111761829 Zbornik Radova Kontroling i Interna Revizija

8/13/2019 111761829 Zbornik Radova Kontroling i Interna Revizija

1/107

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

INDUSTRIJSKO INENJERSTVO IMENADMENT

II KonferencijaKONTROLINGIINTERNAREVIZIJA

Z B O R N I K R A D O V A

Novi Sad, 30-31.10.2012.www.kontroling.ftn.uns.ac.rs


2/107

II Konferencija

KONTROLING I INTERNA REVIZIJA

ZBORNIK RADOVAwww.kontroling.ftn.uns.ac.rs

UREDILI:PROF. DR VESELIN PEROVI

PROF. DR BRANISLAV NERANDIMR RANKO BOJANI

NOVI SAD30. 31.10.2012.


3/107

II Konferencija: KONTROLING I INTERNA REVIZIJA

Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Organizatori:UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SADDEPARTMAN ZA INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I MENADMENT

PROGRAMSKI ODBOR

1. Prof. dr Ilija osi2. Prof. dr Rado Maksimovi3. Prof. dr Stevan Stankovski4. Dr Tihomir Simi5. Ratko Filipovi6. Pero Riki7. Prof. dr Veselin Perovi8. Prof. dr Branislav Nerandi

ORGANIZACIONI ODBOR

1. Prof. dr Ilija osi2. Prof. dr Veselin Perovi3. Prof. dr Branislav Nerandi4. Prof. dr Rado Maksimovi5. Mr Ranko Bojani6. Milan Pasula

Izdava:

Fakultet tehnikih nauka

Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6

e-mail:[email protected], www.kontroling.ftn.uns.ac.rs

Tehnika obrada:

Gordana Bajeti, e-mail:[email protected]

Umnoeno u Novom Sadu, Oktobar 2012. godine

Napomena: Organizator ne zastupa stavove, niti je odgovoran za tanost podatakaiznetih u radovima, ve su to iskljuivo gledite autora


4/107

S A D R A J

Predgovor........................................................................................................................ I

Perspektive razvoja kontrolinga kao naune discipline ............................................1

Veselin Perovi

, B. Nerandi

, R. Bojani

, M trbac- Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Uloga i znaaj interne revizije i kontrolinga za korporativno upravljanje................. 6Branislav Nerandi, V. Perovi- Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,

E. ivkov JP Transnafta, Panevo

Kontroling u Srbiji utopija ili stvarnost .................................................................. 12Ranko Bojani, V. Perovi- Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Znaaj interne revizije lanca snabdevanja u periodu ekonomske krize ................. 16Milan Pasula - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

B. Rupi- DIJ-AUDIT doo BeogradK. Miji- Ekonomski fakultet, Subotica

Implementacija interne revizije u javnom sektoru.................................................... 20Slobodan Radii- Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kontroling budetiranje i kontrola ............................................................................. 26Aleksandra Todorovi Dudi- Hemofarm, Vrac,V. Perovi- Fakultet tehnikih nauka, Novi SadUpravljanje poslovnim rizicima u Republici Srbiji sa primerom mape rizika .........29Emil ivkov JP Transnafta, Panevo,B. Nerandi- Fakultet tehnikih nauka, Novi SadOrganizacija kontrolinga u Delhazie Srbija ............................................................... 42Jelena Miloevi- Delhaize Srbija, Beograd

Znaaj kontrolinga u procesu upravljanja i odluivanja.......................................... 46Ljubomir Jovanovi- Omega Consulting Team, Smederevo

Analitiki pokazatelji u reviziji - prevencija i detekcija kriminalnih radnji sa

aspekta interne revizije .............................................................................................. 50Dragoslava ivadinovi- JKP, Aleksinac

Vanost finansijskih pokazatelja u internoj reviziji ................................................. 62Jadranka Glomazi- Univerzitet Donja Gorica (UDG), Podgorica, Crna Gora

Analiza i friziranje finansijskih izvetaja .................................................................. 68Ljiljana Jablonjskej - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Javna interna finansijska kontrola (Pifc) u Bosni i Hercegovini i RepubliciSrpskoj ......................................................................................................................... 72

Slaana Cacanovi- Javni fond za djeiju zatitu Republike Srpske, Bijeljina, BIH


5/107

Interna revizija i rizik prevare .................................................................................... 90Tatjana StepanoviMari- Adecco outsourcing doo, Beograd

Ogranienja u sistemu internih kontrola................................................................... 94Tatjana StepanoviMari- Adecco outsourcing doo, Beograd

Analitiki postupci kao revizijska tehnika za ocenu stalnosti poslovanja ............. 97Bojan Rupi- DIJ-AUDIT doo Beograd

M. Pasula - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

M. IliPupovac - Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad


6/107

Predgovor

U organizaciji grada Novog Sada i Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu je u novembru2009 godine odrana prva Studijska konferencija pod nazivom Znaaj intenzivnijeguvoenja interne revizije i kontrolinga u Javnom sektoru Srbije .

30. i 31. oktobra ove godine odrava se druga Konferencija Kontroling i internarevizija, u organizaciji Fakulteta tehnikih nauka Novi Sad i Kontroling Akademije iz SR

Nemake.

Interna revizija i kontroling su akademske discipline na Fakultetu tehnikih nauka. Naime,ova naune discipline, kao i njihova praktina primena u praksi naih preduzea, predmet suizuavanja studenata i menadera i strunjaka iz prakse poevi od 2006. godine. Dobrapraksa primene ovih instrumenata upravljanja i rukovoenja organizacijama nastavnipredmet su na redovnim studijama inenjerskog menadmenta, na poslediplomskimspecijalistikim studijama, a od sledee godine postaju disciplina koja se izuava i nadoktorskim studijama.

Sve vie ljudi eli da sazna to vie o internoj reviziji i kontrolingu, tako da se moe rei da

postoji direktna veza izmeu trenutne globalne ekonomske krize sa porastom interesovanja

za uslugom kontrolinga na globalnom tritu. Inae je poznato da uslovima recesije

preduzea vie obraaju panju na kontrolne mehanizme. Osnovni zadatak kontrolinga

jeste da menadmentu poslui kao svojevrsna ekonomski navigator koji treba da osigura da

brod koji se zove preduzee ostvari profitne ciljeve. Kontroling predstavlja jednu od

najznaajnijih funkcija iji je zadatak reavanje konkretnih problema prilagoavanja

preduzea unutranjim i spoljanjim promenama koje nadolaze. Zadatak funkcionalnog

kontrolinga je da vodi rauna o transparentnim sagledavanjima i iskazivanjima ostvarenog

prihoda, trokova, kako i ostvarenih rezultata kao pretpostavke za uspeno upravljanjepreduzeem. Kontroling veoma blisko sarauje sa funkcijama kao to su: raunovodstvo,

finansije, i interna revizija. Kontroling je usmeren na budunost, ali on podatke koji su mu

potrebni kao polazne informacije o sadanjosti pribavlja iz raunovodstva. Kontroling je

funkcija koja te raunovcodstvene infrormacije preoblikuje za potrebe rukovodstva. Druga

podfunkcija je raunovodstveno planiranje koje je pod uticajem kontroling funkcije, koja prua

strunu pomo, ali takoe i koristi rezultate planiranja. Poslednja podfunkcija je

raunovodstvena kontrola, kontroling usmerava ovu podfunkciju i koristi njene rezultate.

Interna revizija je nezavisno, objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost osmiljena da

doda vrednost i pobolja poslovanje organizacije. Ona pomae organizaciji da ostvari svoje

ciljeve uvodei sistematian, disciplinovani pristup procenjivanju i poboljanju efikasnostiupravljanja rizikom, kontrolnih i upravljakih procesa. Savremena dobra praksa koja daje

rezultate poznaje dva osnovna instrumenta upravljanja i rukovoenja preduzea i

organizacija prema zacrtanim ciljevima, a to su interna revizija i kontroling.

Ova dva instrumenta, dve poluge, mogu da se predstave kao dva oka kojim vlasnici

kapitala nadziru menadment da ostane u okviru svojih nadlenosti u poslovanju, a

isto tako i menademntu slui da lake i sa mnogo vise sigurnosti i uspeha vode

preduzee ka ostvarenju ciljeva.

Interna revizija je vie orijentisana da pomogne vlasniku kapitala i najviem mendmentu

(generalnom direktoru), dok je kontroling orijentisan vie na pruanje saveta najviem i

ostalom operativnom menadmentu, a sa svojim stratekim instrumentima kontroling i


7/107

interna revizija predstavljaju savetodavnu, konsultantsku delatnost u organizaciji. Svojim

preporukama i savetima pomau ostvarenju ciljeva na svim nivoima upravljanja i

rukovoenja. Interna revizija, dodatno, uestvujui i inicirajui uvoenje modela procene

poslovnih rizika (koji mogu da utiu na ostvarenje ciljeva preduzea) dodaje vrednost

stalnosti i stabilnosti poslovanja.strumentima u mogunosti je da sprovodi i meri ostvarenje

strategije organizacije.

Polazei od zakonske regulative u Srbiji, moe se konstatovati da je obaveza uspostavljanja

funkcije interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole, a indirektno preko toga i

izrade mape rizika u preduzeima, i kod direktnih i indirektnih budetskih korisnika i javnih

preduzea zakonski ureena i obavezna. Meutim empirijskom analizom i analizom

dostupnih pomenutih statistikih istraivanja, moe se konstatovati da su ove funkcije u

Republici Srbiji jo uvek nedovoljno razvijene. Dobra svetska praksa nije za sada nala svoju

iru primenu u javnim i ostalim preduzeima u Republici Srbiji. Jedan od razloga za to moe

da bude i nedostatak zakonskih sankcija, kako u Zakonu o raunovodstvu i reviziji, tako i u

Zakonu o budetskom sistemu i njegovim podzakonskim aktima, za

nesprovoenje(uvoenje) funkcije finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije. Drugi

razlog moe biti jo uvek nedovoljan broj strunih kadrova za pomenute oblasti ili

neadekvano nagraivanje za takav potreban stepen strunog znanja. Malo je naunih i

obrazovnih institucija koje se bave izuavanjem i praktinom primenom instrumenata

upravljanja iz oblasti kontrole poslovanja. Veoma je znaajna i injenica da se model

korporativnog upravljanja, razdvajanja upravljanja vlasnika kapitala preduzea i rukovoenja

od strane izvrnih direktora i kontrole rukovodiocaod strane vlasnika sporo i teko uvodi u

naa preduzea.

Ono to jo vie govori o looj praksi svetski priznatih instrumenata i alata za upravljanje

preduzeima kod nas predstavlja injenica da preduzea i organizacije koja nemaju sistemefinansijskog upravljanja, procene poslovnih rizika, organizaciju sa ugraenim sistemima

internih kontrola u procese i internu reviziju, uglavnom nemaju misiju, viziju, vrednosti,

strategiju i strateke ciljeve poslovanja. A ceo model finansijskog upravljanja se bazira na

obezbeenju pretpostavki za postizanje zacrtanih ciljeva i praenje izvrenja istih.

