T R O Š K O V I

I NJIHOVA KLASIFIKACIJA

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLAVISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SARDŽAJ

UVOD ..................................................................................................................................... 3

TROŠKOVI............................................................................................................................ 3

PODELA TROŠKOVA ........................................................................................................ 5

1) OPŠTA PODELA ..................................................................................................... 52) PREMA FUNKCIJAMA U PREDUZEĆU ............................................................... 53) PREMA URAČUNAVANJA U CENU KOŠTANJA .................................................. 54) PREMA OBIMU PROIZVODNJE ........................................................................... 6

a) VARIJABILNI .............................................................................................. 6b) FIKSNI .......................................................................................................... 7

5) PREMA NAČINU EVIDENTIRANJA ...................................................................... 96) PREMA MOGUCNOSTI VEZIVANJA ZA JEDINICU PROIZVODA …………..…. 97) PREMA POTREBAMA UPRAVLJANJA …………………………………………..….. 98) PREMA MOGUĆNOSTI OTKLANJANJA …………………………………….……… 9

RAZVOJNI TOK TROŠKOVA ........................................................................................ 10

ZAKLJUČAK ..................................................................................................................... 11

LITERATURA ................................................................................................................... 11

9)

2

UVOD

Preduzeća ili preduzetničke organizacije su privredni subjekti u kojima se obavljaju ciklusi reprodukcije na bazi društvene podele rada. Ovi organizacioni sistemi predstavljaju samostalne subjekte društvene reprodukcije, koji se povezuju u makroekonomski sistem cirkulacijom vrednosti u pojedinim fazama: proizvodnji, razmeni i potrošnji. Osnovni princip ponašanja preduzeća je ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja.

Da bi proizvodilo ili pružalo usluge, zavisno šta je cilj njegove delatnosti, preduzeće mora trošiti. Stvaranje učinka iziskuje trošenje predmeta rada, sredstava za rad, ulaganje živog rada, korišćenje tuđih usluga, kao i izvršavanje određenih obaveza prema društvenoj zajednici. Praćenje odnosa između ostvarenog obima proizvodnje i za to utrošenih sredstava je neophodan uslov za upravljanje ekonomijom preduzeća. Osnovni motiv i cilj preduzeća je ostvarenje što većeg čistog rezultata, u našoj privredi čist rezultat se meri preko ostvarene dobiti, a u nekim drugim privrednim granama ta kategorija naziva se profitom.

Profit je deo novonastale vrednosti koja ostaje preduzeću nakon podmirenih svih troškova proizvodnje tj. profit je razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Pošto je profit neophodan uslov njegove egzistencije, preduzeće nastoji u što većem stepenu poboljšati svoju profitabilnost i time ostvariti veći profit. Troškovi, koji nastaju u procesu proizvodnje, su činioci od kojih profitabilnost poslovanja preduzeća najviše zavisi.

T R O Š K O V I

Troškovi predstavljaju vrednosni (novčani) izraz utrošenih elemenata proizvodnje (sredstava za rad, predmeta rada i radne snage) i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje. Utrošene elemente proizvodnje1 mozemo posmatrati naturalno i vrednosno. Utrošci su naturalni izraz utrošenih elemenata proizvodnje. Utrošci su kolicinska komponenta troškova. Kvantitativno posmatrano trošak je proizvod utrošaka i cene po jedinici utroška.

Tr = Ut x C

Utrošci radne snage podrazumevaju utrošenu energiju coveka pri obavljanju radnih zadataka u procesu reprodukcije. Nosioci utrošaka radne snage su proizvodi, odnosno usluge datog preduzeca. Utrošak radne snage vrsi se na tehnološkim i netehnološkim radnim mestima. Na netehnološkim radnim mestima veza izmedju utrošaka radne snage i proizvedenih ucinaka je indirektna i to pomocu unapred utvrdjenih kljuceva za raspodelu utrošaka.

