruh, Nahor, Tara i Haran). Prorok Isus Navin navodi jo neto vredno pomena:

''...i sluie drugim bogovima''. (Isus Navin 24,2)

Ovde su iznete dve stvari. Prva je da su sluili drugim bogovima, a ne drugom bogu. Ovo se uklapa u Khaldis region, koji je imao najmanje 79 bogova. Druga je da to predstavlja mogui razlog zato je Tari (koji je sluio drugim bogovima) bilo doputeno da stigne samo do Harana, gde je umro u velikoj starosti. Samo je Avramu, koga je pozvao Gospod, po biblijskom tekstu, jedini pravi Bog, doputeno da ue u obeanu zemlju Hanansku, ali ne i Tari koji je sluio drugim bogovima. Ovu hipotezu podupire biblijski tekst Dela apostolskih 7,4.

I 1.800 godina nakon ovih dogaaja legende su ih jo spominjale. Knjiga jubileja nije deo Starog zaveta, ali opisuje dogaaje iz knjiga Petoknjija. Napisana je najkasnije priblino 100. godine pre Hrista, a moda znatno ranije (10). U ovoj knjizi se nalazi deo koji je u vezi sa pitanjem kojim se bavimo. Kada je Avram imao 60 godina, ustao je jedne noi i zapalio kuu u kojoj su se nalazili idoli. Kada su se ljudi probudili zbog vatre, Avramov brat Aran (Haran) je utrao u kuu u plamenu da bi spasao idole, i umro u poaru. Biblijski tekst navodi samo da je Aran umro u Uru (1. Mojsijeva 11,28). Dananji grad Urfa ima vie od 400.000 stanovnika, dok Haran predstavlja malo selo izgraeno na ruevinama drevnog Harana (slike 34-39 i 42-45).

Slike 63, 64: Saobraajni znaci koji pokazuju drevna mesta, Suruc (Seruh), Urfa (Ur) i Harran (Haran).

1.7. U saetku

Postoji niz naznaka koje zajedno snano podupiru hipotezu da dananji Urfa sa jugoistoka Turske predstavlja Ur Haldejski; gde su iveli Avram i njegovi preci, i koji su kasnije napustili da bi putovali prema zemlji Hananskoj. U ove naznake spadaju sledee: Urfa je smeten na ravnici. Dva mesta na ovoj ravnici se nazivaju inar i Sinjar. Ur Haldejski se nalazio u Senarskoj dolini.

Oko grada Urfa nalazi se nekoliko mesta kojima su imena dali Avramovi preci. Ur se mora nalaziti u blizini takvih mesta. Lokalne legende (narodna predanja) ukazuju na mesto Urfa kao Avramovo rodno mesto. Tu se nalazi peina, koja se i danas smatra za njegovo mesto roenja. Haldejski bogovi su oboavani u ovoj oblasti, to bi dalo objanjenje za odrednicu Ura u vidu... Ur Haldejski. Izgleda da su ljudi iz ove oblasti oboavali mnoge bogove. Kult Khaldisa se sastojao od najmanje 79 razliitih bogova. Na ploicama iz Elbe navedeno je da se Ur nalazio u okrugu Harana. Ur Haldejski (sadanji Urfa) se nalazi u susedstvu Harana. Josif Flavije ukazuje da se Ur Haldejski nalazio severno od Vavilona, kao i danjanji Urfa. Smer je pravilan ako bi neko krenuo iz Urfa i zaustavio se u Haranu na putu za Hanan. Knjiga jubileja (legendi zapisanih dugo nakon dogaaja) ukazuje da su doli preko Libana, to jest sa severa. Na putu od Urfa do Harana mogu se pratiti reke, to je bilo veoma znaajno u ovim esto veoma suvim predelima. Nekoliko navoda ukazuje da se bog/religija ''Khaldi'', ''Haldi'', ''Kalhu'' ili ''Haldejski'', iz urartskog hrama u Topra kaleu (gde se govorio ''haldejski'' jezik), mogu nai u Sinarskoj ravnici, gde se danaz nalazi Urfa. ak i danas, mnoga mesta u regionu grada Urfa imaju re ''kale'' u svom imenu.2. Ko je bio Avram?

Tara, Avramov otac, je umro u Haranu u 205. godini starosti. Duina ljudskog ivota je u to vreme postajala sve kraa (po biblijskom tekstu) sve do Mojsijevog vremena, koji je iveo 120 godina (1. Mojsijeva 6,3).

Dok je Avram jo uvek u Haranu Gospod mu se direktno obraa i kae:

''Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati. I uiniu od tebe velik narod, i blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov. Blagosloviu one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe usproklinju; i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji''. (1. Mojsijeva 12,1-3)

Gospod to kae Avramu oko 1.920 godina pre Hrista (o hronologiji se detaljno govori u 45. poglavlju). Avram, koji tada ima 75 godina, vodi sa sobom svoju enu Saru, neaka Lota, sluge (to ukazuje da je Avram bogat) i imovinu, i putuje dok ne stigne u zemlju Hanansku (slike 66-68). Avramu je reeno da napusti ''dom oca svojega'', ali on doputa ocu da mu se pridrui sa ostalima. Mogue je da je to razlog zbog koga moraju da se zaustave u Haranu: da saekaju dok mu otac ne umre (Dela 7,4).

Slika 65: Ove ovce pasu na drevnim ostacima Harana. Moda su njihovi preci bili Avramove ovce?

Slike 66-68: Ovo su verovatno pejzai kakve je Avram video kada je uao u Hanan sa severa.

2.1. Poreklo imena Hanan?

Zemlja Hananska je nazvana po etvrtom Hamovom sinu (linost koja je ivela pre Avrama). Zemlja Hananska odgovara onome to se mnogo kasnije, u Isusovo vreme, zvalo Judeja. Oblast od Gaze do Egipta je bila naseljena Hananitima, a Grci su je zvali Palestina (JA/6:2). Jevreji, kasnije poznati kao Izraelci, su (po jednoj hipotezi) dobili ime od Evera. Ever je bio Avramov predak, i, po Josifu (JA 1/6:4), iveo je est generacija ranije. Po drugim izvorima hebrejsko ime potie od ''haribu'', drevnog imena ljudi sa Bliskog istoka.

