84
Godina III Broj 42 15. jun 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu JA^I I EFIKASNIJI JA^I I EFIKASNIJI BOQI ODZIV REGRUTA Intervju Intervju Aktuelno Aktuelno General-potpukovnik Mladen ]irkovi} komandant Kopnene vojske General-potpukovnik Mladen ]irkovi} komandant Kopnene vojske PARTNER 2007 SAJAM NAORU@AWA PARTNER 2007 SAJAM NAORU@AWA Specijalni prilog ARSENAL Specijalni prilog ARSENAL 6 6 BOQI ODZIV REGRUTA

042 Odbrana

  • Upload
    gama

  • View
    150

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Serbian military magazine

Citation preview

Page 1: 042 Odbrana

Godi

na III

Broj

42

15.

jun

200

7.ce

na 1

00 d

inar

a 1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

JA^I I EFIKASNIJIJA^I I EFIKASNIJI

BOQIODZIV

REGRUTA

I n t e r v j uI n t e r v j uA k t u e l n oA k t u e l n o

General-potpukovnik Mladen ]irkovi}komandant Kopnene vo jske

General-potpukovnik Mladen ]irkovi}komandant Kopnene vo jske

PARTNER 2007 SAJAM NAORU@AWAPARTNER 2007 SAJAM NAORU@AWASpecijalni prilog ARSENALSpecijalni prilog ARSENAL 66

BOQIODZIV

REGRUTA

Page 2: 042 Odbrana
Page 3: 042 Odbrana
Page 4: 042 Odbrana

4

I N T E R V J U

General-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant KopnenevojskeJA^I I EFIKASNIJI 8

Per asperaQUBAV U TIRANI 11

U F O K U S U

Otvorena ameri~ka Kancelarija za saradwu u oblastiodbrane u SrbijiNOVI KORAK NAPRED 12

Formiran Savet za nacionalnu bezbednostODLU^IVAWE SA VRHA 14

Vojna obavezaBOQI ODZIV REGRUTA 15

O D B R A N A

Ve`ba zavr{ne godine studenata Vojne akademije DIPLOMAC 2007 16

204. avijacijska bazaZONA ODGOVORNOSTI - NEBO 20

Test STANAG 6001 za engleski jezikVREDNOVAWE JEZI^KIH VE[TINA 24

Poseta Slu`bi za odnose sa javno{}u oru`anih snaga SAD[KOLA ZA VLADAWE INFORMACIJOM 26S

AD

R@

AJ

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

15. jun 2007.

31

"Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

16

Page 5: 042 Odbrana

Drugi balkanski kurs za {tabne oficireUSVAJAWE STANDARDA 28

P R I L O G

PARTNER 2007 31

D R U [ T V O

Rat i moralKOMANDNA ODGOVORNOST 56

S V E T

Oru`ane snage BugarskeODANOST EVROPSKIMINTERESIMA 60

T E H N I K A

Ameri~ki panciriZMAJEVA KO@APROTIV PRESRETA^A 64

K U L T U R A

Zlatni vitez 2007, Kislovodsk, RusijaOPLEMEWEN ISTINOM 68

F E Q T O N

Tragedija zarobqenih srpskih vojnika u Solunskom zalivuPLAVA GROBNICA 74

Me|unarodni aeromiting „^enej 2007"PRKO[EWE GRAVITACIJI 78

79

RE^ UREDNIKA

5

P A R T N E R

Pripreme za tre}i beogradski sajam naoru`awa i vojneopreme „Partner 2007” u punom su jeku. Partneri u tomposlu su Ministarstvo odbrane, kao pokroviteq, Jugoim-port – SDPR u ulozi suorganizatora i integratora pro-motivnog nastupa odbrambene industrije Srbije i, narav-

no, Beogradski sajam kao organizator te manifestacije, koja}e ove godine okupiti vi{e od 60 doma}ih i stranih izlaga~a.

Bi}e to, svakako, dobra prilika da se sagledaju potenci-jali na{e odbrambene industrije i da se doma}oj javnosti ibrojnim gostima prika`u dostignu}a u osvajawu novih tehnolo-gija i razvoju savremenih borbenih sistema, naoru`awa i voj-ne opreme.

To su prvenstveno laki minobaca~i, artiqerijski projek-tili i rakete velikog dometa, te savremeni sistem za napad nazemaqske ciqeve – ALAS, koji je trenutno na{ najambicioznijirazvojni projekat. Publika }e, pored ostalog, opet mo}i da vi-di modernizovani samohodni artiqerijski sistem NORAB52 K, izvozni adut srpske privrede, zatim borbena i nebor-bena vozila i programe modernizacije i konverzije tenkova.

Performanse tih sredstava omogu}avaju znatno poboq-{awe borbene efikasnosti, pre svega ukupne vatrene mo}iVojske, uz znatna kvantitativna smawewa, {to je u potpunomsaglasju sa generalnim ciqem reforme na{eg sistema odbra-ne, koja se bazira na broj~ano mawoj ali efikasnijoj oru`a-noj sili.

Treba tako|e naglasiti da ta sredstva mogu biti i na{zna~ajan ulog u formirawu budu}ih zdru`enih snaga sa part-nerskim zemqama, a uz to i pokreta~ zajedni~kog razvoja iproizvodwe NVO u okviru Programa Partnerstvo za mir.

Sajam naoru`awa i vojne opreme bi}e, naravno, i prili-ka da se jo{ jednom skrene pa`wa {ire i stru~ne javnosti, alii nadle`nih dr`avnih organa, na probleme u odbrambenoj in-dustriji Srbije i perspektive wenog opstanka. Analize radnogtima Ministarstva odbrane u vezi sa tim, zasnovane na sagle-davawu efikasnosti proizvodwe, programskoj orijentaciji,sada{wem nivou tehnolo{kog razvoja i organizacije preduze-}a, kretawima u proizvodwi naoru`awa i vojne opreme, isku-stvima drugih zemaqa, ali i pretpostavqenom obimu i struk-turi potreba Vojske Srbije.

Pomo} dr`ave je neophodna, a nadu u boqe sutra uliva inajava osnivawa Fonda za odbrambenu industriju, iz koga bise finansirala sanacija, konverzija, modernizacija proiz-vodnih kapaciteta i uvo|ewe novih tehnologija.

Opsta}e samo oni koji su u stawu da se brzo prilagode nanove tr`i{ne uslove.

Na{ redovni prilog „Arsenal” u ovom broju posve}en jesajmu naoru`awa. Tu }ete prona}i osnovne podatke o izlaga-~ima i niz drugih korisnih informacija. Uz prilog ide i regi-stracioni list, koji je ujedno i ulaznica za sajam.

Ne propustite priliku da na jednom mestu vidite dostig-nu}a odbrambene industrije Srbije. Slede}a je tek za dve go-dine.

Page 6: 042 Odbrana

15. jun 2007.6

AKTUELNO

SUSRET MINISTRA [UTANOVCAI KARLE DEL PONTE Ministar odbrane Republike Srbije Dragan [utanovac raz-

govarao je 5. juna u Beogradu sa glavnom tu`iteqkom Ha{kog tri-bunala Karlom del Ponte. [utanovac je istakao jasnu opredeqe-nost Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da efikasno u~estvuje

u okon~awu saradwe sa Tribunalom. Ministar je naglasio da }eMinistarstvo odbrane, Vojska Srbije i on li~no ispuwavati svo-je zakonske obaveze, ali i to da su ha{ki optu`enici prvenstvenoproblem civilnih bezbednosnih struktura.

Ministar [utanovac i Del Ponte su se saglasili da je neo-phodna puna saradwa Srbije i Tribunala.

Del Ponte je na sastanku naglasila da je neophodno {to prezavr{iti saradwu Srbije sa Hagom, odnosno da se u {to kra}emroku prona|u, uhapse i prebace u Tribunal preostali optu`eni, apre svega Ratko Mladi}.

INSPEKCIJAI PROCENA JEDINICATrodnevni me|unarodni seminar o inspekciji i proceni jedi-

nica Generalnog inspektorata u organizaciji Ministarstva od-brane Republike Srbije i Evropske komande Sjediwenih Ameri~-kih Dr`ava odr`an je od 5. do 7. juna u Palati Federacije. Ciqseminara je razmena iskustava izme|u gostiju iz oru`anih snagaSAD i najodgovornijih stare{ina u sistemu odbrane RepublikeSrbije zadu`enih za pra}ewe i procenu borbene gotovosti i ukup-nog stawa jedinica Vojske.

Na tom stru~nom skupu u~estvovali su general-major HariFojt, komandant Vazduhoplovne Nacionalne garde Ohaja, pukov-nik Timoti Gorel, generalni inspektor za dr`avu Ohajo, pukovnikMajkl Anderson i gospoda Albert Rouv i Henri Voker iz Evropskekomande SAD.

Srpsku delegaciju predvodili su na~elnik Inspektorata od-brane viceadmiral Jovan Grbavac i general-major Dragan Kolun-

xija, na~elnikOperativneuprave Gene-ral{taba VS,a u~estvovalisu predstavni-ci svih va`ni-jih organiza-cijskih celinana{e vojske ko-jih se ti~e pro-blematika kon-trole i inspek-cije.

A. P.

FORMIRANE TRE]A BRIGADA I ME[OVITA A

S E M I N A R O E V A L U A C I J

U

S

ni{koj kasarni „Mija Stanimirovi}” 4. juna odr`ana je sve~anostpovodom formirawa Tre}e i Me{ovite artiqerijske brigade KoVVojske Srbije i dodeqivawa vojnih zastava pripadnicima ovih jedi-nica. Sve~anosti su prisustvovali predsednik Republike Srbije Bo-

ris Tadi}, ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik G[ VS gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{, predstavnici samouprave ni{kogokruga, grada Ni{a i Aleksinca, inostrani vojnodiplomatski predstav-nici i brojni gosti.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} uru~io je komandantimaTre}e brigade i Me{ovite artiqerijske brigade KoV – pukovnicima ^e-domiru Brankovi}u i Stojanu Milanovi}u – vojne zastave kao simbol voj-ni~ke ~asti svake vojne jedinice. Tom prilikom predsednik Tadi} je rekao:„Imate obavezu da sa ponosom ~uvate vojne zastave koje su vam dodeqenei da izvr{avate vojni~ki posao koji je te`ak i odgovoran, ali bez koganema ni demokratske, evropske i boqe budu}nosti za na{u zemqu. Uverensam da Srbija nema takvu budu}nost bez svoje vojske i svi oni koji su sma-trali da Vojska Srbije treba da bude slaba, nai}i }e na vrlo jasan odgo-vor demokratskog rukovodstva Republike Srbije. Reformama Vojska Sr-bije }e stalno ja~ati, podizati svoje borbene potencijale i biti sna`anfaktor odvra}awa svakome ko bi ugro`avao bezbednost ove zemqe”.

General-potpukovnik Zdravko Pono{ je istakao slede}e: „Ve}ina je-dinica od kojih se formiraju Tre}a brigada i Me{ovita artiqerijskabrigada KoV imaju bogatu tradiciju i zavidno borbeno iskustvo i to namomogu}ava da na wih ra~unamo kao na sastave koji ve} danom formirawaimaju projektovane operativne sposobnosti”.

eminar na temu „Evaluacija programa odbrane i procena strukturesnaga” odr`an je 6. juna u Domu garde na Top~ideru. Uprava za stra-tegijsko planirawe Ministarstva odbrane tim povodom ugostila jepukovnika dr Majkla Bela, vi{eg vojnog savetnika Instituta za

naci-onalne strate{ke studije Univerziteta za nacionalnu odbranuiz Va{ingtona.

Inostrani ekspert, tokom vi{esatnog predavawa i diskusije, pred-stavio je srpskim kolegama iz vi{e organizacionih celina Vojske i Mini-starstva odbrane koncept o razvoju strate{kog planirawa odbrane. Ko-riste}i iskustva iz ameri~ke vojske pukovnik Bel je govorio o mogu}nosti-

ODGOVORAN VOJNI^KI POSAOImate obavezu da sa ponosom ~uvate vojne zastave koje su vam dodeqene i da izvr{avate vojni~ki posao koji je te`ak i odgovoran, ali bez koga nemani demokratske, evropske i boqebudu}nosti za na{u zemqu – rekao je na sve~anosti u Ni{u predsednik SrbijeBoris Tadi}

Page 7: 042 Odbrana

SASTANAK GENERALAPONO[A I KATERANa sastanku na~elnika General{taba VS general-potpukov-

nika Zdravka Pono{a sa komandantom Kfora general-potpukov-nikom Rolandom Katerom 7. juna u Ni{u, dosada{wa saradwa oce-wena je kao stabilna i najavqeno je razvijawe civilno-vojne sa-radwe kao najnovijeg oblika u odnosima Vojske Srbije i Kfora.

General Pono{ je u izjavi posle sastanka pojasnio da civil-no-vojna saradwa podrazumeva saradwu Kfora i Vojske Srbije uKopnenoj zoni bezbednosti i da je to saradwa vojske sa lokalnimstanovni{tvom. U toj oblasti Kfor ima znatno vi{e iskustva, ta-ko da }e realizacija saradwe umnogome doprineti unapre|ewuna{ih saznawa u tom delu aktivnosti Vojske Srbije.

General Kater je istakao da je bezbedonosna situacija na Ko-smetu stabilna, a Kfor }e biti u stawu da obezbedi sigurnost i za-{titi srpsko i nealbansko stanovni{tvo u slu~aju eskalacije nasi-qa. Na pitawe novinara da li ima saznawa o postojawu kampova zaobuku terorista i ekstremista general Kater je odgovorio da „pose-duju saznawa o takvim kampovima i to izvan teritorije Kosmeta”.

Dvojica generala razgovarali su i o na~inima spre~avawailegalnog prelaska administrativne linije i eventualnog {verca

oru`ja, te ilegalnim prelascima ekstremista, koji bi mogli da bu-du svrstani u teroristi~ke grupe. General Pono{ je posebno, kakoje rekao, naveo nedavne doga|aje u Ra{koj oblasti, kada su neki odekstremista likvidirani, a neki uhap{eni. Na sastanku je bilore~i i o pitawima koja su prete`no u nadle`nosti policije,kao {to su ilegalna se~a {uma, krijum~arewe i poku{aji ile-galnog prelaska administrativne linije.

Dragana ZE^EVI]Snimio Du{an MITI] - CAR

SUSRET KOMANDANATAVAZDUHOPLOVSTAVA SRBIJE I OHAJAKomandant vazduhoplov-

stva Nacionalne garde ame-ri~ke dr`ave Ohajo, general-major Hari Fojt posetio jeKomandu Vazduhoplovstva iPVO u Zemunu. Generala Foj-ta primio je komandant ViP-VO general-major Dragan Ka-tani} sa saradnicima.

Tokom susreta vo|eni surazgovori o daqem unapre|e-wu saradwe, a dogovoreno je da jedna od prvih aktivnosti bude pose-ta pripadnika ameri~ke vazduhoplovne jedinice srpskim kolegama.

General Katani} je zahvalio generalu Fojtu na anga`ovawuameri~kih vazduhoplovaca u uspostavqawu dobre i perspektivnekomunikacije, a najnovija potvrda toga je odlazak jednog studentaiz Srbije na {kolovawe na presti`nu akademiju ameri~kog vazdu-hoplovstva u Kolorado Springsu. A. A.

ARTIQERIJSKA BRIGADA KOPNENE VOJSKE

J I P R O G R A M A O D B R A N E

ma i te{ko}ama na koje se nailazi tokom procesa planirawa i realiza-cije plana u domenu finansirawa i upravqawa ostalim resursima.

U~esnici seminara imali su priliku da postave pitawa koja se ti-~u konkretnih re{ewa specifi~nih za na{e oru`ane snage budu}i da jeVojska SAD u domenu planirawa i finansirawa daleko ispred ve}inezemaqa u svetu.

Pukovnik Branko Bo{kovi} je, u ime organizatora, izrazio o~ekiva-wa povodom primene pojedinih segmenata izlagawa pukovnika Bela, budu-}i da se na{a vojska nalazi u procesu pribli`avawa evroatlantskim in-tegracijama.

A. P.

Primaju}i vojnu zastavu pukovnik ^edomir Brankovi} naglasio jespremnost vojnika i stare{ina Tre}e brigade da je ~asno nose i u miru iu ratu, na najdostojanstvenijim tradicijama srpskog vojnika i srpske voj-ske, dok je pukovnik Stojan Milanovi} istakao da }e pripadnici Me{ovi-te artiqerijske brigade ~asno predstavqati dr`avu Srbiju, Vojsku Srbi-je i artiqeriju.

Zoran MILADINOVI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

7

Page 8: 042 Odbrana

15. jun 2007.8

Komanda Kopnene vojske, sa sedi{tem u Ni{u, formirana je marta ovegodine i time je preuzela nadle`nosti u osposobqavawu, razvoju, opre-mawu, usavr{avawu svih rodova i slu`bi Kopnene vojske i druge za-datke tog vida oru`anih snaga. Dosada{wa komanda Kopnenih snagaprerasla je u vidovsku i po~ela je da radi po novoj organizacijsko-mo-bilizacijskoj strukturi. Istovremeno su u proteklim mesecima formi-

rane Prva, Druga, Tre}a, Specijalna i Me{ovita artiqerijska brigada,dok }e nova struktura Kopnene vojske biti potpuno zaokru`ena 28. juna, ka-da }e u Vrawu biti formirana ^etvrta brigada KoV. O organizaciji Kop-nene vojske, novinama u radu, problemima u procesu reformi, vi{ku ka-dra, osposobqavawu, me|unarodnoj vojnoj saradwi, Kopnenoj zoni bezbed-nosti, budu}oj trilateralnoj ve`bi, i drugim aktuelnim pitawima razgova-rali smo sa komandantom Kopnene vojske general-potpukovnikom Mladenom]irkovi}em.

* Gospodine generale, Kopnena vojska je uglavnom ve} formirana ifunkcioni{e po novim organizacionim principima. Koje su osnov-ne novine u radu?– Komanda Kopnene vojske je ovog puta potpuno usagla{ena sa struktu-

rom General{taba Vojske Srbije, a na{ dvomese~ni rad pokazuje da sadaefikasnije funkcioni{emo. Novine u strukturi komande odnose se na Ode-qewe za planirawe i Sektor za civilno-vojnu saradwu. @elimo da {to preosposobimo qude koji rade u tim segmentima i zato ih upu}ujemo na razli~i-te programe usavr{avawa. Upravo se vratila jedna na{a delegacija iz Au-strije, gde su stekli uvid u na~in funkcionisawa sektora za civilno-vojnusaradwu. U tom delu mora}emo da prona|emo model koji najvi{e odgovarana{im uslovima.

Jedinice Kopnene vojske raspore|ene su na teritorijicele zemqe, tako da i wihovaudaqenost od sedi{ta Komandepredstavqa ~inilac koji uti~eda komande brigada i bataqo-na sada imaju odgovorniju, autonomniju i samostalniju poziciju. Prvi utisci i pozitivna praksa govore da smo izabrali dobra re{ewa i da nema ve}ih problema. ^etiri brigadeKoV, opremqene najkvalitetnijimi najispravnijim borbenim i neborbenim sredstvima, nesumwivo predstavqajuosnovnu snagu i okosnicu ne samo Kopnene vojske ve} i Vojske Srbije u celini.

GENERAL-POTPUKOVNIKMLADEN ]IRKOVI],

KOMANDANTKOPNENE VOJSKE

IN

TE

RV

JU

JA^II EFIKASNIJI

Page 9: 042 Odbrana

9

ulagati u izgradwu kapaciteta za wihovo ~uvawe nego pla}ati re-monte i druge intervencije.

* Brigade i bataqoni KoV imaju znatno druga~iji polo`aj unovoj organizaciji. Kako ti sastavi funkcioni{u u sada-{wim uslovima? – Jedinice Kopnene vojske raspore|ene su na teritoriji cele

zemqe, tako da i udaqenost jedinica od sedi{ta Komande predsta-vqa ~inilac koji uti~e da komande brigada i bataqona sada imajuodgovorniju, autonomniju i samostalniju poziciju. Prvi utisci ipozitivna praksa govore da smo izabrali dobra re{ewa i da ne-ma ve}ih problema. ^etiri brigade KoV imaju po 10–11 bataqona,razli~itog stepena razvijenosti, i nesumwivo predstavqaju osnov-nu snagu i okosnicu ne samo Kopnene vojske ve} i Vojske Srbije ucelini. Brigade su potpuno opremqene najkvalitetnijim i naji-spravnijim borbenim i neborbenim sredstvima. U periodu smo ka-da pratimo rad i ispravqamo uo~ene nedostatke. Bavimo se i bo-qim strukturisawem logistike, koju moramo podesiti prema mode-lu vojske za koji smo se opredelili.

* Svi specijalci Vojske Srbije objediweni su u specijalnojbrigadi. Jesu li oni spremni da se uhvate u ko{tac sa naj-te`im izazovima poput terorizma?– Preostalo je da i podvodne diverzante, koji su sada u sasta-

vu Re~ne flotile, stavimo pod nadle`nost Specijalne brigade, aodgovor na va{e pitawe je da su na{especijalne jedinice izuzetno kvalitetnei vrhunski osposobqene, te da mogu daodgovore savremenim bezbednosnimizazovima. Moram da ka`em da i u vezisa specijalnim jedinicama imamo pro-bleme koje sagledavamo i u~ini}emo na-por da ih zajedno sa drugim delovimaVojske Srbije, Ministarstvom odbranei uz razumevawe nadle`nih dr`avnihorgana re{imo. Tu prvenstveno mislimna status pripadnika specijalnih jedi-nica ({to je vrlo va`no ako ho}emo kva-litet) i wihovo opremawe. Anga`ovawespecijalnih snaga zahteva i brze pokre-te vazdu{nim, kopnenim i re~nim pute-vima, a sve to tra`i modernizaciju, uvo-|ewe novih sredstava i opreme.

* Kopnena vojska danas broji dvanaesthiqada qudi. Da li se u procesu reor-ganizacije pojavio vi{ak kadra i {taje sa tim qudima?

– Broj oficira je optimalan, uzprobleme u strukturi ~inova i stepenastru~nog usavr{avawa koje sam ve} po-menuo. Imamo nekoliko stotina podofi-cira vi{e nego {to to predvi|a novaformacija, a problem }emo poku{ati dare{imo programima za prekvalifika-ciju kadra ili usvajawem na{ih predlo-ga u Skup{tini Republike Srbije da se isa dvadeset godina sta`a ostvari odre-|en procenat penzije.

Vi{ak civilnih lica sagledali smona nivou garnizona. Najte`a situacija jeu Ni{u, gde su uga{eni 201. logisti~kabaza, 186. tehni~ki nastavni centar i ne-ke sanitetske ustanove. Na osnovu usvoje-nih kriterijuma formirali smo rang-li-ste i obezbedili da u Vojsci nastave darade najkvalitetnija civilna lica.

* [ta je to novo u sistemu obu~avawau Kopnenoj vojsci?

Struktura Kopnene vojske je poznata. Da podsetim, wu ~ineKomanda, ~etiri brigade KoV, Specijalna brigada, Me{ovita ar-tiqerijska brigada, Re~na flotila, bataqoni vojne policije, vezei ABHO i pri{tapske jedinice. Ve} na prvi pogled vidqiva je pro-mena u odnosu na raniji period, kada je komandant Kopnenih snagaimao na vezi vi{e od ~etrdeset jedinica. Sada su zaista pove}anemogu}nosti da se stawe uspe{no usmerava, efikasno komanduje ida se isto tako dobro izvr{avaju zadaci.

* Formirawe nove komande i jedinica nije jednostavan za-datak. Da li ste imali problema u radu na tim poslovimai {ta je bilo najte`e?– Sve organizacijsko-mobilizacijske promene realizovali

smo uporedo izvode}i ostale redovne zadatke. Nismo imali nivremena ni materijalnih mogu}nosti da obustavimo druge aktiv-nosti i da se iskqu~ivo posvetimo tom poslu. U formirawu ko-mande i brigada imali smo dva osnovna problema. Prvi ~ineproblemi kadrovske prirode, nastali zato {to smo `eleli danapustimo stari sistem zasnovan na automatskom napredovawui da stvorimo pravilnu piramidu, sa vi{e osnovnih po~etnih~inova i mawe vi{ih ~inova. Usagla{avawe novih formacijskihelemenata i kadra koji imamo bio je, i jo{ uvek predstavqa pro-blem, pre svega zato {to mnogi oficiri sa visokim ~inovimanisu zavr{ili odgovaraju}i stepen usavr{avawa, a s druge stra-ne nema dovoqno stare{ina sa po~etnim ~inovima.

Drugi problem je materijalne pri-rode. U~inili smo zna~ajan korak u sma-wewu broja lokacija na koje smo razme-stili jedinice, ali nismo imali, zbog po-znatih razloga (razarawa, pretrpqene{tete, nedovoqno finansirawe vojske),nijedan kompleks niti kasarnu sa kom-pletnom infrastrukturom. Izabralismo re{ewe najpodesnije i najpribli-`nije onom {to bi trebalo da imamo. Ipored toga javqaju se problemi u sme-{taju qudi, a pogotovo u skladi{tewutehnike. Potrebni su nam hangari i nad-stre{nice za skupe borbene sisteme. Tiobjekti su zaista u lo{em stawu. Napo-miwem da je odr`avawe ratne tehnikeveoma skupo, te da je boqe i jeftinije

SARADWA SA KFOROM

Odr`avamo stabilnu saradwu sa Kfo-rom i tragamo za mogu}nostima da organizu-jemo jo{ vi{e zajedni~kih ve`bi, uve`bava-wa, jednovremenih patrola i drugih aktivno-sti. U na{im odnosima vladaju potpuno pove-rewe i princip me|usobnog uva`avawa. Uproteklom periodu imali smo tri zajedni~keve`be sa Kforom (dve sa Amerikancima i jed-nu sa ^esima), a ove godine planiramo jo{nekoliko. Interesovawe su pokazali Fran-cuzi, [panci i Amerikanci, koji `ele da iz-vedemo zajedni~ke ve`be na temu re{avawaproblema kriminala i ekstremizma.

Page 10: 042 Odbrana

Qudstvo uglavnom odre|uju te jedinice,ali zbog nedovoqne popune profesio-nalnim kadrom anga`ujemo stare{ine ivojnike po ugovoru i iz Prve brigade idrugih sastava. Izvr{avawe zadataka uKopnenoj zoni bezbednosti smatramo te-`i{nim i jednom vrstom misije u kojojobezbe|ujemo mir i sara|ujemo sa me|u-narodnim faktorom.

* Od pro{le godine Republika Sr-bija je ~lanica Programa Part-nerstvo za mir. Da li se ~lanstvoodrazilo i na aktivnosti u Kopne-noj vojsci?– Me|unarodna vojna saradwa je

mnogo dinami~nija, a na{i predstavni-ci u~estvuju u delatnostima ProgramaPartnerstvo za mir, kao {to su kurse-vi, seminari, radni stolovi ili radio-nice. Va`no je da se u tom delu sa~ini izakonska regulativa, {to }e omogu}itijo{ konkretnije programe, proistekleiz ~iwenice da smo ~lanovi Partner-stva za mir.

* Gospodine generale, Vi ste ru-kovodilac zajedni~ke ve`be oru-`anih snaga Srbije, Bugarske iRumunije „Dunavska stra`a” koja}e se odr`ati od 25. do 29. juna.Dokle se stiglo sa pripremama ikakva su va{a o~ekivawa?

– Sada smo u zavr{noj fazi priprema za ve`bu. Obavilismo sve potrebne razgovore, dogovore i izvi|awa i imamo pot-puno definisana re{ewa o u~e{}u snaga na ve`bi. PripadniciSpecijalne brigade, Prve i Tre}e brigade, in`iwerijskih jedi-nica, `andarmerije i policije ve} izlaze na prostoriju za iz-vo|ewe ve`be. Zanimqivo je da }e na ve`bi zna~ajnu ulogu ima-ti mnogi elementi sistema odbrane Republike Srbije, poputUprave za odbranu RS, organa lokalne samouprave, vatroga-snih slu`bi, medicinskih centara, centara za javqawe i obave-{tavawe i drugih struktura koje se anga`uju u kriznim situaci-jama. Prvi put civilna komponenta ima zna~ajno mesto i uloguna ve`bama tog tipa.

Zoran MILADINOVI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

– Osnovna novost je {to smo u pro-cesu organizacijsko-mobilizacijskih pro-mena centre za obuku prepot~inili novo-formiranoj Komandi za obuku. U centri-ma se obavqa obuka vojnika, podoficirai civilnih lica i jedan deo usavr{avawaoficira. Dakle, vi{e se ne bavimo ospo-sobqavawem pojedinaca, ve} obukom ko-mandi i jedinica i s tim ciqem organizu-jemo takti~ke ve`be, bojna ga|awa, udru-`ivawa razli~itih jedinica i rodova, idruge aktivnosti.

