84
    G   o   d   i   n   a                        I                        I    B   r   o    j    1    2    1    5  .   m   a   r   t    2    0    0    6  .   c   e   n   a    1    0    0   d   i   n   a   r   a    1  ,    2    0   e   v   r   a     w     w     w   .      o       d       b      r      a      n      a   .      m      o       d   .      g      o     v   .     y     u I n t e r v j u  VOJSKA U 2 005. VOJSKA U 2 005.  D r Dr a g an R. Si mi } , profesor Fakulteta politi~kih nauka  Polo`aj ratnih vojnih invalida  Polo`aj ratnih vojnih invalida  I n t e r v j u  T e m a T e m a SUO^AVAWE SA ISTINOM SUO^AVAWE SA ISTINOM HAOTI^NI POREDAK S VET A ZABORAVQENE RANE ZABORAVQENE RANE HAOTI^NI POREDAK SVETA  D r Dr a ga n R. S i mi } , profesor Fakulteta politi~kih nauka  

012 Odbrana

  • Upload
    gama

  • View
    48

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Odbrana, military magazine of Serbia

Citation preview

                       I
                       I
   1  ,   2
  .     m      o       d
VOJSKA U 2005.VOJSKA U 2005.
 Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka 
Polo`aj ratnih vojnih invalida  Polo`aj ratnih vojnih invalida 
I n t e r v j u  
T e m aT e m a
SUO^AVAWE SA ISTINOM SUO^AVAWE SA ISTINOM
HAOTI^NI POREDAK SVETA
ZABORAVQENE RANE ZABORAVQENE RANE
HAOTI^NI POREDAK SVETA
 
INTERVJU
Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i osniva~ Centra za studije SAD HAOTI^NI POREDAK SVETA 10
Per aspera LED ISPOD PEPELA 13
TEM
ODBR N
Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi}, na~elnik Uprave za {kolstvo  U KORIST BUDU]NOSTI 20
Sa studentima 127. klase Vojne akademije – Odsjek Mornarica VAQA OSJETITI MORE 24
Ron Hil, {ef Kancelarije SAD za bilateralne odnose u SCG O^EKIVAWE SPORAZUMA 28
Beogradska {kola za studije bezbednosti PROJEKTOVAWE BUDU]NOSTI 32
Godinu dana od potpisivawa protokola o izgradwi vojne baze u Novom Sadu ”MAJURSKA ADA” JO[ NA PAPIRU 34
Sedma godi{wica bombardovawa na{e zemqe O@IQCI RATNIH STRADAWA 38
  S   A   D   R   @   A   J
40
Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine
Izdava~ Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA” Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Na~elnik NIC ”VOJSKA” Zvonimir Pe{i}, pukovnik Glavni i odgovorni urednik  Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik Zamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi} Pomo}nik glavnog urednika Dragana Markovi}
REDAKCIJA: Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini} (dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo), Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi), Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika) Stalni saradnici Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom Enes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi} Fotografija Goran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) Jezi~ki redaktori Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Korektor Sla|ana Grba Sekretar redakcije Vera Denkovski Dokumentacija Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI Na~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809 Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547 Sekretar redakcije 3241-363; 23-078 Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576 Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481 Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
 ADRESA  11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 po{t.pr. 06-1015 e-mail
[email protected] [email protected] Internet
www.odbrana.mod.gov.yu  @iro-ra~un 840-49849-58 za NIC ”Vojska” Pretplata Za pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara. Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice mese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije ODBRANA ISSN 1452-2160 Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu 
Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore
Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore  NIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
 drugog stepena
 
Zapisi sa Kosova i Metohije SLIKE IZ PODEQENOG GRADA 40
Primarijus dr Novak Vukoje, otorinolaringolog REZ ZA MIRAN SAN 44
Vode}i ruski oftalmohirurzi na VMA  UNIVERZALNI JEZIK NAUKE 46
SVET
Prva bitka za Grozni DOBRO DO[LI U PAKAO ^E^ENIJE 50
Iranski nuklearni program IZME\U DIPLOMATIJE I ORU@JA 55
TEHNIK
Modernizacija vozila BRDM-2  TO JE VUK 58
Brodski sistemi i naoru`awe u uslovima asimetri~nog ratovawa na moru POSLEDWA LINIJA ODBRANE BRODOVA 61
KULTUR
FEQTON
150 godina od ro|ewa Nikole Tesle ISPRED SVOG VREMENA 72
SPORT
Kamp za trenirawe sportista VSCG na Kopaoniku PROTIV VETREWA^A 78
78
REALNOST REALNOST 
B  orbena gotovost Vojske izgra|ivana je u slo`enim uslovima i bezbednosnim rizicima. Evidentan je pad po svim elemen- tima u odnosu na prethodnu godinu – i to je na{a realnost, naglasio je na~elnik General{taba VSCG general-potpukov- nik Qubi{a Joki} na analizi borbene gotovosti VSCG za 2005. godinu. Osnovni uzroci za takvo stawe su van doma- {aja Voj-
ske. Materijalno-finasijski je naj~e{}e pomiwan. Skresan sa svih strana, vojni buxet je omogu}io samo golo pre`ivqavawe. Za razvoj, opremawe, modernizaciju i poboq{awe `ivotnog stan- darda pripadnika Vojske nije preteklo ni{ta. Ako je i preteklo, oti{lo je na izmirivawe nagomilanih dugova i kamata.
To, naravno, nije povoqna klima za reformske zahvate. U armijskoj javnosti jo{ uvek prevladava mi{qewe da taj proces uglavnom podrazumeva rasformirawe jedinica i ustanova, penzi- onisawe zaposlenih, gubitak radnih mesta i prodaju vojne imovi- ne, istaknuto je tako|e na analizi. Pozitivni efekti ulo`enog truda i daqe su, bar za ve}inu profesionalnih pripadnika Voj- ske, u drugom planu. Svakodnevica im name}e `ivotne probleme koje vrlo te{ko mogu da re{e.
Sa realnim problemima su~avaju se i ratni vojni invalidi. Kad je zatrebalo, bili su na prvoj liniji, spremni da otaxbini daju sve. I dali su. Nisu `alili. Wihov ulog se ne mo`e platiti. Ali rane bi mogle mawe da bole. Nisu zadovoqni brigom dr`a- ve. [vajcarski model za utvr|ivawe invalidskih primawa u srp- skoj varijanti zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 od- sto. Kako sada stvari stoje, Predlog zakona o bora~koj i invalid- skoj za{titi, kojim dr`ava `eli kona~no da uredi tu oblast, na- lazi se na jednoj, a potrebe invalida i boraca na drugoj strani. Na wihovoj strani je, ali ne i wima na korist, i nesloga razli- ~itih udru`ewa koja zastupaju interese boraca i invalida. To obele`je srpskog modela nepovoqno uti~e na re{ewe problema. U situaciji kada svako udru`ewe tra`i svoj deo kola~a, invalidi i borci ostaju uskra}eni za mnogo toga, pa i za pravedniju sliku dru{tva o wima. Re{ewe je, verovatno, kao i uvek, negde na sre- dini.
Besmislenost podela najrealnije se vidi na Kosovu i Meto- hiji, u Kosovskoj Mitrovici. Podeqenom gradu. Na jednoj strani Ibra su Srbi. Na drugoj Albanci. Mostovi su izgubili namenu. Svojevremeno su izgra|eni da bi povezivali obale i qude, a da- nas se brane, nadgledaju i ~uvaju od upada. Sa juga na sever kao 17. marta 2004. godine.
Mnogi mostovi u Srbiji i Crnoj Gori poru{eni su u prole}e 1999. godine. Gotovo svi su obnovqeni. Mo`da su sada i lep{i nego {to su bili, ali uspomene na stradawa i patwe naroda u va- zdu{noj kampawi Natoa ostale su duboko urezane. Ne mogu se i ne smeju zaboraviti, ma koliko bile bolne. Slike rata blede, ali spomenici `rtvama stoje i opomiwu.
 
– Zgrada Vojnotehni~kog instituta ne- }e biti predata MUP-u onako kako se u  javnosti pri~a bez ikakve nadoknade ili  za ~etiri helikoptera. To }e biti dogovor  izme|u ekspertskih timova Vlade Repu- blike Srbije i Ministarstva odbrane. Vojnu imovinu vi{e nikada ne}emo davati  na re~. Ona }e biti razmewivana samo u  slu~ajevima kada za wu dobijemo adekvat- nu protivvrednost.
Preko 6.000 kvadratnih metara  stambenog prostora smo platili a da sta- novi nisu zavr{eni niti predati Vojsci. Pred sudovima u Beogradu vode se 1.703  procesa za stanove u kojima su bespravno  useqena lica. U 800 stanova nalaze se  civili koji nemaju nikakve veze sa Vojskom a koriste ih vi{e godina – rekao je mini- star odbrane Zoran Stankovi} na anali- zi borbene gotovosti Vojske.
– U sistemu odbrane trenutno ima 20  generala i admirala, a koliko }e ih biti  u narednom periodu zavisi od Strategij- skog pregleda odbrane.
Sada{wi broj generala i admirala  iznosi od 0,3 do 0,6 odsto od ukupnog bro- ja pripadnika na{ih oru`anih snaga, a  prema vojnim standardima drugih zemaqa  nalazi se na dowoj granici.
Lane su u VSCG formacijski bila  anga`ovana 32 generala i admirala, a  taj broj je smawen zbog odlaska u penziju, ali i zbog promena u strukturnoj organi- zaciji Vojske.
6 15. mart 2006.
REKLI SU
Delegacija Ratnog kolexe RV SAD bora- vila je u poseti Ministarstvu odbrane i Voj- sci SCG od 27. februara do 1. marta. Dele- gaciju je predvodio pukovnik Majkl Ajnskof, u pratwi vazduhoplovnog izaslanika SAD u Be- ogradu potpukovnika Semjuela [ulta.
Tokom trodnevne posete, predstavnici Ratnog kolexa RV SAD razgovarali su sa po- mo}nikom ministra za politiku odbrane Sne- `anom Samarxi}-Markovi} o reformi siste- ma odbrane i me|unarodnoj vojnoj saradwi SCG i SAD, a sa na~elnikom General{taba VSCG general-potpukovnikom Qubi{om Joki- }em i zamenikom na~elnika G[ VSCG general -majorom Zdravkom Pono{em o reorganiza- ciji Vojske, perspektivama razvoja i saradwi sa vojskama u okru`ewu. Delegacija Ratnog ko- lexa RV SAD posetila je i Vojnu akademiju, Ko- mandu RV i PVO, Aerodrom “Batajnica“ i Va- zduhoplovni nastavni centar u Somboru.
Zamenik ministra odbrane Vuka{in Ma- ra{ primio je, 3. marta, {efa Posmatra~ke misije Evropske unije za SCG Aleksandru Vag- ner, na wen zahtev.
Tom prilikom Vuka{in Mara{ je {efu Posmatra~ke misije predo~io proces krei- rawa doktrinarnog okvira za sprovo|ewe reforme sistema odbrane. Zamenik mini- stra odbrane konstatovao je da je dosada{wa reforma sistema odbrane i Vojske SCG dala rezultate koji je u potpunosti kvalifikuju za ulazak u me|unarodne bezbednosne integra- cije, pre svega Partnerstvo za mir. On je, ta- ko|e, naglasio da }e nastavak i okon~awe za- po~etih reformi biti garant da su stvoreni uslovi za usvajawe savremenih standarda ko- lektivne bezbednosti i odbrane.
DOBRE PERSP
P r i j e m k o d V u k a { i n a M a r a { a
Ministar odbrane  dr Zoran Stankovi}
Na~elnik Uprave
general-major  Slobodan Tadi}
P o s e t a R a t n o g k o l e x a r a t n o g v a
SAVREMENI STANDARDI BEZBEDNOSTI
SARADWA  AMS SRBIJE I VOJSKE Predsednik Auto moto saveza Srbije
Dragoqub Leki} i predsednik Upravnog odbora Pavle Komnenovi} uru~ili su 3. marta ministru odbrane Zoranu Stanko- vi}u plaketu AMS Srbije, kao znak dosa- da{we uspe{ne saradwe izme|u Mini- starstva odbrane i AMS Srbije.
 