Svakako masovnija primena dobre svetske prakse u ovoj oblasti predstavlja dug proces, ali

sistematskim radom na tom polju mogu se oekivati bolji rezultati za nekoliko godina.

Odreeni rezultati rada Centralne jedinice za harmonizaciju pri Ministrastvu finansija i

Dravne revizorske institucije su ve vidljivi. Stoga predlaemo donoenje posebnog Zakona

reviziji kojim bi se regulisala oblast revizije finansijskih izvetaja (eksterna komercijalna),

interna revizija, dravna revizija i kontroling. Zakonodavno ureivanje ove oblasti svakako bi

doprinelo sistemskoj borbi protiv korupcije, smanjenjem rizika od prevara i pronevera na

jednoj veoma irokoj osnovi.


8/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

1

PERSPEKTIVE RAZVOJA KONTROLINGA KAO NAUNE DISCIPLINE

Veselin Perovi1, Branislav Nerandi2, Ranko Bojani3, Monika trbac41234

Univerzitet u Novom Sadu,

Fakultet tehni

kih nauka Novi Sad, Republika Srbijae-mail: [email protected]

Abstract

Every good article begins with a genuine description what it aims to research. We willdescribe our purpose with Hamlet-like dilemma about controlling; ,,Everybody has his own ideaof what controlling should mean, and everybody means something different. In the followingpart of this article we will try to explain what is the challenge in implementing good controllingmeasures as an academic discipline. According to its practical and theoretical hints, it can besaid that controlling knowledge is in a great demand in this crisis times. More and more peopleare willing to learn about controlling as well. It can be said that there is a connection betweenthe global financial crisis and the growing demands on the controllers services in a globalmarket. The controller's duty is to serve the management as an economic navigator and toensure that the company's ship reaches its profit targets. To reach the mentioned duty thecontroller has to be sure that he or she has an organizational support from the topmanagement. Controlling outlines the business policy of an enterprise, and the term derivesfrom an English word ,,to control- control, managing, setting rules and directing. It includes thetasks of management planning and business processes supervision. We have analyzed Chairsfor Controlling in German speaking countries (Germany, Switzerland, and Austria) as well as thesituation with Controlling in Serbia, focusing on Controlling as an academic discipline at theFaculty of Technical Sciences in Novi Sad.

1. UVOD

Svaki dobar struni lanak poinje opisom ta se namerava u njemu istraiti. Tako i miovaj rad poinjemo hamletskom dilemom u vezi opisa i definisanja pojma kontroling, jedannaunik je rekao: ,,Svi imaju svoju ideju ta je to kontroling, odnosno ta bi trebalo da znai, isvako o tome ima drugaije miljenje'', da bi tu dilemu razjasnili i objasnili kakav izazovpredstavlja implementacija kontrolinga uopte, sa posebnim osvrtom na kontroling kaoakademsku disciplinu, u ovom radu se posebno bavimo kontrolingom kao akademskomdisciplinom koja se na nekim katedri izuava vie od tri decenije. Na osnovu teoretskih ipraktinih iskustava u primeni kontrolinga moe se rei da je potranja za uslugom kontrolingavee u kriznim vremenima, kao to je vreme u kome trenutno ivimo. Sve vie ljudi eli dasazna to vie o kontrolingu, tako da se moe rei da postoji direktna veza izmeu trenutneglobalne ekonomske krize sa porastom interesovanja za uslugom kontrolinga na globalnom

tritu. Osnovni zadatak kontrolinga jeste da menadmentu poslui kao svojevrsni ekonomskinavigator koji treba da osigura da brod koji se zove preduzee ostvari profitne ciljeve. Da biispunio navedeni zadatak kontroler ili kontrolerka mora da bude siguran da ima organizacionu iostalu pomo od menadmenta. U radu smo se bavili analizom katedri za Kontroling uzemljama nemakog govornog podruja (Nemaka, Austrija i vajcarska) i situacijom u vezikontrolinga na podruju Srbije sa posebnim osvrtom na iskustvo sa kontrolingom koji se kaonauna disciplina izuava na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu od kolske 2005/6.godine.

2. KRATAK OPIS KONTROLINGA

Kontroling predstavlja jednu od najznaajnijih funkcija iji je zadatak reavanje

konkretnih problema prilagoavanja preduzea unutranjim i spoljanjim promenama kojenadolaze. Zadatak funkcionalnog kontrolinga je da vodi rauna o transparentnimsagledavanjima i iskazivanjima ostvarenog prihoda, trokova, kako i ostvarenih rezultata kao


9/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2

pretpostavke za uspeno upravljanje preduzeem. U SAD i razvijenim evropskim zemaljamakontroling je jo odavno prisutan i teorijski uoblien ali je takoe i u praksi u velikoj meriprimenjivan. Takva situacija nije u domaoj literaturi i praksi. Kontroling se retko pojavljuje kaosamostalna poslovna funkcija i ak posle nekoliko decenija njegove primene, jo uvek postoji

veliki broj preduze

a koja u svojoj organizacionoj strukturi nemaju funkciju kontrolinga, ili nesagledaju sve prednosti koje on donosi kao savremeni instrument upravljanja preduzeem.Nejasnoe oko samog pojma kontroling nastaju zbog prevoda rei kontroling, jer samotumaenje rei upuuje na kontrolu i onda esto dolazi do zabluda i povrnih tumaenja. Da bise razumeo pojam kontroling, od velikog je znaaja razumevanje odnosa kontrolinga i drugihnjemu srodnih funkcija. Kontroling veoma blisko sarauje sa funkcijama kao to su:raunovodstvo, finansije, interna kontrola i interna revizija. Funkcija raunovodstva se usavremenim preduzeima sastoji od tri podfunkcije: knjigovodstvo, raunovodstveno planiranje iraunovodstvena kontrola. Kontroling je provezan sa sve tri podfunkcije. Knjigovodstvo seodnosi na prolost i bavi se prikupljanjem podataka iz prolosti i ono sadri te podatkedokumentovane i posaduje pouzdane informacije. Kontroling je usmeren na budunost, ali onpodatke koji su mu potrebni kao polazne informacije o sadanjosti pribavlja iz raunovodstva.

Kontroling je funkcija koja te raunovcodstvene infrormacije preoblikuje za potrebe rukovodstva.Druga podfunkcija je raunovodstveno planiranje koje je pod uticajem kontroling funkcije, kojaprua strunu pomo, ali takoe i koristi rezultate planiranja. Poslednja podfunkcija jeraunovodstvena kontrola, kontroling usmerava ovu podfunkciju i koristi njene rezultate.Finansije su u savremenim uslovima orijentisane na ouvanje likvidnosti i finansijske stabilnostia kontroling je taj koji sagledava i analizira finansijske poslove. Interna kontrola, njen osnovnizadatak je usmeren na istraivanje odstupanja izmeu planiranog ili propisanog i ostvarenog.Kontroling je taj koji sagledava informacije interne kontrole i analizira ih. Interna revizija ima zacilj poveanje pravilnosti odvijanja poslovnih procesa, kao i poveanje objektivnosti informacijao tom poslovnom procesu i smanjenje rizika u poslovanju, kao i poveanje sigurnosti poslovnihaktivnosti. Kontroling koristi rezultate interne revizije kako bi ostvario svoju svrhu. Svrhakontrolinga je poveanje vitalnosti preduzea radi prilagoavanja preduzea unutranjim i

spoljanjim promenama.

2.1 KONTROLING U EVROPI

Kontroling se prvi put pojavljuje u Evropi 50-ih i 60-ih godina prolog veka, u poetkupreko filijala amerikih kompanija. Zadaci kontrolinga su bili knjigovodstvo, oporezivanje,obraun trokova i ekonomsko savetovanje. Sve dominantnija podruja kao zadatak kontrolerapostaju pored savetovanja i izvetavanje, planiranje i izrada plana, poreenje potrebnog iostvarenog kao i operativno planiranje. Kriza 70-ih godina iako sa sobom nosi mnogonegativnih posledica kao to su rast trokova kapitala, promena kurseva, visoka inflacija, takoeje doprinela i velikom razvoju kontrolinga u Evropi. Zbog jako velikog razvoja trita postojeioperativni instrumenti nisu bili dovoljni da se savladaju gubici konkurentskih prednosti tako dasu instrumenti stratekogog kontrolinga postali nuni. Posebno veliki znaaj na razvojkontrolinga u Nemakoj, a samim tim i u Evropi ima dr Albereht Dejl, koji je 1972. godine ujednom gradu u blizini Minhena, osnovao Kontroling akademiju, iji je osnovni zadatak bioobuka strunjaka iz oblasti kontrolinga. Osnovno obeleje njegove koncepcije je visoka jasnost irazumljivost da je kontroling usko povezan sa planiranjem, odluivanjem, pripremom iprezentacijom brojki koje su orijentisane prema cilju. Ono to takoe znatno doprinosi razvojukontrolinga, harmonizaciji koncepcija kontrolinga i terminologije je Internacionalna grupa zakontroling koja je osnovana u Nemakoj 1995. godine, u koju je ukljueno preko 6.000 aktivnihlanova iz itave Evrope.


10/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3

3. KONTROLING KAO NAUNA DISCIPLINA

Iako je kontroling ve dugo vremena prihvaen u praksi, jo uvek se esto proteepitanje moe li se o kontrolingu govoriti kao o naunoj disciplini. Da li je kontroling samo skup

vetina ili je on ve

kro

io u oblasti nauke?Da bi ono to predstavlja kontroling moglo biti definisano kao nauna disciplina, potrebno jeprouiti svrsishodnost i uspenost pojedinih reenja i spoznati koja bi od njih mogla predstavljatistub delatnosti kontrolinga kao naune discipline i opte prihvaenne prakse. Argumente dakontroling moe biti nauna disciplina, moemo nai u injenici da je to informaciona delatnostkoja je namenjena odluivanju. Kontrolerska praksa, koja se vetinama kontrolinga koristi vevekovima, bori se kako bi se kontroling konano uzdigao na nivo naune discipline. Iako jerazvoj kontrolinga u praksi veuveliko dostigao visoke ramere, kontroling je postepeno sporijepostajao priznat i kao nauna diciplina u akademskim krugovima. Prema studiji Binder-Schfferu 2004. godini od ukupno 92 fakulteta poslovne administracije na 72 univerziteta su postojaliodseci za kontroling. Osim toga, takoe su postojali i neki aspekti kontrolinga koji su bilipokriveni nekim drugim odsecima. Analizom ovih odseka dolo se do rezultata da od njih 72