* U Kopnenoj zoni bezbednosti inekim drugim delovima Kopnenevojske ve} je za`iveo model pro-fesionalne vojske. Da li smo nadobrom putu da se taj proces zao-kru`i do 2010. godine?– Jesmo. Mi imamo potpuno profe-

sionalne jedinice, poput Specijalnebrigade, Bataqona vojne policije iliRe~ne flotile, koja je 90 posto profe-sionalizovana. @elimo da profesiona-lizujemo i druge segmente, na primer, po-sade tenkova, jer du`ina vojnog roka neomogu}ava da vojnike obu~imo za voza~etenkova ili neke druge slo`ene du`no-sti. Iskustva koja smo stekli potvr|ujuda su pouzdanost i stepen sigurnostiprofesionalnih sastava na mnogo ve}emnivou. Dobar primer profesionalizmajesu baze u Kopnenoj zoni bezbednosti,gde imamo vrlo mali broj vojnika na od-slu`ewu vojnog roka – samo one koji sedobrovoqno jave za te du`nosti. Pro-fesionalac je profesionalac, on izvr-{ava slo`ene i opasne zadatke, ali toje wegov li~ni izbor.

Znamo, naravno, i {ta nas to spre-~ava da budemo jo{ efikasniji u profe-sionalizaciji. Da bi se mladi oprede-lili za poziv profesionalnog vojnika,treba re{iti wihova statusna pitawa,definisati ugovorom vreme i uslove pokojima }e obavqati slu`bu i {ta nakonisteka ugovora. U ovom trenutku pozivprofesionalnog vojnika nije stimulativan, i tu bi morala da seu~ine odre|ena poboq{awa. Mo`da po principu da oni imaju pla-tu bar za deset posto ve}u od prose~ne plate u Republici Srbiji.

Mislimo da je ta profesija u odnosu na mnoge druge zahtevni-ja, slo`enija, izazovnija, te da iziskuje vi{e napora, name}e vi{erizika. U ovom trenutku ima upra`wenih mesta za vojnike po ugovo-ru. Raspisujemo konkurse. I dok je na jugu odziv osredwi, u Vojvodi-ni i Beogradu je on mnogo slabiji. Kada obezbedimo boqi materi-jalni status, mislim da }e i odziv biti boqi i da }emo bez proble-ma obezbediti potreban broj vojnika profesionalaca za uspe{noizvr{avawe zadataka.

* Ima li promena u izvr{avawu zadataka kontrole Kopne-ne zone bezbednosti i obezbe|ewa administrativne linijeprema Kosovu i Metohiji?– Sada te zadatke izvr{avaju Druga, Tre}a i etvrta brigada,

a komandanti brigada su u svojim zonama i komandanti sektora.

INTERVJU

10

FAKTOR SPOQNE POLITIKE

Predstavnici Komande Kopnene vojskebili su gosti Bugarske i Rumunske armije. UBugarskoj smo razgovarali sa na~elnikom Ge-neral{taba i posetili 61. mehanizovanubrigadu, gde su nam prikazali na~in osposo-bqavawa za u~e{}e u mirovnim misijama. URumuniji smo se sreli sa ministrom odbrane,dr`avnim sekretarom i na~elnikom zdru`e-nog G[ i posetili planinsku brigadu.

Razgovori su bili otvoreni, prijateq-ski i iskreni, a uo~qiva je spremnost ~elnihqudi bugarske i rumunske vojske da nam pre-nesu sva iskustva, pa i ona negativna. Tako sunam ukazali na u~iwene gre{ke u brzini rea-lizacije nekih poslova i u otpu{tawa kadro-va, zbog ~ega su kasnije bili prinu|eni davra}aju otpu{tene i penzionisane qude naposao.

Zna~ajno je i {to smo mogli da uporedi-mo sposobnosti na{e vojske sa onim {to smovideli u tim zemqama. Wihove jedinice su do-bro osposobqene i uspe{no izvode obuku,ali na{a vojska ni po kom kriterijumu ne za-ostaje za vojskama na{ih susednih i prijateq-skih dr`ava. Vojska Srbije je dobra vojska imo`e da bude, kako je nedavno rekao predsed-nik Republike Boris Tadi}, va`an ~inilacspoqne politike na{e zemqe.

15. jun 2007.

Page 11: 042 Odbrana

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Mo} oko Balkanastole}ima seostvarujekao osornost ili zlovoqanajja~ih.Kao ponavqaweistorije,kao tragedija i kao farsa.I zato ne znamo{ta se doga|a:idemo li napredili se vra}amo?I ne mo`emoznati ho}emo lito uop{tesaznati!

H

11

QUBAV U TIRANI

K

D

ladni rat je jednom ve} zavr{en! Ili mo`daipak nije? Hru{~ov i Kenedi davno su oti{li uistorijske ~itanke. Tamo su upali kao naj-

mo}niji qudi svoga doba, koji su jedva izbegli sukobvelesila u kubanskoj krizi. Pre toga Nikita Serge-jevi~ je lupao svojom cipelom o govornicu plenarnedvorane UN. I pretio, naravno. Niko se ne izuvapred tolikim uglednim svetom bez nekog razloga. Zarazliku od nedavno smewenog predsednika Svetskebanke, Pola Volfovica, {ef SSSR-a je imao ured-ne ~arape.

Posle toga Xon Ficxerald je ubijen u Dalasu,zadwa po{ta Teksas. Wegova lepa udovica, @aklinaBuvije, udala se za na{eg ju`nog kom{iju, brodovla-snika Aristotela Onazisa. Taj trgovac plovilima ni-je bio u stawu da se pohvali nekom lepotom kojom bizaneo ucveqenu ameri~ku kraqicu. Ali umeo je daplovi i nije bio siromah! A to je bilo dovoqno zao~aj ameri~ke nacije koja je @aklinin put u Eladushvatila kao izdaju.

Da li je neko pre, ili posle toga na svoj na~inizdao Ameriku i oduzeo joj ne{to va`nih emocija?Mo`da Robert Fi{er, ~udovi{ni {ahovski genije,koji je za pare pristao da mrda figure na SvetomStefanu. I to dok je tada{wa Jugoslavija bila podte{kim sankcijama. Ako se ne se}ate ko je sabrao pa-re za Bobija, evo re{ewa: Jezdimir Vasiqevi}, zva-ni gazda Jezda. ovek koji je probijao sva embarga, asada ga nigde nema. Badava se policija ne{to raspi-tuje za wega.

Ipak, hladni rat u {ahu okon~an je pobedomFi{era nad Spaskim. Be{e to 1972, vaqda, u Rej-kjaviku. I pri tom su ovda{wi navija~i prirodno na-vijali za Borisa. Sve je to kona~no ispravio gazdaJezda, veliki qubiteq {aha, iluzionista bez mane istraha.

anas (ka`u) nije mogu} povratak u {ezdesete, pai sedamdesete godine pro{loga veka. To jest, daje „hladni rat“ oti{ao zajedno sa Berlin-

skim zidom i velikim ru{ila~kim poduhvatom Miha-ila Gorba~ova, kombajnera iz Stavropoqa.

Gledao sam onomad paralelni intervju sa ko-mandantima nuklearnih snaga. Amerike i Rusije, da-bome. Koliko se moglo razabrati, za te formacijeborbena uzbuna nikada nije prestajala. [ef de`ur-ne ekipe u ameri~kom nuklearnom {tabu izneo je po-datke koji izazivaju zebwu. Za ameri~kim predsedni-kom stalno tr~kara jedan debeqko, i nosi kofer~e.A u wemu su {ifre za nuklearne napade svake vrste.

Ako se tom potr~ku ne{to desi, {tukne mu, naprimer negde fatalna aktovka, ili predsednik nemo`e da dopre do torbice sa dugmadima za lansira-we, sve se mo`e obaviti iz aviona „koji uzle}e u slu-~aju ako predsednik bude onemogu}en!“

Jedan oficir ka`e da je „u prvom naletu“ mogu-}e ispaliti vi{e od 2.000 nuklearnih projektila,koji bi pogodili najve}e gradove u Rusiji.

Ali ni u Moskvi ne sede zaludni. Wihov {efnuklearnih snaga, general sa ~etiri zvezdice koji iz-gleda prili~no dobro}udno, ka`e da ne mo`e da ka-`e ni{ta, jer o svemu odlu~uje politika. A to zna~ida je wegovo samo da opali. Napad i odmazda. Iliobrnuto, to je ono {to i danas, ovog ~asa, stoji u pla-novima jedinica koje su stalno pod borbenom uzbu-nom, kao u doba hladnog rata.

Kad se sretnu, Putin i Bu{ se pozdrave srda~-no, oslovqavaju se po imenu. „Gde si Vladimire, {taradi{ Xorxe?“ Atmosfera skoro ro|a~ka.

No, da li je ba{ tako? Putin se prili~no naqu-tio povodom razme{tawa raketa za „nuklearni{tit“! One }e biti postavqene uglavnom po obodimazemaqa koje su bile ~lanice Var{avskog ugovora. Ru-ski odgovor je nova vrsta pametnih, globalnih pro-jektila, koje nose vi{e nezavisnih bojnih glava od-jednom. I, navodno, nema na~ina da ih bilo {ta pre-sretne.

U vezi sa Kosovom antagonizam je potpun. Po-sle prolaska Bu{a kroz Albaniju i Bugarsku, sve jemawe jasna granica izme|u mo}i i razuma. Albanijaje izgleda jedino mesto na svetu gde za Xorxa Bu{aima dovoqno qubavi. Tamo se ~ovek sreo sa onimakoji se pona{aju kao da ga vole, jer im je obe}ao ne-{to {to oni mogu da dobiju samo pod pa`wom bes-prizorne sile.

osovo je tako postalo kqu~na tema u kratkom pu-tuju}em kursu ameri~kog predsednika kroz Tira-nu i Sofiju. Izgleda kao da je Bu{ mla|i potpu-

no ignorisao stav ruskog predsednika. I sve drugo{to bi moralo da nadilazi ose}awe superiornostikoja crpi svoju energiju iz sirove sile.

Amerika se tako vi{e nego tvrdo dr`i svojeplatforme, na osnovu koje je bombardovala Sr-biju 99. Ne}e je ni promeniti, bez obzira na jakstav Rusije. Ali ~ak i da se veliki posva|aju, pa imalo `e{}e, ne}e biti mnogo pogodnosti za nas.Od nas }e zavisiti koli~ina besa i ose}awe ne-pravde, nepristajawe i opstanak pod nesigurnimokriqem velikih.

Mo`da nam je neka daleka uteha saznawe da susve imperije kona~ne, a i mo}nici imaju svoj rok.Hru{~ov, ina~e, nije lupao cokulom u govornicu zbogKube nego zbog SSSR-a, @aklina se udala da re{isvoj finansijski deficit, a ne da usre}i Onazisa.

Da li je Pol Volfovic znao da su mu ~arapeoti{le do |avola, i da }e mu prsti i pete, kao ubu-|ala krtola gviriti u onoj xamiji? I da }e mu glavedo}i skupo pla}ena qubavnica, koja ne ume da krpinaglavke?

Mo} oko Balkana stole}ima se ostvaruje kaoosornost ili zlovoqa najja~ih. Kao ponavqaweistorije, kao tragedija i kao farsa. I zato ne zna-mo {ta se doga|a: idemo li napred ili se vra}amo?I ne mo`emo znati ho}emo li to uop{te saznati!

Autor je komentator lista „Politika“

Page 12: 042 Odbrana

12

Izjavu o otvarawu Kancela-rije za saradwu u oblastiodbrane potpisali su mini-star odbrane Srbije Dra-gan [utanovac i ambasa-

dor SAD u Beogradu Majkl Polt.Sve~anosti su prisustvovali ina~elnik General{taba VS ge-neral-potpukovnik Zdravko Po-no{, sa saradnicima, kontraad-miral Majkl Lajden iz Komandeameri~kih snaga u Evropi, ofi-ciri oru`anih snaga SAD koji suzadu`eni za saradwu sa Srbi-jom i brojni gosti.

Tom prilikom ministar [u-tanovac je rekao da otvarawekancelarije predstavqa velikiiskorak u bilateralnoj vojnoj saradwi vojski SAD i Srbije, a idve dr`ave. „U posledwe vreme vojna saradwa pokazala se kao je-dan od najzna~ajnijih instrumenata bilateralne saradwe na{e ze-mqe. Ve} uspostavqena Kancelarija za bilateralnu saradwuEvropske komande oru`anih snaga SAD donela je tokom tri godinerada odre|ene rezultate, a samo u posledwoj godini {est puta jepove}an broj zajedni~kih aktivnosti”, naglasio je ministar [uta-novac.

Podse}aju}i da su pro{le godine SAD obezbedile donacijuod 1,2 miliona dolara na ime pomo}i civilnom stanovni{tvu Sr-bije ugro`enom poplavama, [utanovac je ukazao na zna~aj tri pot-pisana bilateralna sporazuma Srbije i SAD, me|u kojima je Spo-razum o statusu snaga.

Zahvaquju}i tom sporazuma otpo~eo je Program dr`avnogpartnerstva sa Ohajom, u okviru koga je Vojska Srbije sa Nacio-

nalnom gardom Ohaja ve} realizovala brojne aktivnosti, a na re-du je desetodnevna zajedni~ka ve`ba u Ohaju u okviru razmene ma-lih jedinica.

[utanovac je istakao da je najboqi na~in za ubrzavawe re-formskih procesa unapre|ivawe sistema obrazovawa, ukazav{ina zna~aj odluke SAD da oficirima VS omogu}i pristupawe timprogramima. Tako|e, i stranim oficirima omogu}eno je da studi-raju na na{oj Vojnoj akademiji.

Ministar odbrane je istakao da }e Srbija raditi u interesumira, kako u regionu tako i {ire, i ukazao na povezanost sprovo-|ewa reformskih procesa i evroatlantskih integracija usmerenihka o~uvawu mira i bezbednosti u Srbiji i svetu.

Direktor za logistiku i pro-grame vojne podr{ke u komandiameri~kih oru`anih snaga u Evro-pi, kontraadmiral Majkl Lajdenje izrazio zadovoqstvo {to su od-nosi SAD i Srbije uznapredova-li do nivoa kada se otvara stal-na kancelarija zadu`ena za me|u-sobnu vojnu saradwu. Posao kan-celarije bi}e pre svega saradwana poqu obrazovawa i obuke, ak-tivnosti koje poma`u daqu me|u-sobnu saradwu, programi humani-tarne pomo}i i pomo}i u odbranii naoru`awu.

PREDNOSTOBRAZOVAWU I OBUCI

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Po-no{ podsetio je da je „vojna saradwa SAD i Srbije zapo~ela prenekoliko godina u politi~ki prili~no sku~enom prostoru. U po-sledwih par godina taj prostor je postajao ve}i, ali i daqe nijepreveliki”. U me|uvremenu, saradwa dveju vojski dostigla je znatnove}i obim. General Pono{ je ukazao na dve bitne oblasti koje }ebudu}a kancelarija koordinirati. Jedno je program dr`avnog part-nerstva sa Ohajom i posebno saradwa sa Nacionalnom gardom tedr`ave, koja za deset meseci bele`i devet aktivnosti. Zajedni~ka`eqa je da to bude najboqi program, od 59 koliko ih SAD imaju.„Kao znak poverewa ve} smo u{li u program zajedni~ke obuke, apetnaest na{ih oficira i podoficira ide u Ohajo na zajedni~kuobuku brigadnog tima”, rekao je Pono{.

Kao drugu va`nu oblast general Pono{ je istakao realizacijuprograma obrazovawa i obuke (IMET – International Military Education

U FOKUSU

AMERI^KA KANCELARIJAZA SARADWU U OBLASTI ODBRANE U SRBIJI

NOVIKORAKNAPREDOtvarawe ameri~ke Kancelarije za saradwu u oblasti odbrane uBeogradu predstavqa va`an korak ubezbednosnim odnosima i unapre|ewubilateralne vojne saradweSjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Srbije, istaknuto na sve~anosti u Centralnom domu Vojske

DIREKTOR KANCELARIJE

Prvi direktor ameri~keKancelarije u oblasti odbraneu Beogradu je potpukovnik ame-ri~ke vojske Aleksandar Milu-tinovi}. On je ve} tri godine uBeogradu i dao je veliki dopri-nos unapre|ivawu me|usobnesaradwe. Pred wim je, po re~i-ma ambasadora Polta, sjajna ka-rijera, a jedan od razloga za toje upravo wegovo anga`ovawe usaradwi sa Vojskom Srbije.

15. jun 2007.

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

Page 13: 042 Odbrana

and Training), koju ameri~ka vojskanudi partnerima. A te`i{te ak-tivnosti Vojske Srbije, posle pro-cesa reorganizacije, upravo jeobrazovawe i obuka. Saradwa saameri~kom vojskom na tom planu jedugoro~na investicija koja }e tra-jati i narednih godina.

Na kraju je general Pono{zahvalio qudima iz ameri~kogvojnog izaslanstva u Beogradu, jerbez wihove pune pomo}i ovakvirezultati ne bi bili mogu}i.

U svom obra}awu na sve~a-nosti ameri~ki ambasador Ma-jkl Polt je istakao da „danasobele`avamo jo{ jedan va`ankorak napred u bezbednosnimodnosima Sjediwenih Ameri~-

13

kih Dr`ava i Srbije”. Ambasador Polt je predstavio i prvogdirektora Kancelarije u oblasti odbrane, potpukovnika ame-ri~ke vojske Aleksandra Milutinovi}a. On je ve} tri godine uBeogradu i dao je veliki doprinos unapre|ivawu me|usobnesaradwe. Za takvu uspe{nu saradwu izuzetno je zaslu`an i pu-kovnik Ron Hil, koji je na ~elu Kancelarije za bilateralnu sa-radwu pri Ambasadi SAD u Beogradu.

UKQU^IVAWE U PARTNERSTVO ZA MIR

Ambasador Polt je naveo da }e kancelarija raditi na ak-tivnom ukqu~ivawu Srbije u program Partnerstvo za mir i kakoje rekao, na, „ukoliko Srbija tako izabere, pripremi va{eg pri-kqu~ewa u ~lanstvo Nato“. I daqe }e se raditi na razmeni voj-nih timova, a posebno na {kolovawu pripadnika Vojske Srbije uSAD. Tako }e ovog meseca po prvi put jedan kadet iz Srbije oti}ina {kolovawe na presti`nu vazduhoplovnu akademiju u KoloradoSpringsu. Bi}e to Bojan Udovi~i}, koji je upravo zavr{io Vojnugimnaziju. A naredne 2008. godine na {kolovawe u SAD bi}e po-zvano 40 oficira VS. Za obuku i usavr{avawe srpskih vojnihprofesionalaca u toku slede}e godine SAD }e dati vi{e od polamiliona dolara.

Ambasador Polt je podsetio i 125 godina diplomatskih od-nosa SAD i Srbije. „Posle jednog te{kog perioda u{li smo u bez-bednosnu saradwu koja prerasta u partnerstvo, a nova, demokrat-

ska vlast danas u Srbiji moraiznedriti neke te{ke odluke ka-ko bi mogla da povede narod Sr-bije u boqe sutra”, rekao je am-basador SAD.

Novootvorena Kancelarija zasaradwu u oblasti odbrane bi}eza po~etak sme{tena u zgradi Am-basade SAD. U woj }e, kada krajemleta budu zavr{ene i ostale pri-premne aktivnosti za wen rad, bi-ti zaposleno sedam qudi, me|u ko-jima su i osobqe iz Srbije.

Ovakve kancelarije SADimaju {irom sveta, ali ne u svimzemqama. U Evropi ih ima 33, me-|u kojima su i one u na{im sused-nim dr`avama Makedoniji, Bu-garskoj, Rumuniji, Ma|arskoj, Hr-vatskoj i Crnoj Gori.

Radenko. MUTAVXI]

KADET IZ SRBIJE U KOLORADO

SPRINGSUPo prvi put jedan ka-

det iz Srbije odlazi na{kolovawe na presti`nuvazduhoplovnu akademiju uKolorado Springsu. Bi}e toBojan Udovi~i}, koji jeupravo zavr{io Vojnu gim-naziju.

A naredne 2008. na{kolovawe u SAD bi}e po-zvano 40 oficira Vojske

Srbije. Za obuku i usavr{avawe srpskih vojnih profesio-nalaca u toku slede}e godine SAD }e dati vi{e od pola mi-liona dolara.

Ministar Dragan [utanovac i ambasador Majkl Polt potpisali su sporazum o otvarawu kancelarije

Page 14: 042 Odbrana

14

Uz razmatrawe me|usobne saradwe organa nadle`nih za od-branu, unutra{we poslove i slu`bi bezbednosti i wihove saradwesa dr`avnim organima, savet razmatra i saradwu sa organima bez-bednosti stranih dr`ava i me|unarodnih organizacija.

Savet predla`e dr`avnim organima mere za unapre|ewe na-cionalne bezbednosti i razmatra predloge za tu oblast, a zadu`enje i za razmatrawe pitawa iz delokruga organa dr`avne uprave, au-tonomnih pokrajina, op{tina, gradova i grada Beograda, zna~ajnihza nacionalnu bezbednost, navedeno je u odluci.

Zadatak saveta je i uskla|ivawe rada slu`bi bezbednosti, ta-ko {to razmatra obave{tajno-bezbednosne procene i donosi za-kqu~ke kojim odre|uje prioritete i na~ine za{tite i usmeravaostvarivawe nacionalnih interesa koji se sprovode pomo}u obave-{tajno-bezbednosne delatnosti.

Savet daje mi{qewe o predlozima godi{wih i sredworo~nihplanova rada slu`bi bezbednosti, a Vladi daje mi{qewe o predlo-zima buxeta slu`bi bezbednosti i prati kako se sredstva tro{e.Savet daje mi{qewe i o predlogu za postavqewa i razre{ewa ru-kovodilaca slu`bi bezbednosti.

Starawe o usagla{enoj primeni propisa i standarda za za-{titu podataka o li~nosti i qudskih prava, koja mogu da budu ugro-`ena razmenom informacija ili drugim operativnim radwama, ta-ko|e spadaju u zadatke saveta, navedeno je u odluci.

^lanovi saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade,ministri odbrane, unutra{wih poslova i pravde, na~elnik Gene-ral{taba Vojske Srbije, direktor BIA, rukovodioci Vojne slu`bebezbednosti i Vojnoobave{tajne slu`be u Ministarstvu odbrane.

Sekretar saveta, koji u~estvuje u radu tog tela bez prava odlu-~ivawa, po polo`aju je {ef Kabineta predsednika Republike.

Sednice Saveta saziva predsednik Republike, a predlog dnev-nog reda utvr|uju predsednik Republike i predsednik Vlade, navede-no je u odluci, u kojoj se precizira da sednicama saveta predsedavapredsednik Republike, a ako je on spre~en, predsednik Vlade. Odr-`avaju se po potrebi, a najmawe jednom u tri meseca.

Predsednik Republike mo`e, na svoju ili na inicijativu ~lanaSaveta, da pozove na sednicu rukovodioce drugih dr`avnih organa iinstitucija, koji nisu ~lanovi tog tela. R. MUTAVXI]

ODLU^IVAWESA VRHA

Savet se nacionalnu bezbednost stara se o nacionalnoj bezbednosti tako {to razmatra pitawa iz oblastiodbrane, unutra{wih poslova i rada Vojne slu`be bezbednosti i Vojnoobave{tajne slu`be uMinistarstvu odbrane i Bezbednosno-informativne agencije (BIA)

15. jun 2007.

AKTUELNO

F O R M I R A N S A V E TZ A N A C I O N A L N U B E Z B E D N O S T

Konstitutivna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, kojojje predsedavao predsednik Srbije Boris Tadi}, odr`ana je 5.juna u Beogradu. Sednici su prisustvovali premijer VojislavKo{tunica, ministar pravde Du{an Petrovi}, ministar po-

licije Dragan Jo~i} i ministar odbrane Dragan [utanovac, saop-{tila je Pres slu`ba predsednika Srbije.

Na sednici su bili i na~elnik General{taba Vojske Srbije ge-neral-potpukovnik Zdravko Pono{, ali i {efovi Bezbednosno-in-formativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobave{taj-ne agencije Rade Bulatovi}, Svetko Kova~ i Zdravko Jelisav~i}.

Savet za nacionalnu bezbednost osnovan je odlukom Vlade Sr-bije, a istom odlukom formiran je i Biro za koordinaciju rada slu-`bi bezbednosti.

To telo stara se o nacionalnoj bezbednosti tako {to razmatrapitawa iz oblasti odbrane, unutra{wih poslova i rada Vojne slu-`be bezbednosti i Vojnoobave{tajne slu`be bezbednosti u Mini-starstvu odbrane i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

BIRO ZA KOORDINACIJU RADASLU@BI BEZBEDNOSTI

Biro za koordinaciju operativno uskla|uje rad slu`bi bez-bednosti i izvr{ava zakqu~ke saveta o pitawima iz svoje nadle-`nosti, a posebno utvr|uje zadatke koji se izvr{avaju operativnimuskla|ivawem delatnosti slu`bi bezbednosti, navedeno je u odluciVlade o formirawu tog tela.

Utvr|uje i zadatke koji se izvr{avaju operativnim uskla|iva-wem delatnosti slu`bi bezbednosti i drugih dr`avnih organa i ko-ordinira wihove aktivnosti.

Zadu`en je i za utvr|ivawe na~ina operativnog uskla|ivawau pojedinim slu~ajevima, osnivawe me{ovite radne grupe za opera-tivne zadatke koji se izvr{avaju operativnim uskla|ivawem delat-nosti i utvr|uje wihove zadatke. Biro analizira rezultate opera-tivnog uskla|ivawa i o tome, po potrebi izve{tava savet, a to je,kako je navedeno, najmawe jednom u {est meseci.

Rad tog tela podrobnije se ure|uje poslovnikom saveta.Biro sa~iwavaju rukovodioci slu`bi bezbednosti i sekretar

saveta a u wegovom radu mogu, po pozivu i bez prava odlu~ivawa,da u~estvuju predstavnici Ministarstva unutra{wih poslova kojirukovode Slu`bom za istra`ivawe i dokumentaciju i Slu`bom bez-bednosti.

U radu mogu da u~estvuju, pod istim uslovima, i direktor poli-cije i na~elnici uprava policije, republi~ki javni tu`ilac, direk-tor Uprave carina i rukovodioci drugih dr`avnih organa, organi-zacija i institucija.

Dr`avni organi du`ni su da u skladu sa ustavnim i zakonskimpolo`ajem sara|uju sa savetom u pitawima iz nadle`nosti tog tela,pre svega u izvr{avawu zadataka saveta, navedeno je u odluci.

Page 15: 042 Odbrana

15

vremeno upu}ivawe poziva zbog nemogu}nosti pla}awa usluga JPPTT Srbija.

– Imamo i stalni problem da radnici PTT-a uru~e poziv re-grutima, kao i da daju neta~ne informacije o razlozima neuru~e-wa tih poziva – ka`e pukovnik Zekovi}. – Od prisutnih problemaje i gra|anska neposlu{nost u izvr{avawu vojne obaveze, kao {toje izbegavawe prijema poziva, neprijavqivawe promene adresestanovawa, posebno kod regruta starijih godi{ta i onih kojima jeprodu`ena regrutna obaveza.

Problem predstavqa i veliki broj podnetih zahteva regrutaza odlagawe slu`ewa vojnog roka. Ovog uputnog roka ukupno je pod-neto 3.689 takvih zahteva ili 92 odsto u odnosu na Plan uputa.Kao naj~e{}i razlozi za odlagawe slu`ewa vojnog roka navode se

{kolovawe na fakultetu, visokojili vi{oj {koli (3.206 zahteva),zatim da u doma}instvu nema licasposobnog da privre|uje, posao naneodre|eno vreme, pripravni~kista` i pomo} i nega lica (152), alii smrt, te{ka bolest u porodici,elementarna nepogoda, hranilacili brat ve} u Vojsci (331).

Svakako, za redovnu popunu je-dinica VS regrutima, pote{ko}upredstavqa i pojava da po dolasku ujedinicu, odre|eni broj regruta bi-va otpu{ten zbog promene zdravstve-

ne sposobnosti u toku perioda prilago|avawa do polo`ene zakletve.Od broja odazvanih iz Vojske je, samo do 8. juna ove godine, iz pome-nutih razloga, otpu{ten 131 regrut ili 3,2 odsto od ukupnog broja.

Na kraju razgovora, pukovnik Goran Zekovi} zakqu~uje da jepriprema i realizacija junskog uputnog roka realizovana planskii uz primerno anga`ovawe svih subjekata Uprave i vojnoteritori-jalnih organa koji su zadu`eni za poslove vojne obaveze kod nas.

Ipak, ono {to je pomalo iznenadilo i one koji se profesio-nalno bave ovim poslovima, naravno pozitivno, jeste ~iwenica daje realizacija junskog uputnog roka bila veoma povoqna. Da li tozna~i da Srbin, opet, rado ide u vojnike, pouzdanije }e pokazati inaredni uputni rok.