KTIVE SARADWE
z d u h o p l o v s t v a S A D
NAJBEZBEDNIJA EVROPSKA PRESTONICA
Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} posetio je Gradski centar za obave{tavawe u Beogradu. Tom prilikom zamenica gradona~elnika Radmila Hrusta- novi} istakla je ~iwenicu da je Beograd u anketama vi{e stranih listova progla{en jednom od najbe- zbednijih evropskih prestonica, u ~emu rad Gradskog centra za obave{tavawe ima znatnog udela.
^lan gradske vlade zadu`en za postupawe u vanrednim situacijama Vladimir Markovi} nagla- sio je da Ministarstvo odbrane i grad tesno sara- |uju na poslovima za{tite gra|ana. Zastupnik na- ~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije Mi- lan Popadi} govorio je o planovima za ja~awe slu- `be osmatrawa i obave{tavawa kao va`nog dela sistema odbrane.
VOJNE LOKACIJE U ZREWANINU Na~elnik General{taba VSCG general-potpu-
kovnik Qubi{a Joki}, posle obilaska zrewaninskog garnizona 2. marta, najavio je da }e u predstoje}oj reorganizaciji Novosadskog korpusa od sada{wih 14 u Zrewaninu ostati tri do ~etiri vojne lokacije.
Sa predsednikom op{tine Zrewanin Goranom Kne`evi}em general Joki} je razgovarao o materi- jalnom polo`aju i organizaciji Vojske na tom pod- ru~ju.
 HUMANITARNA AKCIJA Neposredno posle te{ke elezni~ke nesre}e,
koja se dogodila 23. januara kod Bio~a u Crnoj Go- ri, na pruzi Beograd–Bar, na predlog vi{e koman- di i jedinica VSCG, Uprava za qudske resurse Ge- neral{taba VSCG pokrenula je akciju prikupqawa dobrovoqnih nov~anih priloga.
U akciji su u~estvovale sve organizacijske ce- line General{taba, komande, jedinice i ustanove Vojske. Prikupqeno je i upla}eno 618.829 dinara i 3.731 evra.
Ministar odbrane u Ra{kom okrugu 
ZAJEDNI^KI POSLOVI Na po~etku boravka u Ra{kom okrugu, ministar odbrane Srbije i Crne
Gore Zoran Stankovi} je, u pratwi zamenika na~elnika G[ VSCG general-ma- jora Zdravka Pono{a i komandanta Kopnenih snaga general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a, obi{ao Kasarnu “Ibarski rudari” u Ra{koj, gde mu je komandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mijailovi} referisao o borbenoj izgradwi tog sastava.
Na sastanku ministra odbrane i predsednika op{tine Ra{ka Bojana Milovanovi}a, razmotrena su pitawa dugovawa vojske snabdeva~ima, le~ewa vojnih osiguranika u Domu zdravqa Ra{ka i stambenog zbriwavawa pripad- nika vojske u tom gradu.
U Novom Pazaru Zoran Stankovi} je prvo posetio Kasarnu “Rifat Burx- evi} Tr{o”, a potom se sastao sa predsednikom op{tine Novi Pazar Sulej- manom Ugqaninom i predsednikom Skup{tine op{tine Azemom Hajdarevi}em. Tokom sastanka Sulejman Ugqanin je istakao pomo} vojske gra|anima Novog Pazara u jesewim poplavama i organizaciji Sanxa~kih sportskih igara i u razgovoru ocenio “da je Vojska sastavni deo na{e porodice”.
Ministar odbrane Zoran Stankovi} je u Novom Pazaru razgovarao sa doma}inima o ustupawu vojnog zemqi{ta, pomo}i vojske pri izgradwi seoskih puteva i pro{irewa re~nog korita i civilnom slu`ewu vojnog roka.
Z. M.
GENERAL JOKI] U POSETI MA\ARSKOJ U okviru me|unarodne vojne saradwe, na~elnik General{taba VSCG gen-
eral-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, susreo se 7. marta sa del- egacijom Vojske Republike Ma|arske koju je predvodio na~elnik General{taba general-pukovnik Andra{ Havril.
Tokom razgovora koji su vo|eni u Hodmezeva{arheju, nedaleko od Segedi- na, razmewena su iskustva o reformama sistema odbrane, prelasku na pro- fesionalnu vojsku i precizirana je daqa me|usobna saradwa. Najvi{e vre- mena posve}eno je organizaciji i realizaciji predstoje}e zajedni~ke ve`be na temu otklawawa posledica prirodnih katastrofa.
POMO] VOJSKE CIVILNOM SEKTORU U organizaciji Uprave
za civilnu za{titu Min- istarstva odbrane, na Vojnoj akademiji odr`an je skup o pru`awu pomo}i civilnim strukturama u vanrednim situacijama. Ta aktivnost or- ganizovana je kao deo pro- grama bilateralne vojne saradwe na{e dr`avne za- jednice i SAD.
Predstavnik oru`anih snaga SAD major Cesar
Valdesuso, ina~e pilot u marinskom korpusu, preneo je iskustva ameri~ke vojske u saradwi sa civilnim sektorom tokom pro{logodi{weg udara ura- gana “Katrina” na obalu Meksi~kog zaliva. Major Valdesuso je istakao do- prinos Nacionalne garde, institucije koja ima tradiciju u pru`awu pomo}i civilnom stanovni{tvu od oko 300 godina. Ta paramilitarna organizacija bila je od velike pomo}i u koordinaciji delovawa oko 30.000 anga`ovanih vojnika, mahom iz kopnene vojske i jedinica policije i humanitarnih organi- zacija.
Na~elnik Uprave za civilnu za{titu MO pukovnik Mom~ilo Jo- vanovi} naglasio je da na{a vojska ima zna~ajna iskustva u radu na spasavawu stanovni{tva i materijalnih dobara. Iskustva ameri~kih kolega, kao pred- stavnika jedne od najve}ih zemaqa, kako je rekao pukovnik Jovanovi}, bi}e dragocena za primenu novih saznawa u procesu restrukturisawa civilne za{tite.
A. A.
8
B orbena gotovost Vojske u pro{loj godini analizirana je 9. marta 2006. u Klubu Vojske Top~ider i vrednovana dobrom oce- nom – 3,38, {to je za 0,12 mawe u odnosu na 2004. godinu. Sku- pu su, pored ministra odbrane Zorana Stankovi}a, na~elnika General{taba Vojske general-potpukovnika Qubi{e Joki}a i wegovih saradnika, te na~elnika Inspektorata odbrane SCG
viceadmirala Jovana Grbavca, prisustvovali pomo}nici ministra odbrane i najodgovornije stare{ine operativnih sastava Vojske.
OTE@ANI USLOVI
Na~elnik Uprave za operativne poslove general-major Qu- bisav Todorovi} govorio je o uslovima u kojima su realizavani zadaci u 2005. godini, ali i problemima sa kojima su se susreta- le jedinice Vojske.
– Obimne snage Vojske u visokom stepenu gotovosti – oko 30 odsto mirnodopskog sastava, organizacijsko-mobilizacijske pro- mene koje nisu vaqano finansijski podr`ane, nedovoqno osmi- {qena kadrovska re{ewa i sporost u profesionalizaciji jedi- nica u Kopnenoj zoni bezbednosti posebno su nepovoqno uticali na nivo borbene gotovosti. Smawen procenat odziva regruta, te skra}ewe vojnog roka na {est meseci dodatno su ote`ali obu~a- vawe vojnika i anga`ovawe stare{ina – istakao je general To- dorovi}.
Kako je naglasio general-major Miloje Mileti}, organizaci- one promene u Vojsci nisu pratila posebno odobrena finansijska sredstva, {to je dodatno optere}ivalo skroman vojni buxet. Mir- nodopska formacija Vojske je u odnosu na 2004. godinu smawena za 28, a ratna za 32 odsto. Izmene su, pored kvantitativnih, donele i kvalitativne novine – General{tab je organizovan po standar- dima Natoa. Vrlo malo novca je izdvojeno za modernizaciju, opre- mawe i razvoj borbenih kapaciteta, kompatibilnih sa onim u ze- mqama sistema kolektivne bezbednosti, kao i za nau~noistra`i- va~ki rad. Vojska je i daqe predimenzionirana kada je re~ o ko-
15. mart 2006.
VOJSKA U 2005.
U FOKUSU  
U kojim uslovima je izgra|ivana borbena gotovost Vojske tokom pro{le godine? Koliko se nedostatak novca odrazio na kvalitet obuke stare{ina, vojnika i rezervnog sastava? Da li su istro{enost materijalnih  resursa i nemogu}nost opremawa jedinica savremenim naoru`awem dostigli kriti~ni nivo?
mandama operativnog nivoa, iako je smawena za oko 6.800 pri- padnika. Nepovoqne su i starosna struktura i struktura stare{i- na po ~inovima. Linearni model, koji se primewivao u otpu{tawu vi{ka vojnog kadra, nije zadovoqavaju}i.
– Obuka u protekloj godini izvedena je po standardizovanim procedurama Natoa. Najni`i nivo tehni~ko-stru~ne osposobqeno- sti je u leta~koj obuci zbog nedostatka goriva. Mawak finansija onemogu}io je bojna ga|awa nekih jedinica Vojske i planirane ve- `be. Fizi~ka osposobqenost profesionalnih vojnih lica, tako|e, nije na zahtevanom nivou. Izostala je obuka ratnih komandi i re- zervnog sastava. Materijalna baza obuke je naru{ena, a u prote- kloj godini nije se ulagalo ni u opremawe poligona i streli{ta. Neophodno je nadaqe osavremeniti intervidovski poligon Pasu- qanske livade, centralizovati funkciju obuke, te izraditi Studiju o organizaciji razvoja sistema obuke u skladu sa novim misijama Vojske – ka`e pukovnik Milivoje Aran|elovi}, zastupnik na~elnika Uprave za obuku.
Odobrena finansijska sredstva obezbedila su nesmetano fi- nansirawe Vojske do avgusta 2005. godine. Godi{wi plan rashoda i prihoda realizovan je 135 odsto. Jedinice nisu blagovremeno snabdevane artiklima hrane, lekovima, opremom, rezervnim delo- vima, pogonskim gorivom i energentima zbog nepla}awa prispelih obaveza i velikih zateznih kamata.
 
BEZBEDNOSNI RIZICI
Komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]ir- kovi} govorio je o stawu bezbednosti na jugu Srbije, obezbe|ewu administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, kontroli Kopne- ne zone bezbednosti i aktivnostima Vojske u pro{loj godinu na tom prostoru. Posebno je naglasio da iz Pre{eva, Bujanovca i Medve- |e oko 7.000 mladi}a albanske nacionalnosti nije regulisalo voj- nu obavezu. Na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti anga`ovane su ~etiri na{e brigade, dok su pripadnici Vojske raspore|eni na 24 baze. Jedinice su mahom popuwene profesionalnim sastavom, a me|u wima je i 25 odsto vojnika na odslu`ewu vojnog roka, koji obavqaju pomo}ne du`nosti.
– Stawe bezbednosti na jugu Srbije je samo prividno stabil- no, ali je su{tinski neizvesno i nestabilno. Prema na{im sazna- wima, nema u znatnijem broju naoru`anih paravojnih formacija – zakqu~io je general ]irkovi}.
General-major Stanimir Matijevi}, komandant Novosadskog korpusa, obavestio je u~esnike skupa o problemima sa kojima se Voj- ska susretala tokom predaje dr`avne granice Srbije i Crne Gore na obezbe|ewe Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije i aktivnostima pripadnika Korpusa za vreme poplava u Banatu.
– Ministarstvo unutra{wih poslova nije po{tovalo plani- rane rokove prilikom predaje nadle`nosti nad dr`avnom grani- com, {to nam je, uz slo`ene zakonske procedure, ote`avalo poslo- ve. Vojsci nisu nadokna|ena ni nov~ana sredstva koja je ulo`ila prilikom otklawawa posledica elementarnih nepogoda – napome- nuo je general Matijevi}.
Inspektorat odbrane je, kako ka`e na~elnik viceadmiral Jo- van Grbavac, u pro{logodi{wem periodu kontrolisao borbenu go- tovost u 12 jedinica Vojske, 11 vojnoteritorijalnih komandi, a nad- zor za{tite `ivotne sredine, za{tite na radu i protivpo`arne za{tite izveo je u 15 ustanova. Sem nedostatka novca za namenske zadatke, Inspekcija nije ustanovila bitnija naru{avawa borbene gotovosti. Uo~eno je, tako|e, da logisti~ka podr{ka obezbe|uje svega deset odsto potreba Vojske.
General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika General- {taba VSCG, ukazao je na nedoumice u vrednovawu dostignutog ste- pena borbene gotovosti jedinica i sastava Vojske. Iskazao je po- trebu da se inovira metodologija i usaglasi sa standardima Na- toa. Definisao je pojedine te`i{ne zadatke Vojske u 2006. godini – nastavak reformskih i integrativnih procesa, izrada doktri- narne normativne regulative, me|unarodna vojna saradwa i po- boq{avawe uslova `ivota i rada vojnika i stare{ina.
– Borbena gotovost Vojske izgra|ivana je i odr`avana u uslo- vima ograni~enih finansijskih sredstava i brojnih bezbednosnih rizika. Potrebno je ubrzano izraditi pravne dokumente, koji de- fini{u reformu sistema odbrane, te za taj zadatak nadaqe pla- nirati realna nov~ana ulagawa. Pogre{no je shvatiti promene u Vojsci samo na osnovu rasformirawa pojedinih jedinica, prodaje objekata, naoru`awa i vojne opreme. Od su{tinskog zna~aja je da se u reformi istaknu pozitivni doprinosi Vojske ka pribli`ava- wu Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama. Zalagawem pripadnika Vojske o~uvani su vitalni kapaciteti i sposobnost je- dinica za namenske zadatke. Smawewe ratnih materijalnih rezer- vi, i tehni~ko-tehnolo{ka zastarelost borbenih kapaciteta uslo- vili su blagi pad borbene gotovosti – naglasio je general-potpu- kovnik Qubi{a Joki}.
Vladimir PO^U^
STATISTI^KI PODACI
Tokom 2005. godine rasformirano je 130 sastava Vojske – {est komandi operativnog nivoa, 21 jedinica ranga puk–brigada i 103 ostale jedinice i ustanove. Preformirano je, tako|e, 25 jedinica, a 23 su prepot~iwene. Svakodnevno su pripadnici Voj- ske obezbe|ivali 272 objekta – 122 stra`arskom, a 150 ~uvar- skom slu`bom. Na tim zadacima dnevno je anga`ovano oko 1.500 lica. Registrovano je 118 ilegalnih prelazaka dr`avne granice Srbije i Crne Gore i devet grani~nih incidenata. Psiholo{ka slu`ba Vojske testirala je 26.084 vojnika, a terapijski rad je izveden sa 5.531 vojnikom i 1.460 stare{ina. U odnosi na 2004. godinu opao je ukupni kriminal u Vojsci, ali je bilo 36 odsto vi- {e kra|a naoru`awa – nestao je 181 komad oru`ja. Evidentira- no je 120 vanrednih doga|aja.
Prakti~na obuka avijacijskih jedinica, zbog nedostatka mlaznog goriva, izvedena je u znatno mawem obimu od planira- nog – od 10.609 predvi|enih ~asova naleta realizovano je 37 odsto, odnosno, 3.980 ~asova, {to je za 12 odsto mawe u odnosu na 2004. godinu. U Vojsci je pro{le godine izvedeno 12.867 ga- |awa, 971 takti~ka ve`ba i 187 ve`bi sa bojnim ga|awem. Ospo- sobqeno je 23.568 vojnika i 286 pripadnika rezervnog sastava.
   S   n  i  m   i  o
   Z  .
   P    E   R    G   E
PRAVI QUDI NA PRAVOM MESTU
– U proteklom periodu Vojska je radila u izuzetno te{kim uslovima, koje su dodatno uslo`avale brojne afere, nezakoni- ta poslovawa, te{ka materijalna i politi~ka situacija u ze- mqi i velike obaveze vojne organizacije prema dobavqa~ima. Tome treba dodati jo{ nizak `ivotni standard biv{ih i sada- {wih pripadnika Vojske, nere{ene stambene probleme i status pojedinih vojnih objekata, te zapo~ete izmene sistema odbrane, bez prethodno usvojenih strategijskih dokumenata. Ipak smo, u procesu tranzicije, obavezni da obezbedimo nesmetano funk- cionisawe sistema odbrane i brzo ukqu~ivawe Vojske u kolek- tivne bezbednosne tokove. To }e biti mogu}e samo ukoliko su pravi qudi na pravim mestima, spremni da odgovaraju za svoje postupke.
 