Utrošci usluga drugih lica izrazavaju se razlicitim jedinicama mere (norma casova, broj jedinica usluga), ali kod mnogih nije moguce odrediti kolicinsku komponentu njihovog trošenja (npr advokatske usluge)

1 troskovi elemenata procesa proizvodnje spadaju u troskove u uzem smislu.3

Utrošci jednog dela sredstava za rad ulaze svojom materijalnom supstancom u novi proizvod. Sredstva za rad se troše kroz fizicko trošenje, starenje, lom i kvar.

Utrošci predmeta rada su fizicke kolicine razlicitih materijala utrošenih u procesu proizvodnje. Materijal se u proces proizvodnje unosi postepeno, a trosi odjednom. Razlikujemo utroške materijala za izradu, pomocnog materijala, energije i režijskog materijala. (Standardni utrošci materijala u vidu normativa materijala podrazumevaju stvarno potrebnu količinu materijala za proizvodnju konkretnog proizvoda, što je uslovljeno faktorima tehničke i organizacione prirode). Da bi se sagledala ukupna ulaganja u proces proizvodnje potrebno je sve utroške izraziti vrednosno – a troškovi su upravo vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje.

Troškovi preduzeca se definišu kao novčani izraz trošenja faktora procesa rada u vezi stvaranja učinaka preduzeća. U širem smislu troškovi preduzeća su vrednost svih utrošaka i izdataka2 koji su prouzrokovani stvaranjem proizvoda ili pružanjem usluge.

Na visinu troskova deluju unutrasnji i spoljasnji faktori. Unutrasnji – mogu biti objektivni i subjektivni i deluju na veličinu ukupnih i pojedinačnih troškova. Spoljasnji – deluju na velicinu ukupnih troskova preduzeca preko trzista, zakonskih i ugovornih obaveza itd.

Osnovne karakteristike troškova:

Troskovi se izrazavaju vrednosno (novcano) Rezultat su ostvarenih utrosaka i njihovih cena Direktno su vezani za odgovarajuci ucinak (proizvod ili uslugu)

Isplata – je širi pojam od troška, podrazumeva svako gotovinsko plaćanje preko blagajne preduzeća. Moze nastati pre ili posle trošenja i ne mora biti vezana za proces rada.

Izdatak – je širi pojam od isplate, označava svako izdavanje novca, materijala, inventara u okviru preduzeća, radi procesa reprodukcije, ali i svaki novčani iznos koji preduzeće isplaćuje trećim licima ili društvu (izvršenje finansijske obaveze preduzeća). Troškovi se temelje na izdacima ali se oni ne moraju ni sadržajno ni vremenski poklapati. Sadrzajno nepoklapanje – kada izdatak nije ucinjen radi stvaranja učinka (npr plaćanje kazne). Vremensko nepoklapanje – kada izdatak prethodi trošku (npr placena premija osiguranja) i kada izdatak sledi nakon nastanka troška (npr struju plaćamo do 15 u mesecu za prethodni mesec)

Svaki trošak pre ili kasnije postaje izdatak preduzeca, a svaki izdatak ne mora postati trošak (npr sudski troškovi ili obaveze prema drzavi)

Rashod – je širi pojam od troška i podrazumeva sva namenska i nenamenska trošenja u preduzecu. To je cisto finansijska kategorija.To je bespovratno izdavanje novca, materijala ili stvari. Troskovi predstavljaju onaj deo rashoda koji se moze ukalkulisati u cenu koštanja gotovih proizvoda ili usluga.

Rashode delimo na poslovne i neposlovne. Poslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja i rezultat su poslovanja preduzeća. Tu ubrajamo – materijalne troškove, amortizaciju, nematerijalne troškove, troškove proizvodnih usluga, ukalkulisane troškove rada itd.

Materijalni troškovi – troškovi materijala, energije, rezervnih delova, sitnog inventara, usluga sa karakterom materijalnih troškova (npr transportne usluge).