Du{an MARINOVI]

Prema podacima Uprave za obaveze odbrane Sektora za qud-ske resurse Ministarstva odbrane za junski uputni rok, godi-{wim nare|ewem, planirano je da se u Vojsku Srbije uputi4.000 regruta. U jedinice VS, u junu, upu}ena su 3.624 regruta ili – 90,6 odsto

od plana, a na taj poziv odazvalo se wih 3.554 ili – 88,8 odsto.– Broj odazvanih regruta je u junu bio zaista veliki. Na pri-

mer, u Vojnom okrugu Beograd na slu`ewe redovnog vojnog roka podoru`jem, upu}eno je ovog meseca 1.539 ili 98,8 odsto regruta. Odtog broja pozivu se odazvalo 1.520 wih ili 97,6 odsto. Sli~na si-tuacija je bila i u vojnim okruzima Novi Sad i Ni{: u prvom je uVojsku upu}eno 1.099 ili 87,9 odsto regruta, a odazvalo se wih1.087 ili 87 odsto, dok je u drugom upu}eno 986 (82,6 odsto) a oda-zvalo se 947 ili 79,3 odsto mla-dih qudi stasalih za vojsku – ka`eza „Odbranu” na~elnik Uprave pu-kovnik Goran Zekovi}.

Kako se tuma~i taj iznenadni„skok”?

– U Upravi smo identifikova-li subjektivne i objektivne slabo-sti ispoqene u prethodnim uputnimrokovima, te smo pravilnim defi-nisawem na{ih zadataka do{li ido wihove dosledne realizacije.Uz to, Plan uputa u Vojsku znatno jesmawen shodno organizacijsko-mo-bilizacijskim promenama u VS ali rezultati su postignuti i zahva-quju}i kontroli rada vojnih odseka i odeqaka u martovskom i jun-skom uputnom roku kada smo otklonili neke slabosti. Naravno, taj„skok” bio je i rezultat zalagawa svih pripadnika Uprave, okruga,odseka i odeqaka na poslovima pripreme i realizacije uputnogroka – ka`e pukovnik Zekovi}.

U ovom roku se i daqe veliki broj regruta opredelio za slu-`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi. Za jun su podneta 3.933 takvazahteva, a planirano je da se u civilne ustanove ili organizacijeuputi 3.127 tih regruta.

Od problema u ovom uputnom roku treba ista}i slab efekatpreduzetih mera MUP-a i pravosudnih organa prema regrutima ko-ji izbegavaju uput za odslu`ewe redovnog vojnog roka, te neblago-

VOJNA OBAVEZA

BOQIODZIVREGRUTAPrema podacima nadle`ne Uprave za obaveze odbrane Ministarstvaodbrane, u vojne jedinice su, juna ove godine, upu}ena 3.624 regrutaili – 90,6 odsto od plana, a na tajpoziv odazvalo se wih 3.554 ili – rekordnih 88,8 odsto. [ta se to, u me|uvremenu, dogodilo?

OHRABRUJU]E PORE\EWE

Imaju}i u vidu da je procenat upu}enih regruta ujunskom uputnom roku svake godine slabiji u odnosu naostale rokove, ovaj junski rok realizovan je vrlo uspe-{no.

Pore|ewa radi, u junskom uputnom roku 2003. go-dine pozivu za Vojsku odazvalo se 74, slede}e 61, a juna2005. godine samo 49 odsto regruta. Pro{le godine, uisto vreme, vojni~ku uniformu obuklo je 52 odsto regru-ta da bi, me|utim, ovog juna taj procenat „odsko~io” na~ak 90,6 odsto!

AKTUELNO

Page 16: 042 Odbrana

15. jun 2007.16

Za nekoliko meseci

pitomci 128. klase

uhvati}e se u ko{tac sa

izazovima oficirskog

poziva. Da su za to i te

kako spremni i sposobni

pokazali su 30. maja na

Pasuqanskim livadama.

Najvi{e vojno i dr`avno

rukovodstvo obe}alo je

podr{ku u modernizaciji

na{ih oru`anih snaga i

poboq{avawu

materijalnog statusa

zaposlenih u sistemu

odbrane.

B

Ve`ba zavr{ne godine studenata Vojne akademije

udu}nost svake oru`ane sile le`i u wenom podmlatku. Skoro157 godina posle osnivawa Kwa`evsko-serbske voene akade-mie u Po`arevcu, ukazom kwaza Milo{a Obrenovi}a, nekinovi mladi}i, na Pasuqanskim livadama, pokazali su 30. ma-ja srpskom narodu da poseduje silu koja je, u skladu sa demo-

kratskim i me|unarodnopravnim na~elima, spremna i sposobna daga za{titi. Studenti zavr{ne godine Vojne akademije su, uigrano iprofesionalno, krunisali svoje ~etvorogodi{we {kolovawe tak-ti~kom ve`bom sa bojnim ga|awem Diplomac 2007, u prisustvupredsednika Republike Borisa Tadi}a, ministra odbrane Dragana[utanovca, na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpu-kovnika Zdravka Pono{a i najodgovornijih stare{ina Vojske, teve}eg broja stranih vojnih izaslanika.

NA OSMATRA^NICIOd prvih ispita i koraka u vojni~kim ~izmama do potporu~-

ni~kih ~inova mladi}e u Vojnoj akademiji deli ~etiri ili pet godi-na studija, najmawe ~etrdesetak polo`enih ispita, nekoliko me-seci logorovawa i desetine ga|awa iz naoru`awa svih vrsta ikalibara. U posledwoj nedeqi maja ove godine, vi{e od 1.500studenata, wihovih stare{ina, slu{alaca [kole rezervnih ofi-cira sanitetske slu`be na VMA i pripadnika Komandi KoV i ViP-VO zavr{avali su pripreme za, do sada najslo`eniju takti~kuve`bu, koja se, povodom zavr{etka {kolovawa klase pitomaca –ikada izvodila.

Na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi},pozdraviv{i ugledne goste na osmatra~nici intervidovskog poli-gona Pasuqanske livade tog dana, imao je razloga da govori o sve-tloj budu}nosti najvi{e obrazovne institucije u sistemu odbrane.On je podsetio na proces pribli`avawa Akademije i Univerzitetau Beogradu i na implementaciju Bolowske deklaracije, koja }e omo-gu}iti mladim srpskim oficirima da budu priznati i ravnopravnisa diplomcima civilnih fakulteta, u zemqi i inostranstvu. Obja-

DIPLOMAC 2007

Page 17: 042 Odbrana

{wavaju}i ciq ve`be general Kova~evi} pozvao je prisutne daobrate pa`wu na kori{}ewe procedura Natoa i odredbi me|una-rodnog humanitarnog prava koje }e studenti primewivati.

Pukovnik Ivan Stamenov, komandant ve`be, obavio je geo-grafsku i topografsku orijentaciju predo~iv{i prisutnim odlikelokaliteta na kome }e se izvoditi takti~ka ve`ba sa bojnim ga|a-wem koja simulira dejstva borbene grupe u napadu. Prema wegovimre~ima, studenti bi trebalo da prika`u nivo obu~enosti i osposo-bqenosti za namenske zadatke koji ih o~ekuju na po~etnim stare-{inskim du`nostima.

Posmatra~i su imali priliku da pomo}u razglasa ~uju ko-mande i izve{taje koje su u~esnici ve`be razmewivali radio-ve-

zom, dok su video-projektorima mogli detaqnije da osmotre raspo-red snaga i dejstvo naoru`awa po ciqevima i metama.

UDAR BORBENE GRUPENekoliko sekundi po{to je student stariji vodnik Goran Is-

ki}, koji je bio u ulozi komandira ~ete za izvi|awe, izvestio onaletu izvi|a~kih vazduhoplova, nebom iznad Pasuqanskih liva-da prohujao je „Galeb G4”. Odmah zatim, par lovaca bombarderasimulirao je dejstvo po ciqevima protivnika.

Prema scenariju ve`be, komandant je odlu~io da po oklop-nim jedinicama protivnika dejstvuje helikopterima koji su se po-javili severno od trigonometra 719. ^etiri protivoklopne vo-

|ene rakete 9M14M „Maqutka” poga|ajuciq. Tridesetak sekundi po{to su dve „Ga-me” nestale iza brda, na ju`noj stranibrda Kr~or, raketa „Fagot” uni{tila jemaketu borbenog vozila. Me|u prisutni-ma odjeknuo je aplauz.

Preko razglasa se za~uo glas koman-danta:

– Signal GROM, ponavqam GROM,kraj, prijem ....

Dvadesetak sekundi potom, po koman-di studenta 128. klase artiqerije Rado-mira Poli}a, topovski divizion 130 mi-limetara sa nekoliko projektila zasipazapadnu stranu Kr~ora, gde se, po takti~-koj pretpostavci, nalazi predwi kraj od-brane protivnika. Sledi rafal, pa triplotuna. Za to vreme studenti pe{adijeprikriveno izlaze na polazni polo`aj,odakle nastupaju uni{tavaju}i preciznomvatrom ciqeve u protivni~kom e{elonu.

VOJSKA NA PONOS SRBIJE– Ube|en sam da je budu}nost na{e vojske u dobrim rukama.

Veliku podr{ku dajem Ministarstvu odbrane i ministru [uta-novcu u ovom poslu koji ima izuzetan reformski i dr`avni zna~ajza Srbiju, jer Vojska je iznad svega i odraz na{ih tehnolo{kih po-tencijala. Na ovakvim ve`bama sagledavamo kakav je status na{eVojne akademije i potencijal vojnih obrazovnih institucija.

Vojska je instrument spoqne politike u svakom demokratskomdru{tvu. Na{i oficiri jesu sposobni da se suo~e sa najte`imizazovima i da ih re{avaju na na~in koji zahtevaju uslovi intero-perabilnosti, zdru`enog delovawa sa drugim vojskama u svetu ida izvr{avaju sve zadatke koje pred wih stavqa jedna demokratskadr`ava. Sve to me dr`i u ube|ewu da reformski procesi, koji suu oru`anim snagama po~eli pre nekoliko godina, teku dobrim rit-mom i da se posti`u jasni rezultati.

Ono {to u narednom periodu pred Vladom stoji kao zadatakjeste da se obezbede dovoqna sredstva za daqu modernizaciju Voj-ske i da se kona~no re{e statusna i materijalna pitawa koja suod zna~aja za vojnike. Nema nijedne vojske u svetu koja dobro funk-cioni{e, a da se vojnici u woj bore za svoju egzistenciju, niti danedostaje jasna politika stambenog zbriwavawa, obuke i moder-nizacije u opremi.

Prethodnih godina suo~avali smo se sa te{kim ekonomskimizazovima i ova pitawa nismo bili u mogu}nosti da re{avamodobrom dinamikom. Ja sam ube|en da }emo to, u godinama koje do-laze, i te kako uspeti da re{imo i da }e Vojska na kraju ovog pro-cesa, koju predvi|a Strategijski pregled odbrane, biti modernaoru`ana sila koja }e biti ponos moderne demokratske Srbije –rekao je predsednik Republike Srbije Boris Tadi} u obra}awunovinarima posle ve`be Diplomac 2007.

Predsednik Tadi} se obratio i u~esnicima ve`be uputiv{iim iskrene ~estitke na prikazanim ve{tinama.

17

Page 18: 042 Odbrana

`e organizaciju sanitetske slu`be u poqskim uslovima. U rejonuRavne reke lekari i slu{aoci [kole rezervnih oficira formira-li su brigadnu sanitetsku stanicu. Na~elnik VMA general-major drMiodrag Jevti} pokazao je predsedniku, ministru odbrane i osta-lim uglednim gostima za{to ta vrhunska klinika sa pravom nosiprefiks – vojna.

Besprekorno ure|en stacionar sa 20 kreveta, trija` bo-lesnika i wihovo zbriwavawe, transport povre|enih kopnenimi vazdu{nim putem, poqska apoteka, ~ak i jedna operaciona sa-la pod {atorom, u kojoj su hirurzi operisali rawenika – poka-zali su samo deo velikih mogu}nosti VMA.

Oko 500 metara od sanitetske stanice tridesetak qudiu`urbano je radilo na pripremi hrane za u~esnike ve`be ibrojne zvanice. Pa`wu je privukla pe} za hleb napravqena odzemqe i specijaliteti od plodova i `ivotiwa koje se mogu na}iu prirodi. Mnogi su se umesto vojni~kog pasuqa, koji je uobi~a-jeni deo menija u takvim prilikama, odlu~ili za jela od zmijeili `abe, pohovani bagremov cvet ili poga~e sa {umskim bi-qem i suvim {qivama.

Studenti zavr{ne godine Akademije polo`ili su, na ovajna~in, najslo`eniji prakti~ni ispit u toku {kolovawa. Sa svo-jim profesorima, jo{ jednom }e se na}i o~i u o~i na odbranidiplomskih radova, a mesec dana potom, ve} }e nositi bremeodgovornosti oficirskog zvawa.

Aleksandar PETROVI]Snimili Radovan POPOVI]

i Darimir BANDA

18

Artiqerijskavatra „protivnika” pona{im snagama trenut-no zaustavqa napad.Komandant odlu~uje dazadimqavawem boji{taspre~i osmatrawe i ga-|awe svojih jedinica.Minobaca~ka ~eta 120milimetara, sa 32 spe-cijalne granate, stvaradimnu zavesu u rejonuDobre vode. Posle sig-nala „Ogaw” studentipe{adije poga|aju ci-qeve bestrzajnim topo-vima 82 milimetra iru~nim baca~em raketa90 milimetara.

Predwi kraj od-brane „protivnika” razbio je tenkovski vod M84, oja~an mehanizo-vanim vodom borbenih vozila pe{adije M80a. [est trenutno fuga-snih projektila nepogre{ivo je prona{lo put do ciqa. Po{to jeosmatra~ vazdu{nog prostora uo~io protivoklopne helikoptere,komandant je odlu~io da upotrebi vod protivvazdu{ne odbrane naborbenim vozilima, koji je, preciznom vatrom iz protivavionskihtopova, primorao „protivni~ke letelice” da se udaqe.

Posle simulacije uzvratnog dejstva protivnika po na{imsnagama, komandant odlu~uje da zauzme odbrambenu formaciju.Za to vreme, na drugoj strani poligona, studenti su prikazali iz-vla~ewa rawenika i postupak sa civilima koji su u{li u zonuborbenih dejstava.

Kada se studentima radio-vezom obratio komandant sa sig-nalom „Diplomac”, oni su znali da su zavr{ili najve}i deo posla.Ministar odbrane Dragan [utanovac ~estitao je budu}im ofici-rima i wihovim nastavnicima na prvoj ve`bi koja je izvedena odkako postoji Vojska Srbije.

– Ovo je prva ve`ba Vojske Srbije. Nastoja}emo da ulaga-wem u modernizaciju na{ih oru`anih snaga narednih godina ovakveve`be u~inimo jo{ atraktivnijim. Svestan sam izazova koji stojepred Ministarstvom odbrane u pogledu zakonskih pitawa, ali i ma-terijalnog statusa pripadnika Vojske. Mladi qudi koji su danas po-kazali znawa i ve{tine ste~ene tokom ~etvorogodi{weg {kolova-wa ne smeju da brinu o svom socijalnom statusu u sistemu odbrane.Uveren sam da }e Vlada Republike Srbije u~initi sve da materijal-ni status i uslovi rada na{ih pripadnika dostignu nivo kakav ima-ju sve savremene armije sveta – rekao je ministar [utanovac.

Upotpuwenu slikuprikaza borbenih dej-stava rodovskih jedi-nica Vojne akademijedala je logisti~ka po-dr{ka. Studenti inten-dantske slu`be i vojnilekari, prikazom neko-liko segmenata poza-dinskog obezbe|ewa,podsetili su na zna~ajte vrste podr{ke jedi-nicama u borbi.

Ve`ba Diplomac2007 bila je izuzetnaprilika da Vojnomedi-cinska akademija prika-

POLIGON

Page 19: 042 Odbrana

19

[

OFICIRI IZ ITALIJE U POSETI VOJSCI SRBIJE

J A^AWEPROFESIONALIZMA

ezdesetak polaznika 9. kursa Vi{egintervidovskog general{tabnog insti-tuta oru`anih snaga Italije (ISSMI) iz

Rima, u okviru svog nastavnog programa, po-setilo je vi{e organizacionih celina Voj-ske i Ministarstva odbrane Srbije u Beo-gradu.

Gosti iz Italije, oficiri sva tri vi-da, u ~inu majora i potpukovnika, koji se{koluju za vode}e du`nosti u italijanskojarmiji, 4. juna posetili su Vojnu akademijui deo General{taba VS na Top~ideru, a 5.juna primio ih je pomo}nik ministra od-brane za politiku odbrane Du{an Spaso-jevi}.

Nastavne i prate}e kapacitete Vojneakademije italijanskim kolegama predsta-vio je pukovnik Jo`e Siva~ek, dekan teobrazovne institucije. Posle obilaskakabineta za u~ewe stranih jezika, kabine-ta motora i motornih vozila i naoru`awai vojne opreme, oficiri iz Italije su iz-javili da su se li~no uverili da Vojna aka-demija u Beogradu svojim studentima pru`aodli~ne uslove {kolovawa za oficirskipoziv.

O dostignu}ima u procesu reformisistema odbrane u Srbiji, gostima je govo-rio na~elnik Uprave za planirawe i raz-voj G[ VS pukovnik Bo`idar Forca. U is-crpnom referatu, pukovnik Forca je pre-do~io sva tri vida sprovo|ewa reformiodbrambenog sistema Srbije – legislativ-no-normativni, strategijsko-doktrinarnii organizacijsk-funkcionalni.

Pomo}nik ministra odbrane za poli-tiku odbrane Du{an Spasojevi}, u razgo-voru sa italijanskim oficirima rekao jeda je Italija ne samo jedan od najva`nijihekonomskih partnera Srbije ve} i zemqa~ija je kultura vrlo cewena na na{im pro-storima. Spasojevi} je pohvalio anga`o-vawe Italije kao zemqe za kontakte u pri-dru`ivawu Srbije evroatlantskim inte-gracijama, i za korektan odnos italijan-skih pripadnika Kfora, koji su u vi{e na-vrata {titili srpsko kulturno blago naKosmetu.

Polaznici kursa Instituta iz Rimapokazali su veliko zanimawe za pravcerazvoja oru`anih snaga Srbije, pa su to-kom posete Vojnoj akademiji i posle pre-zentacije procesa reformi sistema od-brane, postavili vi{e pitawa kako bistekli {to jasniju sliku o zemqi koju su po-setili. Zanimalo ih je, na primer, sa ko-likim i kakvim snagama VS namerava dau~estvuje u me|unarodnim mirovnim ope-racijama, kako se tro{i odbrambeni bu-xet i koja oblast je prioritetna tokomprocesa reformi.

Direktor komandno-{tabnog kursa IS-SMI, general Masimo Koltrinari, zakqu-~io je da je boravak u Beogradu zna~ajnodoprineo da taj kurs ispuni svoj najva`ni-ji ciq, oja~avawe profesionalnih znawai ve{tina koje su italijanskim oficirimapotrebne za pravovremeno reagovawe unajrazli~itijim situacijama, kada wihovoanga`ovawe mo`e povratiti stabilnost uslu~aju ugro`avawa bezbednosti wihovezemqe, regiona ili sveta.

A. ANTI]

UPOZNAVAWE SUSEDAPrema re~ima brigadnog generala

Masima Koltrinarija, direktora ISSMIkursa za komandno-{tabne oficire,posete zemqama iz regiona redovna supraksa tog oblika stru~nog usavr{avawaitalijanskih oficira, i polaznike kursaje veoma obradovalo {to su bili u prili-ci da se bli`e upoznaju sa kolegama iz Vo-jske Srbije.

– Glavno interesovawe na{ih stude-nata jeste da saznaju kakvi su vojni po-tencijali Srbije, {to }e oni onda znatida upotrebe za iznala`ewe na~ina da sena efikasan na~in iskoriste mogu}nostiza zajedni~ke aktivnosti vojski dveju ze-maqa, na bilateralnoj osnovi ili u misi-jama u okviru {irih integracionih struk-tura – istakao je general Koltrinari.

U

KURS CIVILNO-VOJNIHODNOSA

OSNOVAUSPE[NEKOMUNIKACIJE

U Centru za mirovne operacije 8. ju-na zavr{en je petodnevni kurs izoblasti civilno-vojnih odnosa, prvi

te vrste koji je organizovan u Vojsci Srbi-je. Pomo} u organizaciji pru`io je Koor-dinacioni aran`man nordijskih zemaqaza operacije podr{ke miru (NORCAPS), aposebno Logisti~ka {kola kopnene vojskeDanske u kojoj se takvi kursevi odr`avajuza potrebe susednih zemaqa. Dr`avni se-kretar Zoran Jefti} i zastupnik na~elni-ka Centra pukovnik Zoran Devi} uru~ilisu sertifikate polaznicima seminara.

Na Kurs se odazvalo 23 doma}ih i{est inostranih u~esnika, oficira i civil-nih lica iz Albanije, Danske, Srbije i

[vedske. Instruktori su bili iskusni ofi-ciri iz Danske, Italije, Finske, Norve{ke,[vedske i na{e zemqe. Pored oficira, go-stovali su predava~i iz nevladinih organi-zacija kao {to su Crveni krst i ASTRA.

Ciq seminara bio je da se slu{aoci,preko predavawa i prakti~ne ve`be, in-formi{u o tome kakva je problematika ci-vilno-vojne saradwe, te o osnovnim tehni-kama i procedurama za wenu uspe{nu rea-lizaciju.

Ambasador Kraqevine Danske RubenMadsen pohvalio je organizaciju kursa,podsetiv{i na va`nost uloge civilno-voj-ne saradwe naro~ito u zemqama gde jeneophodno uspostaviti ili sa~uvati mir.

Dr`avni sekretar Zoran Jefti} re-kao je da pored uspostavqawa slu`bi zacivilno-vojnu saradwu na nivou brigada ivi{ih komandi i jedinica, predstoji for-mirawe SIMIK centra ne nivou dr`ave.On je naglasio da }e se doktrina civilno-vojnih odnosa bazirati delom na modeluprimewenom u partnerskim zemqama i Na-tou, te uz svakodnevni rad i usavr{avaweu Vojsci Srbije.

A. PETROVI]Snimio D. BANDA

Page 20: 042 Odbrana

15. jun 2007.20

2 0 4 AV I J A C I J S K A B A Z A

Oslawaju}i se na stvorene

vrednosti, ste~ena iskustva

i kvalitetan kadar,

Avijacijska baza je spremna

da odgovori bezbednosnim

izazovima dana{wice.

Vazduhoplovci sa aerodroma

Batajnica, kako su i obe}ali

prilikom sve~anog

preuzimawa ratne zastave

jedinice, ~ine sve da

uspe{no i po meri

me|unarodnih standarda

realizuju postavqene

zadatke.

Nebo, odnosno vazdu{ni prostor, kako se o wemu obi~no govo-ri u vojnim dokumentima, oduvek je pripadalo najhrabrijima.Oni koji su imali dovoqno sre}e i sposobnosti da se vinuput visina dobro znaju kakav je ose}aj jezditi plavim pro-stranstvom. Ostali qudi, koji za to nisu imali mogu}nosti,dive im se i po{tuju poziv leta~a. Formirana 15. novembra 2006, odlukom ministra odbrane,

204. avijacijska baza na vojnom aerodromu u Batajnici je druga ku-}a mnogih vojnih avijati~ara. Vazduhoplovci i ostali pokloniciletewa veoma dr`e do tradicije, pa nam i komandant 204. avija-cijske baze, pukovnik Mirko Vrani}, saop{tava da su u sastav Ba-ze u{le brojne jedinice iz nekada{weg Vazduhoplovnog i KorpusaPVO. Pored proslavqenog 204. lova~kog avijacijskog puka, 251. i252. lova~ko-bombarderske eskadrile, u woj su i ranija 890. he-likopterska eskadrila, 677. transportna avijacijska eskadrila i177. vazduhoplovna baza.

KORPUS U MALOMSve te jedinice bile su neposredno pod komandom najvi{e

tada{we vazduhoplovne komande, {to je dosta uslo`avalo `ivoti rad unutar tih vojnih kolektiva. Sada su one preko Komande je-dinstvene avio-baze na kvalitetan na~in povezane sa vi{im ko-mandama, ~ime je postignuta boqa koordinacija pojedina~nihaktivnosti jedinica koje baziraju na istom aerodromu. Pri sve-mu tome, zadr`ane su sve funkcije i nadle`nosti koje su te jedi-nice imale u okviru sistema odbrane vazdu{nog prostora. Uzefikasan operativni sastav, koji je dobijen posle procesa for-mirawa avijacijske baze, pribli`ili su se standardima zema-

ZONA ODGOVORNOSTI

JEDINICE

Page 21: 042 Odbrana

21

Veliki problem, ~ije re{ewe vazduhoplovci o~ekuju u najskorijevreme, jeste dono{ewe pravila i propisa za anga`ovawe i upotrebuwihovih snaga. Zakonska doktrinarna dokumenta koja su im predsta-vqena, na`alost, za sada nisu pro{la zahtevanu proceduru. Vazdu-hoplovci su odlu~ni u nameri da se okrenu budu}nosti i do{lo je vre-me da se donesu novi propisi koji }e zameniti one koji se odnose naneku prethodnu vojsku i dr`avu. Na~in dono{ewa odluke za izvr{e-we zadatka, na primer, u zapadnim armijama sasvim je druga~iji odonog koji je primewivan u jugoslovenskoj vojsci. Vojsku Srbije o~ekujemodernizacija i va`an korak u tom procesu bi}e dono{ewe pravilaanga`ovawa.

Vazduhoplovci su pripremili nacrte na takti~kom i operativ-nom nivou za podzakonska akta koja treba da isprate postoje}e ipredvi|ene organizacijske promene. A dok to ne bude usagla{eno, idaqe }e se raditi po starim pravilima. Sve to, naravno, donekle

qa koje su stupile u vojnobezbednosne integracione procese.Prvi put u na{em sistemu organizovawa imamo razdvojen leta~-ki sastav od vazduhoplovno-tehni~kih. Formirane su i posebnejedinice za obezbe|ewe i neposrednu odbranu aerodroma. Takoje 204. avijacijska baza postala pravi vazduhoplovni korpus umalom.

Zona odgovornosti pilota sa Batajnice jeste nebo iznad celena{e dr`ave. Avijacijska baza deluje u veoma specifi~noj sredinii na velikom prostoru. Aerodrom se prostire na povr{ini od 770hektara, na dodiru dve op{tine, Zemun i Stara Pazova, odnosnonaseqa Batajnica i Nova Pazova. Nasle|eni su problemi u vezisa ure|ewem manevarskih povr{ina i uklawawem brojnih ubojnihsredstava koja su se, posle ratnih dejstava 1999, na{la na samomaerodromu. Nije bilo lako organizovati `ivot i rad jedinice unovom obliku, uz sve nasle|ene pote{ko}e.

Brojni su zadaci koje izvr{avaju vazduhoplovci sa Batajnice.U jedinicama Baze obu~avaju se piloti koji pristignu u jedinicu. Tose ~ini na osnovu va`e}eg programa za obuku u letewu. Tako|e, tuse izvodi i obuka vojnika jedinice za neposrednu protivvazdu{nuodbranu aerodroma, {to je, u perspektivi, nadle`nost nedavnoformirane Komande za obuku koja treba da preuzme tu obavezu.Vazduhoplovno-tehni~ki bataqon iz sastava Baze poma`e Centruza obuku ViPVO, koji se tako|e nalazi na Batajnici, da kvalitetnoizvede planiranu nastavu.

Rasformirawe starih jedinica, preimenovawe i zatim for-mirawe novih, obavqeni su u hodu. Ni{ta od va`nih aktivnosti to-kom te delatnosti nije prekidano. Vazduhoplovi su uzletali sa ae-rodroma kad god je to bilo potrebno.

Komanda Vazduhoplovstva obezbedila je dovoqnu koli~inu go-riva za nesmetano uve`bavawe pilota i wihov daqi trena`.

[KOLOVAWE BUDU]IH PILOTAJedna od funkcija 204. avijacijske baze, koja je ~ini je-

dinstvenom, jeste {kolovawe budu}ih pilota. Naime, u 252.me{ovitoj avijacijskoj eskadrili nalaze se tri {kolska ode-qewa sa ugra|enim elementima za {kolovawe studenata. Uwima se odabiraju i obu~avaju studenti za prve leta~ke za-datke. Bez obzira na kvantitet, a trenutno su na obuci ~etvo-rica studenta 130. klase Vojne akademije, koji lete na „utvi75”, po prvom razdelu osnovnog letewa, svi planski doku-menti i nastavni sadr`aji moraju da se sprovedu na propisa-ni na~in, bez poigravawa sa kvalitetom, jer se radi o izu-zetno odgovornom pozivu.

– NEBOPukovnikMirko Vrani} komandant204. avijacijske baze

Page 22: 042 Odbrana

15. jun 2007.22

ometa izvo|ewe obuke i operativnu upotrebu jedinica. Zato se u 204.avijacijskoj bazi nadaju da }e taj problem ubrzo biti prevazi|en.

Qudstvo 204. avijacijske baze postepeno se uvodi u nove du-`nosti i zadatke u novoformiranoj jedinici. U toku rada otklawa-ju se propusti i obrazuje kadar. U novoformiranoj jedinici kon-centrisani su svi problemi i te{ko}e koji su optere}ivali radmawih jedinica koje su u{le u sastav Baze. Zato je osnovni zadatakKomande bio da se sagleda aktuelna problematika i da se zaustavistagnacija jedinica koje baziraju na aerodromu.

