038 Odbrana

7/23/2019 038 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/038-odbrana 1/84

G o d i n a

B r o j 3 8

1 5 . a p r i l 2 0 0 7 .

c e n a 1 0

0 d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

Civilna lica u sistemu odbrane Civilna lica u sistemu odbrane

IZAZOVNOVIH

RIZIKA

I n t e r v j u I n t e r v j u

KVALITET JEMERILOIZAZOVNOVIH

RIZIKA

KVALITET JEMERILO

T e m aT e m a

Pukovnik Petar ]ornakovna~elnik Uprave za obukui doktrinu Pukovnik Petar ]ornakovna~elnik Uprave za obukui doktrinu

A RS E N ALSAVREMENO NAORU@AWE A RS E N ALSAVREMENO NAORU@AWE

Specijalni prilog Specijalni prilog

4 4

7/23/2019 038 Odbrana


7/23/2019 038 Odbrana


7/23/2019 038 Odbrana


4

IN T E R V J U

Pukovnik Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku

i doktrinu (J-7) General{taba Vojske SrbijeIZAZOV NOVIH RIZIKA 8

Per asperaSTARI LIM 11

T E M

Civilna lica u sistemu odbraneKVALITET JE MERILO 12

OD R N

Druga brigada Kopnene vojskeOD DRINE DO VELIKE MORAVE 16

Studenti Smera pe{adije Vojne akademijena poligonu "Me|a"GA\AWA IZ BORBENIH VOZILA 19

Srpski vojni lekari na ve`bi Natoa u Norve{kojHIRURZI U POLARNOM KRUGU 20

Malokalibarsko oru`je i lako naoruàweSKRIVENA OPASNOST 24

Zave{tawe organaDAR @IVOTA VREDAN 27

P R I L O G

ARSENAL 31

D R U[ T V O

Biometrija i qudska pravaZA @IVOT BEZ @IGA 55 S A

D R @

A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]

[email protected]

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o I g o r S A L I N G E R

15. april 2007.

64

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

16

7/23/2019 038 Odbrana


Kuda posle prinudnog penzionisawaSUROVO TR@I[TE RADA 60

SV E T

Pobuna u izraelskoj brigadi "Golani"TRAUME DRUGOGLIBANSKOG RATA 62

Specijalne snage Francuske i Italije UDARNA SNAGA 64

SIM UL CI J E

Lineage 2STARA IGRA NA CENI 68

K U L T U R

êtvrti beogradski festival igreRADOST POKRETA 70

F EQ T O N

Vojni muzej i Beogradska tvr|avaPOÊCI I OBNOVA 72

IS T O R I J

Dimitrije Davidovi}RODOQUB PRE SVEGA 76

D U H O V N O S T

Razmi{qawa o stvarima obi~nimDAROVITI 78

S P O R T

Streli~arstvoI U BORBI I NA OLIMPIJADI 80

72

RE^ UREDNIKA

5

ETOS Z

na~ajan segment reforme Vojske Srbije jeste, bez sumwe,i reforma sistema obuke. Su{tina tog procesa jeste uuspostavqawu novog institucionalnog okvira za obukuformirawem operativnih vidovskih komandi, Komande zaobuku i centara u kojima }e se ona izvoditi, te u

definisawu potpuno nove doktrine i uspostavqawu novogsistema upravqawa obukom, vrednovawa i ocewivawaosposobqenosti vojnika, stare{ina i jedinica.

Teì{te osposobqavawa prenosi se sa obuke pojedincana obuku jedinica za konkretne zadatke, a bitno }e se promenitii uloga podoficira u tom procesu, koji su odgovorni za

individualnu i timsku obuku vojnika. Samostalnost, a samim timi odgovornost komandira i komandanata za obuku jedinice do}i}e, tako|e, do punog izraàja.

Re~ je, dakle, o celovitom i konzistentnom sistemu, kojitreba da bude u skladu sa misijama i zadacima moderne,profesionalne vojske, od koje se traì da na pravi na~inodgovori savremenim bezbednosnim izazovima.

Kao uzor za sistem obuke Vojske Srbije posluìo je sistemizgra|en u okviru Natoa, koji je referentan i za mnoge drugezemqe, iako nisu ~lanice Alijanse. To, naravno, ne iskqu~ujemogu}nost da se u sistem obuke ugrade doma}a iskustva ispecifi~nosti.

Me|utim, najve}i izazov u reformi sistemu obukepripadnika na{e vojske, prema re~ima pukovnika Petra]ornakova, na~elnika Uprave za obuku i doktrinu, bi}e izgradwaetosa profesionalnog vojnika, koji se bitno razlikuje od etosavojnika na odsluèwu vojnog roka, odnosno promena shvatawapoèqnih osobina i karaktera profesionalnog vojnika.

Vrhunsko osposobqavawe profesionalnih vojnika, s jednestrane, i s druge strane wihovo neadekvatno ili ~ak nenamenskoangaòvawe posle obuke, mora se priznati, predstavqa slabostsistema, {to potvr|uju i iskustva drugih zemaqa koje su pro{lekroz proces profesionalizacije vojske.

Praksa da se profesionalni vojnici koriste kao lakodostupna i jeftina radna snaga za izvr{avawe brojnihzadataka za koje sistem nema resurse, ubudu}e je nedopustivajer krajwe negativno uti~e ne samo na formirawe ~vrstih,disciplinovanih i efikasnih sastava nego i na izvr{avawenamenskih zadataka.

Uslov da se izgradi takav profesionalni duh jeste,svakako, i boqi materijalni poloàj pripadnika vojske, a on jedanas krajwe nezavidan i destimulativan, posebno za vojnikepo ugovoru, ~ija su primawa daleko ispod dru{tvenog proseka.O tome svedo~i ~iwenica da su na{e jedinice nedovoqnopopuwene tom kategorijom profesionalnih pripadnika,iako je na trì{tu rada veliki broj nezaposlenih.

Mladi}i su se do sada nerado odlu~ivali za vojni poziv izbog toga {to u toj profesiji nisu videli dugoro~nijuperspektivu za napredovawe i usavr{avawe, a novi sistemobuke Vojske Srbije pruì}e {ansu najboqima da se iskaù uredovima podoficirskog kora.

7/23/2019 038 Odbrana


K

6

AKTUELNO

MINISTAR STANKOVI]RAZGOVARAO SA FINSKOMAMBASADORKOM KORPIMinistar odbrane Zoran Stankovi} primio je 4. aprila am-

basadorku Finske u Beogradu Anu Mariju Korpi. Tema sastankabila su aktuelna pitawa vezana za reformu sistema odbrane iproces evroatlantskih integracija na{e zemqe, te bezbednosnasituacija u regionu.

Ministar Stankovi} i ambasadorka Korpi razgovarali su omogu}nostima unapre|ewa bilateralne vojne saradwe, koja se do

sada teì{no odvijalaprema Nordijskoj inici-jativi. Posebno je bilore~i o saradwi u obla-sti vojnog obrazovawaposredstvom Finskogcentra za obuku (FIN-CENT), u okviru kojeg jeve} organizovana obuka

srpskih oficira za voj-ne posmatra~e u mirov-nim misijama.

PLANIRAWE VOJNE SARADWESRBIJE I SADKonferencija za planirawe aktivnosti bilateralne vojne

saradwe Ministarstva odbrane Srbije, Evropske komande SAD iNacionalne gardeOhaja odràna je4. aprila u KlubuVojske “Top~ider“.

Na konferen-ciji su razmatrane

i usagla{ene ak-tivnosti vojno-voj-nog programa kojesu pripadnici Mi-nistarstva odbra-ne i General{abaVojske Srbije predloìli za 2008. godinu, a usvojili Evropskakomande SAD i zemqa partner – Ohajo, uz ~iju }e podr{ku wihovsadràj i biti realizovan.

Aktivnosti se odnose, pre svega, na razmenu znawa, organi-zovawe seminara, konferencija i studijskih putovawa.

S. S.

SASTANAK PREDSEDNIKA SRBIJE SA ^LANOVIMA PRO

15. april 2007.

NEOPHODAN

ZAKONSKI OKVIZA NASTAVAK REFNa sastanku predsednika SrbijeBorisa Tadi}a sa ~lanovimapro{irenog Kolegijuma na~elnikaGeneral{taba Vojske Srbije, koji jeodràn 10. aprila, na~elnikGeneral{taba general-potpukovnikZdravko Pono{ i saradniciinformisali su predsednika Tadi}ao dosada{woj transformaciji VojskeSrbije, problemima i daqim zadacima

rajem 2007. treba da bude okon~ana prva faza transfor-macije Vojske Srbije, ~iji je kqu~ni deo uspostavqawe novestrukture. Taj posao zavr{i}emo u predvi|enom roku, ali

time }e biti iscrpqen prostor koji Vojsci stoji na raspolagawuu okviru postoje}ih normativnih, doktrinarnih i strategijskihdokumenata, {to ukazuje na ~iwenicu da nam za nastavak procesatransformacije treba novi zakonski okvir – rekao je generalPono{ na konferenciji za novinare po zavr{etku sastanka.

Kqu~ne oblasti na kojima treba daqe da se radi jesu opti-mizacija raspoloìvih qudskih i materijalnih resursa, moder-nizacija, profesionalizacija i, kona~no, socijalna reforma,

SARADWA MINISTARSTVA ODBRANE

I CRVENOG KRSTAU okviru aktivnosti na {irewu znawa u oblasti me|unarod-

nog humanitarnog prava u Beogradu je 28. marta potpisan Proto-kol o saradwi Ministarstva odbrane, Me|unarodnog komiteta Cr-venog krsta i Crvenog krsta Srbije.

Protokol su potpisali pomo}nik ministra odbrane SneànaSamarxi}-Markovi}, {ef regionalne delegacije MKCK KristijanBruner i generalni sekretar CK Srbije Vesna Milenovi}. Tim do-kumentom preciziran je godi{wi plan rada na {irewu znawa izoblasti me|unarodnog humanitarnog prava u oblasti odbrane ibezbednosti.

Predvi|eno je da se i ove godine odrì nekoliko seminara zaslu`benike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa temama izme|unarodnog humanitarnog prava. U okviru tih aktivnosti, ovog

septembra u Beogradu }e biti odràno i drugo regionalno takmi-~ewe u oblasti humanitarnog prava za studente vojnih akademija.

RUMUNSKI KONTROLORI U211. OKLOPNOJ BRIGADIEvaluacijski tim Rumunije, u skladu sa Be~kim dokumentom

1999, posetio je 211. oklopnu brigadu u Ni{u. Gostima su pre-zentovane osnovne informacije o jedinici i prikazani pojedinisegmenti izvo|ewa obuke.

Aktivnost je protekla u duhu poverewa, ja~awa mera bez-bednosti i saradwe me|u ~lanicama Oebsa. U prate}em timubili su inspektori za kontrolu naoruàwa iz Verifikacionogcentra Ministarstva odbrane Srbije.

M. M.

7/23/2019 038 Odbrana


{to se pre svega odnosi na novu politiku plata. – Mora da senapravi odgovaraju}i ambijent da bi transformacija mogla dase kre}e u eqenom smeru – zakqu~io je general Pono{, istakav-{i da je raspoloìvi buxet odbrane sasvim dovoqan da se tran-sformacija realizuje, ali i da treba druga~ije da se preraspo-dele sredstava koja Vojska dobija.

Naglasiv{i da je potpuno jasno da generali i oficiri koji da-nas vode Vojsku imaju jasnu predstavu o tome u kom pravcu procestransformacije treba da ide i kako da se re{avaju kqu~ni bezbed-nosni izazovi, predsednik Republike Boris Tadi} rekao je da jeneophodno stvoriti zakonske pretpostavke kako bi se nastavaktransformacije Vojske Srbije obavqao potpuno efikasno, a Vojskadobila onaj oblik, kvalitet i sposobnost kakvi su potrebni Srbijidanas, imaju}i u vidu sve pretwe i izazove sa kojima se suo~ava.

– Mnoge transformacione procese zapo~eli smo pre neko-liko godina. Jedan deo tog procesa je zavr{en i jo{ jednom ho}uda izrazim svu podr{ku dana{wem General{tabu i wegovom na-~elniku generalu Zdravku Pono{u na poslu koji je do sada oba-vqen, ali nas mnogi veliki poslovi tek ~ekaju. Podse}am da smoprimqeni u Program Partnerstvo za mir. Naàlost, od tog tre-nutka nismo pokrenuli proces integracije unutar Programa nitikorak daqe. Dakle, u nekim delovima sistema odbrane imamo ne-dozvoqiva ka{wewa. Zato {to pre treba da formiramo VladuRepublike Srbije, ne samo radi nastavka reforme u oblasti eko-nomije, pregovora o budu}em statusu Kosova, ve} i zbog reformikoje nas ~ekaju u sistemu bezbednosti i ponajpre u sistemu odbra-ne – zakqu~io je predsednik Tadi}.

S. SAVI]

7

KONSULTACIJE SAPOTENCIJALNIM DONATORIMAUz prisustvo velikog broja stranih vojnih i civilnih diplo-

matskih predstavnika, u Palati federacije u Beogradu nedavno jeodràn ~etvrti redovni sastanak Radne grupe za Republiku Srbi-ju u okviru Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope (Southe-ast Europe Clearing House – SEEC).

Sastanak, kome je predsedavala pomo}nica ministra od-brane za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi}, odr-àn je radi koordinacije saradwe i konsultacija sa potencijal-nim donatorima.

Na listi potreba Ministarstva odbrane i General{tabaVojske Srbije, za koje se traì me|unarodna donatorska pomo} uokviru foruma SEEC a o kojima je tom prilikom razgovarano, na-lazi se devetnaest projekata. Me|u wima su: projekat izu~avawa

engleskog jezika prema sporazumu Natoa o standardizaciji (STA-NAG-6001), dobijawe ECDL sertifikata, osnivawe regionalnihcentara za edukaciju kadra ABH, formirawe centra za simulaci-je, opremawe VS neophodnim sredstvima za aktivno u~estvovaweu mirovnim operacijama sa medicinskim personalom, unapre|e-we i modernizacija sistema pra}ewa situacije u vazdu{nom pro-storu i unapre|ewe bezbednosti letewa radi integracije u regi-onalni sistem, formirawe sertifikovane jedinice za potrebe

razoruàwa i razminirawa, osposobqavawe za otkrivawe eks-plozivnih naprava u VS i jo{ nekolicina projekata koji se u ovomtrenutku smatraju prioritetnim.

SEEC je regionalna bezbednosna inicijativa pokrenuta2004. godine radi koordinacije i sinhronizacije napora me|una-rodnih partnera, koji pomaù zemqe Jugoisto~ne Evrope finansi-rawem regionalnih programa u oblasti reforme sistema odbra-ne, a sastanak koji je odràn u Palati federacije ujedno je i pri-prema za regionalnu donatorsku konferenciju koja }e biti odr-àna u junu u Sarajevu. S. S.

ODR@AN DRUGI KURS“MEDIJA-TRENING ZA TRENERE“U Regionalnom centru za kurseve iz komunikacije u Skopqu,

od 26. do 31. marta, odràn je drugi medija-trening za instruk-tore, za 12 zaposlenih u Ministarstvu odbrane Srbije i pripad-nike Vojske Srbije, s ciqem wihove edukacije i prakti~ne obukeza izvo|ewe medija-treninga.

Drugi kurs bio je fokusiran na unapre|ewe tehnika javnog na-stupa i predava~kih i prezentacijskih ve{tina budu}ih trenera.Obuku su izvodili treneri Regionalnog trening-centra za komuni-kacije, Nirvana Kapitan-Butkovi} i kapetan Marina Svrze iz Mi-nistarstva odbrane Hrvatske, te kapetan Lazar \urov iz Mini-starstva odbrane Makedonije. Tokom boravka u Makedoniji, pola-znici kursa su posetili Ohrid i razgledali turisti~ke znamenito-sti tog grada. “Medija-treninzi za trenere“ zajedno sprovode Regi-onalni trening-centar za komunikacije iz Skopqa i Ministarstvoodbrane Srbije, uz podr{ku Ambasade Velike Britanije u Beogradu.Projekat obuhvata ukupno tri treninga. Prvi je odràn u februaru

u Skopqu, a zavr{ni kurs }e biti u aprilu u Beogradu. A. M.

ENOG KOLEGIJUMA NAÊLNIKA GENERAL[TABA VS

ORMI

POSETA PREDSTAVNIKAVAZDUHOPLOVSTVA DANSKEPredstavnik Komande vazduhoplovnih snaga Kraqevine

Danske major Ove Urup-Madsen boravio je 10. i 11. aprila uKomandi Vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije.

Poseta predstavqa nastavak me|uarmijske saradwe uoblasti razvoja kapaciteta tragawa i spasavawa i vid je podr-{ke Kraqevine Danske inicijativi Foruma za pomo} zemqama

Jugoisto~ne Evrope.

S n i m i o D .

B A N D A

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.8

Krajem pro{le godine u okviru organizacijskih promena General{ta-ba Uprava za obuku preimenovana je u Upravu za obuku i doktrinu (J-7). I daqe je ostala intervidovska organizacijska jedinica Gene-ral{taba, namewena za upravqawe obukom u sistemu odbrane, alije dobila i novu funkciju – nosilac je izrade doktrinarnih dokume-nata za Vojsku Srbije. Obe funkcije zahtevaju iznalaèwe i prime-

nu novih re{ewa, koja ozna~avaju radikalne promene u odnosu na posto-je}i sistem. Nove doktrine, uputstva i pravila koja treba izraditi i uve-sti u upotrebu zna~e nove procedure, tehnike i postupawa, jednom re~ju –

novo pona{awe i praksu u Vojsci Srbije. O tome razgovaramo sa na~el-nikom Uprave za obuku i doktrinu pukovnikom Petrom ]ornakovim.

Gospodine pukovni~e, o koliko velikom poslu je re~?

– U oblasti obuke u toku je celovita reforma sistema. U ovoj godini,formirawem operativnih vidovskih komandi – Komande za obuku i centa-ra za obuku, bi}e zavr{eno uspostavqawe novog institucionalnog okvi-ra za obuku. Radi se na izradi nove doktrine obuke i uspostavqawa no-vog sistema upravqawa obukom.

Pored navedenog, za delatnost Uprave za obuku i doktrinu izuzetnova`na je okolnost da je Srbija postala ~lanica Partnerstva za mir.^lanstvo u toj bezbednosnoj inicijativi otvara nekoliko novih oblastiangaòvawa Vojske Srbije koje se odnose na obuku, poput u~e{}a u me|u-narodnim ve`bama, obuke jedinica za mirovne operacije, evaluacije i

sertifikacije jedinica koje su deklarisane za u~e{}e u me|unarodnimoperacijama, i drugo.

Novi sistem stavi}e obuku

u funkciju komandovawa

znatno vi{e nego do sada,

a teì{te }e preneti sa

obuke pojedinca na obuku

jedinica za konkretne misije

i zadatke, na wihovu

operativnu upotrebu.

Savremeni pristup bi}e

realisti~an u upravqawu

obukom i krajwe objektivan

u vrednovawu rezultata.

PUKOVNIK

PETAR ]ORNAKOV,

NAÊLNIK

UPRAVE ZA OBUKU

I DOKTRINU (J-7)

GENERAL[TABAVOJSKE SRBIJE

I N

T E R V

J U

IZAZOV N OV I H

R I Z I K A

IZAZOV NOV IH

R I Z I K A

S n i m i o D a r i m i r B A N D A

7/23/2019 038 Odbrana


9

novanog vojnika, koji je fizi~ki sposoban, dobro motivisan, ob-u~en u osnovnim vojni~kim ve{tinama i koji poseduje kvaliteteborca da preìvi na bojnom poqu i izvr{ava zadatke kao ~lanposade ili tima.

[ta se mewa u obuci jedinica?

– Najve}e i najvidqivije promene bi}e u obuci jedinica.Promene u ovom domenu idu u nekoliko pravaca. Prvi je institu-

cionalni. Najnovijim organizacijsko

-formacijskim promenama obrazova-ne su komande Kopnene vojske i Vazdu-hoplovstva i PVO, namewene da obez-bede snage koje }e posedovati sposob-nosti da izvr{e zadatke definisaneplanovima upotrebe Vojske za tri we-ne misije. To zna~i da su te komandeprvenstveno namewene da obezbedeobu~ene jedinice i komande za u~e{}eu razli~itim operacijama.

Drugi pravac je u oblasti upra-vqawa obukom. Novi sistem upravqa-wa obukom bi}e znatno fleksibilnijii ~initi komandante razli~itog nivoa

odgovornim za obu~enost, odnosnoosposobqenost jedinice da izvr{ipoverene misije i zadatke. To zna~i dakolektivna obuka, odnosno programii sadràji obuke jedinica ne}e bitijedinstveno propisani za sve jediniceroda ili slu`be.

Tre}i pravac promena je u obla-sti vrednovawa i ocewivawa obuke.Postoje}i sistem vrednovawa i oce-wivawa bi}e zamewen novim, kojitreba da pruì odgovor na osnovnopitawe: Da li je jedinica operativnoosposobqena za izvr{avawe odre|e-

nih misija? Usko vezano za pitaweocewivawa osposobqenosti jedinicabi}e i pitawe wihove sertifikacijeza izvr{avawe odre|enih misija.Sertifikacija jedinica sprovodi seprema standardima Natoa i zbog toga}e se u prvoj fazi obavqati u jedini-cama koje }e u~estvovati u multinaci-onalnim operacijama u sastavu Natoaili snaga EU.

Kako }e profesionalizacija uti-cati na promenu sistema obuke?

– Mnoga re{ewa koja se odnosena novi sistem obuke zaìve}e pre

potpune profesionalizacije VojskeSrbije. U tom smislu prelazak sa obu-ke ro~nog na obuku profesionalnogsastava ne bi trebalo bitno da pro-meni ve} uspostavqeni institucio-nalni okvir, sistem upravqawa obu-kom ili ocewivawa osposobqenostijedinica i komandi.

Kakve promene se predvi|aju u obuci podoficira?

– Podoficiri u reformisanoj,odnosno profesionalnoj vojsci ima-}e posebno zna~ajno mesto. Oni }e ucentrima za obuku i jedinicama Voj-

ske preuzeti odgovornost za indivi-

[ta predstavqa su{tinu novog odnosno reformisanog si-stema obuke?

– Novi sistem obuke predstavqa celovit i konzistentan si-stem koji treba da ispuni nekoliko krupnih zahteva. Prvo, trebada odgovara projekciji Vojske Srbije posle zavr{etka procesareforme. Ta vojska }e biti znatno mawa od Vojske koju smo ima-li, ali zato }e ona biti potpuno profesionalna i savremenoopremqena i organizovana. Od ta-

kve Vojske }e se zahtevati da u potpu-nosti odgovori savremenim bezbed-nosnim izazovima i misijama. Zna-~i, ona treba da ima sasvim realnei proverive kapacitete da izvr{avasvoje misije i zadatke.

S obzirom na na{e strategijskespoqnopoliti~ke ciqeve, reformi-sana Vojska treba da doprineseukqu~ivawu dràve u evropske ievroatlantske integracione proce-se, koje danas nije mogu}e ostvaritibez pristupawa postoje}im regio-nalnim sistemima kolektivne bez-

bednosti. Taj ciq nije mogu}e ostva-riti ukoliko Vojska Srbije ne budespremna da prihvati i primewujestandarde koji su uspostavqeni u ze-mqama, odnosno armijama ~lanovi-ma asocijacija u koje i mi èlimo dabudemo primqeni.

Taj strate{ki ciq veoma je te-sno povezan sa potrebom da Vojskaizgradi potrebne kapacitete, odno-sno sposobnosti komandi i jedinicaza izvr{avawe dodeqenih misija izadataka. Do zahtevanih sposobno-sti moè se sti}i samo efikasnom,efektivnom i ekonomi~nom obukom.

Kako je zami{qena individual-na obuka vojnika?

– Individualna obuka danasro~nih, a kasnije profesionalnihvojnika, sastoja}e se od osnovne istru~no-specijalisti~ke obuke kojase realizuje u centrima za obuku.Osnovna obuka vojnika realizova}ese prema jedinstvenim programimaobuke u centrima za osnovnu obuku iona }e biti ista za sve vojnike, bezobzira na vid, odnosno rod ili slu-`bu. Stru~no-specijalisti~ka obuka}e osposobqavati vojnike za oba-vqawe odre|enih du`nosti u okviruroda, odnosno slu`be i ona }e serealizovati u namenskim centrima.

Prvi put u na{oj vojsci uspo-stavqa se Komanda za obuku. Kakva je wena uloga?

– Komanda za obuku je novou-spostavqena komanda operativnognivoa komandovawa. Ona }e ruko-voditi centrima za obuku u kojima }ese realizovati individualna obukavojnika. Ona ima izuzetno va`nuulogu da uspostavi nove standarde u

obu~avawu vojnika. Wen zadatak jeda stvori samouverenog i discipli-

ETOS PROFESIONALACA

Najve}a promena bi}e u promeni shvatawa iizgradwi etosa profesionalnog vojnika. Iskustvadrugih armija koje su u bliskoj pro{losti pre{lisa ro~ne vojske na profesionalnu, govore da sunajve}i problemi bili u potrebi da stare{ineshvate da je treba graditi novi etos profesional-nih vojnika koji se razlikuje od etosa vojnika naodsluèwu vojnog roka.

Jednostavnije re~eno, slabosti sistema daprofesionalnim vojnicima pruì vrhunsku obuku iwihova neadekvatna ili nenamenska upotreba po-

sle zavr{ene obuke su veoma {tetni za formira-we ~vrstih, disciplinovanih i efikasnih profe-sionalnih jedinica. To daqe zna~i da navike da seu vojni~koj populaciji nalazi lako dostupna i jef-tina radna snaga za izvr{avawe brojnih zadata-ka za koje sistem nema resursa ima}e znatno ve}inegativni uticaj na stepen osposobqenosti i moti-visanosti jedinice da izvr{ava svoje namenske za-datke u odnosu na ranije vreme.

OBUKA VOJNIKA

Zna~ajnije pomake u obuci o~ekujemo ove go-dine posle zavr{etka mobilizacijsko-organiza-cijskih promena u Vojsci. Novoformirane jedi-nice su znatno boqe popuwene kadrovski i mate-rijalno, a posedova}e i znatno boqu infra-strukturu za obuku. Kona~no, wihov teì{ni za-datak posle formirawa je osposobqavawe zaizvr{avawe poverenih misija. Pored toga, o~e-kujemo pozitivan efekat formirawa Komande icentara za obuku koje treba da zna~ajno unapre-de individualnu obuku vojnika.

SAMOSTALNOST KOMANDANTA

Komandant jedinice }e sa mnogo vi{e samo-stalnosti biti u situaciji da procewuje odnos iz-

me|u zadatka koji jedinica treba da izvr{i i zna-wa i ve{tina koje jedinica poseduje, da bi odlu~ioo sadràju i obimu obuke za svoju jedinicu. Koman-dant mora da obezbedi odgovor na pitawe: ”[tajedinica kojom komandujem treba da bude u stawuda uradi?” To zna~i da komandant mora da identi-fikuje zadatke bitne za izvr{avawe misije koju je-dinica ima. Na osnovu komandantovog zakqu~ka iz-ra|uje se ”lista teì{nih zadataka misije”, koja ustvari predstavqa zajedni~ki zadatak za koji je je-dinica du`na da obezbedi zahtevanu osposobqe-nost za weno izvr{avawe. Definisana i odobre-na lista teì{nih zadataka komandantu daje viso-ku samostalnost u planirawu i realizaciji obukedo ostvarewa zahtevane sposobnosti jedinice za

izvr{ewe dodeqenih zadataka.

7/23/2019 038 Odbrana


~ima zna~i uspostavqawe potpuno nove vertikale normativnog,doktrinarnog i sistemskog regulisawa oblasti odbrane.

Ministarstvo odbrane i Vojske su izradili nekoliko va-`nih strategijskih dokumenata iz ove oblasti. Neki su usvojeni,a neki ~ekaju da ih usvoje nadle`ni dràvni organi. êkaju}i nausvajawe tih dokumenata, Vojska Srbije nije stala u pripremidoktrinarnih i sistemskih dokumenata koji treba da defini{unove nadle`nosti, procedure i postupawa unutar same Vojske.

U toku ove godine bi}e ura|en veliki posao na izradi dok-trina prvog nivoa i funkcionalnih doktrina. To zna~i da }emonapisati doktrinu operacija i doktrine vidova, a od funkcio-

nalnih doktrina: doktrinu obuke,logistike, kadrovawa i tako daqe.

Izuzetno vaàn posao je bio naizradi Nacrta uputstva o planirawuoperacija i radu komandi sa Uput-stvom o simbolima koji uvode novemetode i procedure u rad komandi i{tabova. Pored toga, smatramo izu-zetno va`nim posao na izradi novihuputstava o kontroli operativnihsposobnosti i osposobqenosti jedi-nica i komandi. O~igledno je da je upitawu veliki posao u kome je anga-òvan najsposobniji kadar Vojske.

Koliko je va`na obuka profe-sionalnih pripadnika Vojske za primenu novih re{ewa?

– Ni najboqa doktrinarna i si-stemska re{ewa, niti najcelishod-nije procedure nemaju nikakvog smi-sla ako ih ne prihvati kadar kojitreba da ih primewuje. Zbog toga jeobuka profesionalnog kadra najva-`niji zadatak koji mi u ovoj godiniimamo u oblasti obuke. Ovaj zada-

tak }e ostati na vrhu na{ih priori-teta i u narednih nekoliko godina.To nije nimalo lak zadatak, jer

nije re~ samo o primeni novih teh-nika, metoda, procedura, simbola itermina, ve} i o promeni na~inarazmi{qawa. Ipak moram re}i, po-stoje}e metode nisu nepoznate ofi-cirima koji su zavr{ili visoke voj-ne {kole u na{oj zemqi. One su iranije kod nas prou~avane kao jedanod metoda u radu komandi i {tabo-va na dono{ewu odluke i planira-wu operacija. Prema tome, su{tin-skih razlika nema izme|u sistemakoji smo imali i novog sistema. Re~je o usvajawu jednog novog konzi-stentnog sistema koji je prilago|ensavremenim zahtevima i koji obez-be|uje interoperabilnost na{e voj-ske i komandi razli~itog nivoa sadrugim armijama u regionu.

Intenzivna obuka, usvajawe iprimena novih znawa i ve{tina, bi-}e izuzetna prilika da se afirmi-{u najsposobniji oficiri koje si-stem treba da prepozna i postavi nanajodgovornija mesta u jedinicama ikomandama Vojske.

Radenko MUTAVXI]

dualnu i timsku obuku vojnika, disciplinu i re{avawe li~nihpitawa vojnika i podoficira koji su im pot~iweni. Novo mestoi uloga podoficira podrazumeva i promenu wihovog poloàja ina~ina gra|ewa wihove profesionalne karijere. Napredovaweu slu`bi bi}e selektivno i zahteva}e stalno osposobqavawe.Prema tome, za podoficire se priprema novi sistem {kolova-

wa u toku karijere. Zavr{avawe namenskih kurseva, od po~etnihza komandira tima–grupe, do kurseva za vi{e {tabne podofici-re, bi}e preduslov za napredovawe u karijeri. Novina je i u se-lekciji podoficira, jer }e se oni u bu-du}nosti regrutovati od najboqih pro-fesionalnih vojnika.

Poznato je da je obuka posledwih godina trpela posledice niza fakto-ra: skra}ewa duìne vojnog roka, sma-wenog odziva vojnika za sluèwe voj-nog roka, te{ke materijalno-finan-sijske situacije... Kako prevazi}i te probleme i podi}i nivo obuke?

– Dobro ste definisali najzna-~ajnije faktore koji su imali negati-van uticaj na kvalitet obuke u Vojsci.Wima treba dodati i sopstvene slabo-sti koje su se manifestovale u margi-nalizaciji obuke kao jednog od kqu~nihsadràja vojni~kog ìvota. Posledicatoga bila je tendencija pada obu~eno-sti odnosno osposobqenosti jedinicaza izvr{avawe namenskih zadataka.

General{tab Vojske Srbije i ko-mande razli~itih nivoa preduzeli suniz mera da bi se ovaj trend prekinuou 2006. godini. Izvr{eno je boqe gru-pisawe vojnika za obuku, poboq{ano

je planirawe, smaweno je odsustvo voj-nika sa obuke, pove}ana je kontrolaizvo|ewa obuke, obezbe|ena su sred-stva za obuku kriti~nih specijalno-sti... Rezultat je zaustavqawe trendapada osposobqenosti, a u pojedinimoblastima u~iwen je mawi napredak uobu~enosti odre|enih specijalnosti.

U ~emu }e novi doktrinarno-si-stemski okvir biti druga~iji u odnosu na postoje}i?

– Na{a vojska je imala izuzetnorazvijenu i konzistentnu doktrinarnui sistemsku regulativu. Postoji vi{estotina uputstava, pravila, normati-va, standarda, koji reguli{u sve obla-sti ìvota i rada u Vojsci. Problemje {to postoje}a regulativa nije pra-tila radikalne promene dru{tvenih,politi~kih i ekonomskih uslova u koji-ma Vojska ìvi i radi. Ona, tako|e,ne odgovara novoj ulozi Vojske i nepodràva procese osavremewivawa ireformisawa Vojske.

Dakle, na{a dràva i weni or-gani, ukqu~uju}i i samu Vojsku, trebada na|u odgovore na mnoga pitawa ko-ja }e redefinisati mesto, ulogu i

funkcionisawe Vojske. A to drugim re-

INTERVJU

10

NOVI KADAR

Da bi odgovorila novim zahtevima Upravaza obuku i doktrinu mora da napusti dosada{wuorganizaciju, koju su u osnovi sa~iwavali refe-renti, a oni su se brinuli o obuci u svojim rodo-vima i slu`bama, i pre|e na funkcionalnu orga-nizaciju koja }e se baviti, pre svega, delatnosti-ma iz nadle`nosti Uprave. Za kreirawe i uspo-stavu novog sistema obuke i u~e{}e na brojnim za-jedni~kim planskim i ve`bovnim aktivnostima uinostranstvu Upravi su potrebni oficira koji po-znaju strane sisteme, govore engleski jezik i do-

bro poznaju na{ sistem obuke. Naàlost, mi da-nas nemamo dovoqno oficira koje poseduju takavprofil. Stoga Uprava mora, kao i drugi deloviVojske, da sama selektuje i osposobqava oficirekoji }e za {to kra}e vreme zauzeti svoje mesto idoprineti ispuwewu misije koje Uprava ima.

15. april 2007.

PITAWE UZORA

Kada se neki posao radi skoro iz po~etka,pruà se jedinstvena {ansa da se on uredi temeq-no, savremeno, sistematski i u wega ugrade meha-nizmi wegovog daqeg razvoja. U ovakvim prilikamapostavqa se pitawe i uzora, odnosno sistema koji

}e biti izabran kao referentni. Danas o tom pi-tawu nema velikih nedoumica. Jedan sistem je do-minantan na globalnom i regionalnom nivou, i toje sistem koji je izgra|en u okviru Natoa.

Kada bi ovo pitawe potpuno li{ili politi~-kih konotacija, do{li bismo do zakqu~ka sli~nogonome koji vlada u sferi informati~kog softve-ra, u kome postoji jedan globalni operativni soft-verski paket koji pokre}e najve}i procenat kompju-tera u svetu: da su standardi Natoa i procedurepostali referentni za mnoge me|unarodne orga-nizacije i zemqe koje su izvan ovog sistema. Pre-ma tome sistem Natoa je referentni sistem za nas,{to ne iskqu~uje nacionalne specifi~nosti, {toje ina~e odlika sistema svih zemaqa u okviru

Partnerstva za mir ili samog Natoa.

[IROK DIJAPAZON PROMENA

Promene u sistemu obuke kreta}e se u {iro-kom dijapazonu: od definisawa novih na~ela, novepodele i sistematizacije, novih savremenih obli-ka obuke, do novog sistema finansirawa i obukepodoficirskog kadra. Ipak najo~iglednije novinebi}e u novom institucionalnom ustrojstvu obuke,novom sistemu upravqawa obukom i potpuno novomsistemu vrednovawa i ocewivawa osposobqeno-

sti jedinica.

7/23/2019 038 Odbrana


P E R S P E R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

R

Na kredit se

kupuju stanovi i

kola, ide se na

odmor ili

pravi svadba.

Ili se

jednostavno

uzme gotovina,

pa se tro{i po

}efu. Ima ikredita nad

kreditima, koji

pokrivaju sve

prethodne glupe

zahvate takve

vrste. I tome

nema kraja.

O

11

STARI LIM

Autor je komentator “Politike“

I

vaj se tekst, skoro u celini, bavi kreditirawemfizi~kih lica. Autor nije nikakav finansijskistru~wak. Naprotiv. Ali dovoqno zna za poduku

sli~nima sebi: kredita se vaqa kloniti, ~ak i kad setakva vrsta ropstva ne moè izbe}i. Ali kome govo-riti? Do pre nekih dvadesetak godina u Skadarskojulici u Beogradu poslovala je “vojna banka“. Bila jeto deta{ovana ispostava Narodne bankeJugoslavije,koja je u vidu revnosnog servisa kreditirala aktivnepripadnike oruànih snaga. Hteli ste auto? Moè,

bez u~e{}a, na 36 meseci. Ali samo doma}i proiz-vod! Tako je “Zastava“ iz Kragujevca imala dva sekto-ra namenskih proizvoda: oru je za strano trì{te, iliniju ~uvenih “stojadina“ za ovda{we xade. “Trista-}i“ i “fi}e“ su davno oti{li u penziju. Mada se i da-qe ponegde kre}u, kao muzeji kojima staro srce ne damira. Ali “stojadin“ se jo{ drì, iako ga je vreme,sve sa elektronikom, ostavilo u sedamdesetim pro-{log veka. Pre{i{ao ga je ~ak i “jugo“, nezvani~nonajgori auto milenijuma.

Da, nezvani~no, jer se niko nije setio da u to{armantno dru{tvo iz magare}e klupe ubaci “tra-bante“ i “vartburge“, ~uda koja su se neobja{wivokretala do ru{ewa Berlinskog zida. Aonda su nesta-la i ima ih jo{ samo kod nas.

No, vojni servis nije mario za strana vozila,pa ni za fabriku kartonskih ~udovi{ta iz radni~kogFrajburga. Dakle, odete u Skadarsku, ~ini mi se broj3. Tamo donesete overenu formulu zahteva sa vojnompo{tom jedinice – komande. I menicu koja ne trpi ì-rante. êkate u redu oko sat, najvi{e dva. Onda do-bijete vrednosne papire u visini cene va{eg budu}egqubimca.

Sa tom dragocenom hartijom otr~ite do prvog“Zastavinog“ servisa. I oni vam daju profakturu,a sa wom se ponovo vra}ate na mesto kreditira-wa, gde se ona napla}uje va{im kreditnim papi-rom, i sa petim primerkom virmana idete po novog“stojadina“. Birate boju, naravno, a unutra – kakovam se zalomi. A zalomi se...

ata i kamata – fiksne. Koliko na po~etku – to-liko na kraju, bez revalorizacije i evribora .Ra~unski centar vam nepogre{ivo oduzima deo

od plate za kreditni tug. I trideset i sedmog mesecapo kupovini, auto je sasvim va{. Dodu{e, ne ba{ au-to, nego legendarni “stojadin“. Ali da se razumemo –i to je ne{to.

E, ali vojnog servisa vi{e nema. Postoji ne{tokao Ju garant banka, ali mi nije poznato je li ona jo{u Krcunovoj ulici. I da li je preìvela najezdu stra-ne konkurencije.

I sad, svi nude kredite. Samo ako ste kreditnosposobni, a to se proverava za nekoliko sekundi. On-aj koji ne voli da vra}a pozajmice, ili se nekada dav-no zamajao, pa zaboravio – ne silazi sa liste ne-sre}nika koji su kreditno proskribovani. Za ostale

vaì pravilo koje je smislio marketin{ki um nove ge-

neracija bankara: Uzme{ kredu i sve je u redu. Lakike{, bato!

Tako bar izgleda. Na kredit se kupuju stanovi ikola, ide se na odmor ili pravi svadba. Ili se jedno-stavno uzme gotovina, pa se tro{i po }efu. Ima i kre-dita nad kreditima, koji pokrivaju sve prethodne glu-pe zahvate takve vrste. I tome nema kraja.

Na po~etku nove kreditne groznice, be{e w. v.ìrant. Ko ga na|e – blago wemu. Ali, tako mnogi po-gubi{e prijateqe, ro|ake, ~ak i bra}u. “Slu{aj, bu-

razeru, kupujem stan, treba mi irant...!“ I burazerse vi{e nikada ne javi. Jer jedina gora pozicija odkreditnog du`nika jeste biti garant takvom du`niku.Em ne}e, em ne moè da vra}a, a vi ste tu, ni krivi, adu`ni. Traìte biv{eg kuma bar da mu kaète sve {tose uvek mislili o wemu. Ama wega sad nigde nema. Iza vas ga ne}e ni biti.

Banke su se dosetile da Srba nema dovoqno zapo dva, a negde bogami i tri ìranta svakome. Pa suuvele osigurawe, koje se posebno pla}a (i do tri od-sto kredita), ili hipoteku.

Zbog ove druge pogodnosti vi{e hiqada êha, ai Hrvata, ostali su bez ku}a i stanova. Tako kod wih,a sli~na moda je stigla i kod nas. Nema{ ìranta,ho}e{ xip – zaloì ku}u. Ne vrati{ tri rate uzastop-

ce, ode vila na dobo{, pa se ti vozaj ako ima{ dokle.I pored svega – rado Srbin ide na kredit, pa{ta mu bude. Ali velike i sredwe evropske ban-ke ovde su se ba{ izbezobrazile. Prvo su

odrezale nepristojne kamate, mnogo vi{e nego u do-micilnim dràvama. Kaù da je to zbog rizika kredi-tirawa. Aonda su uvele instituciju koja se zoveevri-bor . To mu do|e ne{to kao varijabilna kamata. To, tajevribor , uskla|uje se kvartalno ili {estomese~no “uskladu sa kretawem indeksa evribora !“

Niko od klijenata ne zna {ta to zna~i. I ne tre-ba da zna, ina~e ga ne bi {i{ali kao Asku. Evriborbi mogao da padne, ali kod nas nikada ne pada, takoda je va{ kredit sve skupqi. Vi uzmete ugovor i ~ita-te, ali on je tako sastavqen da ga zajedno ne bi odmr-sili inspektor Megre i Mla|an Dinki}.

A to zna~i, ako vam je rata za neki auto nièsredwe klase na po~etku bila 170 evra, ni{ta nebrinite. Ve} u tre}oj godini otplate, evribor }e vamvaditi 250 istih, svakog meseca. Sre}a te golgotatraje samo pet godina, a ìvot je sve kra}i. Ne morase po svaku cenu doìveti kraj otplate.

A ju~e, na Ceraku, blizu ulice Crvenih hrasto-va, sreo sam ~oveka koji vozi “stojadina“ iz 1974. go-dine. ist, uglancan auto potpukovnika u penziji. Pa-zario ga je u servisu “Zastave“ na Vo`dovcu, pre rav-no 33 godine.

“Ide li auto, ~i~a?“ – pitaju vlasnika neki lo-kalni momci!

“Ide, nego {ta! Nudili mi pare da ga kupe, istalno mu diù cenu. Ali ja sam ga ba{ zavoleo. Ne

bih ga dao ni za dvesta evra!“

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

Civilna lica imaju

zna~ajnu ulogu u radu svih

organizacionih celina

Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije i zato je nepravedno

{to se o wima ne{to vi{e

progovori tek kada na red

do|e smawewe te kategorije.

Proces transformacije

ne podrazumeva samo

preformaciju i linearno

smawewe brojnog stawa,

ve} i razre{avawe drugih

problema vezanih za status i

angaòvawe civilnih lica.

12

Ve} dugo se govori da bi civilna lica u Ministarstvu odbrane treba-lo da imaju status dràvnih slu`benika, kao i zaposleni u drugim mi-nistarstvima Republike Srbije. Ne sme se zanemariti ni podatak dasistem odbrane nema dovoqno visokoobrazovanog kadra i da se naj-boqa i najstru~nija civilna lica te{ko zadràvaju u Ministarstvu-

odbrane i Vojsci Srbije.Naravno, razloge za ovu pojavu prevashodno treba traìti u platama,

koje su destimulativne u odnosu na gra|anstvo. Sve ovo govori da projekcijistatusa, broja i uloge civilnih lica u sistemu odbrane treba pristupiti kom-pleksno, organizovano i pravedno, kako se ne bi napravile gre{ke koje su ubliskoj pro{losti ve} u~iwene.

BALANS IZME\U VOJNIH

I CIVILNIH LICA

U Skup{tini SCG februara 2005. usvojene su izmene i dopune Zako-na o VJ, kojima je stvoren pravni osnov za otpu{tawe jednog broja civil-nih lica iz MO i VSCG. Ve} po~etkom aprila te godine 5.300 “vojnih ci-vila” primilo je re{ewa o prestanku radnog odnosa, u kojima je pisalo da}e otpu{teni dobiti otpremninu od 12 bruto li~nih dohodaka. Revolt ot-pu{tenih doveo je do organizovawa, koliko je poznato, prvih protesta ci-vilnih lica u Vojsci na teritoriji biv{e Jugoslavije. Oni su potom zapo-~eli potpisivawe peticija, {trajkove gla|u i upu}ivawe zahteva nadle-`nim institucijama. Tvrdili su da nisu protiv reformi i smawewa vojnihsnaga i da samo èle da se to uradi tako {to }e iz Vojske oti}i stvarnivi{ak, uz dobar socijalni program.

Posle nekoliko meseci situacija se smirila, ali je opor ukus ostao

sve do dana{wih dana. Odgovor na pitawe – otkud nezadovoqstvo zbog re-formskih poteza u vidu smawewa o~igledno velikog i neracionalnog bro-

KVALITET JE

MERILO

C IV IL NA L IC A

U SISTEMU ODBRANE

KVALITET JE

MERILO

7/23/2019 038 Odbrana


Vojske Srbije. Do smawewabroja civilnih lica u sistemuodbrane }e do}i, kako zbogopredeqewa da reformu od-brambenog sistema prati isvo|ewe ukupnih qudskih re-sursa na pravu meru, tako izbog stvarawa odgovaraju}eg

balansa izme|u vojnih i civil-nih lica u na{im oruànimsnagama. Na primer, u rumun-skoj vojsci ima 90.000 vojnihi 16.000 civilnih lica, dokkod nas na dvadesetak hiqadavojnih profesionalaca dola-zi vi{e od 11.000 civilnihlica, a to je prema vaè}imme|unarodnim standardimaneprihvatqivo.

NACRT

KRITERIJUMA

Postoje}a dokumenta (Stra-tegijski pregled odbrane ) pre-ciziraju da }e se tokom 2007.broj “civila” u sistemu odbra-ne smawiti za 3.605 lica, {tokod zaposlenih izaziva oprav-danu zabrinutost. Dosada{wipristup smawewa kadra line-arnim otpustom nije se pokazaokao dobar i doveo je do otpu-{tawa stru~nih i kvalitetnihlica sa neprocewivim radnimiskustvom. Odgovorni qudi uMinistarstvu odbrane i VojsciSrbije na{li su se pred deli-katnim pitawem – kako ostvari-ti predvi|eno broj~ano smawe-we civilnih lica, a istovreme-no zadràti one koji su najkva-

13

ja pripadnika sistema odbra-ne relativno je jednostavan.Qudima je najvi{e smetalo{to je postupak otpu{tawa ci-vilnih lica izveden haoti~no,neorganizovano i preko no}i.

Dobro je poznata teìna ispecifi~nost problema veza-

nih za smawewe broja civilnihlica u sistemu odbrane. Jasnoje da oni koji ostanu bez poslanovi ne mogu da na|u u nekojdrugoj vojsci, niti vojska moèda se privatizuje. Uz to, civil-na lica u sistemu odbrane ne-maju mnoge elemente koji spada-ju u korpus qudskih prava, pa ta-ko ne mogu otkupiti radni sta`,nemaju pravo na kolektivne ugo-vore, sindikalno organizovaweili {trajk, a ne smeju pristupa-ti ni politi~kim strankama. Za-to se oni po dobijawu otkazaobjektivno nalaze u mnogo teòjsituaciji nego otpu{teni izpreduze}a i dràvnih institu-cija, sa kojima ina~e dele op-{te probleme u vidu visoke sto-pe nezaposlenosti, sporog pri-vrednog razvoja i ograni~enihmogu}nosti za otvarawe novihradnih mesta. Pomenute ~iwe-nice ukazuju da je potrebno ve-}e razumevawe dru{tva za po-boq{awe socijalnog programa,koji }e omogu}iti otpu{tenimcivilnim licima da lak{e pre-

brode problem nezaposlenostii tranzicije u civilne radnesredine.

U ovom trenutku nema pou-zdanih informacija o tome ko-liko }e civilnih lica u siste-mu odbrane ostati bez poslaove godine. Redosled potezakoje treba izvesti je jasan ion se kre}e od usvajawa Za-kona o Vojsci Srbije u repu-bli~koj skup{tini, preko si-stematizacije radnih mestau Ministarstvu odbrane, pa

do kona~nog definisawabroja qudi. Treba re}i daStrategijski pregled odbra-ne daje smernice kojima seprojektuje brojna veli~inasistema odbrane u 2007. i2010. i uspostavqawe odr-ìve strukture i ravnomer-nijeg odnosa izme|u pojedi-nih kategorija kadra.