2 izdaci – npr. plaćanje usluga drugim preduzećima ili obaveza prema državi4

Nematerijalni troškovi – troškovi reklame, troskovi sajmova, premije osiguranja, topli obrok radnika, ukalkulisani porezi i doprinosi, troškovi zastite na radu

Rashodi finansiranja - su posledica finansijskih transakcija u poslovanju preduzeca (kamate na zajmove, revalorizacija dugovanja, negative kursne razlike)

Vanredni rashodi – su posledica redovnih aktivnosti preduzeća, ali su neplanirani i neočekivani (rashodi po osnovu manjkova, neotpisana vrednost osnovnih sredstava, kazne, penali, naknadno utvrdjeni rashodi iz prethodnih godina)

PODELA TROŠKOVA

1) OPSTA PODELA (prema poreklu, komponentama procesa rada)

Troškovi rada – vrednosni izraz utrosaka radne snage (ukalkulisani LD radnika) Racunaju se tako sto se utrosci rada vremenski izrazeni pomnoze sa cenom rada. Zarada je novčani izraz vrednosti radne snage ili u kalkulativnom smislu novcani multiplikator utrošaka radne snage. Ukupni troskovi rada = masi ukalkulisanih bruto zarada obracunatih na bazi količine i kvaliteta rada.

Troškovi predmeta rada – vrednosni izraz utrosenih predmeta rada u proizvodnji (troskovi sirovina, troskovi materijala za izradu, pomocnog materijala, troskovi energije, troskovi rezijskog materijala, troskovi tudjih materijala). Troskovi materijala su proizvod i funkcija utrošaka materijala i NC-a po jedinici utroška.

Troškovi sredstava za rad - vrednosni izraz utrosenih sredstava za rad u proizvodnji (amortizacija, troškovi osiguranja, investiciono održavanje). Obračunavaju se kao amortizacija. Parametri za utvrdjivanje troškova sredstava za rad su njihova NC, vek trajanja i stepen trošenja.

Troškovi tuđih usluga - vrednosni izraz tudjih usluga (troskovi PTT, troškovi struje). Usluge mogu biti direktne (ako si ih druga preduzeca izvrsila na proizvodima ili uslugama koje preduzece proizvodi ili obavlja) i indirektne

2) PREMA FUNKCIJAMA U PREDUZECU

Troškovi nabavke Troškovi prodaje Troškovi proizvodnje Troškovi upravljanja Deo ovih troskova direktno uklazi u cenu kostanja proizvoda ili usluge (tr nabavke i tr

proizvodnje). Deo troskova sadrzan u prodatim proizvodima predstavlja rashod koji se pokriva iz prihoda preduzeca. Drugi deo sadrzan u lagerovanim proizvodima cini buduci potencijal i angazovana sredstva preduzeca.

3) PREMA URAČUNAVANJUA U CENU KOŠTANJA

Direktni (pojedinacni) – se mogu direktno vezati za nosioce, tj proizvode ili usluge ostvarene u preduzeću i mogu se neposredno ukalkulisati u cenu koštanja proizvoda. Mogu se direktno razvrstavati po učincima, tj nisu potrebni prethodni obračunski postupci ili ključevi razvrstavanja. Ovde spadaju – materijal za izradu, zarade radnika izrade i posebni pojedinacni troškovi.

5

Indirektni (opšti) – ne mogu se direktno uračunati i ugraditi u cenu koštanja proizvoda, niti neposredno vezati za pojedine proizvode ili usluge. Obračun ovih troškova po učincima vrsi se preko uslovnih baza i ključeva za raspodelu. Ovde spadaju – zarade radnika koji ne rade neposredno u proizvodnji, pogonski material, troškove osiguranja, ptt troškove, troškove zakupnine, unutrašnjeg transporta, održavanja itd. Evidentiraju se po mestima njihovog nastanka

Cena koštanja – zbir utrošenih i izdatih vrednosti u vezi sa trošenjem komponenata procesa rada. U cenu ulaze – troškovi reprodukcije, izdaci uslovljeni korišćenjem komponenata proizvodnje i izdaci uslovljeni vrsenjem funkcije u reprodukciji.