U novoj jedinici nije bilo mesta za sve vazduhoplovce. Odre|e-ni su objektivni kriterijumi, iskqu~ena je subjektivnost i odabran jekvalitetan kadar. Otpu{teni su mnogi podoficiri i civilna lica.Oni su stavqeni na raspolagawe ili trajno udaqeni sa posla, {toje stvar neprijatna sama po sebi, a posebno u vreme kada treba kre-nuti novim smerom u razvoju aerodroma i cele avijacijske baze. [tose ti~e kadrovske strukture jedinice, sada je izra`en samo nedosta-tak vojnika po ugovoru, kao i u ve}ini vojnih sastava.

NOVA ISKUSTVAJo{ jedan problem komplikuje rad vazduhoplovaca. To je slo-

`ena {ema logisti~ke podr{ke koju jedinica pru`a ne samo sa-stavima koji baziraju na aerodromu, nego i jedinicama koje seoslawaju na bazu, od Vojvodine do Kraqeva.

Ipak, visok nivo samoinicijative karakteri{e profesio-nalce Avijacijske baze. Tu se stalno obrazuje kadar koji }e bitisposoban da uspe{no izvr{ava zadatke. Radi se na tome da se,uz edukaciju, i prostorno uredi rad mirnodopskog operativnogcentra, koji bi, kao u armijama najrazvijenijih zemaqa, bio lo-

kacija na kojoj }e komandna struktura Baze donositi odluku o an-ga`ovawu svojih jedinica i odakle bi se pratilo dejstvo na tere-nu. Na aerodromu u Batajnici u toku je uspostavqawe intranetaradi boqeg komandovawa i kontrole jedinica iz sastava Baze.

Vazduhoplovcima sa Batajnice veoma su koristili odlasci uinostranstvo. Nova iskustva poma`u u boqem shvatawu i vi|ewusavremenih odnosa u svetu i na~ina funkcionisawa moderniharmija. Jer, u izolaciji se ne mo`e ste}i precizna slika o okru-`ewu, a {to je oduvek preskupo pla}ano zaostajawem ne tehnolo-{kom poqu. Pukovnik Vrani} konstatuje da je sada, posle posetaOhaju u SAD, Avijanu u Italiji i bazi Ram{tajn u Nema~koj, pilo-tima iz Srbije mnogo jasnije u kom smeru se kre}e savremena avi-jacija. Wihovo iskustvo je na{im pilotima dragoceno, da bi sena vreme preduzeli koraci kako bi se izbegle gre{ke koje su sepojavqivale u praksi stranih armija. I strancima je veoma va-`an na{ stav o pravcu razvoja vazduhoplovstva kao vida.

- Posete na{ih pilota stranim avijacijskim jedinicamaimaju za ciq da se iznutra sagleda sistem odbrane u dr`avamakoje su odavno na putu integracije u globalne bezbednosne proce-se. Tako su odmah po prijemu VS u Program Partnerstvo za mir,ve} 4. decembra 2006, piloti sa Batajnice bili u poseti Nacio-nalnoj gardi Ohaja u SAD. Uz to, Baza nastavqa tradicionalnodobru saradwu sa op{tinskim i gradskim strukturama, sa {kola-ma i udru`ewima gra|ana. U Batajnicu svakodnevno sti`u posetedoma}ih civilnih struktura, ali i stranaca koji sagledavaju mo-gu}nosti koje Aerodrom mo`e da pru`i, nagla{ava komandant.

Brojne jedinice koje su u{le u sastav Baze aktivno doprino-se mozaiku odbrane neba Srbije tako {to ugra|uju svoje kapaci-

Page 23: 042 Odbrana

23

tete. Jednu od udarnih uloga u tome ima 101. lova~ka avijacijskaeskadrila, namewena za protivvazduhoplovnu odbranu teritori-je i grupacija oru`anih snaga od izvi|awa i dejstva neprijateqaiz vazduha. Zadaci kroz koje eskadrila ostvaruje svoju namenu su,izme|u ostalog, i obezbe|ewe borbenih dejstava drugih vrstaavijacije, dejstvo po vazdu{nom desantu i vazdu{nom transportu

neprijateqa, vatreno dejstvo po objektima na kopnu i na vodenojpovr{ini i izvi|awe iz vazduha. Piloti 101. eskadrile lete naavionima L-17 i L-18, poznatijim kao MiG-21 i MiG-29. Od for-mirawa eskadrile, zahvaquju}i prilivu goriva i dobroj organi-zaciji obuke, ve}i broj pilota osposobqen je za izvr{ewe i naj-slo`enijih zadataka u sistemu neprekidnog de`urstva PVO.

Ne mawe zna~ajnu ulogu imaju piloti iz 252. me{ovite avi-jacijske eskadrile koji danas predstavqaju okosnicu u {kolova-wu i obu~avawu mladih srpskih pilota. Integracija obuke leta~-kih jedinica, koje se sada nalaze pod jednom komandom i uve`ba-vaju se na zajedni~kim bojnim ga|awima, kao {to je ono na poli-gonu ^enta, ve} daje odli~ne rezultate.

Prevoz trupa i materijalnih sredstava do odredi{ta na ko-jima se odvijaju vojni~ke aktivnosti zadatak je 138. me{ovitetransportne eskadrile. Wihove kolege iz 177. artiqerijsko ra-ketnog diviziona imaju bitno druga~iji, ali podjednako odgovo-ran zadatak, da se osposobe za vatrenu odbranu aerodroma isvih jedinica koje na wemu baziraju, u slu~aju neprijateqskog na-pada na Bazu.

Obu~avawe za aero-foto snimawa, {to je veoma va`an ele-ment u dono{ewu odluka svakog komandanta, uz specifi~nu doo-buku za snimawe ciqeva na zemqi i u vazduhu, izvodi se u Prvomizvi|a~kom avijacijskom odeqewu. Ono svoj zadatak izvr{avaizvi|awem na strategijskom nivou preko sistema LORAP, a zaono na takti~kom nivou u toku je montirawe na letelice kontejne-ra sa kamerama tipa VINTEN.

RE[EWA POTVR\ENA U PRAKSIGa{ewe petnaest po`ara, od ~ega osam za potrebe struktu-

ra van Vojske, samo je jedan od mnogih zadataka koje je izvr{io17. bataqon za obezbe|ewe aerodroma. Saobra}ajci iz te jedi-nice prevalili su vi{e od 11.000 kilometara za prva ~etirimeseca ove godine, a medicinari su obavili hiqade zdravstve-nih pregleda. Ornitolo{ki i navigacijski su obezbe|eni poleta-we vazduhoplova, ~uvarska slu`ba, veza i kriptoza{tita dokume-nata vezanih za poletawa. Na 63 lokacije gra|evinski se odr`a-va oko 1.200 objekata.

Zadatak 24. vazduhoplovno-tehni~kog bataqona, nastalog od~eta iz ranijih jedinica, bilo je objediwavawe svih potrebnihradova za odr`avawe i opslu`ivawe vazduhoplova. Tehni~ari suosposobqeni da odr`avaju sve tipove vazduhoplova u na{oj voj-sci. Uspeli su da opslu`e veliki broj poletawa i ~asova naleta.Po novoj organizaciji lak{e se planiraju zadaci i prati wihoverealizacije.

U perspektivi, promenama tipa vazduhoplova i na~ina odr-`avawa, bi}e smawen broj uskih grla i re{eni izvesni proble-mi u radu. Eskadrile su rastere}ene dugovawa vazduhoplova isada avione duguje 24. vazduhoplovno-tehni~ki bataqon koji iz-vodi kompletno servisirawe u sva tri stepena, dok je pre togaprvi stepen odr`avawa bio u eskadrilama. To re{ewe se odli~-no pokazalo u praksi, {to je samo jo{ jedan dodatni razlog da sezakqu~i kako je osnivawe 204. avio-baze donelo niz poboq{a-wa srpskim vazduhoplovcima.

Aleksandar ANTI]

SPREMNI DA PRU@E POMO]Pored prevo`ewa qudstva i materijalnih sredstava,

138. me{ovita transportna eskadrila ima i druge zna~ajnezadatke, naro~ito one u okviru tre}e misije VS. Pomo} ci-vilnim strukturama, u najrazli~itijim slu~ajevima naru{a-vawa bezbednosti gra|ana, pripadnici transportne eska-drile mogu da pru`e na svakoj stopi dr`avne teritorije zanajkra}e vreme potrebno da tamo stignu. Mogu}nost takvoganga`ovawa transportne avijacije umnogome uti~e na to daVojska u celini mo`e uspe{no da pomogne gra|anstvu a {to,naro~ito posledwih godina, dobija na zna~aju.

Page 24: 042 Odbrana

Istinsku zajednicu ~ine qudi koji se me|usobno dobro razumeju,pisao je sociolog \uro [u{wi}. Oni dele svet jezi~kih zna~e-wa. U re~ima se, obja{wavao je, ~uva iskustvo zajednice, u wi-ma di{e wen pogled na svet. U tom smislu, ulazak na{e zemqe iVojske Srbije u jedinstven evroatlantski bezbednosni prostor,

savremeni politi~ki, ekonomski, kulturolo{ki, ali i vrednosniokviri nametnuli su potrebu da se pripadnici sistema odbrane,znatno boqe nego do sada, razumeju sa svetom. Najpre u struci – radizajedni~kog u~e{}a u me|unarodnim mirovnim misijama i borbi pro-tiv terorizma.

Da bi se u okviru me|unarodne vojne saradwe izbegao problemizgubqenog u prevodu, bilo je neophodno da {to ve}i broj na{ih pro-fesionalnih vojnika ovlada znawem stranih jezika. Engleski jezikdobio je primat. Uz pomo} i podr{ku inostranih partnera osmi{qenje nacionalni projekat PELT – u~ewe engleskog jezika, izbor nastavnogkadra i kandidata za kurseve, inostrana usavr{avawa, ali i vred-novawe nivoa dostignutih komunikacijskih ve{tina.

Sa nadle`nima u projektu PELT i Timu za testirawe koji dodequ-je sertifikate o znawu engleskog jezika, prema STANAG-u 6001, po-

TEST STANAG 6001 ZA ENGLESKI JEZIK

24

delili smo nedoumice o testirawu za standardizovani jezi~ki pro-fil – SJP sa kojima se susre}u pripadnici sistema odbrane.

OGLEDALO STANDARDA

Tim zatestirawe, koji je u sastavu Direkcije PELT, jeste verifi-kaciono telo Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane,nadle`no za sertifikaciju poznavawa engleskog jezika. Formiranje u maju pro{le godine. Nalazi se na Vojnoj akademiji, ali je u svomradu potpuno samostalan. Do sada je organizovao testirawe za vi-{e od 300 kandidata, a uverewe za STANAG 6001 engleskog jezikadobilo je 239, koji su pristupili testirawu. U toku 2007. godineodr`ano je testirawe u aprilu, a na osnovu potreba Ministarstva i

Vojske, te mogu}nosti Tima, planirana su jo{ testirawa u julu idecembru.

– Projektom PELT, koji se odnosi na razli~ite kate-gorije pripadnika sistema odbrane – u~esnike mi-rovnih operacija, vojne diplomate, zaposlene nadu`nostima koje zahtevaju upotrebu engleskog jezi-ka, te u~enike i studente vojnih {kola, predvi|e-no je da proveru ste~enog nivoa je-

zi~ke komunikacije izvodiTim za testirawe.

Trenutno se zarazvoj testa

[ta je, zapravo, test

STANAG 6001 i kakva je

uloga Tima za testirawe iz

sastava Direkcije PELT?

Kako se kandidati iz

Ministarstva odbrane i

Vojske Srbije mogu

pripremiti i prijaviti za

sticawe sertifikata? Mo`e

li se ste~en jezi~ki profil

iznova proveriti i

popraviti? U kojim zemqama

se primewuje uverewe o

dostignutom nivou

komunikacijske

sposobnosti?

[KOLSTVO

VREDNOVAWE JEZI^K

Page 25: 042 Odbrana

25

nici na{eg sistema odbrane su morali prethodno u~iti engleski je-zik. Kako test STANAG 6001 nije test dostignu}a, niti pozicioni test,koji se primewuju pre i posle zavr{enog kursa engleskog jezika, ve} jeinstrument kojim se procewuje nivo vladawa ve{tinama slu{awa,govora, ~itawa i pisawa, ne mogu se precizno odrediti uxbenici ilistru~na literatura koju kandidati treba da koriste za u~ewe. Pri-prema za komunikativnu upotrebu jezika ne mo`e se ograni~iti samona pojedine izvore, ve} treba da obuhvati i svakodnevnu prakti~nuve`bu, poput slu{awa vesti na engleskom jeziku, ~itawa strane {tam-pe ili sajtova na Internetu – obja{wava Nevena [ubert.

Sertifikat STANAG 6001 validan je tri godine posle polaga-wa ispita, odnosno testirawa, a mo`e se koristiti i primeniti usvim zemqama koje su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa.

Koji su kriterijumi za ocewivawe testova?– Kriterijumi za ocewivawe testa STANAG 6001 definisani su

na osnovu propisanih standarda nadle`nog tela za upotrebu stranihjezika u Natou. Za testove slu{awa i ~itawa koristi se bodovna ta-bela, dok se za testove pisawa i govora koristi opisna tabela oce-wivawa. Za ~lanove Tima za testirawe, pre svakog vrednovawa ni-voa znawa engleskog jezika kandidata, organizuje se seminar o stan-dardizaciji ocewivawa. Na taj na~in se polaznicima obezbe|uje ne-pristrasna i ravnopravna provera jezi~kih ve{tina, bez obzira nato koji je ispitiva~ anga`ovan. Posle testirawa pripadnika Mini-starstva i Vojske statisti~ki se analiziraju ocene svakog ocewiva~apojedina~no, a ukr{teni rezultati te analize pokazuju stepen wihoveuskla|enosti – napomiwe Ana Mihailovi}.

Kao i u ostalim institucijama koje sprovode testirawa znawaiz stranih jezika, kandidati nemaju mogu}nost da dobiju ocewen testSTANAG 6001 kako bi se uverili na kojim su zadacima pogre{ili.Tim za testirawe, me|utim, posle izdavawa Uverewa o polo`enomispitu, polaznicima koji to zatra`e mo`e dostaviti opis rezultatatesta, sa brojem poena za testove slu{awa i ~itawa, te opisne oce-ne za testove govora i pisawa.

Mo`e li se popraviti dodeqen standardizovan jezi~ki profil,ukoliko polaznici nisu zadovoqni postignutim rezultatima?

– Ukoliko pripadnici sistema odbrane nisu zadovoqni postig-nutim nivoom znawa iz engleskog jezika, mogu uputiti zahtev Upraviza kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva za ponovno te-stirawe najvi{e dve jezi~ke ve{tine u jednom ispitnom roku. Novotestirawe kandidata mo`e se organizovati {est meseci posle prvogvrednovawa wihovih sposobnosti. Na ponovnom testu za STANAG6001 engleskog jezika mogu}e je da polaznici dobiju isti, ali i ni`inivo jezi~kog profila u odnosu na onaj koji su postigli na prvom te-stirawu – poja{wava Nevena [ubert, rukovodilac Tima.

Na Internet sajtu Ministarstva odbrane – www.mod.gov.yu mo-gu se prona}i sve potrebne i aktuelne informacije o Timu za testi-rawe i testirawu kandidata iz engleskog jezika prema STANAG-u6001. O~ekuje se da u budu}nosti Tim ima samostalni sajt, na kome }ese zainteresovanima uz opis testa ponuditi i pojedini zadaci, teuzorci testova, kako bi se uspe{no pripremili za vrednovawe jezi~-kih ve{tina.

Vladimir PO^U^

STANAG 6001 engleskog jezika i testirawe anga`uju tri profesora,sa zavr{enom stru~nom obukom u zemqi i inostranstvu. ^lanovi ti-ma nisu ukqu~eni u nastavni proces, tako da je u potpunosti odvojenafunkcija u~ewa engleskog jezika od vrednovawa usvojenih sposobno-sti. Do 2010. godine planirano je da Tim ~ini pet nastavnika – isti-~e potpukovnik Milan Tep{i}, menaxer Direkcije PELT.

Svaka zemqa koja je prihvatila standard STANAG 6001 za en-gleski jezik ima nacionalni tim za testirawe koji sastavqa testove.Za potrebe Ministarstva odbrane Republike Srbije takav test pri-prema Tim za testirawe. To podrazumeva da se jezi~ke ve{tine pri-padnika sistema odbrane vaqano i objektivno mere, te da se moguuporediti sa rezultatima postignutim u regionu, ukoliko wegove ze-mqe po{tuju usvojeni standard za engleski jezik.

– Srpski test STANAG 6001 jeste vi{estepeni i vrednuje ~e-tiri jezi~ke ve{tine, za tri nivoa istovremeno – STANAG 1, 2 i 3.Za svaku ve{tinu pojedina~no dodequje se standardni jezi~ki pro-fil. To zna~i da ispitanici, na primer, mogu dosti}i STANAG 3 izslu{awa ili pisawa, dok iz govora i ~itawa mogu dobiti STANAG2. Prose~na ocena navedenog profila – 3223 ne mo`e se izvestiiz testa koji se u Timu primewuje – ka`e Nevena [ubert, rukovo-dilac Tima za testirawe.

Prema re~ima ~lana Tima Ane Mihailovi}, svaki test treba daoslikava socijalno-dru{tveni, psiholo{ki i kulturolo{ki okvir ze-

mqe u kojoj se kandidati proveravaju. To je jedan od razloga {to za-datke osmi{qavaju nacionalni timovi za testirawe. Ono {to testo-ve ~ini jednakim jesu uputstva i standardi Natoa koji se po{tuju pri-likom wihove izrade i primene.

DRAMA (NE)RAZUMEVAWA

Da bi zaposleni u sistemu odbrane polagali test STANAG 6001treba da se prijave nadle`nim stare{inama u svojim jedinicama.Wihovi zahtevi se upu}uju Upravi za kadrove Sektora za qudske re-surse Ministarstva. Uprava potom sastavqa spiskove kandidata zasvako testirawe i dostavqa ih Timu, nekoliko dana pre provere zna-wa. Samo one stare{ine i civilna lica koja su na spisku imaju mo-gu}nost da test i pola`u. Na osnovu dosada{wih iskustava, oko 20odsto pozvanih kandidata nije se odazvalo pozivu za testirawe.

Kako se pripremiti i prijaviti za polagawe testa?– Test STANAG 6001 meri nivo sposobnosti upotrebe jezika,

tako da nije mogu}e precizirati oblasti iz gramatike ili obim fon-da re~i koje kandidati moraju poznavati za dostizawe `eqenog nivoznawa jezika. Da bi pristupili testirawu, zainteresovani pripad-

VI[ESTEPENI TEST

Test STANAG 6001 iz engleskog jezika izra|en je premastandardima i kriterijumima koje je odredilo Biro za me|u-narodnu jezi~ku koordinaciju – BILC (Bureau for InternationalLanguage Coordination). On testira poznavawe jezika – profici-ency test, a ne dostignu}e polaznika – achievement test, kojese vrednuje na kraju pojedinih kurseva engleskog jezika. Testse, tako|e, razlikuje od ulaznog testa pozicionirawa – place-ment test, koji kandidati pola`u pre kursa kako bi im se od-redio trenutni nivo znawa. Srpski test STANAG 6001 engle-skog jezika je vi{estepeni test – za nivo jedan, dva i tri isto-vremeno, kojim se procewuje sposobnost upotrebe jezika uokviru ~etiri ve{tine – slu{awe, govor, ~itawe i pisawe.

NOVI ZADACI ZA SVAKO TESTIRAWE

Za svako testirawe prema STANAG-u 6001 iz engleskog je-zika sastavqa se novi test, prema predvi|enim procedurama.Najpre se na osnovu ustanovqenih kriterijuma za svaku jezi~kuve{tinu posebno sa~ine zadaci. Zatim se izvodi probno testi-rawe grupe ispitanika van sistema odbrane i wihova korekcijashodno dobijenim rezultatima. Potom sledi predtestirawe pri-padnika Ministarstva odbrane u nekoj od zemaqa regiona, testatisti~ka obrada tako dobijenih rezultata testa. Tek posle po-novnog uobli~avawa zadataka sastavqa se kona~ni test. Wegovsadr`aj uslovqen je deskriptorima, koji upu}uju na kori{}eweengleskog jezika u ivotnim situacijama za koje se kandidati pri-premaju. Sastavqawe testa traje oko ~etiri meseca, a admini-strirawe i obrada podataka posle testirawa do dva meseca.

IH VE[TINA

Page 26: 042 Odbrana

Studijsko putovawe u Va{ington, sa namerom da predstavnici Uprave za odnose sa jav-no{}u Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sagledaju kakva je struktura Slu`be zaodnose sa javno{}u u Vojsci SAD (Department of Army Public Affairs) i kako ona funkcio-ni{e, organizovano je pod pokroviteqstvom Evropske koman-de oru`anih snaga SAD.Bila je to prilika da na{a delegacija predstavi i sopstveni model komunikacije

sajavno{}u i da se razmene iskustva o izazovima sa kojima se susre}emo. Ve} prvi sastanak koji je bio zakazan sa na~elnikom Slu`be za odnose sa javno-

{}u u Vojsci SAD, brigadnim generalom Entonijem A. Kukolom, predo~io je mogu}nostvrlo neposredne komunikacije. Osim organizacije rada wihove slu`be (Department ofArmy Public Affairs) i stepena zna~aja koji pridaju pojedinim odeqewima, moglo se ~uti io te{ko}ama koje se javqaju pri realizaciji zadatih planova.

Doma}ini su bili zainteresovani da ~uju koje su sli~nosti i razlike kada je re~o funkcionisawu Uprave za odnose sa javno{}u i u vrlo otvorenim razgovorima raz-mewivale su se i ideje i postoje}a praksa. Sli~no je bilo i za vreme posete Slu`biza odnose sa javno{}u u Vazduhoplovstvu SAD. Brigadni general Mi{el D. Xonson,na~elnik i zastupnik direktora za komunikacije (Director of PA and Deputy Director ofCommunications), navela je neke primere izazova u komunikaciji sa medijima, koji suveoma ~esto rezultat unutra{weg nerazumevawa zna~aja odnosa sa javno{}u.

MEDIJA CENTAR Uprkos ~iwenici da iza saznawa ameri~kih kolega stoji dugogodi{wa praksa i

priznato mesto na dru{tvenoj skali vrednosti, ohrabruju}e je delovalo saznawe osli~nim problemima. Me|utim, da su uslovi u kojima se radi potpuno druga~iji uverilanas je poseta wihovom Vojni~kom medija centru (Soldiers Media Center) i Odbrambenoj{koli informisawa (The Defense Information School – DINFOS).

Vojni~ki medija centar u Va{ingtonu je mesto na kome su, od februara 2007. godi-ne, skoncentrisani svi kapaciteti za razli~ite medijske proizvode oru`anih snagaSAD. Objediweni su {tampana, audio, video produkcija i Internet, a svi raspolo`iviresursi se koriste unakrsno.

U ameri~koj vojsci {tampa se oko 250 razli~itih novina, ~asopisa, ili magazina.Vode}i vojni magazin „Solxers” (Soldiers) je mese~nik sa tira`om od 175.000 primera-ka koji se besplatno isporu~uje svim jedinicama. Statistika ka`e da je taj magazin do-stupan svakom {estom vojniku, ali je interesantno da ga dobija i svaki ~lan Kongresai Bele ku}e, sa mogu}no{}u pretplate.

Dopisnik „Solxersa“ mo-`e da bude svako ko ima in-teresantnu temu, a redakcijusa~iwava samo {estoro qu-di (doskora ih je bilo dvade-set i dvoje) koji su osposo-bqeni tako da svako mo`e daradi sve. Naime, novinarisu istovremeno i fotore-porteri, obu~eni da samiprelamaju svoje tekstove, ko-

15. jun 2007.26

Studijsko putovawe„Uloga oficira zaodnose sa javno{}u u reformi vojske”uverilo nas je da supravila u odnosima sajavno{}u svuda ista,sli~ne su ideje ispoticawa, ali ne iuslovi u kojima se radi.Bila je to prilika dapotvrdimo neophodnostpostojawa medijacentra, ali i {ansa davidimo jedinstvenu{kolu u kojoj suobjediweni sticaweznawa i trening za sveoblasti medijskekomunikacije.

SARADWAP O S E T A S L U @ B I Z A O D N O S

[ KOLA ZA VLAD

Delegacija MO i VS uposeti Slu`bi za odnose sajavno{}u VazduhoplovstvaSAD: Helena Milo{evi},Jelena Jevtovi}, kapetan prve klase Dragan Vuj~i},brigadni general Mi{el D.Xonson, potpukovnik Goran Milo{evi} ipukovnik Zoran Puha~

Page 27: 042 Odbrana

27

Neka od saznawa dr`ave koja ima ogromno iskustvo u obla-sti odnosa sa jovno{}u bi}e mogu}e primeniti i u na{im uslo-vima, mawe ili vi{e prilago|eno situaciji. Od velikog zna~ajabilo je ukazivawe na zna~aj celokupne sfere civilno-vojne sa-radwe kao zamajca u kreirawu pozitivne slike u javnosti. Tako-|e, upozoravawe na probleme sa kojima su se kolege za odnosesa javno{}u u oru`anim snagama SAD ve} susretale, mo`e dauti~e na pravovremeno prilago|avawe na{e strategije komuni-kacije. Ali, jasno je da iako su pravila u odnosima sa javno{}usvuda ista, sli~ne su ideje i spoticawa, na`alost, uslovi u koji-ma se radi nisu isti.

Helena MILO[EVI]Simila Jelena JEVTOVI]

je u zavr{noj verziji oblikuje grafi~ki dizajner. Za~udo, jo{ samine {tampaju svoj proizvod. [tamparija ne postoji u Medija centru,ve} se za ugovor bira ku}a sa najpovoqnijom ponudom.

Radio i TV studiji, monta`e i masteri za emitovawe pro-grama opremqeni su tako da bi im verovatno pozavidele na{evode}e medijske ku}e. Razli~ite programe emituju na dvanaestsopstvenih TV kanala, ne samo u SAD, nego i u Evropi i Koreji.Ali, jo{ oko 800 razli~itih mre`a preuzima wihov program, poduslovom da nisu komercijalne.

Internet je, tako|e, jedna od strate{kih medijskih aktivno-sti. Veb sajtovi, osim {to su servis za najnovije vesti i saop{te-wa, imaju magazinski prostor, ali i otvorenu mogu}nost „blogo-vawa”, sa iskrenom dilemom o wegovoj svrhovitosti. Pre svegazbog ~iwenice koliko je, u takvoj vrsti Internet komunikacije,monitoring te`ak zadatak.

Otvoreni i predusretqivi doma}ini bili su spremni da od-govore na sva pitawa koja smo postavqali, bilo da su u pitawuvojna lica, civili ili ugovorci – svi su pravi profesionalci.Poseta Odbrambenoj {koli informisawa (The Defense InformationSchool – DINFOS) razjasnila nam je dilemu „sveznalica“ u oblastiinformisawa i odnosa sa javno{}u. Re~ je o {koli u kojoj je obje-diweno sticawe znawa i trening za sve oblasti medijske komuni-kacije, obrazovawe kadra koji }e u Vojsci (ili Vladi SAD) imatipriliku da istupaju u javnosti, obavqaju posao oficira (civila)za informisawe ili bilo kakvu vrstu medijske delatnosti.

[KOLA INFORMISAWADINFOS je formiran 1998. godine objediwavawem tri sli~ne

{kole sa u`im oblastima obrazovawa, a danas se smatra nacio-nalnim resursom. Ima razvijenu saradwu ne samo sa lokalnimUniverzitetom dr`ave Merilend, ve} i sa svim dr`avnim institu-cijama koje obrazuju kadar u oblasti odbrane i sigurnosti.

Na~elnik DINFOS-a kapetan Kari Graham objasnio nam jekako je organizovana nastava, a imali smo priliku da se uverimo iu opremqenost kabineta. Kapaciteti koji su, osim za sticawa zna-wa i prakse, nameweni i za kvalitetnu zbrinutost, ukqu~uju ~ak ibolesni~ki stacionar. Obezbe|eni su savr{eni uslovi neophodniza obrazovawe preko 32 kursa (na primer: Odnosi sa javno{}u –na vi{e nivoa, Elektronsko novinarstvo, Menaxment u elektron0-skim medijima, Osnovni kurs za vojne fotografe, Upotreba videotimova u borbenim situacijama, Digitalne multimedije...) iz devetrazli~itih oblasti vezanih za informisawe. Kursevi, zavisno odslo`enosti, traju od nekoliko dana do {esnaest nedeqa. Organi-zovani su i „onlajn“ kursevi (du`ina im je pet nedeqa i vrlo suzahtevni), a [kolu je do sada zavr{ilo i 67 stranih polaznika.

U DINFOS-u ka`u da je sve mogu}e nau~iti, bilo da je re~ okriznoj situaciji u odnosima sa javno{}u ili obuka za dizajn vebsajta, foto{op, elektronska prezentacija... Samo da bi se ne~ijiglas ~uo sa radija potrebne su tri nedeqe uporne ve`be i isto to-liko za istupawe pred kamerama. Svaki TV i radio novinar kodnas, potvrdio bi da se qudi ~ak i u profesionalnom novinarstvute vrste „bacaju u vatru“ bez prethodne pripreme.