2.2. Do Hanana a zatim do EgiptaAvram putuje u zemlju Hanansku, do svetog mesta zvanog Sihem. Dok je Avram u Sihemu, Gospod mu se javlja i kae:

''Tvojemu sjemenu dau zemlju ovu''. (1. Mojsijeva 12,7)

Avram u Sihemu podie oltar Gospodu jer je to mesto na kome mu se Gospod javlja i obeava zemlju koja e pripadati njegovim potomcima. Avram nastavlja put do Vetilja gde razapinje ator. Ovde Avram takoe gradi rtvenik Gospodu. Na slici 69 se mogu pratiti Avramova prebivalita i putovanja.U zemlji nastaje glad, i Avram sa svojom pratnjom nastavlja dalje na jug do Egipta. Avram je uen ovek, koji raspravlja sa uenjacima u Egiptu i upuuje ih u nauku i u teologiju. Po Josifu Flaviju, Avram uvodi astronomiju (nauku o planetama i zvezdama) i aritmetiku (osnovnu matematiku) u Egipat; nauke koje potiu iz haldejske zemlje odakle je verovatno Avram emigrirao (JA1/8:2).2.3. Avram i Lot se razdvajaju

Avram i Lot se kasnije vraaju iz Egipta u zemlju Hanansku, veoma bogati u pogledu stoke kao i srebra i zlata. Dolazi do svae izmeu Avramovih i Lotovih pastira, i oni odluuju da se razdvoje. Avram kae Lotu da odabere svoj deo zemlje, a Avram e uzeti drugi. Lot odabira plodnu jordansku ravnicu, koja je pre nego to je Gospod razorio Sodom i Gomor liila na Rajski vrt (1. Mojsijeva 13,10). Lot odabira celu jordansku ravnicu (o dramatinim dogaajima na jordanskoj ravnici govori se u 3. poglavlju), dok Avram ostaje u Hananu (1. Mojsijeva 13,1-13). Po biblijskom tekstu Gospod se obraa Avramu i kae:''Podigni sada oi svoje, pa pogledaj s mjesta gdje si na sjever i na jug i na istok i na zapad. Jer svu zemlju to vidi tebi u dati i sjemenu tvojemu do vijeka. I uiniu da sjemena tvojega bude kao praha na zemlji; ako ko uzmoe izbrojiti prah na zemlji, moi e izbrojiti i sjeme tvoje. Ustani, i prolazi tu zemlju u duinu i irinu; jer u je tebi dati''. (1. Mojsijeva 13,14-17)Slika 69 (str. 34): Avramova putovanja

Avramova porodica, Sredozemno more, jezero Kineret, Sihem, Vetilj, Jerihon, Vitlejem, Hebron, Mrtvo more, Bireba, Gerar, Iz Egipta, U Egipat, Lotova naseobinaAvram se kasnije nastanjuje u Hevronu (Hebronu) i tu, takoe, podie rtvenik Gospodu. Gospod se jo jednom javlja Avramu. Avram i Gospod razgovaraju i Gospod obeava Avramu da e on biti predak velikom narodu, narodu brojnom kao zvezde dok se Avram ali da nema naslednika. Obeanje Avramu se jo jednom ponavlja:

''Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura Haldejskoga da ti dam zemlju ovu da bude tvoja''. (1. Mojsijeva 15,7)

2.4. Predvianje budunosti

Nakon toga Gospod predvia budunost. Avram je nee iskusiti, ali njegovi potomci hoe. Gospod tada predvia ono na ta e se ova knjiga koncentrisati: ivot Avramovih potomaka kao robova u Egiptu, i njihov beg, Izlazak veliku seobu iz Egipta.''I Gospod ree Avramu: znaj zacijelo da e sjeme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, pa e joj sluiti, i ona e ih muiti etiri stotine godina. Ali u suditi i narodu kojemu e sluiti; a poslije e oni izai s velikim blagom. A ti e otii k ocima svojim u miru, i bie pogreben u dobroj starosti''. (1. Mojsijeva 15,13-15)

2.5. Obeanje dato Avramu

Biblijski tekst nam zatim kae da istog dana Gospod daje obeanje Avramu i kae:

''Sjemenu tvojemu dadoh zemlju ovu od vode Misirske do velike vode, vode Efrata''. (1. Mojsijeva 15,18)

U velikoj starosti, Avram i Sara jo uvek nemaju dece. Avram sada ima 85 a Sara 75 godina. Razumljivo je da poinju da oajavaju, uprkos Boijem obeanju o deci. Sara zbog toga daje Avramu svoju egipatsku robinju Agaru kao konkubinu, kako bi ona rodila dete Avramu. Agara je zatrudnela, i njoj se javlja aneo i kae joj da nazove sina Ismailo. Gospod takoe kae da e Ismailo biti u neslozi sa svojom braom. Ismailo je roen kada je Avramu 86 godina. Ismailo zauzvrat ima 12 sinova, koji se nastanjuju izmeu Eufrata i Crvenog mora, to jest istono i jugoistono od dananjeg Izraela (slika 70).Avram stari i kada mu je 99 godina Gospod mu se ponovo javlja:

''Ja sam Bog svemogui, po mojoj volji ivi i budi poten. I uiniu zavjet izmeu sebe i tebe, i vrlo u te umnoiti''. (1. Mojsijeva 17,1-2)

Avram se baca na zemlju a Gospod nastavlja:

''Od mene evo zavjet moj s tobom da e biti otac mnogim narodima.

Zato se vie nee zvati Avram, nego e ti ime biti Avrm, jer sam te uinio ocem mnogih naroda;

Dau ti porodicu vrlo veliku, i nainiu od tebe narode mnoge, i carevi e izai od tebe.

A postavljam zavjet svoj izmeu sebe i tebe i sjemena tvojega nakon tebe od koljena do koljena, da je zavjet vjean, da sam Bog tebi i sjemenu tvojemu nakon tebe;

I dau tebi i sjemenu tvojemu nakon tebe zemlju u kojoj si doljak, svu zemlju Hanansku u dravu vjenu, i biu im Bog.I ree Bog Avramu: ti pak dri zavjet moj, ti i sjeme tvoje nakon tebe od koljena do koljena.

A ovo je zavjet moj izmeu mene i vas i sjemena tvojega nakon tebe, koje ete drati: da se obrezuje izmeu vas sve mukinje.

A obrezivaete okrajak tijela svojega, da bude znak zavjeta izmeu mene i vas.

Svako muko dijete kad mu bude osam dana da se obrezuje od koljena do koljena, rodilo se u kui ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od sjemena tvojega''. (1. Mojsijeva 17,4-12)

''A saru enu svoju ne zovi je vie Sra nego neka joj bude ime Sra.