4) PREMA OBIMU PROIZVODNJE (tj. stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje), u ekonomskoj analizi treba praviti razliku na kratak rok – fiksni i varijabilni faktori i dug rok – svi faktori su varijabilni

VARIJABILNI TROŠKOVI FIKSNI TROŠKOVI

a) VARIJABILNI (promenljivi) troškovi – reaguju na promene obima proizvodnje tako sto sa porastom obima proizvodnje rastu, a sa

opadanjem obima proizvodnje opadaju. Oni su direktna f-ja promene obima proizvodnje i uslovljeni su stepenom koriscenja kapaciteta. Delimo ih na proporcionalne, degresivno varijabilne i progresivno varijabilne

Proporcionalno varijabilni troskovi – menjaju se istim smerom i intenzitetom kojim se menja obim proizvodnje tj direktno su srazmerni promeni stepena koriscenja kapaciteta. Ovde spadaju troskovi materijala za izradu, troskovi sredstava za rad, zarade radnika izrade, troskovi energije, pomocni material i amortizacija obracunata funkcionalnom metodom3. Karakteristike:

Ukupni proporcionalno varijabilni troskovi (Vpt) imaju isti trend promena sa promenama obima proizvodnje

Proporcionalno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vpt) su const, bez obzira na promene obima proizvodnje

Koeficijenat reagibilnosti troskova = 1 (Kr=1) tj rastu u istoj proporciji kao i obim proizvodnje4

Progresivno varijabilni troskovi su promenljivi troskovi koji u ukupnom iznosu rastu brze od porasta obima proizvodnje. U praksi ne postoje. Oni su uvek signal preteranog koriscenja kapaciteta i sredstava za rad, tehnickih propusta u proizvodnji itd. (mpr troskovi odrzavanja

3 Kada nema proizvodnje nema ni proporcionalno varij. troškova4 Kod prosecno varij troskova diferencijalni trošak jednak je prosecnom trošku.

6

T

Q Q

PT

PT

PPTA

A

B

BUkupni proporcionalni troškovi Prosečni proporcijalni troškovi

preopterecenih masina i opreme, dodatni troskovi reklame, istrazivanje trzista… Prosecno progresivno varijabilni troskovi su u stalnom porastu sa rastom stepena zaposlenosti. Karakteristike:

Ukupni progresivno varijabilni troskovi (VTpg) rastu brze od porasta obima proizvodnje

Progresivno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vtpg) rastu sa porastom obima proizvodnje

Koeficijent reagibilnosti > 1 (Kr>1)5

Degresivno varijabilni troskovi su promenljivi troskovi koji u ukupnom iznosu iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnje ili druge delatnosti (troskovi pogonske energije, troskovi uprave i prodaje, troskovi pomocnog materijala, putni troskovi itd). Sastoje se iz fiksne i varijabilne komponente. Karakteristike:

Ukupni degresivno varijabilni troskovi (VTdg) imaju sporiji trend porasta od povecanja obima proizvodnje tj blago rastu

Degeresivno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vtdg) opadaju sa porastom obima proizvodnje

Koeficijenat reagibilnosti < 1 (Kr<1) tj izmedju 0-1 Diferencijalni troskovi su manji od prosecnih troskova

Ukupni varijabilni troskovi u odredjenom vremenskom periodu predstavljaju zbir proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih troskova. UVT isto tako mogu imati proporcionalni, progresivni i degresivni karakter

b) FIKSNI TROŠKOVI -ne menjaju se sa promenama obima proizvodnje tj njihov iznos ostaje stalno nepromenljiv.

Zbog svoje neelasticnosti nazivaju se i konstantnim ili stalnim troskovima. Zovemo ih periodicnim troskovima jer su vezani za odredjeno vreme tj javljaju se kao f-ja vremena. Po svojoj prirodi spadaju u troskove pripravnosti ili nuzne troskove. (to su svi troskovi koje preduzece ima) Uslovljeni su samim postojanjem preduzeca pa se zovu i troskovi kapaciteta. Delimo ih na apsolutne i relativne fiksne troškove.