samo 15% se odnosi na ist kontroling, dok je ostalih 85% povezano sa nekim drugimoblastima. Kontroling moe biti povezan sa veoma razliitim aspektima. Kotroling se u najveojmeri povezuje sa raunovodstvom, ak 36%, a onda sa revizijom 13%. Razvoj kontrolinga kaonaune discipline, i njegova primena na univerzitetima nemakog govornog podruja poinje1973. godine, kada P. Horvth osniva novi odsek kontrolinga na Tehnikom univerzitetu uDarmstadtu. Posle toga razvoj kontrolinga kao naune discipline je iao vrlo sporo, sve do kraja1980. godine. Nakon toga situacija poinje bre da se menja. U samo nekoliko godina 14odseka za kontroling je bilo formirano u Istonoj Nemakoj, dok je u Zapadnoj Nemakoj brojdostigao ak 41. Ovaj porast i promene u primeni kontrolinga kao naune discipline u velikojmeri su povezane sa razvojem kontrolinga u praksi.Analizom oglasa za zaposlenje od strane Weber/Schffer za period od 1949-1994. godinepokazalo je znaajan porast broja kontroling radnih mesta kao i radnih mesta na slinim

pozicijama. Poveanje prisutnosti kontrolinga na univerzitetima je dovelo do poveanjapublikacija o kontrolingu u akademskim lancima u okviru nemakog govornog podruja.Uee lanaka o kontrolingu se kretalo izmeu 4-6% u 1970. i 1980. godini, taj broj jeudvostruen na prosenih 12% poetkom 1990. godine. Pored univerziteta i poslovnih kola,univerziteti primenjenih nauka su odigrali znaajnu ulogu u razvoju kontrolinga kao samostalnenaune discipline. Poetkom 1971. godine Elmar Mayer je osnovao AWW Kln radnu grupu ijaje uloga bila obuavanje teorije poslovne administracije i praksa iz oblasti kontrolinga iraunovodstva na departmanu Univerziteta primenjenih nauka u Kalognu. 1977. godineosnovan je i odsek za Kontroling i raunovodstvo na istom univerzitetu. Do kraja 1989. godine34 od 40 Univerziteta primenjenih nauka je imalo u okviru svojih institucija odsek pod nazivomRaunovodstvo i kontroling.

3.1.Koncepcije za razvoj kontrolinga kao naune disciplineMnogi faktori utiu na razvoj kontrolinga kao teorijske discipline i ono to je specifino

jeste da kontroling razliito razvija od zemlje do zemlje. To dolazi od injenice da je svakazemlja uslovljena svojim drutveno ekonomskim razvojem razvila na svoj nain teorijski konceptkontrolinga.Teorija se definie kao sistem tvrdnji koje opisuju i objanjavaju fenomene u praksi ikoji mogu biti upotrebljeni za predikcije o buduem razvoju. Kontrolingu su naravno poreddefinisanog fenomena potrebne i smernice za praksu. Koncepcije igraju vanu ulogu mostaizmeu teorije i prakse, postavljajui okvir koji e biti konkretizovan u praksi preduzea uzavisnosti odspecifinosti uslova poslovanja svakog pojedinanog sluaja. Dominantnainstitucija kontrolera na nemakom govornom podruju jeste ranije spomenuta Meunarodna

grupa za kontroling (IGC), za

ije je osnivanje i razumevanje kontroling najvie zasluan AlbrehtDejl. Kljune ideje Instituta smo venaveli.Ova institucija ima veliki znaaj u oblasti kontrolinga,


11/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4

jer je dala snani doprinos harmonizaciji koncepcija kontrolinga i terminologije. Ideje ove grupemogu biti pronaene u koncepcijama kontrolinga, koje su razvili brojni univerzitetski profesori.

3.2. Grafiki prikazi kontrolinga kao naune discipline zemljama nemakog govornog

podruja u Evropi

Istraivanje je sprovedeno u tri evropske zemlje u kojima je zabeleena najvea prisutnostkontrolinga na univerzitetima. Na graficima koji slede prikazani su procenti uea onihuniverziteta na kojima se izuava kontroling u odnosu na ukupan broj univerziteta u svakoj zemljiposebno. Vrlo lako se moe uoiti da je Nemaka najrazvijenija zemlja, prvo po brojuuniverziteta, a onda i po prisutnosti kontrolinga kao naune discipline.

Grafikon broj 1. Prikaz Univerziteta na kojima se kontroling izuava kao nauna disciplina

Grafikon broj 2. Prikaz procentualnog uea pojedinih Univerziteta na kojima se kontroling

izuava kao nauna disciplina

U Nema

koj postoji ukupno oko 70 univerziteta, a broj univerziteta na kojima se izu

avakontroling kao nauna disciplina je 56. Nemaka ujedno predstavlja zemlju sa naboljeorganizovanim sistemom izuavanja kontrolinga. Ukupan broj univerziteta u vajcarskoj je 24, abroj univerziteta na kojima se izuava kontroling je 5. Ovde je slina situacija kao i u Austriji, tose tie prisutnosti kontrolinga. Razvojni put kontrolinga u Austriji slian je onom u Nemakoj.Kontroling se u Austriji izuava na univerzitetima u Gracu, Klagenfurtu, Insbruku, Beu i Lincu.Na nekim Univerzitetima postoje Kontroling departmani, dok se na drugim on izuava u sklopuDepartmana za Ekonomiju, Menadment ili Raunovodstvo

3.3 Kontroling na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu

kolske 2005/6. na Fakultetu tehnikih nauka redovni studenti IV godine na vie

usmenenja Departmana za Industrijsko inenjerstvo i menament imali su priliku da sluajupredmet Operativna revizija i kontroling. Iste godine je u okviru strukovnih specijalistikih studijapoelo kolovanje prve generacije plaznika iz oblasti kontrolinga i interne revizije. Do sada je


12/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

5

kolovanje zavrilo 7 generacija polaznika studija. Od 77 upisanih njih 37 ili 48% upisanih, jezavrilo studije i odbranilo specijalistiki rad, od toga iz interne revizije njih 14 i 23 iz kontrolinga.Takoe je iz oblasti kontrolinga odbranjeno 2 magistarska rada kao i 5 master radova i 1beelor rad. U toku je zavretak jedne doktorske disertacije iz kontrolinga, kao i prijava dve

disertacije. Iz navedenog se moe re

i da kontroling polako dobija svoje mesto u Srbiji i kaoakademska disciplina, za sada samo u okviru jednog fakulteta, ali sa tendencijom da se na viefakulteta pone izuavati ova problematika. to uveliko zavisi i od toga kakvu emo povratnuinformaciju iz prakse dobiti u vezi sa strunjacima koji su do sada zavrili kolovanje iz oblastikontrolinga.

4. ZAKLJUAK

Cilj ovog rada bio je da sagledamo praktinu primenljivost i koristi od inplementacijekontrolinga pre svega u poslovnoj praksi, sa posebnim osvrtom na razvoj kontrolinga kaonaune discipline.

Na osnovu teoretskih i praktinih iskustava u primeni kontrolinga moe se rei da je

potranja za uslugom kontrolinga vea u kriznim vremenima, kao to je vreme u kome trenutnoivimo. Sve vie ljudi eli da sazna vie o kontrolingu, tako da se moe rei da postoji direktnaveza izmeu trenutne globalne ekonomske krize sa porastom interesovanja za uslugomkontrolinga na globalnom tritu. Osnovni zadatak kontrolinga jeste da menadmentu posluikao svojevrsni ekonomski navigator koji treba da osigura da brod koji se zove preduzee ostvariprofitne ciljeve. Da bi ispunio navedeni zadatak kontroler ili kontrolerka mora da bude siguranda ima organizacionu i ostalu pomood menadmenta.

Kontroling se kao nauna disciplina afirmisao u zemljama nemakog govornog podruja,pre svega u Nemakoj, Austriji i vajcarskoj. Na bazi istraivanja videli smo da se kontrolingkao nauna disciplina izuava na preko 130 Katedri u tim zemljama i da se kroz tri decenijeakademskog izuavanja na tim institucijama afirmisao kao akademska disciplina. U Srbiji se jostidljivo govori o kontrolingu, kako u poslovnoj praksi, tako i u naunim institucijama. Ali

zahvaljujui pozitivnom iskustvu u kolovanju studenata na Strukovnim specijalistikimstudijama u Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu, o kontrolingu se poinje glasnijerazmiljati i sagledavati njegova praktina primenljivost.

5. LITERATURA

Deyhle A., Kottbauer M., Pascher D., Manager & Controlling, Verlag CA, Mnchen, 2010.Horvth P., Controlling, Verlag Vahlen, Mnchen, 2011.Perovi V, Kontroling, Stylos, Novi Sad, 2007.Weber J., Schffer U., Einfhrung in das Controlling,Verlag Schffer-Poeshel, Stuttgard,2011.


13/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

6

ULOGA I ZNAAJ INTERNE REVIZIJE I KONTROLINGA ZAKORPORATIVNO UPRAVLJANJE

THE ROLE AND IMPORTANCE OF INTERNAL AUDIT ANDCONTROLLING TO THE CORPORATE GOVERNANCE

Branislav Nerandi1, Veselin Perovi2, Emil ivkov 31,2Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Republika Srbija

3JP Transnafta , Panevo, Republika [email protected],

[email protected],

[email protected]

APSTRAKTKorporativno upravljanje predstavlja razdvajanje vlasnitva nad kapitalom od rukovoenja i

kontrolu nad radom menadera koji koriste sredstva preduzea za postizanje ciljeva preduzea isvojih linih ciljeva. Savremena dobra praksa koja daje rezultate poznaje dva osnovnainstrumenta upravljanja i rukovoenja preduzea i organizacija prema zacrtanim ciljevima, a tosu interna revizija i kontroling.Ova dva instrumenta, dve poluge, mogu da se predstave kao dvaoka kojim vlasnici kapitala nadziru menadment da ostane u okviru svojih nadlenosti uposlovanju, a isto tako i menademntu slui da lake i sa mnogo vise sigurnosti i uspeha vodepreduzee ka ostvarenju ciljeva. Funkcije interne revizije i kontrolinga su razvijenije u veimprivrednim drutvima, a naroito kod onih kod kojih je dolo do svojinske transformacije idolaska stranog kapitala, bankama i finansijskim institucijama i osiguravajuim drutvima. Onoto jo vie govori o looj praksi svetski priznatih instrumenata i alata za upravljanjepreduzeima kod nas predstavlja injenica da preduzea i organizacije koja nemaju sistemefinansijskog upravljanja, procene poslovnih rizika, organizaciju sa ugraenim sistemima internih

kontrola u procese, internu reviziju i kontroling uglavnom nemaju misiju, viziju, vrednosti,strategiju i strateke ciljeve poslovanja. A ceo model finansijskog upravljanja se bazira naobezbeenju pretpostavki za postizanje zacrtanih ciljeva i praenje izvrenja istih. Iskustva nauvoenju interne revizije i kontrolinga kod naih preduzea dosta se podudaraju sa iskustvimaiz zemalja u okruenju, koja su u tranziciji i koja se trude ili su blizu ili su velanice Evropskeunije. Kada se ovi instrumenti i uvedu i doe novo rukovodstvo esto se zanemare. Kako se togovorilo jedan korak napred, dva nazad.