I ja u je blagosloviti, i dau ti sina od nje; blagosloviu je, i bie mati mnogim narodima, i carevi narodima izai e od nje.

Tada pade Avram niice i nasmija se govorei u srcu svojem: eda e se ovjeku od sto godina roditi sin? I Sari? Eda e ena od devedeset godina roditi?

I Avram ree Bogu: neka iv bude Ismailo pred tobom!

I ree Bog: zaista Sara ena tvoja rodie ti sina, i nadjee mu ime Isak; i postaviu zavjet svoj s njim da bude zavjet vjean sjemenu njegovu nakon njega.

A i za Ismaila usliio sam te; evo blagoslovio sam ga, i dau mu porodicu veliku, i umnoiu ga veoma; i rodie dvanaest knezova, i uiniu od njega velik narod. A zavjet svoj uiniu s Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba''. (1. Mojsijeva 17,15-21)

Slika 70: Avramovo porodino stablo i oblasti naseobina: istono od reke Jordana, izmeu Crvenog mora i Eufrata.

Hetura, Avram, Agara

Zomran, Joksan, Madan, Madijam, Jesvok, Soijen

Naseobine izmeu reke Eufrat i Crvenog mora

Sara, Isak

Ismailo

Naseobine izmeu Eufrata i Crvenog mora

U ovom odeljku iz Biblije, Gospod veoma jasno kae da e zavet koji je uspostavio sa Avramom biti obrezivanje. Gospod takoe Avramu i Sari daje nova imena. Od sada se zovu Avrm i Sra. Zavet e biti vean, a obeana zemlja e, po biblijskom tekstu, zauvek pripadati njegovim potomcima. Sari je obean sin, to Avram smatra za malo verovatno (Avram ima 100 a Sara 90 godina u tom trenutku), ali Gospod nastavlja da govori sa Avramom i izjavljuje da e se sin zvati Isak. Sa Isakom je zavet uspostavljen i zapeaen. Vratiemo se Isaku u etvrtom poglavlju.2.6. U saetku

Ukratko, o Avramu se moe rei sledee:

Avram je bio osoba kojoj je Gospod odluio da se obrati pre 4.000 godina. Na taj nain Avram je odabran i postao je predak ljudima na Bliskom istoku

Avramovom potomstvu je obeana zemlja Hananska.

Tokom perioda gladi Avram migrira u Egipat.

Kada su se Avram i Lot vratili u Hanan, Avram se nastanio u Hebronu a Lot u dolini Jordana.

Gospod je razgovarao sa Avramom i predvideo ropstvo i oslobaanje Jevreja iz Egipta (deo II u ovoj knjizi).

Gospod je dao obeanje Avramu, koje je kasnije uspostavljeno i zapeaeno Isakom.

Gospod je dao Avramu i Sari nova imena: Avrm i Sra.

Znak zaveta izmeu Gospoda i Avrama je bio obrezivanje, tradicija koju i Arapi i Jevreji jo uvek odravaju.Pratiemo Avramovog sina Isaka ali emo prvo videti ta se desilo Lotu, onom koji je pratio Avrama i Saru (bio je Sarin brat, videti sliku 33) i koji se nastanio u dolini reke Jordan (slika 69).

Slika 71: Tradicionalna poljoprivreda u Egiptu veoma slina drevnim tradicijama. Avram je neko vreme boravio u Egiptu.

3. ta se desilo u Sodomu i Gomoru?

Sodom, Gomor i nekoliko drugih mesta u jordanskoj ravnici je bilo toliko greno da su, po biblijskom tekstu, izazvali Boiji bes. Pozadina dogaaja je opisana u 1. knjizi Mojsijevoj 18,16 19,28, ali ako preskoimo to i preemo direktno na opis toka dogaaja, onda on glasi ovako:

''I kad sunce ogranu po zemlji, Lot doe u Sigor. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dad od sumpora i ognja. I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski''. (1. Mojsijeva 19,23-25)Odeljak opisuje da su ta mesta u jordanskoj ravnici unitena vatrom i goruim sumporom, koji je u vidu kie pao na njih. Jedan od gradova je bio Sodom, u kome je iveo Lot sa porodicom. Logino je pretpostaviti da je sve na putu ove kie od gorueg sumpora uniteno intenzivnom vrelinom. Zbog toga se na mestima ne moe tragati za uobiajenim arheolokim nalazima.Masada je velika utvrena planina, sa platoom na oko 440 metara iznad okolnog predela. Ova planina se nalazi u blizini jugozapadne obale Mrtvog mora, i predstavljala je poslednje istureno uporite jevrejske odbrane kada su Rimljani pokuali da ih istrebe, nakon razaranja hrama u Jerusalimu 70. godine posle Hrista. To se odigralo mnogo kasnije u odnosu na dogaaj koji je razorio Sodom i Gomor oko 1897. godine pre Hrista.3.1. Gde se Gomor nalazioNeposredno uz Masadu nalaze se ostaci koji bi mogli da predstavljaju jedan od gradova iz biblijske prie. Oblast od priblino 3 x 2 km primetno se razlikuje od okoline. Uz malo mate mogu se zamisliti ulice, zidovi i sfinge. Meutim, sama ta opaanja nisu dovoljna, i po definiciji predstavljaju nagaanja.Slike 72, 73: Oblast Gomora viena sa planine Masada. U pozadini se moe videti Mrtvo more.

Slika 73 pokazuje pogled na oblast sa platoa planine Masada. Deo ove oblasti se na slici moe videti oznaen crvenom bojom. Ostatak oblasti se delom vidi na levoj strani fotografije, takoe obeleenoj crvenom bojom. Obojene oblasti primetno se razlikuju od okoline, bar to se tie izgleda i tipa minerala. Na slici 73 to se vidi kao svetlija i brdovitija oblast. Mrtvo more se vidi u pozadini. Slika 72 pokazuje krupan plan crveno obojene oblasti sa slike 73.Dok je okolna oblast sainjena od velikih, ravnih povrina sa stenama i ljunkom koji su vrsti po karakteru (kvarc i neto to lii na feldspat, slike 74-75), oblast na slici 72 je breuljkasta, ima vertikalne zidove stena i prekrivena je debelim slojem teke, sitno-zrnaste supstance. Ovaj sloj, koji se moe nai irom cele oblasti, se na slici 72 uoava u vidu nanosa. Moe se pretpostaviti da je na tom mestu bilo neto, moda grad, ali je u celini previe uniten da bi se moglo proceniti.Ostaci, koji se mogu uoiti na razliitim mestima u oblasti, su donekle zanimljiviji. Jedan primer predstavljaju redovi kamenih blokova, koji su verovatno sastavljeni od nekog tipa stene zasnovane na kvarcu, i koji nisu uniteni goruim sumporom. Ovi redovi kamenja su lako mogli da predstavljaju kaldrmu, temelje kua ili neto slino (slike 76-77). Na drugim mestima ostaci imaju vie karakteristika zidova gde se mogu pronai pravi uglovi, neto to ne predstavlja estu pojavu kod prirodnih formacija stena.