15. mart 2006.10
Zbog brzine kojom `ivimo, zbog zgu{wavawa i vremena i prostora, zbog silnog tehnolo{kog napretka, govoriti o me|unarodnim odnosima danas isto je kao slikati brzi voz u kretawu. Ovo je vreme pometwe, ali ako studijama bezbednosti uspemo da prepoznamo osnovne tendencije, ve} smo mnogo uradili.
P rofesor Dragan R. Simi} isti~e da je realizacija projekta ameri~kih studija ostvarewe wegovog sna jo{ sa po~etka ba- vqewa naukom. Smatra da je to skroman doprinos boqem raz- umevawu dva naroda i dve zemqe koje vezuje stogodi{wa sa- radwa i ukqu~ivawu na{e akademske zajednice u magistral- ne nau~ne tokove me|unarodnih odnosa. To je i wegova li~na pobeda u nastojawu da doda bar kami~ak
mozaiku razumevawa sveta kome oduvek pripadamo.
Profesore Simi}u, za{to studije SAD? 
– Centar za studije SAD osnovan je s ciqem da na{im gra|a- nima, pre svega mladima, pribli`i znawa o toj velikoj zemqi, da boqe shvatimo ameri~ko dru{tvo, wegovu istoriju, politi~ki i pravni sistem, odnosno da bismo boqim poznavawem Amerike uspe- {nije ostvarivali na{e interese. Mi smo narod koji je sa SAD, od uspostavqawa diplomatskih odnosa 1882. godine, vi{e od sto godi- na odr`avao plodnu saradwu, prijateqstvo i imao dva ratna save- zni{tva. Vreme Milo{evi}eve vladavine jeste incidentni period, koji vrhuni intervencijom Natoa 1999. godine i treba sve u~initi da se to prevazi|e i da se na|u na~ini, {to se ve} i ~ini, da sa SAD sara|ujemo na stari na~in i u na{em nacionalnom interesu. Pri tom treba da budemo realniji u sagledavawu na{eg mesta i zna~aja u pore|ewu sa interesima naroda oko nas, ali i velikih sila. Jednostavno, takav je svet u kome ivimo, a mi ~esto pokazuje- mo nesnala`ewe u tom smislu.
Kako procewujete spremnost da se ide u tom pravcu?
– Spremnost da idemo u tom pravcu postoji u prete`nom delu na{eg dru{tva. To su, uostalom, i na{a zvani~na politi~ka opre- deqewa i ja sam optimista kada je re~ o na{em pristupawu evroa- tlatskim integracijama. Uveren sam da je to dobar put, a te{ko da drugog i ima. Pojedina re{ewa }emo, svakako, prilagoditi potre- bama i osobenostima na{e zemqe, ali mi smo deo evropske bez- bednosne zajednice i treba i formalno da to potvrdimo. Poruke koje dolaze izvana su povoqne: u na{em sistemu bezbednosti pre- poznaje se dostatan, ozbiqan partner sa kojim se razgovara.
DR DRAGAN R. SIMI], PROFESOR FAKULTETA
POLITI^KIH NAUKA U BEOGRADU I OSNIVA^ CENTRA ZA STUDIJE SAD
HAOTI^NI POREDAK SVETA
 
Jedno gorko iskustvo je iza nas i ono ostavqa nedoumice  kada je re~ o odnosima sa SAD? – Mi smo suo~eni sa jednim te{kim i slo`enim ratnim nasle-
|em. U me|uvremenu smo osiroma{ili, imamo mnogo nere{enih problema... To nas optere}uje sada ali }e, na`alost, re{ewa tra- `iti vreme... Jo{ devedesetih godina tvrdio sam da je jedan od glav- nih razloga na{ih nesporazuma sa SAD nedovoqno poznavawe te zemqe. Moj odgovor onima koji u Americi a priori vide na{eg ne- prijateqa, jeste da tu zemqu treba prvo dobro prou~iti da bi se zauzeo stav prema woj. Mislim da Amerika danas vodi prijateqsku politiku prema na{oj zemqi: {tavi{e, smatram da su za nas, po- sle Srbije i Crne Gore, najva`nija zemqa na svetu upravo SAD.
Otuda i ideja o ameri~kim studijama?  – Sticajem okolnosti 2003. godine bio sam po~astvovan da bu-
dem Fulbrajtov stipendista na Programu o ameri~koj spoqnoj i bez- bednosnoj politici na Univerzitetu Ju`na Karolina. Ideja da osnu- jem ovaj centar na na{em fakultetu tamo se i rodila. Podr`ale su je moje kolege ameri~ki profesori, prijateqi u Stejt departmentu. Zahvaquju}i saradwi Fakulteta politi~kih nauka sa Ambasadom SAD i wenoj donaciji, ure|en je Centar za studije SAD, a otvorio ga je ambasador Majkl Polt, 27. septembra 2004. godine. U Centru se izu~avaju ameri~ka istorija, politi~ki i privredni sistem, pravna tradicija i pravni sistem, spoqna i bezbednosna politika, ameri~- ke vrednosti i popularna kultura, istorija srpsko-ameri~kih odno- sa... To su discipline koje sam preuzeo iz programa ameri~kih studi- ja u SAD, ali i iz pojedinih evropskih dr`ava. Naime, neke od tih dr`ava, na primer Norve{ka, od koje sam tako|e preuzeo odre|ena iskustva, razvijaju ve} 40 godina britansko-ameri~ke studije.
Ko su polaznici? – U prvoj generaciji imamo 34 studenta. To su mladi qudi koji
dolaze uglavnom iz Ministarstva odbrane i Ministarstva spoq- nih poslova, pojedinih instituta, ali i sa FPN-a. Svi oni ele da pove}aju svoje znawe iz oblasti amerikanistike. To su specijali- sti~ke poslediplomske studije, koje }emo razviti do magistarskih, a u narednoj fazi, verovatno, ima}emo ih na svim nivoima, od osnovnih do doktorskih. Nagla{avam da su to prve studije ovakve vrste u jugoisto~noj Evropi.
Zahvaquju}i pomo}i ameri~ke ambasade, Centar je ure|en veoma funkcionalno i tehni~ki je dobro opremqen. Sti`u nam, tako|e, najnovija literatura i ~asopisi. Kontakti su takore}i svakodnevni, razmewujemo profesore i studente, odlazi- mo na me|unarodne konferen- cije, na usavr{avawa, kori- stimo ameri~ke biblioteke...
Kako ocewujete po~e- tak?  – Samo pro{le godine ov-
de smo imali 27 ameri~kih profesora, koji su predavali na{im studentima zahvaquju}i pomenutoj qubaznosti Ambasa- de SAD. Na ovom fakultetu gost je bila i najvi{a vojna de- legacija jo{ od 1951. godine. Onda{wu je predvodio gene- ral Kolins, {ef Zdru`enog ge- neral{taba Ameri~ke armije, a primio ih je Ko~a Popovi}, a ovu delegaciju Pentagona pred- vodio je viceadmiral Donald Loren i u na{em Centru bila je 12. januara 2005. godine.
Ho}u da ka`em da ove studije nemaju samo obrazovnu funkciju, nego i {iru dru{tvenu i politi~ku. Mi ne mo`emo i ne `elimo da pobegnemo od te politi~ke funkcije, a ovo je most na{e saradwe sa SAD, uspostavqen posredstvom obrazovawa.
S obzirom na polaznike i program i plan rada, sektor bez- bednosti je na{a dobra spona sa svetom?
– Na{a politi~ka elita opravdano smatra da reforma sek- tora bezbednosti prethodi reformi svih ostalih delova dru{tva. Ukoliko se ona vaqano ne izvede, ne}e nam biti uspe{ne ni druge reforme. Reforma sektora bezbednosti vodi nas u Partnerstvo za mir, kasnije u Nato i EU. Na taj bi na~in bili krunisani napori u ja~awu poverewa i saradwe sa susednim i drugim zemqama koje na{a dr`ava istrajno preduzima posledwih godina.
Kad je re~ o reformi sektora bezbednosti, na{i najja~i adu- ti u pregovorima sa svetom jesu visok profesionalizam i iskustvo na{ih qudi iz sistema bezbednosti, ali i na{ i daqe izvanredno zna~ajan polo`aj u regionu, gde imamo uslove da budemo lider i ga- rant stabilnosti ~itavog podru~ja.
U ukupnom naporu vidim veoma va`nu ulogu za na{u vojnu di- plomatiju. Primera radi, u pristupawu Programu Partnerstvo za mir i Natou ona treba da predwa~i, odnosno prethodi drugim spoqnopoliti~kim potezima dr`ave. Slikovito kazano, vojna di- plomatija treba da ide “za rame” ispred. Ona je udarna igla ukup- ne dr`avne diplomatije i na{eg spoqnopoliti~kog nastupa. U na- {em slu~aju bezbednosna saradwa prethodi politi~koj, ekonomskoj i kulturnoj saradwi...
Otkuda tolika aktuelnost upravo bezbednosnih pitawa? 
– Redefinicija koncepta bezbednosti zapo~iwe jo{ sedam- desetih godina. Na vrhuncu trke u naoru`avawu shvatilo se da se bezbednost ne mo`e tra`iti samo u ja~awu vlastite snage nego i u saradwi. Daqe, uslo`ila se struktura me|unarodnog sistema, i to u dva pravca. Najpre, pove}ao se broj subjekata, tako da sada imamo 210 suverenih dr`ava, od kojih je vi{e od 190 u Ujediwe- nim nacijama... Istovremeno, osnovano govorimo o desetinama hiqada novih subjekata na pozornici me|unarodnog `ivota. Osnovna, dr`avna struktura, napadnuta je delovawem odozdo, po- jedinaca, nevladinog sektora, civilnog dru{tva, gde mnoge inge- rencije prelaze na nove entitete, subjekte i ~inioce kad je re~ o poddr`avnim akterima. Ali je napadnuta i odozgo, od me|unarod- nih vladinih i nevladinih, zatim transnacionalnih organizacija.
11
 