ABSTRACTCorporate governance is a differantion of capital ownership from management and the controlof the work of managers who use company resources to achieve both the goals of the companyand their personal goals. Current "good practice" that produces results recognizes two maininstruments of governance and the management of companies and organizations in accordancewith preset goals - internal auditing and control. These two instruments, or two levers, could bedescribed as a pair of eyes through which the capital owners control management in order tohave it remain within its business authority, and which, on the other hand, enable themanagment to more easily and with much more confidence and success lead the company toachieve targets. The functions of Internal audit and control are more developed in largercompanies, particularly in those which have undergone the transformation of ownership and inwhich foreign capital has been invested, in banks, financial institutions and insurancecompanies. What is even more telling about the poor practice of internationally recognizedinstruments and tools for the management of companies in our country is the fact that thecompanies and organizations that do not have systems of financial management, business risk

assessment, the organization with internal control systems built into processes, internal auditand control generally do not have a mission, vision, values and strategic goals of the businessas well. The overall model of financial management is based on securing the conditions for


14/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

7

achieving the preset goals and monitoring of their implementation. The experiences related tothe introduction of internal audit and control in our companies are quite similar to the experienceof the neighboring countries, which are in transition and are attempting, which are close to orhave already become members of the European Union. But, even after these instruments have

been introduced and the new management arrives, they are often ignored. As it is often said:one step forward, two steps back.

1. UVOD

Upravljanje i rukovoenje preduzeem su dve razliite aktivnosti. Upravljanje je pojam kojipredstavlja odgovornost za ouvanje i poveanje kapitala, ono je u sredini vlasnitva. Onopostoji izvan pojma menadmenta, ono je odgovorno za donoenje i sprovoenje najirihodluka. Rukovoenje predstavlja funkciju izvrnog odbora direktora, menadera, koji imaju okvirza donoenje odluka u svojoj nadlenosti i postavljena ogranienja kod donoenja odluka ivoenju operativnog poslovanja. Pred odborima direktora se postavljaju zahtevi da budunadleni nad menadmentom. Korporativno upravljanje podrazumeva nain (metodu, model) da

odbori direktora usvoje pun potencijal nadlenosti nad menadmentom, nain da se ojaaju ipostignu autonomiju a da pri tom se ne rtvuje mo menadmenta. Korporativno upravljanjepredstavlja razdvajanje vlasnitva nad kapitalom od rukovoenja i kontrolu nad radommenadera koji koriste sredstva preduzea za postizanje ciljeva preduzea i svojih linih ciljeva.Model korporativnog upravljanja se po samoj prirodi stvari mora implementirati u sve oblikepreduzea i organizacija bez obzira ko je vlasnik kapitala i u kom pravnom obliku je preduze eregistrovano. I inokosni vlasnik preduzea (npr. drutva sa ogranienom odgovornou koji je iosnivai direktor preduzea), mora neprestano da ima u vidu da je on samo vlasnik kapitala, ada sredstva preduzea pripadaju preduzeu i da mora razdvojiti line finansije od finansijapreduzea.Kapital je svojina osnivaa i drugih vlasnika udela i akcija u preduzeu, bez obzira iz kojih jeinicijalnih izvora nastao, da li ima i donacija i slinih izvora, da li i koliko potie od ulaganja

dividende u udele i akcije. Ako je, na primer, u javnom preduzeu dravni kapital i za odreenunamenu to preduzee dobije donaciju (toplifikacija, voda,ekologija i drugo), dobijeni iznos jeimovina preduzea, a za protivvrednost se poveava dravni kapital.1U tipinom dvoslojnom (dvodomnom) sistemu, koji postoji u nekim zemljama, izraz odboripodrazumeva nadzorni odbor, dok izraz kljuni rukovodioci podrazumeva upravni odbor.Na naem prostoru, Republike Srbije, nisu tako retka preduzea sa kapitalom u dravnoj svojini.Dravni kapital u ukupnom nacionalnom kapitalu nalazi se u takozvanim javnim preduzeima2iji su osnivai Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina i lokalne samouprave (gradovii optine)I na prostranstvu evropskih zemalja nemali broj preduzea imaju, to se tie kapitala, zavlasnike dravu. Dravna preduzea esto prevladavaju u komunalnim uslugama iinfrastrukturnim industrijama, kao to su energija, saobraaj i telekomunikacije, ije poslovanjeje od javnog interesa za iroke segmente stanovnitva i poslovno okruenje. To je jedan odrazloga to je upravljanje u dravnim preduzeima znaajno za obezbeenje njihovogpozitivnog doprinosa celokupnoj ekonomskoj efikasnosti i nacionalnom bogatstvu zemlje.Iskustva OECD-a pokazuju da dobro korporativno upravljanje u dravnim preduzeima jesteosnovni preduslov za ekonomski efikasnu privatizaciju, iz razloga to su preduzea privlanijaza potencijalne kupce. Uvedeni model korporativnog upravljanja znaajno poveava vrednostpreduzea. Isto tako uvoenjem modela korporativnog upravljanja, sa svoje dve osnovne

1Vujii DaniloPetrovi Slobodan,Preduzee,participacijaiakcionarstvo,FTN,NoviSad,2011,str.65.2Podjavnimpreduzeemsmatrajusepreduzea(kompanije)ijeseakcijekotirajunaberziotvorenaakcionarskadrutva,bezobziranaoblikvlasnitvakapitala.Javnapreduzeaimajuposebneobavezepremajavnosti(vienegodrugapreduzea) tose tieuvida i transparentnostinjihovogpolsovanja.UR.Srbijipodjavnimpreduzeemsesmatrapreduzeeijijekapitaludravnojsvojini


15/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

8

poluge, odnosno instrumenta upravljanja, internom revizijom i kontrolingom, preduzea moguprivui i strane i domae investitore.3Dravna preduzea se, posebno u uslovima tranzicije, suoavaju sa brojnim izazovimaupravljanja. Jedan od njih je da dravna preduzea trpe nepravilan politiki i individualno

prakti

no motivisan vlasni

ki uticaj kao i pasivni udaljen odnos drave prema svom vlasnitvu ipreduzeu. Takoe po pravilu dolazi do razvodnjavanja odgovornosti u njima. Dravnapreduzea su zatiena od dve osnovne pretnje koje su sutinske za politiku upravljanja upreduzeima privatnog sektora, tj. preuzimanja i steaja. Tekoe korporativnog upravljanjadodatno proizilaze iz injenice da odgovornost za rezultate dravnih preduzea ukljuuje sloenlanac zastupnika (direktor postavljen od strane politike partije, uprava, odbor, vlasnika tela,skuptina, ministarstva, vlada), bez jasno i lako prepoznatljiih vlastodavaca.Nije lak posao da se strukturira mrea odgovornosti da bi se obezbedilo efikasno odluivanje idobro efektivno korporativno upravljanje u skladu sa postavljenim ciljevima u preduzeu iliorganizaciji uopte.

2. SENZORI I POLUGE ZA UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE

Savremena dobra praksa koja daje rezultate poznaje dva osnovna instrumenta upravljanja irukovoenja preduzea i organizacija prema zacrtanim ciljevima, a to su interna revizija ikontroling.Ova dva instrumenta, dve poluge, mogu da se predstave kao dva oka kojim vlasnici kapitalanadziru menadment da ostane u okviru svojih nadlenosti u poslovanju, a isto tako imenademntu slui da lake i sa mnogo vise sigurnosti i uspeha vode preduzee ka ostvarenjuciljeva.Interna revizija je vie orijentisana da pomogne vlasniku kapitala i najviem mendmentu(generalnom direktoru), dok je kontroling orijentisan vie na pruanje saveta najviem I ostalomoperativnom menadmentu, a sa svojim stratekim instrumentima u mogunosti je da sprovodi imeri ostvarenje strategije organizacije.

Interna revizija je nezavisno, objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost osmiljena dadoda vrednost i pobolja poslovanje organizacije. Ona pomae organizaciji da ostvari svojeciljeve uvodei sistematian, disciplinovani pristup procenjivanju i poboljanju efikasnostiupravljanja rizikom, kontrolnih i upravljakih procesa4.Kontroling moemo ukratko opisati kao process navigacije ka privrednim ciljevima, gde seupravljanje, definicija pozicije, vrin pomou reda vonje i praenjem usvojenih planova,odnosno kotroler je pilotuloga kontrolera se moe uporediti s ulogom navigator na brodu. Onpomae kapetanu da stigne na cilj, savlaujui pri tom sve prepreke i dajui uputstva kojimputem da ide da bi stigao sigurno na cilj.5Kontroling i interna revizija predstavljaju savetodavnu, konsultantsku delatnost u organizaciji.Svojim preporukama i savetima pomau ostvarenju ciljeva na svim nivoima upravljanja irukovoenja. Interna revizija, dodatno, uestvujui i inicirajui uvoenje modela proceneposlovnih rizika (koji mogu da utiu na ostvarenje ciljeva preduzea) dodaje vrednost stalnosti istabilnosti poslovanja.U modelu korporativnog upravljanja gde su nadlenosti upravljanja i rukovoenja jasnoodvojene, ova dva instrumenta proimajui celu organizaciju daju da slika ciljeva i njihovihostvarenja bude izotrena. Upravljaki proces se sastoji od prenoenja ovlaenja namenadment i regulisanju sopstvenog ponaanja samog odbora. Kao prvo, odboru direktora supotrebne politike kako bi kontrolisali vlastito ponaanje njegove upravljake procese I praksu.

3 Korporativno upravljanje garantuje postojanje razdvajanja upravljanja i rukovoenja uz obezbeenu kontroluvlasnikakapitalanad izvrnimdirektorimapreduzea,garantujesvojim instrumentimaugradnju i funkcionisanjesistema internihkontrolaupreduzeu,verodostojnije finansijske izvetaje ikontrolunadkorienjemsredstavapreduzea4Meunarodniokvirprofesionalneprakse,Institutinternihrevizora5Perovi Veselin,Kontroling,Rodacomm,NoviSad,2007,str.47.