Prema tome, nije nika-kva tajna da nas u narednomperiodu o~ekuje znatno sma-wewe svih kategorija pro-

fesionalnih pripadnikaMinistarstva odbrane i

FRANCUSKA ISKUSTVA

Predstavnik MO Francuske potpukovnik Ksavijer Mar-{erz govorio je u~esnicima Radnog stola za qudske resurseo mestu i ulozi civilnih lica u oruànim snagama Francu-ske. Civilna lica ~ine 18 posto od ukupnog osobqa odbraneu Francuskoj. Oni obavqaju poslove vezane za finansije,pravnu slu`bu, qudske resurse, ishranu, gra|evinu, teleko-

munikacije, elektrotehniku, informatiku, socijalnu pomo} ikao pomo}no medicinsko osobqe. Osnovna razlika izme|uvojnih i civilnih lica je u ~iwenici da vojna lica moraju bi-ti spremna da se rasporede bilo gde i bilo kada, dok civil-na lica to ne moraju. Va`no je naglasiti da civilna lica uMinistarstvu odbrane Francuske imaju isti status kao ipripadnici drugih ministarstava.

Po re~ima potpukovnika Mar{erza civilna lica seprimaju u francusku vojsku javnim i internim konkursima.Postoje ~etiri kategorije civilnih lica i to A (civilni me-naxeri – bave se upravqawem i koncepcijom), B (administra-tivni sekretari – nadgledawe), C (administrativni pomo}ni-ci – stru~no izvr{ewe i nadgledawe) i D (radnici). Postojei civilna lica po ugovoru koja se angaùju po potrebi za ne-ke specifi~ne ili vremenski ograni~ene potrebe (jedna do

tri godine). Civilna lica u francuskoj vojsci odlaze u penzi-ju po godinama starosti (55–60 godina) ili posle 40 godinarada i tada dobijaju maksimum od 75 posto.

UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA

U Komandi V i PVO odràn je sastanak Radnog stolaza upravqawe qudskim resursima kome su prisustvovalizamenik na~elnika Uprave za kadrove MO pukovnik Mio-drag Gordi}, zamenik komandanta V i PVO pukovnik Neboj-{a \ukanovi}, izaslanik odbrane Velike Britanije pukov-nik Sajmon Vandelur, pomo}nik vojnog ata{ea KraqevineHolandije Edvin Hurdeman, predstavnik MO Francuskepotpukovnik Ksavijer Mar{erz, komandant 72. specijalnebrigade pukovnik Ilija Todorov i predstavnici VOA, VBA,Uprave za qudske resurse G[ VS, VMA i komande Kopne-nih snaga. Osnovna tema radnog stola bila je izrada na-crta Kriterijuma za slu`bu civilnih lica u MO i VS , alise razgovaralo i o drugim pitawima.

Sa sastanka Radnog stola zaupravqawe qudskim resursima

7/23/2019 038 Odbrana


TEMA

U~e{}e pojedinih elemenata u Kriterijumima

15. april 2007.14

litetniji, najperspektivniji i imaju najboqe rezultaterada. Od-govor je prona|en u izradi Kriterijuma za slu`bu civilnih li-ca u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije , koji }e predsta-vqati pouzdan oslonac za one koji treba da donesu te{ke odlu-ke. O nacrtu Kriterijuma se ve} dugo raspravqa u svim organi-zacijskim celinama Ministarstva odbrane, a oni su bili i te-

ma Radnog stola za upravqawe qudskim resursima koji je ne-davno odràn u Zemunu. O~ekuje se da }e Kriterijumi biti nasnazi od maja ove godine.

Polazne osnove za izradu Kriterijuma za slu`bu civilnih lica u MO i VS nalaze se u odredbama Zakona o VJ i Uredbi o slu`bi civilnih lica . Odmah treba re}i, oni }e se primewivatisamo za civilna lica kojima se ukinu radna mesta ili u situacijikada se smawi broj izvr{ilaca na radnom mestu. Naime, novimformacijama i sistematizacijama formiraju se nove jedinice iustanove, a Zakon precizira da se svim civilnim licima, koja subila raspore|ena u okviru ranije vaè}ih formacija, radna me-sta ukidaju i stvaraju zakonske mogu}nosti za prestanak slu`be.Sva civilna lica ~ija su radna mesta ukinuta (ili smawen brojizvr{ilaca) bi}e anketirana kako bi se izjasnila oko mogu}no-sti novog raspore|ivawa i ostajawa u slu`bi. U zavisnosti odizraènih èqa i potreba slu`be formira}e se pojedina~nerang-liste za svako radno mesto. Civilnim licima koja ispuneuslove za odre|eno radno mesto ponudi}e se raspored, shodnoredosledu na rang-listi, a oni kojima se ne ponudi radno mestoosta}e bez posla. Ne}e se rangirati lica koja ispuwavaju usloveza starosnu penziju, invalidi rada i oni koji se izjasne da ne e-le raspore|ivawe na drugo radno mesto.

Radni tim u sastavu pukovnik Miodrag Gordi}, pukovnik VojkanNeori~i}, potpukovnik Sa{a Trandafilovi}, kapetan prve klaseAleksandar Turunxi} i civilna lica Vera Da{i}, Dragica Jerini}i Jelena Mimovi} izradio je nacrt Kriterijuma kojima se precizi-ra da }e se civilna lica za nova radna mesta rangirati premaoceni rezultata rada u toku slu`be u Vojsci, stepenu stru~nog obra-zovawa, odsustvu sa rada u odre|enim slu~ajevima, broju godina

ostvarenog staà osigurawa, broju godina provedenih na slu`bi uMO i Vojsci, po osnovu statusa udove, udovca ili deteta vojnog li-ca poginulog ili umrlog za vreme slu`be i u vezi sa slu`bom u Voj-sci, broju izdràvanih ~lanova porodice i broja ~lanova porodi-

ce koji ostvaruju stalne prihode, osnovu prijema u slu`bu u Vojsci,rasporedu na slu`bu van mesta slu`bovawa i znawu stranih jezi-ka. Po ovom nacrtu najve}i uticaj (40,63 posto) ima prose~na oce-na rezultata rada tokom posledwih deset godina slu`be, {to tre-ba da omogu}i objektivan uvid u rad civilnih lica i izbegavawesubjektivnosti ocewiva~a u pojedinim periodima.

Proces izrade Kriterijuma jo{ traje. U dosada{woj ras-pravi ~ulo se ve} mnogo zanimqivih, konstruktivnih i argumento-vanih predloga, ali i suprotstavqenih mi{qewa. Jasno je daidealnih kriterijuma nema, mada u~e{}e predstavnika svih or-

7/23/2019 038 Odbrana


15

PRAVEDNO I EFIKASNO

Nacrt Kriterijuma za slu`bu civilnih lica upu}en jesvim organizacijskim celinama MO i VS. Vojna akademija ikomanda Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane suih izu~ile, dogradile i primenile u praksi, a da su to uspe-{no uradili svedo~i izuzetno mali broj àlbi na re{ewakoja je doneo rukovode}i menaxment. Na~elnik za qudske re-surse u komandi V i PVO pukovnik Stevan Brusin kaè:

– Pro{le godine komande VS i PVO preformirane sui preimenovane u komandu V i PVO, {to je dovelo do togada se pojedina radna mesta ukidaju, dok se na nekima sma-wio broj izvr{ilaca. Striktna primena kriterijuma iopredeqewe da postavqamo lica koja u potpunosti ispuwa-vaju op{te i posebne uslove propisane za du`nosti na kojase postavqaju, znatno su uticali da se ceo postupak prove-de pravedno i efikasno, tako da nismo imali nijednu àl-

bu na doneta re{ewa.

Izrada Kriterijuma za slu`bu civilnih lica jeste va`na,ali ne treba prenagla{avati wihov zna~aj, po{to su oni, ipak,pomo}ni elemenat pri izboru civilnih lica za odre|ena radnamesta. Osnovni princip je, naravno, primena Zakona i svih va-è}ih podzakonskih akata. Tek kada se iskoriste sve mogu}nosti

predvi|ene zakonskim aktima, pristupa se rangirawu civilnihlica.

– Kada se jednom dogovorite o kriterijumima – kaè izasla-nik odbrane Velike Britanije Sajmon Vandelur – oni moraju bititransparentni, tako da svi znaju u kakvoj su situaciji. Oni ne mo-gu da budu tajna. Tako|e, mora da postoji odre|ena procedura zaàlbe i nezavisni odbor koji }e donositi odluke.

Paralelno sa izradom Kriterijuma, radi se i na osmi{qa-vawu drugih mera i pripremi dokumenata koji }e olak{ati ~itavpostupak. Tako je ve} sasvim izvesno da }e zakonom biti predvi-|ena mogu}nost da deo civilnih lica, u skladu sa potrebama slu-`be, pre|e u kategoriju vojnika po ugovoru. Mnogo toga regulisa-}e se i dobijawem statusa dràvnih slu`benika za civilna licau MO, kao {to }e se voditi ra~una i da sva re{ewa budu kompa-

tibilna sa postoje}im zakonima. Neka od mogu}ih re{ewa, poputpenzionisawa sa 25 godina radnog staà, zavise od dono{ewasistemskih zakona i neizvesno je da li }e biti usvojena.

Utisak je da odgovorni qudi u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije ~ine sve kako se ne bi ponovile gre{ke iz pro{losti,poput stihijnog, neplanskog i neorganizovanog otpu{tawa civil-nih lica u 2005. godini.

– Na{ posao je izuzetno teàk i osetqiv – govori zamenikna~elnika Uprave za kadrove pukovnik Miodrag Gordi}. – Radise o qudima i svima je jasno da i najmawa gre{ka moè da imadalekose`ne posledice. Glavni ciq je preciziran u Strategij-skom pregledu odbrane , a na osnovu wega napisan je i Programrazvoja qudskih resursa do 2010. godine, koji analizira na{estawe i nudi mogu}a re{ewa. Iz programa razvoja qudskih re-

sursa do 2010. nastao je program razvoja za 2007. kojim se pla-nira uvo|ewe ekonomi~nosti i racionalnosti u sistem. Jedno-stavno, neodrìvo je stawe u kome personalni tro{kovi iznosepreko 70 posto vojnog buxeta.

Svako ko ho}e da objektivno sagleda stawe u sistemu odbra-ne, lako }e do}i do zakqu~ka da namenu, zadatke, organizaciju ibrojnu veli~inu sistema odbrane moramo prilagoditi ekonom-skim i demografskim mogu}nostima, stvarnim opasnostima i dr-àvnim interesima. Oko ove postavke nema dilema ni kod jednogpravog vojnog profesionalca, vojnog analiti~ara ili politi~a-ra. Sistem odbrane i qudi u wemu spremni su za reformu, pa ~aki kad to zna~i wihov odlazak u penziju ili sa posla, ali je svimava`no da se to uradi osmi{qeno, transparentno (da se unapredzna {ta }e se i kada desiti), sa socijalnim programom, te da se

ono {to vaqa sa~uva i oja~a. Zoran MILADINOVI]

ganizacionih celina MO i VS garantuje da }e se optimalan mo-del ipak na}i i stvoriti dokument koji }e biti primewiv za ~itavsistem. Na radnom stolu u Zemunu najvi{e dilema je bilo okoopredeqewa da ocene rezultata rada budu glavni kriterijum, po-{to je vi{e u~esnika u raspravi naglasilo da je ocewivawe u si-stemu odbrane bilo neujedna~eno i subjektivno. Ipak, niko od

kriti~ara ovog elementa nije predloìo re{ewe i pravi na~invrednovawa rezultata rada.U raspravi je bilo primedbi i podno{ewa amandmana i na

druge elemente nacrta Kriterijuma, po~ev od samog naziva pa dopredloga da se za odsustvo sa rada dobijaju negativni poeni (nemoè se neko negativno diskriminisati zbog zdravstvenog sta-wa). Na kraju je usagla{en i osnovni zakqu~ak koji glasi – najva-`nije je da kriterijuma ima i da oni vaè za sve.

Potrebno je da Kriterijumi u|u i u odre|ena normativnaakta, kako bi bili dostupni svima, jasno i precizno postavqenii kako se ne bi mogli mewati po potrebi.

INFORMATI^KI SISTEM

U okviru Radnog stola za qudske resurse formiran jei potprojekt “Informacioni sistem qudskih resursa”. U to-ku je sagledavawe iskustava iz stranih armija, a veliku po-mo} na tom poqu pruà Ministarstvo odbrane Francuske.Prema mi{qewu pukovnika Vojkana Neori~i}a iz Uprave zakadrove MO, izgradwa informati~kog sistema ne moè da

prethodi generalnom konceptu i jasnoj viziji sistema zaupravqawe qudskim resursima, ali je neophodno obavitipripreme i prikupiti odre|ena iskustva.

– Takav pristup }e – tvrdi pukovnik Neori~i} – omogu-}iti da razvoj sistema za upravqawe qudskim resursima pa-ralelno prati i modelovawe informati~kog sistema kojitreba da obezbedi efikasan rad.

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

U mozaik profesionalne imodernizovane Vojske Srbije ugra|enje jo{ jedan segment, a u Kraqevu,Vaqevu, â~ku, Ra{koj, NovomPazaru i drugim gradovima novujedinicu ve} nazivaju brigadomzapadne Srbije. To je geografskiprostor na kome postoji tradicijanegovawa odli~nih odnosa sa

narodom, {to pred pripadnike Drugebrigade postavqa zadatak da u~inesve kako bi ugled Vojske u tom krajubio jo{ ve}i.

U

D R U G A B R I G A D A K O P N E N E V O J S K E

Kraqevu je 28. marta formirana Druga brigade Kopnene voj-ske, {to je jo{ jedan dokaz da se organizacijsko-mobilizacij-ske promene u Vojsci Srbije odvijaju saglasno utvr|enoj dina-mici. Na sve~anosti povodom formirawa brigade izaslanikpredsednika Srbije i ministar odbrane Zoran Stankovi} uru-

~io je komandantu Druge brigade KoV pukovniku Vidoju @ivkovi}uvojnu zastavu, kao simbol vojni~ke ~asti i hrabrosti svake vojne je-dinice. Primaju}i vojnu zastavu pukovnik @ivkovi} je naglasio:

– Pripadnici Druge brigade Kopnene vojske primaju zastavukao najve}u vojni~ku svetiwu i ~asno }emo je nositi na putu me|una-rodnih integracija i prosperiteta Vojske Srbije.

Nekoliko dana kasnije Druga brigade je iz sastava Operativ-nih snaga prepot~iwena Komandi Kopnenih snaga i ~vrsto uvezanau nov organski sastav. Tako je u mozaik profesionalne i moderni-zovane Vojske Srbije ugra|en jo{ jedan segment, a u Kraqevu, Vaqe-vu, â~ku, Ra{koj, Novom Pazaru i drugim gradovima novu jedinicuve} nazivaju brigadom zapadne Srbije. Ime podse}a na teritorijurazme{taja jedinice, koja se prostire od Vaqeva do granice saCrnom Gorom i od Drine do Velike Morave. To je geografski pro-stor na kome postoji tradicija negovawa odli~nih odnosa narodai vojske, {to pred pripadnike Druge brigade postavqa zadatak dau~ine sve kako bi ugled Vojske u ovom kraju bio jo{ ve}i.

MOBILNOST I SAMOSTALNOST

Formirawe Druge brigade Kopnene vojske deo je procesa

transformacije VS i sprovedeno je na osnovu Odluke ministraodbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Vojsci.

OD DRINE DO VELIKE

Komandant Druge brigade

KoV pukovnikVidoje @ivkovi}

7/23/2019 038 Odbrana


17

Brigada je, najve}im delom, formirana od qudstva i sredstavaratne tehnike jedinica koje su locirale na prostoru zapadne Sr-bije, a to su 252. oklopna brigada (Kraqevo), 37. motorizovanabrigada (Ra{ka), 20. motorizovana brigade (Vaqevo), 401. arti-qerijsko-raketna brigada PVO (Jakovo), 305. inìwerijska bri-gada (Obrenovac), 524. logisti~ka baza (Kragujevac), 24. bataqonza specijalna dejstva (Kragujevac) i 228. bataqon veze (Gorwi Mi-lanovac). Mnogi od tih sastava imaju dugu i bogatu tradiciju i za-vidno borbeno i mirnodopsko iskustvo, {to }e se, po re~ima pu-kovnika Vidoja @ivkovi}a, optimalno integrisati u organizaciju ifunkcionisawe Druge brigade Kopnene vojske.

Kako Druga brigada KoV izgleda danas?Komanda brigade, komandni bataqon, artiqerijsko-raketni

divizion PVO, tenkovski, mehanizovani, samohodno-haubi~ki ar-tiqerijski, inìwerijski i logisti~ki bataqon nalaze se u garni-

zonu Kraqevo, u Vaqevu lociraju pe{adijski bataqon i divizionSVLR, dok su dva bataqona (pe{adijski i mehanizovani) sme{tenau Ra{koj i Novom Pazaru. Ve} samo nabrajawe jedinica ukazuje naborbenu vrednost Druge brigade, ~ija Komanda na direktnoj veziima ~ak 11 jedinica ranga samostalni bataqon ili divizion.

Vremena se, o~igledno, mewaju. Ne tako davno na prostoruzapadne Srbije postojale su dve operativne komande (Uì~ki iKragujeva~ki korpusi), a danas odgovornost leì na jednoj zdruè-no-takti~koj komandi. Ipak, zabrinutosti nema. Vlada uverewe daje Komanda Brigade projektovana tako da moè uspe{no komando-vati pot~iwenim sastavima.

Komande bataqona su, tako|e, ne samo prilago|ene strukturiKomande Brigade ve} i mnogo samostalnije i autonomije. Nekada-{we komande bataqona ~inili su komandant, zamenik i referentop{tih poslova, a sada su one profilisane tako da imaju i refera-

te za qudske resurse, operativne poslove i obuku, logistiku, teleko-munikacije i informatiku i civilno-vojnu saradwu. Drugim re~ima,komande bataqona predstavqaju sliku Komande Brigade u malom isposobne su da, u svojoj zoni odgovornosti, brinu o svim aspektimaìvota i rada. Pomenute ~iwenice govore da je Druga brigada KoVorganizovana u skladu sa me|unarodnim standardima, te da pred-stavqa mobilnu, efikasnu i dobro organizovanu jedinicu.

VISOK STEPEN POPUNE

Transformacija i reorganizacija VS nosi sa sobom kvali-tativne i kvantitativne promene, {to se moè dobro videti i uDrugoj brigadi. Sam stepen popune kraqeva~ke brigade od 80 po-sto je ne{to novo, po{to se dobro zna da su do sada neki od sa-stava postojali samo na papiru. Uz to, tri ~etvrtine sastava bri-

gade pripadaju profesionalnom sastavu, {to govori da trenutakpotpune profesionalizacije i nije tako daleko. Planirano je da

MAWAK KADRA

Negde ima vi{ka, a negde i mawka potrebnog kadra. Uo~-qiv je problem deficita kvalifikovanog i {kolovanog kadra,{to posebno vaì za oficire sa zavr{enom {kolom komandno-{tabnog usavr{avawa. Za sada se to pitawe privremeno re-{ava alternativnim postavqewima, ali je o~igledno da }e ubu-du}e velika pa`wa morati da se pokloni {kolovawu oficira

za komandno-{tabne du`nosti. Primetan je i nedostatak vojni-ka po ugovoru, {to zbog privremenog stopirawa prijema vojnikaprofesionalaca, {to zbog slabe zainteresovanosti mladi}aza tu vrstu vojnog poziva. Po mi{qewu pukovnika @ivkovi}a,razloge treba traìti u niskim nov~anim primawima, ali i unedovoqno osmi{qenom programu popularizacije prijema uprofesionalnu vojnu slu`bu.

– Objavqivawe konkursa u sredstvima javnog informisa-wa – govori pukovnik Vidoje @ivkovi} – o~igledno nije dovoq-no. Moramo obezbediti da se savremeno dizajnirani plakatipojave u gradu i drugim mestima gde ih mladi mogu videti. Trebana}i i druge na~ine kako bismo re{ili taj problem.

MORAVE

7/23/2019 038 Odbrana


JEDINICE

15. april 2007.18

nova jedinica u miru ima 2.044~oveka, i to 1.549 profesio-nalnih pripadnika i 495 vojni-ka na odsluèwu vojnog roka.

Druga brigada je, vojni~kire~eno, postrojena i spremna za

izvr{avawe namenskih zadataka.Zvu~i jednostavno, ali samo pri-padnici Brigade znaju koliko jenapora trebalo uloìti da svestane “na svoje noge”. Posebnapa`wa posve}ena je kadrovawu,kao jednom kompleksnom pitawu ukome se gre{ke ne smeju napravi-ti. U prvom krugu izbora qudi sa-gledavani su kvaliteti svih kan-didata, dok su odluke dono{enena osnovu primerenosti {kolskespreme, dosada{wih rezultatarada i socijalnih elemenata. Na-àlost, zbog reorganizacije i

smawewa brojne veli~ine Vojske,pojavio se vi{ak kadra i to naj-vi{e me|u podoficirima sa neo-dgovaraju}om stru~nom spremom icivilnim licima. – Wihov statusre{ava}e se – kaè pukovnik Vi-doje @ivkovi} – na jedan od na~i-na predvi|enih Zakonom. Prvo}emo poku{ati da im prona|emomesto u drugim jedinicama Vojskeili sistemu odbrane, ali u tomslu~aju profesionalni pripadni-ci moraju da budu spremni i napreme{taje u druge garnizone. Tekkada se iscrpe sve mogu}nosti,neki qudi }e ostati bez posla.

Postoje}a organizacija Druge brigade predstavqa dobruosnovu, koja treba da se potvrdi u praksi i dogra|uje. U narednomperiodu prati}e se funkcionisawe jedinice i preduzimati potreb-ne mere za eventualno unapre|ivawe organizacije ìvota i rada.Zadaci su jasni i kre}u se od odràvawa potrebnog nivoa borbenegotovosti, obuke i logisti~ke podr{ke, pa do stvarawa jakog vojnogkolektiva i dobre saradwe sa civilnim strukturama i dru{tveniminstitucijama. Pripadnici Brigade }e i ubudu}e imati velike oba-veze u kontroli Kopnene zone bezbednosti i obezbe|ewu admini-strativne linije prema Kosovu i Metohiji.

UVE@BAVAWE ZA MISIJE VOJSKE

Po re~ima na~elnika {taba pukovnika Vladete Balti}a, {tab

ima zna~ajne zadatke u koordinaciji svih aktivnosti iz domena po-mo}nika za operacije, pomo}nika za podr{ku i referata vojne po-licije. U wemu se nalaze iskusne stare{ine koje se bave planira-wem, organizacijom i izvo|ewem obuke, {to je , svakako, jedan odteì{nih zadataka Druge brigade. – Na{ ciq je – tvrdi pukovnikBalti} – da obuku Komande uskladimo sa modernim standardima izahtevima i novim Uputstvom za rad komandi i {tabova.

Velike promene u procesu osposobqavawa vide se i po tome{to obuka vojnika na odsluèwu vojnog roka vi{e nije prioritet, ito zbog vi{e razloga (mawa zastupqenost u sastavu brigade, izvo-|ewe obuke u nastavnim centrima, te`we ka potpunoj profesiona-lizaciji...). Najve}a pa`wa posveti}e se obuci profesionalnihvojnika, ali to ne zna~i da }e obuka vojnika na sluèwu vojnog ro-ka marginalizovati.

– Najve}i deo sastava smo kompletirali – nagla{ava pukovnikVidoje @ivkovi} – i sada treba da se dobro upoznamo, stvorimo

skladnu celinu i uve`bamo za na-menske zadatke. Sistem uve`ba-vawa bi}e prilago|en misijamaVS, {to zna~i da }emo se ospo-sobqavati i za pomo} na{em na-rodu u slu~aju elementarnih ne-pogoda i nesre}a i za eventualnou~e{}e u mirovnim operacijama.Na{ prvenstveni zadatak je, na-ravno, odbrana suvereniteta ze-mqe i ako dràvno i vojno ruko-vodstvo to od nas zatraì, mi }e-mo biti spremni da odgovorimona sve rizike i izazove.

Problema ima, ali se moère}i da se oni ne razlikuju odonih koje imaju i drugi sastaviVS. Nova organizacija Brigadeomogu}ila je optimalnije funk-cionisawe logistike, mada ne-dostatak materijalno-finansij-skih sredstava objektivno ote-àva nabavku hrane, goriva, re-zervnih delova i odràvawesredstava ratne tehnike i bor-benih sistema. Veliki broj pri-padnika tog satava angaùje sena obezbe|ewu objekata, a o~e-kuje se pove}awe broja objekata

za obezbe|ewe uporedo sa ga{e-wem jedinica, ~iji }e pravnisledbenik biti Druga brigada.

Izlaz iz takve situacije traì se u ukrupwavawu prostora gde sene ~uvaju pokretne stvari, davawu objekata na kori{}ewe ili ~u-vawe, i sli~nim merama koje treba da obezbede sigurnost obje-kata i izdvajawe mawe qudi za wihovo obezbe|ewe. Nova briga-da je nasledila i probleme stambenog obezbe|ewa (80 posto pri-padnika brigade bez stana), {to neminovno uti~e na standard iegzistencijalnu nesigurnost qudi.

Dobra popuna, visok procenat profesionalizacije jedinice,modernizovano i koncentrisano naoruàwe i borbena tehnika,sistem obuke po procedurama Natoa, i drugi kvaliteti i pozitivnenovine govore da }e borbena mo} Druge brigade KoV biti velika imoè se porediti sa snagom nekada{wih korpusa.

Zoran MILADINOVI]Snimio Zvonko PERGE

MODERNIZACIJA NAORU@AWA I OPREME

U sastav Druge brigade KoV ugra|eni su svi rodovi Kopne-ne vojske, pri ~emu su jedinice opremqene savremenim sred-stvima ratne tehnike. Osnovnu snagu predstavqaju tenkovi M84,a vodilo se ra~una o modernizaciji naoruàwa i opreme. Nekaod sredstava su se prvi put pojavila na prostoru zapadne Sr-bije. To se moè re}i za samohodne vi{ecevne lansere raketa128 mm (ogaw) i protivavionske topove 40 mm (bofors ), doksu pripadnici mehanizovanog bataqona u Novom Pazaru dobi-li borbena vozila pe{adije M 80, umesto zastarelih oklopnihtransportera OTM 60. Pozitivnu novinu predstavqa i koncen-tracija oklopnih, protivoklopnih, artiqerijskih i drugih bor-benih sredstava u bataqone i divizione Druge brigade.

Na~elnik {taba pukovnikVladeta Balti}

7/23/2019 038 Odbrana


19

GA\AWA IZ

BORBENIH VOZILA

STUDENTI SMERA PE[ADIJEVOJNE AKADEMIJE NA POLIGONU ”ME\A”S

tudenti ~etvrte godine Vojneakademije, pe{adijskog smera,nedavno su na poligonu “ Me|a”

ga|ali iz borbenog vozila pe{adije M80.Ga|awem je rukovodio potpukovnik MidhatKrlu~ iz Odseka za pe{adijsko naoruàweKatedre naoruàwa i vojne opreme VA.

Streli{te “Me|a”, pored uslova za

pripremna i {kolska ga|awa iz streqa~kognaoruàwa, poseduje i automatizovani deonamewen za ga|awe iz naoruàwaoklopnih i mehanizovanih jedinica.

Studenti 128. klase imali su prilikuda prakti~no provere znawa ste~enau kabinetima i ve`bali{tima. Na triparalelne staze streli{ta OMJ budu}ioficiri su iz mesta i pokreta poga|aliciqeve udaqene 500 i 800 metara.Mitraqezi PKT7,62 mm i protivavionskitop 20 mm stavqali su na probu ume{nosti strpqewe studenata, koji su uz pomo}iskusnih stare{ina i nastavnika ostalina visini zadatka.

Potpukovnik Krlu~ izrazio jezadovoqstvo rezultatima ga|awa.

– Znawa i ve{tine usvojeni nave`bama u rukovawu naoruàwem ipoznavawu pravila ga|awa omogu}i}euskla|ivawe vatrenog dejstva sa takti~kimradwama i postupcima mehanizovanogodeqewa i voda, koji predstoje u daqojobuci studenata. Tako|e, studenti susagledali jedan od mogu}ih na~inapripreme, organizovawa i izvo|ewaga|awa po programima OMJ – rekao jepotpukovnik Krlu~.

I. POQANAC

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.20

Odnos pripadnika

norve{ke vojske prema

kolegama iz Srbije

ukazivao je na wihovu èqu

da uspostave me|usobno

poverewe kako bi i u

budu}nosti {to boqe

sara|ivali. Na kraju ve`be~lanovi srpskog hirur{kog

tima dobili su od

doma}ina ambleme i no`

sa oznakama norve{kog

medicinskog bataqona,

{to je simboli~no kazivalo

da su prihva}eni kao

pripadnici tog sastava.

N

S R P SK I V O J NI L E K A RI N A V E @ BI N AT O A U N O RV E [ KOJ

isu vi{e retke aktivnosti Vojske Srbije u me|unarodnoj voj-noj saradwi, a pojedini pripadnici na{ih oruànih snagave} su vi{e puta izvodili zajedni~ke ve`be ili u~estvovali umirovnim i humanitarnim operacijama. To u potpunosti vaìi za vojne zdravstvene radnike, koji su u posledwih nekoliko

godina zabeleìli veliki broj u~e{}a u raznim vidovima zajed-ni~kih me|unarodnih vojnih aktivnosti.

Oni su nedavno u~estvovali i na ve`bi Natoa “Hladan odgo-vor 2007”, koja je po~etkom marta odràna na krajwem severu Nor-ve{ke. Zanimqivo je da su neki od wih u~estvovali i mirovnoj mi-siji u Kongu, tako da sada imaju iskustva i iz ekvatorskog i iz po-larnog kruga. U~e{}e vojnog sanitetskog tima na ve`bi u Norve-{koj je jo{ jedan pokazateq sve intenzivnije me|unarodne vojne sa-radwe na{e zemqe, {to doprinosi ostvarivawu nekih teì{nihprioriteta spoqne politike Republike Srbije i sadràjnijemukqu~ivawu u evroatlantske integracije.

ZBRIWAVAWE RAWENIKA

Najpre je sredinom februara ove godine dvadeset devet sa-nitetlija – hirurga, anesteziologa, specijalista infektivne me-dicine i medicinskih tehni~ara iz Uprave za zdravstvo Mini-starstva odbrane (MO), sa Vojnomedicinske akademije, iz ni{keVojne bolnice, CVMU Beograd i VMC Novi Sad – otputovalo uKraqevinu Norve{ku, kako bi poha|ali “Takti~ki i trauma-kurs

za u~e{}e u mirovnim operacijama”. Kurs je odràn u Centruzdruènih sanitetskih slu`bi Norve{ke vojske (nalazi se u Se-

HIRURZI U

POLARNOM KRUGU

HIRURZI U

POLARNOM KRUGU

SARADWA

7/23/2019 038 Odbrana


21

svolmenu), a vodio ga je stru~wak svetskog glasa profesor XonPilgram-Larsen. Na{i zdravstveni radnici imali su priliku dase za jedanaest dana obaveste o svim detaqima rada hirur{kihtimova u mirovnim misijama, a za pokazano znawe dobili su ser-tifikat o zavr{enom kursu za mirovne operacije.

Nakon toga izabran je jedan hirur{ki tim, kako bi zajednosa norve{kim kolegama u~estvovao na ve`bi Natoa “Hladan od-govor 2007”. U timu su se na{li specijalista op{te hirurgije po-

tpukovnik dr Neboj{a \eni}, specijalista traumatolog potpukov-nik dr Goran Milojkovi}, ane-steziolog pukovnik dr Mili}Veqovi} i medicinski tehni~a-ri Nada Koci}, Verica Stefa-novi} i Javorka Blagojevi}.

Na{ hirur{ki tim u~e-stvovao je na ve`bi Natoa usastavu medicinskog bataqonaoruànih snaga KraqevineNorve{ke. Privilegija u od-nosu na doma}ine nije bilo,tako da su i na{i medicinskiradnici spavali u malim {a-

torima postavqenim na snegui u vre}ama za spavawe. Radneaktivnosti su se sastojale unaizmeni~nom deùrawu satri norve{ka hirur{ka tima,tokom kojih su trijaìrani,operativno i postoperativnozbriwavani i evakuisani “ra-wenici”.

”Sa terena su nepresta-no dovodili markirante” – ka-zuje potpukovnik dr Neboj{a\eni} – ”sa razli~itim vrsta-ma povreda. Markiranti suveoma dobro simulirali po-vrede od minsko-eksplozivnihsredstava na raznim delovimatela, ustrelne i prostrelnerane, ali i povrede termi~kimdejstvom. Mi smo radili poprincipima koje smo usvojilina kursu i {ematizovano smoproveravali vazdu{ne puteve,disawe, cirkulaciju, stawe sve-sti i obavqali kompletan pre-gled pacijenata. Kontrolori iposmatra~i su bili veoma za-dovoqni onim {to je demon-strirao srpski hirur{ki tim, a

~ast su nam svojom posetom uka-zali na~elnik General{tabaNorve{ke armije general Die-sen i na~elnik saniteta gene-ral Rosen. Posetili su nas inovinari, tako da smo se na{lii u reportaì na norve{koj na-cionalnoj televiziji i u wiho-vim novinama”.

Prvi deo ve`be odràn jeu bazi u Setermoenu, ali je on-da stigla naredba o prebaciva-wu na sever. Kompletna bolni-ca je za nekoliko sati razmon-

tirana, stavqena na to~kove, azatim ponovo podignuta i sta-

vqena u funkciju ~etrdeset kilometara daqe. Pripadnici na{egtima su se aktivno ukqu~ili u postupak prebacivawa bolnice,{to ih je jo{ vi{e zbliìlo sa qudstvom norve{kog medicinskogbataqona. Doma}ini su im objasnili da su vojne baze i sva nase-qa u okolini ostaci jedinica koje su tu bile stacionirane u vre-me “hladnog rata”. Te informacije i ukupan odnos ukazivali su dapripadnici Norve{ke vojske ele da sa kolegama iz Srbije stek-nu me|usobno poverewe, kako bi i u budu}nosti {to boqe sara-

|ivali. Na kraju ve`be od doma}ina su za uspomenu dobili neko-liko amblema i no` sa ozna-kama norve{kog medicinskogbataqona, {to je simboli~nokazivalo da su prihva}eni kaopripadnici tog sastava.

AKREDITIVIZA MIROVNE

OPERACIJE

Medicinski tehni~ar u ni-{koj vojnoj bolnici Nada Koci}nosi lepe utiske sa severaNorve{ke, mada joj je, kako ka-

è, ipak vi{e prijala ekvato-rijalna klima, koju je osetila umisiji u Kongu. “ Druìle smose sa medicinskim tehni~arimaiz Norve{ke i [vedske” – ka-è Nada. – “Razmewivali smoiskustva i pomagali jedni dru-gima”. Wena koleginica Javor-ka Blagojevi} tvrdi da u izvr-{avawu sanitetskih zadatakana ve`bi nije bilo ni~ega {tobi woj bilo nepoznato. “Kodnas smo mnoge stvari radiliintenzivnije” – isti~e Javorka– jer smo mi, naàlost, imalipravi rat, dok oni samo simu-liraju ratne igre”.

Traumatolog potpukovnik Go-ran Milojkovi} imao je prili-ku da na ve`bi uporedi na{e inorve{ke doktrinarne stavo-ve i principe za rad u poq-

skim uslovima i izvede zakqu-~ak da me|u wima nema razlika.Nivo i kvalitet pruàwa op{temedicinske i stru~no-specija-listi~ke pomo}i u norve{koj isrpskoj vojsci je veoma sli~an,samo {to Norveàni na vi{im

nivoima zdravstvene za{titekoriste civilne zdravstveneinstitucije. “Principi ratnehirur{ke doktrine su univer-zalni” – tvrdi potpukovnik Mi-lojkovi}. – “Samo {to Norve-àni imaju sistem sanitetskogorganizovawa sa vi{e civilnihstruktura, tako da nisu potpunoobu~eni za ratne uslove. Na{ihirurzi ne samo da prolazekroz sistem {kolovawa u komese velika pa`wa pridaje rat-nim povredama, ve} imaju i zna-

~ajna ratna iskustva”. Ina~e,naj~e{}e ratne povrede su po-

VE@BA NATOA NA SEVERU NORVE[KE

Srpski hirur{ki tim pratio je pokaznu ve`bu, u kojoj suzdruèno u~estvovale tenkovske, inìwerijske, helikopterske ipe{adijske jedinice iz 21 zemqe ~lanice Severnoatlantskogsaveza. Na ve`bi izvedenoj u neobi~nom polarnom ambijentu,ukupno je angaòvano 8.200 vojnika i oficira. ^lanovi na{eg

tima su se obavestili i o raznovrsnom naoruàwu i drugoj voj-noj opremi koja je kori{}ena.

Ve`bi su prisustvovali ministar odbrane KraqevineNorve{ke, na~elnik G[ Norve{ke vojske, akreditovani vojniata{ei i brojni novinari.

PotpukovniciNeboj{a \eni} i Frank Berg

razmewuju dràvne i vojne simbole

ISKUSTVA IZ RATA

Norve{ki partner uputio je molbu Sektoru za politiku od-brane MO da na{i zdravstveni stru~waci pripreme prezenta-cije, vezane za iskustva iz ratne hirurgije u balkanskom kon-fliktu. Potpukovnici dr Neboj{a \eni} i dr Goran Milojkovi}su odabrali da prikaù rad Vojne bolnice u Ni{u i isturenehirur{ke ekipe u \akovici, tokom rata 1999. Prezentacije supored uslova za rad prikazale i dosta ratnih rana, kao i na~i-ne primarne i definitivne hirur{ke obrade. Izlagawa su savelikim zanimawem pratili ~lanovi tri norve{ka hirur{katima i celokupno osobqe medicinskog bataqona.

“Po{to su na mnogim fotografijama mogli da prepoznajuna{a lica u ratnim situacijama i za operacionim stolom” – go-vore potpukovnici \eni} i Milojkovi} – “na{ medicinski kre-dibilitet je jo{ vi{e porastao. Izme|u ostalog, pokazali smoim i grad Ni{ pod kasetnim bombama i rane koje su od wih na-stajale”.

7/23/2019 038 Odbrana


SRPSKAHIRURGIJA U

NORVE[KIMUSLOVIMA

vrede ekstremiteta (70 do 80 posto), dok se najve}a smrtnost be-leì posle povreda grudnog ko{a, abdomena ili glave.

U~e{}e na{ih sanitetskih radnika na ve`bi u Norve{koj

deo je saradwe predvi|ene protokolom koji su potpisale mini-starstva odbrane na{e zemqe i Kraqevine Norve{ke. “Vero-vatno je trebalo da na ovaj na~in steknemo neophodne akrediti-ve” – kaè zamenik upravnika Vojne bolnice u Ni{u potpukovnikdr Neboj{a \eni} – “kako bismo zajedno sa norve{kim medicin-skim timom u~estvovali u mirovnim operacijama”. U ovom tre-nutku zajedni~ko u~e{}e moè se o~ekivati na prostoru Avgani-

stana, gde Norveàni od 2003. imaju timove za rekonstrukciju inadzor nad lokalnom bolnicom i gde izvr{avaju zadatke sanitet-ske podr{ke nema~kog kontingenta, koji je sme{ten na severu Av-ganistana. Razgovora o tome je bilo, ali kona~na realizacija jeizvesna tek kada Skup{tina Republike Srbije odobri u~e{}e na-{ih sanitetskih radnika u mirovnoj misiji. Za sada s ponosomisti~emo da su predstavnici srpskog vojnog saniteta dostojnopredstavili na{u zemqu i vojsku na ve`bi Natoa, ali i da su us-postavili odli~ne odnose sa pripadnicima Norve{ke vojske.

“Posle zavr{etka ve`be” – govori potpukovnik \eni} –“osetili smo da su nas Norveàni prihvatili ne samo stru~no i

profesionalno ve} i qudski”. Zoran MILADINOVI]

15. april 2007.22

SARADWA

RATNA UNIFORMAVe`ba na kojoj u~estvuju pripadnici iz vi{e oruànih

snaga pravo je mesto i za upore|ivawe naoruàwa i vojneopreme. Medicinski radnici iz Vojske Srbije brzo su zakqu-~ili da je wihova medicinska oprema dobra, ali i zastarela,po{to Norveàni imaju medicinska sredstva novija od na-{ih, dok [ve|ani raspolaù opremom koja predstavqa po-sledwu re~ tehnike.

Ipak, u jednom delu su i stare{ine i vojnici Natoa zavi-deli predstavnicima srpske vojske. Naime, srpski hirur{kitim nosio je ratnu uniformu sa vetrovkom, podode}om, ~izma-ma i drugim detaqima, koji su se pokazali kao odli~ni za zim-ske uslove na severu Norve{ke. Vi{e oficira iz zemaqa ~la-nica Alijanse zanimalo se za uniformu Vojske Srbije, uz oba-

vezna pitawa da li je re~ o standardnoj uniformi.

Medicinsko zbriwavawe rawenika sa te{kimopekotinama

SRPSKAHIRURGIJA U

NORVE[KIMUSLOVIMA

Na inicijativu Ministarstva odbrane Kraqevine Norve-{ke, Vojni sanitet te zemqe je, u okviru srpsko-norve{ke sa-radwe, organizovao dvonedeqni pro{ireni kurs hirurgije. Ugrupi srpskih lekara koji su do{li u Norve{ku bilo je {est hi-rurga i 24 anesteziologa i specijalizovana medicinska tehni-~ara. Ciq kursa je bio da se srpsko medicinsko osobqe pri-premi za angaòvawe u okviru norve{kih sanitetskih jedinicau me|unarodnim operacijama.

”Ministarstvo odbrane Norve{ke i Vojni sanitet smatrajuda }e ova ve`ba oja~ati sanitetske kvalifikacije obe zemqe,

kao i sposobnosti wihovog sanitetskog osobqa da u~estvuju u me-|unarodnim operacijama, naro~ito imaju}i u vidu ponudu Srbijeda na tom poqu bude izvor snaga za Norve{ku u okviru operacijaUN-a i Natoa”, kaè major Tor Ole Vormdal, koji ve} dve godineradi na saradwi srpskog i norve{kog saniteta kao projekt-koor-dinator u Vojnom sanitetu Norve{ke.

”Od jedanaest stavki opisanih u Ugovoru o saradwi izme-|u dve zemqe, aktivnosti vezane za angaòvawe srpskog medi-cinskog osobqa u ISAF bi}e prioritetne kao i donacija teren-ske bolnice nivoa 2, konfigurisane prema standardima UN iNatoa i odràvawe ~etvoronedeqnog kursa za instruktore uSrbiji u aprilu i maju. Ve} smo zapo~eli razmenu 12 srpskih inorve{kih lekara”, zakqu~uje major Vormdal.

Teì{te kursa bilo je na ratnoj hirurgiji, norve{kim sani-tetskim procedurama le~ewa i norve{koj sanitetskoj etici i mo-ralu. Osim toga, u~ilo se i o @enevskoj konvenciji i me|unarod-nom humanitarnom pravu, a dotaknute su i teme kao {to je pozna-vawe opreme i materijala koji se koriste u me|unarodnim ope-racijama kao i sistem norve{kog saniteta (struktura, funkcija,linija komande i raspodela odgovornosti).

Eirik Magnus Martinusen

(Preneto iz norve{kog vojnog lista FORSVARETS)

Rawenici (markiranti)stizali su sa boji{ta i dawu i no}u

7/23/2019 038 Odbrana


ve, koja }e, kako je rekao general Jevti},imati vi{estruki zna~aj. Ona otvara putprodubqavawu i razvoju postoje}ih nau~-no-obrazovnih kapaciteta, podrazumevarazmenu najkvalitetnijeg profesorskog ka-dra, a uslovi}e i napredak nau~nih i od-

brambenih potencijala i biti validnaplatforma za realizaciju evro-atlantskihintegracija.

Brigadni general Rudolf Urban sma-tra da su obrazovawe i nauka prave obla-sti za uspostavqawe saradwe. Univerzitetodbrane ê{ke okrenut je vojsci, a VMAima ono {to oni nemaju – bolnicu, pa je do-bra osnova za budu}u {iroku saradwu.

M. [.

23

SAJAM U NIRNBERGU

U Nirnbergu (Nema~ka) odràn je 34.sajam lova~kog, sportskog i slu`benogoru`ja, municije i opreme – IWA 2007. go-dine. Na wemu preovladavaju oru`je ioprema nameweni za civilnu upotrebu(lov, sportsko streqa{tvo, kamping), ali uposledwe vreme pojavquje se i oru`je ioprema za slu`benu profesionalnu upo-trebu.

Ovo je najve}i sajam te vrste u Evro-pi, na kome je ove godine bilo oko 1.000izlaga~a iz vi{e od 50 zemaqa i vi{e od30.000 posetilaca.

Iz na{e zemqe izlagala su preduze-}a ”Zastava oru je” i ”Prvi partizan” nazajedni~kom {tandu.

S. O.

MOTIVACIJA ZA[KOLOVAWE NAVOJNOJ AKADEMIJI

U okviru projekta ”[kolovawe ènana Vojnoj akademiji”, Odeqewe za studijeodbrane Instituta za strategijska istra-ìvawa sprove{}e empirijsko istraìva-we o ”Stavovima i motivaciji za {kolo-vawe na Vojnoj akademiji”.

Predvi|eno je da se istraìvawem

utvrde stepen obave{tenosti omladineSrbije o Vojnoj akademiji, stavovi premanovim modelima {kolovawa, percepcijaizazova, li~nih mogu}nosti i uspeha, ali io~ekivawa mladih od vojnoobrazovnihustanova i koliko je to u korelaciji sa po-rodi~nim, socioekonomskim i demograf-skim faktorima, te odre|enim li~nimsklonostima i interesovawima.

Istraìvawe }e se obaviti na re-prezentativnom uzorku u~enika sredwih{kola u svih 25 okruga na teritoriji Re-publike Srbije (61 grad i 67 {kola), pr-venstveno u gimnazijama i sredwim {ko-

lama odgovaraju}eg profila. S. S.

UKRATKO

U Vojnoj akademiji 4.aprila potpisan je ugovor odonaciji ra~unarske opreme,

kojom Francuska pomaè mo-dernizaciju Kabineta za izu-~avawe francuskog jezika.

Izaslanik odbraneFrancuske potpukovnik Tije-ri Navres, sa saradnicima,posle sastanka sa dekanomVojne akademije pukovnikomprof. dr Joòm Siva~ekom inajodgovornijim stare{ina-ma i profesorima, obi{ao jeKatedru stranih jezika, gde je imao prilikuda razgovara sa polaznicima i uveri se ukvalitet nastave.

Francuska je u prethodnom perioduve} ulagala u opremawe kabineta stranih

U organizaciji Uprave za {kolstvoMinistarstva odbrane krajem marta odr-

àn je stru~ni skup na temu “Utvr|ivaweciqeva {kolovawa i usavr{avawa ofi-cira i podoficira u skladu sa misijama izadacima Vojske”.

Na skupu je bilo re~i o uskla|ivawunastavnih planova i programa za {kolo-vawe i usavr{avawe oficira i podofi-cira sa novim organizacionim re{ewima,

misijama i zadacima Vojske Srbije, daqojpodr{ci teku}im i predstoje}im reform-

skim procesima u sistemu odbrane, uskla-|ivawu sistema vojnog obrazovawa saobrazovnim sistemom Republike Srbije isa savremenim svetskim dostignu}ima, te ostvarawu uslova za {to efikasnije oba-vqawe obaveza koje proisti~u iz ukqu~e-wa u Program Partnerstvo za mir.

S. S.

U S A V R [ A V A W E O F I C I R A I P O D O F I C I R A

S A RA D WA V MA I U N IV ER Z IT E TA O DB R AN E ^ E[ KE

jezika, dok bi ova donacija trebalo da omo-gu}i jo{ boqe uslove za savladavaweosnovnih i naprednih kurseva koje Katedra

organizuje.S. P.

Usali Nau~no-nastavnog ve}a 11. apri-la odràna je konferencija za {tam-pu o temi ”Zajedni~ke doktorske stu

dije Univerziteta odbrane ê{ke i VMA”,na kojoj su govorili na~elnik VMAgeneral-major prof. dr Miodrag Jevti}, prof. dr

Mirjana Vanovi}, na~elnik Sektora za{kolovawe i nau~noistraìva~ki radVMA, brigadni general Rudolf Urban, rek-tor Univerziteta odbrane ê{ke i prof.Ale{ Macela, direktor Centra za napred-ne studije Fakulteta vojne medicine toguniverziteta.

Na konferenciji je saop{teno da jepostignut dogovor o saradwi te dve ustano-

D O N A C I J A F R A N C U S K E V O J N O J A K A D E M I J I

DOGA\AJI

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.24

ZA[TITA

Zvani~ni podaci MUP pokazuju da su lane gra|ani Srbije legalno posedovali1.106.150 komada oru ja, od ~ega je skoro polovina bilo lova~ko oru je.Do kraja februara ove godine ta brojka se uve}ala za 1.397 komada, kolikoje MUP izdao dozvola posle Uredbe Vlade od 18. januara, o legalizacijioru ja koje je dozvoqeno da poseduju gra|ani.

BLIZU AMERI^KOG PROSEKA

Istovremeno, istraìvawe nevladine organizacije SAFEWORLD, ra|eno2004. godine za Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i isto~nojEvropi (SEESAC) pri Programu Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP), govori da uSrbiji, na svakih 100 qudi ima 14,7 komada registrovanog oru ja, po ~emu je naprvom mestu na Balkanu.

U Bosni i Hercegovini je na 100 qudi registrovano 9,3 cevi, Hrvatskoj 8,4,Makedoniji 7,7, u Bugarskoj 3,9 cevi, dok je Crna Gora najblià srpskom prosekusa 13,2 cevi na 100 qudi.

Mada nema zvani~nih podataka o koli~ini nelegalnog oru ja u Srbiji, proce-ne istog istraìvawa govore da je bilo oko 944.000 komada kratkih i dugih cevi.