3.2. Sumporne lopteMineral je vidljivo erodiran i ono to je razliito od okruenja su ostaci u vidu pepela, koji prekrivaju sve izdignute delove. Meutim, to nije obian pepeo, ve teka supstanca u obliku pepela. Ono to je neobino u pogledu oblasti je da se tu nalazi velika koliina sumpornih lopti, ija veliina se kree od nekoliko centimetara u preniku pa do veliine teniske loptice. Ove sumporne loptice su rasute samo irom ovog posebnog mesta, u okviru oblasti osobenog izgleda (obojena oblast na slici 73).

Slike 74, 75: Normalni povrinski materijal, pronaen u oblasti Mrtvog mora.

Na slici 85 se nalazi niz ovih sumpornih lopti prenika izmeu jednog i osam centimetara. Ove sumporne loptice su se utopile u stene, i moe se pratiti trag kojim je sumpor prodreo u mineral pri visokoj temperaturi, to pokazuje da je sumpor sagorevao. To se moe videti na slikama 79 i 80. Komad stene je podeljen na dva dela. Na desnom delu se nalazi kanal kroz koji je gorua sumporna loptica prolazila topei stenu. Kada je sumpor proao, kanal se topei zatvorio i, zbog nedostatka kiseonika, vatra gorueg sumpora se ugasila.

Toplota je izazvala promene u mineralu, to se u mineralu moe videti u obliku smeih prstenova koji okruuju sumpornu lopticu. Ovi prstenovi se jasno vide na slikama 81 i 82. Sumporna loptica je kasnije zatvorena u ljusku, formiranu visokom temperaturom praenom hlaenjem, to se takoe moe videti na slikama 88 i 89. Mesta udara sumpora su naznaena kao ''mitraljeskom paljbom'' irom cele oblasti. Ovo se najjasnije vidi na slici 78, koja prikazuje veliki broj sumpornih loptica prekrivenih ljuskom na mestima gde je okolni mineral erodirao.

Mineral je razmrvljen na mnogim mestima u oblasti. Meutim, ljuske oko sumpornih loptica su bile otpornije na eroziju. To moe izgledati kao na slici 78, sa moda sto ili vie ljuskom pokrivenih sumpornih loptica na veoma maloj povrini. Svaki okrugli, izdignuti objekat vidljiv na slici predstavlja sumpornu lopticu prekrivenu ljuskom, i ovde veliina takoe varira od oko 1 do 10 centimetara u preniku. Kada se ljuska razbije sumporna loptica se moe jasno videti. Ako se loptice izvade, izgledaju kao one koje se vide na slikama 85 i 89.

Sumpor se pronalazi ne samo u slobodnom, erodiranom materijalu, ve i u kamenim blokovima i stenama, koje jo nisu erodirane (slika 83). U primeru sa slike 83, uta loptica je testirana da bi se proverilo da li je sumporna. Loptica se zapalila kada joj je prinesen plamen upaljaa, a zatim je gorela uz snaan miris sumpora odajui istovremeno intenzivnu toplotu. Slika 83 pokazuje sumpornu lopticu na svom mestu u steni, dok slika 84 pokazuje istu lopticu kako gori. Jo jedan pokazatelj da je oblast bila izloena visokim temperaturama je oblik stena, koje su se izgleda izboile usled velike toplote, kao to se moe videti na slici 86.

Slike 76, 77: Da li su ove vrste stene, razliitih oblika unutar ''pepela'' Gomore, predstavljale nekakve konstrukcije?

3.3. Ostaci u obliku voa

Istoriar Josif Flavije ostavlja zanimljiv, 1.900 godina star zapis (11). Govori kako je predeo bio lep pre nego to je sve izgorelo, i kako su gradovi u oblasti bili bogati. Bogati gradovi ukazuju na postojanje velikih zgrada, hramova, zidova itd. Josif opisuje ta se dogodilo:

''Sada je taj predeo tako alosno sagoren, da niko ne eli da zalazi tuda... To je od starih bila najsrenija zemlja, kako zbog plodova koje je nosila tako i zbog bogatstava njenih gradova, iako je sada sve sagoreno. Pria se da je zbog bezbonosti njenih stanovnika bila sagorena munjama: kao posledica toga jo uvek postoje ostaci te boanske vatre; a tragovi (ili senke) pet gradova se jo uvek mogu videti, kao i pepeo koji prekriva njihovo voe, voe koje ima boju kao da je podesno za jelo; ali ako ih protrlja rukama, raspae se u dim i pepeo''.

Slika 78: U oblasti se nalazi veliki broj sumpornih loptica. Svaka formacija koja se vidi na slici predstavlja sumpornu lopticu prekrivenu ljuskom.

Opis se veoma dobro uklapa u izgled oblasti sa slike 72. Takoe je veoma lako dovesti u vezu sumporne loptice sa bledo utim junim voem sa tankom, grubom koicom koja se lako drobi pod prstima. Odrobljeni deo (minerala i sumpornih loptica) je nalik pepelu, i toliko sitno-zrnast da ga je teko oistiti sa odee. Na slici 87 ''oljuteno voe'' se dri u ruci.

Slike 79, 80: Gorua sumporna loptica je topei izdubila sebi put kroz stenu. Usled toplote kanal se topljenjem zatvorio a bez kiseonika nema vie sagorevanja (vatre). Mineral u blizini sumporne loptice je relativno otporan na eroziju i formira ljusku.

Slike 81, 82: Usled toplote gorueg sumpora okolni materijal je obojen.

Slike 83, 84: Sumporna loptica u steni i isti sumpor dok gori.

Slika 85: Primeri sumpornih loptica. Pribline veliine su 1-10 cm u preniku.