16/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

9

Ovu kategoriju nazivamo upravljaki proces (Governance Process). Kao drugo, odbordirektoratreba odrediti kako e prenositi svoju nadlenost na menadment I pri tom ostatiodgovoran za koritenje te nadlenosti. Ovu kategoriju zovemo Prijenos ovlasti s odboradirektora na menadment (Board Management Delegation). Kao tree, odbor direktora mora

postaviti ciljeve neki oblik vrijednosti za vlasnika opravdavaju

i postojanje kompanije idefinirajui sredinju vrijednost koju pridonosi svijetu. Ovu kategoriju zovemo ciljevi (Ends). Kaoetvrto, odbor direktora postavlja ogranienja ili retrikcije koje definiraju granice prihvatljivosti uodnosu na odluke o sredstvima koje donosi menadment. Ovu kategoriju zovemo Ogranienjamenadmenta (Management Limitations).6Ovaj vrlo jasan i jednostavan proces koji se ostvaruje donoenjem odluka (najirih) u svakoj odovih oblasti se nadzire proverom funkcionisanja sistema internih kontrola. Postavljanje sistemainternih kontrola u svakoj funkciji preduzea i organizacije je obaveza i odgovornost menaderazaduenih za pojedine poslovne procese. Interna revizija je ta koja provera da li ovaj sistemfunkcionie, odnosno vrei svoje reviziije poslovanja proverava usklaenost istog kako sazakonodavnom regulativom tako i sa unutranjom regulativom ( standardi kvaliteta, procedurepisane usmene, pravilnici, itd.). Kontroling i interna revizija zajedno rade na ostvarenju 3E,

efektivnost (da radimo ono to treba da se redovno proveravaju ciljevi poslovanja), efikasnost(da to to radimo najbolje) i ekonominost (da sve to radimo ima i pozitivan ekonomskirezultat). Kontroling funkcija 3E sprovodi to ee, na svim organizacionim nivoima i nivoimaprocesa i pojedinaca koji zasluuju praenje, a interna revizija na nivoima procesa i rizinijihoblasti poslovanja. Interna revizija i kontroling privode svrsi ciljeve preduzea, neprestanoproveravaju misiju i viziju organizacije.Ili slikovito. Pre svega samo jasno definisani i izbudetirani ciljevi, ukupni i analitiki preciziranido nivoa potrebnih detalja, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strain, daju osnovi putokazsvom preduzeu. Na putu do ostvarenja cilja kretanjem kroz vreme, kontroler je danas umogunosti, da uz podrku savremenih ERP (Enterprise Resource Planning) sistema, skorosvakodnevno izvetava o odstupanjima od ciljeva. Na osnovu permanentnog procesa praenjacelog toka puta on je sada u mogunosti da ukljuivanjem svetla semafora (zelena, uta i

crvena) usmerava menadera na putu do cilja. Istovremeno interni revizor se brine da ceo tokprocesa ili puta proe sa to manje rizika, u skladu sa principima ekonominosti, efikasnosti iefektivnosti, uz potovanje zakonitosti i usvojenih pravila u ovakvom saobraaju. Dakle na tomputu udrueni kontroler i interni revizor zajedno ukljuuju svetla na semaforu posmatrajui tokputa svako iz svog ugla, ime omoguavaju bezbedno i pravovremeno dostizanje ciljeva svojekompanije.

3. INTERNA REVIZIJA I KONTROLING U REPUBLICI SRBIJI

Interna revizija je svoje mesto nala u brojnim odredbama naih zakonskih reenja poslednjihdesetak godina. Pre toga postojala je kao obaveza finansijskih organizacija i organizacija zaosiguranje. Mora se konstatovati da su banke i organizacije za osiguranje imovine i licauspostavile funkciju interne revizije po principima dobre prakse, da su dosledno implementiralemeunarodne standarde interne revizije i da interna revizija ostvaruje svoje ciljeve. Ovome jedoprineo strani ili meoviti kapital u ovim ogranizacijama, poznate prihvaene procedureposlovanja, volja vlasnika kapitala da ga sauva i uvea, spoznaja znaaja ovih organizacija nastabilnost globalnog finansijskog i privrednog okruenja kao i stroije regulisano poslovanje,pre svega od strane Narodne banke Srbije.Zakon o privrednim drutvima, Zakon o raunovodstvu i reviziji, Zakon o budetskom sistemu ipratea nia zakonska akta preporuuju ili reguliu uvoenje interne revizije u sve oblikeorganizovanja preduzea, organizacija, direktnih i indirektnih korisnika budeta.U svojim zapisnicima o reviziji finansijskih izvetaja i pravilnosti poslovanja Dravna revizorskainstitucija u poglavlju o internoj kontroli i reviziji, u najveem broju sluajeva konstatuje da

direktni i indirektni korisnici budeta, kao i javna preduze

a (republi

ka i lokalne samouprave)

6CarverJohnOliverCaroline,Korporacijskiodborikojistvarajuvrijednost,Mate,Zagreb,2004,str.22.


17/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

10

nemaju uspostavljen sistem finansijskog upravljanja i kontrole, nemaju uveden sistem procene iupravljanja poslovnim rizicima i nemaju uspostavljenu funkciju interne revizije.Dakle, i pored zakonske obaveze uspostavljanja procesa upravljanja rizicima preko procesauvoenja finansijskog upravljanja i interne revizije, on kod nas jo uvek nije dovoljno razvijen,

to se moe konstatovati na navedenim istraivanjima i izvetajima iz pomenute oblasti.Uspostavljanje funkcije interne revizije i za nju vezane obaveze upravljanje rizicima, razvijenijesu u veim privrednim drutvima, a naroito u onim u kojima je dolo do svojinsketransformacije i dolaska stranog kapitala, bankama i finansijskim institucijama, sektoruosiguranja i naftne industrije.Polazei od zakonske regulative u Srbiji, moe se konstatovati da je obaveza uspostavljanjafunkcije interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole, a indirektno preko toga iizrade mape rizika u preduzeima, i kod direktnih i indirektnih budetskih korisnika i javnihpreduzea zakonski ureena i obavezna. Meutim empirijskom analizom i analizom dostupnihpomenutih statistikih istraivanja, moe se konstatovati da su ove funkcije u Republici Srbiji jouvek nedovoljno razvijene.Funkcija interne revizije je razvijenija u veim privrednim drutvima, a naroito kod onih kod

kojih je dolo do svojinske transformacije i dolaska stranog kapitala, bankama i finansijskiminstitucijama, osiguravajuim drutvima i naftnoj industriji. Za oekivati je da je u timpreduzeima razvijenija i analiza rizika, kao polazna osnova za dobro finansijsko upravljanje ikontrolu i dobru internu reviziju. Oigledno da je sa ulaskom stranog kapitala dolo i douvoenja najbolje svetske prakse u oblasti u cilju ouvanja i poveanja kapitala, to je osnovnicilj vlasnika kapitala.Meutim dobra svetska praksa nije za sada nala svoju iru primenu u ostalim preduzeima uRepublici Srbiji. Jedan od razloga za to moe da bude i nedostatak zakonskih sankcija, kako uZakonu o raunovodstvu i reviziji, tako i u Zakonu o budetskom sistemu i njegovimpodzakonskim aktima, za nesprovoenje (uvoenje) funkcije finansijskog upravljanja i kontrole iinterne revizije. Drugi razlog moe biti jo uvek nedovoljan broj strunih kadrova za pomenuteoblasti ili neadekvano nagraivanje za takav potreban stepen strunog znanja. Malo je naunih i

obrazovnih institucija koje se bave izuavanjem i praktinom primenom instrumenataupravljanja iz oblasti kontrole poslovanja. Veoma je znaajna i injenica da se modelkorporativnog upravljanja, razdvajanja upravljanja vlasnika kapitala preduzea i rukovoenja odstrane izvrnih direktora i kontrole rukovodioca od strane vlasnika sporo i teko uvodi u naapreduzea.Ono to jo vie govori o looj praksi svetski priznatih instrumenata i alata za upravljanjepreduzeima kod nas predstavlja injenica da preduzea i organizacije koja nemaju sistemefinansijskog upravljanja, procene poslovnih rizika, organizaciju sa ugraenim sistemima internihkontrola u procese i internu reviziju, uglavnom nemaju misiju, viziju, vrednosti, strategiju istrateke ciljeve poslovanja. A ceo model finansijskog upravljanja se bazira na obezbeenjupretpostavki za postizanje zacrtanih ciljeva i praenje izvrenja istih.Svakako masovnija primena dobre svetske prakse u ovoj oblasti predstavlja dug proces, alisistematskim radom na tom polju mogu se oekivati bolji rezultati za nekoliko godina. Odreenirezultati rada Centralne jedinice za harmonizaciju pri Ministrastvu finansija i Dravne revizorskeinstitucije su vevidljivi.7Kontroling nije predmet regulisanja od strane zakonodavaca. On je unutranja, potrebaorganizacije, kao to treba da to bude i interna revizija. Funkcija kontrolinga je razvijenija uveim privrednim drutvima, a naroito kod onih kod kojih je dolo do svojinske transformacije idolaska stranog kapitala, bankama i finansijskim institucijama i osiguravajuim drutvima.Oigledno da je sa ulaskom stranog kapitala dolo i do uvoenja najbolje svetske prakse uoblasti u cilju ouvanja i poveanja kapitala, to je osnovni cilj vlasnika kapitala, kao Iinstrumenata koji omoguuju menaderima ostvarenje postavljenih ciljeva od strane uprave Isvojih linih ciljeva.

7ivkovEmilNerandi Branislav,UpravljanjeposlovnimrizicimauRepubliciSrbijisaprimerommaperizika,DrugakonferencijaKontrolingiinternarevizija,FTN,NoviSad,2012.


18/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

11

Iskustva na uvoenju interne revizije i kontrolinga kod naih preduzea dosta se podudaraju saiskustvima iz zemalja u okruenju, koja su u tranziciji i koja se trude ili su blizu ili su velaniceEvropske unije. Kada se ovi instrumenti i uvedu i doe novo rukovodstvo esto se zanemare.Kako se to govorilo jedan korak napred, dva nazad.

4. ZAKLJUAK

Bilo bi veoma znaajno radi budunosti nae ekonomije da se uvede model korporativnogupravljanja i postavljanja odgovornosti u sva preduzea. Da se dobra praksa banaka,preduzea sa stranim kapitalom preslika i na domaa preduzea, a posebno javna sa kapitalomu dravnoj svojini.Uvoenjem i to paralelno i istovremeno interne revizije i kontrolinga moe se ostvariti dobrapraksa korporativnog upravljanja, a sa njime se lei boljka o kojoj se mnogo pria, a malo radina sistemskom reavanju, umanjenje dravnog, nacionalnog kapitala i materijalnog bogatstvanaroda.Pored borbe za otkrivanje nepravilnosti u poslovanju preduzea i direktnih korisnika budeta,

potrebno je sistemski svesti ove nepravilnosti u normalne okvire, sa vrlo pristupanim i neskupim za uvoenje, alatima, internom revizijom i kontrolingom i modelom korporativnogupravljanja.Korporativno upravljanje nije fraza, ono je pre praksa koja se kod nas teko prihvata, ono jeodgovornost, kontrola, transparentnost i napredak.Dravna preduzea i ustanove treba da razviju i ustanove efikasne procedure interne revizijeneposredno i preko odbora za reviziju. Dravna preduzea, posebno velika, treba da podleugodinjoj nezavisnoj eksternoj reviziji baziranoj na meunarodnim standardima. Postojanjedravne kontrole i dravne revizije nije zamena za nezavisnu eksternu reviziju. Dravnapreduzea treba da objave bitne informacije o svim pitanjima opisanim u OECD Principimakorporativnog upravljanja i dodatno da se fokusiraju na podruja znaajna za dravu kaovlasnika i optu javnost. Konsultacije izmeu eksternih i internih revizora i kontrolera treba

podsticati. Udrueni kontroler i interni revizor zajedno ukljuuju svetla na semaforuposmatrajui tok puta svako iz svog ugla, ime omoguavaju bezbedno i pravovremenodostizanje ciljeva svoje kompanijeStoga predlaemo donoenje posebnog Zakona o reviziji i finansijskoj kontroli kojim bi seregulisala oblast revizije finansijskih izvetaja (eksterna komercijalna), interna revizija,dravna revizija i kontroling. Kompletno zakonodavno ureivanje ove oblasti svakako bidoprinelo sistemskoj borbi protiv korupcije, smanjenjem rizika od prevara i pronevera na jednojveoma irokoj osnovi.