Doda li se broju legalnog i ilegalnog oru`ja kod gra|ana i 46.986 cevi uposedu pravnih lica, ukqu~uju}i i firme za obezbe|ene (prema istraìvawu SAFE-WORLD), ukupna koli~ina pi{toqa, revolvera, obi~nih, automatskih i lova~kihpu{aka i sli~nog oru ja u Srbiji dostiè brojku od skoro 2,1 milion!

Srbija zauzima i veoma visoko mesto u svetskim razmerama po broju legal-nog oru ja po doma}instvu i pribliìla se svetskom rekorderu SAD.

U Srbiji, u proseku, oru je poseduje 42 odsto doma}instava, od 2,5 miliona,koliko ih je bilo prema popisu iz 2002. godine, dok je u SAD svako drugo doma}in-stvo naoruàno (blizu 50 odsto). U naoko miroqubivoj [vajcarskoj ~ak 36 odsto

doma}instava ima oru je, dok je u Britaniji, zbog strogih zakona, svega pet odstodoma}instava legalno naoruàno.

SKRIVENAOPASNOST

Kada bi kojim slu~ajemu Srbiji zaratile legalneoruàne formacije (vojska

i policija), sa jedne strane,a sa druge – {to legalno,{to nelegalno naoruàni

gra|ani, debqi kraj izvuklibi oni iza kojih stoji

dràva, jer gra|ani posedujudvostruko vi{e oru`ja.

Naspram oko milion cevikoje pripadaju oruànoj

snazi na{e zemqe, nalazi sevi{e od dva miliona raznog

oru`ja u posedu gra|ana.

M A L O K A L I B A R S K O O R U @ J E

I L A K O N A O R U @ A W E

7/23/2019 038 Odbrana


25

Ogromna koli~ina oru`ja dovela je i do wegovog zna~ajnogudela u kriminalnim radwama. U Srbiji je 2005. godine vatrenimi eksplozivnim oru jem po~iweno 1.295 krivi~nih dela – 37 ubi-stava (oko polovine svih ubistava), 57 ubistava u poku{aju, 12 ra-wavawa i vi{e od 850 razbojni{tava.

Istovremeno 15 odsto samoubistava po~iweno je tim oru`-jem, {to je relativno malo u pore|ewu sa SAD, gde je 54 procena-ta samoubica poseglo za vatrenim oru jem.

Iako podaci o broju malokalibarskog i lakog oru ja (SALW) uposedu Vojske Srbije i policije nisu dostupni, procene organiza-cije SAFEWORLD govore da vojska ima oko 200.000 komada cevi (uz589.016 komada u magacinima). Policija, @andarmerija i Carinaposeduju 53.100 komada. Ukoliko se toj brojci doda i 90.000 cevina zalihama, stiè se do brojke od oko 940.000 komada.

Da je re~ o najrasprostrawenijem i izuzetno efikasnom oru`-ju – pravom oru`ju za masovno uni{tewe – pokazuju procene da usvetu ima oko petsto miliona komada malokalibarskog i lakogoru`ja, od koga svakog minuta neko pogine. Godi{we, u oruànimsukobima od SALW strada 300.000 qudi i jo{ 200.000 u krimi-nalnim aktivnostima. Posledwih deset godina pro{log veka 90odsto `rtava (tri miliona qudi) stradalo je upravo od SALW, adve tre}ine bili su civili.

NA KOSMETU NAJMAWEREGISTROVANOG ORU@JA

Najmawe registrovanog malokalibarskog i lakog naoruàwau posedu gra|ana u regionu ima na Kosovu i Metohiji, u proseku1,7 na sto stanovnika, odnosno ukupno 33,939 cevi, kako pokazujupodaci organizacije SAFEWORLD od juna 2006. godine.

SEESAC

Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj iisto~noj Evropi (SEESAC) jeste zajedni~ki projekat Progra-ma Ujediwenih nacija za razvoj ( UNDP ) i Pakta za stabil-nost jugoisto~ne Evrope za kontrolu malokalibarskog i la-kog naoruàwa (SALW) sa sedi{tem u Beogradu.

Pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hr-

vatsku, Makedoniju, Moldaviju, Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru.Centar pruà tehni~ku, logisti~ku i materijalnu po-mo} zemqama regiona u oblasti zakonodavnih i normativ-nih pitawa, kontroli prometa, prikupqawa i uni{tavawavi{kova ili zaplewenog lakog naoruàwa. Jedan od zada-taka Centra formiranog 2002. godine jeste i podizawe ni-voa svesti gra|ana o opasnostima koje nose nelegalno po-sedovawe i promet malokalibarskog i lakog naoruàwa.

U SALW prema me|unarodnim standardima spada ma-lokalibarsko i lako oru`je. Malokalibarsko je oru`je zali~nu upotrebu, kao {to su pi{toqi, revolveri, pu{ke iautomatske pu{ke. Lako oru je je oru je koje koristi grupaqudi, i u tu kategoriju spadaju te{ko automatsko oru je, ka-libra do 30 milimetara, prenosni raketni baca~i i lakiminobaca~i.

Adrijan Vilkinson je ma-gistar eksplozivne tehnike ianalize me|unarodnih sukoba. Ubritanskoj armiji bio je 15 godi-ne vi{i tehni~ar za municiju, aoperativno iskustvo u demonti-rawu eksplozivnih naprava ste-kao je u Severnoj Irskoj, na Fo-klandskim ostrvima, u Albaniji,Bosni, na Zapadnoj obali i u Ga-zi na Bliskom istoku.

Nalazio se na visokimfunkcijama u me|unarodnim inevladinim organizacijama, astru~ne savete u oblasti ukla-

wawa eksplozivnih sredstava pruào je Me|unarodnom komi-tetu Crvenog krsta, UN, Evropskoj komisiji i nacionalnimvladama.

Kao ekspert UNDP u~estvovao je u izradi Vodi~a za bezbed-no i efikasno prikupqawe i uni{tavawe malokalibarskog i

lakog oru`ja . Na ~elu Centra za kontrolu lakog naoruàwa uBeogradu je od 2003. godine.

na. Problem je, zapravo, u primeni. Iskustvo mora da pokaè ko-like treba da budu minimalne kazne za nelegalno posedovaweoru ja, a ne neke teoretske maksimalne kazne. Sve dok ne dobijemopregled veli~ine kazni koju donose srpske sudije za nelegalno po-sedovawe oru ja, ne moèmo dati pravi komentar o efikasnostiprimewivawa zakona.

Ipak, ~iwenica da, u pore|ewu sa zemqama u regionu, jo{uvek veliki broj gra|ana poseduje nelegalno oru je govori o tomeda bi se moglo i trebalo u~initi vi{e po tom pitawu. Ovo je, na-ravno, politi~ko pitawe za srpske vlasti. Jo{ jedna problemati~-na oblast u Srbiji jeste regulisawe upotrebe oru ja u privatnim

firmama za poslove obezbe|ewa. Sve druge zemqe u regionu usvo-

A

mnestije su sloène aktivnosti i zahtevaju vrlo pa`qivo pla-nirawe i podsticaje, koje bi trebalo da podràvaju dobroosmi{qene kampawe ja~awa svesti i informisawa javnosti,smatra gospodin Vilkinson. Proglasiti amnestiju bez pret-

hodnog rada na pripremi civilnog stanovni{tva ili razvijawapodsticaja verovatno nema velikog efekta, a moglo bi ~ak i nega-tivno uticati (u smislu razvijawa predrasuda) na budu}i rad u tojoblasti. Kada je re~ o posledwoj dobrovoqnoj predaji oru`ja uSrbiji, SEESAC nije konsultovan, ali je spreman da ubudu}e pruìsvu stru~nu i savetodavnu pomo}.

Koliko su srpski zakoni liberalni i da li omogu}avaju laku nabavku oru`ja, odnosno, koliko su strogi prema vlasnicima nelegalnog malokalibarskog i lakog oru`ja?

– Te{ko je dati kratak odgovor na to pitawe, jer treba pruì-ti objektivne dokaze da bismo bili precizni. Nema sumwe da bizakon mogao da se poboq{a (kao i u mnogim drugim zemqama), ali

{to se ti~e Srbije postoji jo{ efikasna regulativa u smislu zako-

VI[ESTRUKINEGATIVNI

EFEKTI[ef Centra za kontrolu lakog naoruàwa ujugoisto~noj i isto~noj Evropi (SEESAC) Adrijan

Vilkinson, u intervjuu za magazin “Odbrana”ocenio je da u Srbiji, u pore|ewu sa susednim

zemqama, veliku koli~inu oru`ja poseduju civilii istovremeno izrazio sumwu u efikasnost

progla{ene amnestije

Legalna formacija, kao {to je Kosovska policijska slu`ba,ima 6.954 cevi, od toga 6.846 pi{toqa glok 9h19 mm, dok su osta-lo pu{ke, automati i automatske pu{ke (HK MP-5 i AK-47).

Kosovski za{titni korpus ima na raspolagawu 2.200 kratkihi dugih cevi, ali je 1.800 komada u magacinima pod kqu~em Kfora.

7/23/2019 038 Odbrana


ZA[TITA

15. april 2007.26

jile su konkretne propise kojima se reguli{e to pitawe u slu~ajuprivatnih firmi za poslove obezbe|ewa, u {ta spada posedova-we, no{ewe i skladi{tewe vatrenog oru`ja. Potrebno je hitnousvojiti takve propise i u Srbiji.

[ta biste mogli da preporu~ite da bi se u Srbiji sma-wio broja malokalibarskog i lakog oru`ja?

– Vlada Srbije trebalo bi da sara|uje sa {to vi{e zainte-resovanih na razvoju i sprovo|ewu realisti~ne kampawe dobro-voqne predaje i prikupqawa oru ja, koju treba da podràvaju od-govaraju}i podsticaji.

Podaci koji bi se mogli iskoristiti za kreirawe takve kam-pawe ve} postoje u Istraìvawu o malokalibarskom i lakom oru`-ju Republike Srbije, koju je radila nevladina organizacija S FE

-WORLD. Koli~ina lakog oru ja u jednoj zemqi sloèno je pitawe.Najboqi pristup je onaj koji }e se baviti i nabavkom oru ja u ze-mqi, i potra`wom za tim oru jem. Jedino ako se pozabavimo pro-blemom u celini moèmo se nadati da }e to imati stvarnog efektana koli~inu lakog oru ja u zemqi.

Zbog toga Program aktivnosti UN o pitawu nelegalnog malokalibarskog i lakog oru`ja poziva zemqe da razviju sveobuhvatne nacionalne strategije koje }e se baviti problemima vezanim za nekontrolisano {irewe takvog oru`ja.

Premda Nacrt nacionalne strategije o malokalibarskog i lakog oru`ja postoji u Srbiji od 2005, Skup{tina ga nikada nijeformalno usvojila, zbog ~ega je wegovo sprovo|ewe moralo bitiodloèno.

Kakva su iskustva Centra za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i isto~noj Evropi sa otkupom oru`ja od gra-|anstva?

– UN finansijski ne podràva programe otkupa od gra|anstva.Iskustvo u drugim zemqama je pokazalo da to ne funkcioni{e sred-woro~no ili dugoro~no gledano, a kratkoro~no moè dodatno pod-

sta}i pove}awe koli~ine oru ja, jer }e kriminalci ili nepo{teni

Tokom prethodne amnestije, sprovedene u vreme operacije

“Sabqa” 2003. godine, gra|ani su predali oko 48.000 komadaoru ja i minsko-eksplozivnih sredstava i vi{e od 2,3 miliona ko-mada municije.

U okviru programa smawewa koli~ine SALW, u Srbiji je od2003. godine uni{teno oko 88.000 komada zaplewenog oru`ja ivojnog i policijskog oru ja, koje je progla{eno za vi{ak.

Novica ANDRI]

VESELI SVATOVI OBORILI AVION

Prema beogradskoj agenciji Fonet, oktobra 2003. go-dine, veseli svatovi su zdruènom paqbom oborili sport-ski avion. Pilot i putnik su ozbiqno povre|eni. Jednomo-torni avion UTVA-75 leteo je iznad svatova u selu Ratina,160 kilometara zapadno od Beograda.

Druga~ijeg raspoloèwa bio je me{tanin Sijeriwske

Bawe, koji je krajem januara ove godine lokalnog policajcanapao na “staromodan” na~in – strelom! Na sre}u, polica-jac nije povre|en, a napada~ oru jem sopstvene proizvodwe,qut na ~uvare reda, dobio je 30 dana zatvora.

Prema Zakonu o oru`ju i municiji Republike Srbije oru ja sa tetivom (luk i strela, samostrel i pu{ka za pod-vodni ribolov) mogu se nabavqati samo uz odobrewe Mini-starstva unutra{wih poslova.

MUP je lane zaplenio 36.175 komada raznog oru`ja,delova oru`ja i municije, od ~ega 127 komada automatskogoru`ja, 724 pi{toqa i revolvera, 191 komad lova~kogoru ja, 165 komada minsko-eksplozivnih sredstava.

gra|ani poku{ati da izvuku finansijsku korist iz tog procesa. Po-stoje druge mogu}nosti podsticaja, koje su se pokazale uspe{nim.

Kakav je uticaj kompjuterskih igrica, naj~e{~e “puca~-kih”, na decu i omladinu i razvijawe kulta oru`ja i we-gove upotrebu?

– Ovo je sloèno pitawe i dosta se istraùje {irom sveta.

Nema sumwe da takve igre uti~u na de~ake, ali stepen u kojem onipostaju neosetqivi prema nasiqu, ili u kojem ih to podsti~e da ne-legalno poseduju oru je jo{ uvek je predmet estoke rasprave.

Da li }e se i na koji na~in Centar za kontrolu lakog na-oruàwa u jugoisto~noj i isto~noj Evropi ( SEESAC )ukqu-~iti u sanaciju posledica eksplozije u vojnom skladi{tu kod Para}ina. Da li planira neke preventivne akcije kada je re~ o skladi{tima municije, da se sli~ni inci-

denti ne bi dogodili?

– Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i isto~-noj Evropi predloìo je vi{e mera tehni~ke podr{ke Ministar-stvu odbrane krajem 2006. godine. UNDP Srbija i Centar su tako-|e zapo~eli aktivnosti nabavke odre|ene tehni~ke opreme, koja bise mogla upotrebiti u sprovo|ewu bezbednih, brzih i efikasnih

operacija uklawawa eksplozivnih naprava u zoni skladi{ta muni-cije u Para}inu. Nabavka opreme, zajedno sa paketom materijalaza obuku, ubrzo }e biti okon~ana.

Na koji na~in promet i posedovawe nelegalnog maloka-libarskog i lakog oru`ja ( SALW) uti~e na bezbednost po-jedinca ali i regiona u celini?

– Promet nelegalnim oru jem i velika koli~ina u posedu gra-|ana Balkana deluju vi{estruko negativno, jer podsti~u kriminal,stvaraju ose}aj nesigurnosti kod pojedinca, ali i podrivaju anga-òvawe na spre~avawu konflikta i uspostavqawe mira. Sve todirektno podriva vladavinu zakona i ugroàva qudska prava, po-ve}ava prag nasiqa i negovawe kulta oru`ja. Istovremeno ras-plamsava tenzije u dru{tvu i negira mere izgra|ivawa poverewa isigurnosti. Ni{ta mawe nije zna~ajno {to direktno negativno uti-~e na strana ulagawa i turizam.

U akcijama predaje nelegalnog oru`ja koje su organizovaleme|unarodne snage na Kosmetu u saradwi s UNDP od juna 1999. dokraj septembra 2003. godine predato je 11.406 cevi i oko pet mi-liona komada municije.

U Albaniji, iz ~ijih je vojnih i policijskih magacina u vremeraspada dràve 1997. godine, odneto oko 550.00 komada oru ja i

900.000 miliona komada municije, u nelegalnom posedu ima jo{oko 180.000 cevi. U Bugarskoj u ilegalnom posedu ima 160.000, au Crnoj Gori 64.500 cevi.

DOZVOLE ZA ORU@JE

Radi obezbe|ivawa {to ve}eg stepena li~ne i imovinske si-gurnosti gra|ana, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva unu-tra{wih poslova, 18. januara 2007. usvojila Uredbu o izdavawuoruànog lista, odnosno, odobrewa za dràwe oru ja.

Uredbom je omogu}eno vlasnicima oru ja koji nemaju oruànilist da u narednih 30 dana podnesu zahtev da im se on izda, a dapri tom ne moraju da dokazuju poreklo oru ja. Vlasnici koji preda-ju oru je ~ije je dràwe ili no{ewe zabraweno, ne}e odgovarati.Na poziv se odazvalo 7.698 gra|ana koji su podneli zahtev za le-

galizaciju raznih vrsta oru ja, ukqu~uju}i 1.381 pi{toq, 242 re-volvera i oko 4.500 komada lova~kih pu{aka i karabina. Pozi-tivno je re{eno 1.397 zahteva.

Istovremeno, gra|ani su bez posledica predali 757 komadaoru`ja ~ije je posedovawe zakonom zabraweno ili im vi{e nijepotrebno, a i 11.566 komada municije.

7/23/2019 038 Odbrana


IIz godine u godinu u Srbiji ima sve vi{e bubre`nih bolesni-ka tako da brojka od oko pet stotina novih obolelih godi{we,koji imaju potrebu za dijalizom ili transplantacijom, oprav-dava izjave stru~waka da moèmo govoriti o svojevrsnoj epi-demiji. Trenutno se u na{oj zemqi na programu hemodijalizenalazi oko 3.500 bolesnika, od kojih kod wih 2.500 postoji

potreba za transplantacijom bubrega. Na listi ~ekawa nalazi ihse oko osam stotina. S obzirom na veliki broj novih bolesnika, uve}im gradovima centri za dijalizu rade u tri ili ~ak ~etiri sme-ne, a neki bolesnici iz Beograda na dijalizu odlaze i u okolne ma-we gradove. Od bolesnika koji su, stru~no re~eno, transplatibil-ni relativno mali broj wih, svega 20 do 30 posto, ima ivog dava-oca organa dok ih ve}ina ~eka kadaveri~ni bubreg. Re~ je o bubre-gu osobe koja je doìvela mo`danu smrt, a koja je za ìvota zave-{tala organe ili je porodica umrlog nakon nastupawa mo`danesmrti dala pristanak da se wegovi organi transplantiraju. I dokbubre`ni bolesnici imaju alternativu u le~ewu, jer uz pomo} ”ve-{ta~kog bubrega” ìve slabijim kvalitetom ìvota vi{e decenija,za bolesnike kojima je potrebna transplantacija jetre ili srca,jedini na~in da ih dobiju jeste kadaveri~ni organ. Zbog wih, ali isvih ostalih bolesnih i trenutno zdravih qudi u Srbiji, neophodnoje razviti program kadaveri~ne transplantacije. Da bi se to dogo-dilo, osim institucionalnih re{ewa, prvenstveno je potrebnopromeniti na~in razmi{qawa gra|ana koji nisu svesni da su ve}i

izgledi da im zatreba transplantirani organ nego da }e wihov or-gan trebati nekom drugom.

27

Krajem 2002. godine Vojnomedicinska akademija je uz odobre-we svih nadle`nih institucija pokrenula akciju zave{tawa organa~iji je jedan od idejnih tvoraca bio pukovnik prof. dr Zoran Kova-~evi}, na~elnik Klinike za nefrologiju VMA i jedan od na{ih sa-govornika. Promo-ciji su prisustvova-li tada{wi mini-star zdravqa TomicaMilosavqevi} i na-

~elnik VMA ZoranStankovi} koji su me-|u prvima zave{taliorgane, te sada{wina~elnik VMA, gene-ral-major prof. drMiodrag Jevti}. Je-dan od ciqeva akci-je, kako obja{wavaprofesor Kova~e-vi}, bio je da se ubr-za proces dono{ewamodernog zakona otransplantaciji so-lidnih organa kojibi predstavqao os-

ZAVE[TAWE ORGAN A

Srbija je u oblasti zave{tawa

organa pri samom dnu u Evropi.

Do sada je organe zave{talo oko

16.000 gra|ana. A da bi se

pove}ao broj kadaveri~nih

transplantacija potrebno je da

to urade dva do tri miliona

gra|ana. Jedan od osnovnih

razloga {to nismo ni blizu te

brojke jeste neobave{tenost

gra|ana. Svako od nas treba da

zna da je deset puta ve}a

verovatno}a da nam zatreba

organ nego da nam se desimo`dana smrt.

DAR

@IVOTAVREDAN

Pukovnik prof. dr Zoran Kova~evi}

7/23/2019 038 Odbrana


ZDRAVSTVO

15. april 2007.28

novu za formirawe Nacionalnog programa za transplantaciju or-gana.

– Osim toga, eleli smo da putem medija obi~nom gra|aninu

pribliìmo problem bolesnih qudi i ukaèmo na humanost sa-mog ~ina zave{tawa organa, jer je daleko neizvesnije ìveti uzemqi koja nema nacionalni program za transplantaciju organanego u onoj koja ga ima. Taj program zna~io bi sigurniju budu}nostza sve nas jer niko ne zna {ta ga ~eka. @eleli smo i da razbije-mo sujeverje koje dosta uti~e na odluke na{ih gra|ana da ne do-niraju organe. Pla{e se da }e, ukoliko sada zave{taju organe,prizvati zlu sudbinu – kaè profesor Kova~evi}.

Zbog ~ega je zna~ajno da zave{tamo organe?Razvoj biomedicinskih nauka i unapre|ewe medicinske

tehnologije omogu}ili su odràvawe cirkulacije i funkcije po-jedinih organa, uprkos nepovratno o{te}enoj mo`danoj funkci-ji. To je otvorilo put dobijawu organa od osoba sa mo`danomsmr}u, odnosno kadaveri~nim transplantacijama. Iz neznawa,

gra|ani ~esto mo`danu smrt vezuju za neku vrstu kome i zbog to-ga se javqa problem kada porodica treba da odlu~i o donacijiorgana stradalog srodnika. Dok je koma reverzibilno odnosnopovratno o{te}ewe mozga u kome se registruju wegove aktivno-sti, kod mo`dane smrti nema aktivnosti mozga, drugim re~imanema povratka. Dakle, iz kome se ~ovek moè probuditi ali izmo`dane smrti ne. Mo`danu smrt progla{ava ekipa od trojice

godini cena bila samo 20 posto od cene le~ewa bolesnika na di-jalizi. Dakle, ekonomske u{tede su ogromne za dràvu, a bole-snika kome je presa|en organ prati i kompletna psihofizi~karehabilitacija tako da oni mogu da zasnuju porodicu, postaju rad-no sposobni...

Trenutno u na{oj zemqi postoje tri centra za transplanta-ciju bubrega: medicinski fakulteti u Beogradu i Novom Sadu iVojnomedicinska akademija. Dediwe je referentni centar zatransplantaciju srca, dok su VMA i KC Srbije referentni cen-tri za transplantaciju jetre. Pre dve godine formirana je i Na-cionalna komisija za transplantaciju organa ali na{ sagovor-nik smatra da to nije dovoqno i da je potrebno mnogo vi{e anga-òvawa, pre svega Mini-starstva zdravqa, ali inas samih jer je osnovniproblem u nedovoqnoj or-ganizaciji.

– Poenta je u usvaja-wu modernog zakona iformirawu Nacionalneagencije za transplanta-ciju organa koja bi uz po-mo} neke marketin{ke ku-}e, pre svega, aktivnopromovisala donorskekartice i zna~aj zave{ta-

wa organa. S druge stra-ne, ako ne formiramo na-cionalni program zatransplantaciju organamora}emo da otvaramonove centre za dijalizu{to je mnogo skupqe – ka-è profesor Kova~evi}.

Vaè}im Zakonom o zdravstvenoj za{titi re-gulisana su pitawa uzi-mawa i presa|ivawa or-gana na principu pretpo-stavqenog pristanka, {to

zna~i da ukoliko za ivo-ta pismeno niste bili iz-ri~ito protiv davawa or-gana, po nastupawu mo-`dane smrti va{i organimogu biti uzeti za tran-splantaciju. U praksi le-kari prvo pitaju za dozvo-lu najbliè ~lanove po-rodice osobe koja je do-ìvela mo`danu smrt ioni su, ~esto, protiv.

Me|utim, pukovnikprof. dr Rajko Hrva~evi},zamenik na~elnika VMA ikoordinator Centra za

PORA@AVAJU]A STATISTIKA

Zbog nedostatka organa, transplantaciona medicinapostaje `rtva sopstvenog uspeha. U posledwih petnaest godi-na broj davalaca rastao je svega dva posto godi{we, dok brojbolesnika na listama ~ekawa raste za oko 15 do 20 postogodi{we. Podaci govore da oko 35 posto bolesnika sa lista~ekawa u Evropi umire ~ekaju}i organ, 35 posto ostaje na li-

sti ~ekawa, a samo 30 posto dobije novi organ.

STAV CRKVE

Sve organizovane svetske religije podràvaju donacijuorgana, smatraju}i je aktom plemenitosti i li~nim izborom.Srpska pravoslavna crkva je pre dve godine na Saboru, kojise tradicionalno odràva 14. maja, blagoslovila rad na

transplantaciji organa, kao {to su ga podràli i verski pr-vaci katoli~ke crkve, jevrejske i muslimanske zajednice.

lekara koji, zbog sukoba interesa, ne smeju biti ~lanovi timaza eventualnu transplantaciju. Oni prave zapisnik i u istori-ju o dijagnostici mo`dane smrti unose sve rezultate u~iwenihanaliza koje su neophodne kako bi se konstatovala mo`danasmrt.

PRINCIP PRETPOSTAVQENOG

PRISTANKA

U Srbiji organe je zave{talo oko 16.000 qudi, {to je veomamalo kada se zna da je za pove}awe broja kadaveri~nih transplan-tacija potrebno da to urade dva do tri miliona gra|ana. Vaè}imzakonom utvr|eno je da bubreg moè da da samo blizak srodnikbolesnika, a izuzetak su supru`nici koji pre transplantacije iduna eti~ki komitet kako bi se izbegli brakovi iz interesa. I dokse u razvijenim zemqama uradi svega deset do dvadeset posto ta-kozvanih ”living” transplantacija – od ìvih srodnika, a ostatak~ine kadaveri~ne, u na{oj zemqi situacija je obrnuta.

Osim toga {to je transplantacija najefikasniji vid le~ewa,ona je i najisplativija. U prvoj godini le~ewe bolesnika sa pre-sa|enim bubregom ko{ta od 16.000 do 20.000 evra, {to je dale-ko jeftinije nego u inostranstvu, a toliko novca godi{we potreb-no je izdvojiti za samo jednog pacijenta na dijalizi. Me|utim, ve}

u drugoj godini cena tro{kova le~ewa takvih bolesnika padne za50 posto od cene bolesnika koji su na hemodijalizi, da bi u petoj

7/23/2019 038 Odbrana


transplantaciju solidnih organa VMA, smatra da nije problemsamo u zakonu. On kaè da novi zakon koji se o~ekuje treba da dapozadinu za boqi kvalitet organizacije kadaveri~ne transplan-tacije u Srbiji. Tako|e, on isti~e da Austrija primewuje zakon ko-ji na isti na~in reguli{e pitawe transplantacije (pretpostavqe-ni pristanak) kao i u na{oj zemqi, i da ona spada me|u evropskezemqe sa najve}im brojem kadaveri~nih organa. Zbog toga profe-

sor Hrva~evi} zakqu~uje da nama treba vi{e od zakona – boqaorganizacija, promenasvesti i ozbiqna medij-ska kampawa, te da sukvalitetni stru~ni ti-movi jedino {to imamo uovom trenutku.

MO@E LI SE

KUPITI ORGAN

Jedno od pitawa ko-je se name}e kada govo-rimo o transplantacijiorgana, svakako je i ono

o mogu}im malverzaci-jama, dobijawu organapreko reda za novac. Otome profesor Kova~e-vi} kaè:

– Da bi jedan gra-|anin drugom dao bu-breg mora da postojiwihova imunolo{ka po-dudarnost. Lista ~eka-wa sa obra|enim bole-snicima nalazi se u Za-vodu za transfuziolo-giju Srbije i kada ima-

mo osobu koja je doì-vela mo`danu smrt, akoja je donor, prvo ra-dimo analize wegovihorgana da se vidi da liwihove funkcije zado-voqavaju kriterijumepotrebne za transplan-taciju. Istovremeno,wegova krv i par lim-fnih `lezda hitno se{aqu Zavodu za tran-sfuziologiju gde se ra-di imunolo{ki profilali i sve ostale neop-hodne analize. Tada se

29

ti podaci ubacuju u ra~unar koji izbacuje 30 do 50 bolesnikakoji su na listi ~ekawa, a imaju najbliì imunolo{ki profil.Spisak se dostavqa centru gde }e se uraditi transplantacija itada se bolesnici koje je izbacio ra~unar pozivaju. Zbog razli-~itih objektivnih okolnosti spisak se na kraju svede na ~etiri,pet bolesnika. Me|u wima prednost imaju mladi qudi i oni ko-jima je ìvot ugroèn. Sve to radi tim od deset do petnaest qu-di. Postavqaju se i pitawa da je mogu}e uraditi transplantaci-

ju u privatnim ordinacijama. Ja odgovorno tvrdim, po{to se svikoji radimo taj posao me|usobno vrlo dobro poznajemo, da zasada u Srbiji nema zloupotrebe niti prodaje organa – zakqu~u-je profesor Kova~evi}.

NOVI @IVOT

Trideset petogodi{wu Irenu Ranisavqevi} iz Pe}inacasreli smo na Vojnomedicinskoj akademiji gde joj je pre sedam godi-na ura|ena transplantacija bubrega. Irena se razbolela u 22.godini od lupusa, sistemskog oboqewa vezivnog tkiva koje joj jenajvi{e o{tetilo bubrege, a od 1999. godine bila je na dijalizi.

– U to vreme nije bilo ivota za mene. To {to nisam mogla dajedem nije mi toliko te{ko padalo koliko to {to nisam smela dapijem te~nost. Imala sam 45 kilograma i bila kao ”ìvi mrtvac”,kada bih podigla ruku ona je sama nekontrolisano padala. Iako

su mnogi mislilida sam se preda-la, nisam smela toda u~inim zbog de-teta koje imam aimala sam nadu i utransplantaciju.Onoga dana kadasu me pozvali,oti{la sam sa pe-smom na usnamana transplantaci-ju. Niti u jednommomentu nisam po-

sumwala da ne}euspeti.Tako je Ire-

nin otac po drugiput podario ì-vot svojoj }erkikada joj je dao bu-breg. Uz velikioprez i discipli-novan ìvot prebrodila je prvu godinu sa novim bubregom, ka-da je najve}a {ansa za wegovo odbacivawe, posle ~ega je, kaè,po~ela opu{tenije da ìvi.

Ovde pri~i o borbi za ìvot, qubavi, humanosti nije kraj.Naime, dok je jo{ bila na dijalizi, Irenu su pozvali na kada-veri~nu transplantaciju i ona nije oti{la. Za{to?

– Nisam oti{la zato {to sam znala da imam tatu koji }emi dati bubreg, iako je tada jo{ mnogo faktora moglo da uti~ena to da na kraju ne moè da se uradi transplantacija, ali otome nisam razmi{qala. Pomislila sam samo na sve one bole-sne qude koji nemaju tatu koji bi im dao bubreg.

Oni koji nameravaju da zave{taju organe, dovoqno je da sejave na telefon Vojnomedicinske akademije: 011/ 367-0784 iostave adresu na koju }e im za nekoliko dana sti}i formularkoji treba da popune, potpi{u i po{aqu nazad na VMA. Za dvado tri dana sti}i }e im donorska kartica.

Donori ne mogu da budu osobe koje su te{ki bolesnici, di-jabeti~ari, maligni, psihijatrijski pacijenti, narkomani i svioni koji imaju te{ka o{te}ewa organa. Pri izdavawu karticene rade se nikakve analize jer se kvalitet organa ispituje tekkad osoba, eventualno, dospe u stawe mo`dane smrti.

Sawa SAVI]

U [PANIJI NAJVI[E DAVALACA

Prema podacima me|unarodne transplantacionemreè Evrotransplant, koja organizuje razmenu organa zapresa|ivawe izme|u pojedinih nacionalnih centara zatransplantaciju, a ~iji je Srbija nekada bila ~lan, u Evro-pi najvi{e organa zave{taju qudi u [paniji, Austriji iBelgiji, a najmawe u Gr~koj.

Na~elnik Klinike za nefrologiju profesor ZoranKova~evi} isti~e da bi jedno od boqih re{ewa za pro-blem zave{tawa organa bilo da se prilikom izdavawanovih li~nih karata gra|ani izjasne da li }e zave{tatiorgane ili ne i da im odluka pi{e u li~noj karti.

Irena Ranisavqevi}

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

DOGA\AJI

osle februarskog imartovskog testirawaza dobijawe Evropske

dozvole za kori{}ewe ra-

~unara (ECDL), 11. aprilau kabinetu Test centra uVojnoj akademiji sve~anosu dodeqeni sertifikatio poloènim ECDL ispiti-ma pripadnicima Mini-starstva odbrane i Gene-ral{taba Vojske Srbije.

Skupu su prisustvova-li dràvni sekretar Qu-bisav Todorovi}, na~elnikUprave za kadrove gene-ral-major Slobodan Tadi},na~elnik VA general-majorVidosav Kova~evi} i izaslanik odbrane Ve-like Britanije u na{oj zemqi pukovnik Saj-mon Vandelur.

Tom prilikom je koordinator Mini-starstva odbrane za ECDL potpukovnik@ikica Milinkovi} rekao da je pro{le go-dine ove testove uspe{no poloìlo 202, au prva tri meseca ove godine jo{ 298 pro-fesionalnih pripadnika MO i G[, {topredstavqa odli~an po~etak.

URUÊNI NOVI ECDL SERTIFIKATI

30

SE]AWE NA@RTVE[ESTOAPRILSKOG RATAU okviru Dana se}awa na `rtve bom-

bardovawa Beograda, u glavnom gradu su 6.aprila poloèni venci na spomenik piloti-

ma stradalim u odbrani Beograda u [estoa-prilskom ratu 1941. godine. Tim ~inom odr-àva se se}awe na 135 vazduhoplovaca kojisu poginuli u avionima nastoje}i da se odu-pru nadmo}noj nema~koj avijaciji. Wihovo uz-letawe bila je hrabrost koju u to vreme nisupokazali ni piloti iz zemaqa sa mnogo raz-vijenijim vazduhoplovstvom od na{eg.

Vence su poloìli predstavnici Mi-nistarstva rada, zapo{qavawa i socijal-ne politike, Grada Beograda, Vojske i udru-èwa gra|ana. S. \.

POMEN HEROJIMA

SA MAQENAU organizaciji Komande 126. briga-de VOJIN, 5. aprila poloèni su vencina spomen-obele`je na planini Maqen iobeleèna godi{wica pogibije potporu~-nika @eqka Savi~i}a, iz zlatiborskogsela Alin potok, i Sini{e Radi}a izKnina, koji su u vreme agresije Natoa nana{u zemqu 1999. godine izvr{avalisvoje profesionalne zadatke. D. S.

UKRATKO

Na sve~anosti su uru~ene i licence

novoovla{}enim testerima, a posebne za-hvalnice MO, {to je ovaj internacionalniprogram zaìveo i u vojnoj sredini, dobilisu Sajmon Vandelur i Sa{a Jankovi} iz Mi-sije Oebsa u Srbiji.

Kako je najavqeno, ovih dana bi}eotvoren i ECDL Test centar u Ni{u na ~ijem~elu }e biti pukovnik Neboj{a \or|evi}.

D. MARINOVI]

rema informaciji Sektora za bora~-ko-invalidsku za{titu Ministarstvarada, zapo{qavawa i socijalne poli-

tike Vlade Srbije, u Me|ediji u Rumuniji za-

MEDICINSKA OPREMANA POKLONProtokol o donaciji izme|u Mini-

starstva odbrane Srbije i Ministarstvaodbrane Norve{ke potpisali su, 30.marta, zastupnik na~elnika Uprave zazdravstvo pukovnik Jovan Maksi} i iza-slanik odbrane Kraqevine Norve{ke una{oj zemqi potpukovnik Terje Haverstad.

Predmet donacije su medicinska na-stavna oprema, kompjuterska i kancela-rijska oprema, potro{ni materijal zapotrebe obuke, materijal za nastavnikurs i promotivni materijal, u ukupnojvrednosti od 95.776 evra. S. S.

OBUKA PRIPADNIKAKRIMINALISTI^KO--ISTRA@NE GRUPE VSU Novom Sadu, u organizaciji Kri-

minalisti~ko-istra`ne grupe Vojske Sr-bije, za wene pripadnike organizovanaje stru~no-specijalisti~ka obuka, kojomsu rukovodili pukovnik Vladislav Prùqi potpukovnik Sa{a Stojanovi}. Tokomobuke bilo je re~i i o na~inima sticawasaznawa o postojawu krivi~nog dela, ini-cijalnim metodama wegovog otkrivawa,planirawu i izve{tavawu o kriminalnimaktivnostima u VS i MO.

U obuci je u~estvovao i Zoran Pa-vlovi}, okru`ni javni tuìlac Okru`nog

suda u Novom Sadu. B. M. P.

P

P

Za samo pola godine me|unarodno priznate sertifikateo poloènom ECDL testu dobilo je 498 pripadnika MO i G[

OBNOVA SPOMENIKASRPSKIM RATNICIMA U RUMUNIJI

vr{eni su radovi na obnovi Spo-men-kosturnice stradalih pripad-nika Prve srpske dobrovoqa~ke di-vizije u ~uvenoj bici za Dobruxu1916. godine. Spomenik je sagra|en1926. u obliku piramide od ven~a~-kog mermera.

Projekat za izvo|ewe restau-ratorsko-konzervatorskih radovarealizovala je ekipa stru~waka Re-publi~kog zavoda za za{titu spome-nika kulture – Beograd, a posebnuzaslugu u wegovom uspe{nom okon-~awu pripada i osobqu Ambasade

Republike Srbije u Rumuniji.Zavr{etkom obimnih radova u

Me|ediji zaokruèn je ~itav niz ve-likih zahvata na za{titi nacional-ne kulturne ba{tine iz ratnih pe-rioda koja se nalazi na tlu Rumuni-je. Za{ti}ena je parcela u okvirugradskog grobqa u Temi{varu na ko-joj po~ivaju jugoslovenski pilotistradali tokom Aprilskog rata1941. i Spomen-kosturnica pripad-

nika Srpske vojske stradalih u internacijiu logoru u Aradu tokom Prvog svetskog rata.Obnovqena je i rodna ku}a Dositeja Obra-

dovi}a u âkovu. D. RISTI]

Spomen-kosturnica stradalimpripadnicima Prve srpske dobrovoqa~ke

divizije u bici za Dobruxu 1916.

7/23/2019 038 Odbrana


S p e c i j a l n i p r i l o g

VEÎTIIZAZIVA^

D E S A N T N I B R O D K L A S E

S A N A N T O N I O

B R I T A N S K I T E N K

CHAL L ENGER

31

MOBILNA

KASARNA

ARSENAL

M I N O B A C A ^ 1 2 0 mm M 9 5

OJAÂWE

MO]IPE[ADIJE

4

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

Urednik priloga

Mira [VEDI]

SADR@AJ

Dejstvo tog savremenogoru|a do izraàjadolazi naro~ito na

ispresecanom iplaninskom zemqi{tu.Delotvoran je priotvarawu prolazakroz ì~ane preprekei minska poqa, ru{ewufortifikacijskihobjekata, uklawawuzemqanih pokrivkina te{kim bunkerima iuni{tavawu elemenatainfrastrukture.Prilikom upotrebeaktivno-reaktivnih minaostvaruje se domet od~ak 13,5 kilometara.Uvo|ewem tog sredstvau naoruàwe VojskeSrbije znatno }e sepove}ati borbenemogu}nosti i vatrenamo} pe{adijskihjedinica.

VATRENA MO]PE[ADIJE

M

inobaca~i su prvi put upotrebqenipo~etkom pro{log veka u rusko-japan-skom ratu (1904–1905), za vreme op-

sade Port Artura. Odumirawem mer-zera , ~ije je zadatke znatno uspe{nijeizvr{avala borbena avijacija, u borbe-nom poretku trasira se mesto minobaca-~ima. Oni su preuzimali zadatke podr-{ke na malim daqinama, koje artiqeri-jska oru|a nisu mogla da izvr{avaju bezopasnosti za sopstvene jedinice. KrajemPrvog svetskog rata minobaca~i su ~ini-li 30 odsto artiqerijskih oru|a, a pravuafirmaciju doìvqavaju za vreme Drugogsvetskog rata, kada je u SSSR, na primer,proizvedeno oko 347.000 primeraka tevrste oru|a.

RAZVOJ ORU\A

Posebna pa`wa razvoju minobaca~aposve}ena je od 1960. do 1975. godine. Uoperativnoj upotrebi dana{wih vojski na-laze se minobaca~i kalibra od 51 mm do240 mm, a najmasovnije se koriste kali-bri 81 mm i 120 mm. Na{ novi doma}iminobaca~ pove}anog dometa, kalibra120 mm, koji nosi oznaku M95, po svimtakti~ko-tehni~kim odlikama zauzima me-sto uz bok najboqih oru|a te vrste.

Stru~waci Sektora za klasi~nonaoruàwe Vojnotehni~kog instituta, de-

vedesetih godina minulog veka, zapo~elisu projekat izrade vu~nog minobaca~a

M I N O B A C A ^ 1 2 0 M I L I

Minobaca~ 120 milimetara M95

VATRENA MO]PE[ADIJE 32

Urbani borbeni sistem

RATOVI ÊTVRTEGENERACIJE 34

Pi{toq HS 2000

ZA SVE VRSTEMUNICIJE 40

Britanski tenk Challenger

VEÎTI IZAZIVA^ 42

Mlazni {kolski avion M-311MALA LETELICAZA VELIKI PROFIT 46

Desantni brod klase San Antonio

MOBILNA KASARNA 50

Vojni sateliti

KOSMI^KI RATNICI 52

7/23/2019 038 Odbrana


33

120 mm, pove}anog dometa, sa oznakomM95. To je oru|e nameweno za dejstvo poìvoj sili i za uni{tewe vatrenih ta~a-

ka. Wegova mo} naro~ito dolazi do iz-raàja na ispresecanom i planinskomzemqi{tu. Delotvoran je pri otvarawuprolaza kroz ì~ane prepreke i minskapoqa, ru{ewu fortifikacijskih objeka-ta, uklawawu zemqanih pokrivki na te-{kim bunkerima i uni{tavawu elemena-ta infrastrukture (cevovodi, rezervoa-ri, telefonski i elektro kablovi, itd.).Ubacna putawa mine i mala povr{inakoju minobaca~ zauzima na vatrenom po-loàju dozvoqavaju da se on smesti u du-boke zaklone, u kojima ga protivnik nemoè lako otkriti, niti uni{titi.

Logika konstrukcije novog minoba-ca~a zasniva se na minobaca~ima 120mm M74 i 120 mm M75, te }emo ovde is-ta}i samo bitne razlike.

Minobaca~ki sistem 120 mm M95sastoji se od oru|a, mine i RAP-a (rezer-vni delovi, alat i pribor). Glavni sklopo-vi oru|a su sklop cevi, dvono`ni lafet,podloga, ni{anske sprave i podvozak.

Cev je glatka i izra|ena od visoko-kvalitetnog legiranog ~elika, pri ~emuse ostvaruje maksimalni radni pritisakod 1.500 bara (kod ranijih re{ewa 980bara). U odnosu na prethodna re{ewa,

cev je duà za oko 300 mm. Na ustima ce-vi je predvi|en difuzor koji treba da

Za sistem je projekto-vano i savremeno bali-sti~ko re{ewe koje pod-

razumeva novu organi-zaciju barutnog puwe-wa (b/p). U prvoj faziispitivawa i veri-fikacije sistema ko-ri{}eni su dvobazniNGB baruti (bali-stiti). U narednojfazi je predvi|enaupotreba novoproi-zvedenih termosta-bilnih EI baruta,~ije su karakteristi-

smawi pritisak barutnih gasova i na tajna~in za{titi poslugu od {tetnog dejstvanatpritiska oko oru|a. Prilikom izbo-

ra materijala za cev imala se u vidute`wa da se unifikuju cevi artiqeri-jskih oru|a i minobaca~a.

BOQA NI[ANSKASPRAVA

Dvono`ni lafet je robusnije kon-strukcije, a podloga je ve}ih dimenzija ipove}ane mehani~ke otpornosti u odnosuna minobaca~ M75. Konstruktori su pred-videli i zamenu ni{anske sprave NSB-4B,novom, koja je dobila oznaku NSB-5A.

E T A R A M 9 5

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE MINE120 MM M95

Mina koju je razvio VTI je savremenog dizajna i dobro aero-dinami~ki optimizovana, a moè posti}i domet od 9,4 km. U odno-su na druge mine kalibra 120 mm, kod kojih se ko{uqica izra|ujekovawem, ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem, ~ime se mnogo-struko pove}ava efikasnost na ciqu. Masa mine je 15,6 kg, duì-na 785 mm, ko{uqica ima masu 11,55 kg, a eksplozivno puwewe2,45 kg. Eksplozivno puwewe predstavqa me{avinu trotila(TNT) i heksogena (RDX). Ova, novoprojektovana klasi~na mi-na M95, ima ve}u efikasnost od postoje}e lake trenutno-fu-gasne mine 120 mm M62P3, koju koriste minobaca~i 120 mmM74 i M75. Minobaca~ M95 moè da koristiti i aktivno-reaktivne mine sa kojima se ostvaruje domet od 13,5 km.

Osnovne TT karakteristike nekih vu~nih minobaca~a 120 velikog dometa u svetu

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.34

ke u mawoj meri osetqive na dejstvo kli-matskih uslova. Optimizacija barutnogpuwewa je ura|ena na osnovu konstruk-cionog zahteva u pogledu radnog pritiska(mawe ili jednako sa 1.500 bara) i naosnovu zahtevane po~etne brzine mine120 mm M95. Novo barutno puweweobezbe|uje minimalno rasturawe po~et-ne brzine i dobro preklapawe padnihta~aka mine na svim dometima.

Minobaca~ moè koristiti sve mine120 mm inostranog i doma}eg porekla,ali dajemo prednost novoj mini 120 mmM95, koju su razvili "municija{i” Vojno-tehni~kog instituta. Mina je savremenogdizajna i dobro aerodinami~ki optimizo-vana, te se moè posti}i domet od 9,4 km.U odnosu na druge mine kalibra 120 mm,kod kojih se ko{uqica izra|uje kovawem,ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem,~ime se mnogostruko pove}ava efikasnostna ciqu. Eksplozivno puwewe predstavqame{avinu trotila (TNT) i heksogena (RDX ).Ova, novoprojektovana klasi~na minaM95, ima ve}u efikasnost od postoje}e la-

ke trenutno-fugasne mine 120 mm M62P3koja se koristi kod minobaca~a 120 mmM74 i M75. Minobaca~ moè da koristi iaktivno-reaktivne mine sa kojima seostvaruje domet od 13,5 kilometara.

ISPIT U NIKINCIMA

S obzirom na znatan stepen unifika-cije delova minobaca~a 120 mm M95 iM75, koristi}e se postoje}a organizacija ikadrovi sistema tehni~ke podr{ke. Nije po-trebno osvajawe specijalnih postupaka zaodràvawe i remont sredstava, {to je, za-celo, vrlo va`no sa ekonomskog aspekta.

Sektor za klasi~no naoruàwe je jo{1995. godine izradio Program realizaci-

U R B A N I B O

Zapadnoevropska i ameri~ka vojna teo-rija iznedrili su novu terminologijuza donedavno poznato ratovawe u ur-banizovanim sredinama – po wima to

su ratovi ~etvrte generacije. Me|utim,vojna tehnika, oprema i naoruàwe i

daqe se nazivaju pojmovima kao {to su Ur-bani borbeni sistem 2025, takti~ko la-sersko oru`ja za urbano dejstvo, naoru-àni robot SWORDS (Special Weapons Ob-servation Reconnaissance Detection System),izvi|a~ke i naoruàne bespilotne leti-lice za borbu u gusto naseqenim podru~ji-ma i velikim gradovima. To je samo deoprojekata koji se ostvaruju po studijama ukojima su predstavqene vizije i koncepci-je o eventualnom ratovawu u budu}nosti,na podru~jima milionskih gradova i {i-rokih naseqenih prostranstava.

Buxeti za realizaciju takvih projeka-ta su veliki i na wihovu realizaciju tro{e

se milijarde dolara. Zelene nov~anice bi-}e utro{ene i za zavr{etak simulatora za

DU@INA CEVI

Cev je glatka i izra|ena od vi-sokokvalitetnog legiranog ~elika,pri ~emu se ostvaruje maksimalniradni pritisak od 1.500 bara (kodranijih re{ewa 980 bara). U odnosuna prethodna re{ewa, cev je duà zaoko 300 mm. Na ustima cevi je pred-vi|en difuzor koji treba da smawi

pritisak barutnih gasova i na taj na-~in za{titi poslugu od {tetnog dej-stva natpritiska oko oru|a. Prili-kom izbora materijala za cev imalase u vidu te`wa da se unifikuju ceviartiqerijskih oru|a i minobaca~a.