5 Kod ovih troskova diferencijalni troskovi su veći od prosecnih troškova7

T

Q Q

PT

UFT

PFT

A

B

A BUkupni fiksni troškovi

Prosečni fiksni troškovi

Apsolutno fiksni troskovi – ne menjaju se u masi pri promeni obima proizvodnje ili obima delatnosti (tr amaortizacije obracunati vremenskom metodom, troškovi osiguranja sredstava za rad, osnivacki troškovi, troškovi upravno-prodajne rezije, kamate na kredit za osnovna sredstva itd). Udeo fiksnih troskova po jedinici proizvoda ft racunamo tako sto ukupne fiksne troskove FT podelimo sa obimom proizvodnje Q

ft = FT / Q

Karakteristike:

Ukupni apsolutno fiksni troškovi (FT) su const, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje

Apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) se menjaju obrnutim smerom od smera kretanja obima proizvodnje ( opadaju sa porastom obima proizvodnje i rastu sa smanjenjem obima proizvodnje)

Kr = 0 Diferencijalni troskovi fiksnih troskova DFT= 0

Koeficijent reagibilnosti Kr fiksnih troskova predstavlja odnos dinamike troskova i dinamike proizvodnje u odredjenom vremenskom periodu

Reagibilnost troškova – kvantitativno izrazena uslovljenost promena troskova promenama obima proizvodnje. Ona je razlicita za svaku vrstu troskova

Kr = %∆FT / %∆Q %∆FT - % povecanja fiksnih troskova %∆Q - % povecanja obima proizvodnje %∆Q = ( Q2/Q1 – 1) x 100 %∆FT = ( FT2/FT1 – 1) x 100

Relativno fiksni troskovi – ostaju nepromenjivi u ukupnom iznosu samo u pojedinim zonama poslovanja (troškovi materijala za odrzavanje, troškovi zarada radnika na poslovima odrzavanja i pomocnim radnim mestima, troškovi tehnicke kontrole, troškovi rada i pripreme i zavrsne faze procesa proizvodnje). Sa pomeranjem iz nize u visu zonu oni skokovito rastu.

Degresija relativno fiksnih troškova se moze javiti pri porastu kao i pri smanjenu obima proizvodnje. Pri porastu obima proizvodnje oni sporije rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obima proizvodnje oni sporije opadaju od smanjenja obima proizvodnje. To vremensko zakasnjenje je remanentnost (rezistentnost) relativno fiksnih troskova – otpornost troskova na smanjenje pri opadanju obima proizvodnje u odnosu na prethodno dostignuti nivo.

Progresija relativno fiksnih tr se moze javiti pri porastu kao i pri smanjenu obima proizvodnje. Pri porastu obima proizvodnje oni brže rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obima proizvodnje oni brže opadaju od smanjenja obima proizvodnje. Karakteristike:

FT – ukupni relativno fiksni troskovi su const u pojedinim zonama poslovanja ft – relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda sa povecanjem obima proizvodnje

opadaju

8

5) PREMA NAČINU EVIDENTIRANJA

Ukupni – predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih troskova

UT = FT + VT

Prosečni – su troskovi po jedinici proizvoda. Obracunavaju se stavljanjem u odnos ukupnih troskova sa obimom proizvodnje

t = UT / Q

Prosecni ukupni troskovi su zbir prosecnih varijabilnih i prosecnih fiksnih

ut = vt + ft

6) PREMA MOGUCNOSTI VEZIVANJA ZA JEDINICU PROIZVODA

Pojedinačni ili direktni – nastaju kao posledica utrosaka elemenata proizvodnje, mogu se direktno vezati za odredjeni proizvod ili usluge i neposredno razvrstati po ucincima. (troškovi materijala za izradu, troškovi pomocnog materijala izrade, troškovi rada izrade, troškovi sredstava za rad u slucajevima obracuna funkcionalne amortizacije)