3.4. Opis predela

U navedenom odeljku Josif iznosi jo jednu napomenu, to jest da se ostaci tih gradova mogu uoiti u vidu senki. Da bi bacao senku, objekat mora da bude vii od svog okruenja, a upravo je takav izgled mesta na kome se nalaze ove sumporne loptice (slike 73 i 90-92).

Neposredno pre gore navedenog Josifovog odeljka navodi se da se oblast Sodoma i Gomora nalazi veoma blizu Mrtvog mora. Ovaj opis se takoe poklapa sa lokacijom oblasti sa slike 73, gde se u pozadini moe uoiti deo Mrtvog mora.

Slika 86: Ovaj obrazac stene ukazuje na veliku toplotu pri formiranju.

Slika 87: ''...voe koje ima boju kao da je podesno za jelo...'' kako je navedeno pre skoro 2.000 godina.

Slika 88: Sumporna loptica okruena tankom ljuskom.

Slika 89: Otvorena ljuska sa sumpornom lopticom.

Slike 90-92: ''Pepeljasti'' ostaci verovatnog lokaliteta Gomora.

3.5. Hemijske reakcije u vezi sa goruim sumporom

Sa razliitih mesta u ovoj oblasti sakupljeni su uzorci radi analize vrsta stena i minerala. Analize ukazuju da se sa goruim sumporom desilo sledee:

Uzorci sa perifernog dela oblasti (koja nije izloena intenzivnoj toploti) predstavljaju uglavnom krenjak ili, da koristimo strunije hemijske izraze, kalcit ili kalcijum karbonat (CaCO3). To odgovara najeim gradivnim materijalima u regionu, ali se razlikuje od okruenja koje se sastoji od minerala kvarca i feldspata.

to se tie sumpornih kuglica, minerolog kome je dato da analizira ove uzorke nije verovao da je to sumpor, poto ovaj oblik sumpora ne lii na sumpor koji se inae nalazi u prirodi. Meutim, analize su pokazale da su od istog sumpora (S).

Za mineralne uzorke koji su sakupljeni iz oblasti pogoene vrelinom gde su se nalazile sumporne loptice, utvreno je da predstavljaju gips, ili hemijski reeno kalcijum sulfat (CaSO4).

Sve analize su vrene uz rendgensku kristalografiju, hromatografiju i spektrofotometre apsorpcije atoma, od strane kvalifikovanih geologa i laboratorija analitike hemije, kojima nije reeno nita o identitetu uzoraka koje je trebalo analizirati. Rezultati ove analize znae da se ono to se najverovatnije desilo na ovom mestu moe objasniti jednostavnim hemijskim reakcijama, u skladu sa slikom 93. Po slici, CO2 (ugljen-dioksid) se oslobaa iz CaCO3 (krenjaka) pri intenzivnoj toploti (u ovom sluaju toploti gorueg sumpora). U isto vreme sumpor (S) se oksiduje do sumpor dioksida (SO2), koji reaguje sa vodom kako bi formirao sulfat (SO42-). Jon kalcijuma (Ca2+) moe tada da reaguje sa jonom sumpora (SO42-) i da formira kalcijum sulfat (CaSO4). Kalcijum sulfat je ono to nazivamo gips. Analize dominantnog materijala u ovoj oblasti pokazuju da je to gips.

ta je onda takozvani ''pepeo'' pronaen u oblasti? Na slikama se vidi kao erodirani materijal koji lei u nanosima ispod svih izdignutih delova. ''Pepeo'' je veoma sitno-zrnast i lepi se za odeu, pri emu ga je teko otresti. Najpriblinije se moe usporediti sa krupnozrnim branom. Boja je siva uz estice svetlije boje. Moe se osetiti slab miris sumpora.

3.6. ta predstavlja ''pepeo''?

Hemijska analiza pokazuje da ''pepeo'' sadri relativno velike koliine sumpora (4,5%), koji potie od erozije ranije opisanih sumpornih loptica. to se drugih minerala tie, ''pepeo'' se sastoji od sledeih po opadajuim vrednostima: CaCO3 (aragonit i kalcit), CaSO4 (gips) i SiO2 (kvarc); manje koliine NaCl (so) i CaMg(CO3)2 (dolomit) i moda male koliine CaF2 (fluorit).

Ove analize pokazuju da ''pepeo'' sadri iste minerale kao i vrsti materijali od kojih se sastoji oblast, a da u erodiranom materijalu postoje takoe i velike koliine sumpora. ak se i erodiran materijal ranije sastojao od fiksiranih struktura krenjaka, koje su u velikoj meri preobraene u gips pri izlaganju goruem sumporu. So, koja se u manjim koliinama nalazi u ''pepelu'', postoji u celoj oblasti oko Mrtvog mora. Samo Mrtvo more sadri priblino 25-28% vrste materije, uglavnom soli, to odgovara rastvoru zasienom solju. Normalni udeo soli u okeanima je priblino 4%. Visok sadraj soli Mrtvog mora predstavlja razlog za otsustvo ivota u jezeru (''mrtvo''), i zbog koga ljudi imaju problema sa plivanjem poto ''plutaju'' na povrini vode.

Sve ovo znai da analize ukazuju da je krenjak bio izloen goruem sumporu, koji je u velikoj meri preobrazio krenjak u gips. Gips se lako mrvi i predstavlja jedan od glavnih sastojaka ''pepela'' koji lei u velikim nanosima u oblasti.

Ako analiza sadraja sumpora moe da ukazuje na istorijske dogaaje, sumpor je pao preko oblasti u koliini koja odgovara najmanje 5% od koliine vrstih stena u oblasti. Svakako je bila daleko vea, poto je veliki deo sumpora ili reagovao sa kalcijumom (formirajui gips, preovladavajui materijal u oblasti) ili nestao u vidu gasa (sumpor-dioksid). Ukupno izlaganje oblasti sumporu bilo je, prema tome, ogromno.

Slika 93: Verovatna ema hemijskih reakcija nesree koja je pogodila ovo mesto.

CaCO3, Kalcijum karbonat, S, Gorui sumpor, Energija (toplota), O2, Kiseonik, CO2, Ugljen-dioksid, Ca2+, Kalcijum, SO42-, Sulfat, CaSO4, Kalcijum sulfat (Gips)Slika 94: ''Pepeljasti'' ostaci koji lee u nanosima ispod svih izdignutih delova.3.7. Karakteristike oblasti

Minerali koji se obino pronalaze u regionu Mrtvog mora su kamen i ljunak sastavljeni od nekoliko vrsta stena kao to su kvarc i feldspat. Na ovom ogranienom mestu sa povrinom od oko 3 x 2 km nalazi se oblast koja se razlikuje od okoline, i penjanje po erodiranim stranama izgleda kao hodanje kroz pepeo ili pesak. Pored toga, ograniena oblast izgleda kao da je bila podvrgnuta ''mitraljeskoj paljbi'' sumpora.