RATOVGENER

Urbani borbeni sistem(Urban Warfighter System)je revolucionarnisistem ~oveka ma{ine

koji bi objediwavaoborbene i komandnefunkcije, upravqawevatrom na boji{tu,izvi|a~ku, obave{tajnudelatnost i vezu C4I2SR,a posedovao bi velikuubojitost, pokretqivost,sposobnostpreìvqavawa ineprekidnu podr{ku

susednih sli~nihsistema. Danas je Iraknajve}i poligon zaproveravawe togkoncepcta i ratnetehnike.

je razvoja, koji je tada{wi Vojni savet KoVodobrio. Program realizacije razvojapodrazumevao je razvoj minobaca~a 120mmM95 uz izradu i ispitivawe jednog pro-totipa, izradu i ispitivawe prototipskepartije od ~etiri oru|a i izradu tehni~ke

dokumentacije za nultu seriju. Kao nosilacrazvoja odre|en je Vojnotehni~ki institutiz Beograda, a za nosmioca proizvodwe HK“Prva petoletka” iz Trstenika.

Kada je prototip oru|a uspe{no ispi-tan na poligonu “Nikinci”, pre{lo se nadrugu fazu – izradu i ispitivawe prototip-ske partije. Uvo|ewem tog sredstva unaoruàwe Vojske Srbije znatno }e se po-ve}ati borbene mogu}nosti i vatrena mo}pe{adijskih jedinica.

U Vojnotehni~kom institutu uveliko serazmatra i koncept samohodnog minobaca-~a sa otvorenom i kupolnom ugradwom, ali

o tome drugom prilikom.Igor MIHAJLOVI]

7/23/2019 038 Odbrana


35

ja. Aosnovno geslo borbi bilo je razori iuni{ti. Osim primene masovne vojne sile,kori{}ewa standardnog pe{adijskognaoruàwa i artiqerije, nije bilo bitnihpomaka u razmi{qawima kako voditi ur-bano ratovawe.

Staqingradska bitka je bila glavnaprekretnica u Drugom svetskom ratu, ismatra se najkrvavijom u qudskoj istoriji.Borba za taj grad vodila se avijacijom, ar-tiqerijom, tenkovima i pe{adijom. Bitke ugradu bile su èstoke i o~ajni~ke, besnelesu za svaku ulicu, fabriku, ku}u, podrum istepeni{te. Nemci su ovo nevi|eno grad-sko ratovawe nazvali pacovski rat (Rat-tenkrieg). Tu su branioci prvi put u istori-ji ratovawa primenili taktiku po kojoj se

dominantni objekat okruè minskim poqi-ma, postave mitraqeska gnezda na prozo-

Ameri~ku zdruènu vazduhoplovnu komandupo projektu Gradsko re{ewe 2015 (Urban Re-solve 2015), ali i za usavr{avawe oru`janazvanog Metalna oluja za gradsko okru-èwe (Metal Storm Weapons for Urban Environ-ments). Razvijaju se i borbeni nanosistemi,

a razra|uju se i ideje i eksperimenti{e sakori{tewem elektromagnetskog, mikrotala-snog, svetlosnog i zvu~nog oru ja u urbanimborbama.

Ve} postoje i jedinice sposobne zaborbena dejstva u gusto naseqenim gradskimsredinama (Urban-capable battalion). U takvimprojektima snajperi, automati, ru~ne bombei ostalo poznato pe{adijsko oru je dobijanove elektronske i digitalizovane dodatkekoji omogu}uju efikasniju i precizniju pri-menu. Mewaju se i karakteristike za{titnihprsluka, {lemova i drugih delova vojni~keopreme sa poboq{anim kvalitetom za{ti-te. Najavquje se da }e vojni~ki sistemi iz-me|u 2007. i 2012. godine pretrpeti velikepromene i biti znatno prilago|eni za urba-no ratovawe. Ne zapostavqaju se primenahemijskog oru`ja u urbanim borbama i za-{tita od primene takvog oru ja iz ruku pro-tivnika. Ve} postoje brojne neubojite tehno-logije i naoruàwa za masovno onespo-sobqavawe protivni~ke sile. I, kako re~ebrigadni general Justin Kelly, komandant raz-vojnog centra za kopneno ratovawe austra-lijskih odbrambenih snaga, nije daleko vre-me kada }e ratovati roboti da se ne bi ugro-àvali ivoti sopstvenih vojnika.

RAZORI I UNI[TI

Odgovori na mnogobrojna savremenapitawa urbanog ratovawa, o na~inimavo|ewa, a i sredstvima za dejstvo vojnika ijedinica u gradskim sredinama dati su uprojektima i studijama u brojnih armijama{irom sveta. Ova pitawe svakim danom do-bija nove dimenzije. Razmatra se, ne samoda li urbana dejstva spadaju u domen asime-tri~nog ratovawa, ve} i da li je mogu}e iz-dvojiti doktrinu urbanog ratovawa od osta-lih i pitawe sagledavati selektivno. Upraksi se problemi sagledavaju multidisci-plinarno i na pomolu su brojna re{ewa.

Urbano ratovawe je za velike vojsko-vo|e odvajkada bilo problemati~no iz broj-

nih razloga. U vreme pre na{e ere vojsko-vo|e su naj~e{}e opsedale gradove, iznuri-vale ih i iscrpqivale gla|u i è|u dok sene bi predali. Razlog je bio jednostavan –klasi~no oru`je za borbu na bojnom poqunije bilo prikladno za osvajawe gradova, ajo{ mawe za uli~ne borbe. Potom su se po-javili katapulti za ru{ewe zidova bastio-na, ovnovi za razbijawe vrata, strele sa ku-kama kojima su izbacivane pletene stepeni-ce... Iz istorije je poznato da su vojskovo|enastavqale napredovawe, ali su ostavqalidelove snaga da opsedaju gradove koji se ni-su predavali do wihovog kona~nog pada.

Savremeni ratovi, ako ih posmatra-mo od Napoleonovog pohoda na Rusiju, a po-sebno Prvi i Drugi svetski, obilovali su

poku{ajima osvajawa velikih gradova. Bi-lo je i uspe{nih ali i neuspe{nih operaci-

B E N I S I S T E M

ÊTVRTECIJE

Pu{ka sa dodacima za urbana dejstva

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

àwe i municija, ve} i drugi ~inioci kojiuti~u na kvalitet i efekte urbane borbe.Naime, zapadni vojni teoreti~ari i anali-ti~ari R. D. Eisler, A. K. Chatterjee, D. Vaske,G. H. Burghart simulirali su, pa analizi-rali, efekte primene razli~itih vrstanaoruàwa u urbanom okruèwu. Upotre-bqen je klasi~ni MOUT scenario (Militaryoperations on urban terrain – Vojne operacije na urbanizovanoj povr{ini ) u ~i{}ewugradske povr{ine od pobuwenika. Da bisagledali efekte oru`ja za precizno dej-stvo, analizirali su efekte dejstva pe{a-dijske, raketne i artiqerijske municije naobjekte i qude.

Eksperimenti sa proverom balisti~-kih rezultata izvo|eni su u simuliranomokruèwu u interaktivnoj razmeni vatre izpe{adijskog naoruàwa, ru~nih raketnihsistema i drugih eksplozivnih tela koja sekoriste u takvim dejstvima. Analizirane suposledice koje nastaju usled rasprskavawa

stakla, delova par~adi razorenih zidova i{rapnela, zatim posledice vazdu{nih uda-ra i drugih efekata na okruèwe i qude uwemu. Takva istraìvawa i eksperimentimogu doprineti unapre|ewu preciznostioruànih sistema, primeni mina i bombikoje }e uni{titi protivnika, izazvati mawenegativnih posledica na civilno stanovni-{tvo, a ne}e umawiti borbenu efikasnosturbanog borca. Isto tako su zna~ajna za iz-radu opreme, ode}e i delova za li~nu za-{titu.

Ostala istraìvawa o primeni ar-tiqerije, posebno raketnih sistema, zatimtenkova, samohodnih vozila i avijacije uurbanim dejstvima nisu javno dostupna i nepublikuju se ~esto. Naravno, potpuno je ja-sno zbog ~ega – ta oru ja izazivaju najve}arazarawa i pogubna su po civile u grado-vima, koji ina~e ne bi smeli biti meta voj-nog napada. Ipak, iz podataka o novimoru jima, sistemima za podr{ku u urbanim

ISKUSTVA IZ 1999.

U ameri~kom dokumentu Doktrina za zdruène urbane operacije (Joint Pu-

blication 3-06 Doctrine for Joint UrbanOperations) iz 2002. godine, kad se go-vori o dejstvu snaga Natoa po prosto-rima biv{e Jugoslavije, posebno seanaliziraju dejstva avijacije po grad-skim mostovima i drugim vitalnim grad-skim sistemima. Ciq moè biti svakiinfrastrukturni gradski sistem kojisluì u odbrambene svrhe – sistemi zakomunikacije i informacije, saobra-}ajna infrastruktura, energetskapostrojewa, privredni, odnosno po-slovni, a i administrativni objekti.

rima i probiju zidovi u podrumu radi bo-qe komunikacije. A veliki doprinos dalisu i ruski snajperisti.

Prvi i Drugi svetski rat doneli su no-ve strategije, taktike i oru ja. Pojava ten-kova na boji{tu i wihova uloga u brzimoperacijama bila je od presudne va`nostiu mnogim bitkama. Me|utim, pokazalo se datenkovi i oklopni transporteri nisu po-godni za urbano ratovawe. Avijacija je naj-~e{}e kori{}ena za razarawe gradova, anajdrasti~niji primer upotrebe strategij-ske avijacije u uni{tavawu gradova bili subacawe atomske bombe na Hiro{imu i Na-gasaki na kraju Drugog svetskog rata.

Iskustva iz urbanog ratovawu nakonDrugog svetskog rata ukazuju da ni tu nijebilo pomaka u kori{}ewu specijalnogoru`ja za ratovawe u velikim gradskim

sredinama. Vijetnamski rat osta}e zapam-}en po tome {to je uveo helikopter u vojneoperacije, ali i po kori{}ewu geofonskihsistema, tzv. Maknamarine ograde. Re~ je oelektronskoj barijeri izme|u Ju`nog i Se-vernog Vijetnama, koja je geofonskim i dru-gim sistemima registrovala kretawe ublizini. Reakcija je bila otvarawe ar-tiqerijske vatre na mesto gde su registro-vani seizmi~ki pokreti.

Vukovar, Sarajevo i Grozni pokazalisu da nepravilna upotreba tenkova i ar-tiqerije, bez odgovaraju}e pe{adijske tak-tike, ne daju dobre rezultate. A zna~ajnijepromene u primeni novog oru ja i sredsta-

va za urbano ratovawe ose}aju se tek uameri~kom angaòvawu u Iraku od 2003.

PRIMENA VISOKETEHNOLOGIJE

Iskustva u primeni savremene vojnetehnike i naoruàwa, iz prethodnih grad-skih bitaka, po~ela su da se analiziraju sadrugih aspekata. Nisu samo bitni naoru-

Balon za navo|ewe laseraza ratovawe u gradskim uslovima

Savremeni operativni centar

7/23/2019 038 Odbrana


37

operacijama, te iz povremenih izve{taja ove`bama jedinica, mogu se izvu}i mnogi za-kqu~ci o kretawima savremene vojne teo-rije o primeni adekvatnih borbenih oru jai sistema u toj vrsti operacija.

Iskustva koja se crpe iz analiza bor-bi u Panama Sitiju, Mogadi{u, Porto-Princeu, Groznom, Vukovaru, Sarajevu,Kin{asi, Bejrutu i Bagdadu su, prema voj-nim teoreti~arima Robertu F. Hanu i BoniJezioru, osnova za izradu studije o urba-nom ratovawu i borbama na urbanizova-nom podru~ju u 2025. godini (Urban Warfareand the Urban Warfighter of 2025). Nesumwi-vo je da oni, kao i mnogi drugi vojnistru~waci, budu}nost ratovawa vide u bor-bama u velikim naseqenim mestima sa mi-lionskim stanovni{tvom. Pri tome se raz-matraju direktne i indirektne aktivnosti i

primena odgovaraju}e tehnike inaoruàwa za svaku od varijanti. Oni u ta-kvim okolnostima vide spregu izme|u sa-vremenih borbenih i neborbenih oru ja isistema i informati~ke tehnologije, pa sutakva dejstva nazvali urbano ratovawe vi-sokom tehnologijom (High-Tech Urban War-fare).

Primena visoke tehnologije trebalobi da zameni metod okupacije, odnosno pri-mene masovne vojne sile za osvajawe, a za-tim i odràvawe okupacione vlasti u osvo-jenim gradovima. Tako|e, takva tehnologijatrebala bi da spre~i masovna razarawa ismawi civilne `rtve od posledica eksplo-

zija, vazdu{nih udara i krhotina, odnosnood kolatralne {tete. Po wima, urbana bit-ka bi se vodila u fizi~koj i virtuelnoj in-

formati~koj dimenziji. Za fizi~ku dimen-ziju ratovawa koristila bi se klasi~na ispecijalna naoruàwa i borbeni sistemi,a u virtuelnoj bi se neutralisali protiv-nikovi komunikacioni i drugi sistemi zapodr{ku.

Polaze}i od koncepta pe{adijskihsnaga za 21. vek (Land Warrior concept the2025) tvorci studije o urbanom ratovawuu 2025. godini vide re{ewe u koncipi-rawu Urbanog borbenog sistema (UrbanWarfighter System). Oni misle da je nu`nonapraviti revolucionarni sistem ~ovekama{ine, koji bi objediwavao borbene ikomandne funkcije, upravqawe, izvi|a~kui obave{tajnu delatnost i vezu na boji{tuC4ISR, a posedovao bi veliku ubojitost,pokretqivost, sposobnost preìvqavawai neprekidnu podr{ku susednih sli~nih si-

stema. Uz to izazivao bi mawu kolateral-nu {tetu.

PRIKUPQAWE PODATAKA

êtvrta generacija ratovawa (FourthGeneration Warfare – 4GW), koju karakteri-{u asimetri~ni odnos snaga i naoruàwaprotivnika, ima svoje takti~ke i tehni~keprincipe i standarde. U su{tini, ideja jeda se osmatrawem, izvi|awem i obave{taj-nom delatno{}u do|e do najdetaqnijih po-dataka o protivniku. Tu ulogu treba da odi-graju sistemi C4I2SR.

U Iraku, koji je danas najve}i ameri~-

ki poligon za eksperimentisawe u urbanomratovawu, za dejstvo po neprijatequ u nase-qenim mestima upotrebqavaju se Male ne-

zavisne borbene snage (Small independentaction forces – SIAF), ~ija uloga je da iznenad-nim dejstvom, sa odgovaraju}om preciznomborbenom tehnikom i taktikom, uni{te pro-

tivnika bez posledica na civilno stanov-ni{tvo i objekte. Analizu i ocenu efika-snosti u uslovima urbanog ratovawa uIraku od 2003. godine sa~inio je C. L. Sta-ten, Sr . analiti~ar za nacionalnu bezbed-nost sa ~ika{kog Instituta za izu~avaweprimene vojne sile u krajnoj nu`di.

Prema wegovim izve{tajima, jedini-cama SIAF u Iraku na raspolagawu su heli-kopteri sa specijalnim sistemima za os-matrawe i ni{awewe, preciznim topovi-ma i raketama vazduh-zemqa, bespilotneosmatra~ke i borbene letilice, te samo-hodni roboti sa vatrenim i drugim nao-ruàwem. Naoruàwe pojedinaca je spe-

cijalno prilago|eno za dejstvo u gradskimsredinama, to su automati i pu{ke sa mi-krokamerama, senzorima pokreta i topli-

DEMOKRATIZACIJAVOJNIH DOKTRINA

Su{tina doktrine klasi~nih rato-va bila je: uni{ti {to vi{e protivni~-kih boraca i izazovi {to ve}erazarawe da bi pobedio. Doktrina sa-vremenih ratova je dijametralno su-protna – pobedi protivnika sa {tomawe rtava i razarawa. Zbog toga sa-

vremeno ratovawe izgleda mawe de-struktivno i selektivno, ~emu je dopri-nelo sjediwavawe ideje o {irewu demo-kratije i kori{}ewu oruàne sile unametawu i uspostavqawu demokratskihreìma u zemqama koje predstavqajuopasnost po zapadnu demokratiju. Uz tutezu srasla je i teorija o upravqawukrizama. Me|utim, ako se sagleda da za-padne demokratije nesmawenim tempomrazvijaju brojne ofanzivne i defanziv-ne sisteme, me|u kojima su i oni za ma-sovno uni{tavawe, onda se postavqapitawe kakvu svrhu u uspostavqawu de-mokratije ima sistem koji moè da 40

puta uni{ti sve ivo na Zemqi.

Puska sa zglobnom cevi Cornershot-silencer

Gate-Keeper Portable Security System za urbano ratovawe

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.38

ne, laserskim obeleìva~ima ciqeva, pot-cevnim baca~ima granata i elektronskimkomponentama koje obezbe|uju visoku pre-ciznost dejstva. U sastavu opreme je digi-talizovan sistem za komunikaciju koji po-datke dobijene senzorima sa naoruàwaprenosi do mobilnog komandnog centra,odakle se upravqa operacijama (TBMS –Tactical battle managment system). Rukovodi-lac operacije u komandnom centru moè dakoristi dostupne i potrebne obave{tajnei izvi|a~ke podatke, dobijene takti~kimili strategijskim izvi|awem. Naravno,podrazumeva se i upotreba sistema za no}-no osmatrawe, toplotnih senzora i detek-tora kretawa, odnosno tehnologije kojaobezbe|uje vi{i nivo prikupqawa podata-ka o snagama i naoruàwu protivnika, alii o wegovim namerama, u realnom vremenu

i na ograni~enom terenu (Bounding andover-watch techniques).

Jedan takav sistem razvijen je 2002.godine po nalogu Ministarstva odbrane uameri~kim oruànim snagama pod nazivomPrototip vojni~kog sistema (Prototype' Soldi-er System). Sli~ni sistemi razvijaju se ufrancuskim, britanskim, nema~kim, kanad-skim i australijskim oruànim snagama.Eksperimenti{e se i sa ugra|ivawem mi-kro i nanoelektronskih i opti~kih kompo-nenti u vojni~ku ode}u ~ime bi se smawilapotreba za oteànim no{ewem digitalizo-vane tehnike i sistema za vojni~ku podr{ku.

Za vatrenu podr{ku koriste se speci-jalni minobaca~i za dejstvo na malimdaqinama i raketne bombe sa elisom (Roc-ket propelled grenades – RPGs). Za brzo kre-tawe u Iraku ameri~ki vojnici u sastavuSIAF koriste oklopna borbena vozila saure|ajima za pravqewe dimne zavese. Sveje vi{e i samohodnih vozila sa daqinskimupravqawem (Remotely piloted vehicles –RPVs) razli~itih namena, a i napadne in-èwerijske opreme (Combat engineeringequipment), kao {to su oklopqeni buldoè-ri. Pribegava se i upotrebi kasetnihbombi, i uz prihvatqiv rizik da do|e dokolateralne {tete. Od artiqerijskih

sredstava podr{ke naj~e{}e se dejstvujepreciznom vo|enom municijom ( Artillery-firedprecision-guided munitions – PGMs) i tzv.oru`jima za razbijawe bunkerskih grudo-brana (Bunker busting weapons).

Ovakva praksa pokazuje da se u ira~-kim naseqenim mestima protiv pripadnikaurbane gerile koriste borbena sredstva isistemi za dejstvo u horizontalnoj i verti-kalnoj dimenziji. Tre}a dimenzija je nazva-na loptasta bezbednost (Spherical security),odnosno pretpostavqa potpuno okruèwemesta gde se izvode urbana dejstva i jedi-nice koja se angaùje. To podrazumeva sna-

`nu podr{ku izvi|a~ke i drugih vrsta avi-jacije, satelitskih i drugih sistema kontro-

Uve`bavawe dejstava u gradskimsredinama (gore), i Nasin robot URBIE

samom boji{tu pomo}u prenosnog digitali-zovanog upravqa~kog ure|aja.

Novi borbeni sistem za urbano rato-vawe je i robot metalna oluja (Metal StormRobot), a re~ je o sistemu vi{ecevnog baca-~a raketa na samohodnom borbenom robotu(Unmanned Ground Vehicle – UGV)), kojim se,naravno, upravqa sa daqine. To je austra-

lijski projekat.

BESPILOTNE LETELICE

Novinu u osavremewivawu sistema zaurbano ratovawe predstavqa i opremawesavremenom tehnologijom ameri~ke zdruè-ne komande za urbane snage (U. S. Joint For-ces Command's Urban Resolve 2015 –UR2015). Komanda bi upravqala borbenomupotrebom vazduhoplova sa laserskimoru`jem ( Airborne tracking laser ) u urbanimoperacijama i sluìla za obu~avawe ope-ratera koji vode naoruàne bespilotne le-tilice sa tom vrstom naoruàwa. Re~ je o

simulatoru koji je izra|en u Vazduhoplovnojistraìva~koj laboratoriji direkcije za

le teritorije, te angaòvawe obave{taja-ca i izvi|a~a u prvim borbenim redovima.

Dostupne analize, projekti i studije osavremenom urbanom ratovawu, nesumwi-vo, ukazuju na nameru Amerikanaca da u ur-banom ratovawu primewuju novi kvalitetborbenih dejstava.

LASERI I ROBOTI

Ono {to se uskoro moè o~ekivati jemasovnija primena zemaqskog lasera pro-tiv urbane gerile (Ground-based solid-statelaser weapons). Re~ je o laserskom ure|ajukoji dejstvuje direktnim svetlosnim snopomsnage od 25 do 100 kW. Dejstvom se up-ravqa sa letilice (balona) na visini od500 do 3.000 metara. Ure|aj je ve} ispro-ban u Avganistanu i Iraku i pokazao jesvoje kvalitete, ali i mane. Do sada je po-stignuta snaga od 25 kW, a planira se dado 2008. godine bude mogu}e koristiti we-govu ukupnu snagu od 100 kW. Naravno, ovoje razrada i poku{aj primene sli~nog la-serskog topa iz poznatog Rata zvezda ,postavqenog u avion boing , koji se testirajo{ od sredine devedesetih godina.

Primena samohodnih robota u borbe-nim dejstvima, ali i u borbi protiv tero-rizma, znatno je usavr{ena i ste~ena subrojna nova iskustva. Zna~ajna iskustvastekli su i Izraelci u borbi protiv bom-ba{a samoubica. Me|utim, neophodno je iz-u~iti primenu takve tehnologije u urbanom

ratovawu, pa je specijalno izra|eno neko-liko prototipova samohodnih vozila nadaqinsko upravqawe. Jedan od takvih bor-benih robota je SWORDS (Special WeaponsObservation Reconnaissance Detection System),koji ima odgovaraju}u za{titu po ugledu nasavremena oklopna vozila. Takav robot mo-è se upotrebiti u borbi samostalno iliuz kombinaciju sa bespilotnom osmatra~-kom letilicom koja bi sluìla za preciznonavo|ewe i dejstvo. Na samohodnoj plat-formi je odgovaraju}e naoruàwe. Postojinekoliko tipova ovakvog samohodnog oru`-ja, a razlike zavise od naoruàwa koje jemontirano na platformu. To moè biti mi-

traqez sa municijom kalibra 5,56 mm (tipFN M249 Series LMG/SAW), 7,9 mm (tip FNM240 Series GPMG), odnosno sa oru`jimadrugih kalibara, ukqu~uju}i i baca~e gra-nata 40 mm ili vi{ecevne raketne baca~e66 mm (multi-shot rocket launcher ).

Poseban tip samohodnog vo|enog si-stema za urbano ratovawe je robot DREAD(Weapon System/Multiple Projectile Delivery Sys-tem – MPDS). On je naoruàn lakim protiv-tenkovskim oru`jem kao {to je protivten-kovski top M136 AT4, ili oru jem sa muni-cijom za uni{tavawe bunkera M141 (BDM).Na wega se moè namestiti i poboq{ano

termobari~ko oru`je (Product-improvedM72, M72 NE). Tim vozilima se upravqa na

7/23/2019 038 Odbrana


primenu energetskog oru ja ( Air Force Rese-arch Laboratory's Directed Energy).

Primena bespilotnih letilica saosmatra~kim ili borbenim sistemima se idaqe razmatra sa raznih aspekata. Na po-molu su novi tipovi takvih vrsta letilicasa smawenim gabaritom, siluetom kojaumawuje odraz i nekim drugim re{ewimakoja poboq{avaju manevarske letne spo-sobnosti i efikasnost u borbenim dejstvi-ma. Jedan od novijih tipova je i bespilot-na oklopqena letilica Rotokraft (Unman-ned Combat Armed Rotorcraft – UCAR). Me-|utim, iskustvo iz Prvog zalivskog rata okori{}ewu krstare}ih raketa sa aerosol-nim eksplozivom dalo je ideju vojnimstru~wacima da poku{aju projektovati mi-nijaturne bespilotne letelice koje bi bi-le sposobne da se provuku neprimetno u

objekte gde su protivni~ki vojnici, dobroza{ti}eni od dejstva artiqerijskog i pe-{adijskog naoruàwa, i da tamo izazovudejstvo aerosolnog eksploziva.

NANOTEHNOLOGIJA

Nanotehnolo{ka oru ja odavno su po-stala stvarnost. Naime, borbena sredstvaminijaturne veli~ine sa sastavnim delovi-ma u nanotehnolo{kim dimenzijama supredmet razvoja mnogih nau~nih, tehni~kihi razvojnih institucija u svetu. Me|u mno-gim takvim institucijama je i Raytheon izMasa~usetsa SAD. U tom institutu izradi-

li su mnoge nanotehnolo{ke aplikacije zaintegrisani vojni~ki sistem. Sve je usmere-no ka ciqu da se stvori vojni~ka za{titnaode}a od nanotehnolo{kih komponenti.

Nanotehnologija bi se ugra|ivala i umehani~ke borbene sisteme. Prema ste~e-nim iskustvima nanotehnolo{ki senzori sunajprikladniji za upotrebu u urbanim pod-ru~jima za nadzor i pra}ewe situacije, tvr-de Danijel Ratner i Mark A. Ratner u svojojkwizi Nanotehnologija i bezbednost domo-vine: Novo oru`je za novi rat (Nanotech-nology and Homeland Security: New Weaponsfor New Wars). Jo{ od 2003. postoji plan dase u ira~kim gradovima postave nanokame-

re na svim ulicama i tako prati situacijau naseqenim mestima radi spre~avawa dej-stva terorista i pobuwenika.

Marta 2006. godine odràna je kon-ferencija pod patronatom ameri~kog mini-starstva odbrane o novoj generaciji vojnetehnologije (Next Generation Soldier Technol-ogy). Na upotrebu nanotehnologije u urba-nom ratovawu se ra~una kada sveukupnetehnolo{ke promene i napredak nauke buduomogu}ili jednostavniju i lak{u izradusvih potrebnih komponenti za borbene si-steme, ukqu~uju}i i celokupan sistem vojni-ka budu}nosti.

Nikola OSTOJI]

39

NOVE JERIHONSKE TRUBE

Zvu~no ili soni~no oru je nije pro-nalazak 21. veka. Jo{ iz biblijskih da-na prenosi se pri~a da je Jo{ua sru{iojerihonske zidine zvucima sedam trubaod ovnujskih rogova. To govori da seodavno znalo za veliku snagu zvu~neenergije i da niske zvu~ne frekvencijeimaju specifi~no dejstvo na qudski or-ganizam. Sa time se ekperimentisalo isredinom pro{log veka. Prema najnovi-jim saznawima ameri~ka vojska je kori-stila zvu~no oru je – zvu~ne sisteme ve-like snage, jo{ u Panami 1980. godine.Septembra 2004. specijalne snage, uokriqu jedinica za psiholo{ko rato-vawe, upotrebile su protiv pobuwenikazvu~no oru je u ira~kom gradu Faluxi. Utom slu~aju kori{teni su generatorizvu~nih talasa razli~itih frekvencija,koji su, u stvari, pravo soni~no ili ul-trasoni~no oru`je nazvano zvu~no neu-bojito oru je (Sonic Non-Lethal Weapons).

Zabeleèno je tako|e da je 2005. go-dine sa ameri~ke krstarice Seabourn Spirituspe{no kori{ten zvu~ni sistem dugih zvu~-nih talasa (LRAD) protiv pirata koji su na-pali jedan brod na moru, 160 km od Soma-lije. Zvu~ni sistem LRAD koristi ameri~kamornarica sa broda USS Cole (DDG 67) nagranici izme|u Iraka i Jemena zastvarawe bara`ne za{tite, nakon napadakoji su na taj brod izveli muslimanski te-roristi i teè ga o{tetili. Isti sistemprimewuje i ameri~ka policija za ras-terivawe demonstracija. Re~ je o ure|ajumase 20 kg koji emituje zvu~ni snop {irine15 do 30° (samo visoke frekvencije) prekozvu~nog panela kru`nog pre~nika 83 centi-metara. Maksimalna snaga je 150 decibe-la (1.000 W/m²) na udaqenosti od jednogmetra (ja~ina zvuka 120–140 dB o{te}ujequdski sluh). Ovaj emiter zvu~nih talasaupotrebqava se sa daqina od 300 do 500metara. Na 300 metara ton ima zvu~nu sna-gu 105 dB. Frekvencija koja se emituje iz-nosi 2.5 kHz.

Zvu~ni top LRAD na brodu ameri~ke mornarice

Virtuelni sistem za upravqawe gradskim borbama

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.40

P I [ T O Q H S 2 0 0 0

ZA SVEVRSTEMUNICIJEPi{toq HS2000 je usvojen kao

standardni pi{toq hrvatske vojskei policije, a od 2002. godine po licenci gaproizvodi poznata ameri~ka fabrika oru`jaSpringfield Armory pod oznakom XD9

bijena je i u{teda u teìni. Dr{ka pi{to-qa je ~ekirana spreda i pozadi, kako ne

bi iskliznuo iz vla`ne ili oznojene {ake.Usek u bazi {titnika obara~a potpomaèda oru`je leì niè i udobnije u {aci. Le-ì{te za palac i oblik dr{ke omogu}uju dai strelci sa mawom {akom i kra}im kaì-prstom lako dosegnu obara~, {to nije slu-~aj kod svih pi{toqa.

Zatvara~ se izra|uje CNC procesom(kompjuterska numeri~ka kontrola) od vrlokvalitetnog ~elika i obloèn je brunira-lom, materijom sli~noj poznatom glokovomteniferu , a omogu}uje dugotrajnu za{tituod korozije i oksidacije. Na zadwem deluotvora za izbacivawe ~aura je poluga kojaje indikator metka u cevi. Ona {tr~i kada

je metak u cevi, te se moè napipati u mra-ku. Na zadwoj strani navlake je indikatornapetosti pi{toqa – ako je oru`je napeto,indikator {tr~i i moè se videti, odno-sno napipati.

Cev izra|uje svetski poznati austrij-ski proizvo|a~ Boler i ona se odlikujupro{irewem ka predwem delu, {to se ina-~e vi|a samo kod takmi~arskih pi{toqa.Opruga je dvojna, teleskopskog tipa, sli~-no gloku 26, i umawuje trzaj pri opaqewu,i intenzitet udara kome je zatvara~ izlo-èn tokom opaqewa.

Pi{toq HS2000 ima tri sigurnosnamehanizma. Prvi je sme{ten u obara~u,sli~no gloku , i zahteva da strelac prvo po-vu~e primarni, a potom pritisne i sekun-darni obara~. Time je osigurano da pi-{toq ne moè da opali sve dok se obara~ne pritisne do kraja. Mada je dugog hoda,obara~ u su{tini funkcioni{e po princi-pu jednostruke akcije. Drugi sigurnosni me-hanizam predstavqa razdvaja~ koji {tr~ina zadwoj strani dr{ke pi{toqa, sli~nokoltu 1911. Oru`je ne moè da opali os-im ako je razdvaja~ ~vrsto stisnut {akom,jer ne samo da blokira zapiwa~, ve} ne do-zvoqava ni pomerawe zatvara~a. Pi{toqne moè opaliti sve dok zatvara~ nije u

potpunosti u predwem poloàju. Ta odlikaje vrlo bitna jer se mnogim polimerskim

PET KALIBARA IPET VELIÎNA

Springfild nudi pi{toq u pet ka-libara, pet veli~ina i ~etiri boje. Ka-libri su 9 para , .40 smit i veson , .357ZIG, .45 ACP i .45 GAP. Veli~ine su:standardni slu`beni sa cevi od ~etiriin~a (102 mm), takti~ki (cev duga petin~a, odnosno 127 mm), model V-10 sakompenzatorom, kompaktni i subkom-paktni sa cevi dugom tri in~a (76,2mm). Boje u ponudi su crna, maslinasto-

zelena, dvotonalna i vojno braon.

Glavni dizajner i proizvo|a~ oru ja ubiv{oj SFRJ bili su Zavodi Crvena zastava – namenska industrija. Me|u-tim, tokom oruàne secesije Hrvatskesmatrano je da, i pored velikog broja

raznorodnih kratkih cevi u toj republici(me|u kojima su predwa~ili odli~ni ~e{kipi{toqi CZ-75), postoji potreba za auten-ti~nim doma}im oru`jem. Zato je tokom1991, projektni tim sa Markom Vukovi}emna ~elu stvorio prvi hrvatski pi{toq –PHP. Ovo oru je je u su{tini predstavqaloadaptaciju poznatog valtera P-38 iz Drugogsvetskog rata. Spoqne razlike su bile mi-nimalne: duì ram i produèna vo|ica na-vlake, te ko~nica na ramu umesto na zatva-ra~u kao kod valtera . Kapacitet je iznosio15 metaka u dvoredom okviru, dok je kod val-tera bio osam. Dugme utvr|iva~a okvirasme{teno je na uobi~ajenom mestu, u prede-lu korena {titnika obara~a, a kod valtera je bilo sa dowe strane dr{ke pi{toqa.

Bravqewe pi{toqa obavqalo se po prove-renom valterovom sistemu padaju}eg bloka.

Na po~etku proizvodwe oru`je je nu-|eno u tri modela: standardni, ukupne du-ìne 205 mm (cev 125 mm) i mase od 957grama (prazan), kompaktni (cev 100 mm) itakmi~arski (cev duìne 152 mm). Pi{toqje bio skup jer je ra|en glodawem iz punogkomada ~elika. Prve serije su bile lo{egkvaliteta izrade i karakterisalo ih je ~e-sto lomqewe delova. Neadekvatna kon-strukcija donosa~a metaka u okviru povre-meno je dovodila do zaglavqivawa oru`jausled pobadawa metka. Od ponu|enih mode-

la najvi{e primeraka je proizvedeno ustandardnom obliku.

Nakon prelaznog modela HS95 (hrvat-ski samokres model 95), kod kog se sa val-terovog sistema bravqewa pre{lo na mo-difikovani brauningov, firma I. M. Me-tal iz Ozaqa kod Karlovca povukla je sme-li potez i donela odluku da, slede}i savre-mene svetske trendove, dizajnira i proiz-vede pi{toq sa ramom od polimera. Prviprototipovi su izra|eni tokom 1998. godi-ne, a novo oru je je nazvano HS2000.

TRI SIGURNOSNAMEHANIZMA

Za izradu rama upotrebqen je mate-rijal nazvan ultramid 66, poznat po izu-zetnoj trajnosti i termostabilnosti. [i-ne na ramu za kretawe zatvara~a samo suu predwem delu izra|ene od ~elika, a uzadwem od polimera, {to u prvi mah moèizgledati nedovoqno sigurno. Me|utim,konstruktori su bili u pravu jer je predwideo {ina vi{e optere}en od zadweg, a do-

7/23/2019 038 Odbrana


41

pi{toqima de{ava da se za-tvara~ pomera unazad priuvla~ewu u usku futrolu.Tre}i mehanizam je sigurno-sna ~ivija udarne igle.

Pi{toq pouzdano funk-cioni{e sa svim vrstama mu-nicije, osim one sa {upqimvrhom gde je {upqina vrlo{iroka. Me|utim, i u timslu~ajevima je dovoqno da sedlanom gurne zatvara~ kakobi se metak ubacio u cev. Saodstojawa od 25 jardi (oko23 metra) pogoci se lakogrupi{u u povr{inu mawu odpet centimetara.

HS2000 je usvojen kaostandardni pi{toq hrvatske

vojske i policije. Poznataameri~ka fabrika oru`ja,Springfield Armory, 2002. ot-kupila je licencu za proizvodwu i plasmantog pi{toqa. Preimenovan je u XD9 (Xtre-

me Duty, odnosno “izuzetno te{ke du`no-sti”) i za kratko vreme, zahvaquju}i ne-spornom kvalitetu i pristupa~noj ceni(530 dolara u odnosu na 670 koliko stajeglok 17 ), i agresivnom marketingu Spring-filda , stekao je reputaciju na zahtevnomtrì{tu oru`ja u SAD.

Ameri~ki komentatori govore u su-perlativima o Springfield XD, koriste}i itermin “prvi pravi pi{toq 21. veka”. Poodre|enim izvorima, kao npr. magazin

American Rifleman ili Shooting Industry Aca-demy of Excellence, model u kalibru .45progla{en je za pi{toq godine. “Kombi-nacijom najpopularnijih odlika svojihprethodnika (gde svrstavaju kolt 1911, zig-zauer i glok ), uz dodatne sopstvene inova-cije stavqene na pouzdan, jednostavan i

TE[KE DU@NOSTI

Godine 2002. poznata ameri~kafabrika oru`ja, Springfield Armory, ot-kupila je licencu za proizvodwu i pla-sman tog pi{toqa. Preimenovan je u

XD9 (Xtreme Duty, odnosno “izuzetno te-{ke du`nosti”) i za kratko vreme, za-

hvaquju}i nespornom kvalitetu i pri-stupa~noj ceni (530 dolara u odnosuna 670 koliko staje glok 17), i agre-sivnom marketingu Springfilda , ste-kao je reputaciju na zahtevnom trì-{tu oru`ja u SAD.

INDIKATORI METKAU CEVI

Na zadwem delu otvora za izbaci-vawe ~aura je poluga koja je indikatormetka u cevi. Ona {tr~i kada je metak ucevi, te se moè napipati u mraku. Nazadwoj strani navlake je indikator na-petosti pi{toqa – ako je oru`je nape-to, indikator {tr~i i moè se videti,odnosno napipati.

efikasan nosa~, mnogi autori veruju da suhrvatski projektanti oru`ja znatno una-predili umetnost izrade pi{toqa” (en.wi-kipedia.org).

Springfild nudi pi{toq u pet kali-bara, pet veli~ina i ~etiri boje. Kalibrisu 9 para, .40 smit i veson , .357 ZIG, .45

ACP i .45 GAP. Veli~ine su: standardnislu`beni sa cevi od ~etiri in~a (102mm), takti~ki (cev duga pet in~a, odnosno127 mm), model V-10 sa kompenzatorom,kompaktni i supkompaktni sa cevi dugomtri in~a (76,2 mm). Boje u ponudi su crna,maslinasto-zelena, dvotonalna i vojnobraon. Kapacitet okvira i dimenzije za-vise od kalibra i veli~ine modela, alistandardne varijante primaju 16 metaka 9para , 12 .40 SiV i 13 .45 ACP. Duìna kodnavedenih modela je oko 180 mm, a masapraznog oru`ja 650 grama, odnosno oko910 grama (napuwen).

ORU@JE I ZA MAWU [AKUAmeri~ki izvori posebno isti~u er-

gonomske odlike dr{ke pi{toqa koje omo-gu}uju i strelcima sa mawom {akom da la-ko rukuju oru`jem, ali i ugao pod kojim jedr{ka pi{toqa postavqena u odnosu naram, koji je isti kao kod kolta 1911, najo-miqenijeg ameri~kog pi{toqa svih vreme-na. Springfild nudi doìvotnu garancijuza XD, {to zna~i da }e svaki kvar na pi-{toqu fabrika otkloniti o sopstvenomtro{ku. Tokom testirawa pi{toq XD je ga-zio kamion, smrzavan je u bloku leda, za-trpavan u pesak, ali je i pored svih isku-{ewa ispalio skoro 20.000 metaka bezikakvog zastoja. Sa druge strane, uo~eno jeda bruniral nije otporan kako se o~ekiva-lo, pogotovo pri no{ewu uz koù jer usleddejstva soli iz znoja, brzo dolazi do koro-zije, te se sada za za{titu koristi melo-nit . Tako|e se kritikuje stav proizvo|a~ada ne prodaje delove za XD, {to Spring-fild obja{wava time da }e se, uz doìvot-nu garanciju, svi eventualni problemi ikvarovi otkloniti kod samog proizvo|a~a,te prodaja delova nije potrebna.

Prodaja ovog, nesumwivo vrlo kva-litetnog oru`ja, za sada se odli~no od-

vija.Dr Aleksandar MUTAVXI]

7/23/2019 038 Odbrana


zako{enom oklopu tenka Chieftain, tako daje na T-64A, i svim kasnijim tenkovima, ka-libar pove}an na 125 mm. Sedamdesetihgodina po~iwu da se sti~u tehnolo{kiuslovi za postizawe dobre oklopne za{ti-te i pokretqivosti, tako da Zapad izbacu-je tenkove kao {to su M-1 abrams i leo-pard 2. Iako je oklopna za{tita tenka Chi-eftain u me|uvremenu poja~ana dodatnim

oklopom Stillbrew, Britanci time nisu u pot-punosti bili zadovoqni. Kqu~ni momenatje bio razvoj vi{eslojnog Chobham oklo-pa, zahvaquju}i istraìva~kom radu drGilberta Harveja.

Krajem sedamdesetih godina, iranskeoruàne snage, ina~e korisnik tenkova Chi-eftain, zatraìle su novo oru|e, ta~nije 125vozila Shir-1 (verzija Chieftain FV4030/2) i~ak 1.225 novih Shir-2 (oznake FV4030/3).Me|utim, kako je reìm {aha Reze Pahla-vija pao u revoluciji februara 1979, a navlast do{ao antizapadno orijentisaniislamisti~ki reìm ajatolaha Homeinija,

posao je otkazan. Tenkove Shir-1 je otkupioJordan (pod nazivom Khalid), dok je

15.april 2007.42

B R I T A N S K I T E N K H L L E N G E R

Iako se nikad nije ubrajao me|utri najboqa, Challenger sigurnopredstavqa jednog od najneugodnijihpotencijalnih protivnika, pre svega,zbog mo}nog oklopa i topa

Poslovi~no tradicionalni Britanci,jo{ od kraja Drugog svetskog rata ver-ni su svom, pomalo specifi~nom vi|e-wu glavnog borbenog tenka (MBT – Ma-in Battle Tank). [ezdesetih godina pro-

{log veka, u Nema~koj i Francuskoj pre-vagnula je tendencija razvoja tenkova sla-bije oklopne za{tite, ali odli~ne pokre-tqivosti. Smatralo se da se tada{wom

tehnologijom izrade oklopa nije moglaobezbediti dovoqna za{tita od protivo-klopnih projektila, {to je rezultiralotenkovima leopard i AMX-30. Me|utim,Britanci su smatrali da pokretqivost ni-kad ne moè biti odgovaraju}a zamenaoklopnoj za{titi, tako da je na tom prin-cipu nastao tenk Chieftain.

Hladni rat je pokazao da su Sovjetivi{e strahovali od odli~no oklopqenihbritanskih, nego brzih nema~kih tenkova.Pojava oklopwaka Chieftain izazvala je ko-renite promene na sovjetskim tenkovima.Pravilno je proceweno da ni novi topovi

115 mm sa T-62 i T-64 potkalibarnim pro-jektilima nisu dorasli debelom i veoma

VEÎTI IZAZIVA^

FV4030/3, nakon mawih izmena, 14. decem-bra 1982. prihvatila britanska armija,pod nazivom ~elinxer – Challenger (FV4030/4). Ova odluka je bila primamqiva, jer je razvoj, ina~e pla}en iranskim novcem,ve} bio zavr{en, a novi tenk sposoban zaparirawe novim sovjetskim T-72 i T-80. Pr-va jedinica koja je 12. aprila 1983. dobilatenkove ~elinxer bili su Kraqevski husari

(Royal Hussars). Do 1990. proizvedeno je 420primeraka.

OKLOP, PA SVE OSTALO

Kao i wegovi prethodnici, i ~elinxer se oslawao, pre svega, na oklopnu za{titu.Na ~elo kupole i trupa postavqen je vi{e-slojni Chobham oklop (kombinacija ~elika,aluminijuma i keramike). Iz tog razloga, ~e-ona oklopna za{tita uveliko prevazilazionu na tenku Chieftain, ekvivalenta 350–400mm. Naime, procewuje se da ~elo trupa ~e-linxera pruà za{titu od oko 550 mm pro-tivpotkalibarnih ( APFSDS), 800 mm pro-

tivkumulativnih projektila (HEAT), a kupole620 mm, odnosno ~ak 1.000 mm ( APFSDS i

7/23/2019 038 Odbrana


43

HEAT). Takva oklopna za{tita, kada se tenkpojavio, bila je verovatno najboqa na sve-tu.

Naoruàwe je tako|e tradicionalno.Glavni top, oznake L11A5, kalibra 120mm, sa lebqenom cevi (za razliku od svihsavremenih tenkova koji imaju glatkocevnetopove), duìne je 55 kalibara, stabilizo-van je u obe ravni, a koristi trodelnu mu-niciju (projektil, puwewe u sagorqivoj vre-}i i kapisla). Tenk nosi 22 projektila APDSili APFSDS i 40 HESH (High Explosive Squ-ash Head – projektil sa Hopkinsonovimefektom), {to je u to vreme bio najve}i ka-

pacitet od svih operativnih tenkova. Saprojektilom APDS (potkalibarni, rotacio-no stabilisan) tipa L15 probojnost je bilaoko 290 milimetara na dva kilometra, asa savremenijim APFSDS L23 oko 500 mmna dva kilometra. Kori{}ewe municijeHESH je pravi kuriozitet, jer je ve}ina dru-gih tenkova “pre{la” ili na kumulativno-razornu (zapad), ili na kombinaciju kumu-lativnih i razornih (istok).

Me|utim, iako municija sa Hopkinso-novim efektom nije efikasna protiv savre-menih tenkova sa vi{eslojnim oklopom, anikad i nije bila naro~ito delotvorna pro-

tiv ìve sile na otvorenom, i daqe je izu-zetno efikasna protiv zaklowenih ciqeva,na primer u bunkerima i zgradama. Poredtoga, top moè ispaqivati i dimne projek-tile. Tenk je opremqen spregnutim mitraqe-zom L8A2, a na krovu kupole L37A2, sa ukup-no 4.000 metaka 7,62 mm. Sa svake strane~ela kupole, postavqena su dva petocevnabaca~a dimnih kutija VIRSS.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV)sastoji se od balisti~kog ra~unara, laser-skog daqinomera i kompleta senzora ko-mandira i ni{anxije. Komandir raspolaèdnevnim ni{anom No37, koji je zamewiv sa

no}nim Rank Pullin sa poja~ava~em slike. Ni-{anxija ima periskopsku spravu No9 ili

PRESUDNA ODLUKA

Kona~na sudbina ovog tenka odlu-~ena je krajem osamdesetih godina. Na-ime, na takmi~ewu tenkovskih posadaNatoa CAT, 1987. godine, Britanci susa ~elinxerom zauzeli posledwe mesto,ne zbog nepreciznosti, ve} zahvaquju}isredwem vremenu ispaqivawa granataod ~ak 11,75 sekundi (prakti~na brzinaga|awa od 5 met/min) {to je bilo znat-no slabije od M1A1 abrams sa osam se-kundi (7,5 met/min) i leoparda 2 od de-vet sekundi (7 met/min). To je pre svegabila posledica nestabilizovanogni{anxijinog ni{ana, tako da je tenkmogao precizno da ga|a samo iz mesta.

No10, te pomo}nu spravu No87. Naknadnoje ugra|ena termalna kamera, koju su moglikoristiti i ni{anxija i komandir, tipa Ba-rr and Stroud TOGS (Thermal Observation andGunnery Sight), ~ime su sposobnosti SUV-aznatno poboq{ane.

Pogon je obezbe|en turbo-dizel moto-rom Rolls Royce (danas Perkins) Condor CV-12 TCA-1200, snage ~etiri brzine napred itri nazad. Glavni to~kovi hodnog dela imajuhidropneumatsko oslawawe.

ODLIKE NOVOG MODELA

Na inicijativu i finansirawe kompa-nije Vickers zapo~eo je 1986. rad na tenkuChallenger 2, koji bi zamenio Chieftain. Go-dinu dana kasnije tenk je prikazan Mini-starstvu odbrane, a 1991. je naru~ena pr-va tran{a od 127 vozila, koja su zvani~nou{la u operativnu upotrebu 1998. godine.Do aprila 2002. proizvedeno je 386 vozi-la za potrebe britanske armije.

U odnosu na Challenger (sada Challen-ger 1), Challenger 2 ima potpuno novu kupo-lu, dok je na trupu ura|eno 156 mawih i ve-

Municija 120 i 140 milimetara

}ih izmena. Oklopna za{tita je pove}anaugradwom Chobham oklopa druge generaci-je, pod nazivom i Dorchester . Nivo za{titena ~elu trupa pove}an je na oko 650/1.000

mm, odnosno 950/1.500 mm (protiv APFS-DS/HEAT projektila) na kupoli, {to je u vre-me kada je u{ao u upotrebu ponovo bio naj-vi{i stepen za{tite me|u operativnim ten-kovima. Ova visoka pozicija zadràna jedo dana dana{weg.

U kupolu je ugra|en novi top 120 mmL30A1, sa produènom barutnom komorom iopremqen automatskim sistemom ubaciva-wa kapisle. Pored starije municije, top mo-è ispaqivati i nove APFSDSprojektileL26(CHARM 1) i L27 (CHARM 3), sa penetrato-rom od osiroma{enog uranijuma. ProjektilL27 ima probojnost od oko 700 mm na dvakilometra, {to ga uvr{tava me|u najefika-

snije projektile danas. Komandir raspola-è francuskom panoramskom irostabili-sanom termalnom spravom SFIM VS 580-10,sa integrisanim laserskim daqinomerom,{to je na tenkovima retkost i predstavqavrlo koristan dodatak.