REFERENCE: Carver John Oliver Caroline, Korporacijski odbori koji stvaraju vrijednost, Mate, Zagreb,

2004.

NerandiBranislav, Interna i operativna revizija,Stylos, Novi Sad, 2007.

PeroviVeselin, Kontroling,Rodacomm, Novi Sad, 2007.

Vujii Danilo - Petrovi Slobodan, Preduzee, participacija i akcionarstvo, Fakultettehnikih nauka, Novi Sad,2011.

ivkov Emil Nerandi Branislav, Upravljanje poslovnim rizicima u Republici Srbiji saprimerom mape rizika, Druga konferencija Kontroling i interna revizija, FTN, Novi Sad,

2012.

Meunarodni okvir profesionalne prakse, Institut internih revizora


19/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

12

KONTROLING U SRBIJI UTOPIJA ILI STVARNOSTRanko Bojani1,Veselin Perovi2,

12Univerzitet u Novom Sadu,Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, Republika Srbijae-mail: [email protected]

1. UVODVrlo esto ujemo tvrdnju kako kontroling nije nita drugo do plana i analize, i uglavnom seza ovo odeljenje u organizacionim emama preduzea vezivao kontroling u Srbiji. Jedan odnajvanijih poslova kontrolinga svakako je i plan i analiza, meutim poslovi kontrolingapostavljeni su daleko ire tako da obuhvataju sve funkcije u preduzeu kojima kontrolingmeri uspenost. Stoga moemo rei da se kontroling u Srbiji primenjivao samo u jednomnjegovu delu tj. samo u planu i analizi. Preduzea u Srbiji poela su se baviti kontrolingomdevedesetih godina prologa veka. U to vreme kontroling su u svojim preduzeima imala

preduzea keri stranih kompanija.

Da lije kontroling u organizacijskim strukturama preduzea bio u okviru finansija iraunovodstva ili u okviru samostalne funkcije, najee je zavisilo o veliini preduzea. Nobez obzira gde kontroling bio smeten, esto se bavio samo poslovima iz podrujaraunovodstva, finansija eventualno interne revizije to nikako ne pripada poslovimakontrolinga. Budui da formalnog obrazovanja za kontrolere dugo vremena u Srbiji nije biloili ga jo uvek naalost nema, strunjaci za kontroling nisu se imali gde edukovati. Danas jemali broj fakulteta u Srbiji gde se izuava kontroling kao nauna disciplina, i tu treba izdvojitiFakultet tehnikih nauka koji je odmakao najdalje jer ve 8 godina se izuava predmetKontroling na osnovnim studijama kao i na specijalistikim strukovnim studijama gde sestudenti osposobljavaju za poslove kontrolera izuavajui par predmeta koji su vezani zakontroling.

2. PRENOENJE KONTROLING ZNANJA U SRBIJI

Kako se, prema tome, u Srbiji prenosilo kontrolersko znanje?Radei u stranim preduzeima, koja su funkciju kontrolinga preneli na svoja preduzeaispostave u Srbiji, kontroleri su imali priliku preuzeti i kontrolerska znanja i umea koja sutada dalje prenosili u druge srpske kompanije. Na tom putu usmene predaje" nastala jeprilina zbrka u razumijevanju ta je kontroling i na koji nain funkcionie. Prve korake

kontrolinga u Srbiji napravile su kompanije kao to su Hemofarm

iji je ve

inski vlasnikpostao nemaki tade, zatim Sobmoled, NIS, La far, koji su takoe u vlasnitvu stranihkompanija.

Meutim i ovaj nain uvoenja kontrolinga u srpsku privredu imalo je problema. Jedna odestih pogreaka je tretiranje kontrolinga iskljuivo kao mesta izvetavanja. Razlog ponovnonalazimo u praksi - strana preduzea esto domaim kontrolerima alju brojne gotovepodloge za izvetaje koji se popunjavaju podacima iz informacionih sistema preduzea. Iztoga moe proizai pogreno miljenje da je jedini zadatak kontrolinga sastavljanjeposlovnih izvetaja. Zapravo, poslovno izvetavanje samo je jedan mali segment celokupnihkontrolerskih poslova koji dolazi kao lag na tortu". Nadalje, kontroling se esto podvodipod funkciju finansija i raunovodstva te mu se prema tome i dodeljuju financijsko-

raunovodstveni poslovi to je potpuno pogreno.


20/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

13

lako je u poecima kontroling u Srbiji bio samo pomodarstvo zvunog imena, sada su stvaribitno drugaije. Danas je kontroling sve vie uslov bez kojeg se ne moe. Jedan od razlogasasvim je sigurno promena uslova poslovanja te zahtevi za sve brim donoenjem poslovnihodluka.

Srpsku privredu karakteriu mala i srednja preduzea koji su nosioci privrednog razvojazemlje. Velika preduzea koja su ostala kao naslednici iz socijalistike privrede su uglavnompropala jer nisu uspeli da se uspeno transformiu. Mali deo je proao uspenutransformaciju i sada posluje kao mala ili srednja preduzea, dok je broj velikih preduzeakoji je opstao zanemariv. Proces tranzicije u Srbiji je doneo mnoge probleme privrediprvenstveno se misli na prestanak rada mnogih preduzea i veliki broj radnika koji je ostaobez posla tako da se pokualo nai naina da se preivi i opstane, to je bilo nepovoljno zarazvoj kontrolinga jer mnogi u to vreme nisu na kontroling ni pomiljali. Postavlja se pitanjeda je kontroling postojao u naim preduzeima pre krize i tranzicije da li bi doprineo i kolikoda se ovaj proces zavri uspenije i povoljnije. Velika preduzea, a pogotovo u tekojindustriji su imali problema u poslovanju i pre krize u Srbiji i sankcija ali te probleme nisu

ozbiljno sagledali i analizirali to je prvenstveno posao kontrolinga, tako da nisu imali valjaneinformacije i pomoprilikom donoenja vanih odluka.Uloga kontrolinga u preduzeima bila bi sledea. Razvoj svakoga preduzea u poetku jejednostavno koordinirati i nadzirati. Karakteristina jejednostavna organizacija, niski prihodi,nizak nivo uloenog kapitala i mali broj zaposlenih. No rastom i razvojem ono zahtijeva sverazvijenije mehanizme kontrole te kontinuirano merenje efikasnosti i efektivnosti poslovanja.Postojea organizacija, i do tada prihvaeni naini poslovanja vie ne vrede, a to jenajvanije - vie niko ne moe iz parcijalnih segmenata sagledati celinu.To je trenutak kada vlasnici poinju oseati da gube tlo pod nogama" ili da vie ne dresve konce u rukama". To je trenutak kada se odluuju za kontroling.

3. KARAKTERISTIKE SRPSKIH PREDUZEA

U nastavku navodimo neke od karakteristika srpskih novoosnovanih preduzea u kojimapostoji potreba za uvoenjem i razvojem kontrolinga:

Objedinjene vlasnika I rukovodea funkcija,

Autokratski sti l odluivanja centralizovano odluivanje,

ne ukljuivanje zaposlenih u formiranje organizacione strukture,

loa kadrovska politika ili izostanak bilo kakve kadrovske politike

nedostatak kvalitetne komunikacije

tradicionalno raunovodstvo usmereno prvenstveno ka eksternom

izvetavanju informacioni system koji ne podrava moderni nain upravljanja

nedostatak permanentne edukacije (osposobljavanja) zaposlenih.

Interni procesi neefikasni

Velika zaduenost I slaba naplativost

Motivisanost zaposlenih na veoma niskom nivou

ne postoje definisani kriterijumi za kvalitet proizvoda i usluga

Sve gore navedeno nam govori o neophodnosti kontrolinga kao odgovor na problemekoordinacije i integracije podsistema menadmenta.


21/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

14

Problemi koordinacije i integracije nastaju zbog:

poveane kompleksnost I idinamike okruenja (okruenje sve turbulentnije)

poveane kompleksnosti u preduzeu

Kompleksnost okruenjabroj faktora koji utiu na poslovanje.Dinamika okruenja uestalost i brzina promena, snaga te ravnomernosti i predvidivostipromenaKompleksnost preduzea sve sloenija organizaciona ema, vea podela rada, svezahtevnija trita, preteno centralizirane strukture moi, o emu je vebilo rei.

4. SPOLJNI I UNUTRANJI USLOVI SA KOJIMA SE SUSREU PREDUZEA U SRBIJI

Evo nekoliko spoljnih i unutranjih uslova sa kojima se susreu preduzea u Srbiji:

Spoljanji uslovi koji utiu na poslovanje preduzea:

Veza preduzea i okruenja

Analiza prilika i opasnosti iz okruenja

Analiza politikih, ekonomskih, drutvenih i tehnolokih faktora

Formulisanje poslovnih strategija

Niska stopa DBP

EU 27: 2008 1,9%, 2009 0,3%, 2010 1,7%

Kina 2008 9,4%, 2009 8,7%, 2010 11,1%

Srbija 2008 3,0%, 2009 -2,7%, 2010 1.6%

Promene drutvenog okruenja (distribucija dohotka, mobilnost radne snage, promenestavova prema radu i slobodnom vremenu, ekoloka svest, socijalna sigurnost, zdravlje,demografske promjene,...)

Promene trinih uslova (internacionalizacija trita nabavke i prodaje, zatitapotroaa, zakonska regulativa, zasienje trita nekim proizvodima, promeneinformacione i komunikacione tehnologije, standardi kvaliteta, ekonomski i politikirizici,...)

Skraenje inovativnog ciklusa i ivotnog veka proizvoda

Kamatna optereenost i oekivana rentabilnost

Investicijsko ponaanje (dominiraju zamenske investicije)

Unutranji uslovi sa kojima se suoavaju preduzee u Srbiji:

Autoritarni stil rukovoenja

Nejasno formulisanje ciljeva, ne uestvovanje zaposlenih u njihovom donoenju

Nedostatci u upravljanju (vlasnik kapitala u isto vreme su i rukovodioci)

Slabo razvijeni sistem obrauna trokova i prihoda

Loe upravljanje finansijama

Sukob izmeu tehnikog i komercijalnog naina razmiljanja o proizvodnji

Loe upravljanje nabavkom, zalihama i prodajom


22/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

15

5. ZAKLJUAK

Svi ovi nedostatci koe preduzea u njihom razvoju. Kako bi ona doivela svoj puni procvat,ali i amortizovala" poslovne turbulencije i oluje, potrebno je formirati funkciju kontrolinga -

menaderske desne ruke".Da li ovi uslovi poslovanja u Srbiji utiu samo na profitne organizacije ili i na neprofitne kaoto su visokokolske ustanove? Univerziteti i fakulteti u Srbiji se nalaze u istom okruenjukao i ostala preduzea i njihov rad je prvenstveno uslovljen poslovanjem profitnihpreduzea. Finansiranje visokokolskih ustanova je specifino u odnosu da profitnapreduzea jer ih finansira drava koja je osnivaali to ne znai da ne treba voditi rauna onjihovim trokovima i prihodima. Kontroling bi i u ovoj oblasti mogao u mnogome dapomogne menadmetu ovih ustanova u uspenom rukovoenju i poslovanju.Iz predhodnog izlaganja smo mogli zakljuiti da dosadanji razvoj kontrolinga karakteriepomeranje trita a samim tim i razvoja kontrolinga po pojedinim zemljama. U prethodnomperiodu je dominiralo interno raunovodstva, dok se danas sve vie pridaje znaaj analizipodataka i na osnovu toga se pristupa planiranju. Sa ovim se menja i uloga kontrolinga u

preduzeu, kontrolor postaje savetnik menadmenta preduzea i koordinator u donoenjuposlovnih odluka. Kontroling ima veoma ozbiljnu i teku ulogu u vremenu kome ivimo akoje je zahvaeno promenama kao u okruenju da sagleda i predloi adekvatneinstrumente da preduzee ostane stabilno u tim promenama i da ih to uspenije prihvati.