Iz tih razloga studijsko putovawe „Uloga oficira za odnosesa javno{}u u reformi vojske” bilo je vi{estruko korisno. Presvega, postaje jasno {ta nikako ne sme da se radi i da ne postojiPR bez znawa, planirawa i strategije.

E S A J A V N O [ ] U O R U @ A N I H S N A G A S A D

DAWE INFORMACIJOM

U DINFOS-u budu}i fotoreporteri po~iwu sticawemosnovnih znawa iz oblasti likovne umetnosti

U jednom od studija vojni~kog medija centra

Page 28: 042 Odbrana

UUSVAJAWE STANDARDA

15. jun 2007.28

D R U G I B A L K A N S K I K U R S Z A [ T A B N E O F I C I R E

Obuka oficira za rad u

{tabovima, prema proceduri koja

se primewuje u Natou, bila je samo

jedan od oblika pomo}i koju je

„Nordkaps” inicijativa do sada

pru`ila Vojsci Srbije. Dvadeset

dva oficira, od ~ega ~etiri iz

[vedske i osamnaest iz Srbije,

imala su priliku da uz pripremu

planskih dokumenata jedinice

ranga puka–brigade, uve`baju

na~in dono{ewa odluke u

{tabovima jedinica

evropskih armija.

prostorijama Centra za mirovne operacije (CMO) G[ VS u Beo-gradu, 31. maja, odr`ana je sve~anost na kojoj su polaznicimaDrugog balkanskog kursa za {tabne oficire uru~eni sertifikatio uspe{no zavr{enoj obuci. Tronedeqni kurs izveden je premanastavnom planu koji je sa~inio Centar za internacionalnu sa-

radwu {vedske armije (SVEDINT), apod pokroviteqstvom i stru~nimplanskim nadzorom „Nordkaps” ini-cijative, zajedni~ke organizacijevojski skandinavskih dr`ava, kojakoordinira izvo|ewe obuke u vi{evojnih oblasti izme|u tih zemaqa.

Kako je na sve~anoj dodeli ser-tifikata istakao general-major Qu-bi{a Dikovi}, zamenik komandantaZdru`ene operativne komande VS,obuka oficira za rad u {tabovima,prema proceduri koja se primewujeu Natou, bila je samo jedan od obli-ka pomo}i koju je „Nordkaps” inici-jativa do sada pru`ila Vojsci Srbi-je. Dvadeset dva oficira, od ~ega ~e-tiri iz [vedske i osamnaest iz Sr-bije, imala su priliku da uz pripremu planskih dokumenata jedinice ran-ga puka–brigade, uve`baju na~in dono{ewa odluke u {tabovima jedinicaevropskih armija.

Prema re~ima pukovnika Bengta Karlsona, komandanta SVEDINTcentra, koji je bio u ulozi direktora kursa za {tabne oficire, polazni-ci iz Srbije pokazali su izuzetno visok nivo motivisanosti da savlada-ju vrlo slo`ene nastavne sadr`aje, i to na engleskom jeziku, koji im nijematerwi. On je ocenio da se uspehom kursa mogu ponositi obe strane

SARADWA

Pukovnik Bengt Karlson

Sni

mio

D. B

ANDA

Page 29: 042 Odbrana

29

{tabu po standardima Natoa, „Nordkaps” jeobezbedio tehni~are koji su je instalirali i da-li instrukcije za weno odr`avawe.Kao oficir koji je slu`bovao i u jedinicama i u{tabovima u multinacionalnom okru`ewu, ma-jor Nilsen je zaslu`io postavqewe u centrali„Nordkapsa” koje traje ~etiri godine i do sadaje u Stokholmu proveo dve godine. U svojoj vojni~-koj karijeri radio je kao podoficir, tehni~arna radaru, odakle je oti{ao u oficirsku {kolui postao tehni~ki oficir. Tri godine je bio uglavnom {tabu Natoa u Monsu u Belgiji, gde jeradio na mnogim ugovorima.

– Ne smatram posebno te{kim {tapski po-sao, izuzimaju}i stotinu skra}enica koje sam isam svojevremeno morao da nau~im. Mislim dava{im oficirima nije bilo te{ko da savladajuprograme na kursu. Mo`da im je mali problem

bilo pra}ewe nastave na engleskom, ali verujem da im je to pomo-glo da usavr{e taj jezik. Mi se u svakodnevnom radu u „Nordkapsu”jedni drugima obra}amo svojim skandinavskim jezicima koji su me-|u sobom sli~ni, ali sve {to ide van ku}e radi se na engleskom, papotpuno razumem da nije lako snalaziti se – smatra major Nilsen.

ZAJEDNI^KE MISIJE

Iako nije direktno ukqu~en u izvo|ewe kursa, ve} samo u we-govu pripremu, major Nilsen dobro zna kolika ja va`nost odr`a-

vawa takvih kurseva za srp-ske oru`ane snage, koje `e-

le da uhvate korak sasavremenim dostignu}i-ma u vojnoj praksi i te-oriji. [to se ti~e pla-nera kojima rukovodi,oni obezbe|uju podr{kuza sve vrste kurseva izatim prepu{taju pro-fesionalcima da izve-du planirane sadr`aje.

– Sve zavisi odprethodnog iskustva va-{ih oficira i zadatkakoji }e pred wih bitipostavqeni. Mislim da}e po~ev od dana{wegvremena Srbija bitisve vi{e i vi{e ukqu~i-vana u zajedni~ke misi-je sa ostalim evropskimzemqama. Uz saradwu,me|usobne veze }e ne-prestano rasti i bi}edosta prostora i za za-jedni~ke projekte u mno-gim vojnim oblastima –zakqu~uje major Nilsen,

odgovaraju}i na pitawe kako procewuje mogu}nosti za saradwuskandinavskih armija sa Vojskom Srbije.

Sa iskustvom ste~enim {kolovawem uz me|unarodnu pomo},srpski oficiri mogu da prenesu znawa u svoje organizacijske ce-line i poboq{aju nivo osposobqenosti vojske uop{te. Nastavqa-we sa daqim usavr{avawem u~ini}e ih spremnijim da u~estvuju nazajedni~kim ve`bama koje tra`e poznavawe {tapskog rada u evrop-skim armijama. Proces prou~avawa i shvatawa zadatka, pripremei dono{ewa odluke, te izrada nare|ewa po uputstvima „Nordkap-sa” kompatibilnim s uputstvima Natoa, koji su srpski oficiri sa-vladali na kursu, va`an je korak na tom putu.

Aleksandar ANTI]

~iji su predstavnici u~estvovali u wegovom izvo|e-wu i po`eleo polaznicima puno uspeha u daqojoficirskoj karijeri.

PODELA TERETA

Upitan da nam ukratko predstavi aktivnosticentra kojim upravqa, pukovnik Karlson je preci-zirao:

– U {tabu {vedskog internacionalog centraSVEDINT ima 42 qudi, od toga 30 oficira i 12civila. U svakom trenutku me|u wima je bar desetdirektora kurseva sli~nog nivoa poput ovog kojije upravo odr`an u Beogradu. Oni se anga`uju jed-nom, dvaput ili ~ak triput godi{we, i dr`e kurse-ve za u~esnike iz 16 zemaqa. Jedan na{ instruk-tor je trenutno u Japanu. U slu~aju Srbije, za meneje prirodan izbor bio da po{aqem iste qude ko-ji su u [vedskoj odgovorni za kurs {tabnih oficira u okviru spo-razuma Partnerstvo za mir, jer se ne ka`e uzalud da ne treba me-wati tim koji dobija.

Pukovnik Karlson isti~e da su se predava~i iz [vedske tru-dili da polaznike kursa dobro informi{u o procesima planira-wa u Natou. Na kursu je razra|ena samo sr` dokumenata za plani-rawe operacija i usvojena su osnovna znawa koja se zatim lakomogu nadograditi. Procedura planirawa i izvo|ewa operacijao~uvawa mira i operacija upravqawa krizama podle`e istim pra-vilima koja su prora|ivana na kursu, te se mo`e zakqu~iti da suosamnaestorica srpskihoficira osposobqena zarad u {tabu jedinice kojabi takve operacije izvo-dila po svetskim stan-dardima.

Od {ezdesetih godi-na 20. veka skandinavskezemqe odlu~ile su da „po-dele teret” i zajedni~kiizvode obuku za vi{e voj-nih delatnosti. Centar„Nordkaps” inicijativeje u [vedskoj, koja je od-govorna za {tabni tre-ning, u Finskoj se obu~a-vaju vojni posmatra~i, uNorve{koj logisti~ari,dok je Danska zadu`ena zaobuku vojne policije.

– Kao pouku posleprvog kursa, organizova-nog pro{le godine, odlu-~ili smo da ove godine urad grupa ukqu~imo ponekog predstavnika {ved-ske armije i to se dobropokazalo. Ako bude orga-nizovan i tre}i kurs za{tabne oficire, dobro bi bilo u wega ukqu~iti {to vi{e ofici-ra iz zemaqa regiona. Znamo da mo`emo doprineti da se u Srbijirazvije sli~an vid usavr{avawa za dr`ave u regionu, i da}emosvoju podr{ku da {to vi{e srpskih oficira u~estvuje u kursevima u[vedskoj, kako bi se osposobili da ovde razviju trening centar,naravno, ako politi~ke okolnosti dozvole ne{to tako – ka`e pu-kovnik Karlson.

Major Jorgen Nilsen, jedan od ~etvorice oficira iz {tabaza planirawe „Nordkapsa”, ka`e da je do{ao u Beograd jer je we-gova domovina, Danska, poklonila informati~ku opremu, ali izato {to u „Nordkapsu” radi upravo na planirawu, pa mo`e dostada pomogne u organizaciji kursa. Za kompjutersku opremu za rad u

RE^ SLU[ALACA

Slu{aoci Drugog balkanskog kursa za{tabne oficire ispoqili su zadovoqstvoonim {to su nau~ili. Potpukovnik Bori-{a Dokni} iz G[ VS ocewuje:

– Mogu da dam pohvalnu ocenu za orga-nizaciju ovog kursa za {tabne oficire,jer sam tokom svoje karijere i sam u~e-stvovao na nekima koji su odr`avani uinostranstvu. Osnovni sadr`aj kursa bioje rad u pripremi i dono{ewu odluke {ta-ba jedinice nivoa brigade ili puka poprocedurama Natoa. Na razli~ite na~ineprikazani su elementi koji nama sa zavr-

{enom komandno-{tabnom {kolom nisu nepoznati. Kompatibilnost sa ar-mijama PzM, kojoj te`imo u `eqi da se prikqu~imo daqim evroatlantskimintegracijama, od oficira VS tra`i da budu rame uz rame sa oficirimazemaqa kakve su [vedska, Norve{ka i sli~ne. Da su na{i oficiri ve} sa-da spremni da ravnopravno rade sa kolegama iz sveta, pokazalo se i nakursu, jer je u svakom sindikatu bio i oficir iz [vedske, {to je svima do-sta pomoglo da usvoje planirane sadr`aje.

– @elim jo{ da istaknem da je CMO bio sjajan organizator kursa i daustvrdim da ni u ~emu ne zaostajemo, te da smo u nekim segmentima i boqiod mnogih zemaqa regiona – tvrdi potpukovnik Dokni}.

Major Jorgen Nilsen

Page 30: 042 Odbrana

15. jun 2007.

DOGA\AJI

U kraqeva~koj kasarni „Jovan Kursu-la”, po~etkom juna, odr`an je prakti~nisedmodnevni te~aj osposobqavawa po-

laznika Kursa za uloge inspektora kontrolenaoru`awa, u skladu sa ~lanom 4 Dejtonskogmirovnog sporazuma, na kome su u~estvovala22 polaznika iz vi{e zemaqa, dva predava-~a i ~etiri pripadnika Regionalnog centraza pomo} u implementaciji kontrole naoru-`awa (Regional Arms Control Verification andImplementation Assistence Centar – RACVIAC).

Prema re~ima pukovnika Emilija Live-ranija iz Italije, {efa treninga i verifi-kacionog tima RACVIAC-a, potpukovnikaMarka Novakovi}a, na~elnika Verifikaci-onog centra Uprave za me|unarodnu vojnu sa-radwu Ministarstva odbrane Srbije i pot-pukovnika Dragana Stojanovi}a, osim pola-znika kursa iz Bosne i Hercegovine, Srbije,Hrvatske i Crne Gore, u Kraqevu su se za tezadatke osposobqavali i pripadnici oru-`anih snaga iz Albanije, Belgije, Nema~ke,Slovenije, [vajcarske i SAD, koji su sadaobu~eni za asistente inspektora Oebsa zabudu}e inspekcije kontrole naoru`awa poDejtonskom sporazumu.

K U R S R A C V I A C - a U K R A Q E V U

30

OBUKA STRANIH EKSPERATAU KRU[EVCUPredstavnik Republike Srbije pri Or-

ganizaciji za zabranu hemijskog oru`ja(OPCW) u Hagu, Predrag Manojlovi} i direk-tor Sektora za inspektorat OPCW I{iroAkijama potpisali su nedavno u Hagu sporazu-me o realizaciji trening kurseva za inspekto-re OPCW i hemijske stru~wake iz zemaqa Se-verne Afrike (Maroko, Al`ir, Tunis i Libija)u Centru za usavr{avawe kadrova ABHO uKru{evcu.

Sporazumi se odnose na organizacijutri trening kursa koji }e se realizovati odsredine juna do 14. jula ove godine. Posle obu-ke dvadesetak severnoafri~kih eksperata,koja predstavqa nastavak kurseva iz oblastipomo}i i za{tite od hemijskog oru ja, reali-zovanih u periodu 2004–2006, za oko 65stru~waka iz 46 zemaqa sa svih kontinenata,u Centru za usavr{avawe kadrova ABHO uKru{evcu }e se, od 25. juna, u radu s pravimotrovima, obu~avati i oko 60 inspektoraOPCW, eksperata iz oblasti hemije i hemij-skog oru ja koji obavqaju inspekcije u svim ze-mqama sa razvijenom hemijskom industrijom ihemijskim oru jem.

Realizacija treninga inspektora OPCWu Centru ABHO u Kru{evcu je najve}a i najzna-~ajnija potvrda da Srbija ima kapacitete iuslove potrebne za realizaciju i najslo`eni-jih formi obuke sa pravim otrovima. To Cen-tar ABHO, zajedno sa Nacionalnim centromza kontrolu trovawa VMA i VTI, ~ini jedin-stvenom i relevantnom institucijom u ovojoblasti u regionu.

SEMINAR O SLU@BITRAGAWA I SPASAVAWAU Komandi Vazduhoplovsta i protivva-

zduhoplovne odbrane u Zemunu organizovanje dvodnevni seminar u saradwi ViPVO Voj-ske Srbije i Vojske Kraqevine Danske na te-mu „Slu`ba tragawa i spasavawa”. Pred-stavnici danskih oru`anih snaga, ~ija je vla-da finansirala tro{kove seminara, imalisu priliku da svoja bogata iskustva iz teoblasti civilne za{tite prenesu srpskimkolegama.

Pukovnik Dragoslav Milenkovi}, vo|asrpskog tima, i major Ove Urup-Madsen slo-`ili su se u oceni da }e razmena iskustavau oblasti tragawa i spasavawa pozitivnouticati na razvoj te veoma va`ne, a u Srbi-ji nedovoqno afirmisane slu`be.Seminaru predstavnika dveju vojski pretho-dila su dva bilateralna sastanka, a kako go-sti iz Danske ka`u, saradwa }e se nastavitipreko razli~itih oblike edukacije i finan-sijske pomo}i.

Danska je zemqa koja ima veoma stru~-nu i osposobqenu slu`bu tragawa i spasa-vawa koja je pod kontrolom Nacionalnogspasila~kog saveta, a wime predsedava mi-nistar odbrane, i ~ine ga predstavnici iz-vr{ne vlasti i mnogobrojni eksperti.

A. P.

Predava~i na tom prakti~nom kursu bi-li su iz BiH i Hrvatske, a organizatori i fi-nansijeri cele aktivnosti (sme{taja u hotelu„Breza” u Vrwa~koj bawi, ishrane, prevozau~esnika i samog kursa), predstavnici RACVI-AC-a iz Italije, Gr~ke i BiH.

– Posle sedmodnevnog teorijskog delakursa u Zagrebu, drugi, prakti~ni deo, nasta-vili smo u Kraqevu, gde smo imali izvanred-ne uslove za rad – ka`e pukovnik Liverani inapomiwe da je, osim kontrole naoru`awa iobuke personala, jedan od va`nijih ciqevatog me|unarodnog kursa bio razvijawe vojnesaradwe, dijaloga i poverewa me|u polazni-cima iz razli~itih oru`anih snaga i u ~emuse veoma uspelo.

– Posle dve inspekcije naoru`awa, ukasarnama u Po`arevcu i Kraqevu ovih da-na kurs je uspe{no zavr{en, jer se u praksipokazalo da su upravo takvi susreti odli~naprilika da pripadnici razli~itih oru`anihsnaga razmene svoja profesionalna iskust-va i bli`e se upoznaju, jer se na taj na~in ite kako mo`e produbiti me|uarmijska sarad-wa i me|usobno poverewe i razumevawe –ka`e potpukovnik Marko Novakovi}.

D. MARINOVI]

U

NNOVO SEDI[TE MULTINACIONALNE BRIGADE SEEBRIG

NOVI INSPEKTORI ZA KONTROLU NAORU@AWA

a~elnik Uprave za operativne posloveGeneral{taba Vojske Srbije general-major Dragan Kolunxija prisustvo

vao je ceremoniji povodom preme{tawa ko-mande Multinacionalne brigade jugoisto~neEvrope (SEEBRIG) koja je nedavno odr`ana urumunskom gradu Konstanci.

U svom punom sastavu od 107 pripadni-ka, Komanda Multinacionalne brigade jugo-isto~ne Evrope deluje samo za vreme ve`bi,u pripremi i u toku izvo|ewa operacija, doku miru funkcioni{e samo jezgro Komande sa34 vojna lica. Sporazumom o multinacio-nalnim mirovnim snagama, JIE – MPFSEE, re-gulisano je da Komanda brigade svake ~etiri

godine mewa sedi{te, pa se iz Konstance, gdese nalazila od 2003. godine, upravo seli uIstanbul.

Multinacionalna brigada jugoisto~neEvrope formirana je u okviru inicijativeSAD „Za regionalno povezivawe zemaqa ju-goisto~ne, centralne i severne Evrope”, po-krenute 1997. godine, a sporazum o wenomformirawu potpisan je u Skopqu, septembra1998. godine. Prema Sporazumu, koji su pot-pisali ministri odbrane Albanije, Bugar-ske, Gr~ke, Italije, Makedonije, Rumunije iTurske, ciq SEEBRIG je postizawe stabilno-sti u regionu i razvoj saradwe u okviru Pro-grama Partnerstvo za mir.

Page 31: 042 Odbrana

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 6

Page 32: 042 Odbrana

32

Ministarstvo odbrane Republike Srbi-je, zajedno sa Jugoimportom – SDPR iBeogradskim sajmom, kao pokrovitequ~estvuje u pripremama tre}eg sajma

proizvo|a~a naoru`awa i vojne opremePartner 2007. Ciq te manifestacije, sempromocije doma}ih preduze}a, jeste da mo-tivi{e i inostrane proizvo|a~e da do|u nasajam kako bi se obavestili o mogu}nosti-ma i kapacitetima Republike Srbije uoblasti proizvodwe za odbrambenu indu-striju. Prethodne dve sajamske manifesta-cije, odr`ane 2004. i 2005. godine, poka-zale su da sistem odbrane i odbrambenaindustrija Srbije mogu i imaju {ta da po-ka`u i ponude.

U 2006. godini Republika Srbija jeprimqena u Program Partnerstvo za mir,{to je potvrda evroatlantske budu}nostina{e zemqe. Ministarstvo odbrane je odtada pokrenulo niz aktivnosti, a u skladusa tim i Sektor za materijalne resurseMinistarstva odbrane, koji sprovodi po-litiku planirawa odbrambenih materijal-nih resursa. Ovogodi{wi sajam odvija se,dakle, u novim uslovima.

Ministarstvo odbrane, kao pokro-viteqa Partnera 2007, ovlastilo jeUpravu za odbrambene tehnologije da u~e-stvuje u pripremi te zna~ajne manifesta-cije kao stru~ni organ Sektora u plani-rawu i organizovawu nau~noistra`iva~-

kog rada u oblasti odbrambenih tehnolo-gija. Uprava je nadle`na je za proizvod-wu, organizaciju i planirawe kapacitetaodbrambene industrije u skladu sa obi-mom i strukturom potreba Vojske Srbije,te za odr`avawe i remont sredstava nao-ru`awa i vojne opreme (NVO), na na~inkako je to izra`eno u strate{ko-doktri-narnim dokumentima.

K O N V E R Z I J A

Na realizaciji definisanih zadata-ka Sektor za materijalne resurse bitnimdelom svojih resursa orijentisao se narazre{avawe pitawa kojima je bila opte-re}ena odbrambena industrija prethod-nih godina. Te aktivnosti predstavqaju na-stavak nastojawa konsolidovawa stawazapo~etog aktivnostima u ranijem perio-du. Na osnovu Koncepta restrukturisawapreduze}a iz grupacije „Odbrambena in-dustrija” izvr{ena je konverzija dugova-wa prema Ministarstvu odbrane, a zajed-no sa Vladom Srbije realizovan je prvikrug socijalnih programa.

Pi{e pukovnik dr Danko Jovanovi}zastupnik na~elnika Uprave za

odbrambene tehnologije

Polaze}i od stawa na{eindustrije, tokova u svetu i,kona~no, strate{kog ciqana{e zemqe koji se odnosina ukqu~ivawe u EU, mo`e se zakqu~iti da se uodbrambenoj industrijimora primeniti novadoktrina za izlazak izkrize. Ona se primewuje i u drugim industrijskimgranama i poznata je kaototalna menaxerskadoktrina.

PARTNERSTVODONOSI NOVAPRAVILA

Bitno izmeweni politi~ki, vojno-strate{ki, tehni~ko-tehnolo{ki, ekonom-ski i socijalni faktori doveli su do togada vojna industrija zemaqa u jugoisto~nojEvropi sada funkcioni{e u uslovima svo-jevrsnog vakuuma, iz kojeg se ne mo`e iza-}i bez temeqnog istra`ivawa pravaca imogu}nosti daqeg kretawa. Podrazumevase da ti izlazi moraju biti pozitivnousmereni ka ja~awu mira, ekonomskog raz-voja, pove}awa `ivotnog standarda i kva-liteta `ivota stanovni{tva tih zemaqa.

Sve zemqe pomenutog regiona pristu-pile su ili su na putu da pristupe progra-mu Partnerstvo za mir pod okriqem Na-toa. To name}e i neka posebna pravila upogledu odbrambenih funkcija i usmera-vawa razvoja te industrije, a sve to uslo-`wava predstavu o budu}oj strukturi i ve-li~ini vojne industrije. Ve} sada se mo`edati generalna procena da u zemqama re-giona ima od 50 do 70 odsto vi{ka insta-lisanih kapaciteta odbrambene industri-je koji treba konvertovati, rekonstruisa-ti, osposobiti za civilnu proizvodwu.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Top-haubica NORA B52 K prona{la jeput na svetsko tr`i{te

Page 33: 042 Odbrana

Dosada{wa iskustva u svetskim raz-merama pokazuju da je put primena najnovi-jih tehnologija uvek zapo~iwao u razvojniminstitucijama odbrane, a zatim se preno-sio na korisnike, a posle toga u {iroku ko-mercijalnu proizvodwu. Zbog situacije u ko-joj se nalazimo, na{a nastojawa su usmere-na na pokretawe projekata koji su od zna-~aja i za Vojsku i za civilni sektor. ine senapori da se sa tim projektima iskoristekapaciteti i resursi koji su na raspolaga-wu, i da se tako ostvare rezultati koji }ebiti od koristi i sistemu odbrane. Deoostvarenih prihoda omogu}i}e mawa izdva-jawa iz buxeta, i kori{}ewe nedovoqno is-kori{}enih postoje}ih qudskih i materi-jalnih resursa Ministarstva odbrane, Voj-ske i Odbrambene industrije.

Ministarstvo odbrane je formiraloradni tim koji }e definisati pravce orga-nizaciono-statusnih promena ovih predu-ze}a u ciqu wihovog budu}eg razvoja. Tran-zicija na{e odbrambene industrije name}epotrebu razmatrawa trendova u tehnologi-ji u svetu, iz dva razloga: zbog na{eg ukqu-~ewe u EU i radi uspostavqawe me|unarod-ne saradwe i kooperacije.

Strukturu uspe{nih organizacija od-brambene industrije konkurentnih i kom-petentnih za na{e evroatlantske integra-cije ~ini pet elemenata koji su glavni zanovu tehnolo{ku civilizaciju, i to: marke-ting, menaxment, inovacije, tehnologije ikvalitet.

T O T A L N A M E N A X E R S K A D O K T R I N A

Analize radnog tima bi}e zasnovanena efikasnosti proizvodwe, programskojorijentaciji, sada{wem nivou tehnolo{kograzvoja i organizacije preduze}a, trendo-vima u proizvodwi naoru`awa i vojneopreme, iskustvima i tendencijama drugihzemaqa, pretpostavqenom obimu i struktu-ri potreba Vojske Srbije i ostalim rele-vantnim pokazateqima.

U toku je i priprema osniva~kog aktaza obrazovawe Fonda za odbrambenu in-dustriju. Fond se osniva za finansirawesanacije, konverzije, modernizacije proiz-vodnih kapaciteta i uvo|ewe novih tehno-logija. Polaze}i od stawa na{e industrijesa jedne strane, trendova u svetu sa druge

strane, i kona~no strate{kog ciqa na{ezemqe koji se odnosi na ukqu~ivawe u EU,mo`e se konstatovati da se mora u odbram-benoj industriji primeniti nova doktrinaza izlazak iz ove krize. To je doktrina kojaje prisutna u drugim industrijskim granamakao totalna menaxerska doktrina.

Na osnovu svega ovoga i imaju}i u viduiskustvo organizacija i jo{ uvek sa~uvanstru~ni i tehni~ki potencijal, postojeopravdana o~ekivawa da odbrambena in-dustrija Srbije opstane na doma}em tr`i-{tu i da se konsoliduje.

Ministarstvo odbrane }e na sajmuprikazati aktivnosti nekih od institucija ina taj na~in predstaviti jasnu opredeqe-nost i u praksi ukazati na dosad realizo-vane reforme. Tu pre svega mislimo na re-forme koje se iskazuju rezultatima radaGrupe za reforme, oblasti vojnog obrazov-nog sistema, trenutno stawe u oblasti na-u~noistra`iva~kih projekata, aktivnostivojnog izdava{tva, dostignu}a u oblastizdravstva i aktivnosti u oblasti obezbe-|ewa kvaliteta, standardizacije i metro-logije.

Snimci: Foto dokumentacija TOC-a

33

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 34: 042 Odbrana

S

15. jun 2007.

nude u kvalitativnom smislu, {to dovodi dostvarawa visoke konkurencije izme|u pro-izvo|a~a. Broj svetskih izlo`bi stalno sepove}ava, ukqu~uju}i sve regione sveta, aposebno Bliski i Daleki istok, i Evropu.Posledwih godina se, tako|e, izrazito po-ve}ava ukupan broj izlaga~a na izlo`bama,posebno na onim globalnih ambicija, kao{to su IDEX, EUROSATORY, DSEI, i drugi.

P O V R A T A K N A C I Q N AT R @ I [ T A

Po povr{ini sajamskog prostora, kva-litetu nastupa, sadr`aju prezentacija, iz-lo`bama preovla|uju proizvo|a~i iz SAD,Rusije, Izraela, Nema~ke, Velike Britani-je, Francuske Italije, koji nastupaju naj~e-{}e grupisani na nivou dr`ave, u vidu na-cionalnih paviqona, odnosno prostornihcelina na kojima su zastupqeni zajedno pro-izvo|a~i i institucije pojedinih zemaqa.Nacionalni paviqoni [panije, [vedske,Finske, Norve{ke, ali i Ukrajine, Beloru-sije, Poqske i drugih evropskih zemaqa, ta-ko|e zauzimaju zna~ajno mesto na odbram-benim izlo`bama, ali i kada je re~ o kva-litetu ponude i nastupa, pre svega u tehno-lo{kom smislu, one prate najzna~ajnijeproizvo|a~e. Zemqe u izrazitom privred-nom rastu, kao {to su Kina, Indija, Paki-stan, Singapur, Ju`na Koreja, bele`e uspe-he u razvoju NVO, a to se ogleda u sve zna-~ajnijoj ponudi.