Na {titu topa postavqena je termal-na kamera Thales TOGS II, koju mogu koristi-ti i komandir i ni{anxija, dok ni{anxijapored toga raspolaè i stabilisanom pe-riskopskom spravom Thales GPS i laser-skim daqinomerom. Ovim izmenama SUV-ai sistema puwewa topa, na testirawima jedemonstrirana mogu}nost poga|awa {estciqeva za 26 sekundi (brzina ga|awa od

~ak 14 met/min) u pokretu, pri ~emu su ci-qevi raspore|eni u luku od 110 stepeni!

7/23/2019 038 Odbrana


no, jer su puwewa postavqena u te~no{}u

napuwene }elije, tako da je dopunskim dej-stvom sistema za ga{ewe poàra dva od~etiri ~lana posade uspelo da napusti vo-zilo. O~igledno, i britanski konstruktorisu, kao i sovjetski, smatrali da je posta-vqawe puwewa na podu tenka najsigurnijere{ewe, ali se ovog puta to pokazalo kaogre{ka, jer nije izvr{eno potpuno odvaja-we od posadnog prostora kao kod abramsa .Projektili su postavqeni u ni{u kupole.

NEUSPEH NA TR@I[TU

Uprkos poboq{awima, ~elinxer 2, os-im Velike Britanije i Omana (38 tenkova)

nije naru~ila nijedna zemqa. Primera radi,Britanci su se iz tendera za [vedsku povu-kli iz nepoznatih razloga (zvani~no zbogpriprema za gr~ki tender), dok je na gr~komtenderu pobedio sjajni nema~ki leopard 2.

No, ovo nikako ne treba da bude argu-ment protiv tenka ~elinxer 2, jer je leopard 2 pobe|ivao i druge, pre svega abramsa ,francuskog leklerka , ruskog T-80U i ukra-jinskog T-80UD. Uprkos svemu tome, ~elinxer 2, tipi~ni tradicionalni britanski proiz-vod, samom svojom sna`nom oklopnom za{ti-tom, mo}nim topom i savremenim SUV-om ite kako zavre|uje strahopo{tovawe i pred-stavqa vi{e nego ozbiqnog protivnika sva-

kom tenku danas.

Motor je zadràn, uz digitalni sistem kon-trole rada, ali je ugra|ena nova hidrodi-nami~ka transmisija TN54, sa {est stepeniprenosa napred i dva nazad. Ugra|eno je hi-dropneumatsko oslawawe druge generacije,

tako da je maksimalna brzina u terenskimuslovima dostigla 40 km/h. Na taj na~in,gotovo su dostignuti glavni konkurenti po-put M1A2 abramsa (45 km/h) i leoparda 2A5 (48 km/h), iako je, realno mawe va`na,maksimalna brzina na dobrom putu pove-}ana svega na 59 km/h.

Challenger 2E koji je neuspe{no konku-risao na gr~kom tenderu ima nema~ki pogon-ski blok Eiropowerpack (motor MTU-883 sna-ge 1.500 KS i transmisiju Renk HSWL-295TM) i ve}i kapacitet goriva, ~ime se au-tonomija pove}ava na 550 kilometara.Ugra|en je novi SUV, sa francuskim komple-tom senzora: komandirov panoramski ter-

malni ni{an SAGEM MVS-580 i ni{anxijintermalni ni{an SAGEM SAVAN-15, oba salaserskim daqinomerima. Iako je razma-trana ugradwa topa 140 mm, danas je aktu-elna zamena topa L30 nema~kim glatkocev-nim topom Rheinmetall 120 mm L55, kao naleopardu 2A6, ~ime }e se obezbediti stan-dardizacija municije sa saveznicima iz Na-toa, produìti vek cevi i pove}ati efika-snost i upotrebqivost kori{}ewem vi{evrsta municije, izme|u ostalog i inteligent-no-programabilne. Predvi|ena je potkali-barna municija APFSDS DM53, za koju jeobjavqeno da je na balisti~kim testi-

REKORD U DAQINI

Taj tenk drì i apsolutni svetskirekord u daqini uspe{nog dejstva jerje HESH projektilom pogo|en i uni-{ten ira~ki tenk T-55, sa neverovat-nih 5.100 metara!

PROHODNOSTU PUSTIWSKIM USLOVIMA

êlinxer je smatran defanzivnimvozilom, maksimalne brzine 56 km/h,koja je bila znatno mawa od brzine kon-kurenata (oko 70 km/h). Me|utim, zah-vaquju}i visokoj pouzdanosti i prohod-nosti u pustiwskim uslovima (razvijenza Iran), uprkos visokom specifi~nompritisku na podlogu, u Zalivskom ratuse odli~no pokazao. Sto osamdesetovih tenkova stacioniranih u Saudij-skoj Arabiji odgovorni su za uni{tewevi{e od 300 ira~kih tenkova, uglavnom

zastarelih T-55.

rawima prevazi{la dosada{wi najboqibritanski projektil APFSDS L27.

Tokom posledweg Zalivskog rata, po-kazalo se da je bo~na za{tita tenka ~elin-xer 2 znatno boqa nego kod ameri~kihabramsa . Jedan ~elinxer 2 je uni{tio ame-ri~ki abrams pogotkom potkalibarnog pro-jektila u bok, {to je izazvalo odvajawe ku-pole od tela tenka, sli~no kao kod u tompogledu na zapadu nadaleko kritikovanih

T-72. Me|utim, deto-nacija se nije de-

sila trenut-Najnovija modifikacija sa ugradwom dodatnog oklopa Sebastian BALO[

7/23/2019 038 Odbrana


Ekspanzija kineske ratne tehnike nastavqa se nesmawenom èstinom. Prema ob-javqenim podacima, najnovije prikazano guseni~no borbeno vozilo pe{adije (BVP)

pod oznakom ZBD-97, ili Type 97, predstavqa jedno od najuspe{nijih re{ewa te vrsteu svetu. Vozilo jeu osnovi doma}ekonstrukcije, alikoristi rusku ku-polu konstrukci-onog biroa KBPpod oznakom Bah-~a-U. Ta kupola,koja se ina~e ko-risti i na vazdu-{nodesantnim vo-zilima BMD-4,moè se koristi-ti i u okviru pro-grama modifika-cije BTR-90 iBMP-2. Kupolaje modifikacija one koja je kori{}ena na BVP BMP-3 i ima spregnuti top kalibra 100mm, automatski top 30 mm i mitraqez 7,62 mm. Iz topa 100 mm moè se lansiratii kineski ekvivalent protivoklopne vo|ene rakete bastion, a kupola raspolaè dnev-no-no}nim ni{anskim i osmatra~kim sistemima za komandira i ni{anxiju. Za razlikuod BMP-3, ZBD-97 je klasi~ne konfiguracije – sa motorom napred, kupolom u sredinii posadnim prostorom pozadi, za pet do sedam vojnika. Ta konfiguracija se smatra po-voqnijom nego kod BMP-3 sa motorom pozadi, zbog ~iwenice da vojnici ne moraju da“preska~u” pogonski blok kako bi napustili vozilo. ZBD-97 je potpuno amfibijsko vo-zilo i pretpostavqa se da sopstvenim pogonom, u uslovima mirnijeg mora, moè daprevali put od Kine do Tajvana. S. B.

45

KINESKO BORBENO VOZILO PE[ADIJE ZBD-97

VAZDU[NI JASTUCI ZA HAMERA

JU@NOAFRI^KITRANSPORTER

Ju`noafri~ki proizvo|a~ Ive-ma prikazao je novo oklopno tran-sportno vozilo gila 4h4. Duìna vo-zila je 6,5 m, {irina 2,5 m, a visi-na 2,75 m. Masa vozila je 13.600 kg,a moè da prevozi teret mase 3.200kg. Vozilo pokre}e dizel-motor Mer-cedes-Benc, snage 16O kW. Ima au-tomatski mewa~. U kupolu vozila mo-è da se ugradi te{ki mitraqez ilitop kalibra 20 mm, odnosno auto-matski baca~ granata. Posada je dvo-~lana, a moè da prevozi devet voj-nika. S. A.

ROBOTIZOVANI OKLOPWAK

Amerikanci testiraju oklopno vozilo to~ka{ 8h8 Stryker bez qudske posade. To je napredni tehnolo{ki demonstratorvo|en daqinski. Ciq projekta je da se razvije savremeno robo-tizovano oklopno vozilo nameweno za za{titu pokreta vojnihkonvoja. Osnovni senzori obuhvataju laserski radar (LARED),termovizijsku kameru i prenosne ra~unarske sisteme za obra-du i kontrolu podataka. Na prvim testirawima Stryker je posti-gao brzinu od 30 do 65 kilometara na ~as.

S. A.

Ameri~ka firma Textron Systems razvila je novi sistemza za{titu terensko-transportnih automobila hame r od ru-skih ru~nih protivoklopnih baca~a RPG-7. Taj sistem, podnazivom TRAPS (Tactical RPG Airbag Protection System), podra-zumeva kori{}ewe radarskog sistema za otkrivawe nado-laze}eg projektila i vazdu{ne jastuke postavqene oko kro-va vozila. Naduvavawem vazdu{nih jastuka spre~ava se ak-tivirawe upaqa~a protivoklopnog projektila. Masa siste-ma je 57 kg, a cena oko 10.000 ameri~kih dolara.

S. B.

7/23/2019 038 Odbrana


konkursu JPATS (kojim su SAD traìle za-jedni~ki {kolski avion za sve vidoveoruànih snaga) verovatno je uticao nastavove ve}eg broja drugih vazduhoplov-stava koja su se, kao i ameri~ko, u osnov-noj obuci pilota opredelili za turboe-lisni avion.

KLASI^NAKONCEPCIJA

Ipak, razvoj vazduhoplovne tehnike,

a i novi zahtevi koji su se pojavili u pro-cesu obuke borbenih pilota, ponovo supodstakli razmi{qawa o mlaznom {kol-skom avionu u osnovnoj leta~koj obuci.Takvi stavovi postali su naro~ito zani-mqivi intenzivirawem saradwe evrop-skih vazduhoplovstava oko zajedni~kog{kolovawa pilota ( AEJPT), ali i tenderive}ih vazduhoplovstava kao {to su to, naprimer, britansko, izraelsko i austra-lijsko vazduhoplovstvo. Naime, potenci-jalna unifikacija flote {kolskih avio-na ili plasman ve}eg kontingenta zna~i-li bi i ve}u proizvodnu seriju koja bi

svakoj kompaniji koja se bavi izradom{kolskih aviona osigurala perspektivu

i profit na duè staze. Po svemu sude}i,to je i za kompaniju Alenia Aermacchi (~ijije sastavni deo u me|uvremenu postao SI-

AI-Marchetti) bio glavni pokreta~ki motivda oìvi projekat aviona S.211. Redizaj-nirana varijanta dobila je oznaku M-311 i prvi put je predstavqena na vazdu-hoplovnom sajmu La Burè u junu prote-kle godine.

Izvana posmatrano, M-311 ne re-prezentuje zna~ajan dizajnerski pomak u

odnosu na prethodnika jer se, aerodina-mi~ki gledano, radi o gotovo istom avio-nu. U pitawu je, dakle, avion klasi~nekoncepcije sa visoko postavqenim stre-lastim krilom i stajnim trapom tipa tri-cikl. Na krilu je primewen superkriti~-ni aeroprofil koji omogu}ava boqe po-na{awe aviona na supsoni~nim brzina-ma, ali je ovaj profil isto tako efika-san i u drugim brzinskim opsezima jerobezbe|uje solidnu manevarbilnost. Ukonstrukciji aviona primewen je ve}iprocenat kompozitnih materijala, ali je,i pored toga, zbog oja~awa konstrukcije i

ugradwe nove opreme pove}ana masaaviona. Da bi smestili novu elektronsku

MALA LETELICAZA VELIKIPROFIT

Psnovna leta~ka obuka, u kojoj se re-alizuje oko 50 odsto ukupnog naletatokom {kolovawa pilota, segment jekojim suvereno vladaju turboelisniavioni. Wihova ekspanzija zabe-

leèna je osamdesetih godina pro{logveka zahvaquju}i, pre svega, niskim eks-ploatacionim tro{kovima i letnim oso-binama koje su bile bliske mlaznim {ko-lskim avionima prve generacije. Retkiprojekti mlaznih {kolskih aviona razvi-jenih u tom periodu nisu zabeleìli zna-~ajnije uspehe, bez obzira na kvalitet.Jedan od takvih aviona bio je i S.211,mlazni {kolski avion namewen osnovnojobuci, koji je u sopstvenoj reìji razvi-la italijanska kompanija SIAI-Marchetti.

Prototip ovog aviona poleteo jeaprila 1981. godine. Avion nije prihva-tilo italijansko ratno vazduhoplovstvoiz prostog razloga jer je u isto vremeuvo|en ne{to ja~i {kolski avion tipa

Aermaki MB.339. Paralelno, S.211 ponu-|en je stranim kupcima. Singapur je za{kolovawe svojih pilota kupio 30, Fi-

lipini 24, a Haiti ~etiri aviona tipaS.211. Me|utim, neuspeh tog aviona na

U poku{aju da smaweprimat turboelisnihaviona koji dominirajusavremenom leta~kom obukom,Italijani su nedavno predstaviliprototip novog mlaznog {kolskogaviona. Letelica, ozna~ena kao M-311,razvijena je iz modela S.211 koji se pojaviopo~etkom osamdesetih godina pro{log veka.

M L A Z N I [ K O L S K I A V I O N M - 3 1 1

46 15. april 2007.

7/23/2019 038 Odbrana


opremu, nos aviona produèn je za 35centimetara.

Avion M-311 pokre}e jedan turbo-ventilatorski motor tipa Pratt & Whitney

Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18kN. U odnosu na ranije primewivani mo-tor podvarijante 4C, 5C je sna`niji zaoko 30 odsto. Ve}a snaga delom kompenzu-je ve}u masu, a delom obezbe|uje boqe let-ne osobine. Sa odnosom masa/potisak od0.47 u osnovnoj, {kolskoj varijanti, M-311 pruà {iru upotrebnu anvelopu u od-nosu na turboelisne konkurente, {to jezna~ajno i sa aspekta potencijalne bor-bene primene u pomo}noj varijanti.

Me|utim, posmatrano sa aspekta sa-vremene leta~ke obuke, daleko bitnije supromene izvedene na elektronskim i dru-gim sistemima aviona. Veliko iskustvo ko-je je kompanija Alenia Aermacchi stekla saja~im {kolskim avionima tipa MB.339 CDi M-346 pojeftinilo je i pojednostavilointegraciju ovih sistema na avion M-311.Oni su u potpunosti prilago|eni ranojadaptaciji studenata pilota na izgled ifunkcionalnost prostora u kabinama naj-savremenijih borbenih aviona.

Kompletna avionika povezana je ma-gistralom podataka MIL-STD-1553B. Kom-pjuter misije upravqa razli~itim siste-mima ukqu~uju}i i brojne displeje. Pred-wi kabinski prostor opremqen je sa gor-wim prikaziva~em (HUD) i tri vi{efunk-cijska displeja u boji (MFD) kompatibil-nim sa nao~arima za no}no letewe(NVG). Zadwi kabinski prostor posedujetri displeja od kojih jedan prenosi slikusa gorweg prikaziva~a iz prve kabine.Izgled displeja konfigurisan je sli~nokao na avionu Hawk LIFT, dok su komandetipa “ruke na gasu i palici“ (HOTAS) pre-uzete sa MB.339 CD. Avion je standardnoopremqen sa INS/GPS sistemom, zatim sa

VOR/ILS, DME ili TACAN ure|ajima, tesnima~em audio/video i ostalih letnihpodataka.

VARIJANTA ZA BORBU

Digitalna mapa i ra~unar za upra-vqawe podvesnim teretima (SMS) jesu, zasada, opcija za kupce kojima je M-311 po-treban i kao laki borbeni avion. Ipak,po{to je M-311 primarno {kolski avi-

on, neprihvatqivo je da on u sebi nemaintegrisan kompleksni sistem simulacijekoji, izme|u ostalog, podrazumeva virtu-elni radar, data-link, imitaciju otkazakoju bi izazvao nastavnik iz zadwe kabi-ne itd. Proizvo|a~ je to zasada naveo kaoopciju, mada, po savremenim kriterijumi-ma, ovo vi{e ne sme da bude opcija ve}standard. Upravo ovaj “detaq“ pomalokvari uop{teno dobru sliku o avionu.

Sli~an slu~aj je i sa ubojnim sred-stvima – avion na ~etiri podvesne ta~kemoè da ponese 1.000 kilograma ubojnihsredstava, koja spadaju u kategoriju ne-vo|enih. U savremenim uslovima ovo ne-ma naro~ito veliki zna~aj ni u {kolskoj(ra~unari mogu da izra~unavaju padneta~ke bez upotrebe pravih sredstava) niu borbenoj varijanti.

Ukupan resurs aviona je 15.000 sa-

ti naleta. Wegovo odràvawe je po sta-wu, a ne po fiksnim intervalima, {to jedonedavno bilo uobi~ajeno. Softver-skim nadgledawem svih vitalnih sistemai ure|aja o~itava se wihovo stawe, a naosnovu toga vr{e se potrebne zamene ipopravke.

Proizvo|a~ tvrdi da je sa cenom odoko sedam i po miliona ameri~kih dola-ra M.311 u rangu najsavremenijih tur-

47

TA K T I ^ K O - T E H N I ^ K E O D L I K E

Pogonska grupa: 1 x Pratt & Whitney Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18 kNDimenzije: duìna 9,85 mvisina 3,73 m

razmah krila 8,51mpovr{ina krila 12,60 m2Masa praznog aviona 2.300 kgmaks. koristan teret 1.000 kgmaks. poletna masa 4.100 kgUnutra{we gorivo 893 l

Performanse: krstare}a brzina 740 km/hmaks. brzina u ponirawu 796 km/h (mah 0.8)maks. brzina horiz. leta 740 km/hbrzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom 156 km/hprakti~ni plafon leta 12.120 mdolet sa unutra{wim gorivom 1.389 kmdozvoqena G-preoptere}ewa +7/-3.5duìna poletawa 450 mduìna sletawa 460 mmaks. brzina uzdizawa 4,6 m/s

Ispred pilota u predwoj kabini se nalazi prikaziva~ ( HUD ) i tri vi{efunkcijska

displeja u boji ( MFD ), kompatibilna sa nao~arima za no}no letewe ( NVG )

7/23/2019 038 Odbrana


potpunosti borbeno upotrebqiva lete-lica koja nosi {irok asortiman preci-

zno vo|enih sredstava vazduh-vazduh ivazduh-zemqa.Ovakve ~iwenice ali i kontradik-

tornosti sigurno }e biti zanimqive sva-kom vazduhoplovstvu koje osmi{qavavlastiti, savremeni koncept leta~keobuke. A M-311 }e naro~ito biti inte-resantan dràvama koje ozbiqno razma-traju M-346, {kolski avion za vi{e ni-voe obuke koji proizvodi ista kompani-ja. Prvi takav primer su UjediweniArapski Emirati, odnosno, jedna kompa-nija iz Abu Dabija koja je pokazala inte-resovawe za licencnu izradu oba nave-

dena tipa aviona – M-311 i M-346.mr Slavi{a VLAÎ]

15. april 2007.

boelisnih konkurenata kao {to su PC-21, Super Tukano, T-6B. Tako|e, navodi seda za ista sredstva on nudi daleko vi-{e. Prora~unato je i da }e tokom ìvot-nog veka na mlazni avion M-311 bitipotro{eno oko pet odsto vi{e sredsta-va nego na turboelisni avion, ali uz do-bitak na kvalitetu obuke. Otvorenimostaje pitawe koliko }e M-311 biti sku-pqi kada u wega budu integrisani siste-mi simulacije u letu kao na konkurenti-ma, {to }e, svakako, pruìti objektiv-niju sliku o avionu i wegovoj primewi-vosti u savremenim sistemima obuke.Suprotno tvrdwama stru~waka iz kom-panije Alenia Aermacchi stoji i podatak

da je na primer EMB-314 Super Tukano,iako slabijih letnih karakteristika, u

48

P R E K I D A L I S E

Po~etkom marta Boing je objavio da }epo~eti sa ga{ewem proizvodwe transporteraS-17 ukoliko ne dobije nove poruxbine. Ame-ri~ko ratno vazduhoplovstvo poru~ilo je 190aviona, i uz avione za Ujediweno Kraqev-stvo, Kanadu i Australiju, proizvodwa }e tra-jati do sredine 2009. godine, ali, kako su zasklapawe jednog S-17 “od nule” potrebna 34meseca, ameri~ki proizvo|a~ je ve} obusta-vio nabavke delova i sklopova, osim za ve}

ODLO@ENO

FORMIRAWE FLOTE

BESPILOTNIH

LETELICA

Po~etkom ove godine predstavnici

zdruènog General{taba OS SAD objavilisu nameru o odlagawu radova na razvoju no-vih sistema bespilotnih letelica (BLP) kaodela Borbenog sistema budu}nosti (FutureCombat Systems –FCS). Program moderniza-cije BPL predvi|ao je razvoj ~etiri vari-jante FCS UAV sistema: klase 1, 2, 3 i 4. Me-|utim, zbog do sada nepoznatih razloga od-lu~eno je da se rad na razvoju bespilotnihletelica klase 1 i 4 nastavi, a da se razvojbespilotnih letelica klase 2 i 3 obustavina neodre|eno vreme, a to remeti planoveratnog vazduhoplovstva SAD o formirawuflote BPL u okviru RV.

G. K.

Anvelopa {kolskih aviona

7/23/2019 038 Odbrana


O I Z V O D W A S - 1 7

RADARI I PROJEKTILIZA PAKISTANSKE FALKONE

Ameri~ka kompanija Northrop Grumman Electronic Systems objavila je sklapawe ugovora,vrednog oko pedeset miliona dolara, o isporuci 52 avionska radara za potrebe ugradwe napakistanske borbene avione F-16. Proizvodwa i isporuka radara AN/APG-68(V )9 trebalo bida bude zavr{ena do polovine 2010. godine. Ugovor je deo programa opremawa i modernizaci-je pakistanskog Ratnog vazduhoplovstva, vrednog 5,1 milijardi dolara. U okviru tog programa

Pakistan }e nabaviti 18 novih aviona F-16 C/D Blok 50/52 i modernizovati svoje, ve} naba-vqene F-16A/B Blok 15. Tako }e od 52 naru~ena radara wih 18 biti ugra|eno u nove avione,dok }e se sa ostalih 34 radara modernizovati staripakistanski falkoni.

Radari AN/APG-68(V)9 omogu}avaju znatno po-boq{awe preciznosti napada na zemaqske ciqeve,imaju ve}i domet pri zahvatu ciqeva u vazdu{noj bor-bi, uz ve}u operativnu pouzdanost i znatno maweoperativne tro{kove. Do sada je, na osnovu potrebaosam zemaqa, proizvedeno vi{e od 450 radara

AN/APG-68(V)9, koji su ugra|ivani na nove avi-one ili su bili deo modernizacije starijihvarijanti falkona. Uz radare, Pakistan jesklopio i ugovor kojim }e nabaviti noveprojektile vazduh-vazduh za svoje falko-

ne. Naru~eno je 500 projektila AIM-120 AMRAAM i 200 projektila va-zduh-vazduh AIM-9M Sidewinder . Ispo-ruka naru~enih projektila treba po~eti2008, a zavr{iti do 2011. godine.

B. N.

poru~ene avione. Pro{le godine Boing je ri-ikovao i iz kompanijskih izvora finansirao

kontinuitet proizvodwe 22 aviona, koji nisubili naru~eni sve do avgusta. No, u buxetu zafiskalnu 2008. godinu ameri~ko ministar-stvo odbrane (DoD) nije traìlo sredstva za

dodatne S-17 i, ukoliko ne bude poru~eno baro{ 16 aviona, proizvodna linija }e po~etida se gasi.

I. S.

F o t o : K r i s t i n a P o n t e / U S A F

BOING (I) ZA SRBIJU

Boing je 15. februara otvorio u Var{avi regionalnu kancelariju za sredwu i is-to~nu Evropu. U saop{tewu povodom otvarawa predstavni{tva navodi se da }e kance-larija “zastupati interese Boinga u Bosni, Bugarskoj, Hrvatskoj, ê{koj, Ma|arskoj,

Crnoj Gori, Poqskoj, Rumuniji, Srbiji, Slova~koj i Sloveniji”. U toj ameri~koj kompa-niji, koja ima vi{e od 20 regionalnih ispostava {irom sveta, kaù da se privrede dr-àva sredwe i isto~ne Evrope stabilno razvijaju i da Boing ima dugoro~ni pogled naovo va`no trì{te. I. S.

T R I G E N E R A C I J E Z A J E D N O

IZRAEL RAZVIJASISTEM ZA RANOUPOZOREWE

Novi izraelski Prilagodqivi vazduho-lovni sistem za rano upozorewe (CAEW) ko-a~no je stavqen u fazu testirawa. Prema na-odima izraelskih vojnih eksperata, to je prvara|ena varijanta sistema koji predstavqa teh-ologiju poznatu pod nazivom ‘’Track Before De-ect’’ – TBD, odnosno prona|i pre nego {to bu-e{ otkriven.. Taj sistem, ~iji se po~eci razvo-a vezuju za 1970. godinu, predstavqan je povre-eno kao ‘’protivstelt’’ tehnologija, jer uspe-

{no pove}ava sposobnost radara da identifi-uje male ciqeve i ciqeve sa malim obrisom.e detaqe je saop{tio predstavnik izraelskih

OS ( Israel Defence Force, IDF) na tromese~nojonferenciji o odbrambenoj tehnologiji, odr-anoj u Londonu krajem pro{le godine. Nosi-ac projekta je Israel Aerospace Industries (IAI)

kompanija sa sedi{tem u mestu

Gulfstream. G. K.

Borbeni avio-ni, od kojih je svakiobeleìo jedan pe-riod, P-51 Mustangiz Drugog svetskograta, F-15 Eagle sakraja pro{log veka iF-22 Raptor , ~ije vre-me tek dolazi, u zajed-ni~kom letu iznad vazdu-hoplovne baze Dejvis-Mon-

tan snimila je 3. marta pri-padnica RV SAD Kristina Pon-te. Na aeromitinzima i vazduhoplov-nim sve~anostima nije retkost da nastupaju takve tzv.istorijske formacije modernih i oldtajmer aviona.

I. S.

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

D E S A N T N I B R O D K L A S E S A N A N T O N I O

NNa sve~anoj ceremoniji koja je 10.marta odràna u Wu Orleansu ,Ratna mornarica SAD zvani~no je usvoj sastav primila novoizgra|enidesantni brod New Orleans LPD-18,

vredan vi{e od 1,3 milijarde dolara. Re~je o drugom u seriji desantnih brodova do-kova klase San Antonio koji }e narednihgodina biti okosnica ameri~ke ratnemornarice kada su u pitawu velika plovi-la za transport i iskrcaj pripadnika ame-ri~ke mornari~ke pe{adije, wihovog nao-ruàwa i opreme u raznovrsnim misijama– od mirovnih i humanitarnih intervenci-ja do izvo|ewa pomorskih desanta nastrate{kom nivou. Wu Orleans je, kao iostale brodove u klasi, izgradilo brodo-gradili{te firme Northrop Grumman ShipSystems u gradu Avondejlu.

OPREMA

Wu Orleans je brod duìne 208,5 me-tara, {irine 39,1 i sredweg gaza od se-dam metara, a puni deplasman mu je 23.500tona. Brzinom od 22 ~vora, preko dve oso-vine sa propelerima prekretnih krila,pokre}u ga ~etiri dizel motora Colt-Piel-

stick ukupne snage od 41.600 KS, dok brod-ske potrebe za elektri~nom energijom pod-

MOBILNA KASARNA

Ministarstvo odbrane

SAD do sada je

naru~ilo 12 brodova

klase San Antonio koji

}e svojim modernim

tehni~ko-tehnolo{kim

karakteristikama

zameniti ~ak

41 plovilo starijih

klasa desantnihbrodova tipa LPD 4,

LSD 36, LKA 113 i LST

1179. Novoizgra|eni

desantni brod

Wu Orleans u}i }e

u sastav pacifi~ke

flote Ratne mornarice

SAD, a baza }e mu biti

luka San Dijego

u Kaliforniji.

50

ODLIKE

Wu Orleans je brod duìne208,5 metara, {irine 39,1 i sredweggaza od sedam metara, a puni depla-sman mu je 23.500 tona. Brzinom od 22~vora, (preko dve osovine sa propele-rima prekretnih krila), pokre}u ga ~e-tiri dizel motora Colt-Pielstick ukupnesnage od 41.600 KS, dok brodske po-trebe za elektri~nom energijom pod-miruje pet pomo}nih motora od po2.500 kW. Posadu ~ini 360 qudi od~ega 28 oficira. Brod moè ukrcati i

prevoziti 699 marinaca (od kojih 66oficira), a maksimalno 800 qudi.

miruje pet pomo}nih motora od po 2.500kW. Posadu ~ini 360 qudi od ~ega 28 ofi-cira, a brod moè ukrcati i prevoziti 699marinaca (od kojih 66 oficira), a maksi-malno 800 qudi. Kada je re~ o vazduho-plovnoj komponenti, brod moè ukrcati dvatransportna helikoptera tipa CH-53E Su-per Stallion ili dva vazduhoplova sa verti-kalnim sletawem i poletawem tipa MV-22Osprey, odnosno ~etiri transportna heli-

koptera tipa CH-46 Sea Knight, ili {estUH-1 Huey, ili pak {est borbenih helikop-

7/23/2019 038 Odbrana


tera tipa AH-1 Cobra. Za izvo|ewe pomor-skog desanta, brod nosi dva desantna sred-stva na vazdu{nom jastuku tipa LCAC, jedanklasi~ni desantni ~amac tipa LCUi 14 ma-wih desantno-borbenih plovila tipa EFV .

Naoruàwe broda ~ine dva brzomet-na topa za blisku odbranu tipa Bushmaster II, kalibra 30 mm, dva lansera protiva-vionskih raketa RAM i ~etiri mitraqezakalibra 12,7 mm.

Wu Orleans i sve druge brodove kla-se San Antonio posebnima ~ini wihov je-dinstven izgled, jer se umesto klasi~nihjarbola na tim mestima nalaze dve osmou-gaone kupe unutar kojih su sme{teni goto-vo svi elektronski senzori broda. Taj si-stem nazvan je AEM/S (Advanced EnclosedMast/Sensor System) i prvi put se serijskiprimewuje u ameri~koj ratnoj brodograd-

wi upravo na klasi San Antonio . U unu-tra{wosti ovih osmougaonih “jarbola”,~ija je povr{ina napravqena od vi{esloj-nih kompozitnih materijala premazanihradar-upijaju}im bojama, nalaze se gotovisvi brodski elektronski senzori za ko-mandni, komunikacioni, kompjuterski iobave{tajni sistem, odnosno opsluìva-we brodskog operativnog centra.

KOMFOR

Unutar AEM/S-a su trodimenzionalniosmatra~ki radar SPS-48E, SPQ-9B, hori-zont-osmatra~ki radar TACAN i sve druge

antene brodskih komunikacijskih sistema.Osim {to vrlo karakteristi~nim ~ini iz-gled brodova klase San Antonio , AEM/Skoncept znatno poboq{ava borbene mogu}-nosti uz dodatno smawivawe wihovog odra-za na protivni~kim radarima, poboq{awerada vlastitih senzora i znatno smawewetro{kova odràvawa antena brodskih sen-zora, te pojednostavqewe wihovih modifi-kacija i unapre|ewa tokom ~etrdesetogodi-{weg radnog veka samog broda.

Ina~e, planirano je da brodovi klaseSan Antonio za nekoliko godina dobiju i po-seban SSDS Mk-2, odnosno sistem samood-brane broda koji za ameri~ku ratnu morna-ricu razvija firma Raytheon. On }e inte-grisati sve brodske odbrambene sisteme, asadrà}e i multifunkcionalni radar, po-boq{ani integrisani sistem za elektron-ska dejstva, te infracrveni osmatra~ki isistem pra}ewa ciqeva.

Na Wu Orleans i drugim plovilimaklase San Antonio primewena su i najmo-dernija re{ewa u automatizaciji upravqa-wa brodskim navigacionim i pogonskim kom-pleksom. U odnosu na prethodne tipove de-santnih brodova, znatno su unapre|eniuslovi u kojima radi i ìvi posada, odno-sno ukrcani marinci. Wu Orleans , pored

ostaloga, ima mnogo komotnije sme{tajneprostorije, dvadeset~etvorokrevetnu bol-

nicu sa dve operacione sale, dve stomato-lo{ke ambulante, apoteku, dve ve`baonicei teretane, po{tu, te mini trgova~ki centar.

Brod ima i hangar u kome se mogu oba-viti i mawe zahtevni radovi na odràvawuhelikoptera koje nose za izvo|ewe desant-nih operacija, a na krmi se nalaze velika

hidrauli~na vrata kojim se otvara prolazdo doka u zadwem delu broda koji se moèdelimi~no poplaviti radi ulaska i izlaskadesantno-iskrcnih sredstava tipa LCAC,LCU i EFV . Za transport raznih vrsta bor-benih i neborbenih vojnih vozila to~ka{a iguseni~ara, brod ima tri palube ukupne po-vr{ine 2.229 kvadratnih metara. Tu su i dvaskladi{ta za teret ili municiju kapaciteta963 kubika, te oko 1.230 kubika tankova za

mlazno i druge vrste goriva za vazduhoplo-ve, odnosno vozila.

Ministarstvo odbrane SAD do sada jenaru~ilo 12 brodova klase San Antonio ko-ji }e svojim modernim tehni~ko-tehnolo{kimkarakteristikama zameniti ~ak 41 plovilostarijih klasa desantnih brodova tipa LPD

4, LSD 36, LKA 113 i LST 1179.Nakon {to je 14. januara pro{le godi-

ne, prvi u seriji, brod San Antonio LPD-17zvani~no uvr{ten u sastav ameri~ke ratnemornarice i dodeqen atlantskoj floti sa ba-zom u Norfolku, savezna dràva Virxinija,brod Wu Orleansu u}i }e u sastav pacifi~-ke flote Ratne mornarice SAD, a baza }e mubiti luka San Dijego u Kaliforniji.

Nikola BO[KOVI]

7/23/2019 038 Odbrana


KOSMI^KIRATNICI

V O J N I S A T E L I T I

Pre gotovo pola veka, 24. oktobra 1957.godine Sovjeti su lansirali prvi ve{ta~kisatelit Sputwik 1, otvaraju}i mogu}nostupotrebe kosmosa za vojne i civilne svrhe.Vojni sateliti danas odràvaju jedinstvo

razli~itih vojnih formacija na kopnu,moru i u vazdu{nom prostoru,omogu}avaju}i vo|ewe operacijaiz jednog centra. Savremenisateliti su slikovito re~enoo~i i u{i vojnika– od obi~nog borcado najvi{ihkomandi.

ju se s wima, umnogome pove}ava wihovuvojnu primenu. Me|u takti~kim prednosti-ma isti~e se mogu}nost direktnog prila-èwa èqenoj oblasti na povr{ini Ze-mqe, {to je izuzetno zna~ajno za uspeh voj-

ne operacije. Vojni sateliti su u stawuda odràvaju jedinstvo rasutih vojnihformacija po ogromnoj povr{ini na kop-nu, moru i u vazdu{nom prostoru, omogu-}avaju}i jedinstveno rukovo|ewe opera-cijama iz jednog centra, ~ija udaqenost odoperativnog podru~ja nema uticaja.

GU@VA U SVEMIRU

Tehnolo{ki najnaprednije armije da-na{wice imaju potpuno uvezane i integri-sane sisteme za osmatrawe, izvi|awe,pra}ewe, navigaciju, upozorewe na opa-

snost, komunikaciju i vatreno dejstvo posnagama protivnika. Sateliti, naime,

prikupqaju sve neophodne podatke o pro-tivniku i stawu na bojnom poqu, potom ih{aqu superbrzim ra~unarima, koji obra-|ene podatke u realnom vremenu dosta-vqaju jedinicama. Dakle, slikovito re~e-no, sateliti su danas o~i i u{i vojnika –od obi~nog borca u prvim borbenim re-dovima do najvi{ih komandi. Naru{ava-we tog sistema ujedno zna~i i krah svih

vojnih planova, pa je utoliko i shvatqivi-je upozorewe s po~etka ovog teksta, jer jedovedena u pitawe koncepcija najmo}nijearmije na{eg vremena, koja se gotovo u ce-losti oslawa na “kosmi~ke vojnike”. Sve-sne te ~iwenice najmo}nije zemqe svetanastavqaju intenzivni razvoj satelita svojnim predznakom, stvaraju}i u kosmosupravu “gu`vu”.

Iako ekskluzivnost kori{}ewa ko-smosa vi{e nije iskqu~ivo pravo Rusa iAmerikanaca, oni su, ipak, i daqe naj-prisutniji u wemu. To je i razumqivo, jerse wihov celokupni vojni potencijal go-

tovo maksimalno oslawa na “kosmi~keratnike.”

Kada je po~etkom ove godine Kina uspe-{no lansirala raketu kojom je u ko-smosu uni{tila jedan svoj isluènisatelit, Wujork tajms je dramati~nokomentarisao: “To nije bio meteor,

to je bila raketa, ubica satelita kojom jeKina naru{ila dominaciju SAD u kosmi~-kom naoruàwu”.

Nervoza ameri~kog dnevnika bila jerazumqiva: u opasnost je dovedena ame-ri~ka vojna strategija, koja se najvi{e ba-zira na upotrebi vojnih satelita.

Lansiraju}i pre gotovo pola vekaprvi ve{ta~ki satelit, Sovjeti su zapo~e-li novo razdobqe – upotrebu kosmosa zavojne i civilne svrhe. Sposobnost dana-

{wih satelita da manevri{u, mewaju pu-tawe, prilaze drugim satelitima i spaja-

52

7/23/2019 038 Odbrana


orbiti, koji treba da budu lansirani do2010. godine.

Razvija se i program EAGLE (Evolutio-nary Aerospace Global Laser Engagementsystem – globalni vazdu{nokosmi~ki la-serski sistem i sistem za tragawe), koji}e biti postavqen u nisku orbitu, omogu-}avaju}i lasersko ozna~avawe ciqeva,izvi|awe, otkrivawe mogu}eg prisustva uvazduhu hemijskog i biolo{kog oru`ja iuni{tavawe ciqeva. Wegova operativnagotovost predvi|ena je za 2012. godinu.Imaju}i u vidu da }e u neposrednoj budu}-nosti zna~aj satelita za vo|ewe ratnihoperacija postajati sve ve}i, Amerikanci

ORBITE

U odnosu na visinu, orbite se de-le na nisku, sredwu i geostacionarnu.

Niska orbita je na visini od 100 do1.000 km, i u woj se kre}u vojni izvi-|a~ki sateliti; sredwa orbita se na-lazi izme|u 1.000 i 35.800 km visine,i u woj se kre}u sateliti za navigaciju,dok je geostacionarna orbita na visi-ni od 35.800 km, i u woj su stacioni-rani komunikacijski sateliti, satelitiza rano upozorewe i sateliti za pri-kupqawe obave{tajnih podataka.

NAMENA

Prema nameni vojni sateliti sedele na satelite za rano upozorewe iprocenu napada, satelite za izvi|a-we, komunikacijske satelite, sateliteza navigaciju, geodetske i meteorolo-{ke satelite, a wima se mogu prikqu-~iti i sateliti SBL (Space Based Laser – u svemiru stacionirani laser). Voj-ni satelitski sistem kao celina ukqu-~uje kosmodrome za lansirawe, ze-maqske kontrolne stanice, nose}e ra-kete i korisni~ki segment (satelit).

Po~etkom ovog veka obe zemqe inten-zivirale su svoje kosmi~ke programe lan-siraju}i brojne satelite s vojnim predzna-kom. Tako su Rusi pomo}u mo}nih raketaproton-K i sojuz -U lansirali ~itavu seri-ju vojnih satelita: foto-izvi|a~ki ko-smos -2387, tipa jantar -4K2 kobalt , sate-lite za rano upozorewe kosmos-2388 i2393, tipa US-KS, komunikacijske sate-lite kosmos -239O i 2391, navigacijskesatelite kosmos-2389, tipa parus , i ko-smos -2394, 2395 i 2396, tipa uragan-M,koji ~ine sastavni deo komunikacijskog si-stema GLONASS (ukupno 24 satelita) ielektroopti~ki s digitalnim prenosomslike ARKON-1.

Za Rusima nisu zaostajali ni Ameri-kanci, koji su raketama Delta IV i Atlas V lansirali navigacijske satelite GPS 2R8i 2R9, vojni meteorolo{ki satelit DMSP16, satelit za rano upozorewe DSP 22 ikomunikacijski satelit Milstar II, kojim suoperacionalizovali ~etiri geostacio-narna satelita tog tipa, povezuju}i ih me-|usobno. NASA je lansirala dva satelitaza pra}ewe i prenos podataka tipa TDRS(Tracking and Data Relay Satellite), koje moèda koristi i vojska, dok je Nacionalna ad-ministracija za okeane i atmosferu lan-sirala dva satelita NOAA 17 i NOAA M,koji vojsci obezbe|uju neophodne meteo-rolo{ke podatke.

Amerikanci su teì{te usmerili narazvoj projekta SDI (Strategic Defense Initia-tive – strate{ka odbrambena inicijativa)u kojem je reaktiviran program SBIR (Spa-ce Based InfraRed System – kosmi~ki IC si-stem), koji je preimenovan u STSS (SpaceTracking and Surveillance System – kosmi~kisistem za tragawe i kontrolu). Ratno va-zduhoplovstvo je obnovilo program SBR(Space Based Radar – radar stacioniran ukosmosu) za kontrolu i pra}ewe pokret-nih ciqeva na Zemqi. Predvi|eno je datim sistemom bude obuhva}eno 20 do 24satelita raspore|ena u niskoj i sredwoj

Navigacijski satelit Oscar , sistema Transit

7/23/2019 038 Odbrana


orbiti, sa 16 zemaqskih kontrolnih sta-nica, koji je kompatibilan sa ameri~kim

GPS i ruskim GLONASS satelitskim siste-mom. Kina je raketom dugi mar{ 3 lansi-rala navigacijske satelite BNTS-1 iB NTS-2, dok jedinice wene armije povezu-je satelit zongksing 22. Osim navedenihzemaqa, satelite za vojne svrhe danas ko-riste i Izrael, Japan i Indija.

Iako su razvoj satelitskog sistema iizgradwa satelita veoma skup i dugotrajanproces, sve je ve}i broj zemaqa koje na-stoje da imaju svoje “kosmi~ke vojnike”, ko-ji }e wihove vojne formacije povezati u je-dinstvenu globalnu satelitsku mreù – bez

koje nema uspeha na bojnom poqu.Stanislav ARSI]

15.april 2007.54

ve} danas razvijaju projekat kosmi~kog la-sera za odbranu od balisti~kih raketa

SBL (Space Based Laser ).Sportskim re~nikom re~eno, Rusima

i Amerikancima su se u kosmi~koj utakmi-ci prikqu~ili i neki “novi igra~i.” Fran-cuska ide u red zemaqa koja kosmi~koj teh-nologiji pridaje izuzetan zna~aj. Sa we-nog kosmodroma u Kuruu lansiraju se mo}-ne rakete arijana, nosa~i satelita. Za ko-munikacije iz kosmi~kog prostora Fran-cuzi koriste satelitske ure|aje Syrakuze II,postavqene na civilno-vojnom geostacio-narnom satelitu Telekom 2. Predvi|ena jerealizacija vojnih komunikacijskih sate-

lita Syrakuze III. Za daqinsko raspoznava-we upotrebqavaju satelite SPOT-5, a za

foto-izvi|awe satelite helios-2 . Britan-ci za komunicirawe svojih jedinica kori-

ste geostacionarne satelite Skynet 4 i 5,dok su Nemci lansirali pet satelita s ra-darom za sinteti~ko sastavqawe slikeSAR – lupe . Prvi italijanski komunikacij-ski satelit SICNAL-1 ujedno je i prvievropski satelit koji osim na UHF i SHFfrekventnom podru~ju radi i na ekstrem-no visokom podru~ju EHF. Satelitske ko-munikacijske veze Natoa, koje povezuju dr-àve ~lanice vojne alijanse, ~ine dva sa-telita Natoa ~etvrte generacije, od kojihje Nato IVA u operativnoj upotrebi, dok jeNATO IVB u rezervi.

Evropska svemirska agencija razvijasistem Galileo od 30 satelita u sredwoj

Lansirawe rakete Delta IV Ruski sistem GLONASS

7/23/2019 038 Odbrana


55

Podstaknut debatom u javnosti koju jeizazvao novi Zakon o li~noj karti ,Institut za politi~ke studije uBeogradu, u saradwi sa verskimdobrotvornim starateqstvomArhiepiskopije beogradsko-karlova~ke,organizovao je nau~ni skup na temu:“Biometrija, li~na identifikacija,bezbednost i slobode”. ûla su se

veoma zanimqiva razmi{qawa,nau~nim argumentima obrazloènipredlozi, konstruktivne kritike iopse`ne analize o novim li~nimdokumentima, wihovom obeleàvawu,biometrijskom sadràju, ugroàvawuqudskih prava... Jednoglasna ocenaeksperata i crkvenih velikodostojnikamogla bi se saèti u poruku dràvi,Vladi i wenim institucijama da dobrorazmisle pre kona~ne odluke obiometrijskoj identifikacijigra|ana Srbije.

@ivot je ~udo. Pogotovo danas, u vreme svekolikih tehnologija itehni~kih dostignu}a, od kojih ~esto obi~nog ~oveka zaboliglava ili obuzme strah. Neka jednostavno prevazilaze ma{tu,pa qudski um postaje vlastita teskoba, jer ne moè da shvati{ta mu se de{ava. Naro~ito u velikim gradovima visokora-

zvijenih zemaqa, gde se ~ovek sve ~e{}e ose}a kao deli} mo}nog

mehanizma, a sve mawe kreator vlastitog ìvota. Kartice, propu-snice, bexevi, ~ipovi, ra~unari, kamere, ozvu~ewe...Nasuprot svesti o gubitku individualnosti i privatnosti,

~esto se nudi obe}avaju}a uteha: “da vam bude lak{e”, “da vas za-{titimo od pqa~ke”, “da vam bude udobnije”, “da dobijete po-pust”... Primerenije filizofiji ~oveka s na{ih prostora, koji jevazda imao rezervu prema neprimerenoj koli~ini besplatnog do-bro~initeqstva, zvu~i izreka: “Sa~uvaj me Boè prijateqa, od ne-prijateqa }u se ~uvati sam”. Lepo je ìveti moderan ìvot. Sve jebrzo, jednostavno, efikasno... Misle za vas, brinu o vama. Opetfamozna kartica, svemogu}i gospodar sudbine, sva vrata otvara.âk i ona zlatna. Za{to da se mu~ite, zbog ~ega da brinete? U ne-voqi ste, ma hajte, molim vas! Ponestalo vam je novca? Ni{talak{e. Brzi krediti, laki ke{, u|e{, iza|e{ i gotovo. Kakvo bla-

gostawe. Jadni na{i preci, koliko su se samo mu~ili. Eh, {ta ti jetehnologija...

BIOMETRIJA

I QUDSKA PRAVA

ZA@IVOT

BEZ @IGA

D R U [

T V O

7/23/2019 038 Odbrana


BEZBEDNOST

15. april 2007.56

Malecki ~ip. Nema ga {ta videti, a sve stane u wegovu miste-rioznu pamet. Podaci o va{em kompletnom ìvotu: gde se kre}ete,{ta radite, {ta radite kad ne radite, s kim i koliko razgovarate,

gde i kada kupujete, kakve su vam porodi~ne prilike, {ta kaè va{zdravstveni bilten, a {ta ra~un u banci?Kada su svi ti podaci prikupqeni, razvrstani i obra|eni,

na|u se preduzimqivi qudi koji bi da ih koriste. Oni koji skupqa-ju podatke, kao savremeni, integrisani i efikasni privrednicirado ih prodaju. Ko ih kupuje? Mnogi. To je jedan od na~ina da po~-nete biznis. Recimo, otvarate radwu za prodaju muzi~ke opreme.Spremni ste mnogo da uloìte i o~ekujete da vam se umnoì kapi-tal. Sasvim normalno. [ta vam je ~initi? Najpre kupite liste po-setilaca sajmova muzi~ke opreme, pretplatnika muzi~kih ~asopi-sa, studenata muzi~kih akademija… pa wima po{aqete pozivniciza otvarawe. Obe}ate i popust, naravno. Ali, to rade svi. Me|u-tim, vi ste kreativniji, pa idete korak ispred wih. Uze}ete listusvih koji su pre{li most (bulevar, ulicu) u blizini koncertne sale

u kojoj je odràna dugo najavqivana gala predstava.Ovaj postupak zove se profilisawe. Na osnovu mase dobije-nih podataka (naizgled bezazlenih i neva`nih), traì se {ta je tostatisti~ki zajedni~ko odre|enom profilu qudi. A koristi se “zava{e dobro”, bi}ete obave{teni o stvarima koje vas zanimaju.

Nemojte re}i da nikada niste dobili, na primer – pozivza nagradnu igru ako kupite, na primer – kwigu, ku}ni aparat,elektronski ure|aj...