Deo sumpora je topei napravio sebi put kroz krenjak, a kada se istopljeni put ponovo zatvorio sumpor je ostao i vatra se ugasila zbog nedostatka kiseonika. Nakon erozije okolnog materijala, te loptice su se pojavile irom oblasti, delom u jako erodiranim oblastima a delom kao sumporne loptice sa ljuskom nainjenom od okolnog minerala koji se ranije istopio.

Hemijske analize (a ne samo jednostavno razgledanje mesta) ukazuju da je gorui sumpor padao u vidu kie nad ovom ogranienom oblau. Jo jedna potvrda da je ono to je naeno u oblasti zaista sumpor je to to se moe zapaliti. Efekat plamena usmerenog na sumporne loptice je prikazan na slikama 83 i 84. Sumpor odmah poinje da gori, i gori tokom relativno dugog perioda vremena, odajui intenzivnu toplotu.3.8. Poreklo sumpora?

Pojava sumpora se ne moe usporediti sa onim to se normalno nalazi u prirodi. Ako se gasovi iz izvora ili vulkana kondenzuju, esto se formira kora sumpora koja se sastoji iz malih kristala ili amorfne strukture (slika 95). Sumpor se takoe moe nai u kristalnom obliku sa prelepim kristalima svetlo ute boje (slika 96). Sumpor se inae najee nalazi u reakcionim proizvodima sa drugim supstancama, na primer u vidu sulfida i sulfata. Samo povremeno su pronalaeni mali delii vrstog sumpora.

Slika 95: Struktura amorfnog sumpora.

Slika 96: Kristalna struktura sumpora.

Jedan oblik sumpora koji se esto pronalazi u vezi sa fosilima je gvoe sulfid (FeS2). Gvoe sulfid ima karakteristian mesingano ut ili pozlaeno metalni sjaj. Nije neobino da neiskusan posmatra pomea gvoe sulfid, koje se takoe zove pirit, sa zlatom. Na slikama 97 i 98 fosili nekada ivih organizama mogu se videti uz ostatke sumpora u obliku sjajno zlatnih kristala gvoe sulfida (pirita), sa vedskog ostrva Gotlanda.Sumpor (u obliku sumpornih loptica) koji se javlja u blizini Mrtvog mora nalazi se samo na ovim specifinim lokalitetima, koji se u velikoj meri razlikuju od okoline. Sumpor nije prisutan sa ili pored fosila koji nisu pronaeni na ovim mestima. Sumpor se razlikuje od onog koji se obino nalazi u blizini vulkana (kore sumporne kristalne mase, pojedinani kristali ili u obliku sumpornih minerala), ili u vezi sa fosilima (sulfidi, npr. kristali pirita). Sumpor se javlja u vidu istog sumpora, u obliku zbijenog praha. Oblast je bila vulkanska, ali je to bilo veoma davno, ak i u geolokim razmerama.Veoma je verovatno da je sumpor na ovim mestima imao toliko veliku temperaturu da je topei izdubio sebi put kroz mineral, a kasnije se ugasio zbog nedostatka kiseonika. Sumpor nije u obliku kristala, kore ili gvoe sulfida, ve je vie u obliku loptica sabijenog praha slino kredi.

Uzimajui sve u obzir, moe se rei da karakter oblasti i hemijska analiza ukazuju da je gorui sumpor padao u obliku kie nad tim mestom. Zbog velike temperature kie gorueg sumpora (zajedno sa munjama, po biblijskom tekstu) nemogue je otkriti normalne arheoloke nalaze, ali postoje drugi nalazi vredni spomena.Na nekoliko mesta nalaze se redovi kamenja, od stabilnijih vrsta stena (kvarc i feldspat), unutar gipsa i kalcita. Redovi kamenja izgledaju rasporeeni na nain koji bi se mogao protumaiti kao temelji kua, zidovi ili ulini plonik.

Slike 97, 98: Fosili iz vedske koji su formirali pirit od sumpora: vide se u obliku kristala nalik zlatu.

3.9. Organske materijeOrganske materije se pronalaze na spoljnim ivicama oblasti (hladnije oblasti), i izgleda da su se one stopile sa drugim mineralima (nepreobraeni krenjak). Tvrdnja da su temperature bile nie u spoljnim oblastima poduprta je injenicom da se tu sumpor javlja ree, da postoji relativno dosta krenjaka i da se ugljenik pronalazi u obliku katrana ili u obliku nalik koksu. Katran je bio znaajan proizvod u ovoj oblasti. Mrtvo more je ranije zvano ''Asfaltno more'' zbog obilja katrana nalik asfaltu, koji je plutao po povrini (11). Ovaj katran je predstavljao znaajnu robu, koja je toj oblasti donosila prihod (Hes. 16:49). Slika 99 pokazuje primer katrana nalik koksu, koji se stopio sa krenjakom.Slika 99: Krenjak i ugljenik (organska materija) koji su se stopili.

3.10. Gvoe

Gvoe je metal koji se u prirodi javlja kao reakcioni proizvod sa drugim supstancama (npr. ruda gvoa). Ako se u prirodi pronae isto gvoe skoro uvek je rezultat ovekovog delovanja. Otopljeni metal je pronaen u oblasti. Na slikama 100-101 prikazan je jedan takav primer. Slike pokazuju deo metala, koji predstavlja isto gvoe (magnetski kao i hemijskom analizom) oksidovano na spoljnim delovima. Izgleda da je deo metala bio izloen visokoj temperaturi, i da je u istopljenom stanju preao preko ivice a zatim se zaustavio. To ukazuje na ljudsku aktivnost, pre kie gorueg sumpora.Slike 100, 101: vrsto gvoe koje je bilo izloeno visokoj temperaturi, i u istopljenom stanju je prelo preko ivice a zatim se zaustavilo.