6. LITERATURA

1. Horvth P., Controlling, Verlag Vahlen, Mnchen,2011.

2. Kropilerger, D: Die zuknftigen aufgaben der Unternehmenssteuerung in Klein undMittelbetrie- ben, WIFI, str 40

3. OsmanagiB. N., Kontroling,.Zagreb,2004.4. PeroviV., Kontroling, Rodacomm, Novi Sad,2007.5. Ziegenbein K., Kontroling, RRIF, Zagreb, 2008.


23/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

16

ZNAAJ INTERNE REVIZIJE LANCA SNABDEVANJA U PERIODU

EKONOMSKE KRIZE

Milan Pasula1, Bojan Rupi

2, Kristina Miji

3

1Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Republika Srbija2DIJ-AUDIT doo Beograd, Republika Srbija

3Ekonomski fakultet, Subotica, Republika [email protected],

[email protected],

[email protected]

1. UVOD

Performanse lanca snabdevanja unutar organizacije imaju znaajan uticaj na sposobnost

kompanije da prua usluge svojim klijentima i stvara dodatnu vrednost. Interna revizija lancasnabdevanja predstavlja jedan od najmonijih i najbrih naina za pruanje konkurentskeprednosti na globalnom tritu u vreme ekonomske krize. Cilj ovog rada je da prikae kljunapodruja delovanja internog revizora prilikom procene rizika i ispitivanja funkcionisanja lancasnabdevanja. Predmet rada obuhvata analizu razliitih polja rada interne revizije lancasnabdevanja kao to su procenjivanja karakteristika pojedinanih elemenata lanca, razmatranjenjihove prikladnosti i integracije. Takoe, u radu e biti predstvaljena zastupljenost internerevizije u kompanijama koje posluju na teritoriji Republike Srbije i njihov odnos prema rizicima.

2. RAZLOZI UVOENJA INTERNE REVIZIJE LANCA SNABDEVANJA

Interna revizija, prema definiciji Instituta interne revizije (IIA), predstavlja aktivnost koja

treba da proceni proces upravljanja i da da odgovarajue preporuke za njegovo unapreenje.Ona pomae organizaciji u postizanju ciljeva uvoenjem sistematskog i disciplinovanog pristupada ocene i unaprede efektivnost procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja. Internirevizor treba da ima veliku podrku menadmenta privrednog drutva, jer moe da se nae ukontraverznim okolnostima i delikatnoj i znatno teoj poziciji nego to je rutinsko utvrivanjepravilnosti primenjenih postupaka, ekonominosti i efikasnosti. Takoe, interna revizijaomoguavaju menaderima veih proizvodnih sistema da delegiraju sektoru interne revizijeosetiljive funkcije iz svoje delatnosti za koje su odgovorni i uoavaju ili procenjuju da su moguipropusti. Ovo je vano iz nekoliko razloga[1]:

- Rastue sloenosti operativnog okruenja zbog automatske obrade podataka;- Poveane decentralizacije fizikih lokacija i donoenju odluka kao rezultat globalizacije ili

internalizacije;

- Nedostatka potrebne strunosti da se sprovede efikasna i visoko-kvalitetne revizija

Definicija upravljanja lancem snabdevanja (Supply Chain Management), koju je daoGlobalni forum lanca snabdevanja, je sledea: Upravljanje lancem snabdevanja je integracijakljunih poslovnih procesa od krajnjeg korisnika do snabdevaa koji obezbeuje proizvode,usluge i informacije koje dodaju vrednost za kupce i druge zainteresovane strane[2]. Internirevizori naalost esto stavljaju rizik lanca snabdevanja veoma nisko na listi prioriteta [3]. Velikije uticaj lanca snabdevanja kod osvajanja trita, stvaranja lojalnosti kod kupaca i dodatnevrednosti akcionarima, proirivanja stratekih mogunosti i unapreivanja poslovanja. Nezavisniistraivai su prikazali na kojim poljima dobro organizovan lanac snabdevanja moe dadoprinese [4]:

- 25-50% smanjenje ukupnih trokova u lancu snabdevanja;- 25-60% smanjenje zaliha;- 25-80% poveanje u predvianju tanosti potreba;


24/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

17

- 30-50% poboljanje u cilju ispunjenja porudbina;

Zastupljenost interne revizije u privrednim drutvima koja posluju na teritoriji RepublikeSrbije je u znaajnom porastu poslednjih godina. Osnovni razlog poveanja broja internih

revizora jeste donoenje Zakona o privrednim drutvima kojim se precizno i obavezujueregulie organizovanje interne revizije u akcionarskim drutvima. Prema anketi izvrenoj

sredinom 2012. godine (Slika 1.), gde su anketu popunili zaposleni iz 104 razliite kompanije,koje posluju na teritoriji Republike Srbije, moe se zakljuiti da je procenat kompanija koje suimplementirale ili su procesu implementacije interne revizije blizak nivou Zapadne Evrope iSAD-a [5]. Na osnovu ankete ne moemo zakljuiti na kom je nivou kvalitet rada i opisdelovanja internih revizora u kompanijama, ali je dobar znak da je interna revizija prepoznatakao dobar alat koji doprinosi kavlitetnijem poslovanju kompanije.

Slika 1. Status interne revizije u lancu snabdevanja

3. UPRAVLJANJE RIZICIMA U LANCU SNABDEVANJA

Interna revizija u saradnji sa poslovnim liderima moe da razvije odgovarajui programupravljanja rizikom lanca snabdevanja i time obezbedi procenu programa upravljanja rizikomlanca snabdevanja kroz kontinuirano praenje i reviziju. Isticanje upravljanja rizikom je danassastavni deo poslovnih strategija veih organizacija i ne predstavlja obavezu za izvetavanjemvejedno mono orue poslovanja, koje ukoliko se koristi na pravi nain, poboljava uinak [6].

Pre nego to kompanije definiu efikasne naine za smanjenje rizika u lancu snabdevanja,menaderi prvo moraju da razumeju paletu rizinih kategorija, kao i dogaaje i uslove koji utiuna njihovu pojavu i delovanje (Tabela 1.).

Category of

riskDrivers of risk

Disruptions

Natural disaster

Labor dispute

Supplier bankruptcy

War and terrorism

Dependency on a single source of supply as well as the capacity andresponsiveness of alternative suppliers

Delays

High capacity utilization at supply source Inflexibility of supply source Poor quality or yield at supply source


25/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

18

Excessive handling due to border crossings or to change in transportationmodes

Systems

Information infrastructure breakdown System integration or extensive systems networking E-commerce

Forecast

Inaccurate forecasts due to long lead times, seasonality, product variety, shortlife cycles, small customer base

"Bullwhip effect" or information distortion due to salespromotions,incentives, lack of supply-chain visibility and exaggeration of demand in

times of product shortage

Intellectual

Property

Vertical integration of supply chain

Global outsourcing and markets

Procurement

Exchange rate risk

Percentage of a key component or raw material procured from a single source Industry wide capacity utilization Long-term versus short-term contracts

Receivables Number of customers

Financial strength of customers

Inventory

Rate of product obsolescence

Inventory holding cost Product value

Demand and supply uncertainty

Capacity Cost of capacity

Capacity flexibilityTabela 1. Rizici u lancu snabdevanja [7]

Prema izvrenoj anketi, na postavljeno pitanje ta smatrate da predstavlja najveu pretnju zalanac snabdevanja Vae organizacije u naredne dve godine? kompanije su pre svegafavorizovale sistemske rizike. Nepovoljno kretanje kursa, za anketirane kompanije, predstavljajednu od najveih rizika u narednom periodu, koji prednjai u odnosu na ostale rizike za treinu(64%).

Slika 2. Najvee pretnje za lanac snabdevanja kompanija u Srbiji


26/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

19

Profesor Simchi-Levi smatra da transportni trokovi postaju sve znaajniji u odnosu na trokoveproizvodnje i odravanja, kako cene nafte rastu. Jeftinija proizvodnja se nalazi daleko u odnosuna distribucione centre kompanija, to je kompenzovano viim transportnim trokovima i

kompanijskim zahtevima da se proizvodnja priblii potroaima [8]. Veliki izazov za menaderejeste da smanje rizik putem pametnog pozicioniranja i dimenzionisanja lanca snabdevanja bez

smanjenja profita kompanije. Meutim, skladitenje vee koliine zaliha moe zatititi kompanijuod kanjenja u isporukama od strane dobavljaa, ali takoe treba imati na umu da stvaranjerezervi na nedisciplinovan nain dovodi do poveanja trokova.

4. ZAKLJUAK

Prema mnogim autorima i istraivaima, interna revizija se moe koristiti za poboljanjeprocesa lanca snabdevanja u smislu efikasnosti i efektivnosti, pruajui uvid i preporuke naosnovu analize i procene raspoloivih podataka iz kompanije. Problemi lanca snabdevanja presvega nastaju pod uticajem rasta cena sirovina i energenata, ali i takoe kao posledica

prirodnih nepogoda, promenljivosti deviznog kursa, ponaanja dobavljaa/partnera i ostalihrizika. Interna revizija lanca snabdevanja ima za cilj da prui podrku menaderima u procesuoptimizacije i iznad svega u proceni rizika koji su u dananjim uslovima neophodni kako bikompanija bila konkurentnija i zdravije poslovala. Dobar je signal da je interna revizija sve eeprisutna kao instrument upravljanja u kompanijama i da se daje znaaj upravljanju lancemsnabdevanja, gde spektar rizika, koji utie na njegovo funkcionisanje, ima trend rasta.

5. LITERATURA

[1] Kagermann, H., Kinney, W., Kting, K., Weber, C.P. (Eds). (2008) Internal Audit Handbook:Management with the SAP-Audit Roadmap, Verlag, Berlin, Heidelberg: Springera

[2] Global Supply Chain Forum; http://fisher.osu.edu

[3] Ari Salonen (2010), Reducing supplier risk, Strategic Finance, Vol. 91 Issue 12, Institute ofManagement Accountants, USA, p. 41 45.