DAR OD BOGA

Veliki pa`wu stru~-waka prisutnih na skupu i predstavnika medija privu-

kla je beseda proto|akona Rado{a Mladenovi}a. On je temi dao veliki zna~aj i,tuma~e}i je sa pozicije pra-voslavne vere, prava i fi-lozofije, sem ostalog, re-kao:

– Kada smo spoznali su{tinu novog Zakona o li~-noj karti, naloìli smo Si-nodu pravoslavne crkve da preduzme potrebne mere ka-ko bi se ne samo zaustavila wegova procedura, ve} da se o wemu uop{te ne raspravqa.To je nalog arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Jer najdra-goceniji dar koji je Bog dao ~oveku jeste sloboda. Ovako za-mi{qena li~na karta ne samo da qudima oduzima taj dar ve}ih stavqa u svojevrsni elektronski koncentracioni logor.

Meni identitet daje Bog preko oca i majke. Preko ro|a-ka i prijateqa. Moj qudski identitet daju svi oni koji moje delovawe trpe i ~ije delovawe ja trpim. Pretenzija dr ave i policije da mi na ovaj na~in pripisuje identitet, makar bio i elektronski, sa najsavremenijim ~ipovima, za mene kao slo-bodnog ~oveka je vrlo uvredqiva. Takva ideja }e se razbiti o slobodu pravoslavqa. Za nas su sloboda i moral temeqidentiteta, a ne ovakve li~ne karte i baze podataka. Crkva ho}e slobodne qude, a ne podanike. Ja, naprosto, imam veli-ki otpor prema zalaèwu u ne{to {to je li~no: zdravstveni karton, slobodu kretawa, imovinu... Dakle, protivim se sva-

kom identitetu koji ne daje Bog, Crkva Boìja i narod Boìji.

Jo{ jedan, naizgled bezazlen primer: kablovska televizi-ja u va{em stanu ima kontrolnu kutiju, koja je dvosmerna. “Izstatisti~kih razloga” registruju se podaci {ta, kada i kolikogledate. Pri~a se da je san biv{eg rumunskog diktatora âu{e-skua bio uvo|ewe besplatnog telefona sa ugra|enim prislu-{kiva~em u svaku ku}u.

O tome je nadahnuto govorio profesor dr Milan Tuba na na-u~nom skup, ~iji je neposredan povod bio novi Zakon o li~nim kar-tama , a imaju}i u vidu zna~aj teme dobio je {iri kontekst koji jesagledavao qudska prava, privatnost i informacione tehnologi-

je. Stru~waci iz raznih oblasti imali su {ta da kaù. Univerzi-tetski profesori, tehnolozi, informati~ari, sociolozi, crkvenivelikodostojnici...

PAMETNA KARTICA

Ve} posle nekoliko izlagawabilo je jasno koliko smo brzo,neoprezno i bez re~i struke ponu-dili Zakon , ~iji je sadràj, ovakavkakav je sada, neprimeren i ne-prihva}en. Umesto postoje}eg, tra-ì se novo re{ewe, a jedan odpredloga dao je mr Dragan Spa-si}, stru~wak za sertifikaciona

tela i digitalne sertifikate. Onse zalaè za uvo|ewe takozvanogdigitalnog identiteta Internetkorisnika. Wega ~ini tajni kqu~,tajni kriptografski kqu~, javnikriptografski kqu~ i digitalnisertifikat. Digitalne sertifika-te izdaju institucije koje se nazi-vaju sertifikaciona tela, a ona u svojoj infrastrukturi imaju kom-pleksan sistem koji se u literaturi nalazi pod skra}enicom PKI.To je, zapravo, jedan elektronski dokument sa zapisanim podacimao korisniku kome je sertifikat izdat, zatim o telu koje ga je izda-lo i javnim kriptografskim kqu~em korisnika. Gotovo ga je nemogu-}e zloupotrebiti zbog wegove vi{estruke za{tite.

Radi o~uvawa podataka, umesto predloène li~ne karte,mr Zoran Savi}, poznati stru~wak Asocijacije za ra~unarstvo,

Mr Dragan Spasi}

7/23/2019 038 Odbrana


57

SVET U KOME @IVIMO

Prema podacima me|unarodnih organizacija koja se ba-ve elektronikom i razvojem informacionih sistema, danas u svetu ima oko milijardu i tri miliona ra~unara i vi{e od milijardu i sto miliona korisnika Interneta. âk 90 odsto kompanija {irom planete koristi Internet u poslovawu, dok 60 odsto doma}instava poseduje ra~unar. Masovno se kori-sti u trgovini, bankarstvu, industriji, sistemima uprave, voj-sci, policiji...

Osamdesetih godina Srbija je bila me|u prvih 20 u sve-tu po broju ra~unara i wihovih korisnika. Danas je na 115.mestu. Prema najnovijim istraìvawima 1.900.000 na{ih gra|ana koristi ra~unar (33,6 odsto) dok 1.400.000 koristi Internet.

Prema ta~ki 42. Ustava Srbije, zajam~ena je za{tita podataka i li~nosti. Prikupqawe, dràwe, obrada i kori-{}ewe podataka o li~nosti ure|uje se zakonom. Zabrawena je upotreba podataka o li~nosti izvan svrhe za koje su priku-pqeni.

Svako ima pravo da bude obave{ten o podacima o svojoj li~nosti i na sudsku za{titu u slu~aju wihove zloupotrebe.

Osnovni principi za{tite li~nih podataka regulisani su i Konvencijom o za{titi lica u odnosu na elektronsku ob-radu podataka, Saveta Evrope broj 198, zatim Dopunskimprotokolom (broj 181) i Direktivom Evropske unije (broj 95/46).

informatiku, telekomunikacije i nove medije Srbije, predlaèuvo|ewe takozvane SMART (pametne) kartice. To je tehnologijakoja umnogome i na razne na~ine pomaè qudima, a da pri tomwihova privatnost i qudska prave ni za trenutak ne budu ugro-èna. Pored toga, znatno pove}ava transparentnost rada dr-àvnih organa. U virtuelnom svetu da obe strane u komunikaci-ji, ma kakva bila i na ma kom nivou se obavqala, treba da zna-ju obostrani identitet. To je podizawe sistema elektronske

uprave na znatno vi{i nivo. Dana{we sisteme gra|ani nisuprihvatili, jer ne uveravaju u sigurnost i za{titu podataka. Ta

tehnologija do perfekcije uspostavqa identitet ne samo fizi~-kim opisom ve} memorisanim otiscima prstiju i u posledwe vre-me duìcom oka. Podaci kartica SMART, koje obavezno imajuhardverske elemente, bezbedno se ~uvaju u za{ti}enoj bazi idodatno se obezbe|uju kriptografskim metodama. Potom se {i-fruju tako da su besmisleni svakom ko nema odgovaraju}i“kqu~”. Te kartice su, svuda u svetu, najboqi ~uvari podatakakoje se u wima nalaze. One su svojevrstan simbol jedinstvenog

elektronskog sistema Evrope.

NEUSPEO PROJEKAT

U Srbiji je projekat nabavkeopreme za izradu biometrijskihli~nih karata postao aktuelan2003. godine, kada je tada{wi mi-nistar unutra{wih poslova obelo-danio da je kupqena skupa opremaod ameri~ke firme Motorola . Je-dan od najglasnijih protivnika Za-kona o li~noj karti bio je doskora-{wi glavni inspektor MUP-a Sr-bije, advokat Vladimir Boòvi}.

– Prvog avgusta 2001. obja-vqen je tender za nabavku opre-me i instrumenata za uvo|ewebiometrijskih li~nih dokumena-ta, mimo zakona i bez {irih kon-sultacija. Ubrzo je proizvo|a~opreme predloìo da se uveze biometrijski ~ip, {to je tro{ko-ve projekta popelo na sto miliona evra. Ta kupovina nije pro-{la obavezni tenderski protokol, ni zakonsko dodeqivawe nov-ca iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine reagovao mi-nistar finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbi-ja je jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrij-sku identifikaciju gra|ana, a tek posle tri godine pokrenutaskup{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~-nim kartama.

U me|uvremenu na{i gra|ani putuju po svetu sa paso{imapretpro{le dràve i doìvqavaju podsmeh, pa i neprijatnosti nacarinskim prelazima. Toga nisu po{te|ene ni na{e javne li~no-sti. Nedavno su imali probleme na{i fudbaleri u Azerbejxanu ivaterpolisti pri dolasku u Australiju. Prvaci sveta, vaterpoli-sti Srbije, javno su se obratili Vladi, jer ne èle vi{e da sebrukaju zbog tu|ih propusta i inertnosti.

Da se vratim na basnoslovno skupu opremu. Ona je, gospodo,razbacana po kojekakvim magacinima i propada. Veliko je pitawekoliko je sada upotrebqiva? U najmawu ruku to je prevazi|ena teh-nologija, a ko{tala je astronomski. Na kraju, osta}e mi nejasnoza{to je odbijen predlog da se obrasci li~nih karata otisnu u Za-vodu za izradu nov~anica, koji je po mom mi{qewu jedino pravomesto za tako ne{to – upitao se gospodin Boòvi}.

Zanimqivo razmi{qawe, posebno ako je potkrepqeno ~iwe-nicama i saop{teno duhovitim tonom, uvek privu~e pa`wu. Pro-fesor dr Slobodan Antoni} sa Filozofskog fakulteta u Beogra-du i politi~ki analiti~ar kaè da je osnovna zamerka novoj li~nojkarti wena netransparentnost:

– Sa sobom nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e.“To od nas traì Evropska unija”, “Svi u Evropi to ve} imaju”. Saove dve re~enice u Srbiju moète uvesti bilo koju glupost. Recimo,da deca smeju da sednu na klackalicu sa za{titnim {lemom ili dapre nego {to uberete vo}ku morate ubrizgati anestetik u drvo.

Posledwi primer su nove li~ne karte. Niko ne vezuje ukida-we viza sa stavqawem ~ipa na taj dokument, a zemqe u okruèwuimaju plastificirane, a ne elektronske iskaznice. Sada se, me|u-tim, veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u moderni-

zaciji i kako se samo mra~ne i retrogradne snage boje tog unapre-|ewa, kao {to su se nekada bojale radija ili èleznice. Da su

Vladimir Boòvi}

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.58

BEZBEDNOST

UGRO@ENA PRIVATNOST

Prema mi{qewima mnogih stru~waka, Zakon o li~noj karti uveliko ugroàva privatnost gra|ana, a glavne razlo-ge izneo je Nikola Markovi} iz Dru{tva za informatiku Sr-bije:

– U suprotnosti je sa Ustavom Srbije, ~lan 42, stav 2. i 3.– Biometrijske metode identifikacije nisu jo{ pouzdane.– Nisu predvi|ene odgovaraju}e mere za{tite baze po-

dataka sa elementima iz li~nih karata.– Postojawe opasnosti od presretawa i prislu{kiva-

wa, izmene ili uni{tavawa podataka prilikom komunikacije izme|u policajca koji legitimi{e gra|anina i baze podataka u MUP-u.

[to se ti~e izmene Zakona o li~noj karti, gospodin Markovi} je predloìo:

– Ostaviti mogu}nost gra|anima da ne koriste taj doku-ment sa biometrijskom identifikacijom (~lan 7).

– Brisati evidentirawe jedinstvenog mati~nog broja roditeqa (~lan 8).

– Li~ni podaci mogu biti dostupni samo zakonom ovla-

{}enim korisnicima (~lan 28).– Uvesti kaznene odredbe i za rukovawe sa li~nim po-

dacima (novi ~lan 31).

elektronske li~ne karte tako sjajna i neproblemati~na stvar, ka-ko nam se sada predstavqa, ne bi se ~ekalo na Srbiju da ih prvauvede. @eleznica i radio su se ticali dobre voqe pojedinca, a

ovde dràva uvodi obavezu da svako gra|anin stariji od 16 godi-na sa sobom nosi ~ip, iz koga, opet, samo policajac ili neki dr-àvni slu`benik moè da o~ita odre|ene podatke. Kako da znateda se u va{em ~ipi ne}e potkrasti neka gre{ka, recimo da steimali ozbiqnih problema sa zakonom. Treba najpre da doìvitevelike neprijatnosti ako vas policajac legitimi{e, pa tek onda dasaznate da sa podacima u va{oj li~noj karti ne{to nije u redu –kaè profesor Antoni}.

Imaju}i u vidu zna~aj i ose-tqivost teme, s jedne, i inertnostzvani~nih organa, s druge strane,Sveti arhijerejski sinod Srpskepravoslavne crkve poverio jemladom, ali afirmisanom teolo-gu i informati~aru Oliveru Su-

boti}u pisawe opse`ne studije“Biometrijski sistemi identifi-kacije”. Ambiciozni stru~wak, uzpodr{ku {est iskusnih stru~waka,recenzenata dela, temeqno je ob-radio temu, koriste}i se ubedqi-vim ~iwenicama i besprekornommetodologijom pisawa zahtevnogslova. Studija je veoma visokoocewena i bilo bi dobro da je pa-`qivo pro~itaju svi koji se bave pitawem uvo|ewa biometrijskeidentifikacije. Gospodin Suboti} je dao gotovo sve odgovore nate{ka pitawa tako {to je mudro koristio ono {to nauka pruà uobrazovnom i informativnom miqeu: istorija, teologija, filozo-fija, politikologija, informatika, tehnologija... Sve podjednako.

– Biometrijski sistemi identifikacije i wihove dru{tveneimplikacije ve} nekoliko godina su sporna tema u svetskoj javno-sti, pogotovo u zemqama zapadne demokratije. Ta tema je u Srbijipostala aktuelna posle najave uvo|ewa novih elektronskih li~nihkarata i centralizovane baze biometrijskih podataka. Naàlost,o tome se u javnosti ~uo veliki broj dezinformacija, koje su lan-sirali zagovornici biometrijskog sistema (oni su tvrdili da je todeo na{ih me|unarodnih obaveza, da skoro sve zemqe EU imajubiometrijske li~ne karte, da su one ultimativni uslov za usposta-vqawe elektronske uprave...), ali i kao reakcija nedovoqno upu-}enih protivnika, koji su tvrdili da je u pitawu beskontaktna teh-nologija, da omogu}ava neprekidno pra}ewe, pa ~ak i da je ~ip ra-dioaktivan... Budu}i da je problem ozbiqan, mora mu se pristupi-ti temeqno i kriti~ki, a ne povr{no i lakomisleno.

Zakon o li~noj karti izglasan je u Skup{tini Srbije. Pla-nirano je da novi dokumenti stupe na scenu krajem januara 2007.godine, dok bi postoje}e legitimacije (kojima nije istekao rokvaèwa) vaìle najvi{e pet godina od trenutka stupawa Zakona na snagu. Iako slovom Zakona nije precizirano, wime se prak-ti~no uvodi i centralna banka biometrijskih podataka, kao kqu~-ni tehnolo{ki supstrat za izvo|ewe kompletnog projekta. Upra-vo tom kqu~nom aspektu posve}eno je malo pa`we – zakqu~uje go-spodin Suboti}.

O tome kako bi se stvari daqe mogle razvijati kaè:– Za sagledavawe ovog problema u svim wegovim dimenzijama

potrebno je i malo vizionarskog duha. Problem nije u tome {ta tajprojekat jeste danas, ve} u {ta on lako moè da preraste sutra.Ovo je pravi razlog zbog koga se akademski gra|ani {irom sveta

decenijama bore protiv sli~nih koncepata, znaju}i da ve} sutramo`da ne}e biti u mogu}nosti da se izbore za dru{tvo slobodnih

gra|ana, jer }e temperatura totalitarnog okruèwa, mo`da, bitidovedena do ta~ke kqu~awa, a vitalne funkcije kolektivnog kri-ti~kog aparata savremenog dru{tva onesposobqene – zakqu~ujepisac studije.

U tom svetlu svoje misli izneo je arhiepiskop cetiwski imitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovi}. Svojeduhovno i filozofsko kazivawe vezao je za ono {to je ~ovekunajsvetije:

– Nau~ni skup nam je bio preko potreban. Organizovan je na

zreo na~in, a tema se obra|uje ozbiqno i odgovorno. U Biblijilepo pi{e: “Kakva je korist ~ovjeku ako ceo svet zadovoqi, a du{i

Oliver Suboti}

7/23/2019 038 Odbrana


59

SREDSTVO RATA

Tema svakako ne bi bila zaokru-èna da se nije ~u-la re~ o biometri-ji i odbrambenomaspektu wene pri-

mene. Tome je slo-vo posvetio istak-nuti stru~wak za ovu oblast, pukov-nik u penziji pro-fesor dr Sveto-zar Radi{i}:

– Svoj stav zasnivam na tvrdwi da su identifikacione tehnologije, posmatrano iz odbrambenog ugla, potencijalno,nanotehnolo{ko sredstvo neoruànih oblika agresije. One omogu}avaju da se potencijalni protivnik obeleì i nepre-stano prati, da se selektivno neutrali{e ili uni{ti. Svaki mikro~ip mogu}e je da se iskoristi kao “mina iznena|ewa”.Oni koji uvode mikro~ipove u ìvot qudi, ukoliko ne predu-zmu sve mere protiv mogu}e zloupotrebe, nalaze se, nemarno i besramno, u istoj situaciji kao proizvo|a~i atomske bombe.

Uostalom, primena elektromagnetne energije za ratne svrhe, izvan logisti~ke sfere, zasluùje posebnu pa`wu, na-ro~ito otkad se znaju frekvencije misli, wihova brzina, mo}i domet. Ne sme se zaboraviti koliko su stari zakqu~ci is-traìvawa Vladimira Ivanovi~a Vernadskog, koji je prou-~avao oblast fizi~ke geometrije ìvotnih procesa, ili Vla- dimira Mihajlovi~a Koldajeva, koji je objasnio efekte mi-krotalasa i radio-frekvencija na qudski organizam. Sa-vremena identifikaciona tehnologija nalazi upori{te na istim istraìvawima, a pojam identifikacije je star koliko i prvi ratni sukob. Nekada su se vojske prepoznavale po bo-ji ode}e, grbovima, zastavama, stilu ratovawa, signalima i naoruàwu, a sada po elektronskoj i informativnoj mo}i.

Kontrola qudi i wihovog uma (u neokortikalnim dejstvi-ma) mogu se koristiti u savremenim operacijama izvan rat-nog stawa i unutar wega, ali se pretpostavqa, nikad tako da predstavqaju posebnu vrstu dejstava. Tu vrstu dejstava moè ostvariti neka institucija, koju je odabrao agresor, ili neka grupa qudi, samo jedan ure|aj ili pojedinac, a i metode mogu biti veoma razli~ite po broju, megu}nostima i u~esnicima– istakao je, sem ostalog, profesor Radi{i}.

svojoj naudi”. Bi}e je Boìje, Bogu se treba pokoriti, a ne ~ovjeku,izumima, stihijama... Istorija ima svoju logiku, pogledajmo ~emunas u~i. Du{a je zenica vasione. Tajanstveni broj, odgonetawe ime-na, krletka je vremena i prostora. Ako se sva gordost ~ovjeka za-tvara u ~ip, on se otu|uje od svoje prirode i postaje rob greha. Bi-ometrija je opasan na~in manipulacije qudima. Tako se sluga pre-tvara u gospodara. Za na{u Crkvu, sve {to ugroàva mir qudski i

li~nost Boìju neprihvatqivo je!

TU\A ISKUSTVA

Velika Britanija je najdaqe oti{la u primeni savremene teh-nologije po broju i vrsti posmatrawa, odnosno kontrole (uvida)kretawa (pona{awa) gra|ana. To se posebno odnosi na period po-sle teroristi~kih napada na wujor{ke poslovne centre i london-ski metro. Prema re~ima stru~waka, u Britaniji je ovoga ~asa in-stalirano vi{e od ~etiri miliona i dvesta hiqada kamera, takoda je prose~an gra|anin u toku jednog dana snimqen oko 300 puta!Prema podacima britanske Inìwerijske akademije, to je 20 od-sto svih kamera te vrste u svetu, a u Britaniji ìvi tek jedan pro-cenat svetskog stanovni{tva.

Profesor Akademije Najxel Filbert, u “Dejli miroru” od

27. marta ove godine, upozorava na to da je razvoj digitalne teh-nologije i opreme koju sada imaju ~ak i supermarketi, prakti~noomogu}io neograni~eno prikupqawa podataka o qudima.

– I veletrgovine snimaju potro{a~e i ~uvaju podatke o to-me {ta ko i koliko kupuje. Me|utim, sva ta tehnologija je rawi-va, pa u te baze podataka mogu da u|u mnogi kompjuterski stru~-waci, i da potom prodaju saznawa o tim qudima – isti~e pro-fesor Gilbert.

On je posebno zabrinut zbog nove tehnologije britanskihpaso{a, koji imaju radiotalasne mikro~ipove. To zna~i da svakoko ima odre|enu opremu moè pra}ewem signala mikro~ipa daprati podatke o qudima i to sa poprili~ne udaqenosti. Uglednistru~wak upozorava kako neko moè ~ak i da aktivira bombupreko tog mikro~ipa u paso{u.

U velikim gradovima gotovo je nemogu}e pro}i ulicom kojanije “pokrivena” budnim okom objektiva. Na mnogim frekvent-

nim mestima postavqeni su ne samo ure|aji za snimawe ve} izvu~nici koji upozoravaju prolaznike na “antisocijalno pona-{awe”. Sada se najavquju jo{ savremenije rendgen-kamere, kojesu instalirane na pojedinim aerodromima. One mogu da “vide”

kroz ode}u. Snimaju do gole koè, tako je nemogu}e bilo {ta sa-kriti, a za privatnost i eventualnu potrebu za qudskom intimomniko ne mari.

Osim toga, Velika Britanije je do sada skupila vi{e od tri ipo miliona DNK uzoraka svojih stanovnika, a svake godine taj brojse pove}ava za 700.000 jedinica.

Nedavno je u tamo{woj {tampi obelodawen podatak sa ~u-venog instituta “Maks Plank” o rezultatima najnovijih dostignu-}a. Govori se da su ~ipovi prevazi|eni, a umesto wih uvode sesvojevrsni “~ita~i misli”, koji otkrivaju, na primer, nameru po-~inioca krivi~nog dela tako da se on moè na}i iza re{etakapre nego {to ga je izvr{io. Nau~nici tog Instituta s ponosomisti~u kako su svesni opasnosti po privatnost qudi, ali da je ta`rtva minorna u odnosu na zlo koje se moè spre~iti...

Branko KOPUNOVI]Snimio Zvonko PERGE

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.60

P

Po sada vaè}em Zakonu postoji mogu}nost odlaska u prevremenu starosnupenziju sa 30 godina ukupnog penzijskog staà. Predlog novog Zakona o Voj-sci je da se ova granica snizi na 20 godina ukupnog penzijskog staà, uzistovremeno vezivawe uskla|ivawa vojnih penzija, ve} od 1. januara 2008,

sa godi{wim porastom tro{kova ìvota. Stoga, posledice prevremenogpenzionisawa vojnih lica mogu biti zaista te{ke.Sa ovim problemom, zbog predstoje}e reorganizacije i smawewa

brojnog stawa vojske, suo~i}e se veliki broj qudi u uniformi. Zatotraèwe novog zaposlewa predstavqa ekonomsku nu`nost za mnoge penzio-nisane oficire i podoficire.

NOVA ZAKONSKE RE[EWA

Novi Zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu (u daqem tekstu PIO)Republike Srbije donosi zna~ajne izmene i novine u regulisawu ove problema-tike. Pre svega tu je veoma va an ~lan 121. koji glasi:

– Korisnik starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, od-nosno obavqa samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na te-ritoriji Republike, ima pravo po prestanku tog zaposlewa odnosno obavqawa te samostalne delatnosti, na ponovno odre|ivawe penzije ako je bio u osigu-rawu najmawe godinu dana.

– Korisniku penzije koji radi u inostranstvu obustavqa se za vreme tog rada isplata penzije, ukoliko me|unarodnim ugovorom nije druga~ije odre|eno.

Ovo je novo re{ewe koje daje pravo korisniku starosne penzije da se zapo-sli i da zadrì ste~enu penziju pod odre|enim uslovima. Izri~ito predvi|awe udrugom stavu ovoga ~lana da }e se isplata penzije obustaviti wenom korisnikukoji radi u inostranstvu za vreme tog rada, nedvosmisleno ukazuje da samo ta ka-tegorija osiguranika gubi pravo na penziju i to privremeno dok traje rad u ino-stranstvu, ako ne postoji me|unarodni ugovor izme|u odre|enog inostranog po-slodavca ili strane zemqe i na{e zemqe koji to druga~ije reguli{e.

Posle zavr{etka novog radnog angaòvawa, ukoliko je ono trajalo naj-mawe godinu dana i vi{e, korisnik starosne penzije sti~e pravo da mu se pono-vo obra~una penzija i da se ona eventualno uve}a po osnovu visine upla}enihdoprinosa tokom novog radnog angaòvawa.

Zakon u ovom ~lanu izri~ito pomiwe samo kategoriju korisnika starosnepenzije tako da ova mogu}nost ne postoji za korisnike invalidske i porodi~ne

Mnogi aktivni i

penzionisani oficiri i

podoficiri Vojske

Srbije, kada su seopredeqivali za vojni

poziv, verovatno nisu

ni sawali da }e

odlaziti u penziju

mnogo ranije nego {to

èle, sa nere{enim

stambenim pitawem i sa

niskim primawima kao

posledicom

dugogodi{we politike

planirawa i isplate

zarada ispod zakonskog

minimuma, koja traje

ve}, deceniju i po i koja

je ve} donela

katastrofalne

posledice po standard

sada{wih i budu}ih

vojnih penzionera

KUDAPOSLE PRINUDNOG

PENZIONISAWA

STANDARD

SUROVO TR@I[TERADASUROVO TR@I[TERADA

7/23/2019 038 Odbrana


61

radi obavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca ili kojipredstavqaju samostalnu izradu ili popravku odre|ene stvari, od-nosno samostalno izvr{ewe odre|enog fizi~kog ili intelektualnogposla. Jedino poslovi iz ugovora o zastupawu ili posredovawu uovoj vrsti radnog angaòvawa nisu vremenski limitirani.

[to se ti~e rada na odre|eno vreme, on je limitiran naukupno vreme od 12 meseci i sa prekidima, jer se produèwemrada zaposlenog radnika za samo pet radnih dana duè od nave-

denog limita ovaj radni odnos automatski po samom zakonu pre-tvara u radni odnos na neodre|eno vreme tj. stalni radni odnosnezavisno od voqe poslodavca.

Dva interesantna re{ewa ko-ja Zakon o radu predvi|a su i za-snivawe radnog odnosa zaobavqawe poslova van prostori-ja poslodavca odnosno kod ku}ekoji nije limitiran po vremenutrajawa i vrsti poslova ali se pozakonu smatra stalnim radnimodnosom, te mogu}nost zasnivawaradnog odnosa direktora na od-re|eno vreme koje nije limitira-no rokom od 12 meseci i moè da

traje do isteka roka na koji je di-rektor biran (naj~e{}e ~etirigodine) ili do razre{ewa direk-tora. Ovo je naro~ito intere-santno re{ewe za mala preduze-}a koja mogu biti i dvo~lana.

Sva ova ograni~ewa za poslo-davce na osnovu Zakona o radu

objektivno ih stavqaju u situaciju da }e pre da ponude neki od nave-denih oblika radnog angaòvawa koji ne spadaju u redovan radni od-nos sa punim radnim vremenom.

BORBA ZA RADNO MESTO

Poloàj svih pa i vojnih penzionera na trì{tu rada je veo-

ma teàk. Objektivno gledano svi spadaju u kategoriju starijih rad-nika koji imaju oko 50 i vi{e godina tako da su samim tim hendike-pirani. Me|utim, vojni penzioneri su u dvostruko teòj situacijijer je velika ve}ina wih za razliku od drugih prinu|ena da traìposao potpuno van svoje struke, koja je specifi~na i ne postoji kaotakva u civilnom privrednom sektoru, pa moraju da traè i pri-hvataju poslove daleko niè kategorije od svoje {kolske spreme iobrazovawa. Ipak, i tu su ugroèni jer za takvu vrstu poslova kojise smatraju teìm, poslodavac pre svega èli da angaùje mla|eradnike. Ovakvi poslovi su po pravilu jako malo pla}eni. [to seti~e nekih drugih poslova koji podrazumevaju odre|enu stru~nost iiskustvo, gde godine starosti ne predstavqaju ve}i problem, u bor-bi za radno mesto ne mogu da se uspe{no takmi~e sa qudima koji sudugo radili na tim konkretnim radnim mestima.

Predloèno re{ewe u nacrtu novog Zakona o Vojsci Srbi-

je , gde se predvi|a za vojna lica i mogu}nost odlaska u prevreme-nu starosnu penziju sa svega 20 godina ukupnog penzijskog staà,dodatno }e usloìti problem i postaviti pitawe smisla oprede-qewa za vojni poziv. Pri sada{wem stawu standarda aktivnih ipenzionisanih vojnih lica, qudi koji obuku uniformu i rade uvojsci na specifi~nim poslovima, a takvih je u vojsci najvi{e,dolaze u situaciju da ve} sa ~etrdesetak godina moraju da pri-hvate odlazak u penziju ~iji je iznos nizak i da bez ikakve za{ti-te iza|u na trì{te rada, gde treba da se u borbi za novo radnomesto sukobe sa kolegama iz iste ili sli~ne struke u civilstvu,koji u odnosu na wih imaju veliku prednost radnog iskustva. U ovojborbi ne}e mnogo vredeti ni dodatna diploma nekog od civilnihfakulteta ukoliko vojno lice nema nikakvo ili vrlo malo radnoiskustvo na poslovima doti~ne struke.

Aleksandar GAVRILOVI]

penzije (penzija koja pod odre|enim uslovima pripada ~lanovima po-rodice umrlog osiguranika ili korisnika penzije), {to je i logi~nopo{to su korisnici ove dve kategorije penzija to pravo stekli zbognesposobnosti za radno angaòvawe.

U skladu sa novim Zakonom o PIO osiguranik ima pravo nastarosnu penziju u odre|enom iznosu kada ostvari: najmawe 15godina ukupnog penzijskog staà i 65 godine ivota ako je mu{ka-rac, odnosno 60 godina ivota ako je ena ili najmawe 20 godi-

na ukupnog penzijskog staà i 63 godine ako je mu{karac, odnosno58 godina ako je èna ili kad navr{i 40 godina ukupnog penzij-skog staà ako je mu{karac, od-nosno 35 godina ako je èna inajmawe 53 godine ivota.

Svaki korisnik penzije zavreme novog radnog angaòvawasti~e pravo da mu se vreme novo-ostvarenog penzijskog staà, kadanovo radno angaòvawe presta-ne, pripi{e ve} ostvarenom pen-zijskom staù i na osnovu toga po-novo uve}a i izra~una penzija.Ova mogu}nost postoji ~ak i zakorisnike starosne penzije sa

ve} ostvarenih 40 godina ukupnogpenzijskog staà, ali Zakon oPIO limitira broj mogu}ih do-datih godina na najvi{e jo{ petuz dodatni uslov da se tada vred-nost dodatih godina preko 40 ra-~una kao vrednost upola mawa ne-go za svaku godinu do 40.

U zavr{nim i prelaznim odredbama Zakon o PIO izri~ito u~lanu 260. navodi: Odredba ~lana 121. stav 1. ovog zakona odno-si se i na korisnike koji su pravo na penziju ostvarili do dana po-~etka primene ovog zakona. Time se garantuje pravo na zadràvaweste~ene penzije uz novo radno angaòvawe i korisnicima koji sustekli pravo na starosnu penziju po starim propisima.

Na kraju tu je i ~lan 12. Zakona o PIO koji precizira koja sesve to lica smatraju onima koji obavqaju samostalnu delatnost patu navodi:

– lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavqaju pri-vrednu ili drugu delatnost;

– lica koja su osniva~i odnosno ~lanovi privrednih dru{ta-va i/ili rade u wima;

– lica koja obavqaju poslove po osnovu ugovora o delu ili autorskog ili drugih ugovora.

Vidi se da samo redovan radni odnos ne spada u kategorijusamostalnih delatnosti, ali da korisnik starosne penzije ima pra-vo i na zasnivawe redovnog radnog odnosa uz zadràvawe penzijeu skladu sa ~lanom 121. pa se u ovom ~lanu uz samostalne delatno-sti posebno pomiwe i ovakav radni odnos.

NEMILOSRDNI POSLODAVCI

Poslodavci u principu nisu skloni da tako lako i rado za-snivaju klasi~an radni odnos na neodre|eno vreme sa punim rad-nim vremenom jer im Zakon o radu u tom slu~aju name}e i odre|eneobaveze koje se pre svega ogledaju u odre|enim pravima koja {titezaposlenog i onemogu}avaju poslodavca da lako i brzo bez ikakvogobja{wewa raskine ovakav radni odnos sa radnikom.

Sa druge strane, da poslodavci ne bi masovno i u velikom obi-mu koristili prednosti radnog angaòvawa radnika na osnovu ugo-vora o delu i drugih sli~nih ugovora, koje se po Zakonu o radu nesmatra radnim odnosom ve} radom van radnog odnosa, navedeni za-kon limitirao je radno angaòvawe radnika na ovaj na~in i po vr-sti poslova za koje ga poslodavac moè angaòvati i po mogu}emvremenu trajawa, pa tako angaòvawe na privremenim i povreme-nim poslovima podrazumeva da su to poslovi koji ne traju duè od120 radnih dana u godini, dok se ugovor o delu moè zakqu~iti samo

AKTUELNO VOJNO ZAKONODAVSTVO

Jo{ uvek vaè}i Zakon o Vojsci Jugoslavije , koji se moraprimewivati dok se ne donese novi, o ovoj problematici nekaè ni{ta. Pomiwe jedino kategoriju prevremene starosne penzije sa 30 godina ukupnog penzijskog staà, ali iako noviZakon o PIO ne poznaje kategoriju prevremene starosne pen-zije on svojim navedenim re{ewima obuhvata i starosne pen-zije ste~ene pod posebnim uslovima.

Predlog novog Zakona o Vojsci Srbije koji tek trebada pro|e proceduru kona~nog usagla{avawa teksta i usva-

jawa u Skup{tini Republike Srbije o ovoj problematici nesadrì ni{ta ve} samo jednim ~lanom upu}uje na navedeniZakon o PIO Republike Srbije za re{avawe svih mogu}ihpitawa iz ove oblasti, {to prakti~no zna~i da prihvata uovom zakonu sva napred izneta re{ewa bez ikakvih rezer-vi i primedbi. Da li }e tako i ostati kada zakon kona~nobude usvojen ostaje da se vidi.

7/23/2019 038 Odbrana


62

Kao konkretan razlog pobune,

vojnici 51. bataqona brigade

“Golani“ ozna~ili su samovoqu

novog komandanta i

nezadovoqavaju}i odnos vojske

prema u~esnicima u julskom ratu

sa Hezbolahom, sukobu koji je upravo

ovih dana dobio i zvani~an naziv

Drugi libanski rat. Me|utim, svakom

ko poznaje izraelske prilike jasno je

da je s tom pobunom trauma izazvana

julskim ratom sa vrhova dru{tva

stigla i do sada najpouzdanijeg

dru{tvenog segmenta – vojske.

15. april 2007.

P

T R A U M E D R U G O GL I B A N S K O G R A TA

POBUNA U IZRAELSKOJ BRIGADI „GOLANI”

obuna o kojoj je re~ nije se zbila na ve} trideset godina spor-noj visoravni, nego na krajwem jugu Izraela, u pustiwi Negev,u koju se pod pritiskom cena gra|evinskog zemqi{ta, civilnogdru{tva i potrebe da se kolonizuje pustiwa, polako izme{ta

ju baze Cahala (Izraelskih odbrambenih snaga).Na kapiju jedne od tih baza, namewenu obuci u kopnenom rato-

vawu, Ce’elim, u ~etvrtak, 1. marta ove godine nahrupilo je stoti-nak vojnika 51. bataqona elitne pe{adijske brigade “Golani“ inapustilo bazu. Gnevnim vojnicima, koji su se vetrovitim, peskomzavejanim putem zaputili ka prestonici Negeva, Ber-[evi (mestubiblijskih “Sedam izvora“), u susret je do{ao komandant brigade,pukovnik Tamir Jidal, i ubedio ih da se vrate u bazu, gde je potomdugo razgovarao sa wima. Ve} u ponedeqak, jedanaest vojnika je bi-

lo u pritvoru, a sedmorici je zabrawen izlaz iz baze.

UDAR JAVNOSTI

Za konkretan razlog pobune, vojnici 51. bataqona (~ija jetre}a ~eta, zanimqivo, mladih vojnika, povela bunu) ozna~ili susamovoqu novog komandanta bataqona, potpukovnika Davida Zini-ja, i nezadovoqavaju}i odnos vojske prema vojnicima koji su u~e-stvovali u julskom ratu sa Hezbolahom, sukobu koji je upravo ovihdana dobio i zvani~an naziv Drugi libanski rat. Me|utim, svakomko poznaje izraelske prilike jasno je da je s tom pobunom, traumaizazvana julskim ratom, sa vrhova dru{tva stigla i do sada najpo-uzdanijeg dru{tvenog segmenta, vojske.

Iako je izraelska vojska pod udarom javnosti jo{ otkako suse Izraelci probudili iz uquqkanosti posle Jom Kipurskog rata

1973, radikalna kriti~ka akcija se do sada smela preduzimati samona civilnoj strani – bilo da su to stihovi Davida Gefena ili masov-

7/23/2019 038 Odbrana


ne demonstracije posle masakra u Sabri i [atili. Slu~aj pukovni-ka Elija Geva, koji je zbog straha od sopstvenih gubitaka odbio da po-vede svoju oklopnu brigadu u Bejrut 1982, ostao je izuzetak, u se}awuve}ine Izraelaca, ipak, izraèn re~ima Gevinog komandanta, gene-rala Rafaela Ejtana: “Napravio je mnogo {tete sebi~no isteruju}isvoj li~ni interes. Kasnije sam saznao da je Geva tako|e prestao dase brine za svoje vojnike i da je izgubio wihovo po{tovawe“.

Sva zbivawa u izraelskoj vojsci posle Jom Kipurskog rata

propratila je ozbiqna analiti~ka rasprava i u vojsci i u dru{tvu.

Tako su operacije “Babilon“ (bombardovawe ira~kog nuklearnog

reaktora 1981) i “Mir za Galileju“ – Prvi libanski rat – bileznak odgovora na krizu, re~ koja na gr~kom zna~i sud, ali i prili-ku. Nema sumwe da }e tako biti i sa pobunom u “Golani“, ~ije prveanalize ve} stiù do javnosti.

Za po~etak, niz na~elnika general{taba izraslih iz oklop-no-mehanizovanih jedinica, posle 1973. smenili su mahom pado-branci, sve dok Mo{e Ja’alona nije zamenio prvi, a sude}i po op-{tem raspoloèwu i posledwi pilot – Dan Haluc. Ako se zna da jeGabi A{kenazi, koji je pre mesec dana nasledio Haluca, biv{i ko-mandant brigade “Golani“, kao {to je i wegov zamenik Mo{e Ka-plinski, te komanduju}i oficiri Severne i Centralne komande ge-nerali Jair Naveh i Gadi Ajzenkot, pobuna 51. bataqona izgledakao da izlazi van pukog odnosa vojnik–oficir.

SAMOVOQA KOMANDANTA

“Prisustvujemo li golanizaciji izraelske vojske?“– ve} se pitajuanaliti~ari. A ~iwenica da je sporni potpukovnik Zini u brigadudo{ao iz specijalne general{tabne jedinice 269. – “Sajeret mat-kal” i optu`ba da je, u grubim crtama, prezreo ukorewene tradi-cije jedne od najstarijih jedinica izraelske vojske, kao da govore uprilog tome. “Zini je uneo nova pravila i praksu“ – rekao je vojnikkoji je u~estvovao u pobuni. “On nije ponikao u brigadi i kada jedo{ao, izbacio je sve na{e tradicije i nije ga bila briga {to jeto bio na~in na koji su se stvari radile decenijama“. (Sli~na jenapetost zabeleèna u ameri~koj 10. brdskoj diviziji, kada je we-nom brigadom na Kosovu i Metohiji komandovao general Kejt M.Hjuber, ponikao u Zelenim beretkama).

Tako gledano, zar je onda ~udno {to se i obi~an vojnik izbrigade “Golani“ ose}a va`nijim ukoliko je siguran da }e we-govo istrajavawe na “brigadnim tradicijama“ nai}i na razu-mevawe u vrhu General{taba? Pogotovo {to je {tafeta vlastikona~no preuzeta od najve}eg konkurenta – padobranaca, neka-da simbola a{kenaske, evropske jevrejske elite, koji su ~estogledali odozgo na brdskubrigadu popuwenu svojomafri~kom i azijskom bra-}om, Sefardima i Mizra-hijima: “Sva pamet iz ovebrigade je oti{la pado-brancima,“ rekao mi je je-dan wen biv{i pripadnik,ina~e Amerikanac, “Mismo ti ovakvi“ – i rukama

“napravio” kowske amoveoko svoje glave. Prevlast

komandanata koji imaju iskustvo sa severnim frontom govori io tome da je sever – od Libana i Sirije pa do Irana, teì{teizraelskog strate{kog interesa.

No, isto~no poreklo qudstva je uticalo i na to da u “Golani“posle osnovne pe{adijske obuke, vojnici oficire oslovqavaju is-kqu~ivo li~nim imenom, da se peva za trpezom i na obuci i da “sta-re kuke“ imaju jasno odre|ene povlastice. Istini za voqu, brigadaje krvare}i od Egipta do Libana vi{estruko zasluìla svoj simbol

– zelenu maslinu ukorewenu u peskovito tlo Izraela, kao i sme|uberetku koju je za ra~un brigade iz Entebea 1976. donela brigadnaizvi|a~ka ~eta. Smatrana dostojnim konkurentom ostalim izrael-skim specijalnim jedinicama, “Palsar Golani“ ih, u stvari, redov-no pobe|uje u godi{wem antiteroristi~kom takmi~ewu. Kao takvaiz sebe je iznedrila jo{ nekoliko specijalizovanih jedinica, ne-davno objediwenih u ~etvrti, specijalni, bataqon brigade. (Kao iameri~ka armija, izraelska vojska sada ima na svaku brigadu po je-dan specijalni bataqon.)

Kona~no, li~na po`rtvovanost je u tradiciji te brigade. “Go-lani“ je 1973, uz 7. brigadu i oklopnu brigadu “Barak“, do~ekalapet sirijskih divizija na Golanskoj visoravni i sa~uvala tolikosnage da je u zavr{nom udarcu pedeset i jedan vojnik tu ostavio ko-sti i da je jo{ stotinu raweno, zauzimaju}i ponovo Hermon – me|utih stotinu bili su komandanti brigade i nastupaju}eg bataqona, a

vojnike je na vrh izveo brigadni operativac.Nekoliko dana kasnije mladi narednik brigade “Golani”, go-

vore}i sa te{kim isto~wa~kim akcentom, ispri~ao je, na izrael-skoj televiziji, istoriju bitke. “Re~eno nam je da Hermonska gorapredstavqa o~i dràve Izraela, i mi smo znali da moramo da jezauzmemo, kolika god cena bila”.

Kopija bunkera sa Hermona nalazi se danas na brda{cetu u Gor-woj Galileji, koje je pretvoreno u memorijal brigade. Unutar bunkeraposetioca ~ekaju police sa albumom za svakog poginulog vojnika.

SPREMNOST NA @RTVU

Spremnost na `rtvu potvrdila se i u Libanu 2006. godine.Samo u Bint Xbailu, 26. jula, 51. bataqon je izgubio osam vojni-ka, ukqu~uju}i i zamenika komandanta, majora Roja Klajna, koji se

bacio na ru~nu bombu da za{titi druge vojnike. Jo{ sedam vojnikaiz brigade “Golani“ je poginulo u tom ratu. Kamaraderija je tu po-kazala i svoju lo{u stranu: vojnici su od avgusta redom traìlida pri~aju sa psihologom, i otezawe sa traènim razgovorimabio je jedan od glavnih razloga bunta. Kada su se àlili, bilo imje re~eno: “Ako imate problema, idite!” To su bile magi~ne re~iza brigadu u kojoj je revolt, na kraju krajeva, tako|e tradicija.“Bilo je mnogo pobuna u brigadi ‘Golani’“, kaè Arije Jichaki, voj-ni istori~ar. Devedesetih, dve ~ete su napustile svoje poloàje ioti{le ku}i; 2004. talas odbijawa poslu{nosti zapqusnuo jeizraelsku vojsku uo~i evakuisawa naseqenika u Gazi; kona~no,aprila 2006. dvadeset i pet vojnika napustilo je bazu kod Metule,jer je komandant hteo da otera neke wihove drugove iz bataqona.

Ostaje da vidimo ho}e li izraelska vojska i izraelsko dru-{tvo na najnoviji izazov odgovoriti jednako kao posle oktobar-skog rata 1973. “Nikad vi{e!“ – ta krilatica je upravo tada po-stala ideja vodiqa Izraela, a vojnici su po~eli obavezno da po-se}uju Muzej holokausta Jad Va{em u Jerusalimu. Razloga da se po-gleda u sebe i oko sebe i na|e na~ina za preobraàj ima sasvim

dovoqno, a ni posledicene}e biti mawe sveproì-maju}e. Ne samo zbog sve-prisutnih Si-En-Ena iliAl-Xazire; Tanah (ono {toje za hri{}ane Biblija),koju svaki izraelski vojnikdobija uz pu{ku na zakle-tvi, govorila je u global-nim terminima mnogo ra-

nije. Jovan ]ULIBRK

63

NAJPO@EQNIJA JEDINICA

I pored gubitaka koje je imala u te{kim okr{ajima sa He-zbolahom, na jedno mesto u brigadi “Golani“ konkuri{u tri re-gruta, ~ine}i je najpoèqnijom jedinicom u izraelskoj vojsci. Toje jo{ jedna specifi~nost izraelskog dru{tva: pogibija nekoli-cine inìweraca iz brigade “Givati“ u Gazi, maja 2004. godine(me|u wima i Novosa|anina @eqka Mrvice), dugo je upravo tunekada{wu brigadu mornari~ke pe{adije dràla na vrhu listeèqa izraelskih regruta.

7/23/2019 038 Odbrana


S P E C I J A L N E S N A G E

F R A N C U S K E I I T A L I J E

Iako je prve specijalne jedinice formirala jo{ 1952. godine, Francuskadanas nema posebno organizovane snage za specijalne dejstva. Po ugleduna ameri~ke snage za brzo reagovawe stvorila je vojnu formaciju FAR –Force de Action Rapide, koja broji oko 40.000 pripadnika, a u okviru wih su

i specijalne snage.Osnovnu udarnu snagu FAR-a ~ini 11. padobranska divizija, ja~ine oko

14.000 qudi. U wenom sastavu su i specijalne jedinice: Prvi padobranski pukkomandosa sa ~etiri skvadrona, ja~ine oko 1.000 qudi, namewen za izvi|awe iizvo|ewe diverzija u takti~koj dubini protivnika, Drugi padobranski puk Legijestranaca (1.500 qudi), sastavqen od {est ~eta specijalaca: ~ete za protivo-klopnu borbu i izvo|ewe specijalnih operacija u urbanim sredinama i u no}nimuslovima, dve ~ete za izvo|ewe dejstava u ekstre mnim zimskim uslovima i u pla-nini, ~ete za amfibijska dejstva i podvodno ratovawe, ~ete za ru{ewe i snaj-perska dejstva i ~ete za pruàwe vatrene podr{ke koju ~ine ~etiri borbene gru-pe: vod minobaca~a kalibra 120 mm, odeqewe prenosnih protivoklopnih ra-ketnih sistema, odeqewe prenosnih raketnih sistema PVO i vod izvi|a~a pado-branaca obu~enih za dubinsko izvi|awe neprijateqa.

Van 11. divizije nalazi se 13. padobranski puk komandosa za izvi|awe

i izvo|ewe diverzija u takti~koj dubini neprijateqa. Broji oko 1.000 pri-padnika.

64

Uprkos vi{edecenijskoj tradiciji,

Francuska i Italija, za razliku

od ostalih zemaqa sveta, danas

nemaju samostalno organizovane

specijalne jedinice. Posebne

zadatke izvode pripadnicikonvencionalnih vojnih ili

policijskih sastava – izvi|a~i,

padobranci, mornari~ki

komandosi, pripadnici

àndarmerije i karabiweri.

15. april 2007.

UDARNASNAGA

STRANE ARMIJE

7/23/2019 038 Odbrana


U okviru ratnog vazduhoplov-stva deluje skvadron za Specijalnuza{titu i intervencije – pado-branska jedinica opremqena i ob-u~ena da interveni{e na kriti~-nim mestima radi za{tite objeka-ta ratnog vazduhoplovstva. Za zna-~ajnije vojne intervencije formi-

ra se vazdu{nodesantna grupa GAP– Groupement Aeroports, koja u svomsastavu ima dva tima komandosaCRAP – Commandos de Renseique-ment et d Action en Profoundes. Oniizvode obave{tajne i ostale spe-cijalne aktivnosti u pozadini ne-prijateqa.

ELITNI @ANDARI

Elitna francuska àndarme-rijska jedinica GIGN – Groupe d In-terventionGendarmerieNationaleoba-vqa prete`no policijske zadatke.

Formirana 1974. godine i u nadle-`nosti je Ministarstva odbrane.Jedinica GIGN broji 90 qu-

di, koji su organizovani u ~etirioperativne jedinice ja~ine od po15 qudi. Osim komandira, svakagrupa ima i ~etvoro~lani tim zapregovarawe, na primer, sa tero-ristima. Dve grupe GIGN su speci-jalizovane za dejstva na vodi(plovne reke, more, jezera), a dveza operacije u vazduhu. Od osniva-wa do danas jedinica GIGN u~e-stvovala je u vi{e od 700 akci-ja.Mornari~ke specijalne snage

datiraju jo{ iz pedesetih godinapro{log veka, ali su svoju komandu za specijalne operacijeCOS (Commandement des Operation Speciales) dobile tek 1991.godine.