– Verujem da su sve religije, osobito one velike svetske, budi- zam, islam i hri{}anstvo, u osnovi miroqubive. Radikalizmi su, skoro uvek, posledica pogre{nih tuma~ewa. I u samom islamu ogro- man broj pripadnika te veroispovesti je miroqubiv. Premda je isti- na da je islam u proteklih nekoliko decenija iscrtavao, kako to ka- `e Hantington, ”krvave granice”, ogroman deo pripadnika te veroi- spovesti je miroqubiv. Tom pitawu nikako ne treba pristupati crno -belo, dakle, da je svet islama sklon nasiqu i izazivawu ratova.
Objavqivawem karikatura proroka Muhameda u Danskoj je napravqena katastrofalna gre{ka i potpuno nepotrebno naneta uvreda vernicima te religije. Ali sam protiv i ekstremnih reak- cija u islamskom svetu, koje su odnele qudske `ivote. Mora se bi- ti veoma obazriv, jer globalizovani svet u kome `ivimo zahteva najvi{i stepen tolerancije i uva`avawa razli~itosti.
Kako se ~ini da bi mogao izgledati budu}i raspored mo}i  u svetu?  – Kad je re~ o rasporedu mo}i i strukturi me|unarodnog i
globalnog sistema, wegov ”izgled” odredi}e odmeravawe snaga na prostoru koji vi{e nije u Evropi, niti u Kaspijskom basenu, nego u isto~noj Aziji. Tamo se nadgorwavaju, ali sre}om i sara|uju, Ki- na, SAD, Japan, Ju`na Koreja, Ruska Federacija, te Indija na jugu kontinenta.
Evropa je u tom smislu izgubila svoje prvenstvo. Na Starom kontinentu se vi{e ne usmeravaju kqu~ni svetski tokovi. To ne zna- ~i da Evropi ne prete izazovi, rizici i pretwe: na primer, et- ni~ki i nacionalni, ~ak i verski sukobi, nasiqe {irokog obima usled socijalnih napetosti, ekolo{ki problemi. Jedna va`na na- pomena: neki na{i analiti~ari olako otpisuju mogu}nost me|udr- `avnih sukoba u 21. veku, kod nas u regionu naro~ito. Ali tu opa- snost nikako ne treba prevideti.
Da zavr{imo ovaj razgovor sjajnom opaskom Valasa Tajsa: zbog  svojevrsnog kovitlawa doga|ajne pra{ine, ali i zbog zgu{wavawa  vremena i prostora usled silovitog tehnolo{kog napretka, danas  govoriti o me|unarodnim odnosima nali~i na slikawe brzog voza u  kretawu. Nemogu}e je bez odre|ene vremenske udaqenosti izvr{iti vaqanu procenu onoga {to se dogodilo i {to se doga|a, pouzdano odrediti karakter procesa. Ovo je vreme pometwe i globalnog me- te`a. Ipak, ako studijama bezbednosti uspemo da prepoznamo osnovne tendencije, ve} smo mnogo uradili.
Radenko MUTAVXI]
Ipak, treba ista}i da dr`ave i daqe imaju kqu~ne ingerencije dostizawa, ~uvawa i una- pre|ewa bezbednosti u svojim rukama.
Koje kqu~ne promene uti~u na bezbed- nost?  – Za redefiniciju koncepta bezbednosti
va`ne su devedesete godine, kad je na sceni bio gotovo ditirambski zanos o tome kako su me|udr`avni ratovi pro{lost, te da voj- na mo} ustupa mesto drugim ~iniocima dr- `avne mo}i, kao {to je ekonomska, kultur- na... Ratove izme|u dr`ava smenili su u tom razdobqu unutra{wi sukobi uzrokovani et- nonacionalnim, verskim i nekim drugim raz- lozima. Govorilo se, kasnije, i o asimetri~- nim sukobima kao sukobima izme|u dr`ava i “mre`a” nedr`avolikih entiteta... Usamqe- na su bila tada suprotna mi{qewa, prema kojima kraj hladnog rata ne zna~i i kraj tra- dicionalnih oblika sukobqavawa, te da }e vojna mo} i daqe ostati presudan, odnosno najva`niji sastojak dr`avne mo}i.
U takvim uslovima odigrala se i redefinicija strate{kog koncepta Natoa. Na Rimskom samitu 1991. godine, u novom stra- tegijskom konceptu operi{e se sa tri nova pravca anga`ovawa – mirovnim operacijama, upravqawem krizama i humanitarnim in- tervencijama.
Teroristi~ki napadi na Wujork i Va{ington 2001. godine, me|utim, ponovo ukazuju da neke opasnosti nisu nestale, da se poja- vquju nove, ali da su u suprotstavqawu tome dr`ave i daqe najo- premqenije potrebnim instrumentima i znawima. Uloga tzv. tvrde mo}i u o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti ponovo ja~a.
U me|uzavisnom svetu i bezbednost je sve vi{e nedeqiva? – Jo{ je sedamdestih godina, imaju}i u vidu tada{we globalne
izazove i pretwe, Ri~ard Folk govorio da smo svi posada istog ~amca. Danas, osobito posle teroristi~kih napada na SAD, svi smo mogu}e `rtve takvih bezbednosnih ugro`avawa, od terorizma, ekolo{kih i drugih katastrofalnih scenarija, koje u ovom trenutku ne mo`emo ta~no ni da predvidimo. Inventar mogu}ih bezbednosnih izazova i pretwi nikad nije sasvim potpun, a neo~ekivanost je kqu~- na odlika procesa koji se odigravaju. Otuda, bez tesne me|unarod- ne bezbednosne saradwe nemogu}e je o~uvati bezbednost i vlastitog naroda, svoje politi~ke zajednice i bezbednost svakog pojedinca, koja mora uvek da bude izvor i utoka svakog mi{qewa bezbednosti: ako, naime, pojedinac nije bezbedan, onda nije ni sistem!
I kako izgleda ta lista pretwi?
– Ne postoji saglasnost me|u teoreti~arima kada je u pitawu lista i redosled rizika i pretwi. Ipak, prema ve}ini, na prvom mestu je globalni terorizam, zatim {irewe oru`ja za masovno uni- {tavawe, pa opasnost da neka od “neuspelih” ili “lupe{kih” dr`a- va urade ne{to, posle ~ega bi me|unarodna zajednica morala da reaguje silom. Izazovi i pretwe su, dakle, mnogobrojni, poznati i jo{ nepoznati.
Daqe, i stanovni{tvo je bezbednosni izazov, tj. wegov nekon- trolisan i neravnomeran rast, potom, jo{ i vi{e jaz izme|u ostr- vaca bogatih i okeana siroma{nih, {to je sve zajedno u samoj podlozi drugih bezbednosnih izazova i pretwi. Tu su ekolo{ke pretwe, zaga|ivawe vodotokova, zemqi{ta, vazduha, o{te}ewa ozonskog omota~a... Re~ je, zapravo, o ugro`avawu samog `ivota na Zemqi. Danas sve ve}i broj teoreti~ara, a ja sam sklon da se slo`im sa wima, vezuju qudsku bezbednost za qudski opstanak.
Kakav je uticaj religija?
12 15. mart 2006.
INTERVJU  
Profesor dr Dragan R. Simi} (1961, Medve|a) osniva~ je Centra za studije SAD na Fakultetu politi~- kih nauka u Beogradu, {ef Posledimplomskih ameri~- kih studija, predaje Me|una- rodne odnose i Savremenu  ameri~ku spoqnu i bezbed- nosnu politiku na osnovnim studijama, a na Studijama bezbednosti predaje Savre- mene teorije bezbednosti .
 
LED ISPOD PEPELA
Autor je komentator lista ”Politika“ 
Na Balkanu skoro niko ne zna gde su granice, ali svako zna da se one ne mogu mewati. Ne mogu se mewati, to je princip koji va`i svuda na svetu. Principi ipak postoje da bi bili kr{eni, i tako se uspostavqa nepravedna vladavina presedana.
N
K
O
ekada{wa lakoverna deca nisu daleko od sta- ra~kih radosti: reume i kostoboqe i srdoboqe se najavquju ili sti`u iznenada, svode se bilan- si. Gde nam sve to ute~e ivot? Ali, ipak, mudro-
sti nema nigde, oni metuzalemi, koji su cigare palili kremenom i kresivom, bili su umniji od nas. Mo`da zato {to su imali vi{e vremena, ili su znali kako da ga potro{e. Nisu urili nigde, sve dok ih dr`ava, si- la iznad svake sudbine, ne bi upregla u svoje kuluke i ratove.
Za wih je dr`ava bila stra{ilo i svetiwa, a mi smo u~ili kako je ta stvar po~ela da odumire. Tako smrtonosna dijagnoza je bila mnogo sumwiva, jer se odnosila samo na apstraktnu birokratsku formu. Jer je krem na ~elu toga {to je u agoniji, bio ivahniji ne- go ikada. Dr`ava na izdisaju, a oni se razmno`avaju kao ze~evi. To je bila neka vrsta dijalekti~kog ”jedin- stva suprotnosti“, pagansko veseqe na parastosu.
Idealna i besmrtna je bila Platonova ”Dr`a- va“. Ali, da bi 30.000 Atiwana moglo da u`iva u ostvarenom filozofskom savr{enstvu, trebalo je 60.000 robova. Tako se istorija balkanskih dr`ava, a i ina~e, svela na mitove i uspomene, ratove i pat- we, utopije, osvajawe i gubqewe slobode.
To nas dr`i kao neuni{tivi virus iz pro{losti. Postali smo zarobqenici ideologije i nedovr{ene istorije. Dr`ave, naravno, ne odumiru, nego se stva- raju nove. U centru Evrope formiran je unitarni eko- nomski i jednovalutni dr`avni surogat. Na Balkanu ni{ta novo, nastavqa se usitwavawe dr`avnog pro- stora. Autenti~ni polisi tra`e svoje istorijske kore- ne i moderna utemeqewa.
ako se u svemu tome odnositi prema dr`avi? Stare definicije iz politi~ke teorije va`e sa- mo ponekad. Praksa je stvorila nove oblike, ko- ji se najpre moraju razumeti. Ali, Balkan je po-
novo igraonica velike politi~ke drame. Mo`da su ratna ari{ta ugasla, mo`da su utrnule strasti. Mo- `da su izvori novih ratova pod pristojnim slojem pe- pela, ali ispod ima jo{ opasnog ogwa ili leda.
Srbija i Crna Gora su se zatekle u ”neskladu sa svojom istorijom“. Dakle, prostor za dr`avnu zajed- nicu, ili dve dr`ave, kako ho}ete, u ovom je ~asu naj- delikatniji predmet racionalne odbrambene doktri- ne. Ne verujemo da ona uop{te postoji. Verujemo, na- ravno, da neko misli i o strategiji, i jedna te{ko pri- mewiva verzija je usvojena ovde pre nekoliko godina.
To je ”svedena“ varijanta, koja se temeqi na an- titeroristi~koj borbi i dr`avnom odnosu prema oru- `anim pobunama. To jeste relativno moderni pristup pisawu jednog va`nog dokumenta. Ali, tu sigurno nedo- staju (bar) dve va`ne dimenzije: prva, ko bi mogao da garantuje tako kontrolisanu hipoteti~ku krizu, koja sigurno iskqu~uje regionalni rat?
Druga, kako razumno savladati dinamiku mogu}eg razlaza Srbije i Crne Gore?
Prvi problem jeste pitawe struke par ekse- lans. Onaj drugi je politi~ki imperativ povodom ko- ga nema rasprave u vojsci. General Joki} je rekao autoru ovih redova: ”... da }e se pripadnici Vojske SCG, u okviru svake politi~ke odluke, pona{ati kao profesionalci!“
To je, naravno, izvan svake sumwe. Ali u sistemu odbrane mora da postoji odgovor na svako pitawe: {ta u~initi dan posle? Taj inventar odgovora mogao bi da bude mnogo dug, ali spasonosan za profesiju. Ionako bi se posle referenduma 21. maja mogao bit- no promeniti okvir u kome vojska funkcioni{e. Mogu- }i su brojni vrednosni i emotivni lomovi. Ili ose- }awe ”smawene brige“ ili akutna kriza identiteta, ozna~ena nedoumicom o granicama otaxbine.
Eto velikog posla, u kome se vaqa kloniti dnev- ne politike i wenih protivre~nosti. Ili tuma~ewa ”rascepa“ pojedinih li~nosti na javne i privatne.
ne qude koji se ne mogu ratosiqati dvostruke uloge u trogodi{wem punoletstvu dr`avne zajed- nice. Pa su prinu|eni i da je neguju i da je negi- raju. Ali, to se mo`da mo`e razumeti kao akutni
sudar funkcija i emocija, koji }e biti razre{en kad se jednom sve bude smirilo: u memoarima. U zapisa- nim se}awima, dakle, kad je lako biti hrabar, ~estit i mudar. Tim redom.
Ra|awe novih dr`ava je skup i opasan posao. Ovo je Balkan, Krle`ina kr~ma u kojoj svi pucaju na sve, ~im se pogase svetla. Tako da je pred nama drama- ti~no prole}e, kad ”gora zazeleni“, a mo`da i pre to- ga. Ovoga puta, na sre}u, bez pucawa i pevawa, bar za one koji jo{ izvesno vreme ne}e znati gde su im gra- nice.
Na Balkanu skoro niko ne zna gde su granice, ali svako zna da se one ne mogu mewati. Ne mogu se mewa- ti, to je princip koji va`i svuda na svetu. Principi ipak postoje da bi bili kr{eni, i tako se uspostavqa nepravedna vladavina presedana.
Tako }e na{e ~udesno poluostrvo, mo`da, do kra- ja ove godine biti bogatije bar za tri nove nezavisne dr`ave. Pre samo dvadeset godina o tome se nije mo- glo ni misliti. Tada se govorilo da ”nikome ne}emo dozvoliti...“ A zatim nas niko nije ni pitao. Dakle, umesto jedne SFRJ – sedam novih dr`ava.
”Ako nas neko napadne – mi }emo se braniti“. To je bila upro{}ena su{tina koncepcije ONO. Prvo nas niko nije napao, ali se nismo odbranili. Vero- vatno nas vi{e ne}e dirati, Balkan je dovoqan sebi.
 