Zajednički ili indirektni – nastaju kao posledica zajednickih utrosaka elemenata procesa rada u proizvodnji, u odredjenom vremenu i prostoru, bez diferenciranja te proizvodnje na pojedinacne proizvode. Ne mogu se direktno vezati za jedinicu ucinka vec se njihova raspodela vrsi na bazi odabranih kljuceva (radi tacnosti njihove alokacije neophodno ih je prethodno razvrstati prema mestu nastanka). To su troškovi rezijskog materijala, troškovi pomocnog materijala i usluga, troškovi unutrasnjeg transporta i odrzavanja, troškovi usluga drugih preduzeca, troškovi utrosene energije, troškovi rada na rezijskim poslovima, troškovi sredstava za rad u slucajevima obracuna vremenske amortizacije)

7) PREMA POTREBAMA UPRAVLJANJA

Stvarni – su izraz stvarnih utrošaka elemenata i proizvodnje i stvarnih cena tih utrošaka. Njih knjigovodstvo utvrđuje na kraju obračunskog perioda, u iznosu u kome su stvarno nastali

Planski – se predviđaju tj planiraju za odredjeni budući period, najčesce godinu dana, a na osnovu stvarnih troškova prethodnog perioda

Standardni – predstavljaju projektovane troškove i izrazavaju meru koliko treba da iznose stvarni troškovi i pružaju mogućnost kontrole stvarnih troškova, odnosno ekonomičnosti poslovanja preduzeca

8) PREMA MOGUĆNOSTI OTKLANJANJA

Otklonjivi – mogu se izostaviti i otkloniti sa variranjem obima proizvodnje. Na njih se moze delovati merama poslovne i trzisne politike

9

Neotklonjivi – ne mogu se otkloniti sa variranjem obima proizvodnje, na njih se ne moze uticati, oni su izraz samog postojanja preduzeca. Ovde spadaju fiksni i deo relativno fiksnih troskova

Cilj preduzeća je smanjenje troškova radi kvalitetnijeg poslovanja.

Marginalni (diferencijalni) troškovi – predsatavljaju iznos troskova koji je uslovljen dodatnom proizvodnjom u odnosu na dati stepen kapaciteta. Ako se iznos ukupnih marginalnih troskova (∆T) podeli brojem jedinica dodatnog stepena proizvodnje (∆Q) dobija se iznos prosecnih marginalnih ili granicnih troskova (∆Tq)

T – marginalni troskovi ∆Tq = ∆T / ∆Q T2 – iznos troskova nakon povecanja stepena koriscenja

kapaciteta T1 - iznos troskova pre povecanja stepena koriscenja kapaciteta∆T = T2-T1 ∆Q = Q2-Q1 Q2 – obim proizvodnje viseg stepena koriscenja kapaciteta Q1 – prethodni obim proizvodnje

Izjednacavanje granicnih sa prosecnim troskovima nastaje na nivou optimalnog koriscenja kapaciteta – to je nivo najpovoljnijeg obima proizvodnje – Zona Optimalnosti

RAZVOJNI TOK TROŠKOVA

Razvojni tok troškova pokazuje nam kako se troškovi ponašaju pri različitim stepenima korišćenja kapaciteta kao i veoma bitne informacije za preduzeće o tome kako dostići što bolji finansijski rezultat uz što niže troškove. Razvojni tok troškova nam pruža pregled troškova u tri zone stepena korišćenja kapaciteta: zona degresije, zona optimalnosti i zona progresije.

Pri nultom stepenu korišćenja kapaciteta, ukupni troškovi preduzeća sastoje se samo iz troškova kapaciteta tj. iz apsolutnih fiksnih troškova.

Povećanjem obima proizvodnje, od nultog do viših i visokih stepena korišćenja kapaciteta, pored apsolutno fiksnih troškova, pojavljuju se varijabilni troškovi koji su uslovljeni proizvodnjom i rastu sa obimom proizvodnje. Tada fiksni i varijabilni (degresivni) troškovi usporavaju proporcionalni rast ukupnih troškova. Ukupni troškovi rastu sa povećanjem obima proizvodnje ali rastu ispod proporcionalno obimu proizvodnje.

Troškovi po jedinici proizvoda opadaju što je uslovljeno degresijom fiksnih troškova, a pored toga još i opadanjem pojedinih vrsta varijabilnih troškova po jedinici proizvoda, dok proporcionalni troškovi po jedinici ostaju više ili menje isti.