Da nas se u sastavu COS-a nalaze: Prvi padobranski pukmornari~ke pe{adije, jedinica 10 komandosa padobranaca,avio i helikopterske jedinice za specijalne operacije i ko-

manda marinskih strelaca ko-mandosa COFUSCO (Comman-dement des Fusiliers Marins Com-mandos).

COFUSCO ~ine ~etirijuri{ne grupe (~ete) komando-sa:Trepel, Jaubert, Monfort iPenfentenyo, grupa za blisku

borbu OCMC (Groupement deCombat em Milieu Clos) i gru-pa za podvodno ratovawe Hu-bert (Commando d Action SousMarine).

Juri{ne grupe su uskospecijalizovane: Trepel za is-krcavawe na strogo kontroli-sanu i brawenu teritoriju iza za{titu efektiva francu-ske ratne mornarice; Jaubertza izvi|awe i izvo|ewe nepo-srednih akcija i psiholo{kihoperacija; Monfort za sli~neaktivnosti kao i Trepel i grupa

Penfentenyo, za borbeno pre-traìvawe i spasavawe. Ja~i-na svake juri{ne grupe je 80qudi, koji su raspore|eni unekoliko grupa: komandnu, iz-vi|a~ku, juri{nu i grupu zapruàwe podr{ke.

Grupa OCMC ima 17 pri-padnika, koji su osposobqeni zaantiteroristi~ka dejstva na mo-ru i na kopnu. Po pravilu wenipripadnici uvek deluju zajednosa grupom Hubert.

Grupa Hubert je podeqena

u dva dela ~etnog sastava –operativni, borbena jedinica, sastavqena od ~etiri sekcije:

A – komandna, B – antiteroristi~ka, C – posada xepnih pod-mornica i D – izvi|a~ko-osmatra~ka sa sredstvima za podr-{ku. Druga grupa, logisti~ka, prvenstveno je namewena za odr-àvawe veze izme|u borbenih grupa, za transport, rukovawe iodràvawe borbene tehnike i opreme.

LEGIJA STRANACA

Formirana 10. marta 1831, francuska Legija strana-ca je od tada do danas imala zadatak da vojnom silom {titiinterese Francuske u prekomorskim zemqama. U pro{lostije bila pribeì{te i uto~i{te raznih avanturista i krimi-nalaca, qudi ”posva|anih sa zakonom”. Danas su kriterijumiza ulazak u wene redove znatno o{triji. Osnovna obuka je

vrlo surova i naporna i traje ~etiri meseca, posle kojih le-gionar potpisuje petogodi{wi ugovor. Nakon trogodi{wegboravka u redovima Legije sti~e se pravo na francusko dr-àvqanstvo. Legija stranaca spada u red elitnih vojnih jedi-nica u svetu. Prema nekim podacima, kroz redove Legije, odwenog osnivawa do danas, pro{lo je vi{e od 600.000 qudiiz vi{e od 100 zemaqa. Moto Legije je: ”Legija je na{a do-movina”. Danas se u wenom sastavu nalazi izme|u 8.000 i8.500 pripadnika, poznatijih pod imenom ”verenici smrti”,koji su svrstani u Prvi puk, Prvi kowi~ki (oklopni) puk, Dru-gi pe{adijski puk, Drugi padobranski puk, Tre}i pe{adijskipuk, etvrti puk za obuku i 13. nepotpunu brigadu.

7/23/2019 038 Odbrana


PADOBRANCIFOLGORE

Generalno posmatraju}i ita-lijanske specijalne snage podeqe-ne su na vojne i policijske. U kop-nenoj vojsci to su izvi|a~ke jedi-nice alpskih brigada (po jedna usvakoj od pet brigada) i padobran-ci padobranske brigade Folgore,koja nastavqa tradiciju istoime-nog bataqona iz 1938. godine. Usastavu brigade Folgore nalaze sePrvi padobranski bataqon kara-biwera, Deveti diverzantski ba-taqon i padobranski puk (Drugi iPeti padobranski bataqon).

Deveti diverzantski bataqonosposobqen je za izvo|ewe pre-padnih i diverzantskih dejstava u

dubqoj pozadini neprijateqa. De-li se na borbene timove ja~ine 10do 20 qudi. Wegovo brojno staweiznosi 225 qudi, iskqu~ivo aktiv-nih oficira i podoficira.

Karabiwerske jedinice ~ineme{avinu policijskih i vojnihsnaga i izvr{avaju slede}e zadat-ke: odràvawe javnog reda, spre-~avawe kriminala, organizovawekontraobave{tajne delatnosti,borba protiv diverzanata i tero-rista, itd. Prema nekim izvorimabroje oko 85.000 qudi, svrstanihu tri divizije, jednu brigadu, tri

samostalna bataqona i vi{e od-reda (pomorskih diverzanata, zasuzbijawe propagande, antidiver-zantski, smu~arski itd.).

U ostale specijalne jedinicekopnene vojske Italije spadaju iTre}i inìwerijsko-diverzantskipuk, pet alpskih padobranskih vo-dova i protivteroristi~ka grupaCentra bezbednosti Italije ”ko-`ne glave”.

QUDI @ABE

Italija je rodona~elnik

savremenih mornari~kih snagaza specijalne operacije. Prve jedinice qudi àba Italijanisu formirali izme|u dva svetska rata. U Drugom svetskom ratuizvele su vi{e uspe{nih akcija.

Ulaskom Italije u Nato obnovqena je mornari~ka komando-ska jedinica za izvo|ewe specijalnih operacija, koja je od 1961.godine poznata pod imenom COMSUBIN (Commando Subacquei e In-curson). Jedinica COMSUBIN je ja~ine oko 600 qudi. Namewena jeza nekonvencionalno ratovawe i izvo|ewe specijalnih operacija(podvodno razminirawe, ~i{}ewe podvodnih prepreka, izvi|aweneprijateqske obale i priobaqa, napadi na plovne objekte, doko-ve, skladi{ta, va`ne odbrambene objekte i izvo|ewe protivdiver-zantskih dejstava) italijanske ratne mornarice. Sastavqena je odronilaca i podvodnih izvi|a~a, a organizacijski se sastoji od:

operativne grupe izvi|a~a (GOI – Gruppo Operativo Incursor ), kojaje namewena za ofanzivna dejstva, operativne grupe ronilaca

(GOS – Gruppo Operativo Subasqu-ei), specijalne mornari~ke grupe(GNS – Gruppo Navale Speciale),namewene za prevoz i podr{ku iz-vi|a~a i ronilaca, logisti~ke gru-pe, centra za istraìvawe, raz-voj i verifikaciju specijalnogmornari~kog naoruàwa i opre-me i {kolske grupe za izbor i obu-ku kandidata za COMSUBIN.

Udarnu snagu COMSUBIN ~i-ne izvi|a~i (GOI) i ronioci (GOS).Izvi|a~ka jedinica je sli~na ame-ri~kim SEAL i britanskim SBS, abroji od 150 do 200 qudi. Name-wena je za: izvo|ewe neposred-nih akcija, specijalno mornari~-ko izvi|awe, pruàwe pomo}i uodbrani prijateqskih zemaqa iprotivteroristi~ku borbu na mo-ru i kopnu.

Krajem sedamdesetih godinapro{log veka u okviru GOI for-mirana je interventna jedinica(UIS – Unita Interventi Speciali), spe-cijalizovana za protivterori-

sti~ka dejstva i spasavawe tala-ca. Najmawa operativna borbena jedinica GOI je borbena grupasastavqena od {est specijalaca, a wen najmawi element je parspecijalaca. Prema nekim podacima jedinica UIS rasformiranaje osamdesetih godina pro{log veka, a wene zadatke preuzele suGOI i GOS.

Operativna grupa ronilaca ima 50 qudi, a deli se na dve spe-cijalisti~ke podgrupe: borbene ronioce i protivminske ronioce.

Osim COMSUBIN-a, italijanska mornarica raspolaè i saposebnim operativnim grupama qudi àba, ja~ine od 60 do 100 qu-di, od kojih su dva-tri razme{tena na svaki razara~, a {est do se-dam na svaku krstaricu italijanske mornarice sa zadatkom da pod-vodno za{tite brodove od diverzanata protivnika.

Ve}ina pripadnika COMSUBIN-a dolazi iz redova bataqona

mornari~ke pe{adije San Marco. Stanislav ARSI]

STRANE ARMIJE

15. april 2007.66

OBUKA COMSUBIN-A

Obuka pripadnika COMSUBIN-a traje gotovo tri godi-ne i podeqena je na pet faza: a) selekciju, dve nedeqe zaobavqawe psihofizi~kih i medicinskih testova); b) osposo-bqavawe za vo|ewe borbe na kopnu (orijentacija, preì-vqavawe u prirodi, naoruàwe sa bojnim ga|awima, taktikamawih jedinica, obuka sa eksplozivima i sanitetska obuka) utrajawu od 12 sedmica; c) podvodna obuka (rowewe, podvod-na orijentacija, plivawe, upotreba podvodnog naoruàwa ieksploziva), u trajawu od 13 sedmica: d) amfibijsko-desant-

na dejstva (upotreba raznih povr{inskih i podvodnih plovi-la za prikrivenu infiltraciju i iskrcavawe na obalu pro-tivnika), u trajawu od 12 sedmica i e) zajedni~ki deo u traja-wu od 15 sedmica, u kome se objediwavaju sva ste~ena znawai ve{tine. U woj se kandidati obu~avaju u raznim uslovima isredinama i po razli~itim scenarijima instruktora. Prezavr{nog ispita kandidati sti~u saznawa o osnovama pro-tivteroristi~ke taktike, osnovama padobranstva i alpini-zma ali i o borila~kim ve{tinama. Svaki kandidat duàn jeda za vreme obuke perfektno savlada jedan strani jezik. Voj-ni stru~waci saglasni su da obuka COMSUBIN-a spada u rednajnapornijih i najteìh obuka sli~nih specijalnih jedinicau svetu. Usled velikih napora wu uspe{no savlada tek okodeset odsto kandidata.

7/23/2019 038 Odbrana


PUK ZA SPECIJALNE OPERACIJEMAKEDONIJE

BRODOVI NATOAU POSETI CRNOJ GORI

POMORSKA VE@BA SADU PERSIJSKOM ZALIVU

67

Krajem marta i po~etkom aprila grupa ratnih brodova Natoaiz sastava stalnih snaga SNMG-2 u Mediteranu, koju je predvodioameri~kim razara~ “Ruzvelt“, posetila je Kotor. Osim ameri~kog,u grupi su bili brodovi iz [panije, Italije i Nema~ke. Tom pose-tom realizuje se operacija “Aktivni napor“, ~iji je ciq suzbijaweme|unarodnog terorizma i za{tita pomorskog saobra}aja u Jadra-nu i na Mediteranu. To je druga poseta brodova Natoa crnogorskimlukama koja se realizuje u okviru programa saradwe Crne Gore iAlijanse u aktivnostima na moru.

Trodnevni boravak brodova Natoa u Boki iskori{ten je zavi{e zajedni~kih aktivnosti i razgovora na ekspertskom nivou ra-di razmene iskustva vezanih za funkcionisawe plovnog sistemaratnih brodova iz raznih zemaqa u Jadranskom moru i sagledava-wa doprinosa Mornarice Crne Gore uspehu operacije ”Aktivninapor”. To se prvenstveno odnosi na razmenu podataka obalskogsistema posmatrawa i javqawa u koordinaciji sa Komandom Na-toa u Napuqu, sa kojom se ve} radi na instalirawu zajedni~kog si-stema za kontrolu mora na crnogorskoj obali.

Pomorske snage SAD u regionu Persijskog zaliva, uz samu vo-denu granicu sa Iranom, odràle su do sada najve}u pomorsku ve-`bu na kojoj je u~estvovalo oko 10.000 ameri~kih vojnika razli-~itih profila. Za potrebe ve`be angaòvana su dva nosa~a avio-na (“Dvajt Ajzenhauer“ i “Stenis“), dve udarne grupe sa oko 30 bro-dova i vi{e od stotinu borbenih aviona. Prema izjavi predstav-nika 5. ameri~ke flote Kevina Andahala, ta pomorska ve`ba nijeposledica hap{ewa britanskih vojnika, niti predstavqa bilo ka-kvu pripremu za napad na Iran, ve} je samo “demonstracija postig-nutog nivoa stabilnosti i bezbednosti u regionu”.

U isto vreme u regionu Ormu{kog zaliva i Arapskog mora,francuske pomorske snage, koje su u sastavu snaga Natoa u Avgani-stanu, izvele su samostalnu pomorsku ve`bu, kao znak spremnostii podr{ke kopnenim snagama u misiji ISAF.

Komentari{u}i izvo|ewe tih ve`bi, ruski ministar inostra-nih poslova Sergej Lavrov naglasio je da “izvo|ewe vojnih ve`bi

i demostracija sile u Persijskom zalivu, u ovom trenutku, mogu dausloè ionako zapaqivu situaciju“.

MERIDIJANI

U Puku za specijalne operacije, elitnoj jedinici Armije Ma-kedonije, obeleàvaju}i godi{wicu svog osnivawa, sumiraju i ana-liziraju rezultate postignute u izvr{avawu redovnih obaveza naobuci i defini{u zadatke koji stoje pred jedinicom. Posebno pa-`qivo razmatraju se svi aspekti u~e{}a pripadnika te jedinice ume|unarodnim mirovnim misijama. Puk nastavqa tradiciju popu-larnih “Vukova” – bataqona za specijalne namene, formiranog1. marta 1994, koji je u~estvovao u izvr{avawu kqu~nih zadatakau procesu osamostaqivawa Makedonije i odbrani wenih granica.

Bataqon, prva jedinica popuwena profesionalnim vojnici-ma, posluìo je kao jezgro za nove organizacijske oblike, da bikrajem 2006. godine, na osnovu Dinami~kog plana za transforma-ciju, bio formiran Puk za specijalne operacije, samostalna jedi-nica u okviru General{taba. Formirawem te jedinice zapo~ela jei profesionalizacija makedonske armije.

Danas ta jedinica, u okviru Zakonom o odbrani definisa-nih misija, izvodi specijalne operacije u miru, te u uslovimakriza i konflikata, samostalno i u sadejstvu sa drugim jedinica-

Priprema Blagoje NIÎ]

ma makedonske armije, u svim zemqi{nim i vremenskim uslovi-ma, obezbe|uje podr{ku spoqnoj i bezbednosnoj politici zemqe,u~estvuje u izvo|ewu zajedni~kih specijalnih operacija sa drugimdràvama u podr{ci mira i prevenciji konflikata, ali i u re-{avawu regionalnih konflikata i kriza u operacijama pod kon-

trolom Natoa, EU, Oebsa i UN.Od zadataka koje stoje pred jedinicom najva`niji su: izvr-

{ewe specijalnih operacija na teritoriji Makedonije, samo-stalno i u sadejstvu sa jedinicama MUP-a, u skladu sa defini-sanom misijom; prikupqawe, obrada i dostavqawe obave{taj-nih podataka i informacija o snagama neprijateqa, vremen-skim prilikama i teritoriji na kojoj }e se izvoditi borbenadejstva; podr{ka snagama MUP-a u naporima da odgovore iza-zovima, rizicima pretwama po bezbednost Makedonije; u~e{}epripadnika jedinice u operacijama podr{ke miru i re{avawuregionalnih konflikata i kriza u misijama koje predvode Nato,EU, Oebs i UN; u~e{}e na me|unarodnim vojnim ve`bama, sku-povima i drugim formama saradwe kojima ja~aju me|usobno po-verewe i stabilnost regiona.

Pukom za specijalne operacije komanduje pukovnik Vladi-mir Bojmacalijev.

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

Ova igra po nekimstatistikama i toplistama mo`da i nijenajboqa u svojojkategoriji, ali smosigurni da }e pa`qiv~italac prona}i uovom tekstu mnogoinformacija i u{tedetii novac i vreme

UU pitawu je ve} dosta stara igra Lineage 2 koja se pojavila jo{ 2003.Tada je samo u SAD bilo oko milion i po registrovanih igra~e. Mese~nacena koju morate da platite je 15 dolara. Naravno sada se verovatnopitate za{to bi neko igrao tako staru igru i jo{ pla}ao za wu. Ako takorazmi{qate

sigurno }e vam biti na umu da pogledate top liste on-line igara i vide}ete da ovaigra i nije ba{ broj jedan. Naravno, ako nemate nameru da daqe ~itate ovaj tekstnabavite ne{to {to je na prvom ili drugom mestu neke top liste i budite sre}ni.

Ovaj tekst, kao i svi do sada, pruà vam dodatnu informaciju i druga~ijipogled na svet igara i simulacija. Naime Lineage 2 je interesantan proizvod jerpostoji mogu}nost da igru igrate ne pla}aju}i mese~nu nadoknadu. Takozvani "pri-vatni serveri" omogu}avaju vam da uìvate u ~arima ove prelepe igre. Za raz-liku od npr. igre World Of Warcraft, koja zaista ima lepu grafiku, pri~u i atmos-feru, ili novog velikog hita Warhammer On line, ili ~ak Guild Wars koja je nasta-

la od istog razvojnog tima kao i Lineage 2, ni{ta ne moè da se poredi sa ovim"dinosaurusom" on-line igrawa.

Osim {to se preko "privatnih servera" moè igrati besplatno, Lineage 2pruà vam mogu}nost komunikacije izme|u igra~a kakvu ostali spomenutikonkurenti nemaju. U igri Guild Wars moète da kontaktirate stotine qudi naserveru i da izaberete grupu sa kojom }ete i}i na re{avawe zadataka i is-traìvawe. Lepo, ali ~im napustite grad, moète da kontaktirate samo sava{om grupom. Svi neprijateqi su kompjuterski generisani i ne postoji {ansada sretnete nekog drugog igra~a. World Of Warcraft je to boqe re{io, ali u igripostoji podela na dobru i lo{u stranu, pa nikakva komunikacija izme|u ta dvasveta nije mogu}a. Naravno, ukoliko komunikacijom smatrate ubijawe drugihigra~a onda vam to ne}e smetati. Lineage 2 vam pruà ne{to {to se zove komu-nikacija i realan odnos sa ostalim igra~ima. Nije nikakav problem da sret-nete nekog u divqini i da porazgovarate sa wime. Naravno neko }e mo`da

iskoristiti priliku i napasti vas, mo`da }e hteti da put nastavi zajedno savama ili da proba da vam ne{to proda. Rase su raznovrsne i skoro svaka ima

STARA IGRA

NA CENI

L I N E A G E 2

68

SIMULACIJE

7/23/2019 038 Odbrana


vi{e zanimawa. Svako zanimawe ima vi{e kategorija pa se nesre}u ba{ ~esto identi~ni likovi.

Druga zanimqivost je neverovatna koli~ina oru ja i opremekoja je vrlo prepoznatqiva pa tako i ako sretnete nekoga ko igrasa istom rasom i zanimawem te{ko da }e i izgledati kao i vi. Tr-govina je jedan od na~ina da zaradite novac u igri ali morate dabudete ve{t trgovac jer nigde ne stoji koja je cena niska ili viso-ka. Ako vam ne po|e za rukom da ne{to prodate onda morate ili daspustite cenu ili da se nadate da }e neko nai}i i platiti onolikokoliko traìte.

Igra~i se mogu organizovati u grupe tj. klanove koji mogu dabroje do 140 igra~a. Do tri klana mogu da u|u u savez. Svaki klanmoè da ima svoju oznaku da bi se me|usobno razlikovali igra~iiz pojedinih klanova. Ako ste primetili u naslovu se pojavquje oz-naka 5. Naime igra se stalno mewa i dora|uje, pa je od septembra2006. godine aktuelna verzija 5. U prethodnoj verziji klan je npr.mogao da ima samo 40 ~lanova.

Gradovi su mesta gde se moètena miru skloniti od igra~a ili kom-pjuterski upravqanih stvorewa kojeèle da vas ubiju. Ubijawem igra~ane dobijate wegove stvari ve} lo{ukarmu. Lo{a karma je predstavqenacrvenim imenom igra~a pa je takveboqe zaobilaziti. Naravno postojii "druga strana medaqe". To je igra~koji je sa lo{om karmom i ukolikopogine gubi ne{to od predmeta kojenosi. Tako se de{ava da igra~i ve}ihnivoa love "negativce" u nadi da }etako do}i do nekog predmeta. Lo{akarma se ne gubi lako, ve} je potreb-no da ili dovoqan broj puta pogineteili da uni{tite poprili~an brojstvorewa. Ukoliko poginete gubitedeo va{eg iskustva koje ste stekliigraju}i. Kada sakupite dovoqnoiskustva dobijate ve}i nivo, a nasvakih nekoliko nivoa dobijate inove ve{tine. Maksimalan nivo kojise moè posti}i je 80, ali da to nebi bila granica postoje i podnivoi,pa nakon 75. nivoa moète pre}i uneku od potklasa i nastavite daigrate sa 40. nivoa. Naravno, popotrebi se moète prebaciti u jednuili drugu klasu va{eg lika. Kada i sapotklasom stignete na 75. nivopostajete "nobles" i tada dobijateneke dodatne mogu}nosti.

Naravno ni to nije kraj ve}samo deo puta do heroja odnosno

69

pobednika olimpijade (turnir gde se borite protiv ostalih igra~a).Zanimqivost je i to {to u igri moète da imate svog qubimca koji

}e vam pomagati u borbi. Qubimcizahtevaju da im se kupuje hrana i daimaju odgovaraju}u opremu pa zahte-vaju dosta pa`we. Neki vam daju mogu-}nost da kada porastu tj. dobiju odgo-varaju}i nivo, sluè kao prevozno

sredstvo. Naravno, vrhunac je zmaj nakome moète da letite, ali sumwam da}ete imati prilike da vidite takone{to. Naravno, odmah da vam kaèmda zmaja moè da uzgaja samo liderklana koji ima zamak. Zamkova imasamo nekoliko pa je te{ko da ihzadrìte dovoqno dugo u va{em vlas-ni{tvu. Opsade zamkova su svaki-da{we de{avawe jer klan koji kon-troli{e zamak dobija odre|enu taksuod sve trgovine u obli`wem gradu.

Kao {to smo ve} rekli, komu-nikacija je na visokom nivou a sawom dolazi i do drugarstva i qu-

bavi. Brak je kao normalan nastavakqubavi mogu} u ovoj igri, ali je veo-ma te{ko nabaviti ili kupiti svad-beno odelo za mladu ili mladoèwu.Svadba }e vas ko{tati toliko da owoj moète da razmi{qate tek nakonvi{e meseci igrawa i pa`qivog os-tavqawa novca "sa strane".

Pored svega ovoga moète da sezabavqate ribolovom ili organizo-vawem napada na specijalna ek-stremno jaka stvorewa. Takva stvore-wa su 30 ili vi{e puta ja~a negostvorewe istog nivoa pa je potrebnookupiti bar desetak igra~a dobro

opremqenih. Nagrada je obi~no nekispecijalni predmet koji vredi mnogoili predstavqa statusni simbol.Mesta koja moète posetiti su zaistaneverovatna pa vam se lako moè de-siti da poginete gledaju}i u nekuveli~anstvenu gra|evinu ili neve-rovatan krajolik.

Igra na disku zauzima oko 7 giga-bajta i ne zahteva preterano jak pro-cesor niti jaku grafi~ku kartu, ali za-to }e vam trebati vi{e od 256 megaba-jta memorije. Na kraju vas jo{ jednompodse}amo da postoje i lep{e i ve}e imo`da boqe igre od Lineage 2, ali ovu

moète igrati i besplatno.Igor VASIQEVI]

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.

Beograd predstavqa logi~noraskr{}e balkanskog regiona, a grad svoju konkurentnost naevropskoj festivalskoj mapi utvr|uje i organizovawem takvogplesnog projekta. Doga|aj je koncipiran tako da predstavizna~ajna stremqewa savremene igre, nove produkcije, poznate

koreografe i igra~e, odnosno, da uspostavi nove standarde iestetiku, ali i komunikaciju sa doma}om i inostranom publikom.

Nagrada Evropske inicijative iz Fonda “Jelena [anti}”,

zatim priznawe Uneska u vidu titule vode}eg plesnog projekata uregionu Jugoisto~ne Evrope i prijem u Svetsku plesnu alijansubili su podsticaj i predstavqaju daqu obavezu za

manifestaciju, dok pozitivna iskustava i kritike,pose}enost predstava i reakcije iz inostranstva,

edukativno prakti~ni u~inak i rezultati postignutiemitovawem predstava na dràvnoj televiziji –

– odre|uju osnovni pravac za kreaciju novihprograma.

Festival su osnovali Aja Jung iNeboj{a Bradi}, na inicijativuMe|unarodnog saveta za igru CID Uneskoiz Pariza, a prethodne trimanifestacije predstavile su, izme|uostalog: Balet Marijinskog teatra iz

Sankt Petersburga, sa koreografijama@orà Balan{ina, Balet pariske opere sa

ÊTVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRERADOSTPod visokim pokroviteqstvom

Me|unarodnog saveta za igru pri Uneskui Svetske plesne alijanse (WDA ),êtvrti beogradski festival igre odràvase od 14. do 28. aprila 2007. i na wemu}e se predstaviti najzna~ajnije baletskei savremene plesne grupe i najpoznatijisvetski koreografi

7/23/2019 038 Odbrana


postavkama Vilijama Forsajta, Rudolfa Nurejeva i Morisa Beàra,Nacionalnu plesnu kompaniju iz Madrida i kreacije ~uvenog Na~aDuata, Holandski plesni teatar sa koreografijama Jirìja Kilijana,Pola Lajtfuta i Sol Leon. Zna~ajna su bila i gostovawa nacionalnihbaleta iz Sofije, Soluna, Atine, Liona, Skopqa i Maribora, tenastupi i postavke Jasmin Goder, \ilijerme Boteqa, Filipa Sera,Laure Balis, Havijera de Frutosa...

Realizaciju programa podràvaju Ministarstvo kultureRepublike Srbije i Sekretarijat za kulturu Skup{tine gradaBeograda i sve ambasade i kulturni centri zemaqa u~esnica.Obiman i privla~an koncept êtvrtog beogradskog festivala igre

~ine celove~erwe plesne produkcije nacionalnih baletskih kompanijai plesnih trupa iz Holandije, Francuske, Izraela, Nema~ke, Brazila,[vedske, ê{ke i SAD, dok }e prate}e aktivnosti podrazumevatimaster klase, izlo`be plesne fotografije, diskusije sa umetnicima,filmski program i prezentacije.

Glavni ansambl Holandskog plesnog teatra (NDT I), ~iji jepodmladak (NDT II) zadivio beogradsku publiku na zatvarawu Tre}egfestivala, otvora ovogodi{wi festival 14. aprila, u Centru Sava.Triptih koji donose, sastavqen od dve postavke velikog majstoraJirìja Kilijana i jedne koreografije umetni~kog i bra~nog paraPol Lajfut – Sol Leon, obe}ava mo`da najve}i spektakl koji jedoma}a plesna publika ikada imala prilike da vidi. Vrhunski igra~ii postavke koje zahtevaju potpunu posve}enost izvo|a~a i publike,pra}eni novim tehni~kim mogu}nostima i atraktivnim scenskimefektima, neumitno postavqaju standarde savremene plesneumetnosti.

Nastavak festivala u Beogradskom dramskom pozori{tu dovodifrancuski Balet Bijaric (15. april) sa dve predstave cewenogTijerija Malandena (“Igrarije” i “Don @uan”).

Sledi prvo gostovawe Baleta iz Praga (17. april) sa triprodukcije: “Tlo pod nogama”, u koreografiji Jirìja Kilijana,“Obale mora” u koreografiji Petra Zuske i “Pred Naninim o~ima”u koreografiji Icaka Galilija.

Brazilski igra~ i koreograf Ismael Ivo donosiautobiografski solo “Delirijum detiwstva” (20. april). Beogradskojpublici poznat sa jednog od prethodnih izdawa Bitefa, Ismael Ivo jei direktor presti`nog plesnog festivala u Veneciji.

Velika scena pozori{ta na Krstu moè se pohvaliti igostovawem kompanije Pretty Ugly Tanz iz Kelna (22. aprila), koja jespremna da iznenadi i na{u publiku, ba{ onako kako to ~ini udrugim evropskim gradovima.

Jedna od najboqih igra~ica sveta i muza mnogih va`nihkoreografa Talija Paz, dolazi iz Tel Aviva, sa dve produkcije (24.april). “Magnolija” belgijskog koreografa Stajna Selisa i“Habajata”, u koreografiji Britanca Najxela êrnoka.Iz ameri~ke dràve Oklahoma stiè Tulza Balet (26. april) sapostavkama [panca Na~a Duata, Korejke Jang Sju Hui i AmerikankeTvajle Tarp, {irokoj publici poznate iz kultnih filmova: “Kosa“,

“Bele no}i“, “Amadeus“, “Regtajm“...Sam kraj Festivala vrati}e publiku u Centar Sava, kako bi

uìvali u prvom gostovawu {vedskog Kulberg baleta u Beogradu (28.april) i postavkama: “Aluminijum”, ~uvenog Matsa Eka, i “Kao Ako”,mladog, ali na svetskim scenama sveprisutnog Johana Ingera.

D. M.

71

Spisi o Srbima Alfonsa de Lamartina

IDEALIZAMOKRENUT SLOBODIU okviru biblioteke ”Ba{tina ratnika”, ~iji je inicijator i

pokroviteq Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstvarada, zapo{qavawa i socijalne politike, Izdava~ko preduze}e”Utopija” iz Beograda objavilo je u prevodu na srpski jezik, ali i ufrancuskom izvorniku delo ”Spisi o Srbima” najzna~ajnijeg fran-cuskog pesnika epohe romantizma Alfonsa de Lamartina.

Prevod i obiman predgovor Lamartinovom tekstu delo je pro-fesora dr Jelene Novakovi}, {efa Katedre za romanistiku Filo-lo{kog fakulteta u Beogradu, dok je pogovor napisao istori~ar De-jan Risti}, savetnik u tom ministarstvu.

Lamartin je, poput brojnih svojih prethodnika, diplomata iputopisaca, bio op~iwen jednom arhai~nom formom idealizmaokrenutog slobodi, koju je uo~io pre svih kod Srba, ali i kod drugihbalkanskih naroda. Wegov dolazak u Beograd, prvu veliku orijen-talnu varo{ ~iji vitki minareti, vreva i uskome{anost na ulicamaispuwenim mno{tvom qudi odevenih u najrazli~itije odore, me|u ko-

jima istovremeno odzvawa vi{e jezika, predstavqao je doìvqajipse facto. Takav neposredan susret sa gradom koji je na Zapadu sma-tran vratnicama Orijenta, mo}nim utvr|ewem oko kojeg i za koje su

se vekovima ranije vodili krvavi ratovi ipodizale bune, ostavio je snaàn utisak naLamartina.

Lamartinova privla~na i emotivnaproza, wegovi stavovi u odnosu na isto~no pitawe , a naro~ito velika popularnost ko-ju je uìvao kao pesnik, sna`no su okrenulijavno mwewe u Francuskoj protiv zvani~ne

spoqne politike Pariza, koja se zasnivalana o~uvawu integriteta Otomanskog carst-va. Beleè}i svoje utiske sa proputovawaSrbijom, Lamartin se u vi{e mahovadirqivim re~ima, tipi~nim za jednog ro-

manti~ara, osvrnuo na slobodarstvo Srba, a posebno na ]ele-kuluu Ni{u, koja ga nije ostavila ravnodu{nim.

“Srpski narod imao je ponosito srce koje se moglo rascepiti,ali ne i saviti, kao {to se ne moè saviti ni srce hrasta u gori“,zapisao je u svom delu Istorija Turske.

Zbirno objavqivawe najzna~ajnijih Lamartinovih osvrta o Sr-bima, koji mahom poti~u iz wegovog “Putovawa po Orijentu“, pred-stavqa dragocen i plemenit napor da se pripadnici dva staraevropska naroda, srpskog i francuskog, iz ugla wegovih putopisnihbeleàka podsete na Lamartina, iskrenog zagovornika prava na

ìvot u slobodu i zaqubqenika u tematski, stilski, jezi~ki i sim-boli~ki beskrajno raznoliku i bogatu srpsku epsku poeziju.D. RISTI]

POKRETA

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.72

Pi{e Predrag LA@ETI]

Vojni muzej, ustanova

od posebnog zna~aja

u srpskoj kulturi,

oslowen na bogatu

istoriju, nastao

u godini sticawa

dràvne nezavisnosti

Kneèvine Srbije,

pamti mnoge ratove,

smene dinastija,

politi~kih sistema

i ideologija,

temeqna razarawa

i pqa~kawa, ali i

svoje brojne – nove

po~etke

Istorija Vojnog muzeja je slika kontinuiteta i diskontinuiteta istorije srpskog

naroda, trajawe koje prekora~uje vi{e qudskih ivota, postojawe nekolikodràva i reìma, a pam}ewe koje je materijalizovano u wegovim zbirkamasvedo~i i o generacijama muzejskih pregalaca koje su nastojale da sa~uvaju se-}awe o precima i ostave trag o sebi i svom zna~aju u muzeju.Sa usponom gra|anskog dru{tva u Srbiji sazrevala je ideja o stvarawu muzeja

kao veoma va`nih ustanova kulture u o~uvawu nacionalnog identiteta srpskog na-roda. Srpski dràvnici i politi~ari angaòvali su se da stvore {to povoqnijeuslove za vo|ewe nacionalne politike u borbi za oslobo|ewe, ali i da se to pri-kaè doma}em stanovni{tvu i strancima, odnosno da muzejske postavke progovore io ulozi vladaju}e dinastije u borbi za nezavisnost.

Sve to u~inilo je da knez Milan Obrenovi}, pored postoje}eg Narodnog muze-ja, na svoj ro|endan 22. avgusta 1878. godine (u danu kada je pro~itana proklamaci-ja o nezavisnosti Kneèvine Srbije) donese Ukaz o osnivawu Vojnog muzeja, kome jedat zadatak da prikupqa predmete zna~ajne za istoriju Srpske vojske, naoruàwa iratovawa uop{te.

Ministar vojni pukovnik Jovan Mi{kovi} propisao je 27. maja 1879. Pravila za Vojni muzej , kojima su precizirani na~in prikupqawa muzejskih predmeta, wiho-vo ~uvawe i posete muzeju. Dok se ne izgradi posebna zgrada za Vojni muzej, predme-te je trebalo slati u “magacine b. Materijala, za koju }e ceq upravnik odrediti na-ro~ito odvojeno odelewe”. Za delatnost Vojnog muzeja bila je zaduèno Artiqerij-sko odeqewe ministarstva vojnog, formirano 1879, ~iji je na~elnik, major Pavle[afarik, preuzeo i obaveze ~uvara Vojnog muzeja.

N VR TIM EVROPE

U vreme dono{ewa Ustrojstva i Pravila za Vojni muzej, Kneèvina Srbija bi-la je zaokupqena brojnim problemima, ~ije je re{avawe potisnulo u drugi plan pi-tawe prikupqawa predmeta za Muzej, wegovu organizaciju i ure|ewe stalne izlo-`bene postavke. Srpske vlade bile su zaokupqene sklapawem brojnih privremenihkonvencija i trgova~kih ugovora, ure|ewem policijske i sudske vlasti, agrarnim pi-tawem i drugim problemima u srezovima pripojenim Srbiji odlukom Berlinskogkongresa, zatim vra}awem ratnog duga, katastrofalnim finansijskim stawem, u ko-me je dràvna kasa bila prazna, a narod siroma{io, i uop{te materijalnom bedom

F

E Q T

O N

POÊCIIOBNOVA

V O J N I M U Z E J I E O G R D S K T V R \ V

7/23/2019 038 Odbrana


nog rada ili na tamnicu. Kroz park u kome je “podignuta osveàvaju-}a pivnica za ednog vojnika ili gra|anina”, kroz drvored i poredcvetnih leja, koje su ka`wenici ure|ivali, dolazilo se na “gorwitrg”. Wega su uokvirivali pe{adijska i artiqerijska podoficirska{kola, skladi{ta i druge zgrade, a glavni ukras ~inio je nekada{wipa{in konak, u ~ijem je jednom delu bio kraq Milan, kao vrhovni za-povednik “aktivne vojske”, a u drugom General{tab. Pored te zgradebile su izloène austrijske i turske topovske cevi i merzeri, ali ione iz kojih je Kara|or|e 1806. pucao na Beogradsku tvr|avu.

Promenom gospodara tvr|ava nije promenila status zna~ajnogstrategijskog i vojnog objekta. Naprotiv, ona je postala “kasarna srp-ske staja}e vojske”. Vojni muzej bio je sme{ten na mestu gde se nalazio

vojni vrh Srpske vojske i wegove komande i gdesu se, od ranije, prikupqali trofejni topovii razme{tali pored zgrade General{taba.

Uprava Vojnog muzeja, ~ija se kancela-rija nalazila u Gorwem gradu Beogradsketvr|ave, objavqivala je po~etkom maja1904. pozive za prikupqawe predmeta nadar ili za otkup potomcima slavnih ratnikada, najdaqe do polovine juna te godine, po-{aqu “sve {to bi se zateklo od oru`ja, oru-`nog pribora, odela, zastava, poveqa, pi-sama”, sa podacima kome je pripadalo. O

ure|ewu Muzeja brinuo je Odbor Vojnog mu-zeja – upravnik potpukovnik Vladimir Rajko-vi}, vajar \or|e Jovanovi}, koji je za po-stavku izradio i bistu vo`da Kara|or|a,aranèr Karlo @egula, koji je svoju ve{ti-nu u ure|ewu enterijera ve} pokazao na Pa-riskoj izlo`bi 1900. i Vje}eslav Juza, sli-kar i administrativni ~inovnik.

Proslava stogodi{wice Prvog srpskogustanka bila je podre|ena glavnoj sve~ano-sti, ~inu krunisawa Petra Kara|or|evi}a.

Programom sve~anosti krunisawa i sam ~in bili su predvi|eni za20, 21. i 22. septembar 1904. godine. U nizu manifestacija povo-dom tog zna~ajnog jubileja, bilo je predvi|eno da se 22. septembra1904, u 16 ~asova, otvori Vojni muzej.

Prethodnog dana krunisani kraq Petar Kara|or|evi} je 22.septembra u pratwi crnogorskog kwaza Danila Petrovi}a i svojesvite u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~ano otvorio prvu stal-nu postavku Vojnog muzeja, ~ime su zavr{ene trodnevne krunidbenesve~anosti i proslava sto godina od po~etka Prvog srpskog ustanka.

Vojni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog dana, a ulaz je biobesplatan. O tome su gra|ani bili obave{teni preko {tampe. Po-stavka je, naravno, izazvala veliko zanimawe “na{eg naroda, kojije u masama, gologlav prolazio kroz Muzej kao kroz neko svetili-{te”, a “navala publike” u Vojni muzej prvih dana posle sve~anogotvarawa “bila je tolika da su se vrata Muzeja po nekoliko putadnevno morala zatvarati da bi oni koji su u{li na miru mogli raz-gledati Muzej”. Osim pojedina~nih znatièqnika i po{tovalacasrpske istorije, Vojni muzej su, izme|u ostalih znamenitosti Beogra-da, obavezno pose}ivale |a~ke ekskurzije i organizovane grupe. One

su dolazile ne samo iz Srbije nego i iz mesta Austrougarske monar-hije u kojima je ìvelo srpsko stanovni{tvo.

Doprinos afirmaciji Srbije, tokom 1907, dao je i Vojni muzej,jer je sa svojim eksponatima iza{ao van granica zemqe, u~estvuju}ina velikoj Balkanskoj izlo`bi u Londonu, na kojoj je bila predsta-vqena i Kraqevina Srbija.

RU[EWE SPOMENIK K R \OR\U

Do po~etka balkanskih ratova 1912. godine Vojni muzej nije imaozna~ajnijih aktivnosti niti su Beogradska tvr|ava i Kalemegdanskipark pretrpeli ve}e izmene. Balkanski ratovi, vo|eni daleko od pre-stonice, nisu ostavili ve}i negativni uticaj na Vojni muzej i ostalebeogradske muzeje. Do promene na prostoru Kalemegdanskog parka do-{lo je posle zavr{etka balkanskih ratova u trenucima trijumfa, tridana posle sklopqenog ugovora o miru, kada je na Velikom Kalemegda-

nu 13. avgusta 1913. postavqen spomenik vo`du Kara|or|u.

73

stanovni{tva u isto~noj Srbiji popaqenoj u srpsko-turskom ratu.Formirawe Vojnog muzeja potisnula je u drugi plan i zaokupqe-

nost Vlade i vojnog vrha, po~etkom osamdesetih godina 19. veka, uki-dawem narodne vojske i uvo|ewem op{te vojne obaveze i slu`be ustaja}oj vojsci, preoruàwem vojske, pove}awem oficirskog kadra,me|ustrana~kim sukobima, finansijskim skandalima, uz sumwi~ewa inetrpeqivost me|u politi~arima, trgovinu poloàjima u dràvnomvrhu i diplomatiji, sukobe ideja parlamentarizma i eqe kraqa zali~nim reìmom, poku{aje dràvnog udara kraqa Milana, a pa`wuje zahtevala i izrada Nacrta ustava. Sve to zajedno finansijski jeoptere}ivalo zemqu i onemogu}avalo razvoj drugih neophodnih in-stitucija, a me|u wima su najzapostavqenije bile one kulturne.

Iako su godinama prikupqani predme-ti za Vojni muzej i postavqani wegovi ”~u-vari”, sve do po~etka 20. veka, nije se mno-go uradilo na realizaciji i otvarawu stal-ne izlo`bene postavke. Veridba i ènidbakraqa Aleksandra Obrenovi}a sa DragomMa{in dovela je do novog potresa u poli-ti~kom ìvotu Srbije, koji se zavr{io wi-hovim ubistvom maja 1903. godine. Tim do-ga|ajem ugasila se ne samo dinastija Obre-novi}a ve} je u~iwen i dràvni prevrat, aNarodna skup{tina je izabrala Petra Ka-

ra|or|evi}a za novog srpskog kraqa.Povratak dinastije Kara|or|evi} na

vlast pruìo je, me|utim, priliku da se po-vrati nacionalni ponos i samopouzdawe,da se ukloni utu~enost i ose}awe nemo}i ko-je je lebdelo Srbijom posle brojnih smenavlada, krvavo ugu{enih buna, cenzure i za-brane zborova, pokradenih izbora, intri-ga, dràvnih udara, promena spoqne poli-tike, diktatorskog pona{awa vladara, po-raza na Slivnici...

Prilikom priprema za proslavu stogodi{wice Prvog srpskogustanka i Programom o krunidbenim sve~anostima 1904, planiranoje i otvarawe Vojnog muzeja. Za wegov sme{taj izabrana je, pak, oma-wa osmougaona zgrada pre~nika 15 metara, preostala iz “turskog

doba”, koja se nalazila u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave, poredzgrade General{taba i Rimskog bunara, okruèna zgradama kasar-ne, Komande staja}e vojske i komande Beogradske tvr|ave.

Kao u evropskim dràvama, koje su imale dugu vojni~ku tradi-ciju, i gde su vojni muzeji bili sme{teni u zamkovima ili tvr|avama,tako je i srpskom Vojnom muzeju odre|eno mesto na bedemima Beo-gradske tvr|ave sa izuzetno lepim, ali i va`nim strategijskim polo-àjem. Naime, Beogradska tvr|ava je, ina~e, bila san i meta sused-nih imperija, kroz istoriju nazivana “vratima Evrope”, “bedemomhri{}anstva”, “kqu~em Ugarske”, za koju je turski geograf i putopi-sac Evlija elebi(ja) pisao da je “pravi dragi kamen pun divote”.

OTV R WE MUZEJ

Vojni muzej bio je, dakle, sme{ten na prostoru koji je, poslepreuzimawa Gorweg grada od Turaka 1867, postepeno uredila Srp-

ska vojska i zatvorenici koji su se nalazili zato~eni u kazamatimatvr|ave, ali uglavnom, za vojni~ke potrebe. Iako je od vremena kne-za Mihaila Obrenovi}a bilo namera da se Kalemegdan uredi kaopark, wegovo plansko ure|ewe po~elo je tek 1890. godine. Tada jeKomanda tvr|ave predala deo Velikog Kalemegdana Beogradskoj op-{tini, na kome su zasa|eni kestenovi, a slede}e godine postavqenje spomenik \uri Dani~i}u, ~ime je, do kraja 19. veka, deo Kalemeg-dana dobio izgled parka.

Prema putopiscu Feliksu Kanicu, u Gorwem gradu nije se dokraja 19. veka mnogo promenilo. Kao i ranije, desno od ulaza u Sa-hat-kulu bilo je “turbe” muslimanske devojke, koje je, u to vreme, bi-lo vojnomedicinska ambulanta, a drugo obli`we turbe (turbe DamadAli-pa{e) kori{teno je za radwu u kojoj je nekoliko “slobodwaka”(ka`wenici bez lanca) prodavalo doma}e radove u drvorezu i ~et-ke. Prema Kanicu, u kazamatima prostranog venca bastiona bilo je

sme{teno od 1.000 do 1.500 ka`wenika, osu|enih na kaznu prinud-

Kraq Milan Obrenovi},osniva~ Vojnog muzeja u Beogradu

7/23/2019 038 Odbrana


FEQTON

74

Me|utim, po~etak Prvog svetskog rata, koji se razbuktao ubrzopo{to je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914, potpuno jezaustavio razvoj svih kulturnih institucija u Srbiji i Beogradu i do-veo do wihovog velikog stradawa. Beograd je bio izloèn ~estim ar-tiqerijskim napadima, tokom kojih su pogo|eni brojni civilni objekti.

Austrougarski i nema~ki napad na Srbiju ponovo je po~eo 5. ok-tobra 1915. godine. Pre podne 6. oktobra 1915. dva nema~ka avionanaru{ila su mir zati{ja i puna dva sata kruìla nad Beogradom vr-{e}i izvi|awe i aero-snimawa. Te{ka oru|a iz austrougarskog Ze-munskog artiqerijskog sektora imala su, uglavnom, zadatak da neutra-li{u odbranu Gorweg i Doweg grada Beogradske tvr|ave, pa su 6. ok-tobra te godine, od 14 ~asova, otvorila najja~u vatru na Beograd,uglavnom na Gradski odsek (Grad i Kalemegdan). Te no}i gradski bedemisu se tresli, lomili, prskali, oficiri napu{tali razru{ene stano-ve, a {tab iz Gorweg grada preme{ten je u kapiju ispod Sahat-kule.

Granate 305 mm probile subedem iznad “robija{kih }elija”i zid debeo dva metra. Upale su u}eliju i eksplozijom prelomileogromne zidine. Iza Roksandi}e-vog “Ribara”, u kalemegdanskomparku, bili su ukopani srpskipoqski topovi, ~ije su se cevi “du-ìle prema Zemunu”, a u rup~aga-ma iskopanim neprijateqevimgranatama sedeli su vojnici 10.kadrovskog puka, motre}i na sva-ki pokret preko Save. Srpske tru-pe su, me|utim, u prvoj polovinino}i 9. oktobra morale da napu-ste Dowi i Gorwi grad Beograd-ske tvr|ave.

Posle vi{ednevnih borbi i oko 30.000 ispaqenih granata naBeograd, koji je pretrpeo velika razarawa i `rtve, nema~ke trupesu ga zauzele. Pogo|ena nema~kim granatama, zgrada Vojnog muzeja je,kao i sve druge vojne zgrade u Gorwem i Dowem gradu Beogradske tvr-|ave, bila – razorena.

Predmete Vojnog muzeja, koji su evakuisani iz Beograda u dva va-gona, Nemci su opqa~kali po~etkom novembra 1915. na elezni~kojstanici u Stala}u. General Vojislav Vukovi} smatrao je da se to do-godilo desetak kilometara daqe, na pruzi prema Ni{u, kod \unisa,gde voz zbog poru{enog mosta nije mogao da pre|e Ju`nu Moravu.Odabrane zbirke Muzeja odnete su odatle u be~ki i pe{tanski muzej.

Od po~etka okupacije Srbije, na prostoru koji je bio pod bu-garskom upravom, zabrawena je upotreba srpskih li~nih imena, nat-pisa i jezika. A u austrougarskom vojnom guvernmanu promewena suimena ulica koja su podse}ala na srpsku istoriju, dinastiju Kara-|or|evi}a, Rusiju i Antantu. U Beogradu je, na primer, promewenooko 24 odsto imena ulica, poskidani su i svi natpisi }irilicom ilioni koji su imali srpska obele`ja.

INICIJ TIV S SOLUNSKOG FRONT

U oblasti koja je bila pod austrougarskom kontrolom bili suzabraweni svi oblici javnog ìvota, raspu{tene su sve politi~ke,profesionalne, kulturne i sportske organizacije. U poku{aju da za-tru sve {to je srpsko, sve {to je moglo da ja~a nacionalna ose}awaSrba, Austrijanci su 1916. u Beogradu poru{ili spomenik Kara-|or|u na Velikom Kalemegdanu pod izgovorom da je ve} bio o{te}enu toku bombardovawa. Umesto toga, Austrijanci su namerili da nawegovom mestu podignu spomenik svom caru Frawi Josifu.

Svetski rat, ~iji se kraj po~etkom 1917. jo{ nije nazirao, po-kolebao je temeqe qudske kulture i poru{io osnove mirnog kultur-nog ìvota u svetu. Ideje i vrednosti koje su ~ove~anstvu posle ve-kovne borbe ostavile prethodne generacije bile su “divqa~ki una-kaène” i postavile pitawe da li je ovaj rat slom civilizacije ilije samo prolazni “pustahijski bes jednog povampirenog sredwevekov-nog varvarizma”. Doga|aji koji su preìvqavani bili su veliki aposledice ogromne, pa je otuda na svim stranama do{lo do pojedi-

na~nih ili kolektivnih te`wi da se za istoriju tog rata sakupi i sa-~uva od zaborava sve {to se na wega odnosilo, sve {to bi doprine-lo da se ovaj doga|aj, jedinstven u svetskoj istoriji, “predstavi po-tomstvu {to vernije i reqefnije, kako po svojim uzrocima, tako i povo|ewu rata, trajawu i posledicama koje }e sobom doneti”.