Na prvoj liniji, spremni da
otaxbini daju sve.
slobodu branio {est puta.
Balkanski i svetski ratovi,
izgra|ena na raskrsnici uvek ima
skupu cenu. Predlog novog zakona
o bora~koj i invalidskoj za{titi ,
koji uskoro ulazi u skup{tinsku
proceduru, pokazuje da Srbija
opet zaboravqa ratne rane.
14
M awi ili ve}i, svejedno, oru`ani sukobi redovno uzrokuju te{ka i masovna stradawa vojnika i civila, pa nije ~udno {to je Srbija od svog postanka do danas, ~e{}e i vi{e nego druge zemqe, morala da vodi brigu i o ratnim invalidima. Svojim pripovetkama o alo- snom polo`aju srpskih branilaca Laza Lazarevi} je svedo~io da
to nije ~inila ba{ uvek na najboqi na~in. Narod nije uvek pozla}ivao rane. Ipak, osim u kra}em periodu pred Drugi svetski rat, ratni vojni invalidi bili su, uglavnom, zadovoqni brigom dr`ave i pravima koje su ostvarivali na osnovu “{tete pretrpqene u borbi za otaxbinu”.
Dono{ewem zakona o formirawu invalidskog fonda za iznemo- gle i osaka}ene vojnike, knez Mihailo je 1863. godine, prvi put u Sr- biji, ustanovio celovit sistem dr`avne brige o ratnim invalidima. Bio je to, u ono vreme, jedan od najnaprednijih i najhumanijih zakona iz te oblasti u Evropi. Od tada do danas napori dr`ave da zbrine svoje nastradale borce i wihove porodice nisu prestajali. S druge strane, na`alost, nije nestajala ni potreba da se otaxbina brani oru`jem i krvqu. Potpuno i direktno zbriwavawe ratnih vojnih invalida u Sr- biji ~esto je zavisilo od materijalnog i socijalnog polo`aja srpskog seqaka, odnosno od wegovog razumevawa za ratne rane mawe sre}nog saborca. I mada je za{tita prava onih koji su u ratovima pretrpeli telesna o{te}ewa, kod nas uvek bila sporedna u odnosu na du`nosti vojnih obaveznika prema dr`avi, moglo se ra~unati na sredstva iz ko- jih su takve rane “pla}ane”. Nekad vi{e, nekad mawe, naravno. Sada }e, sude}i po `estokim reakcijama ratnih vojnih invalida na Predlog  novog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi, biti pla}ene najmawe.
   T    E    M    A
 
sto trinaest milijardi dinara, koliko je pred- lo`ilo na{e resorno ministarstvo, u ovogodi- {wem republi~kom buxe- tu za bora~ku i invalid- sku za{titu izdvojeno je svega desetak milijardi, {to nije dovoqno ni za devet invalidnina do kraja godine. Ako uzmemo u obzir da nam dr`ava, za prethodni ~etvorogo- di{wi period, duguje oko tri milijarde dinara, od toga polovinu za pro{lu godinu, jasno je da }e nam primawa ubudu}e biti ne za 25, nego za 50 od- sto mawa nego do sada – zakqu~uje @eqko Vasiqevi} i dodaje da }e ratni vojni invali- di za svoja prava da se bore i “na ulici”.
– Na{a udru`ewa broje oko 350.000 ~lanova. To nije za- nemarqiv broj nezadovoqnika. Na{i zahtevi su pravedni i ne- }emo odustati od wih. Nacrt zakona o bora~koj i invalidskoj  za{titi je surov, uznemiravaju}i i {tetan za dr`avu koja ga do-
Ne treba smetnuti s uma da prava ostvarena na osnovu svo- jih rana, ratni vojni invalidi smatraju zaslu`enim i osvojenim. Tako|e treba re}i da oni ne misle da im dr`ava poklawa bilo {ta od onoga {to primaju na ime {tete pretrpqene u ratnim su- kobima u kojima su u~estvovali brane}i tu istu dr`avu. Isti~u}i da su svoja invalidska primawa, ma koliko bila raznovrsna i, uslovno re~eno, dovoqna za pristojan `ivot, preskupo platili, ratni vojni invalidi i porodice palih boraca upozoravaju da ni za korak ne}e odstupiti u odbrani ste~enih prava, zagarantova- nih, ina~e, sada va`e}im saveznim i republi~kim zakonima i uredbama.
Nastojawa Vlade Republike Srbije da ovogodi{wi restrik- tivan buxet prika`e kao finansijski okvir, izme|u ostalog, i za novi republi~ki zakon o bora~koj i invalidskoj za{titi, kojim se wihov polo`aj reguli{e za narednih nekoliko godina, inva- lidi smatraju podmetawem kukavi~jeg jaja i manipulacijom koju nije bilo te{ko razotkriti. Tako se stvari postavqaju na glavu, umesto na noge, upozoravaju u Udru`ewu ratnih vojnih invalida (iz ratova na prostoru biv{e Jugoslavije u posledwoj deceniji 20. veka), isti~u}i da nemaju ni{ta protiv dono{ewa novog je- dinstvenog zakona, kojim bi se wihova za{tita podigla na vi{i
15
JEFTINIJI AUTOMOBILI
Odnedavno i ratni vojni invalidi od prve do pete gru- pe (sa najmawe 70 odsto telesnog o{te}ewa) imaju priliku 
 da nabave automobile po znatno povoqnijim cenama, odno- sno bez pla}awa carine. Uz to, po re~ima dr Bo`idara Si- matkovi}a, pomo}nika ministra za rad, zapo{qavawe i so- cijalnu politiku, najte`im invalidima bi}e pla}eni i tro- {kovi PDV.
– Mi znamo da postoji veliko zanimawe za kupovinu i  uvoz automobila, mo`da ~ak i do tri hiqade invalida ~eka- ju da nabave vozila po povla{}enoj ceni, ali znamo i da po- stoji opasnost zloupotrebe – ka`e dr Simatkovi} i upozo- rava da }e svaka zloupotreba tih olak{ica biti sankcioni- sana oduzimawem vozila.
KAD DR@AVA @MURI
Sistem prekvalifikacije i dokvalifikacije ratnih vojnih  invalida posle devedesetih godina nije bio ni nalik onom koji je  va`io za invalide iz Drugog svetskog rata. Dr`ava nije izdvajala  sredstva za finansirawe obrazovawa ~ak ni onih ratnih vojnih  invalida koji imaju zavr{ene sredwe {kole. Da se ne govori o  onima koji imaju zavr{enu samo osmogodi{wu, a wih je veliki, mo`da i najve}i broj. Ranije je {kolovawe ratnih vojnih invali-  da stimulisano, wihovo usavr{avawe je stipendirano; {kolova- we nakon rawavawa bilo je besplatno, pa imamo primere da su  neki od vojnih invalida iz Drugog svetskog rata zavr{avali fa- kultete, postajali stru~waci iz svojih oblasti, magistrirali, pa  i doktorirali kao invalidi. Mnogi od wih su bili na visokim dr- `avnim du`nostima, poput javnih tu`ilaca, sudija…
 Druga~iji stav dr`ave prema invalidima iz posledwih ra- tova doveo je do toga da najve}i broj mladih qudi s razli~itim stepenom telesnog o{te}ewa ostane nezaposlen, bez mogu}nosti  potpune resocijalizacije. Ote`avaju}a okolnost je {to veliki  broj, vi{e od 50 odsto, upravo tih invalida ima zavr{enu samo  osnovnu {kolu, plus dva razreda, a wih je najte`e i zaposliti  bez prekvalifika cije ili do{kolovawa.
@eqko Vasiqevi}, sekretar  Udru`ewa ratnih vojnih invalida 
BR@E DO ZAPOSLEWA
U saradwi s Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa re- sorno Ministarstvo }e poku{ati da zaposli {to ve}i broj ratnih vojnih invalida.
– Ima mnogo praznih radnih mesta u Srbiji – napomiwe dr Bo`idar Simatkovi}. – Stimulisa}emo poslodavce da za- po{qavaju invalide ne samo osloba|awem od poreza ve} i jednokratnim davawima. Time }emo vrlo brzo posti}i da lak- {i ratni vojni invalidi ili po~nu da rade, ili ne}e dobija- ti pomo} od dr`ave.
nivo. Ali estoko se protive pogor{avawu polo`aja onih koji su za odbranu otaxbine dali svoju budu}nost. Raweni u bezuspe- {nom poku{aju o~uvawa jedinstvene dr`ave, proterani iz kraje- va u kojima su “do ju~e” `iveli u miru, ostali su i bez posla i bez krova nad glavom, na teret dr`avi, koja, petnaestak godina “posle svega”, poku{ava da ih se odrekne i “gurne pod tepih”. Ta- ko, ka`u, ne}e mo}i.
Ohrabreni jedinstvenom podr{kom kolega iz drugih bora~- kih i invalidskih organizacija, u Udru`ewu ratnih vojnih inva- lida podvla~e da im je dobro poznato da ni drugim socijalnim kategorijama u dru{tvu ne cvetaju ru`e, ali da to, ipak, ne sme da bude razlog da budemo pasivni i odustanemo od borbe za pra- vedne ciqeve.
 
nosi. Ko }e se ikada vi{e boriti za otaxbinu koja zaboravqa svoje rawenike? Zar novi zakon sme da bude gori nego bilo ko- ji iz te oblasti do sada? – pita se predstavnik Udru`ewa naj- mla|ih i, kako izgleda, najagilnijih ratnih vojnih invalida u Srbiji.
U Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, me- |utim, ne misle da je Nacrt  novog zakona najgori do sa- da. Naprotiv. Pomo}nik ministra dr Bo`idar Si- matkovi} smatra da je bu- du}i zakon umnogome boqi od ranijih parcijalnih re- {ewa.
– Zakon se priprema ve} desetak godina, ali kad god bi se povela pri~a o novom na~inu ure|ewa bo- ra~ko-invalidske za{tite, u ve}ini slu~ajeva, udru`e- wa bi bila protiv predvi- |enih novina. Tako su, prakti~no, sami ratni voj- ni invalidi blokirali do- no{ewe zakona kojim bi se za{tita wihovih prava ko- na~no uredila na konse- kventan i jedinstven na~in. Najvi{e primedbi ovog puta bilo je na na~in uskla|ivawa pri- mawa vojnih invalida. Imali smo nameru, u po~etku, da i inva- lidnine budu uskla|ivane kao i sva druga socijalna davawa. Ipak, `ele}i da {to vi{e za{titimo ratne vojne invalide, Vla- da je za wih, i samo za wih, na~inila izuzetak, predvidev{i no- vim zakonom {vajcarski model uskla|ivawa invalidnina, po- voqniji od svih drugih buxetskih izdvajawa, poput penzija i de- ~ijih dodataka, na primer. To ne zna~i umawewe wihovih priho- da, ve} samo malo sporiji rast. Oni tra`e da se wihova prima- wa i daqe uskla|uju kao i do sada, {to ova dr`ava i ovaj buxet
15. mart 2006.16
“RUDO” NIJE DOM
U beogradskom Zavodu za protetiku “Rudo”, specijalizovanoj  ustanovi za proteti~ku i ortoti~ku rehabilitaciju, od 1991. godi- ne do danas rehabilitovano je oko tri hiqade osoba sa amputaci- jom ekstremiteta, rawenika i civilnih `rtava rata. Prema re~i- ma direktora te jedinstvene ustanove dr Biqane Vidakovi}-Mak- simovi}, u “Rudom” je i danas sme{teno jedanaest ratnih vojnih in- valida. Nemaju gde da odu. Iako dr`ava za wih ne pla}a jo{ od  2004. godine, rukovodstvo ustanove u kojoj su dugo godina le~eni i  rehabilitovani nema srca da ih ostavi na cedilu. Rawenici, s 
 druge strane, ne znaju gde }e. Svi wihovi drugovi odavno su napu- stili “Rudo” i oti{li svojima. Oni nemaju nikog. Invalidnina i 
 druga primawa kojima dr ava pla}a rane zadobijene u sukobima u  Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu dovoqna za pla}awe sme- {taja i hrane, da ne govorimo o drugim tro{kovima, prouzrokova- nim bolestima i rawavawem. Iako sebe ne vide druga~ije no kao  `rtve, nema sumwe da su i oni i drugi ratni vojni invalidi na{a  zajedni~ka savest. Savest dru{tva koje ne eli save{}u da se op- tere}uje.
KVALITETNIJE FINANSIRAWE UDRU@EWA
 Dosada{wa tradicija po kojoj su udru`ewa s pomo}ni- kom ministra za bora~ka pitawa dogovarala ko }e koliko  sredstava da dobije za rad, vi{e nema opravdawa, napomi- wu u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu. Restrikcija  sredstava nametnula je nova re{ewa, pa }e Ministarstvo za  rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku da finansira samo  realizaciju odre|enih projekata.
– Sve u ovoj zemqi se finansira na bazi projekata, pa  }e tako biti i sa radom bora~kih i invalidskih udru`ewa –  upozorava dr Bo`idar Simatkovi}. – Uslovi finansirawa i  na~in pravdawa sredstava bi}e vrlo precizni, pa }emo mo- }i da “igramo otvorenih karata”. Najvi{e sredstava odvoji- }emo za zapo{qavawe i {kolovawe invalida, za stipendi- rawe wihovih porodica i poboq{awe sveukupnog polo`aja. Pla}awe raznih letovawa, putovawa, ekskurzija vi{e ne do- lazi u obzir. T
 Dr Bo idar Simatkovi}, pomo}nik ministra za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku 
KORAK NAZAD
 