Jugoimport – SDPR po~etkom ove deka-de ustanovio je princip prisustva na glo-balnom odbrambenom tr`i{tu kao deo mar-ketin{ke strategije, i od 2003. godine u~e-stvuje na ~etiri-pet zna~ajnih svetskih iz-lo`bi godi{we, sa te`wom da ustali u~e-{}e na svakoj smotri NVO za koju je ocewe-no da pripada grupi najzna~ajnijih za na{aosnovna ciqna tr`i{ta. U~e{}e na osta-lim zna~ajnim izlo`bama ostvaruju sa ten-dencijom vremenski razvu~enog pokrivawaodre|enog regiona, odnosno naizmeni~nimu~e{}em na nekoliko izlo`bi. Tako je po-~ev{i od 2003. godine Jugoimport – SDPRprisustvova na slede}im svetskim izlo`ba-ma NVO: IDEX 2003, 2005, 2007. (Abu Da-bi, UAE), LAAD 203, 2005, 2007 (Rio de@aneiro, Brazil), EUROSATORY 2004,2006 (Pariz, Francuska), SOFEX 2004,2006 (Aman, Jordan), DEFEXPO 2004 (WuDelhi, Indija), DSA 2004 (Kuala Lumpur,Malezija), DEFENCE 2005 (Bangkok, Taj-land), DSEI 2005 (London, Velika Britani-ja), ASIAN DEFENCE TECHNOLOGY 2006(Singapur).

vetsko tr`i{te sredstava naoru`awai vojne opreme (NVO), odnosno tr`i-{te odbrane, odlikuje posledwih go-dina neprekidno pove}avawe ukupnog

obima ponude, {to se posebno uo~ava uoblastima razvoja sredstava koja su posvojoj nameni, koncepciji, tehni~ko-tehno-lo{kim re{ewima i odlikama prilago|e-na specifi~nostima i zahtevima nekih da-nas aktuelnih kategorija oru`anih sukobarazli~itog intenziteta.

To pove}awe obima ponude podrazu-meva pojavu sve ve}eg broja razvojnih mode-la sredstava NVO, koja se na tr`i{tu pri-

ZAJ EDNO JEUSP E[ N IJEOve godine je Jugoimport – SDPR, kao integrator nastupasrpske odbrambene industrije, u~estvovao na dva svetskasajma NVO – IDEX u Abu Dabiju i LAAD u Rio de @aneiru. Krajem juna suorganizator je doma}e sajamske manifestacije Partner 2007. Wihova je `eqa da ta manifestacijapostepeno nadraste izlo`bu sa preovla|uju}om nacionalnomorijentacijom i poprimi regionalni zna~aj.

kazuju u razli~itim stepenima realizacijerazvoja (u vidu idejnih projekata, maketa,funkcionalnih modela, prototipova, idr.). Raste broj proizvo|a~a, tj. ponu|a~asredstava NVO pojedinih kategorija, znat-no se pove}avaju dostignuta tehni~ka svoj-stva, odnosno performanse odre|enihsredstava NVO, sve je izrazitija te`wa zazajedni~kim projektima, i drugo.

Sve to pove}ava zna~aj koji na glo-balnom tr`i{tu NVO danas imaju promo-tivne aktivnosti, {to je i razumqivo kadase imaju u vidu osnovna svojstva tr`i{ta –smawewe ukupnog prometa, odnosno obimaprodaje, uz izuzetno pove}awe ukupne po-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Nastup u Abu Dabiju

Page 35: 042 Odbrana

35

Ove godine Jugoimport – SDPR u~e-stvovao je na dve me|unarodne izlo`be NVO– IDEX 2007 i LAAD 2007. U Abu Dabiju, uperiodu od 18. do 22. februara ove godine,odr`ana je osma me|unarodna izlo`ba NVOIDEX 2007. Presti` te izlo`be nedvosmi-sleno ukazuje na poznate ambiciozne razvoj-ne tendencije zemqe doma}ina, koje su uo~-qive u svim oblastima stvarala{tva. Osimtr`i{ta zemqe doma}ina i zemaqa zaliva,IDEX pokriva tr`i{te Sredweg istoka, alii tr`i{ta zemaqa centralne Azije, a deli-mi~no i zemaqa ju`ne i jugoisto~ne Azije, od-nosno Dalekog istoka.

Ukupni kvalitet izlo`be posebno una-pre|uju prate}e manifestacije: demonstra-cije takti~ke pokretqivosti borbenih i ne-borbenih vozila, koje se tokom trajawa iz-lo`be svakodnevno obavqaju na specijalnopripremqenim poligonima, sme{tenim uzglavni izlo`beni prostor; izlo`ba sred-stava ratne mornarice, koja se obavqa uluci Port Zajed; demonstracija bojnim ga-|awem, koja je ove godine obuhvatila samoga|awe iz sredstava streqa~kog naoru`a-wa. Ti sadr`aji apsolutno nadome{tajusmawen broj u~esnika na ovogodi{woj iz-lo`bi (862 u~esnika na IDEX 2007, u odno-su na vi{e od 1.200 u~esnika na DSEI 2005,i vi{e od 1.000 u~esnika na EUROSATORY2006), te ~ine ukupnu sliku druga~ijom.

Jugoimport – SDPR je, u svojstvu inte-gratora promotivnog nastupa odbrambeneindustrije Srbije, prisutan na toj izlo`biod 2003. godine, uz postepeno kvalitativnoi kvantitativno pove}avawe obima i sadr-`aja nastupa, srazmerno te`wi pove}awaobima poslovawa. Na Jugoimportovom sa-jamskom {tandu u prezentaciji odbrambeneindustrije u~estvovali su i predstavniciMinistrastva odbrane Republike Srbije(Uprava za odbrambene tehnologije, VTI,TRZ i Vojna akademija), a i preduze}a od-brambene industrije (Zastava-oru`je, Kru-{ik, Sloboda, MBL i EdePRo).

Jugoimport je ove godine u~estvovao ina izlo`bi LAAD 2007, koja se odr`avaaprila svake neparne godine u Rio de@aneiru, i predstavqa osnovnu izlo`buodbrambenih tehnologija u Latinskoj Ame-rici. A od 26. do 29. juna jedan je od orga-nizatora doma}eg sajma naoru`awa Part-ner 2007.

I Z L O @ B E O D B R A N E

Iako ideju o ustanovqavawu me|una-rodne odbrambene izlo`be Partner nijedirektno inicirao, Jugoimport – SDPR jeod samog za~etka te ideje Beogradskog saj-ma i Ministarstva odbrane dao punu po-dr{ku wenoj realizaciji. Ove godine jetre}i put zaredom suorganizator te mani-festacije, koja se odra`ava pod pokrovi-teqstvom Ministarstva odbrane, a u or-ganizaciji Beogradskog sajma.

Saradwi u organizovawu i realiza-ciji manifestacije Jugoimport – SDPR jepristupio imaju}i u vidu vlastita iskustvau organizaciji nastupa na sajmovima odbra-ne u svetu, gde je bio integrator promocijesrpske odbrambene industrije. Saglasnotome, organizacija me|unarodnih izlo`biodbrane (bez obzira na to da li izlo`baima globalne, regionalne ili nacionalneambicije) danas u svetu predstavqa vrloslo`en i skup projekat, ~iji je razvojni po-tencijal u saglasnosti sa op{tim preduslo-vima zemqe doma}ina – pre svega wenomprivrednom, tj ekonomskim potencijalom ivojnopoliti~kim okru`ewem. Veoma su zna-~ajni i stawe u regionu, odnosi sa zemqamau regionu, eventualno postojawe regional-nih izlo`bi, pripadnost i usmerenost od-re|enim savezima, te doktrina razvoja oru-`anih snaga, stepen razvoja i ambicije urazvoju odbrambenih tehnologija.

U zemqama Isto~-ne i Jugoisto~ne Evro-pe posledwih godinaustanovqene subrojne izlo`be re-gionalno-nacio-

nalnog svojstva (u Gr~koj – Defendory, Tur-skoj – IDEF), koje spadaju u regionalne izlo-`be sa zna~ajnom tradicijom, dok su pre de-setak godina ustanovqene izlo`be u Ma-|arskoj, (Jugoimport – SDPR u~estvovao2001), Poqskoj, Rumuniji, Bugarskoj, ^e-{koj i Makedoniji (Jugoimport – SDPR u~e-stvovao 2001).

Svoje u~e{}e u realizaciji izlo`bePartner, od samog po~etka 2004. godine, Ju-goimport – SDPR vidi u organizaciji zajed-ni~kog nastupa preduze}a odbrambene in-dustrije Srbije. Na prethodnoj izlo`bi –2005. godine, Jugoimport – SDPR je inte-grisao nastup preduze}a odbrambene indu-strije, Vojnotehni~kog instituta, tehni~kih

remontnih zavoda i opitnih centara. U or-ganizaciji ovogodi{weg Partnera konceptje ne{to izmewen: Ministarstvo odbrane,kao pokroviteq manifestacije, organizujenastup vojnih ustanova – VTI, TOC, tehni~-kih remontnih zavoda, Vojne akademije, Voj-nog muzeja, Vojnomedicin-ske akademije (VMA) iVojnogeografskog insti-tuta (VGI), dok Jugoimport– SDPR na svom integral-nom {tandu okupqa pred-uze}a odbrambene indu-strije. Osim {est predu-ze}a sa ve}inskim dr`av-nim kapitalom (Zastava-oru`je, Kru{ik, Slobo-da, PIB, MBL i PPU), tusu i Prva petoletka – na-menska, 14. oktobar, EINi{, Tigar tehni~ka guma,^ajavec, EdePro, Iritel,

Teleoptik, Vatrosprem,i druga.

[tand je organizovan kao na nastu-pima u kojima Jugoimport – SDPR prikazu-je odbrambenu industriju Srbije na izlo-`bama u svetu – arhitektonski homogen{tand, sa eksponatima sredstava NVO iprezentacijama svrstanim po borbenim si-stemima, uz jasno nazna~ene proizvo|a~esredstava. Takvim nastupom pokaza}e setehnolo{ka organizovanost i raznovr-snost ponude preduze}a srpske odbrambe-ne industrije.

Doma}oj javnosti su svakako poznatiproblemi koji trenutno optere}uju odbram-benu industriju Srbije. Sajam Partner2007 bi}e dobra prilika da se prika`u ineki rezultati i uspesi, pre svega u osva-

Ispitivawe tenka M-84 A B1 u Kuvajtu

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 36: 042 Odbrana

15. jun 2007.36

jawu novih tehnologija, a sve radi zauzima-wa {to boqeg polo`aja na svetskom tr`i-{tu, {to je ujedno i najboqi na~in da se na-vedeni problemi prevazi|u. Partnerimaiz inostranstva – oficijelnim vojnim de-legacijama, poslovnim partnerima, izasla-nicima odbrane, ali i doma}oj stru~noj jav-nosti bi}e prikazana generalna ponuda uoblasti streqa~kog i pe{adijskog naoru-`awa vatrene podr{ke: minobaca~i i ba-ca~i granata, artiqerija, protivoklopnasredstva, municija za streqa~ko naoru`a-we, topovi sredweg kalibra, turele zaugradwu u borbena vozila, minobaca~i,artiqerija, tenkovski topovi, artiqerij-ske rakete velikog dometa, baruti, barutnapuwewa, raketna goriva, eksplozivi i eks-plozivne kompozicije, vo|ene rakete, sred-stva elektronskog ratovawa, li~na opre-ma, komponente vazduhoplovne industrije,komponente hidraulike i pneumatike, inte-grisana pogonska grupa za ugradwu u tenko-ve, programi oklopqavawa i naoru`avawaborbenih i neborbenih vozila itd.

N O V I T E T I

Na ovogodi{woj doma}oj sajamskoj ma-nifestaciji prvi put }e javnosti biti pri-kazani i prototipovi, odnosno funkcio-nalni modeli sredstava NVO iz najnovijihrazvojnih programa koje realizuje Jugoim-port – SDPR kao nosilac razvoja, a u sa-radwi sa svojim osnovnim strate{kim itehnolo{kim partnerima – preduze}imasrpske odbrambene industrije.

Jugoimport – SDPR, koji je, da podse-timo, javno preduze}e u vlasni{tvu Repu-blike Srbije, u posledwe vreme pro{irujei mewa svoju osnovnu misiju: od dr`avnogmarketin{ko-komercijalne organizacijeprerasta u „sistemsku ku}u” koja objediwujei zaokru`uje kompleksne procese istra`i-vawa tr`i{ta, razvoja, proizvodwe, pro-mocije i prodaje slo`enih sredstava NVO,na osnovu integracije sopstvenih resursasa resursima preduze}a odbrambene indu-strije, institucija i ustanova MO (pre sve-ga VTI, TOC, tehni~kih remontnih zavoda iG[), i stranih tehnolo{kih partnera. Ta-kva marketin{ka i razvojna strategija dajerezultate. Posledwih godina Jugoimport –SDPR bele`i zna~ajan i stalan rast pro-daje – od oko 20 odsto. O~ekuje su da }e setakvo kretawe nastaviti i narednih godi-na, te da }e dosti}i nivo proizvodwe i iz-voza primeren realnim potencijalima na-{e odbrambene industrije.

Na Partneru 2007 publika }e imatiprilike da prvi put vidi familiju lakih mi-nobaca~a velikog dometa – 60 mm, sa cevi-ma du`ine 1.200 i 1.500 mm, familije no-vih ru~nih revolverskih baca~a granata 40milimetara. Doma}u promociju do`ive}e isredstva koja su svetskoj javnosti prikazana

prvi put na izlo`biIDEX 2007: artiqerij-ski projektil V-LAP, ka-libra 155 mm, dometa65 km, raketa kalibra262 mm sa novim ra-ketnim motorom, kojiomogu}ava ostvariva-we dometa od 65 km,komandno-informaci-oni sistem za artiqe-riju i oklopna borbenavozila, koji je ve} te-stiran u projektu mo-dernizacije tenka M84,vi{enamenska optoe-lektronska osmatra~-ko-ni{anska multisen-zorska platforma, sa-vremeni sistem za na-pad na zemaqske ciqe-ve – ALAS koji se bazi-ra na vo|enoj raketidometa 25 km, sa turbomlaznim pogonom iTV-vo|ewem sa opti~kim kablom, {to omogu-}ava vo|ewe van dometa opti~ke vidqivo-sti. U pogledu projektovanih performansi,odnosno primewenih tehni~ko-tehnolo{kihre{ewa, ALAS predstavqa, mo`da trenutnona{ najambiciozniji razvojni projekat.

Na prostoru ispred hale 3 Beograd-skog sajma bi}e prikazan modernizovanisamohodni artiqerijski sistem NORAB52 K, sa visokim stepenom automatizaci-je svih funkcija oru|a – od prevo|ewa uborbeni polo`aj, prora~una i zauzimawaelemenata ga|awa, automatskog puwewaoru|a projektilima i barutnim puwewima,dometa 44 km, koji se ostvaruje projekti-lom sa doma}im jedinstvenim re{ewemgas-generatora, i razvojnim aktivno-reak-tivnim projektilom sa gas-generatorom,dometa 65 km. Bi}e prikazana i ponuda uoblasti sredstava klasi~ne i raketne ar-tiqerije, sistemi PVO, borbena i nebor-bena vozila, programi modernizacije ikonverzije tenkova, i drugo.

Osnovne izlazne performanse nave-denih sredstava omogu}avaju znatno poboq-{awe borbene efikasnosti, pre svegaukupne vatrene mo}i vojske u odnosu na po-stoje}e stawe, uz zna~ajna kvantitativnasmawewa. Sredstva su projektovana upra-vo za integraciju u savremeno mre`nocen-tri~no boji{te i mogu biti na{ zna~ajanulog u formirawu budu}ih zdru`enih snagasa partnerskim zemqama.

O T V O R E N A V R A T A

I do sada je Jugoimport – SDPR posre-dovao u organizaciji u~e{}a svojih dugogo-di{wih partnera iz inostranstva, gigana-ta evropske odbrambene industrije – fra-ncuske firme TALES i italijanske FIN-

MEKANIKE, koji su na izlo`bi Partnernastupili 2005. godine. Osnovni ciq tesaradwe jeste da se stekne uvid u naj{irestrukture MO i G[ Vojske Srbije, a i part-nera iz preduze}a odbrambene industrijesa proizvodnim programom i tehnolo{kimmogu}nostima inostranih partnera, radiopremawa Vojske Srbije visokosofistici-ranim sredstvima NVO, ali i ostvarewamogu}e proizvodne kooperacije oblastiproizvodwe tih sredstava za potrebe Voj-ske Srbije, i tre}ih tr`i{ta.

Imaju}i u vidu poznate i pre vi{e go-dina zapo~ete procese reformi VojskeSCG, danas Vojske Srbije, u smislu wenetehni~ke, tj. kvalitativne modernizacije, auz kvantitativnu racionalizaciju, jasno jeda }e izlo`ba Partner po~eti da privla-~i ve}i broj inostranih preduze}a proiz-vo|a~a slo`enih sredstava NVO iz Evro-pe i Amerike, a sve radi direktnog opre-mawa Vojske visokoslo`enim sredstvima,uz maksimalno ostvarqiv nivo u~e{}a od-brambene industrije Srbije. Takva te`waje, svakako, u saglasnosti sa unapre|iva-wem tehni~ko-tehnolo{kog nivoa odbram-bene industrije, {to opet zavisi upravood na{e zajedni~ke sposobnosti da se u na-rednom periodu prilagodimo i uspe{noodgovorimo na sve slo`enije zahteve tr-`i{ta.

U Jugoimportu se nadaju da }e Part-ner postepeno prerasti u izlo`bu sa pre-ovla|uju}om nacionalnom orijentacijom ipostati zna~ajna regionalna izlo`ba od-brane.

Odr`avawe sajamske manifestacijePartner 2007 vremenski se poklapa saproslavom 58 godina rada Jugoimporta –SDPR, pa }e na sajmu taj doga|aj biti pri-godno obele`en.

Aleksandar LIJAKOVI]

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Protivoklopni sistem vo|ene rakete „bumbar”

Page 37: 042 Odbrana

37

sti. Video-prezentacije }e u su{tini bitisektorske i obuhvati}e detaqnije predsta-vqawe najva`nijih laboratorija, delatno-sti, usvojenih metodologija i zapise sa la-boratorijskih i poligonskih ispitivawasredstava iz razvoja. VTI raspola`e sa30 ve}ih laboratorija, od kojih su neke je-dinstvene u zemqi, a neke od wih prevazi-laze nacionalne potrebe i imaju me|una-rodni zna~aj. To su laboratorije za ekspe-rimentalnu aerodinamiku, eksperimental-nu modalnu analizu, analizu signala i ba-lansirawe, eksperimentalnu ~vrsto}u,specijalna merewa u naoru`awu, ispiti-vawe raketnih motora na ~vrsto gorivo,ispitivawe eksplozivnih materijala, HILsimulaciju i telemetrijska merewa, iner-cijalne senzore, nuklearnu i hemijsku za-{titu, analizu toksi~nih hemikalija, elek-tromagnetsku kompatibilnost, optiku i op-toelektroniku, TV vo|ewe, ispitivawe go-riva i maziva, ispitivawe vozila, prime-wenu spektrofotometriju, polimerne ma-terijale i za{titu od korozije, metalne

VOJNOTEHNI^KI INSTITUT

Vojnotehni~ki institut, prva i najve}avojna nau~noistra`iva~ka ustanova uSrbiji, koja se 60 godina bavi istra-`ivawem i razvojem novih sredstava

naoru`awa i vojne opreme (NVO) za svevidove Vojske Srbije i modernizacijom po-stoje}ih, ove godine u~estvuje na sajmu nao-ru`awa i vojne opreme (NVO) Partner2007. u okviru {tanda Ministarstva od-brane. S obzirom na zna~aj, broj i veli~i-nu eksponata, toj ustanovi je pripao zaistazapa`en prostor – oko 100 kvadratnih me-tara.

Partner 2007, kao i prethodni saj-movi (odr`ani 2004. i 2005), nema komer-cijalni zna~aj kakav imaju veliki sajmoviovog tipa u svetu. To je manifestacija kojase nadgra|uje i u perspektivi bi trebaloda dobije regionalni zna~aj, a u okviru to-ga i ve}i komercijalni zna~aj. Zbog toga jei nastup VTI na prethodnim sajmovima, a ina ovom sajmu, usmeren pre svega na pre-zentaciju razvojnih projekata, mogu}nostiInstituta i kontakte sa zainteresovanimpartnerima, u meri koliko to uspeju daostvare. Za tu svrhu bi}e prikazane i dvevideo-prezentacije.

Prva podrazumeva predstavqawe VTIu naj{irem smislu – od osnivawa daleke1948. godine, rada na zadacima istra`i-vawa i razvoja NVO, osnovnim delatnosti-ma koje se neguju u VTI i na laboratorij-skim kapacitetima kao bazi iz koje je pro-isteklo i verifikovano vi{e od 1.300

sredstava NVO usvojenih u naoru`awe Voj-ske (u VTI je, u procentima, razvijeno 75odsto sredstava kojim je naoru`ana VojskeSrbije, a vi{e od 90 odsto proizvoda na-{e vojne industrije nastalo je u wegovimprojektnim biroima i laboratorijama). Usvetu i zemqi prepoznatqivi su savreme-ni tenk sa sistemom za upravqawe vatromM 84AB, oklopni transporter, klasi~na iraketna sredstva za protivoklopnu borbuna malim, sredwim i velikim daqinama,klasi~ni i raketni sistemi za protivva-zdu{nu odbranu, samohodni vi{ecevni ba-ca~i raketa plamen, ogaw i orkan, {kol-ski i borbeni avioni jastreb, orao i ga-leb, vi{e tipova nevo|enih vazduhoplov-nih raketa, mornari~kih mina, i drugo.

Zahvaquju}i kvalitetnim istra`iva~-ko-razvojnim kapacitetima i dostignutomnivou znawa i iskustva, VTI je uspe{norazvio odre|ena sredstva za potrebe dru-gih armija, u~estvovao u koncipirawu i re-alizaciji zajedni~kih razvojnih projekatai znatno doprineo u prenosu odre|enihvojnih tehnologija u druge zemqe.

Istra`ivawem i razvojem novih sred-stava naoru`awa osvojena je proizvodwavi{e savremenih materijala i tehnologija{ireg zna~aja i ostvarena saradwa s dru-gim nau~noistra`iva~kim ustanovama i fa-kultetima u zemqi i inostranstvu.

Drugi filmski zapis ukratko }e pred-staviti aktuelne projekte na kojima VTIradi ili je rad zavr{io u bliskoj pro{lo-

S A R A N I J I H S A J M O V A

Vojnotehni~ki institut je na prvomsajmu naoru`awa i opreme – Partner2004 (odr`anom pod pokroviteqstvomVlade Republike Srbije i Ministarst-va odbrane SCG, a u organizaciji Beo-gradskog sajma), izlo`io oko 50 ekspo-nata u obliku modela i prototipova.Najzna~ajniji eksponati su bili: samo-hodni top haubica 155 mm NORA-B52,protivoklopni raketni sistem bumbar,prenosni sistem za identifikaciju kre-tawa PRESEK, univerzalni modem, in-tegrisani opti~ki ni{an dnevni DINM-21 i no}ni optoelektronski, vi{eka-nalni telefonski ure|aj DMG, automat9 mm para M97 i familiju municije5.56 mm M21. Na tom sajmu je VTI do-bio nagradu Beogradskog sajma za izlo-`beni eksponat – samohodni top-haubi-ca 155 mm NORA-B52, a ~iwenica je daje Institut razvijao ~etiri od pet na-gra|enih eksponata na sajmu, koje su re-alizovale privredne organizacije SCG.

I na drugom po redu Partneru,odr`anom februara 2005, VTI je pri-kazao vi{e od 30 eksponata, modela iprototipova. Posebno zanimawe iska-zano je za izvi|a~ku bespilotnu leteli-cu IBL-2000, laserski vo|enu bombu,raketu vazduh–zemqa grom-B, vi{eka-nalni telefonski ure|aj DMG, in`iwe-rijsko borbeno vozilo muwa, elektroa-gregat ADP-100.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

In`iwersko borbeno vozilo „muwa”

Page 38: 042 Odbrana

15. jun 2007.

materijale, hidroakustiku, fizi~ko-teh-ni~ka merewa, ispitivawe ure|aja u uslo-vima okoline, nuklearnu radiometriju idozimetriju, prototipove i dr.

Najve}i broj eksponata koji }e biti iz-lo`en na sajmu prakti~no je ve} pripre-mqen. Deo tih eksponata VTI je ranije izla-gao, deo, kao poseban oblik poslovne sa-radwe, ustupaju Jugoimportu – SDPR za iz-lagawe na svetskim sajmovima (na kojimaVTI nema mogu}nosti da se pojavquje), a deonovih eksponata je u zavr{nim fazama pri-preme. Tako }e na Partneru 2007. biti iz-lo`ena poznata sredstva koja su ranije iz-lagana, a koja ulaze u zavr{ne faze razvo-ja: laserski vo|ena bomba, protivoklopniraketni sistem bumbar, modifikovana ma-qutka sa novim bojnim glavama, automat 9mm, minobaca~ velikog dometa 120 mm, op-toelektronska oprema vojnika pe{adije, ne-kontaktna na dno polo`ena mina MNLP-M90, i dr. Osim pomenutih sredstava, na saj-mu }e biti izlo`en i deo eksponata kojiprestavqaju elemente slo`enih sredstava isistema, kao {to su: balisti~ki ra~unarkao element SUV-a artiqerijskih oru|a ve-likog dometa, TV-glava za samonavo|ewe,pogonska puwewa razli~itih projektila,ure|aj za za{titu tenkovskih motora od po-gre{nog startovawa, ure|aj za za{tituoklopnih vozila od eksplozije goriva i po-`ara i ure|aj za emulaciju kod brodskihSUV 9LV.

Na {tandu }e biti i eksponati kao{to su: kre{erni merni sistemi, maketamodernizovanog BRDM-a – vozilo vuk, unu-tra{we i spoqa{we aerovage, proste islo`ene ispitne epruvete za razli~ite vr-ste ispitivawa materijala. Poseban pro-stor je predvi|en za izdawa kao {to suNau~notehni~ki pregled, ~asopis koji dvegodine izdaju na engleskom jeziku i koji je

rangiran kao ~asopis od nacionalnog zna-~aja, te Tehni~ki informator i Nau~noteh-ni~ke informacije.

O~ekuje se da }e posebna pa`wa, idoma}e i me|unarodne javnosti, biti usme-

rena na sredstva koja se izla`u prvi put.To su: mini bespilotna letelica, sistemKORS, mera~ koordinata letelica, sistemza zvukometrijsko izvi|awe i radio goni-ometar za VVF/UVF opseg RGK 2/3.

Radi uspe{nog izvr{avawa navede-nih zadataka, ukupna nau~noistra`iva~kadelatnost obuhvata veliki broj primewe-nih istra`ivawa u svim tehni~kim obla-stima – vi{e od 20 specifi~nih podru~javojne tehnike. U institutu rade 22 doktorai 70 magistara i specijalista tehni~kihnauka i nau~nih disciplina zna~ajnih zaistra`ivawe i razvoj sredstava NVO.Dvadeset istra`iva~a VTI je s nau~nimzvawem, a wih petnaest se anga`uju kaopredava~i na fakultetima i visokim voj-nim {kolama u zemqi.

Za podr{ku zadacima op{tih i pri-mewenih istra`ivawa i razvoja sredsta-va NVO Institut razvija i koristi sop-stveni nau~notehni~ki informacioni si-stem.

Rafal iz unapre|enog „ogwa” - detaq sa zavr{nih ispitivawa TOC-a u Nikincima

Ispitivawe ga|awem modernizovanogtenka M-84

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 39: 042 Odbrana

TEHNI^KIOPITNICENTAR

{ki razvijenih zemaqa. Za potrebe ispi-tivawa i etalonirawa Centar je razvio25 laboratorija i jedan poligon – Nikin-ci (za slo`ena ispitivawa klasi~nog nao-ru`awa svih kalibara i zemaqskog raket-nog naoru`awa Kopnene vojske, Vazduho-plovstva i protivvazduhoplovne odbranei Re~ne mornarice), a poseduje i odgova-raju}i kadar –120 istra`iva~a sa viso-kom {kolskom spremom, od ~ega {est dok-tora nauka i 25 magistara tehni~kih nau-ka.

Gotovo sva sredstva NVO koja su zapotrebe opremawa Vojske osvajana iliuvezena u protekle tri i po decenije, is-pitana su u Centru. Oprema kojom raspo-la`e ta ustanova omogu}ava simulacijuuslova potrebnih za validno ispitivawei ocewivawe pre dono{ewa odluke ousvajawu sredstava i wihovom stavqawuna raspolagawe jedinicama Vojske. Na-ravno, posebna pa`wa se posve}uje ka-rakteristikama bezbednosti, ali svakosredstvo se ocewuje i prema nizu drugih

Tre}i put zaredom na sajmu NVOPartner na}i }e se i Tehni~ki opit-ni centar. To je vojna nau~noistra`i-va~ka ustanova u sastavu Uprave za

planirawe i razvoj General{taba VojskeSrbije, koja je osnovana marta 1973. go-dine. Ovla{}eni je organ Ministarstvaodbrane za ispitivawe sredstava NVOsva tri vida vojske, elektronskih i elek-tromehani~kih delova, komponenata, pro-cesa i rezervnih delova koji se osvajaju iza etalonirawe merne opreme, a nadle-`an je i za obuku i osposobqavawe prob-nih i opitnih pilota.