Zona u kojoj ukupni troškovi preduzeća pri povećanju stepena korišćenja kapaciteta rastu ispod proporcionalno, a prosečni troškovi po jedinici opadaju, naziva se zona degresije.

Kada stepen korišćenja kapaciteta prekorači granicu degresije i ide prema još višem obimu proizvodnje, troškovi po jedinici proizvoda više neće opadati. Ukupni troškovi preduzeća tada jedno kratko vreme proporcionalno rastu, dok troškovi po jedinici proizvoda ostaju konstantni i imaju karakter proporcionalnih troškova. Zona u kojoj ukupni troškovi proporcionalno rastu i u kojoj je visina prosečnih proizvodnih troškova po jedinici proizvoda najniža, naziva se zona optimalnosti.

10

Zona optimalnosti leži kod svakog industrijskog preduzeća na različitoj visini, što u svakom preduzeću treba tačno ustanoviti. U najvećem broju preduzeća, ova zona leži kod visokih stepena korišćenja kapaciteta (80% - 90%).

U okviru zone optimalnosti, proizvodnja je najekonomičnija. Proizvodni troškovi po jedinici proizvoda ovde su najniži. U zoni optimalnosti faktori proizvodnog procesa su najpovoljnije iskorišteni i najbolje su međusobno usklađeni.

Kada stepen korišćenja kapaciteta prekorači zonu optimalnosti, celokupni troškovi preduzeća progresivno rastu. Ovo uslovljava i porast prosečnih troškova po jedinici proizvoda.

Zona u kojoj ukupni troškovi preduzeća, kao i prosečni troškovi po jedinici proizvoda progresivno rastu, naziva se zonom progresije. U ovoj zoni progresija troškova je utoliko jača ukoliko se stepen korišćenja kapaciteta više udaljava od zone optimalnosti.

ZAKLJUČAK

Iz prethodnog izlaganja se vidi da troškovi, kao takvi ne mogu i ne smeju biti zanemareni. Profitabilnost direktno zavisi od uspešnog i racionalnog upravljanja troškovima. Posebno je bitno za preduzetnika koji počinje nov posao da odradi temeljnu anlizu troškova pokretanja novog biznisa kako bi se predupredila i ne tako mala stopa smrtnosti novih malih i srednjih preduzeća od kojih 60% na doživi petu godinu poslovanja

Podaci koji se dobijaju iz svih ovih analiza neiskorišćenih resursa, odnosno, unutrašnjih rezervi, treba da budu korišćeni u svrhu pronalaženja načina za njihovo korišćenje na pravi način i u što većoj mjeri ili za traženje nekih drugih rešenja da bi se njihova neiskorištenost svela na što je moguće manju mjeru. To bi bila ,na primer, prodaja osnovnih sredstava koja se ne koriste, otpuštanje viška radne snage, razvijeniji kontrolni mehanizmi raznih oblika, počev od kontrole kvaliteta, pa do sprečavanja otuđivanja, nemara i sl.

LITERATURA

1. Enerprise Policy, Bulletin EU ½, 2008, (1/3), 2. Mala i srednja preduzeća i zapošljavanje, Republički zavod za tržište rada, Beograd, 2008.3. Kisić, Svetlana: Ekonomika preduzeća, Beograd: Beogradska poslovna škola, 2009

P-6905, P-6906, P-6907, P-6908, P-69094. Tomić Dragan, Mala preduzeća- velika šansa, CMP i VEDES, Beograd, 2011.5. Grozdanić R., Đorđević D., Strukturni, finansiski i poreski preduslovi razvoja malih i

srednjih preduzeća, Ekonomski anali, vanredni broj decembar 1997, Ekonomski fakultet Beograd, 1997. str.182.

6. Đorđević Dejan, Mala i srednja preduzeća, KAS, Beograd, 2001.7. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici u Srbiji, Godišnji izveštaj 2010., Republika Srbija,

Republička agencija za razvoj MSP i preduzetništva, Beograd

11