[4] http://www.scp-uk.co.uk[5] Global Chief Supply Chain Officer Strategy Survey 2011; http://www.scmworld.com/[6] Nerandi B, Interna i operativna revizija, Stylos, Novi Sad, 2007.[7] Sunil Chopra and ManMohan S. Sodhi (2004), Managing Risk To Avoid Supply-Chain

Breakdown, Mitsloan managament review, vol 46 no1; p. 53 61.[8] David Simchi-Levi (2012); It's Time to Bring Manufacturing Back to the U.S.; Harvard

Business Review; http://hbr.org


27/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

20

IMPLEMENTACIJA INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU

Slobodan RadiiUniverzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Republika SrbijaFakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Republika Srbija

[email protected]

REZIME

Interna revizija je najpotpuniji i najsavremeniji oblik nadzora finansijskog i materijalnogposlovanja preduzea kao i oblik nadzora nad raunovodstvenim i administrativnim kontrolama

u sistemu internih kontrola. Interna revizija je i najrazvijeniji metod snimanja poslovnih procesa imogunosti uticaja na integraciju poslovnih funkcija preduzea. Cilj je da pokaemo da jeinterna revizija znaajan faktor upravljanja i nadzora nad poslovanjem preduzea.

Kljune rei:javni sektor, interna revizija, sistem interne kontrole, zakon, implementacija, zadaciinterne revizije.

1. UVOD

Postoji opte oekivanje da su svi zadueni za voenje javnih poslova i upravljanje javnim

sredstvima u potpunosti odgovorni za voenje tih poslova u skladu sa zakonom i odgovarajuimstandardima, kao i da se javna sredstva uvaju i koriste ekonomino, efikasno i efektivno.Interna revizija u javnom sektoru dodaje vrednost ne samo kroz analiziranje i izvetavanje oonome to se dogodilo, ve i gledanje unapred, odnosno identifikovanje oblasti u kojima sumogua poboljanja i podsticanje dobre prakse. Na taj nain interna revizija doprinosipromovisanju poboljanih standarda upraljanja, boljem rukovoenju i procesu donoenjuodluka, te efektivnijem korienju sredstava poreskih obveznika.Spencer Pickett daje definiciju interne revizije:

Interna revizija je jedna nezavisna, objektivna potvrda i konsultativna aktivnost, dizajnirana dada vrednost i pobolja operacije unutar organizacije. Ona pomae organizaciji u ostvarivanjusvojih ciljeva time to uvodi jedan sistematski, disciplinovani pristup proceni i poboljanjuefektivnosti upravljanja rizikom, kontrolom i procesom rukovoenja.1)

Interna revizija u javnom sektoru predstavlja vanu kariku u lancu odgovornosti budui da jaaodgovornost, kako u smislu izabranih, odnosno postavljenih lica, tako i u smislu korisnika,poreskih obveznika i graana u irem smislu, to se postie kroz: nezavisnost internih revizoraod subjekta revizije; irok delokrug rada interne revizije u javnom sektoru, koji obuhvataregularnost i vrednost za novac; sposobnost internog revizora da rezultate revizija i pregledauine dostupnim javnosti i izabranim predstavnicima koji su odgovorni za finansiranjerelevantnih aktivnosti.


28/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

21

2. IMPLEMENTACIJA INTERNE REVIZIJE U ENTITETIMA JAVNOG SEKTORA

Poslove interne revizije obavljaju jedinice za internu reviziju koje, mogu biti organizovane kaojedinice, slube ili neki drugi organizacioni oblici.

Mogue je formiranje i zajednike jedinice za internu reviziju za vie subjekata revizije a internirevizor moe obavljati poslove interne revizije, kod jednog ili vie subjekata revizije dok seformiranje Revizorskog odbora preporuuje kao savetodavnog tela.

Predlaemo da se implementacija interne revizije definie kroz est faza:

I Faza: Definisanje uloge, cilja, odgovornosti i ovlaenja Slube za internu revizijuII Faza: Identifikovanje i ocena rizikaIII Faza: Izrada stratekog i godinjeg Plana rada Slube

IV Faza: Planiranje pojedinanih projekata interne revizijeV Faza: Obavljanje interne revizije

VI Faza: Izvetavanje o revizorskim nalazima i praenje korektivnih aktivnosti u skladu sapostavljenim zahtevima izvetavanja i oceni funkcije interne revizije

I Faza: Definisanje uloge, cilja, odgovornosti i ovlaenja Slube za internu reviziju

Uloga, cilj, odgovornosti i ovlaenja Slube za internu reviziju su definisane kroz:

I.1. Etiki kodeks interne revizijeI.2. Povelja interne revizije

I.1. Etiki kodeks interne revizije

Svrha Etikog kodeksa je da promovie etiku kulturu u profesiji interne revizije.U Etikom kodeksu definicija revizije ukljuuje dve osnovne komponente:

principe koji su relevantni za profesiju i praksu interne revizije; pravila ponaanja koja opisuju norme ponaanja koje se oekuju od internih revizora.Ova pravila su od pomoi pri tumaenju praktine primene principa i predstavljaju vodizaetiko ponaanje internih revizora i sredstvo pomou kojih se principi primenjuju u praksi.

I.2. Povelja interne revizije

Povelja interne revizije je interni akt kojim se ureuje:1. uloga i cilj interne revizije;2. status i odgovornost interne revizije;3. delokrug i ovlaenja interne revizije;4. dunosti rukovodioca Slube za internu reviziju;5. dunosti rukovodioca subjekta revizije;6. nain planiranja, izvetavanja i komunikacije, i7. veze sa Dravnom revizorskom institucijom.

Interna revizija obavlja svoje poslove u okviru posebne organizacione celine subjekta revizije,odnosno kao posebna Sluba kojom rukovodi rukovodilac Slube za internu reviziju.


29/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

22

Interna revizija se obavlja u skladu sa Meunarodnim standardima interne revizije, propisimakojima se ureuje interna revizija u Republici Srbiji, metodologijom i kriterijumima Centralnejedinice za harmonizaciju, kao i sa najboljom praksom zemalja lanica Evropske unije.

I.3. Pravilnik o obavljanju poslova interne revizije

Pravilnikom se ureuje: nezavisnost interne revizije; delokrug rada; nain obavljanja internerevizije; profesionalna umenost; rukovoenje poslovima interne revizije i saradnja saodgovarajuim organizacionim jedinicama subjekta revizije.

II Faza: Identifikovanje i ocena rizika

Rizik je verovatnoa deavanja neeljenih dogaaja i Institut internih revizora rizik definie kao

mogunost dogaaja koji e uticati na ostvarivanje ciljeva.Meutim, neki rizici se moraju prihvatiti jer se malo toga moe uraditi da bi se oni ublaili ili jetroak takvog ublaavanja suvie visok.

III Faza: Izrada stratekog i godinjeg Plana rada Slube za internu reviziju

Stratekim planom interne revizije utvruju se poslovi interne revizije, koji su zasnovani nadugoronim poslovnim ciljevima subjekta revizije i proceni rizika poslovanja a strateki ciljinterne revizije je da doprinese ostvarenju planiranih stratekih ciljeva subjekta revizije.Strateke ciljeve interna revizija e ostvarivati u skladu sa Poveljom o internoj reviziji iUputstvom za vrenje interne revizije.

U obavljanju interne revizije koristie se Programi za ocenu adekvatnosti dizajna i efikasnostifunkcionisanja sistema internih kontrola.Stratekim planom se definiu predmet revizije - poslovna aktivnost, kontrolni ciljevi i rizici.

Godinji Plan rada se sainjava na osnovu Stratekog plana i izvrene procene rizika od stranerukovodstva subjekta revizije u sadejstvu sa Slubom za internu reviziju.Plan rada sadri: broj i vrstu poslovnih aktivnosti po organizacionim delovima koji e bitipredmet interne revizije; kontrolni cilj, rizik i kontrolnu aktivnost; vreme izvrenja interne revizije;ljudske resurse za izvrenje planiranih internih revizija; tehniku opremljenost i planirani budettrokova na godinjem nivou za ostvarenje planiranih internih revizija.

IV Faza: Planiranje pojedinanih projekata interne revizije

Plan pojedinane revizije, detaljno opisuje revizorske postupke predmet, ciljeve, trajanje,raspodelu resursa, revizorski pristup, tehnike i obim provera i priprema ga interni revizor aodobrava rukovodilac interne revizije.

V Faza: Obavljanje interne revizije

Sprovoenje svake pojedinane interne revizije zapoinje uvodnim sastankom sa rukovodstvomsubjekta revizije. Obavlja se na taj nain to se vri utvrivanje, analiziranje, procena i

dokumentovanje podataka koji su dovoljni za davanje strunog miljenja o postavljenimciljevima revizije.


30/107


31/107


Novi Sad, 30.10. - 31. 10.2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

24

5. ZAKLjUAK

Razvojem interne revizije promenjen je ranije utvren stav da je interni revizor, pre svegaraunovoa, dok se sada od internog revizora oekuje multidisciplinirano znanje i fleksibilanpristup u reavanju postavljenih zadataka.Interna revizija treba da dobije potpunu organizacionu i funkcionalnu nezavisnost u odnosu naraniju praksu kada je bila sastavni deo finansijske slube.

Preporuuje se da se dodatna nezavisnost interne revizije u javnim preduzeima i ustanovamaobezbedi uvoenjem revizorskog odbora kao povratne veze izmeu rukovodiocapreduzea/ustanove i upravnog odbora, odnosno osnivaa preduzea i komuniciranja saMinistarstvom finansija (Centralna jedinica za harmonizaciju).

Zaposleni predstavljaju kljuuspeha interne revizije. Upravo zbog toga se stavlja naglasak naangaovanje visoko kvalifikovanih pojedinaca, te na njihovu obuku i usavravanje. Dunost

rukovodioca slube za internu reviziju je da potrebe za angaovanjem internih revizora i njihovuobuku usaglasi sa rukovodiocem organizacije.

Dobro postavljena interna revizija i pravilna primena standarda i pravila rada interne revizijeznaajno smanjuje rizike poslovanja i eksterni revizijski rizik, ime su rukovodioci zatieni odrevizijskih i drugih iznenaenja.

NEKE OD OSNOVNIH PORUKA BI BILE DA:

INTERNU REVIZIJU TREBA PRILAGODITI OKOLNOSTIMA U SAMOM SUBJEKTU

REVIZIJE I ZASNIVATI JE NA PROCENI REVIZIJSKOG RIZIKA; IZVETAJ I PREPORUKE O INTERNIM KONTROLAMA U ENTITETIMA JAVNOG

SEKTORA NISU JEDINI CILJ REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU;

VIE PANJE TREBA POSVETITI ISPITIVANJU STRUKTURE KORPORATIVNOGU

Documents

111761829 Zbornik Radova Kontroling i Interna Revizija