3.11. Skeletni ostaci

U oblasti je pronaeno neto to verovatno predstavlja delove delimino kremiranog skeleta (slike 102-109). Ako je to skelet, bie (vei sisar ili ovek) lei isprueno (slika 102) i bilo je pogoeno delimino goruim sumporom i verovatno padajuim ''pepelom'', koji je zatitio delove skeleta. Ovi delovi verovatno predstavljaju delove kime, delove karlice i delove butnih kosti. U prilog injenici da su delovi skeleta bili izloeni visokim temperaturama ide i to da su oni postali okamenjeni (pretvoreni u kamen) i/ili kremirani.Kada se skelet izloi visokim temperaturama kimeni prljenovi i karline kosti ostaju najbolje ouvani, dok se ostali delovi skeleta pretvaraju u prah. To je pokazano pri pokuajima da se kopira praistorijska kremacija. tavie, delovi skeleta se pri sagorevanju preobraavaju i prvo mogu menjati oblik i izgled a zatim poprimaju sagoren oblik neega to lii na cement. Pod intenzivnom toplotom prljen puca na karakteristian nain koji je u vidu krunih pukotina esto rasporeenih u terasastom obrascu (13).Sasvim je mogue da delovi pronaeni u oblasti koji su verovatno skeletni, predstavljaju one delove koji normalno najbolje podnose sagorevanje: kimeni prljenovi i karlica. tavie, ono to lii na okamenjivanje bi lako moglo da bude sagorevanje na visokoj temperaturi, proces koji je potpuno drugaiji od okamenjivanja, ali koji takoe proizvodi materijal nalik kamenu zbog intenzivne toplote, i ne apsorbuje vodu.Strukture koje lie na prljenove su popucale po krunom obrascu (slika 107), to se oekuje od prljenova koji su izloeni visokim temperaturama. Skeletni delovi su donekle promenili oblik, ali se i dalje moe videti da su odreeni delovi kosti imali uplju strukturu (slike 103 i 108). Ovaj nalaz bi lako mogao da predstavlja skelet, ali je to teko dokazati zbog toplote kojoj su ovi nalazi verovatno bili izloeni. U materijalu nisu ostale nikakve organske supstance radi mogue analize.Slike 105 i 106 pokazuju neto to verovatno predstavlja zglob butne kosti. Analize o kojima se dole govori su izvrene na unutranjem delu zgloba. Slika 104 verovatno prikazuje deo kime. Na slici 109 prikazan je ljudski kimeni prljen radi poreenja sa delovima prikazanim na slici 108 koji verovatno predstavljaju kimeni prljen.

Slika 102: Najverovatnije delimino kremiran skelet sisara. Ostaci predstavljaju delove kime, karlice, i butnih kostiju.

Slike 103, 104: Najverovatnije detalji kime vieni uzduno i sa strane. Zapazite uplju strukturu, krune naprsline i slinost sa ljudskim kimenim prljenovima (slika ispod).Slike 105, 106: Najverovatnije detalji zgloba butne kosti prekrivenog slojevima minerala.

Slika 107: Kruni obrasci naprslina predstavljaju tipinu karakteristiku delimino kremiranog ljudskog (sisarskog) kimenog prljena.

Slike 108, 109: Slina struktura, proporcije i oblik delimino kremiranog kimenog prljena i ljudskog prljena.

3.12. Hemijska analiza skeletnih ostataka

Analiza sastava minerala u ovim nalazima bi mogla da prui naznake o tome da li predstavljaju skeletne delove. Poto su ovi skeletni delovi bili izloeni posebnom tretmanu (gorui sumpor i delimina kremacija), izvrene su analize ovih nalaza kao i okolnih minerala, kako bi se utvrdilo da li postoje razlike u sastavu ili predstavljaju samo formaciju okolnih minerala. Nalazi pokazuju sledee: U okolnim mineralima postoji velika koliina kvarca (+770%) i aluminijum-oksida (+680%), u poreenju sa pretpostavljenim skeletnim delovima. To pokazuje da okolni minerali potiu od razliitih vrsta stena, dok skeletni delovi imaju daleko manje vrednosti. Skelet bi i trebalo da ima nie nivoe ovih minerala. Ovaj rezultat pokazuje da su skeletni delovi i okolina najverovatnije razliitog porekla.

Sumpor se nalazi u organskom materijalu kao npr. skeletu, ali njegov sadraj u okolnim mineralima treba biti daleko vei zbog velike koliine sumpora koja je pala nad tom oblau. Okolne supstance imaju daleko vei sadraj sumpora (+1100%). Ovo jo vie potvruje da ovi nalazi, koji verovatno predstavljaju skelete, ne potiu od okolnih supstanci.

Fluor je element koji se pronalazi u prirodi ali pre svega u kostima i zubima. Pretpostavljeni skeletni delovi imaju visok sadraj fluora (+216%) u poreenju sa okolnim supstancama, to podupire hipotezu da predstavljaju skeletne delove.

Kalcijum (slika 110a) predstavlja znaajan sastojak skeleta, ali i glavnu komponentu minerala krenjaka koji se na ovom mestu nalazi u velikim koliinama. Ako se podaci proraunaju na osnovu oekivanog sadraja kalcijuma (13), pretpostavljeni skeletni delovi su blii oekivanoj vrednosti za skelete od vrednosti u okolnim mineralima. To ukazuje da oni najverovatnije predstavljaju skeletne delove. Magnezijum (slika 110b) se nalazi u raznovrsnim mineralima i vrstama stena, kao i u skeletu. Analiza pokazuje da je sadraj magnezijuma u pretpostavljenim skeletnim delovima daleko nii nego u okolnim mineralima, ali veoma blizu onoga to se oekuje (13) u skeletu. To predstavlja jo jednu naznaku da su pretpostavljeni skeletni delovi zaista skeletni.

Slika 110: Oekivane vrednosti: ljudski skelet, utvrena vrednost: analiza moguih sisarskih skeletnih ostataka, okruenje: analiza okolnog materijala.

Relativno poreenje, oekivana vrednost, utvrena vrednost, okruenje, kalcijum, magnezijum

Sve ove analize zajedno pokazuju da niz faktora podupire teoriju da su to zaista skeletni delovi. Ti faktori su:

Izgled i veliina (kima, delovi karlice i butne kosti). Ovi delovi su najotporniji kada se skelet zagreva i prema tome, trebalo bi ih pronai. upljine koje se mogu uoiti na ivicama kimenog prljena. Kimeni prljen se sastoji od tela prljena (kimeni okvir), poprenih izrataja i upljine za kimenu modinu (nervni sistem). Nalazi pokazuju pravilne izrataje (izboine) i imaju upljine.

Naprsline na prljenu su sline onima koje se pojavljuju kada se primeni toplota (krune naprsline u terasastom obrascu).