Ve} na po~etku rata kod zara}enih strana javila se ista mi-sao: da se na jednom mestu prikupqa dokumentacija o ratu i svemuonome {to ga je pratilo i imalo zna~aj za wegovo sveobuhvatnije sa-gledavawe. Skoro u isto vreme u Francuskoj, Engleskoj i Nema~koj,pojedinci i institucije, a u Italiji pojedini gradovi, spontano sudolazili na ideju o osnivawu ratnog muzeja.

Na Solunskom frontu, po~etkom 1917, iznova se, recimo, poja-vila ideja o prikupqawu istorijskog materijala radi obnavqawa Voj-nog muzeja. Komandant 1. bataqona 8. puka, potpukovnik Radomir Ele-zovi}, koji je u prvim danima rata 1914. branio Beogradsku tvr|avu imuzej u woj, pisao je marta 1917, sa prve linije fronta, da “ranijemali i neznani, posta}emo poznati i po{tovani od saveznika kao i

od neprijateqa” i da }e “poslerata silni stranci nagrnuti u ne-kada malu zemqu velikih junaka iono {to }e strance najvi{e in-teresovati bi}e sve {to je ima-lo veze sa na{im ratovima”.

Ministarstvo vojno izdalo

je 26. jula 1917. nare|ewe Vr-hovnoj komandi, u kojem se pod-se}alo na Vojni muzej koji je po-stojao u otaxbini i koji je, po-red svih poku{aja da se spase,ostao neprijatequ u rukama, dase stvori nova zbirka. Namerada se prikupqaju predmeti za no-vu zbirku Vojnog muzeja obrazla-gana je potrebom da se svi savre-

menici, ali i pokoqewa, opomiwu na nat~ove~anske napore i rtvekoje je podneo srpski narod i wegova vojska “brane}i stopu po stopusvoje drage otaxbine, gube}i je na na~in kakvome u istoriji nemaravna i povra}aju}i je besprimernim po`rtvovawem u zajednici sasaveznicima”. Patwa i uàsi rata i “sva veli~ina i silina du{e”

naroda i herojstvo Srpske vojske, pored toga {to je trebalo da seopi{u u “masama kwiga i opeva u pesmama”, trebalo je i da se ove-kove~e prikupqawem predmeta za zbirke Vojnog muzeja.

Rade}i u slikarskom ateqeu Vrhovne komande u Solunu, ratnislikar Mihailo Milovanovi} razra|ivao je brojne studije. Nameramu je bila da se posle zavr{etka rata u Vojnom muzeju u Beogradu iz-radi nekoliko panoramskih slika, kojima bi se ovekove~ile najzna-~ajnije pobede Srpske vojske. Tu ideju predo~io je vojvodi @ivojinuMi{i}u, a potom i regentu Aleksandru Kara|or|evi}u. Oni su mutada predloìli da podnese pismeni predlog sa detaqnim obrazlo-èwima, {to je on i u~inio odmah po dolasku u oslobo|eni Beograd.

Nekoliko dana posle proboja Solunskog fronta ministar voj-ni general Mihailo Ra{i} je, 19. septembra 1918, obnovio nared-bu o prikupqawu predmeta za Vojni muzej. Naredba je {tampana iizdata svim vojnim i civilnim vlastima.

U isto vreme i uprava Vojnog muzeja, sa potpukovnikom Radomi-rom Elezovi}em na ~elu, uputila je poziv za prikupqawe muzejskihpredmeta. Zahtevano je prikupqawe apsolutno svega {to se odnosi-lo na Prvi svetski rat, kako u Srbiji i savezni~kim zemqama, takoi u neutralnim i neprijateqskim zemqama.

Shvatawe vi{edimenzionalnosti rata i wegovog zna~aja izi-skivalo je da se u pozivu insistira na prikupqawu veoma {irokogspektra predmeta koji su bili dragoceni za obnovu Vojnog muzeja.Obnovqeni muzej trebalo je da ima ve}i zna~aj za potomke nego {tosu ga imali savezni~ki ratni muzeji, jer je srpski narod u Prvomsvetskom ratu dao sve {to je mogao dati, a Srbija se “u wemu najvi-{e `rtvovala za ~ast i dostojanstvo, jer je u wemu izgubila gotovosve”. Zapravo, traèno je da se budu}im generacijama ostavi {topotpunija uspomena na “najkrvaviju, najslavniju i najva`niju epohu”srpske istorije.

(Nastavak u slede}em broju)

15. april 2007.

Nema~ki aero-foto snimak beogradske tvr|ave posle granatirawa oktobra 1915. godine

7/23/2019 038 Odbrana


novi}. Teì{te ustanka bilo je u Rudni~koj, Vaqevskoj, â~anskoj iKragujeva~koj nahiji.23. april 1913.Turska posada Skadra predala se Crnogorskoj vojsci. Komandant od-

brane Skadra, Esad-pa{a predao je sutradan kqu~eve grada crno-gorskom prestolonasledniku Danilu.25. april 1915.Savezni~ki desant na Galipoqe. Iskrcan je eks-pedicioni korpus od 65.000 qudi, koji je po~et-kom 1916. evakuisan u Solun.25. april 1945.Ameri~ke i sovjetske trupe sastale su se kodTorgaua na Labi. Kraj rata bio je na vidiku.25. april – 26. jun 1945.Odràna osniva~ka skup{tina Organizacijeujediwenih nacija u San Francisku.25. april 1974.Pad fa{isti~kog reìma u Portugaliji.26. april 1915.

Potpisan tajni Londonski sporazum, kojim sile Antante za ulazakItalije u rat toj zemqi obe}avaju veliki deo slovena~kog i hrvatskogprimorja.27. april 1939.U Velikoj Britaniji izglasan Zakon o op{toj vojnoj obavezi.27. april 1992.Na sve~anoj sednici oba ve}a Saveznog parlamenta prihva}en je Us-tav Savezne Republike Jugoslavije.28. april 1919.U Parizu usvojen predlog Statuta Dru{tva naroda i potpisan Paktkojim je obrazovano Dru{tvo naroda.28. april 1969.Posle negativnog rezultata referenduma, pro-slavqeni francuski vojskovo|a i dràvnik[arl de Gol povukao se iz politi~kog ìvota

Francuske.29. april 1929.Umro je srpski vojvoda Stepan – Stepa Stepa-novi}, general i ministar vojske 1908. i od1911. do 1912. godine.29. april 1992.Jedinice teritorijalne odbrane i policije Bosne i Hercegovine blo-kirale su kasarne JNA u Sarajevu.29. april 1999.U vazdu{nim udarima Natoa sru{en je televizijski toraw na Avali.30. april 1941.Nemci doneli odluku da se plan napada na SSSR “Barbarosa”odlo-ì za 22. jun 1941. godine.30. april 1945.Adolf Hitler izvr{io samoubistvo.

30. april 1803.SAD su od Napoleona Bonaparte, za petnaest miliona dolara, kupi-le Luizijanu, koja je istog dana 1812. i formalno u{la u sastav ame-ri~ke dràve kao wena 18. ~lanica.30. april 1941.Nezavisna Dràva Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti,na osnovu kojeg su po~eli masovni progoni Srba, Jevreja i Roma.30. april 1945.Jugoslovenska vojska oslobodila usta{ki logor Jasenovac.30. april 1975.Padom Sajgona, u koji su u{le snage Severnog Vijetnama, okon~an jeVijetnamski rat. U 30-godi{wem ratu poginulo je oko 58.000 Ameri-kanaca i tri miliona Vijetnamaca, me|u wima dva miliona civila.30. april 1999.U vazdu{nim napadima Natoa na SRJ pogo|ene su zgrade Ministar-

stva odbrane i General{taba VJ u uèm centru Beograda.Pripremio Miqan MILKI]

16. april 1867.Ro|en je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, koji je1903. sa bratom Orvilom izveo prvi let avionom. Let je trajao 59sekundi, a avion je preleteo 285 metara.

16. april 1944.Savezni~ka avijacija, bez najave, na Us-krs, bombardovala Beograd. Poginuloje vi{e od 1.200 qudi, vi{e hiqada jepovre|eno, a razoreno je oko 600 zgra-da. Do septembra 1944. usledilo je jo{deset takvih anglo-ameri~kih bombar-dovawa Srbije.17. april 1941.U Beogradu je u 21 ~as potpisana bezuslovna kapitulacija vojske Kra-qevine Jugoslavije.17. april 1961.Uz podr{ku SAD, kubanski desni~ari u egzilu iskrcali se u “Zalivusviwa“ na Kubi, s namerom da obore Fidela Kastra. U trodnevnimborbama ubijeno je oko 100, a zarobqeno vi{e od hiqadu napada~a.

18. april 1867.Otomanska imperija je povukla svoje garnizone iz Beograda, [apca,Smedereva i Kladova. Sutradan, turski izaslanik predao je na Ka-lemegdan knezu Mihailu Obrenovi}u kqu~eve Beograda i drugih srp-skih gradova.18. april 1954.Gamal Abdel Naser, jedan od vo|a uda-ra kojim je 1953. svrgnut kraq FarukPrvi, postao je premijer i vojni guver-ner Egipta.18. april 1955.Umro je nema~ki nau~nik Albert Ajn-{tajn, tvorac teorije relativiteta. Od dolaska nacista na vlast uNema~koj 1933, iveo je u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je1921. godine.

18. april 1956.Raspu{ten je Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devetevropskih komunisti~kih i radni~kih partija.19. april 1943.Po~eo ustanak Jevreja u Var{avi, kojije, uz vi{e hiqada `rtava, ugu{en 16.maja. Nema~ki nacisti su u borbi pot-puno razorili i spalili Var{avski ge-to, a 58.000 qudi poslato je u koncen-tracione logore.20. april 1993.@estoke borbe muslimanskih i hrvatskih snaga u BiH. Za pet dana usukobima nominalnih saveznika, na obe strane, poginulo je vi{e od200 qudi.20. april 1995.

Umro je jugoslovenski politi~ar i pisac Milovan \ilas, “najpozna-tiji disident komunisti~kog sveta posle Drugog svetskog rata“.20. april 1999.U prepunom hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su sluìli ruskii srpski patrijarh Aleksej Drugi i Pavle, posle koje su se “Molitvomza mir“ obratili desetinama hiqada qudi na platou ispred najve}esrpske crkve.21. april 1999.U vazdu{nim napadima Natoa na Jugoslaviju po-go|eni su poslovna zgrada “U{}e“ u Novom Beo-gradu i @eèqev most na Dunavu u Novom Sadu.21. april 1967.U Gr~koj posle vojnog udara na vlast dolazi voj-na hunta.23. april 1815.

Na sastanku vi|enijih qudi u Takovu, za vo|uDrugog srpskog ustanka izabran Milo{ Obre-

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

75

7/23/2019 038 Odbrana


76 15. april 2007.

N

Samo delatnost u

oblasti novinarstva i

publicistike bila bi mu

dovoqna za po~asno

mesto u srpskoj istoriji.

Pridodaju}i joj i

dràvni~ke du`nosti,

wegov ugled i mesto u

srpskom panteonu

tvoraca novovekovne

dràvnosti, samo su jo{

vi{e uzdignuti. Ipak,

osim neizmerne qubavi

prema svom rodu,

Davidovi} je ostao

poznat, i u svetskim

razmerama, po tome {to

je 1835. godine, za samo

dvadeset dana, napisao

~uveni Sretewski ustav,

prvi u istoriji moderne

Srbije.

D I M I T R I J ED A V I D O V I ]

Na Mitrovdan, 8. novembra pro{le godine, povodom usvajawa Ustava Srbije,predsednik Vlade Vojislav Ko{tunica re~e: “Danas je ne samo sve~an nego iistorijski ~in. Srbija je posle 103 godine dobila Ustav kao samostalna dr-àva. Dobar, demokratski ustav. Do wega je do{la ne tako brzo, ali temeqnoi uz naj{iri dru{tveni i politi~ki konsenzus. Ovaj ustav potpuno je pri-

meren, pisan saglasno najboqem u ustavnom pravu i ustavnoj praksi ... Ustav pri-pada narodu. Ovo je zaista narodni ustav ...”

Hteli to ili ne, taj Mitrovdan i istorijski ~in dono{ewa Ustava, neizbe`nopodse}aju na vreme od pre sedamnaest decenija (1835), kada je donet, ~esto pomi-wani, Sretewski ustav. Wega je za 20 dana, {to je svojevrsni rekord u ustavnojpraksi sveta, napisao Dimitrije Davidovi}, novinar i publicista, pa je i to leppovod za podse}awe na tog darovitog i znamenitog ~oveka.

NOVINE SRPSKEDimitrije Davidovi} (1789–1838) ro|en je u Zemunu. Gimnaziju je u~io u Kar-

lovcima i Pe{ti, a tri godine je studirao medicinu u Pe{ti i Be~u. Bez eqe da setim poslom bavi, napustio je studije i posvetio se novinarstvu. Prvi u srpskom na-rodu pokrenuo je “Novine srpske”, koje je izdavao najpre u Be~u (1813–1821), a po-tom u Milo{evoj Srbiji (1834–1835).

U Srbiju je do{ao 1821. i do 1829. bio je sekretar Kneèvske kancelarije.Od tada pa do 1833. bio je ~lan delegacije za pregovore sa Turcima i zasluàn zawihov povoqan ishod. Dabome, tih nekoliko nazna~enih biografskih podataka nedaju potpunu sliku o velikanu. Wegovi savremenici, qudi koji su ga poznavali “iz-bliza” i oni koji su ga “studirali”, ostavili su podosta pisanog traga o wemu.

Omalen rastom, sitne glave (nadimak “[vr}a” i “Lucifer”), ro{avog lica zbogpreleànih bogiwa, slabog vida i skoro uvek suznih o~iju, voleo je da ismeva gordequde “osobenim stavqawem maramice na nos”. Bio je blage naravi, ponosan i veseleprirode, umeren u jelu i pi}u. Znao je da igra karte, ali nije bio kockar. Novac je vo-leo i nemilice ga tro{io, posebno kad je do~ekivao i ugo{}avao posetioce, koji su,poput Pirha, boravili u wegovom domu. Za wega Vuka{in Radi{i} kaè: “Bio je ugod-nik i verni sluga svete istine i pravde do groba svog”. Dimitrijevi savremenici sma-traju da “niko nije mogao da ga natera da radi protiv svojih ube|ewa, pa je ~estostradao ... Nije umeo da otrpi, nije mogao da se uzdrì kada je u pitawu nepravda”.

Za Dimitrija kaù da je bio “pokreta~ mnogih ideja, ali zbog nedostatka upor-

nosti, ideje nije privodio kraju”. No, nije uvek bilo tako. Najboqi primer brzog,ali dobro ura|enog posla, jeste brzo stvarawe Sretewskog ustava , {to predsta-

RODOQUBPRE SVEGARODOQUBPRE SVEGA

LI^NOSTI

7/23/2019 038 Odbrana


Z

77

vqa rekord u ustavnoj povesti sveta. Za taj “podvig” zasluàn je ikwaz. Naime, iza prili~no pla{qivog Dimitrija, kome je trebalovi{e hrabrosti za velika dela, stajao je uvek uporni kwaz, koji jesvom “kuma{inu”, kako ga je iz milo{te naj~e{}e nazivao, “raspr-{ivao strah” i ulivao mu nedostatak kuraì.

Kada je re~ o Sretewskom ustavu iz februara 1835, a koji jebio “iznu|en” tzv. Miletinom bunom, sa razmerama jednog opozicio-nog dru{tveno-politi~kog pokreta, treba re}i da je on utvr|ivaotripartitno na~elo vlasti – zakonodavne, sudske i izvr{ne. Prvu iposledwu predstavqali su kwaz i Dràvni sovjet. Ovaj posledwi,sastojao se iz {est pope~iteqa “pojedini i razdvojeni struka djelanarodni”. Zna~ajno je da, po ovom ustavu, predsednika Sovjeta, kao i“sve vlasti i sve ~inovnike srbske” bira i postavqa kwaz. Time jetrebalo da otpo~ne nova era u razvitku srpske autonomije, novi pe-riod u Milo{evoj vladavini. Sretewski ustav je bio oktroisan (na-metnut), doneo ga je vladaju}i kwaz Srbije, nosilac carskog beratao naslednom kneèvskom dostojanstvu. No, on je po mnogim unutra-{wim obele`jima odgovarao eqama opozicionih narodnih stare-{ina. Posle objavqivawa Ustava izgledalo je da je Milo{ dobiojakog “partnera” u deobi vlasti. Me|utim, to je bilo za kratko vre-me. Pod pritiskom Rusije i Austrije, kojima se pridruìla i Turska,Ustav je ogla{en kao “liberalan i protivan vazalnom poloàju Sr-bije”, pa je ve} u martu suspendovan. Milo{ je opet ostao “pobed-nik” i za kratko vreme bez konkurenata u vlasti. Ideja o sovjetu, me-|utim, ostala je i daqe na snazi, ali sa drugim zna~ewem i drugimobele`jima sve do dono{ewa Ustava iz 1838. godine.

PROSVETITEQ I MINISTARIpak, kwaz Milo{ i Dimitrije bili su, po ne~emu, sli~nog tem-

peramenta: plahi, sangvini~ni... Dimitrije je po{tovao i cenio kne-za. Ali, zbog temperamenta su dolazili u sukobe, pa je Dimitrije ~e-sto podnosio ostavke. Znaju}i koga ima pored sebe, lukavi kwaz ihnijednom nije prihvatio. Mnogi istori~ari isti~u samo zasluge kojeje Dimitrije ~inio Milo{u, zanemaruju}i one u suprotnom smeru. Ni-je ga kwaz uzalud oslovqavao sa “kuma{ine”! Stranci koji su obila-zili dvor zapazili su da Dimitrije nosi najvi{a odlikovawa. Semostalih, nosio je i ruski orden svetog Vladimira, koji se nije mogaodobiti bez Milo{eve saglasnosti.

Uz bra}u Puqo, Novakovi}a i druge, Dimitrije je stekao slavu iu srpskom novinarstvu. Neki kaù, “srpsko novinarstvo, u pravomsmislu, po~iwe s Davidovi}em, kao i srpska periodika”. U kwièv-nosti nastavio je delo Dositeja Obradovi}a, obavqaju}i u svom vre-menu i du`nost “pope~iteqa (ministra) prosve{tenija”. Retko ko jepodupirao srpski jezik “da se u Slavenizma siwe more ne utopi...”,pi{e Vuka{in Radi{i}. U oblikovawu srpske dràve, wene vlasti idràvnih institucija, Srbi pre~ani, Boìdar i Mihailo Grujovi},Dositej Obradovi}, Ivan Jugovi}, Jovan Haxi}, Jakov @ivanovi} idrugi, a me|u wima i Dimitrije Davidovi}, imali su izuzetnu ulogu. Utom domenu Dimitriju pripada prvo mesto. Uz kwaza Milo{a bio jetvorac autonomije Kneèvine Srbije i pisac wenog prvog ustava.

Samo delatnost u oblasti novinarstva bila bi mu dovoqna zapo~asno mesto u srpskoj istoriji. Pridodaju}i joj i dràvni~ke du-`nosti, wegov ugled i mesto u srpskom panteonu tvoraca novovekovne

dràvnosti znatno su uzdignuti. Kada je Teodor Herbez trebalo dapre|e u Srbiju, Dimitrije ga je preporu~io kao ~oveka sa kojim jeproveo detiwstvo u Zemunu, isti~u}i da je Herbez “rodoqubiv Sr-bin”. Zato je u pravu kwièvnik Milovan Vidakovi} kada je pisao:“Rod je svoj preko mere qubio”. I, zaista, rodoqubqe je wegova naj-ve}a vrlina, sa kojom se ne moè ni{ta upore|ivati. Bez tog istin-skog rodoqubqa, srpska dràva nije ni mogla vaskrsnuti.

Zagrejan prosvetiteqskim idejama i slobodoumqem, Dimitrijese bavio kwièvno{}u i istorijom. Wegovo glavno delo “Djejanija kistoriji srbskoga naroda” objavqeno je 1821, a zatim, posle wegovesmrti 1846. i 1848. pod naslovom “Istorija naroda srpskog”. U“Predisloviju” svoje “Istorije”, zapisao je: “Posve}ujem Tebi Rode”!

Posledwe godine ivota, nakon ukidawa Ustava, sli~no sudbi-ni mnogih srpskih velikana, iveo je u siroma{tvu. Umro je u Smede-revu 1838. godine. Takav je bio i upam}en novinar, srpski i evrop-

ski politi~ar Dimitrije Davidovi}. Krsman MILO[EVI]

DAR SULTANA MAHMUDA DRUGOGSRPSKOM KNEZU MILOJU TODOROVI]U

U SLAVU

JUNAKA Za vreme Dru-gog srpskog us-tanka 1815. go-dine, knez Mi-

lo{ Obrenovi} po-ku{ao je sa svojimvojvodama, mudro-{}u i diplomatskimputem vi{e nego pu-{kom, da izvojujeslobodu i povoqnijipoloàj Srba u Beo-

gradskom pa{aluku.Dok je knez Mi-

lo{ vodio pregovo-re o miru u logoruHur{id pa{e avgu-sta 1815. godine,jagodinski knez Mi-loje Todorovi} je

Mara{li Ali-pa{i izneo tu`be protiv Sulejman-pa{e i za-traìo za{titu za srpski narod u pa{aluku. Po{to su srpskikomandanti pristali na predlog da se u Carigrad po{aqedeputacija radi pregovora o miru i poloàju Srba, MilojeTodorovi} bio je odre|en za wenog ~lana. Vratili su se sacarskim fermanom kojim se raji opra{ta pobuna. Prilikomove misije dobio je od sultana Mahmuda Drugog na dar sabqudimiskiju i a{u – prekriva~ za sedlo, paradni deo kowskeopreme. Predmeti su, kao {to i dolikuje, s obzirom na daro-davca i darivanu li~nost, izuzetno vredni. Naro~ito je lepaa{a koja je izra|ena od crvene kadife, sva u zlatovezu. Ovidragoceni predmeti su do 1958. godine bri`no ~uvani u po-rodici, kada ih je Vojni muzej za skromna nov~ana sredstvaotkupio od Milke Todorovi}. Izloèni su u stalnoj postavci,na zadovoqstvo publike i istraìva~a.

Miloje Todorovi}/Teodorovi}/ je ro|en u Crn~i, u Jago-dinskoj nahiji 1762. godine. U~estvovao je u austro-turskomratu od 1788. do 1791, prvo u dobrovoqa~kom odredu Ko~eAn|elkovi}a, a zatim u odredu kapetana Mihaila Mihaqevi-}a. Po izbijawu Prvog srpskog ustanka 1804. predvodio jesa Stevanom Jakovqevi}em iz Belu{i}a ustanike u Jagodin-

skoj nahiji. Kontrolisao je podru~je od Morave, iznad Jago-dine, do Trstenika. Istakao se prilikom Kara|or|evog na-pada na Jagodinu 1804, pa je nagra|en stare{instvom, a ka-snije i vojvodskim ~inom. Kao dobar vojskovo|a pokazao se uborbama kod Deligrada, Sokobawe i Tabori{ta. Posle pro-pasti ustanka u Srbiji, na Cveti 1815, vratio se u rodnikraj. Tu se sa ustanicima iz jagodinskog kraja borio sa Tur-cima u boju na Belici. Umro je u Jagodini 1832. godine. Sa-hrawen je kod manastira Jo{anice, a na kamenoj nadgrobnojplo~i, po èqi wegovog sina Jefta, isklesan je Milojev liksa sabqom u ruci i kratak ìvotopis u stihovima. Izme|uostalog stoji: “Jo{ generala Mihaqevi}a Ti si kaplar bio.I Napoleona Ti si s wime bio. Ka Vojvoda Srpski s Kara-|or|em Ti si razgonio Turke te te slava krasi. U Carigradprvi za svoj rod si i{o. “

A. RADOVI]

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.78

DUHOVNOST

Siromah darovit ~ovek, {ta sve taj ne mora izdràti u ì-votu! I jo{ ga smatraju ”sre}nim”, ne imaju}i ni najmawusvest o tome kako on, u stvari, ìvi.

Pre svega – pove}ano je breme prohteva... Svako smatrasebe dostojnim da o~ekuje i zahteva ono najvi{e. U stvari, jo{niko ne zna {ta se u wemu stvara, na {ta moè izi}i ta ”ta-lentovanost”. Ali, siroti de~ko ve} je okusio nesre}nu slavu– ve} su mu rekli da je on ”nadaren”; i niko ne èli ni pomi-sliti na to da svaka ”talentovanost” ima svoju meru i svoje po-sebne granice, da svaka nadarenost jeste, u izvesnom smislu,ograni~enost. Jo{ kao dete darovitog ~oveka mu~e, teraju narad, zagor~avaju mu ivot, prate ga u stopu i isle|uju.

Zatim, iz wega vaqa da se izdejstvuje ne{to ”posebno”.

Nama, ostalima, obi~nim qudima, ostaje da ìvimo lako: dadrugi od nas dobijaju ne{to korisno – i to je dosta, ostalo ni-ko i ne spomiwe. Adarovit ~ovek uvek se nalazi u opasnosti dase ”osramoti”. On je uvek u neprijatnom poloàju nevoqnog ob-mawiva~a: kao da je obe}ao ”Bog-zna-{ta” i mora da odrìobe}awe. Celog ìvota on sebe vidi pred tom dilemom: ilinajve}e dostignu}e – ili ”sram”. I ne zna, kako }e ste}i spokoj.

On sa svoje strane uop{te ne zna kako ispadne da se sko-ro svi qudi uokolo prema wemu odnose skepti~no i ironi~no,zlobno i zlurado. Kao da ih je na neki na~in uvredio ili rastu-ìo; kao da im wegov neuspeh pribavqa nekakvo ~udno zado-voqstvo; kao da su ih unapredili u slu`bi, ili, u krajwem slu-~aju, da su im namazali malo meda na crni hleb svakodnevice.Kao da mu ve}ina nemo {ap}e: ”[ta, ti si jo{ ovde?! Kada }e{ve} jednom nestati, dosadwakovi}u!” On na svaki na~in morasebi sugerisati da je sve to samo wegova uobraziqa, laka ma-nija gowewa, da su svi prema wemu predusretqivi i qubazni.Ali, to ne pomaè. I on je u pravu: pa mi, obi~ni qudi, odli~-no umemo nadahnutome ~oveku zagor~ati kola~ ivota i zakisi-ti mu vino naslade u bokalu. Jer, wegovo ”ose}awe preimu}-stva” prosto je nepodno{qivo, a wegova ”samoumi{qenost”prelazi sve mogu}e granice. Nije li to istina!...

Uz to, na wega su upereni svi pogledi; svi èle da saznajuo wemu {to vi{e: koliko novca zara|uje, gde izlazi, kako sepona{a, nema li qubavnih avantura sa strane... Za nas, obi~-ne qude, on je predmet razgovora, spletki; radi toga oni – da-roviti, neza{ti}eni istaknuti qudi i postoje: da bismo mi mo-gli da zadovoqimo na{u potpunu radoznalost i da se zabavimona wihov ra~un.

Uz to, u sve ovo me{aju se zavist suparnika, podmetaqkeprotivnika, zlobni pogledi kolega – to je, jednostavno re~eno,atmosfera koja okruùje darovitog ~oveka u radu, gde se popravilu smatra: ”Tvoj uspeh je – moj neuspeh, tvoj proma{aj je– moj procvat...”

A ako wega, jadnog darovitog ~oveka, posete jo{ i sve na-{e tantalske muke: ~ama, nesanica, brige, neuspesi, ogovara-wa, bolest i siroma{tvo; ako se neko jo{, uz to, na wega ispi-zmi zbog slu~ajne suze u o~ima, tada... zar tada wegova ~a{anije prepuna? Kome, u stvari, tada treba uteha – darovitom ilinedarovitom ~oveku!

O, kada bi se na{e srce moglo osloboditi zavisti!

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama gospodwim”Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A

O B I ^ N I M

D A R O V I T I

S VE T I N I K I T I S P O V E D N I K

Ro|en je u Vitiniji, u gradu Kesari-ji. Wegov otac Filaret ostavio je svojusuprugu i zamona{io se, te je Nikita os-tao kod svoje babe, o~eve majke. Po{toje odrastao i {kolovao se oti{ao je umanastir Midikijski, gde ga je igumanNikifor postrigao za monaha, a poslesedam godina podvizavawa za jeromona-ha ga je rukopoloìo patrijarhTarasije.Posle smrti Nikifora i Nikitinog dru-ga Atanasija, bratstvo je, preko wegovevoqe, izabralo Nikitu za igumana.

Sveti Nikita je bio primer ìvo-ta i podviga bratiji dugi niz godina.Kad se zacario Lav V Jermenin, poslecarice Irine i careva Nikifora iMihaila, ikonoborska jeres je obno-

vqena. Car je zbacio patrijarha Nikifora i poslao ga na za-to~ewe, a na wegovo mesto postavio jeretika Teodota Kasite-ra. I Nikita je zatvoren i mu~en, ali je ostao veran pravo-slavqu. Preme{tan je iz tamnice u tamnicu, i mu~en gla|u iè|u, mrazom i porugawem. Naro~ito mu je dosa|ivao neki Ni-kola s podsmehom i porugom. Me|utim hri{}ani veruju da sejedne no}i javio Nikoli wegov umrli otac na snu i prekornomu rekao: Odstupi od sluge Bo`jega ! I od toga ~asa Nikola sepokajao te ne samo da nije dosa|ivao ovom svetitequ nego je idruge odvra}ao da mu ne dosa|uju.

Kada je Lav Jermenin poginuo, carstvo je preuzeo car Mi-hail Valvos, koji je oslobodio sve pravoslavne stradalnike.Nikita se povukao u jedno usamqeno mesto blizu Carigrada, gdeje u molitvi i blagodarewu Bogu na svemu proveo svoje posled-we dane. Hri{}ani tako|e veruju da je za ìvota ~inio mnoga~udesa molitvom. Kada se upokojio 824. godine, telo svetog Ni-kite preneli su u wegov manastir. Pri tom sprovodu mnogi bo-lesnici koji su se dotakli tela svetiteqa bili su isceqeni.Mo{ti su mu poloìli do grobnice wegovog duhovnog oca Niki-fora i wegovog druga Atanasija.

V E R S K I PR Z N I I

1-15. april

Pravoslavni16. april – Prepodobni Nikita Ispovednik

(Pobusani ponedeqak)20. april – Prepodobni Nil Sorski22. april – Sveti mu~enik Evpsihije25. april – Prepodobni Vasilije Ispovednik;

Prepodobni Isak Sirin

Jevrejski23. april – Jom Hacmaaut

POBUSANI PONEDEQAKPrvi ponedeqak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponede-

qak i posve}en je mrtvima. Toga dana, po narodnom verovawu iobi~aju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busewem sazelenom travom. U nekim krajevima, taj dan se obeleàva kao iZadu{nice. Naime, izlazi se na grobqa, pale se sve}e, ure|ujugrobovi i sve{tenik vr{i parastose i pomene za pokoj du{apokojnika. Na taj dan se iznose farbana vaskr{wa jaja nagrob, i dele se potom sirotiwi.

7/23/2019 038 Odbrana


79

U Vojnoj akademiji

ODR@AN PROLE]NI KROS

Tradicionalni prole}nikros Vojne akademije ove

godine okupio je oko 450stare{ina i studenata ko-ji su na stazi dugoj 2.700metara odmerili svoje

atletske sposobnosti.U konkurenciji stare-

{ina prvo mesto zauzeo jekapetan Aleksandar Ne-{evski sa vremenom sedamminuta i 49 sekundi, drugije bio potporu~nik Blagoje\a~i}, a tre}i kapetanIvan Miqevi}.

U konkurenciji stude-nata prvo mesto zauzeo jestudent 131. klase Bata-qona Logistike Aleksan-dar Milosavqevi}, koji je

stazu pretr~ao za osam minuta i osam sekundi. Drugi je bio u~e-nik Sredwe vojne {kole roda veze Sr|an Stojkovi}, dok je tre}emesto zauzeo student 130. klase Bataqona Vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane Nikola Simovi}.

Ekipno, prvo mesto pripalo je logisti~kom bataqonu, drugoVojnoj gimnaziji, tre}e Bataqonu KoV, dok su ~etvrto mesto pode-lili Bataqon ViPVO i Odred mornarice.

”ZLATNO SRCE” DIREKTORUVU “TARA”

Utradicionalnoj akciji “Biramo najuspe{nije”, kojuInternacionalni centar za unapre|ewe ugostiteq-

stva i turizma SACEN International organizuje petnaesti put,generalni direktor VU “Tara” Bajina Ba{ta, potpukovnik Jo-van Mijatovi} dobio je priznawe “Zlatno turisti~ko srce”

kao najuspe{niji menaxer u 2006. godini.Re~ je o priznawu koje se svake godine dodequje najuspe-

{nijima u turizmu i ugostiteqstvu Srbije, Crne Gore i Repu-blike Srpske.

S. S.

VOJNICI 204. AVIJACIJSKEBAZE POSETILI VOJNI MUZEJ

Vojnici decembarske i martovske partije 204. avijacij-ske baze iz Batajnice posetili su Vojni muzej, crkvu sve-

te Petke i crkvu Ruìcu na Kalemegdanu. Povod za posetu muzejuna Kalemegdanu bilo je podse}awe na tragi~ne ratne doga|aje uaprilu 1941. godine. A. P.

1) Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakul-tetske diplome u oblasti menaxmenta

a) upis na I godinu– podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa sredwom

stru~nom spremom– studenata I godine Vojne akademijeb) upis na III godinu– oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom– studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akademije– lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom)2) Na poslediplomske (master studije)

– lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ilicivilnim {kolama)– oficira sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom (uz pri-

znavawe odre|enog broja ispita sa K[[-e)3) Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije– lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka ( vojna

ili civilna)4) Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i

seminara u skladu sa ugovorom koji je zakqu~en sa Nacionalnomslu`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawa

Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavuformira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.

Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac po-~ev od 10. aprila 2007. god. i tako osigurati mesto u okviru upi-sne kvote.

Informacije na telefon: 3392-456 i 3392-460.

FAKULTET ZA MENAXMENTMALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Venizelosova 31, Beogradraspisuje

KONKURSZa pripadnike Vojske Srbije za upis

u {kolsku 2007/2008. godinu

NI[ –BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84kvm, I , L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijen-tisan, za trosoban u Beogradu. Moè prodaja 65.000 evra. Tel:018/589-358, 064/145-40-79 .

MALI OGLASI DRUGA klasa VVSS, Smer pe{adija, obeleì}e godi{wicu

zavr{etka {kolovawa 19. maja 2007. Prijavqivawe na tele-fone: Stevo Ostoji}, vojni 18-040, 014 296-040, 0641312303; Sa{a Markovi}, vojni 19-462, 064 4151330; GoranStojkov, vojni 20-657, 063 8016208.

ÊTRNAESTA klasa Vojne gimnazije u Beogradu obeleì}edvadesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 26. maja 2007.Okupqawe u 10,30 ~asova u krugu internata Vojne gimnazije(Humska 22). Prijavqivawe na telefone: 064 1297598 Brani-slav Komarica, 064 1632850 Du{ko Miji}, 011 123764 StaleStaletovi}, 011 3612657 Aleksandar Bukvi}, 011 3600365Sa{a Almaàn, 011 2358222 Jovica Stankovi}, 011 3201611Sa{a Strahini}.

PEDESETA (118) KoV obeleì}e deset godina od zavr{et-ka {kolovawa 24. juna 2007. Skup klase je na Vojnoj akademiji u10 ~asova. Prijavqivawe Milanu Kon~aru na telefone: 013320946, 064 2715876, 011 3600654 i vojni 35-654.

7/23/2019 038 Odbrana


15. april 2007.80

STRELIÂRSTVO

Luk, strela

i samostrel su,uz sve uspone i padove,silne prepravkei usavr{avawa,preìveli svedo dana{wih dana,kada ih, osimna sportskimborili{tima,savremene vojske

koriste za izvr{avawespecijalnih zadataka

S P O

R T

I U BORBI

Ta~no vreme pronalaska luka i strele ne zna se sa sigurno-{}u, ali se zna da su postojali jo{ u mla|em kamenom dobu,pre oko 50.000 godina. Crteì koji svedo~e o tome prona|e-ni su u pe}inama na svim kontinentima, osim u Australiji.Luk i strela su bili prvo sofisticirano oru`je koje je na-

{em pretku dalo ubedqivu nadmo} nad ivotiwama. Koristio ih je,i za lov, i za napad ili odbranu od neprijateqa. S vremenom luk istrela su usavr{eni i od svojih primitivnih oblika pretvoreni uoru je zapawuju}e snage i neverovatne preciznosti.

Luk i strela su dugo zadràni u svim vojskama, sve do pojavevatrenog oru ja u 15. veku. U po~etku polako, a zatim sve brè, gu-bili su svoju vekovnu neprikosnovenu poziciju, ustupaju}i mesto va-trenom oru`ju. Dok je dobar strelac bio u stawu da za deset se-kundi odapne i po tri strele, a u minutu 12 do 15, iz vatrenog

oru ja preciznije je ispaqivano do 30 metaka u minutu. Osim toga,vojniku je bilo potrebno neuporedivo mawe vremena da se solidnoobu~i u rukovawu vatrenim oru`jem, a jedna od wegovih velikihprednosti bili su domet i snaga metka, kojom je probijao tada{weoklope. Jedina osobina luka i strele koju vatreno oru je nije uspe-lo da prevazi|e sve do dana{wih dana – jeste wihova ne~ujnost.

Ipak, luk, strela i samostrel su, uz sve uspone i padove, sil-ne prepravke i usavr{avawa, preìveli sve do dana{wih dana,kada ih, osim na sportskim borili{tima, savremene vojske kori-ste za izvr{avawe specijalnih zadataka.

TAKMIÊWA

Danas postoji nekoliko me|unarodnih streli~arskih organi-zacija, a temeqi moderne streli~arske organizacije postavqeni

su 1931. godine osnivawem Me|unarodne streli~arske federaci-je FITA (Fédération Internationale de Tir á l’ Arc), u koju je u~lawen 121

7/23/2019 038 Odbrana


81

i beli. Pogodak u centar donosi deset poena, a svaki slede}i pr-sten poen mawe. Proma{aj, prekora~ewe vremena i ve}i broj hi-taca prouzrokuju umawewe rezultata za najboqi hitac. U metu pre~-nika 80 centimetara ga|a se sa daqine od 30 i 50 metara. Kod in- dor takmi~ewa ga|a se sa udaqenosti od 18 ili 25 metara, a pre~-nik mete iznosi 47 centimetara. Streli~ari su podeqeni premastilu, odnosno vrsti opreme koju koriste za ga|awe, a naj~e{}e di-scipline su metno, poqsko i 3D streli~arstvo, iako gotovo svakazemqa ima jednu ili ~ak nekoliko svojih disciplina, koje su se za-dràle zbog tradicije ili zabave.

Streli~ari nastupaju svake ~etri godine. Kvalifikacije trajutri godine, dok se ~etvrte formira ekipa. Evropska i svetska pr-venstva se organizuju na svake dve godine.

DUGA TRADICIJA U SRBIJIStreli~carstvo je bilo razvijeno u sredwovekovnoj Srbiji.

Postoje pisani podaci iz perioda vladavine despota Stefana La-zarevi}a (14. vek) o odràvawu streli~arskih turnira na prostoruispod zidina Kalemegdanske tvr|ave.

Danas, me|utim, situacija nije tako ruì~asta. Zakonom sesportski luk tretira kao oru je ({to nigde u svetu nije zabeleè-no), ~ime je znatno oteàna nabavka opreme. Osim toga, nigde u Sr-biji ne postoji prodavnica streli~arske opreme, a i streli~arstvospada me|u sportove koji zahtevaju prili~na materijalna ulagawa.Jugoslavija je ~lanica Me|unarodne streli~arske federacije od1965. godine, kada su i prvi streli~arski klubovi osnovani u biv-{im jugoslovenskim republikama. U Srbiji, tek u posledwe vreme,streli~arstvo polako dobija na popularnosti.

Nenad S. MILENKOVI]

nacionalni streli~arski savez. Na prostoru Evrope streli~ar-stvo je najvi{e razvijeno u Francuskoj, Italiji, skandinavskim ze-mqama, Nema~koj, Poqskoj i Turskoj.

Takmi~ewa u streli~arstvu organizuju se u zatvorenom i naotvorenom prostoru (outdoor i indoor ). Takmi~ewe na otvorenom pro-storu organizuje se u dva FITA formata: singl i grandfita . Singl podrazumeva ispaqivawe 36 strela sa udaqenosti od 90, 70, 50 i30 metara za mu{karce, odnosno 70, 60, 50 i 30 metara za ène.Ukupno 144 strele. U grandfitu distance su iste kao i u singlu , stim {to se takmi~ari nakon devet hitaca prilago|avaju novoj uda-qenosti od mete. Takmi~ewa su pojedina~na i ekipna.

Za ga|awe sa udaqenosti od 60, 70 i 90 metara pre~nik meteiznosi 122 centimetra, a meta je obojena u pet boja, prstenova,koji su podeqeni na dva dela. Spoqni uti, pa crveni, plavi, crni

I NA OLIMPIJADI

7/23/2019 038 Odbrana


82 15. april 2007.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. @enska osoba du{ebri`nik, 2. Vertikalnost, 3. Uzvik za ukazivawe nane{to ~udno, 4. Me|unarodni olimpijski komitet (skr.), 5. Elektronvolt(skr.), 6. Izrez na ènskoj haqini, 7. Pokazna zamenica, taj, 8. Neuspeh uborbi, 9. Upi{ite: us, 10. Inicijali glumice Teron, 11. Vrsta dragog ka-mena, 12. Nenad odmila (dr Karajli}!), 13. Na onom mestu, 14. Sever-za-pad (skr.), 15. Vrsta ~etinara, tisa, 16. Rashladna tehnika, 18. CrkvicaSvetog Nikole kod Pe}i, 19. Pavlaka, 21. Rusko mu{ko ime, 22. Na{ oper-ski peva~, @ivan, 24. Derivat benzina, sterol, 25. Mesto na Jadranu (Ka-rinsko more!), 26. Tip “Forda”, 28. Dati naziv, imenovati, 29. Masovnasportska, priredba, 30. Grad u Francuskoj, 31. Marinko ili Maroje od-mila, 33. Mu{ko ime, Eshil, 34. Mesar, 36. @enski sako, 37. Ninoslavodmila, 39. Prstewe, 40. Avijati~ar, 42. Peni{a odmila, 43. Nere{enrezultat {ahovske partije, 45. Oznaka titule katoli~kih fratara, 46.Isidor ili Isailo odmila, 47. Poredak, niz, 48. Oblik imena Ana (u

Dalmaciji), 50. Inicijali glumca Snajpsa, 51. Teku}i ra~un (skr.), 52. ê-trnaesto i 18. slovo azbuke.

VODORAVNO:

17. Predmet koji sluì za zakop~avawe ode}e, puce, 18. Dozvoqenost, 19.Inicijali pisca Fransa, 20. Zavisnosti, 21. Enzim, ferment, 23. Slani-na, 24. Berzanska razlika kurseva, 25. Delovi plugova, 26. Ime glumiceSpejsik, 27. Inicijali glumca Robertsa, 29. Zet, svak, pa{enog, 30. Pa-ste, 31. Mesto u Rusiji, 32. Prevoj na Fru{koj gori, 33. Deo (isto~nog)Mostara, 34. Zbirni broj prema osam, 35. Rva~ko borili{te, 36. Reskir,37. Mera za dragocenosti, 38. Reka i mesto u Rusiji, 39. @iteq Grenlan-da, 40. Panoramski izgledi, 41. Grad na putu Kijev-Odesa, 42. Konopac,uè, 43. Ubog, siroma{an ~ovek, 44. Slu`ba za nacionalnu bezbednost uSAD, 45. ^lanak u novinama, 46. Garant kredita, 48. Inicijali glumcaNoltija, 49. Me|unarodni savez za stoni tennis, 50. Pripadnici keltskognaroda, 51. Divno, krasno, 52. Zbog, zarad , 53. Ime pisca [oa, 54. On-aj koji je istog mi{qewa s kim, 55. Simbol aluminijuma, 56. Brend otme-nih automobila, 57. Odelo.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJA

KRATKOTRAJNOSLAVQE

Topalov (2813) – Polgar,Judit (2710)

Hogoven, 2006.1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4

4.Dc2Iako sa “predno{}u” vi{e od

sto rejting-poena i belim figura-ma, svetski prvak Veselin Topalovnije pokazao nadmo} u ovoj partiji.Mnogi su pisali i govorili da je onpravi svetski {ampion, a prorica-li su mu poduù vladavinu. Ali, bu-garski velemajstor je brzo “pro~i-tan”… On ovde ne dozvoqava da muse kvari pe{a~ki poredak, {to jesasvim u redu.

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R A V N O : X o r x

M a j k l , S t e p s k i v u k , E k o ,

p r e l a z a k , o k o l i n a , n o v o ,

S l o b o d a n , o { , d i m , t r e n d , o

k o r e l o s t , s e j a ,

L a r , I r ,

o , a t o v i , r o l a t , M K , k v a r t a , a , m l a d o , n , e , t a n k a , r , b e

s e d a ,

P a ,

N u r m i , J a p a n ,

t , d a , o r s , s k u p , s t r a d a l a c , r o b o t , t r n , C o , p r o p e l e r , S

r b o , v a k c i n a , I s a k o v i } ,

t o p , o s e t q i v o s t , a n i m a c i j a .

Beli: Kg1, Dc3, Ta1, Te5, Lb2, Sd2,a4, c4, d5, f2, g3, h3

Crni: Kg8, Db7, Tc8, Td8, Sf5, Sf6,

a7, b6, e6, f7, g7, h5 Beli je ovde postavio zasedu u ko-

ju Ma|arica nije upala, ve} je hra-bro krenula u napad na kraqev po-loàj. Ali, partiju }e dobiti zahva-quju}i velikom mar{-manevru svo-ga kraqa.

Beli: Kg1, De2, Ta1, Tf1, Ld3, Se4,a2, b2, e3, e5, f2, g2, h2

Crni: Kg8, De7, Ta8, Tf8, Lc8, Sc7,a6, b5, c6, e6, f7, g7, h7

Beli na potezu.1.Sf6! gf6 2.Dg4 Kh8 3.Dh4!

1:0

ZANIMQIVOSTI

SLAVNIPrva grupa {ahista koji su

uvedeni u Halu slavnih SAD bilisu: Pol Morfi, Bobi Fi{er,Rjuben Fajn, Frenk Mar{al,Isak Ke{den, Xorx Koltanovski,Hari Pilsberi i Semi Re{evski.

Kada bi Srbija uredila ”Ku}uslavnih”, u wu bi prvo u{la ve-rovatno ova sedmorka: Bora Ko-sti}, Svetozar Gligori}, PetarTrifunovi}, Aleksandar Mata-novi}, Bora Ivkov, QubomirQubojevi} i Milunka Lazare-vi}.

REKLI SU Mo`da sam posledwa osoba ko-ja ima {ansu da pobedi ma{inu.

Vladimir Kramnikuo~i me~a sa Fricom 10

23...h4 24.g4 Se7 25.Se4 Se8 26.Te1 Sd5 27.Df3 Tc4 28.Tg5 De7 29.Lg7 Sg7 30.Td5 Td5 31.Sf6+Kf832.Sd5Dd633.Sf6 Se8 34.Da8

De7 35.g5 Td4 36.Tc1 Td8 37.Df3 Td5 38.Kf1 Sf6 39.gf6 Dd8 40.Tc4 Tf5 41.Da3+ Kg8 42.Tg4+ Kh7 43.Th4+Kg6 44.Tg4+ Kf6 45.Dc3+ Ke7

46.Td4 Td5 47.Tc4 Kd7 48.h4 Db8 49.Df6 Tf5 50.Td4+ Kc6 51.Tc4+Kb7 52.De7+ Ka6 53.Tc7 Da8 54.Kg1Tf4 55.f3 Tf3 56.Dg5 f5

0:1

PROBLEMKlebaner – Maneha

Dopisno, 1965.

4…0-0 5.a3 Lc3+ 6.Dc3 b67.S f3 Lb7 8.e3 c5 9.Le2 cd410.ed4 d5 11.b3 Sbd7 12.0-0 dc413.bc4 Dc7 14.a4 Tac8 15.Te1 Tfe8 16.Lb2 Sg4 17.g3 Sdf6 18.Sd2 h5 19.h3 Sh6 20.Lf3 Ted8 21.Te5 Sf5 22.Lb7 Db7 23.d5

7/23/2019 038 Odbrana


7/23/2019 038 Odbrana


PRODAVNICA "VOJNA KWIGA "u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"

vojnostru~ne ~asopise

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog

zavoda", ostalih vojnih i drugih

izdava~a sa temama iz vojne

nauke i tehnike, istoriografije,

geopolitike, medicine, ishrane

i druga stru~na i popularna

izdawa

kurseve stranih jezika na audio

-kasetama i kompakt-diskovima

kompjutersku literaturu

izdawa na kompakt-diskovima

geografske mape i planove

postere i kalendare

sklapaju}e makete aviona,

brodova, vozila, vojnika i

pribor za wih

autorizovane replike naoruàwa

sabqe i bodeè

poslovnu galanteriju i

promotivne artikle sa oznakama

Vojske Srbije - priveske, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

Documents

038 Odbrana