ne mogu da izdr`e. Iako se u Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike zaista zala`emo da invalidi imaju za ni- jansu boqi polo`aj od drugih korisnika buxeta, mi ne mo`emo da odstupimo od op{te politike i zahteva me|unarodne zajedni- ce u tom pogledu. Ponu|enim re{ewima oni ostaju za korak is- pred drugih buxetskih korisnika, ali to je maksimum koji Vlada mo`e da im ponudi – podvla~i dr Simatkovi} i nastavqa:
– Druga vrsta problema jeste nivo zdravstvene za{tite ratnih vojnih invalida. Prakti~no je on ostao isti, ali udru- `ewa su htela da bude vi{i nego do sada. Bio je ne{to boqi
17
ravno, odnosi na invalide iz ratova devedesetih godina, koji se naj`e{}e protive Novom zakonu . Tim zakonom dr`ava sebi name}e i obavezu re{avawa stambenog problema ratnih voj- nih invalida i porodica palih boraca. Zahvaquju}i donaciji japanske vlade, od oko 320 miliona dinara, u jedanaest op- {tina u Srbiji (Kru{evac, Ni{, Leskovac, In|ija, Pan~evo, Beograd, Loznica, Kikinda, Novi Sad, Smederevo i Kraguje- vac) bi}e izgra|eno 250 stanova samo za tu kategoriju buxet- skih korisnika. Mnogi od wih sada su sme{teni u objektima so- cijalne za{tite, a doskoro smo pla}ali i boravak ~etrdesetak invalida u hotelu u Aran|elovcu. Ima dosta ratnih vojnih in- valida bez stana, mo`da i oko dve hiqade, a me|u wima su i najte`i rawenici, ali to nisu samo qudi iz Srbije ve} i oni iz Bosne i Hrvatske. Bi}emo rigorozni u dodeli tih stanova. Preduslov je da imaju dr`avqanstvo SCG, ali i da nemaju neki stambeni objekat u dr`avama iz kojih dolaze, da u postupku ni- je wihova prodaja, ili povratak na stara ogwi{ta… Novi za- kon predvi|a stvarawe stambenog fonda iz koga bi taj pro- blem bio re{en. Sa predstavnicima ~etiri op{tine ve} pre- govaramo o tenderu i po~etku izgradwe. Verujemo da }e na pro- le}e biti zabodeni i prvi a{ovi. Ne{to iz buxeta, ne{to iz drugih donacija, malo }e pomo}i i op{tine, pa o~ekujemo da za nekoliko godina kona~no re{imo stambeni problem tih qudi. Naravno, i to se odnosi na invalide ratova iz devedesetih go- dina. U celini posmatrano, Novi zakon zadr`ava sva ste~ena prava ratnih vojnih invalida, ~ak i ona za koja u vremenu sa- da{wem nema vaqanih razloga – podvla~i dr Bo`idar Simat- kovi}.
Isti~u}i da Vlada Srbije i resorno ministarstvo ~ine najvi{e {to mogu da za{tite ratne vojne invalide, u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu upozoravaju da se novim zako- nom znatno smawuje prostor za zloupotrebu i mahinacije na koje ni ratni vojni invalidi nisu bili imuni. Na taj na~in, o~ekuju u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu po-
GODINA OD JEDANAEST MESECI
Suma od oko deset milijardi dinara, koliko je za po- trebe invalida obezbe|eno pro{le godine, bila je dovoqna za svega 9,5 wihovih mese~nih primawa. Iz buxetskih rezer- vi je zato ispla}ena jo{ jedna i po invalidnina, {to zna~i da je 2005. godina za ratne vojne invalide imala svega jeda- naest meseci. Ove godine za ratne vojne invalide je izdvoje- no oko deset i po milijardi dinara, odnosno 6,5 odsto vi{e nego pro{le. Nije nam potrebna visoka matematika da bismo shvatili opravdanost wihovih protesta i tragi~nu istinu da }e im, samo do kraja decembra, dr`ava zakinuti najmawe 25 odsto primawa. Legalno i po zakonu.
IMA PARA – NEMA PARA
Kao glavnog “operativca” u operaciji Predlog novog za- kona o bora~koj i invalidskoj za{titi, ratni vojni invalidi apostrofiraju Mla|ana Dinki}a, ministra finansija u Vla- di Srbije. On je, ka`u, odredio visinu buxetskih izdvajawa za 2006. godinu, a onda je, sasvim nakaradno, iz tog okvira proistekao Novi zakon. Tako se, umesto da objektivne potre- be i priznata prava invalida u|u u zakon o wihovoj za{ti- ti, krenulo “od repa”, pa je visina buxeta postala glavni parametar za mnoga nepovoqna re{ewa u Zakonu. Ali to ni- je prvi put. Dinki} se, isti~u u Udru`ewu ratnih vojnih inva- lida, hvali da ima suficit u buxetu od oko trideset mili- jardi dinara, a zaboravqa da ka`e da deo tog suficita ~i- ne i tri milijarde koje dr`ava duguje ratnim vojnim invali- dima za neispla}ene invalidnine u 2005. godini i ranije.
sedamdesetih godina pro{log veka, ali tada je i na{a zemqa bila u znatno boqem materijalnom polo`aju. Moramo da se ispru`imo koliki nam je guber. Oni su za{ti}eni po Zakonu o  zdravstvenoj za{titi , {to zna~i da Ministarstvo zdravqa pla- }a protetske nadoknade, le~ewe i lekove, kao i svakom drugom gra|aninu Srbije. Dakle, u pogledu zdravstvene za{tite rat- nih vojnih invalida nema restrikcija, ona se samo vi{e ne re- guli{e Zakonom o bora~koj i invalidskoj za{titi , nego Zako- nom o zdravstvenoj za{titi , {to je i logi~no. Restriktivniji je samo na~in uskla|ivawa wihovih primawa. On je doista ne- {to nepovoqniji od dosada{weg, ali mogao je biti i gori. To re{ewe je nametnuto aktuelnim materijalnim polo`ajem i si- tuacijom u kojoj se na{a dr`ava nalazi – tvrdi dr Bo`idar Si- matkovi}, napomiwu}i da Predlog novog zakona u celini nije restriktivan.
 
litiku, znatno }e se smawiti broj korisnika pojedinih vrsta invalidnina.
– Znamo da se de{ava da invalidi odbijaju ponu|en po- sao, iako im on dosta zna~i u procesu resocijalizacije, re- habilitacije i kvalitetnog ukqu~ivawa u dru{tvenu zajedni- cu. Oni koji to i daqe budu ~inili – osta}e bez dodatka za nezaposlenost. Procewujemo da }e, samo na osnovu toga, broj korisnika raznih invalidskih primawa biti smawen za oko 20 odsto. Na`alost, mi jo{ nemamo sasvim ure|enu eviden- ciju o korisnicima invalidnina, o stepenu telesnog o{te}e-
wa i na~inu rawavawa, {to, tako|e, ostavqa mogu}nosti za razne zloupotrebe. O~ekujem da do jula oformimo opse`an informacioni sistem, a`uriramo evidenciju i tako smawimo broj buxetskih korisnika invalidnina za novih dvadesetak odsto. Tako }e, na kraju, sredstva planirana ovogodi{wim buxetom biti vi{e nego dovoqna za kvalitetnu bora~ku i in- validsku za{titu.
Dr`ava }e, dakle, u~initi sve {to mo`e da za{titi rat- ne vojne invalide. Predlog novog zakona je, podvla~e u Mini- starstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, i nastao sa `eqom da se dosada{wa obimna pravna regulativa iz te oblasti, uz minimalne korekcije, objedini i tako pove}aju efikasnost i kvalitet za{tite ratnih vojnih invalida, ali i oni sami moraju da urade mnogo vi{e na smawewu zloupotre- ba. U efikasnijem ostvarivawu prava smeta im i rascepka- nost organizacija, posebno kad je re~ o udru`ewima boraca i invalida u ratovima od devedesetih godina. Samo zbog suje- te oni ve} godinama ne mogu da se dogovore i formiraju je- dinstveno udru`ewe svih ratnih vojnih invalida, koje bi bilo znatno mo}nije nego nekoliko sada{wih. U situaciji kad sva- ko udru`ewe tra`i svoj deo kola~a, invalidi ostaju uskra}e- ni za mnogo toga, pa i za pravedniju i objektivniju sliku dru- {tva o borcima.
Ali to nikako ne zna~i da su drugi delovi dru{tvene za- jednice oslobo|eni odgovornosti za polo`aj u kome se nala- ze ili mogu da se na|u ratni vojni invalidi. Dru{tvo koje te- `i da bude demokratsko nikada ne sme da smetne s uma da de- mokratije nema bez humanosti. Ta se na~ela ili uporedo raz- vijaju, ili ih nema.
Du{an GLI[I] Snimio Zvonko PERGE
15. mart 2006.18
TRAGIKOMI^NO PORE\EWE
Uskla|ivawe invalidskih primawa po “{vajcarskom mo- delu” zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 odsto u nekoliko narednih godina, za {ta nema opravdawa, isti~u ratni invalidi. Upozoravaju}i na tragikomi~nu okolnost da na wihova primawa “uti~u” neutralni [vajcarci, koji za rat i ratne invalide gotovo da i ne znaju, borci podvla~e da taj model, uz velike `rtve ovog naroda, mo`e da se prihvati za socijalna davawa, ali ne i za invalidsku za{titu, jer ona podrazumeva naknadu {tete pretrpqene u ratu, a ne samo so- cijalnu pomo} dru{tva za ratne rane.
^elni qudi bora~kih  i invalidskih organizacija jedinstveni u oceni   da je postoje}i zakon boqi od predlo`enog Nikola @ujovi}, Aleksandar  Mikuli}, @eqko Vasiqevi} i Radi{a Milivojevi}
TOPI SE DONACIJA
Jo{ 2002. godine japanska vlada dala je oko {est mi- liona dolara, u dinarskoj protivvrednosti, za izgradwu sta- nova za ratne vojne invalide. Iako je namena donacije od samog po~etka bila poznata, tada{wa srpska vlada je poku- {avala da isposluje finansirawe drugih projekata, poput pomo}i ometenima u razvoju, ili starim i iznemoglim oso- bama… Japanci su uporno odbijali preusmeravawe donaci- je, tako da su dobijena sredstva, sve doskoro, ostala neisko- ri{}ena. Danas ta donacija vredi oko ~etiri miliona dola- ra, tako da je ve} izgubqeno vi{e od sto stanova. U Mini- starstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku isti~u da }e ove godine, najzad, zapo~eti izgradwa stanova za rat- ne vojne invalide.
PRAVA INVALIDA
Predlog zakona o invalidskoj i bora~koj za{titi, uz od- re|ene modifikacije, zadr`ava mnoga prava iz ranijih za- kona. Izme|u ostalih, to su li~na i porodi~na invalidnina, dodatak za negu i pomo}, naknada za ortopedski dodatak i medicinsko-tehni~ka pomagala, zdravstvena za{tita, mese~- ne nov~ane naknade i razni dodaci, primawa na ime razlike izme|u plate zaposlenog invalida i zagarantovanog iznosa, bora~ki dodatak, naknada za nezaposlene, putni~ko motorno vozilo, besplatna i povla{}ena vo`wa, naknada tro{kova putovawa…
 