Analize za utvrivanje sadraja kvarca, aluminijum-oksida, sumpora, fluora, kalcijuma i magnezijuma pokazuju da se pretpostavljeni skeletni delovi veoma razlikuju od okolnog materijala, i dalje podupiru hipotezu da oni zaista predstavljaju skeletne delove.

3.13. U saetkuU saetku se moe rei da ovo mesto prua sledee nalaze i podatke analize:

Oblast je izdignuta i razlikuje se od okoline (stvara senke).

Celokupna oblast je izgleda bila izloena kii gorueg sumpora pri emu se u ovoj oblasti jo uvek moe nai veliki broj sumpornih loptica.

Sumporne loptice su topei ulazile u krenjak a zatim su prestale da gore.

Spoljanji delovi oblasti sastoje se od krenjaka, dok centralnim delom dominira gips.

Ako se krenjak izloi goruem sumporu formira se gips.

Sumporne loptice sa svojim ljuskama lie na juno voe, to i zapisi stari 1.900 godina tvrde o mestima gde su pronaeni ostaci gradova pogoeni goruim sumporom. Okolna oblast ima potpuno drugaiji izgled, i ne sadri sumporne loptice.

Mesto odgovara predelu u kome su po biblijskim tekstovima i istoriaru Josifu Flaviju nalazili Sodom i Gomor.

Redovi kamenja se nalaze u masi gipsa.

Pepeljasta supstanca koja se nalazi u oblasti sastoji se od meavine krenjaka, dolomita i gipsa. Pored toga, sadri i veliki udeo sitnozrnastog sumpora.

Sumpor se razlikuje od sumpornih oblika koji se nalaze u blizini vulkana ili sa fosilima.

Katran nalik koksu se pronalazi u hladnijim delovima oblasti.

Otkriveni su otopljeni metalni uzorci istog gvoa. U oblasti su pronaeni fragmenti koji su verovatno skeletni. Oni su bili izloeni visokim temperaturama, i uniteni su na isti nain na koji sagoreva skelet (naroito kimeni prljenovi) pri visokim temperaturama.

Analize podupiru hipotezu da su to zaista delovi skeleta.

Slika 111: Gorui sumpor je topei napravio sebi put kroz stenu.

4. Ko je bio Isak?

Sada se vraamo Avramu i Sari. Bog se ponovo ispoljava a Sara i dalje ne veruje da e roditi sina. Po biblijskom tekstu, Gospod zatim kae:

''Ima li to teko Gospodu? Do godine u ovo doba opet u doi k tebi, a Sara e imati sina''. (1. Mojsijeva 18,14)

4.1. Isakovo roenje

Avram i Sara su bili 100 i 90 godina stari kada se rodio obeani sin, sin koji po Boijem nalogu dobija ime Isak. Isak je obrezan osmog dana, i to je od tada postao obiaj meu Jevrejima. Arapi, koji predstavljaju potomke Isakovog brata Ismaila, se obrezuju sa 13 godina starosti jer je Ismailo imao toliko godina kada je obrezan.

Ranije u Bibliji (1. Mojsijeva 16,12) spominje se proroanstvo koje se poklapa sa dananjom situacijom, to jest sukob izmeu Ismailovih potomaka koji ive istono i jugo-istono od dananjeg Izraela (Arapski svet) i Isakovih potomaka, Jevreja (Izrael).

''A bie ovjek ubojica; ruka e se njegova dizati na svakoga i svaija na njega, i nastavae na pogledu svoj brai svojoj'' (1.Mojsijeva 16,12)

4.2. ''rtvovanje'' Isaka

Gospod se obraa Avramu u nekoliko prilika. Jednom prilikom Gospod proverava Avramovu vernost traei od njega da rtvuje Isaka, svog jedinog sina sa svojom enom Sarom. Avram vri sve pripreme i ide na planinu na koju mu Gospod ukazuje. Tamo pravi rtvenik, i upravo se sprema da rtvuje Isaka kada ga doziva aneo Gospodnji. Dobija ovna koga e da rtvuje umesto sina. Kroz ovaj test Gospod vidi da se Avram dri Boijih zapovesti, stavljajui ih ak i nad ivotom svog sina. Ovaj dogaaj, po tekstu, postaje potvrda obeanja datih Avramu:

''I ree Bog: zaista Sara ena tvoja rodie ti sina, i nadjee mu ime Isak; i postaviu zavjet svoj s njim da bude zavjet vjean sjemenu njegovu nakon njega''. (1. Mojsijeva 17,19)

Planina na kojoj je Avram napravio rtvenik naziva se Morija. To je ista planina na kojoj su kasnije izgraeni Jerusalim i hram, i ista planina na kojoj je Isus Hrist rtvovan i razapet (slika 112). Danas se u toj oblasti nalazi pre svega stari Jerusalim i njegovo okruenje. Slika 113 prikazuje planinu Moriju u ovim razliitim vremenskim trenucima.

Gospod jo jednom ponavlja svoja obeanja Avramu da e od njega potei veliki narod. U to vreme Avram ivi u Birebi, neposredno na sever od Nedeb pustinje.

Slika 112: Planina Morija, na kojoj je izgraen stari Jerusalim.

Slika 113: Avram je bio spreman da rtvuje svog sina Isaka na vrhu planine Morije. Kasnije je hram podignut na istoj planini, a posle je, Isus Hrist Boiji sin, po Bibliji rtvovan na tom istom planinskom vrhu. Ovi dogaaji se vremenski prostiru priblino 2.000 godina.

4.3. Hebron i Makpela

Sara umire u Hebronu (slika 114) sa 127 godina starosti. Avram eli da od Efrona kupi peinu u Makpeli da je koristi kao grob za Saru i kao porodinu grobnicu, ali je dobija kao poklon od Efrona. Za uzvrat Avram daje kao poklon Efronu srebro u vrednosti peine i polja (1. Mojsijeva 23,1-19).

Danas se u Hebronu nalazi graevina koju i Jevreji i Muslimani smatraju svetom. Po predanju, graevina je podignuta nad peinom koja je postala Avramova porodina grobnica. Slika 115 prikazuje muslimane koji se mole unutar ove graevine, koja za muslimane predstavlja damiju. U ranijim vremenima peina u Makpeli verovatno je izgledala kao na slikama 116-118, peina sa nekom vrstom krova izgraenog od kamena, koji se nalazio u oblasti. Malo je verovatno da se mogu pronai bilo kakvi dokazi koji bi pokazali da li je bilo koje