Osnovna misija TOC-a je da ispita ioceni kvalitet svih sredstava naoru`a-wa i vojne opreme, proizvedenih u zemqiili u inostranstvu, koja se uvode u naoru-`awe na{e vojske i slu`e za weno opre-mawe. Pored toga, u obavezi je da svimorganizacionim jedinicama Ministar-stva odbrane i Vojske obezbedi sledqi-vost merewa do na{ih nacionalnih eta-lona ili nacionalnih etalona metrolo-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Zna~ajna aktivnost opitnog centra je prezentacija vazduhoplova doma}e proizvodwe na me|unarodnim aeromitinzima

Page 40: 042 Odbrana

15. jun 2007.40

„Zastava – oru`je“, na{a najstarijafabrika oru`ja, postoji od 1853. godine.U svom proizvodnom programu ima komple-tan asortiman lova~kog, sportskog i oru`-ja za li~nu odbranu, ~ime se mo`e pohva-liti retko koja fabrika u svetu. Sa wenihproizvodnih linija izlaze i oru`ja i oru-|a namewena potrebama redovnog sastavaVojske SCG i specijalnih jedinica MUP-a,a zahvaquju}i tradiciji i dokazanom kva-litetu, kragujeva~ko oru`je je zastupqenona svim kontinentima sveta.

U saradwi sa Vojnotehni~kim institu-tom, ili samostalno, stru~waci te fabrikeosvojili su konstrukciju poluautomatske pu-{ke i familiju automatskog oru`ja „Zasta-va” (FAZ), nekoliko generacija snajperskihpu{aka (M.69, M76, M.91, M.93) i konstruk-ciju dalekometne 12,7 mm AMR pu{ke.Osvojena je i proizvodwa nove generacijedoma}ih automata (M.92), automatskog ba-ca~a granata M.93, a ve} dugo se i na{iro-ko pri~a o pu{ci M-21 u kalibru Natoa.

Kompanija „Sloboda” iz ^a~ka, odosnivawa 1948. godine, posluje kao dr-`avno, odnosno vojno preduze}e. Asorti-man proizvoda te kompanije broji oko 150artikala i ima naj{iri vojni proizvodni

PRVA ISKRA – NAMENSKAKompanija „Prva iskra – namenska

a. d.” osnovana je 1939. godine na starimpogonima kompanije „Vistad” , a 1946.startovala je prva proizvodwa TNT-a.Nalazi se na 25 km od Beograda i pred-stavqa jedino preduze}e doma}e odbram-bene industrije koje se bavi proizvod-wom, razvojem, regeneracijom i prodajomvojnih i civilnih (komercijalnih) eksplo-ziva. Wihovi proizvodi nameweni su gra-nama privrede koje koriste eksplozivekao {to su rudarstvo, industrija nafte igasa, industrija za preradu metala, putnaindustrija, te proizvo|a~ima minsko-eks-plozivnih sredstava i privrednih eksplo-ziva.

„Prva iskra” ima sopstvene tehno-logije za proizvodwu razli~itih tipovavisoko brizantnih eksploziva kao {to su:TNT, HMX, RDX, PETN, i wihovih kompozi-cije, sa licencom za izvoz proizvoda itransferom tehnologija po principu kqu~u ruke. Svojevremeno je na izvozu tehno-logija ta fabrika ostvarivala zarade odnekoliko desetina miliona dolara, dok jeprodaja eksploziva donosila vi{estrukove}e prihode.

Proizvodwa pentrita, heksogena ioktogena prekinuta je nesre}om koja sedogodila pro{le godine, a obnavqawemglavnog objekta za proizvodwu najtra`e-nijeg eksploziva dana{wice – oktogena,koji se koristi za proizvodwu raketnihsistema, otvorile bi se perspektive zaizvoz. U svetu ga proizvodi samo nekoli-ko zemaqa, a u ovom delu Evrope niko.

takti~ko-tehni~kih zahteva i karakteri-stika: od kvaliteta tehni~ke dokumenta-cije, preko funkcije u svim predvi|enimeksploatacionim uslovima upotrebe, pasve do pogodnosti za upotrebu, kompati-bilnosti, unifikacije, trajnosti i drugihparametara integralnog tehni~kog obez-be|ewa.

Centar je svoje iskustvo na poslovi-ma ocewivawa usagla{enosti sredstavaNVO preneo i na poslove ispitivawa isertifikacije tehni~kih proizvoda kojise koriste na civilnom tr`i{tu, aliuglavnom na specifi~ne tehni~ke proiz-vode za ~iju sertifikaciju nije postojalosertifikaciono telo u Republici Srbiji(protivpo`arne aparate, {lemove za za-{titu u industriji i vatrogasne {lemove,za{tite opasa~e, itd). Realizuju}i poslo-ve sertifikacije i potvr|uju}i, sertifi-kacionim ispitivawem i naknadnim nad-zorom, usagla{enost proizvoda sa po-stavqenim zahtevima, TOC obavqa zna-~ajnu ulogu u procesu obezbe|ewa tr`i-{ta Republike Srbije kvalitetnim sred-stvima za za{titu, odnosno bezbednostgra|ana. Sertifikacija predstavqa do-datnu vrednost proizvoda, pa je ovaj pro-ces od velikog zna~aja i za proizvo|a~ei distributere sredstava.

Deo poslova ova ustanova obavqaprema sklopqenim ugovorima, kao {to suve} postoje}a dva sa Republi~kom agenci-jom za telekomunikacije (RATEL) – o kon-troli uskla|enosti telekomunikacionihmre`a, sistema i sredstava sa propisa-nim standardima i normativima i ispi-tivawu i merewu u postupku tehni~kogpregleda radio-stanica. Tehni~ki opitnicentar je priznata ispitna in-stitucija od Srpskog registrabrodova JUGOREGISTAR za me-rewa niza fizi~kih veli~ina.

Prete`nu delatnost Cen-tra ~ine primewena i razvojnaistra`ivawa u oblasti utvr|i-vawa novih metoda, kriterijumai postupaka ispitivawa, etalo-nirawa, kontrolisawa NVO. Toje za sada jedina ustanova Mi-nistarstva odbrane i General-{taba Vojske Srbije koja jeakreditovala svoje ispitne imetrolo{ke laboratorije.

Na Partneru 2007. TOC}e predstaviti atraktivne vi-deo zapise kojima su zabele`e-na ispitivawa slo`enih siste-ma NVO. A posetioci }e mo}ida vide koji put prolazi vojnatehnika pre nego {to do|e u je-dinice.

Foto dokumentacija Tehni~kogopitnog centra

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 41: 042 Odbrana

41

tet svih proizvoda, zatim proizvodwa sa-gorivih elemenata i dodatni program na-menskih i komercijalnih tipova nitroce-luloze, aduti su za daqi uspe{an plasmanwihovih proizvoda u svetu.

Osnovni vojni programi te fabrikerade se po me|unarodnim standardima MIL,GOST i STANAG, a preduze}e je vlasniksertifikata kojim se potvr|uje da je sistemmenaxmenta kvalitetom proveren i usagla-{en sa standardima kvaliteta JUS ISO9001:2001. Taj sistem menaxmenta kvalite-tom odnosi se na nitrocelulozu, celuloid iproizvode od celuloida, rastvara~e, baru-te, barutna puwewa, sagorqive elementeza municiju 125 i 155 milimetara.

INDUSTRIJAKABLOVA„Industrija kablova

Jagodina” (FKS) osnova-na je 1947. godine a sa re-dovnom proizvodwom otpo~ela je 1955. go-dine. Danas je to Holding preduze}e me{o-vite svojine. Najve}i je doma}i proizvo|a~kablova, kablovskog pribora, konektora,kablovskih setova i prikqu~aka. Zna~ajnideo svoje proizvodwe plasira na inostra-no tr`i{te.

Proizvodi sa imenom ove firme na-{li su primenu u vi{e od 80 zemaqa sveta.Za kvalitet svojih proizvoda Industrija ka-blova poseduje vi{e od 100 atesta – ser-tifikata koje su izdale inostrane institu-cije iz Rusije, [vedske, Francuske, Nema~-ke, Holandije, Austrije, SAD, Kanade.

Proizvodni program FKS sadr`i vi-{e od 20.000 razli~itih proizvoda. Oni sestalno usavr{avaju a uvode se i novi. Pro-izvodi jagodinske fabrike izra|uju se pre-ma svim poznatim svetskim standardima, a iprema posebnim zahtevima kupaca.

program. Samo je u proteklih deset godi-na u toj fabrici zabele`en najve}i raz-voj u istoriji – osvojila je 85 novih pro-izvoda.

Wen proizvodni program ~ine PAmunicija kalibra od 20 do 57 mm, avi-onska municija kalibra od 23 do 30 mm,tromblonske mine svih tipova, ru~ni ba-ca~ raketa kalibra 64, 90 i 120 mm, mu-nicija za automatske baca~e granata 30i 40 mm, artiqerijska municija od 76 do155 mm, upaqa~i svih tipova za sredst-va iz svog programa i za potrebe remon-ta municije. Proizvode specijalnu muni-ciju za policijski program, ve`bovnasredstva, izra|uju i prera|uju sme{e ieksplozive i drugo.

Kvalitet vi{e toj fabrici predsta-vqa sertifikat ISO9001.

Preduze}e „Milan Blagojevi} – na-menska”, Lu~ani, osnovano je 1949. godi-ne iskqu~ivo za vojnu proizvodwu. I da-nas je 80 odsto proizvodwe te fabrikeukqu~eno u vojni program, a samo 20 odstou civilni, ali sa jednom razlikom – 85 od-sto vojne proizvodwe izvozi se u vi{e od30 zemaqa sveta. Izvanredan proizvodniprogram, po~ev od klasi~nih do najsavre-menijih specifi~nih tipova baruta koji seproizvode po Wincesther Olin tehnologiji,uz me|unarodno priznat i proveren kvali-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 42: 042 Odbrana

P R V AP E T O L E T K A– N A M E N S K AOsnovne delatnosti

Industrije hidraulike ipneumatike „Prva peto-letka – namenska a. d.” iz

Trstenika su konstrukcija, razvoj i proiz-vodwa razli~itih hidrauli~kih i pneu-matskih, servo komponenata i ure|aja zaavione, tenkove, borbena vozila (stajnitrapovi, pumpe, motori, cilindri, servo-pokreta~i, elektrohidrauli~ki servorazvodnici, agregati, zemaqska oprema)

15. jun 2007.

Holding korporacija Kru{ik osno-vana je davne 1937. godine, a dana{winaziv nosi od 1948. kada je od privatnefirme postala dru{tveno preduze}e.

Wegov osnovni program bila je iostala minobaca~ka municija i to u kom-pletnom asortimanu – razorna, dimna,osvetqavaju}a i ve`bovna municija. Po-sebno mesto zauzima namenska proizvod-wa sa visokokvalitetnim tehnologijamaraketnog programa, koji je godinama biookosnica razvoja preduze}a i izvoznihrezultata.

Danas se u „Kru{iku” proizvodesredstva NVO za sve vidove Vojske. Po-red minobaca~kog i raketnog programa,za potrebe Vazduhoplovstva osvojen jeve}i komplet piropatrona i raketnihmotora za katapultirawe pilotskog se-di{ta. U artiqerijskom programu preo-vladava proizvodwa artiqerijskih zrnasa upaqa~ima i topovskim kapislama, aod balisti~kih artiqerijskih raketaproizvode raketu plamen. Nedavno je taraketa unapre|ena i pod nazivom pla-men-D posti`e ve}i domet. U fabrici suosvojeni i proizvedeni i minobaca~kiupaqa~i, koji su unificirani za sve ka-libre mina.

I ova korporacija je uspostavila isertifikovala sistem menaxmenta i kva-liteta saglasno Standardu JUS ISO9001:2001 i SNO 9000/05.

za sve vidove vojske. U wihovom proizvod-nom asortimanu je i proizvodwa minoba-ca~a, vazdu{nih pu{aka, pu{aka za poli-ciju...

U „Prvoj petoletki” se, sem toga, re-montuju, odr`avaju i ispituju weni proiz-vodi i proizvodi drugih proizvo|a~a.

„Vatrosprem a. d.” proizvodi sve ti-pove vatrogasnih vozila za potrebe civil-nih i vojnih jedinica, a i vozila za ga{ewepo`ara, po`ara u industriji i na aerodro-mima. Do sada je u toj firmi proizvedenovi{e od 5.000 vozila svih vrsta i namenana {asijama Mercedes-Benc, FAP, IVECO,MAN, tatra, kamaz, zastava, Scammel, FA-UN. Pored toga, „Vatrosprem” je jedini is-poru~ilac vatrogasnih vozila za Vojsku jersu jedino ona zadovoqila izuzetno strogezahteve i uspe{no pro{la sva ispitivawavojne kontrole kvaliteta.

„Vatrosprem” proizvodi i cisterne zapitku vodu, za transport goriva i drugenadgradwe. Tako|e, u svom proizvodnomprogramu imaju protivpo`arnu opremu istabilne sisteme za ga{ewe po`ara.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 43: 042 Odbrana

SAND RA CORP I KO„Sandra Corpiko“ iz Po`arevca je fa-

brika obu}e koja proizvodi specijalnu imodernu mu{ku i `ensku obu}u, sa dnevnimkapacitetom od 500 do 700 pari. Najve}ikupci su MUP Republike Srbije i Vojska Sr-bije, a preko 50 odsto proizvodwe plasirase u izvoz.

„Iritel” je danas vode}a firma una{oj zemqi u oblasti istra`ivawa, raz-voja, proizvodwe i in`eweringa u tele-komunikaciji i elektronici. Tako|e, pro-izvodi radio-komunikacione sisteme, si-steme prenosa, komutacione sisteme ienergetsku elektroniku, a u okviru speci-jalnih programa vojne i radarske siste-me, te sisteme za elektronski rat. „Iri-tel” ima u svom sastavu Institut sa vi{eod dvadeset doktora i magistara nauka.

~iwe jo{ od osnivawa „Tigra” 1935. go-dine, a kao posebna organizaciona ce-lina „Tigar – Tehni~ka guma” d. o. o. po-stoji od 1966. Ta godina je zna~ajna potome jer prvi put otpo~iwu sa proizvod-wom lopti, najpoznatijem proizvodu naprostorima biv{e Jugoslavije. Nakontoga proizvodi „Tigar – Tehni~ke gume” d.o. o. nalaze svoje mesto u auto-industri-ji, rudarstvu i metalurgiji.

Preduze}e raspola`e {irokom pale-tom proizvoda – gumenih cevi specijalnenamene, gumenih cevi za hladwake motora,gumenih EPDM profila, pojaseve za auto-industriju, zatim materijala za obnavqa-we pneumatika, presovanih proizvoda,glina-metal proizvoda, lopti i sportskerekvizite, materijala za oblagawe mlino-va, proizvoda od reciklirane gume, gume-no-vazdu{nih amortizera i dr.

F A P K O R P O R A C I J A Pribojska FAP korporacija a. d.

najve}i je proizvo|a~ kamiona i autobu-sa u zemqi. Sa radom je po~ela 1953.kada je otpo~ela proizvodwa te{kih vo-zila po licenci SAURER-WERKE. Stalniminvesticionim ulagawima FAP je ospo-

sobqen za kapacitete od 10.000 vozila,a 1979. je zabele`ena kao rekordna go-dina jer je tada proizvedeno vi{e od7.000 vozila.

Primarni proizvodi FAP-a su vu~-na privredna vozila ukupne mase od 10do 32 tone i snage od 88 do 279 kW, asem kamina i autobusa proizvode i ka-mionske i poliprikolice, delove i pri-bor za motorna vozila, sve vrste zup~a-nika i pru`aju usluge iz oblasti metalo-prera|iva~kog zanatstva.

Svoje visoko mesto u privredi FAPje stekao zahvaquju}i dugogodi{woj osmi-{qenoj strategiji poslovawa, stalnim in-vesticijama i poboq{awem kvalitetaproizvoda i zapo{qavawem stru~waka.Uspe{nost kompanije najboqe se ogleda uizvozu proizvoda koji dose`u najudaqeni-je ta~ke sveta, a sara|uju sa svetskim kor-poracijama, me|u kojima su Mercedes, SA-URER-WERKE, SANOS, STEYR, CUMMINS...Od 2005. godine FAP u vozila ugra|ujeiskqu~ivo motore mercedes EU3 i CUM-MINS EU 3.

Na sajmu Partner 2007 ta fabrika}e predstaviti vozilo FAP 1118 4h4,koje se ispituje za vojne namene.

TECOMELECTRONICPoslovni sistem Tecom electronic iz

Beograda servisira, remontuje, usavr{avai proizvodi streli{nu opremu za Vojsku.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

TIGAR– TEHNI^KA GUMA„Tigar – Tehni~ka guma” d. o. o. iz

Pirota je proizvodno-uslu`ni deo Kor-poracije „Tigar” a. d. i zapo{qava ne-{to mawe od 300 radnika. Proizvodwaartikala iz programa tehni~ke gume po-

Page 44: 042 Odbrana

44

regionu i u grupi su 20 najve}ih izvozni-ka u Srbiji. Najvi{e izvozi u zemqeEvropske unije, od kojih je najve}e tr`i-{te Nema~ka, zatim Velika Britanija,Francuska...

U wihovom proizvodnom asortimanusu gumirana platna za {iru namenu, ma-skirne mre`e, filteri za pre~i{}avawevode i vazduha, hemijski detektor DHM-11B, za{titna odela, rukavice, ~arape,za{titne maske, kapuqa~e, za{titni{lemovi, {titnici, za{titne nao~are,respiratori, filtri, sredstva za detek-ciju i dekontaminaciju.

Za {iroku upotrebu, za za{titu re-spiratornih organa, u toj fabrici pro-izvode respiratore M-621, M-681, UR-2, PM-1 i druge, u kombinaciji sa filte-rima za specijalne namene i najve}e kla-se efikasnosti P3. Za za{titu respira-tornih organa i lica, izra|uju su za{tit-ne maske: M2, M2F, M2FV, panorama B-2G i de~ija maska MD-1.

Svi proizvodi Korporacije „Trajal”sertifikovani su po svetski poznatimstandardima i imaju „CE” oznake.

P R O I Z V O D W AM I L ED R A G I ]Privatna kompanija

„Proizvodwa Mile Dragi}“,osnovana 1985, proizvodi vojno-poli-cijsku za{titnu opremu, opremu namewe-nu zaposlenima u agencijama za F:T:O:,opremu za lov i ribolov i HTZ i PPZopremu. U ukupnom prometu proizvodaizvoz ~ini 70 odsto, a izvoze u vi{e od30 zemaqa sveta. Iz proizvodnog pro-grama izdvaja se proizvodwa balisti~keza{titne opreme. Me|utim, ni{ta maweatraktivni nisu ni proizvodni progra-mi: obu}e, ode}e, mobilna oprema zasme{taj...

Vizija kompanije je da postane liderproizvodwe vojno-policijske opreme uEvropi. Za to je garancija sistem kvalite-ta. Briga za kvalitet je zastupqena u svimfunkcionalnim segmentima Kompanije – odupravqawa do operative. Procesi proiz-vodwe su u saglasnosti sa svetskim stan-dardima ISO 9001 i ISO 14000. Dobija-wem sertifikata TUF za kvalitet, kompa-nija je postigla svetsku reputaciju.

Kompanija „U~a interna-cional” d.o.o. ima tradicijudugu vi{e od 80 godina. Godi-nom osnivawa smatra se 1924.kada je „U~a” bila uslu`no-za-natska radionica za ~i{}ewei fazonirawe {e{ira. Pro-{irewem delatnosti i uvo|e-wem ma{ine za proizvodwu {e{ira i be-reta, fabrika poprima karakter industrij-ske proizvodwe. Zahvaquju}i dugogodi{wojtradiciji u ovoj proizvodwi i veoma pa-`qivom negovawu, o~uvawu i razvijawu po-sebnog majstorskog kadra, firma je dosti-gla visok kvalitet i renome i na osnovu to-ga zna~ajne pozicije na doma}em i inostra-nom tr`i{tu.

Godi{we koli~ine isporu~ivanih be-retki inostranim kupcima (do uvo|ewa eko-nomskih sankcija na{oj zemqi) kretale suse od 300.000 do 400.000 komada, a nekiod najzna~ajnijih vojnih partnera bili suzemqe Natoa, UN, sve arapske zemqe, a ci-vilni partneri bili su: u Velikoj Britani-ji – Compton Webb, Marvelfairs Limited, CTCo, u Danskoj – Hotri-Lars Trier Hansen, u Ho-landiji – Hassing. Kupci wihovih beretkibili su i Francuska i Ruska Federacija.

Sredinom 2005. godine „U~a” je pri-vatizovan, te od jula kompanija posluje podimenom „U~a internacional” sa 100 odstou~e{}a privatnog kapitala. Proizvodnalinija je kompletno remontovana i po~elaje proizvodwa beretki visokog kvaliteta.Proizvode beretke (iz vojnog i civilnogprograma) i ka~kete od 100 odsto vunenogprediva i sa ugra|enim kvalitetnim mate-rijalima. Kvalitet materijala i gotovihbere kapa pod stalnom je kontrolom tek-stilnog instituta CIS iz Beograda.

Vojne beretke se proizvode iskqu~ivona osnovu dostavqenih uzoraka ili tehni~-ke dokumentacije koji se usagla{avaju sawihovim kontra uzorcima.

Korporacija „Trajal” iz Kru{evca jena{ poznati proizvo|a~ sredstava zaza{titu organa za disawe i tela, potomsredstva za pre~i{}avawe vode i vazdu-ha, pirotehni~kih sredstva, a poznati sui po gumama za teretna vozila i indu-strijske ma{ine. Najve}i su izvoznik u

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 45: 042 Odbrana

45

Kompanija „Orao“, sa sedi{tem u Bi-jeqini, Republika Srpska (BiH), proizvodii remontuje avionske motore. Rade za vojnoi civilno vazduhoplovstvo. Obavqaju re-mont i ispitivawe turbomlaznih motora,proizvodwu, monta`u i testirawe turbo-mlaznih motora i drugih sklopova i delovau oblasti vazduhoplovstva i ma{inske in-dustrije. Dizajniraju i proizvode opremuza testirawe, a i specijalne alate.

U okviru kompanije radi i Metrolo-{ka laboratorija, koju su nadle`ne insti-tucije ovlastile za metrologiju elektri~nihi neelektri~nih veli~ina.

VAZDUHOPLOVNIZAVOD„MOMA STANOJLOVI]”Duga tradici-

ja tog remontnog za-voda povezana je saosnivawem aero-planske radionicena Krfu 1916. go-dine. Brojne su de-latnosti kojoma sedanas Zavod bavi, aobuhvata remont, proizvodwu i usluge.

Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlo-vi}” remontuje nadzvu~ne letelice – MiG-21 i MiG 29, mlazne avione – supergaleb,galeb i orao, transportne avione (An-26,An-2), klipni avion utva-75, lake helikop-tere – gazela i Mi-2, transportni helikop-ter Mi-8. Zavod je osposobqen i za sve vr-ste remonta klipnih, turboelisnih i turbo-vratilnih pogonskih grupa OTO i dizel-mo-tora. Motori i reduktori za sve tipoveaviona i helikoptera, nakon opravke, is-pituju se na ispitnim stanicama, gde se do-bijeni rezultati najpre verifikuju i nakontoga ugra|uju na vazduhoplove. Kao motori,tako se i svi agregati i sklopovi vazduho-plova proveravaju, remontuju i ispituju. Tajdelikatan posao obavqa se u specijalizo-vanim odeqewima uz pomo} visokostru~nogkadra i pomo}u savremenih ure|aja, od ko-jih je veliki broj proizvod samih stru~wakaZavoda.

Pored remonta vazduhoplova, motorai protivvazduhoplovnih sredstava, Zavodremontuje i sva ostala vazduhoplovnoteh-ni~ka i tehni~ka materijalna sredstva zavazduhoplovstvo i protivvazdu{nu odbra-nu, kao {to su sredstva za opslu`ivawe va-zduhoplova, protivpo`arna sredstva, ci-sterne za gorivo, transporteri, elektro-

FLUID UTVA AD je proizvo|a~ speci-jalnih autocisterni za prevoz opasnih ma-terija – za snabdevawe gorivom aviona,helikoptera, tenkova, te pumpno-mernihagregata za puwewe vozila i prepumpava-we goriva.

„Zastava – kamioni” je dru{tvo saograni~enom odgovorno{}u za proizvod-wu i promet privrednih vozila. Proiz-vodwa privrednih vozila u „Zastavi” po-~ela je pred Drugi svetski rat, kada jeproizvedeno 400 kamiona firme CHE-VROLET za potrebe jugoslovenske vojske.A po~ev od monta`e 162 terenska vozilamarke WYLUS (od 1953. godine) pa do da-na{wih dana, razvijala se proizvodwaprivrednih vozila.

Od 2001. godine, posle transfor-misawa i konsolidacije Grupe Zastava,„Zastava – kamioni” posluju u sastavi

novoformiranog holdinga „Zastava – vo-zila”. Preduze}e je od 2001. sertifiko-vano prema standardu JUS ISO 9001. Uwegovom proizvodnom programu nalazese dve game proizvoda – vozila korisnenosivosti od 1,2 do 5 tona koja pripada-ju klasi lakih dostavnih vozila (NET TUR-BO RIVAL), i vozila sredwe klase u ukup-noj masi do 8,2 tone (GAMA EURO ZETA).

Pored osnovne delatnosti – proiz-vodwe novih kamiona, u tom preduze}upopravqaju kamione i specijalna vozilasa nadgradwom iz svog proizvodnog pro-grama na industrijski na~in.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 46: 042 Odbrana

`en sistem odr`avawa ubojnih sredstava– od ispitivawa i pra}ewa stawa do ge-neralnog remonta, po~ev{i od municijeza li~no naoru`awe, preko artiqerijskemunicije svih kalibara i mina svih vr-sta, do nevo|enih raketa za vi{ecevnelansere. Kontrolnim ispiti-vawima i ispitivawa hemij-ske stabilnosti baruta, u Za-vodu se nadzire i kvalitet us-kladi{tenih ubojnih sredsta-va, te se na osnovu dobijenihrezultata predla`u i reali-zuju sva tri nivoa wihovogodr`avawa.

Kragujeva~ki remonteriizra|uju i remontuju drvnu am-bala`u za ubojna sredstva isaniraju mesta masovnih eks-plozija – ra{~i{}avaju i uni-{tavaju opasna ubojna sred-stva. Sticajem okolnosti, od1999. godine bili su anga`o-vani na skoro svim zna~ajni-jim sanacijama mesta masov-nih eksoplozija i uklawawaposledica od tih eksplozija.

U wihovom zavodu izra-|uju se alati i ure|aji za odr-`avawe ubojitih sredstava,kompletnih tehnolo{kih lini-ja, obavqa se prenos tehnolo-gija i omogu}uje stru~na pomo}i nadzor. Ujedno, pru`ajuusluge prevoza i skladi{tewaubojnih sredstava. U toj usta-novi projektovani su i izra-

|eni pokretna municijska radionica zaodr`avawe klasi~ne municije PMR M85i in`ewerijski komplet za minirawe irazminirawe KMR-3, a u saradwi sa VTIizra|ena je jedinica generatora gasa 155 mm HE ERFB-BB.

centrale i elektroagregati, elektropokre-ta~i, sredstva raketne tehnike, zemaqskanavigaciona sredstva, itd. Remont vazduho-plova podr`avaju sofisticirani kompju-terski programi, pomo}u kojih stru~waciZavoda, u konstruktorskim i tehnolo{kimbiroima vrlo brzo i precizno konstrui{upotrebne delove.

U oblasti proizvodwe, kao podr{keremontu, izra|uju gumeno-tehni~ku robu odgume ili kombinacije materijala guma-me-tal, a u okviru ma{inske obrade izra|ujurezervne delove od metala i drugih mate-rijala. Zavod je u mogu}nosti da proizvodidelove i sklopove od kompozitnog materi-jala, a izra|uju i alate za oblikovawe de-lova od akrilnog stakla i polikarbonata.

Osim za potrebe VS, „Moma” radi iza civilni sektor u zemqi i svetu. U toj usta-novi izvodi se specijalisti~ka obuka i doo-buka kadra u vazduhoplovno-tehni~ka zani-mawa, transferi{e tehnologija u oblastivazduhoplovne industrije, i drugo.

TEHNI^KIREMONTNIZAVODKRAGUJEVACTehni~ki remont-

ni zavod Kragujevacjeste specijalizovana,savremeno opremqe-na vojna ustanova, sa visokorazvijenomtehnologijom remonta i proizvodwe mu-nicije, municijskih elemenata i drugihubojnih sredstava. Ima potpuno zaokru-

46

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 47: 042 Odbrana

T E H N I ^ K I R E M O N T N I Z A V O D ^ A ^ A KTehni~ki remontni zavod iz ^a~ka je vojnodohodovna ustano-

va ~ija je osnovna delatnost tehni~ko odr`avawe i generalni re-mont sredstava borbene tehnike, ukqu~uju}i i odgovaraju}e siste-me koji joj pripadaju, agregate i ure|aje. TRZ proizvodi i rezervnedelove za potrebe remonta borbenih sredstava, specijalne alatei specijalne nadogradwe vozila. Sem toga, pru`a usluge ma{in-ske i termi~ke obrade, galvanske za{tite, regeneracije delova,opravke i verifikacije mernih sredstava i tehni~kog pregledaradio-stanica. U toj ustanovi obavqaju se i poslovi in`eweringana projektovawu objekata za remont sredstava KoV i osvaja pro-izvodwa rezervnih delova. U Remontnom zavodu se, tako|e, kon-vertuju i modernizaciju sredstava Kopnene vojske.