SLOVO @IVOTA
Na{e vojno novinarstvo ostalo je bez jo{ jednog ubojitog pera koje je stvaralo vi{e od ~etiri decenije. Gavrilo – Gaja Petkovi}, penzionisani pukovnik, majstor pisane re~i, novi- nar koji je duboko zasecao stvarnost, dugogodi{wi urednik i glavni i odgovorni urednik lista “Narodna armija” i ~asopi- sa “Vojnopoliti~ki informator” preselio se u ve~nost, osta- vqaju}i za sobom bogatu pisanu zaostav{tinu.
Bio je stalo`en ~ovek, neumorni istra`iva~ stvarnosti i ~iwenica koje ivot zna~e. Predano je tragao za istinom, pro- nalazio korene vitalnih tokova `ivota i ukazivao na pravce razvoja armijske i dru{tvene stvarnosti.
U te{kim vremenima, onima kada se zemqa, posle razor- nog Drugog svetskog rata, obnavqala – Gavrilo Petkovi} se, poput mnogih rodoqubivo nastrojenih juno{a tog doba, oprede- lio za nadasve te`ak i ~astan oficirski poziv.
Kao mladi stare{ina predano je podu~avao vojnike ve- {tinama zna~ajnim za odbranu zemqe. Radio je i stalno u~io. I, dabome, to nije moglo da ostane nezapa`eno. Kako je vreme prolazilo i kako su se jedan za drugim nizali uspesi, Gavrilu Petkovi}u poveravane su sve odgovornije du`nosti. Nakon ne- koliko godina predanog bavqewa moralno-politi~kim vaspi- tawem, kako se u ono vreme nazivala tanana i plemenita de- latnost vezana za qude iz odbrane, Gaja je odlu~no zakora~io u svet vojnog novinarstva.
Bio je najpre novinar – reporter. Putovao je {irom on- da{we dr`ave i izve{tavao sa poligona i ve`bali{ta. Daro- vitim perom oslikavao je na{u odbrambenu i dru{tvenu stvar- nost. U stalnoj borbi za istinu, iskrenu re~ i odgovornu in- formativnu misiju, znala~ki je uo~avao te`i{ta i umeo da sa- op{ti va`ne poruke, ve{to izbegavaju}i Scilu i Haribdu te- {ke profesije, kakva je vojno novinarstvo. Ogledao se potom na uredni~kim du`nostima. Obavqao je naporne, slo`ene i iz- uzetno zna~ajne poslove u onda{woj Politi~koj upravi SSNO.
Kao glavni i odgovorni urednik “Narodne armije“, najugled- nijeg glasila tada{wih oru`anih snaga, koju je obavqao od 1982. do 1987. godine, osta}e upam}en po brilijantnim komentarima kojim se svrstao me|u najzna~ajnije hroni~are i tuma~e onog do- ba. Posebnu brigu ispoqavao je u radu sa mladim novinarima, pru`aju}i im veliku pomo} u profesionalnom stasavawu.
Posle penzionisawa Gaja nije bacio kopqe u trwe, ve} je nastavio novinarsku misiju, pi{u}i u dnevnim i nedeqnim li- stovima.
Zvonimir PE[I]
KURS ITALIJANSKOG JEZIKA
Pukovnik Lucio Bata, vojni ata{e Republike Italije u na- {oj zemqi, uru~io je diplome sedamnaestorici polaznika osnovnog kursa italijanskog jezika (13 oficira i 4 podofici- ra), koji je organizovala i finansirala Vlada Republike Ita- lije za pripadnike Mornarice VSCG.
Sve~anosti u Klubu Vojske u Tivtu prisustvovali su i kon- zul Republike Italije Valentina Seta, predstavnik Italijan- skog kulturnog centra iz Beograda profesor Flavio de Luka i komandant Mornarice kontraadmiral Dragan Samarxi}.
Konzul Valentina Seta posebno je istakla va`nost orga- nizovawa takvih kurseva, budu}i da, pored edukativnog zna~a- ja, svakako doprinose boqoj saradwi dviju dr`ava i wihovom boqem me|usobnom razumijevawu.
Z. B.
PROMOCIJA REZERVNIH  POTPORU^NIKA
Na sve~anosti povodom uspe{nog zavr{etka {kolovawa slu{alaca {kole za rezervne oficire, unapre|eno je ukupno 147 potporu~nika koji su {kolovawe zapo~eli septembra pro- {le godine i okon~ali ga za ukupno {est meseci.
Prose~na ocena najnovije generacije rezervnih oficira iznosi 8,38. [kolovawe se odvijalo u dve faze. Prvi, teorij- ski deo izveden je u Vojnoj akademiji, gde su realizovani na- stavni sadr`aji iz op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih predmeta. Drugi deo {kolovawa sproveden je u vidu sta`irawa u jedinicama i ustanovama Vojske. Tokom prvog dela izvedeno je i vi{e op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih logorovawa.
Najboqi uspeh, sa sredwom ocenom 9, 71, postigao je Ne- nad Milenovi} sa Smera veze u Odseku Logistike. Jo`ef Fe- her iz roda in`iwerije, Odsek KoV, imao je prosek 9,50, a Vla- dimir Jovanovi} sa Smera vazduhoplovnotehni~ke slu`be, Od- sek Logistike, ostvario je prose~nu ocenu od 9,46.
Na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova- ~evi}, ~estitaju}i rezervnim oficirima dobijawe prve ofi-
cirske zvezdice, rekao je da je lep prizor videti ih u stroju na- smejane i sre}ne. Nije im bilo lako tokom {est meseci {kolo- vawa, ali kao jedna od najbrojnijih i istovremeno najboqih ge- neracija, oni su u~inili sve da se bezbolno prebrodi skra}e- we {kolovawa sa ranijih devet na svega {est meseci.
Promovisane rezervne potporu~nike pozdravio je i gene- ral-major u penziji Du{an Vojvodi}, predsednik Udru`ewa re-
zervnih vojnih stare{ina. A. A.
Na Vojnoj akademiji
U Mornarici VSCG
i Crne Gore treba da obezbede uspe{an,
racionalan i ekonomski prihvatqiv
koncept obrazovawa oficira i
obaveze iz oblasti misija i zadatke
Vojske. Osmi{qen model zasnovan je
na jedinstvenom vojnom evropskom
fakulteta u gra|anstvu, ali i na ideji o
civilnoj kontroli poslova odbrane na{e
zemqe.
esporno je da na putu profesionalizacije na{e vojske i reforme kompletnog sistema odbrane va`nu ulogu ima ko- renita i vaqana promena sistema vojnog {kolstva. Koliko smo, u tom smislu, zakonodavno, proceduralno i prakti~no na tragu iskustava ostalih evropskih zemaqa? Kako }emo nadaqe {kolovati i usavr{avati oficire, podoficire ili civilna lica zaposlena u Vojsci? Ho}e li Vojna akade-
mija odgovoriti predvi|enim zahtevima, a Vojna gimnazija i da- qe obrazovati najkvalitetniji vojni kadar? O tome, ali i osta- lim nedoumicama koje prate izmene vojno{kolskog sistema Sr- bije i Crne Gore, a povodom 18. marta - dana vojnog {kolstva, razgovaramo sa na~elnikom Uprave za {kolstvo Ministarstva odbrane pukovnikom prof. dr Dragutinom Jovanovi}em.
Kako se dosada{wa reforma sistema odbrane Srbije i  Crne Gore odrazila na vojno{kolski sistem?
– Reforma sistema odbrane Srbije i Crne Gore podrazu- meva i reformu vojno{kolskog sistema. Taj proces se odvija u nekoliko etapa, a transformaciji vojnog {kolstva prethodi precizno definisawe veli~ine i sastava Vojske, ali i profila budu}ih stare{ina.
PUKOVNIK
U KORIST BUDU]NOSTI
21
– Promene u vojno{kolskom sistemu utemeqene su na va- `e}oj zakonskoj regulativi – Strategijskom pregledu odbrane, Vojnoj doktrini, Planu reformskih promena , te Studiji o stru~- nom i obrazovnom profilu oficirskog kadra . I koncept novog Zakona o {kolovawu i usavr{avawu u sistemu odbrane , koji je u potpunosti uskla|en sa nedavno usvojenim Zakonom o visokom obrazovawu Republike Srbije , u koji su ugra|eni principi Bo- lowske deklaracije, jeste pravni dokument na osnovu koga se izvodi reforma vojnog obrazovawa.
Va`i li i daqe pravilo da se oficiri koji su posledi- plomske studije zavr{ili u Vojsci i stekli nastavni~ka  zvawa ne mogu anga`ovati u obrazovnom procesu na fa- kultetima u gra|anstvu?
– Odeqewe za normativne poslove Sekretarijata Mini- starstva prosvete i sporta Republike Srbije po~etkom pro{le godine dostavilo je fakultetima Beogradskog univerziteta mi- {qewe o priznavawu nastavni~kih zvawa stare{inama koje su ih stekle na Vojnoj akademiji. Ve}ina fakulteta je to shvatila kao instrukciju da se nastavnici Vojne akademije ne mogu anga- `ovati na fakultetima Beogradskog univerziteta, ni u nastavi ni u komisijama za ocene i odbrane magistarskih radova i dok- torskih disertacija. Do sada je ve}i broj nastavnika iz vojnih {kola, sa odgovaraju}im zvawima, realizovao dodiplomske i poslediplomske nastavne procese na fakultetima u gra|an- stvu. U va`e}em Zakonu o vojnim {kolama i vojnim nau~noi-
Racionalizacija sistema vojnog obrazovawa zapo~ela je jo{ 1993. godine, kada je od 52 vojne {kole i {kolska centra formirano {est {kola i jedanaest centara. Po~etkom 1997. godine posebnom studijom o razvoju vojnog {kolstva afirmi- sani su principi na kojima se planira dogradwa tog modela – kvalitet kadra, racionalnost i usagla{enost sa sistemom {kolstva u gra|anstvu. Postoje}a zakonska regulativa, zasno- vana na ideji o jedinstvenom evropskom obrazovnom prosto- ru, predstavqa povoqnu osnovu za daqe usavr{avawe, uskla- |ivawe i reformu vojno{kolskog sistema.
Va`no je napomenuti da su na promene u vojnom obrazo- vawu uticale izmewene potrebe Ministarstva odbrane i Voj- ske za kvalitetnim kadrom, ali i mogu}nosti dr`ave kada je re~ o takvom {kolovawu. I aktuelne bezbednosne integracije, geostrate{ki polo`aj na{e zemqe, bezbednosni rizici koji- ma je izlo`ena, te strana iskustva, uslovqavaju model po kome }e se nadaqe osposobqavati stare{ine. Tome, tako|e, dopri- nose i novine u obrazovnom sistemu Srbije i Crne Gore, ali i brojni unutra{wi problemi – kriza nastavni~kog kadra, ve- liki broj organizacionih nivoa i katedri, visoki tro{kovi logistike nastavnog procesa.
Danas je vojno {kolstvo u nadle`nosti Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane. Razdvojene su wegove upravne i izvr{ne funkcije. Obrazovawe stare{ina odvojeno je od obuke i obuke vojnika. Formirana je jedinstvena Vojna akade- mija, a ukinuti su pojedini {kolski centri, {to je obezbedilo kvalitetnije i jednostavnije rukovo|ewe vojnim {kolama. Na osnovu istra`ivawa o profilima oficira Vojske osmi{qeni su Projekat reforme sistema vojnog {kolstva i Model {kolo- vawa oficira i podoficira.
U ~emu je, zapravo, smisao tih projekata?
– Izmene u vojno{kolskom sistemu Srbije i Crne Gore treba da obezbede uspe{an, racionalan i ekonomski prihva- tqiv koncept obrazovawa stare{ina, sposobnih da preuzmu nove obaveze u okviru misija i zadataka Vojske. Planirano je da se za sredwe obrazovawe formira jedinstvena vojna {ko- la, odnosno Vojna gimnazija, kao obrazovno-vaspitna ustano- va Ministarstva odbrane, u kojoj }e se objediniti komponente op{teg i stru~nog vojnog obrazovawa u sistemu odbrane.
Kombinovani model obrazovawa oficira razli~itih ni- voa bi}e osnova visokog vojnog {kolstva. On obuhvata sistem akademskih studija na Vojnoj akademiji ili na fakultetima u gra|anstvu. Predvi|ena je i mogu}nost da se oficiri {koluju uporedo na visokoj vojnoj {koli i na civilnom fakultetu, {to zavisi od aktuelnih potreba Ministarstva i Vojske. Kandida- ti za oficirski poziv, dakle, mogu biti stipendirani na poje- dinim fakultetima u gra|anstvu, uz dodatno {kolovawe iz voj- ne struke na Vojnoj akademiji u toku ili posle zavr{etka ci- vilnih studija. Obavezan Oficirski kurs  planiran je za one koji posle zavr{etka civilnih studija konkuri{u za posao oficira.
Poslediplompske studije oficira bi}e organizovane po modularnom principu na civilnim fakultetima. Na Vojnoj aka- demiji realizova}e se, kao i do sada, stru~no komandno-{tab- no i general{tabno usavr{avawe, a nau~no poslediplomsko {kolovawe oblika magisterijuma i specijalizacije osmi{qe- no je samo u oblasti vojnih nauka. Modularnim nastavnim pla- nom i programom omogu}i}e se, tako|e, prelazak sa posledi- plomskog stru~nog usavr{avawa na poslediplomske nau~ne studije. Planira se upu}ivawe odre|enog broja vojnih stude- nata na osnovno, a oficira na poslediplomsko {kolovawe u inostranstvo.
Na kojoj su zakonskoj regulativi zasnovane novine u voj- nom obrazovawu?
PODR[KA IZ INOSTRANSTVA
Koliko nas u reformi vojno{kolskog sistema podr- `avaju pojedine evropske zemqe?
– Predstavnici Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke su nam najpre sugerisali pravce reforme voj- nog obrazovawa. Uz to su obe}ali i izvesnu finansijsku pomo} u oblasti opremawa materijalne baze nastave i nabavke strane literature. Tako|e su omogu}ili eksperti- ma Vojske da obilaze wihove vojne {kole kako bi stekli neophodno iskustvo i saznawa. Ministarstvo odbrane Ve- like Britanije i Severne Irske izrazilo je spremnost da podr`i promene vojno{kolskog sistema, posebno u obla- sti uskla|ivawa na{e zakonske regulative sa me|unarod- nim vojnoobrazovnim sistemima. U svakom slu~aju, nasto- jimo da projektovanim promenama o~uvamo specifi~nosti i bogatu tradiciju na{eg vojnog {kolstva, uz neophodna pribli`avawa ostalim evropskim zemqama.
 
stra`iva~kim ustanovama precizirano je da se stepen obrazo- vawa i stru~ni nazivi, stru~ni naziv specijaliste, akademski  naziv magistra nauka i nau~ni stepen doktora nauka, ste~eni u  vojnim {kolama, priznaju na celoj teritoriji SRJ. Uprava za {kolstvo je, imaju}i to u vidu, od nadle`nih zatra`ila da se pomenuti akt Sekretarijata Ministarstva prosvete i sporta poni{ti, a nastavnicima sa izbornim zvawima ste~enim u voj- nim visoko{kolskim ustanovama omogu}i rad i na civilnim fa- kultetima. Vojna i Vojnomedicinska akademija nastavnike bi- raju pod istim uslovima i po proceduri koja je zakonom predvi- |ena i u gra|anstvu.
Poznato je da se na pojedinim civilnim visokim {kola- ma formiraju katedre za studije bezbednosti, terorizma, evroatlantskih bezbednosnih integracija. Nije li Vojna  akademija referentna ustanova za takve studije? 
– Nije. S obzirom na zahtev da se na{ vojno{kolski si- stem maksimalno racionalizuje, Vojna akademija je mati~na {kola, od osnovnih do poslediplomskih studija, samo za pod- ru~je vojne nauke – taktiku, strategiju, operatiku i vojnu logi- stiku. Sasvim je logi~no da se sve ostale nau~ne oblasti koje su zanimqive za sistem odbrane u celini izu~avaju na fakulte- tima u dru{tvu, ukoliko za to postoje odgovaraju}e mogu}nosti.
Koje mesto zauzima Vojna akademija u sistemu vojnog  obrazovawa? 
– Akademija je nezamewiv rasadnik budu}ih profesional- nih oficira svih kadrova i wenu ulogu u Vojsci ne mo`e u pot- punosti da nadomesti nijedna druga institucija. Ona raspola- `e pristojnom nastavno-materijalnom bazom, kvalitetnim na- stavni~kim kadrom i sposobna je da odgovori savremenim kre- tawima u obrazovnom sistemu. U narednom periodu na Vojnoj akademiji }e se {kolovati oficiri svih rodova Vojske, dok }e se stare{ine slu`bi koje nemaju komandne du`nosti i izvr{ne jedinice – finansijska, geodetska i informati~ka slu`ba, obrazovati na fakultetima u gra|anstvu.
Nastavni planovi i programi te visoke vojne {kole bi}e u dogledno vreme izmeweni, odnosno sa~iweni u saradwi sa civilnim fakultetima kako bi se obezbedila harmonizacija sistema {kolstva i istovremena ekvivalencija diploma. U wih }e, naravno, biti ugra|eni principi novog Zakona o visokom obrazovawu Republike Srbije i Bolowske dekleracije. Orga- nizacija nastavnog procesa i struktura Akademije prilagodi}e se realnim uslovima i potrebama Vojske.
Kako }e se prevazi}i problem nastavni~kog kadra Aka-  demije?
– iwenica je da Vojna akademija ne poseduje dovoqan broj nastavnika odre|enih nastavni~kih zvawa. Realizacija nastav- nog procesa u vojnim {kolama i nau~no-istra`iva~ki rad pod- razumeva neprekidno usavr{avawe i stalno nau~no dokaziva- we. Neadekvatno stimulisawe takvog rada, posebno materijal- no, uslovilo je veliki odliv tog kadra iz Akademije u ostale ustanove i jedinice Ministarstva i Vojske. Na{a je ideja da nastavnici u visokoj vojnoj {koli ostvare odgovaraju}e nov~a- ne dodatke na osnovnu platu. Takav predlog upu}en je nadle`ni- ma jo{ pre dve godine, ali je wegov ishod za sada neizvestan. Praktikuje se, tako|e, da se za predmete koji ne pripadaju pod- ru~ju vojnih nauka anga`uju nastavnici sa fakulteta iz gra|an- stva. To je racionalan i krajwe opravdan model, koji }e se i nadaqe primewivati.
Nedavno je predstavqen deo rezultata istra`ivawa  Stru~ni profil oficira za po~etne du`nosti, koje je u  saradwi sa ostalim strukturama Vojske izradila Uprava  za {kolstvo. Koliko }e saznawa do kojih se tim nau~noi- stra`iva~kim projektom do{lo biti ugra|ena u reformu  vojnog obrazovawa? 
– U pomenutoj studiji istra`eni su ne samo stru~ni pro- fil oficira ve} i obrazovne potrebe Vojske. Rezultati pro- jekta najpre predstavqaju validna i nau~no verifikovana po- lazi{ta za dogradwu programske i metodske osnove nastave na osnovnim studijama u Vojnoj akademiji. Iz wih proisti~u osno- ve nastavnih planova i programa, ali i sami nastavni plano- vi i programi za {kolovawe oficira. Uz ostale relevantne pokazateqe, na osnovu podataka o stru~nom profilu oficira Vojske mo`e se odrediti optimalni odnos op{teg i posebnog ili stru~nog i specijalisti~kog podru~ja u nastavnim planovi- ma i programima Vojne akademije, ali i odgovaraju}i model za objediwavawe pojedinih nastavnih sadr`aja. Poseban zna~aj predstavqa ~iwenica da su rezultati tog istra`ivawa ugra|e- ni u projekat Reforme sistema vojnog {kolstva u Ministarstvu  odbrane i Vojsci.
U proteklom periodu nije bio zadovoqavaju}i odziv kan-  didata za vojne {kole. Kako re{iti taj problem?
– Naru{en je imix vojnog poziva, a materijalni polo`aj pripadnika Vojske je na granici egzistencije. Neophodno je promeniti taj sistem vrednosti i vaqano ceniti slo`enost i te`inu profesije oficira i podoficira.
Po kom modelu }e se u narednom periodu {kolovati pod- oficiri Vojske?
– Podoficiri }e se dobijati {kolovawem vojnika po ugo- voru sa odgovaraju}om sredwom {kolom i radnim iskustvom u
INTERVJU  
22
 
odre|enom rodu, odnosno slu`bi Vojske. Stru~no-specijali- sti~ki sadr`aji osposobqavawa za podoficirska zanimawa realizova}e se u budu}im vidovskim centrima za obuku i usa- vr{avawe kadrova, ~ime }e se obezbediti ve}a racionalnost kadrovske i materijalne baze nastave.
A u~enici u Vojnoj gimnaziji? 
– Status Vojne gimnazije se posledwih desetak godina do- vodi u pitawe iskqu~ivo sa stanovi{ta wene finansijske opravdanosti. U situaciji kada je odziv kandidata iz gra|an- stva za {kolovawe na Vojnoj akademiji znatno smawen, nema razloga da se u toj vojnoj {koli ne organizuje ~etvorogodi{wi nastani proces. Gimnazija je siguran i kvalitetan izvor popune Akademije kandidatima za oficirski poziv. Zbog procesa re- forme i brojnog smawewa Vojske, me|utim, potreban je znatno mawi broj vojnih studenata. To se direktno odra`ava i na broj u~enika u Vojnoj gimnaziji.
Kako su mogu}nosti nastavne baze i nastavni~kog kadra Gim- nazije znatno ve}e od potreba Vojske, spremni smo da u budu}no- sti, pod odre|enim uslovima, i uz minimalna ulagawa u infra- strukturu objekata, zanavqawe i osavremewivawe pojedinih na- stavnih sredstava, deo kapaciteta {kole ustupimo Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije. I postoje}i broj stalno za- poslenih nastavnika u Vojnoj gimnaziji dovoqan je za {kolovawe oko 500 |aka. Da bi se takav projekat ostvario, neophodno je da se Gimnazija integri{e u sistem sredwo{kolskog obrazovawa Re- publike Srbije. Dakle, Vojna gimnazija ima sve potrebne uslove i mogu}nosti da u narednom periodu preraste u svojevrstan kolex, u kome }e se obrazovati najboqi sredwo{kolci, bez obzira na to da li }e daqe {kolovawe nastaviti na Vojnoj akademiji ili na ostalim fakultetima u gra|anstvu. Uprava za {kolstvo Ministar- stva odbrane je, u tom smislu, ve} u~inila konkretne korake. Na- damo se da }e na{a nastojawa uroditi plodom.
Planira li se i usavr{avawe civilnih lica zaposlenih  u Vojsci?
– Usavr{avawe civilnih lica realizuje se po potrebi na dva koloseka – poslediplomskim studijama oblika specijaliza- cije, magisterijuma i doktorata na fakultetima u gra|anstvu i kursevima koji se organizuju u jedinicama i ustanovama Vojske. Va`no je napomenuti da se takvo dodatno obrazovawe planira na godi{wem nivou, a tro{kove snosi Ministarstvo odbrane. Kursevi se izvode radi osposobqavawa za rad ili kori{}ewe i odr`avawe novih tehni~kih sredstava i opreme. Wihovo tra- jawe zavisi od slo`enosti i obima nastavnih sadr`aja koji se izu~avaju, prethodne osposobqenosti i ste~enih iskustava.
Sa kojim te{ko}ama se naj~e{}e susre}e Uprava za  {kolstvo u reformi sistema vojnog obrazovawa?
– Nedostatak finansijskih sredstava je, kao i uvek, najve}i problem.
Jeste li Vi zadovoqni brzinom i kvalitetom promena? 
– Zadovoqan sam onim {to je u proteklom periodu u~iwe- no. Sasvim je logi~no da je najboqe investirati upravo u obla- sti {kolovawa kadra. Ostvarili smo `eqeni model vojno- {kolskog sistema. Potrebno mu je jo{, na izvestan na~in, udah- nuti du{u. Narednu {kolsku godinu o~ekujemo u novom ambijen- tu, sa usavr{enim nastavnim planovima i programima {kolo- vawa oficira i podoficira, ali i dogra|enom organizacij- skom strukturom.
Vladimir PO^U^ Snimio Darimir BANDA
23
 AKADEMIJA I UNIVERZITET
I pored nastojawa Uprave za {kolstvo, Vojna akademi- ja nije u{la u sastav Beogradskog univerziteta. Za{to? 
– Jo{ je 16. maja 2005. Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije, na osnovu ranijih dogovora, Ministarstvo odbrane predlo`ilo poseban ~lan u okvi- ru republi~kog Zakona o visokom obrazovawu, kako bi se u sistemu obrazovawa dru{tva izmenio i uredio polo`aj vojnih visoko{kolskih ustanova. Taj predlog, na`alost, nije usvojen, tako da u Zakonu nije definisan rad i osni- vawe visokih vojnih {kola. I od Rektorata Univerziteta u Beogradu, 29. novembra pro{le godine, zvani~no je za- tra`eno da se vojna nauka kao obrazovno-nau~no poqe uvrsti u sistem dru{tveno-humanisti~kih nauka.
 
24
D ok u ove zimske dane Bokom cvjetaju mimoze, more miruje i spava. Probude ga ~esto bure i dosadne ki{e. Onda se ono uzjoguni reaguju}i talasima. Sve se to prenese i na pri- morska mjesta, koja su zimi dosta mirna, a skoro i prazna. U tivatskoj luci miruju na vezu brodovi na{e mornarice i kao da sawaju davno pre|ene miqe i duge plovidbe Jadra- nom, kojih je sada sve mawe. Ali, na brodovima je `ivo. Posade ovih dana u gostima
imaju studente 127. klase Vojne akademije – Odsjek Mornari- ca. Wih 26, koliko klasa broji, za pola godine dobi}e zvawe pomorskog oficira.
– U wihov uspjeh ne treba sumwati – ka`e na~elnik klase kapetan korvete Qubenko Raki}. – Radi se o jednoj od najbo- qih klasa u posqedwih pet-{est godina. I ne samo da su uspje- {ni u savla|ivawu plana i programa iz oblasti nauke nego su i dobri sportisti.
Ovdje su na brodovima na petnaestodnevnom zimskom sta- `irawu, gdje prakti~no primjewuju sadr`aje iz stru~nospeci- jalisti~kih predmeta.
Dnevnim i sedmi~nim rasporedom rada oni }e se ukqu~i- vati u brodsku organizaciju i biti u ulogama dublera komandi- ra odjeqewa i brodskih odreda. To je najboqi na~in da prak- ti~no do`ive ono {to su nau~ili tokom {kolovawa na Akademi- ji. Najboqi na~in da do`ive more, ivot na brodu i wegove ~a- ri i mawkavosti, da steknu {to potpuniju predstavu o pozivu ko- ji su odabrali.
More vaqa osjetiti, ka`u. Wima }e to uspjeti dok svoje sta`irawe provode na fregatama 33 i 34 i desantni brod
SA STUDENTIMA 127. KLASE
VAQA
OSJETITI
MORE
25
minipolaga~ 241, ~ije im po- sluge stoje na raspolagawu i uveliko poma`u da {to boqe izvr{e zadatke.
A da bi sve teklo kako tre- ba i bilo potpuno uspje{no, po- red na~elnika klase, sa ovim vrijednim i marqivim mladi}i- ma je i wihov nastavnik, major mr Neboj{a Ga}e{a sa Katedre brodskih borbenih sistema.
– Da bi bio uspje{an po- morski oficir i mog