U saradwi sa Jugoimportom – SDPR i Vojnotehni~kim isti-tutom, na ovogodi{wem Partneru TRZ }e predstaviti modifi-kovani tenk M84A, univerzalno in`ewerijsko vozilo muwa, do-bijeno konverzijom tenka T-55, i borbeno vozilo vuk, nastalokonverzijom oklopnog automobila BRDM-2.

47

MTT INFIZ je preduze}e za mikrotalasnu tehniku, sadugogodi{wim iskustvom u opravci, remontu, redizajnu i pro-jektovawu sofisticiranih vojnih i civilnih sistema, na poquenergetske elektronike, analogne i digitalne elektronike,laserske tehnike, ma{instva, meteorologije. Za vojne potre-be proizvodi digitalne radarske pokaziva~e, radarske kon-zole, lasere, a specijalizovani su za remont, servis i odr-`avawe odre|enih radarskih sistema, te modernizaciju pod-sistema raketnog sistema neva.

Osnovni program MTT-INFIZ je remont, odr`avawe iservis radara AN/TPS 70, AN/TPS 63 i serije S600, moder-nizacija podsistema raketnih sistema SAM-3 i SAM-6, proiz-vodwa univerzalnog digitalnog radarskog pokaziva~a, servisindustrijske elektronike, prodaja termovizijskih i no}nih ka-mera, servis i odr`avawe meteorolo{kih radara Mitsubishi,prodaja, servis i odr`avawe meteorolo{kih stanica, servisi odr`avawe elektronike za medicinske ure|aje, proizvodwalasera i lampi puwenih plemenitim gasovima, te seta u~ilaza osnovne i sredwe {kole.

Da bi svojim klijentima obezbedio brzu i kvalitetnuuslugu preduze}e usko sara|uje sa kompanijama i nau~nim in-stitucijama priznatim kod nas i svetu (kao {to su Institut zafiziku, Elektronski fakultet u Ni{u, Elektrotehni~ki fakul-tet u Beogradu, TOC, VTI, IRITEL…).

PR IMAHOSEAkcionarsko dru-

{tvo PRIMA HOSE a.d. Rubber industries, izBrvenika, proizvodigumena creva za sveradne pritiske. Svo-jim korisnicima nu-di {irok asortimanproizvoda koji po-krivaju norme (stan-darde): EN, DIN, SAE,GOST, JUS..., kako bizadovoqili {to zah-teva tr`i{ta. U wi-hovom proizvodnomasortimanu nalazese hidrauli~na i in-dustrijska creva,spiralna industrij-ska creva, tehni~kigasovi, a okrenuti sui automobilskoj in-dustriji.

Wihova gumenacreva se danas {iroko primewuju u skoro svim granama industri-je, gra|evinarstvu, brodogradwi, rudarstvu, poqoprivredi, {iro-koj potro{wi... Gumena creva su namewena za uqa, naftu i naftnederivate, komprimovani vazduh, vodu i neagresivne te~nosti, ras-hladne te~nosti, hemijska sredstva, prehrambene fluide, peskira-we, ko~ione ure|aje... Sve vrste creva spoqa mogu biti za{ti}enatekstilnim nitima, pocinkovanim ili prohrom ~eli~nom `icom,bezalkalnim staklenim vlaknom ili azbestom kao za{tita od me-hani~kih o{te}ewa ili visoke temperature.

Na Partneru }e izlagati u grupi Oprema i naoru`awe vozi-la, vazduhoplova i plovila.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 48: 042 Odbrana

15. jun 2007.48

„Ei Opek“ a.d. iz Ni{a, kao akciona-rsko dru{tvo za istra`ivawe, razvoj iproizvodwu optoelektronskih komponena-ta, pored osnovne delatnosti, pru`a uslugeiz oblasti elektronike i telekomunikaci-ja. Tako|e, proizvodi regulatore i mera~e,opti~ke enkodere, foto}elije, vremenskereleje svih tipova, kontrolore raznih pro-cesa po zahtevu, prenaponsku za{titu za te-lekomunikacionu opremu, procesorske ure-|aje iz oblasti medicine.

Za vojsku proizvode elektronski tem-pirni upaqa~, detektor kumulativnog mlazaDTK, ure|aj za elektronsko okidawe zaLRSV 128 mm plamen-S, ure|aj za tempi-rawe i proveru pripale raketa orkan,ogaw i grad, upravqa~ku kutiju UK12, detek-tor vibracija, kon~anice, ure|aj za tempi-rawe elektronskog tempirnog upaqa~a zaartiqerijsku municiju i prenaponske za-{titne module.

P I K ASProizvodni pro-

gram kompanije „Pik-as“iz Austrije obuhvata re-leje, prekida~e za oba-rawe, grani~ne preki-da~e i mikroprekida~eza tenkove, avione, bro-dove i vozila posebne namene. Izra|uju isisteme termi~kog ozna~avawa, ozna~iva~eza kablove, cevi i PVC delove.

Grupa Tales – Thales group jeste vode-}i me|unarodni proizvo|a~ elektronike isistema za potrebe odbrane, svemirsketehnologije i sigurnosti, uz usluge servisai odr`avawa.

Grupa uporedo razvija civilnu i vojnutehnologiju, a sve s jednim ciqem – sigurno-sti qudi, svojine i nacija. Razvijaju}i glo-balnu mre`u istra`iva~a visokog nivoa,Tales nudi, bez premca u Evropi, mogu}no-sti za razvoj i primenu kriti~nih infor-macionih sistema.

Grupa Tales zapo{qava 70.000 qudiu 50 zemaqa i pro{le godine ostvarila jezaradu ve}u od 10,3 milijardi evra.

CO vojnih vozila za program specijalnihvojnih vozila. „Dumida“ prera|uje i dora-|uje vozila, a i autobuse za specijalne na-mene (prevoz policije i vojske). Sem toga,obavqaju sistemsku integraciju specijalnihvozila i nadgradwi.

DR NEMO d. o. o.iz Qubqane, jedno odvode}ih slovena~kihpreduze}a u oblastiatomske, biolo{ke i he-mijske detekcije i za-{tite jeste Dr Nemo. Ba-vi se detekcijom bojnih otrova, opasnihhemijskih, radiolo{kih i biolo{kih sup-stanci u prirodnoj sredini, ali i za{ti-tom od opasnih supstanci.

VESMONDFirma VESMOND

d.o.o. iz Beograda vi{eod 10 godina uspe{nose bavi zastupaweminostranih firmi, me-|u kojima vode}e mestozauzima „Magnopromet” iz Makedonije.Specijalizovana za uvoz i izvoz sofisti-cirane vojne i policijske opreme.

Ujedno, VESMOND je generalni zastup-nik {vajcarske firme POLYTRONIC Interna-tional AG, koja se bavi proizvodwom opre-me (sve vrste meta) za trening u otvorenomi zatvorenom prostoru, nema~kog STEI-NER–OPTIK GmbH (renomiranog proizvo-|a~a opti~kih ni{ana i dvogleda), ameri~-kog NIGHTLINE, Inc. (Norhtrop Grumman,Raytheona i Insight Technology), izraelskogAZIMUTH Technologies Ltd. (integrisani si-stemi za navo|ewe i kontrolu), {vajcarskogDTS (Defence training systems sarl) – pop-up irotiraju}e mete i holandskog Thales Optro-nics.

Nezavisna grupa kompanija specija-lizovanih za elektroniku „Rohde &Schwarz“ ima vode}a re{ewa u oblasti-ma testirawa i merewa, telekomunika-cija, radio-monitoringa i radio-loka-cije, te sigurnih radio-komunikacija.

MMC GROUP„MMC Group” je proizvo|a~ i distri-

buter opreme za obezbe|ewe iz Slovenije.Upravo su patentirali i, multifunkcijski{tit za policiju i vojsku Shild Spitting Cobrasa dodacima kao {to su suzavac, marker,elektro{oker, sirena… Ujedno, distribu-teri su opreme za obezbe|ewe i policijuproizvo|a~a Le protecteur i Scorpion izFrancuske.

„Dumida d.o.o.“ je ovla{}eni distri-buter i zastupnik vozila i rezervnih delo-va firmi IVECO, Volvo i Peugeot za Slove-niju. Tako|e je i ekskluzivni zastupnik IVE-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 49: 042 Odbrana

49

Vojnogeografski institute (VGI) jeustanova Vojske Srbije koja se bavi nau~-noistra`iva~kim, razvojnim i proizvod-nim radom u oblastima geodezije, foto-grametrije, kartografije, geografskih in-formacionih sistema, kartografske re-produkcije i drugih geodisciplina. Delujeu sastavu Uprave za sistem logistike Sek-tora za materijalne resurse Ministar-stva odbrane. Osnovan je 5. februara1876. godine kao Drugo odeqewe Glavnog\eneral{taba Srpske vojske, a naziv Ge-

ografski institut dobija 1920. godine.Dana{wi naziv Vojnogeografski institutdatira od 1961. godine.

Ta ustanova je tokom 131 godinu po-stojawa dala ogroman doprinos svim na-cionalnim geodetskim radovima. A delat-nosti wenih stru~waka jesu primewenarazvojna istra`ivawa u oblastima geo-dezije, geofizike, fotogrametrije i da-qinske detekcije, kartografije, karto-grafske reprodukcije i izdava{tva, geo-grafskih informacionih sistema i kon-trole kvaliteta proizvoda i usluga. Re-zultate rada VGI prezentira u vidu raz-li~itih vrsta karata, planova, fotograf-skih dokumenata, astronomsko-geodetskih,geofizi~kih, alfanumeri~kih, statisti~-kih i drugih podataka, nau~no-tehni~kihpublikacija i dokumenata. Pored klasi~-nih, analognih proizvoda, u mogu}nosti suda korisnicima ponude i {iroku lepezudigitalnih proizvoda, za kojima postojisve ve}a potra`wa.

VE KOM GEOPrivatno preduze}e iz Beo-

grada VEKOM GEO od januara2000. jeste generalni zastupnik zaSrbiju, Crnu Goru i Republiku Srp-sku, firme Leica Geosystems AG(biv{eg WILD i Kern), vode}eg svet-skog proizvo|a~a geodetskih in-strumenata, geodetske opreme i si-stema za prikupqawe, obradu iprezentaciju geoprostornih poda-taka iz [vajcarske.

Osim nabavke instrumenata ipribora, preduze}e VEKOM, za rukovawesvim instrumentima iz Leica obezbe|ujeobuku, a imaju i ovla{ten licencirani

servis u Beogradu i pru`aju tehni~ku podr-{ku 24 sata. Izdaju sertifikate o isprav-nosti merila za instrumente svih proizvo-|a~a.

A K A D E M I J AT E H N I ^ K O GR O W E W A„Akademija tehni~kog rowewa“ pro-

izvodi, uvozi i prodaje opremu za rekre-aciju, profesionalno i tehni~ko rowe-we, a i vojnu opremu: ronila~ku, pado-bransku, pe{adijsku i opremu za speci-jalne operacije. Zastupaju firme OMG-Italy, OTS-USA, CIMSA-Spain, Instalaza-Spa-in, URO-Spain, Explorer-Italy.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 50: 042 Odbrana

V O J N O M E D I C I N S K AA K A D E M I J AI na ovogodi-

{wem Partneru bi-}e predstavqena Vo-jnomedicinska aka-demija. A na pitaweotkud oni tu – na sku-pu naoru`awa i voj-ne opreme, odgovorje kratak – kako sesredstva ratne teh-nike razvijaju, tako i lekari moraju daim pariraju tehnikama le~ewa i hirur-{kim zahvatima, jer se oni, izme|u osta-log, bave posledicama dejstva sredstvaNVO na qude.

Organizacija rada, stru~nost, na-u~ni rad i komfor Vojnomedicinske aka-demije, na{e najzna~ajnije medicinskeustanove, sa tradicijom le~ewa od1844. godine, dose`u nivo svetskihstandarda. Kroz klinike i ordinacijeVMA dnevno pro|e vi{e od 7.000 qudi.U toj ustanovi 3.200 zaposlenih le~evojne i civilne osiguranika, a otvorenaje i za strane dr`avqane, bez posebneprocedure. Godi{we se u VMA uradi vi-{e od milion laboratorijskih analiza,vi{e od 200.000 radiolo{ko dijagno-sti~kih procedura, oko 13.000 mawih ive}ih hirur{kih intervencija, prikupi iobradi vi{e od 10.000 litara krvi.

Ali VMA nije samo bolnica, ona jei rasadnik nau~nog i stru~nog kadra. Uwoj se organizuju poslediplomske studi-je iz oblasti medicine, farmacije, sto-matologije, biohemije, molekularne bi-ologije, veterine, fizi~ke hemije i psi-hologije. Pod krovom te ustanove odr-`avaju se mnogobrojni stru~ni i nau~niskupovi, a tu svoju bazu imaju i slu{ao-ci [kole rezervnih oficira.

Vojnogeografski institut posedujeopremu za klasi~an i GPS premer, geofi-zi~ki i geomagnetski premer, aerofoto-snimawe, fotogrametrijsku restituciju,kartografsku obradu, izradu digitalnihkarata i kartografsku reprodukciju. Awegovi stru~waci sara|uje sa brojnimorganizacionim jedinicama i ustanovamaVojske Srbije i civilnim institucijama.

Osnovni podaci o topografskim, pre-gledno-topografskim, op{tegeografskim,tematskim i reqefnim kartama i drugimpublikacijama koje izdaje Vojnogeografskiinstitut sadr`ani su u Informatoru okartografskim publikacijama, ali i naInternet prezentaciji Vojnogeografskoginstituta.

V O J N IM U Z E JVojni muzej je

osnovan Ukazom kne-za Milana Obreno-vi}a avgusta 1878.godine, a na predlogministra vojnog pu-kovnika Save Gruji}a. Prva muzejska po-stavka otvorena je 1904, povodom stogo-di{wice Prvog srpskog ustanka u okvirukrunidbenih sve~anosti kraqa Petra IKara|or|evi}a. Muzej je priredio veli-ki broj tematskih i studijskih izlo`bi,uredio vi{e memorijalnih kompleksa ispomen- soba, izdao vi{e monografija,tematskih i studijskih kataloga i drugihstru~nih publikacija. Osobita pa`waposve}ena je prikupqawu predmeta iformirawu studijskih zbirki.

Danas Muzej poseduje 30.000 pred-meta sistematizovanih u 12 zbirki. Mu-zej raspola`e i specijalnom bibliote-kom sa fondom od 15.000 naslova izoblasti istorije, istorije umetnosti,arheologije, muzeologije, i drugih srod-nih grana nauke, i sa vi{e od 5.000 ~a-sopisa. Na sajmu Partner 2007. pred-stavi}e deo tog blaga u posebnoj, za tupriliku osmi{qenoj postavci.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 51: 042 Odbrana

V O J N O F I L M S K IC E N T A RZ A S T A V A - F I L MZastava-film je jedina filmska ku}a

unutar Vojske Srbije. Postoji 59 godina.Za tu ku}u duge i bogate tradicije vezuje senekoliko zna~ajnih datuma. Datum koji seobele`ava kao Dan Zastava-filma – 14.novembar, poti~e iz 1948. godine, kada jeformirano odeqewe za proizvodwu fil-mova Jugoslovenske armije. Me|utim, isto-rija vojne kinematografije se`e mnogo du-bqe u pro{lost, skoro do samih po~etakafilma. Po ugledu na francusku vojsku, Vr-

V O J N A A K A D E M I J AVojna akademija

je jo{ jedna od stolet-nih institucija na{evojske. Osnovana jepre 157 godina. Tou~ili{te decenijama{koluje mlade ofici-re za odgovorne po-slove, a sem teorij-skih znawa oni imajuprilike da se obu~e i na sredstvima rat-ne tehnike kojima na{a vojska raspola`e,ali i da se obaveste o najnovijim dostig-nu}ima u svetu. Akademci su ukqu~eni i uispitivawa sredstava naoru`awa i vojneopreme, a na sajmu Partner 2004. mladistudenti su prikazali opremu i naoru`a-we koje }e nositi budu}i vojni profesio-nalci po modelu 21.

Na pro{logodi{wem Partneru Voj-na akademija je prvi put dobila svoj{tand. Iako mali, bio je izuzetno pose-}en. Na wemu su bili predstavqeni rezul-tati nekih nau~noistra`iva~kih projekatana kojima rade.

ku delatnost, Odsek za Internet prezenta-cije MO i VS, Likovno-grafi~ki odsek,Foto-centar i Odsek za op{te poslove.

Magazin „Odrbana” redovno izve-{tava o svim novinama u svetu tehnike,posebno ratne tehnike. A na sajmu }e No-vinski centar „Odbrana” predstaviti deosvoje novinsko-izdava~ke delatnosti.

N O V I N S K I C E N T A R

Novinski centar „Odbrana” je usta-nova u okviru Uprave za odnose sa javno-{}u Ministarstva odbrane Republike Sr-bije. Osnovna delatnost Centra jeste in-formisawe javnosti o funkcionisawu si-stema odbrane, radu Ministarstva i VojskeSrbije. Novinski centar „Odbrana” u svomsastavu ima Odeqewe za novinsko-izdava~-

hovna komanda Srpske vojske, koja se reor-ganizovala na Krfu, 1916. godine formi-rala je sopstvenu fotografsku i kinemato-grafsku slu`bu. Tim ~inom uspostavqena jeistorija na{e vojne kinematografije, kojatraje vi{e od osamdeset godina, i koja jeza~eta kao ~etvrta vojna kinematografija usvetu, odmah nakon francuske, ruske i en-gleske.

Od tada do danas u Zastava-filmu sustvarale brojne generacije sineasta. Bele-`ili su kamerom ne samo detaqe iz vojni~-kog `ivota ve} i sva dru{tvena i politi~kade{avawa. Wihove kamere na}i }e se i naPartneru 2007. i zabele`i}e, istorije ra-di, i taj zna~ajan doga|aj.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Page 52: 042 Odbrana

15. jun 2007.

Sreda, 27. jun 2007.

DAN PREZENTACIJA DOMA]IHPROIZVO\A^A NVO– grupacija Ministarstva odbrane

10,30-13,00 – Beogradski sajam, hala 3,sala za prezentacijePrikazi prijavqenih radova:

Ispitivawe terenskog automobila FAP1118 u uslovima eksploatacije – BiqanaVeqkovi}, Aleksandar Nikoli} i RadojeSpasojevi}

Ispitivawe sredstava li~ne balisti~keza{tite Miroslav \or|evi}, Zdravko Kne-`evi}, Stevan O`egovi}

Kvalitet NVO za potrebe MO i VS –Branislav Jaki}

Kvalitetom do poslovne izvrsnosti – Bo-{ko Dimitrijevi}, Jugoslav Radulovi}

Standardizacija u MO i VS – regulativa, aktuelnosti i pravci razvoja– Aleksandar Stefanovi}

13,30-14,00 – Beogradski sajam, hala 3,sala za prezentacijeTehni~ko-remontni zavod Kragujevac – pre-zentacija14,30-15,30 - Beogradski sajam, hala 3,sala za prezentacijeVesmond, Beograd, - prezentacija, BerndDewes, STEINER - Optik

^etvrtak, 28. jun 2007.

DAN JUGOIMPORTA – SDPR

11,00-11,30 – Beogradski sajam, hala 3sala za prezentacijePrezentacija Jugoimport – SDPR – mar-ketin{ka i razvojna strategija11,30-13,00 – Beogradski sajam, hala 3i izlo`beni prostor ispred hale

^etvrtak, 21. jun 2007.

11,00 Beogradski sajam, sve~ana sala naprvom spratuPres konferencija povodom 3. me|unarod-nog sajma naoru`awa i vojne opreme„Partner“

Utorak, 26. jun 2007.

11,00-11,15, Beogradski sajam, hala 3Sve~ano otvarawe sajma „Partner2007“11,15 – 12,15 – Obilazak sajamske postavke u zatvorenom i na otvorenomprostoru12,15 – 12,30 – Beogradski sajam – hala 3 – klub na galeriji Razgovor ministra odbrane Dragana[utanovca sa novinarima12,30-13,15 – hala 3 – klub na galerijiKoktel za goste, novinare i doma}ine13,30 – 14,00 – hala 3, sala za prezentacijePredavawe o reformama Ministarstvaodbrane – predava~: Du{an Spasojevi}, pomo}nik ministra za politiku odbrane 14,05 – 14,30 – hala 3 sala za prezentacijePredavawe o mestu i ulozi odbrambeneindustrije u reformama sistema odbra-ne –predava~: Ilija Pilipovi}, pomo}-nik ministra za materijalne resurse15,00-15,30 – hala 3 – sala za prezentacijeMogu}nost ispitivawa kvaliteta tehni~kih proizvoda u Tehni~kom opitnom centru Vojske Srbije15,35-16,00 – hala 3 – sala za prezentacijeVojnotehni~ki institut Beograd– aktuelni projekti – predava~ prof.dr Mladen Panti}, direktor instituta

52

K A L E N D A R D O G A \ A W A

Sajam naoru`awa Partner odr`ava se na Beogradskom sajmu, hala 3, od 26.do 29. juna. Okupi}e 60 izlaga~a. Prva tri dana bi}e otvoren za posete od 10 do17 ~asova, a posledweg od 10 do 19 ~asova. U `eqi da unapredi komunikaciju iz-me|u posetilaca i u~esnika te manifestacije, Beogradski sajam je pristupio re-gistraciji poslovnih posetilaca i organizaciji poslovnih sastanaka za u~esnikete smotre naoru`awa.

Registracija poslovnih posetilaca je obavezna prva tri sajamska dana, aposledweg je publici dozvoqena poseta uz kupqenu ulaznicu. Za poslovne poseti-oce ulaznica je i daqe popuwen i overen registracioni list koji }ete dobiti uovom broju magazina.

Oni koji `ele da saznaju ne{to vi{e o ovoj sajamskoj manifestaciji mogu daposete sajt www.sajamnaoruzanjapartner.com, a za one koji `ele da se informi{u osvim ostalim uslovima dolaska na Partner, parkirawu, ceni ulaznica i drugo,mogu da posete sajt. www.sajam.co.yu ili da pozovu telefone 011/2655-486,3615-298 i 2655-229.

Multimedijalne prezentacije, prikazisredstava i funkcionalne demonstraci-je u hali 3

Revolverski BG 40 mmFunkcionalni model familije baca~a

granata revolverskog 40 mmTakti~ka snajperska pu{ka 7.62h51Pu{ka 7.62h51 usavr{eni model pri-

kazan na Sajmu inovacija u BeograduFamilija prigu{iva~a Teleoptik na

pu{kama doma}e i strane proizvodwePrezentacija minobaca~a familije

M06, 60 mm sa dve du`ine cevi - novproizvod

ALAS raketni sistem za napad na ze-maqske ciqeve dometa 25 km (60 km)

TOMS multisenzorska opto-elektron-ska platforma

Komandno-informacioni sistem zaKoV

Artiqerijska, klasi~na i raketna mu-nicija velikog dometa

Sferi~ni baruti i modularna barut-na puwewa

Modularna pogonska grupa za tenkKomponente konstrukcije vazduhoplova

i raketa nosa~a programa ARIJANA (Ut-va, kooperacija u proizvodwi)

Izlo`beni prostor ispred haleNORA samohodno oru|e sa demonstra-

cijom radwi na vatrenom polo`ajuSredstva raketne artiqerijeSistemi PVOModernizacija i konverzija tenkova

Petak, 29. jun 2007.

DAN INOSTRANIH PROIZVO\A^A

11,00-12,30 Sve~ana sala upravnezgrade Beogradsko sajmaThales, Francuska – prezentacija komunikacione opreme i optronike15,00 – 16,00 – hala 3 sala za promocijeKonferencija za novinare, sumirawerezultata sajma i dodela nagrada i zahvalnica 19,00 – Zavr{etak sajma

Prilog uredileMira [VEDI] i Mirjana LUKI]

Page 53: 042 Odbrana
Page 54: 042 Odbrana
Page 55: 042 Odbrana

medicini, {kolovawu i zdravstvenom radui istakao da se u ovom trenutku tri lekarasrpskog vojnog saniteta nalaze na deveto-mese~nom {kolovawu u [angaju, dok se ko-lege iz Kine usavr{avaju na VMA.

[ef kineske delegacije general-ma-jor Ven Degang je istakao: „Postoji tradi-cionalna i prijateqska saradwa izme|usanitetskih slu`bi oru`anih snaga Srbijei Kine. Sanitetska slu`ba Vojske Srbijeima veliko iskustvo i znawa i mi smo do-{li da u~imo, ja~amo saradwu i razvijamoodnose izme|u dve vojske i dve sanitetskeslu`be”.

Na kraju posete gosti iz Kine obi{lisu ]ele-kulu, Medijanu i ni{ku Tvr|avu.

Z. M.

55

VOJNAAKADEMIJAPOMA@E VRHUNSKISPORTNa~elnik Vojne akademije Vojske Sr-

bije general-major Vidosav Kova~evi} raz-govarao je 11. juna u Sportskom centru tevisoko{kolske ustanove sa delegacijomsportista koju su predvodili generalni se-kretar Olimpijskog komiteta Srbije Pre-drag Manojlovi}, pomo}nik ministra spor-ta Dragan Atanasov i sportski direktorAtletskog saveza Srbije Dragutin Topi}.

Rukovodstvo Akademije predstavilo jegostima projekat kojim je vrhunskim sporti-stima omogu}eno da, uz poseban program obu-ke, koji je za wih propisalo Ministarstvoodbrane, tokom slu`ewa vojnog roka, nasta-ve da treniraju, koriste}i kapacitete savre-meno opremqenog sportskog centra. U jedi-nici koja se naziva „sportski vod” vojni roksu ve} odslu`ile tri generacije mladi}a.

General Kova~evi} je rekao da mladimsportistima koji ispuwavaju svoju patriot-sku du`nost Vojska `eli da omogu}i da senesmetano takmi~e i treniraju. On je na-glasio da Akademiji ove godine predstojiu~e{}e na Vojnim sportskim igrama u Indi-ji i da }e vojnici iz sportskog voda svakakobiti deo tima.

Sastanku je prisustvovao i Luka Ruje-vi}, dr`avni prvak u bacawu kugle koji jeizrazio `equ da vojni rok odslu`i upravou toj jedinici. Gosti su imali priliku darazgledaju sportske terene i dvorane u Voj-noj akademiji.

A. P.

GODI[WICA POGIBIJEGENERALA VELI^KOVI]APovodom osme godine od pogibije gene-

ral-pukovnika Qubi{e Veli~kovi}a, dele-gacija Vazduhoplovstva i PVO, koju je pred-vodio zamenik komandanta tog vida VojskeSrbije pukovnik Neboj{a \ukanovi}, polo-`ila je 1. juna venac na grob nekada{wegKomandanta RV i PVO u Malom Crqencu.

Ekipa Komande Vazduhoplovstva i PVOu~estvovala je i na Memorijalnom Fudbal-skom turniru „General Qubi{a Veli~ko-vi}”.

A. P.

HAP[EWE ZBOG SUMWEZA PRIMAWE MITAZbog osnovane sumwe da je izvr{io kri-

vi~no delo primawa mita iz ~lana 367. Kri-vi~nog zakonika Republike Srbije, u Beogra-du je zajedni~kim radom Vojnobezbednosneagencije i Vojne policije li{en slobode Ni-kola Vagi}, civilno lice na slu`bi u Vojnomodseku Beograd – 2.

Protiv Nikole Vagi}a je podneta kri-vi~na prijava i on je predat istra`nom sudi-ji Okru`nog suda u Beogradu, koji mu je odre-dio pritvor, saop{tila je Uprava za odnosesa javno{}u.

GR^KI VOJNI SVE[TENICI U BEOGRADU

P O S E T A D E L E G A C I J E C E N T R A L N E K I N E S K E V O J N E B O L N I C E

DOGA\AJI

VS, iskustva iz doskora jedine pravoslav-ne zemqe ~lanice Natoa, koja je u skladusa standardima Alijanse uvela sve{teni-ke u sistem odbrane.

Konkretni koraci po ovom pitawu uVojsci Srbije bi}e preduzeti nakon dono-{ewa zakona i potrebnih podzakonskihakata. Postoje}i zakon i Pravilo slu`bene dozvoqavaju upra`wavawe religioznihaktivnosti profesionalnim pripadnici-ma Vojske unutar vojnih objekata i u tokuvr{ewa du`nosti. A. P.

S

D

tudijska delegaci-ja Centralne vojnebolnice Narodnoo

slobodila~ke armije Ki-ne posetila je Vojnome-dicinsku akademiju i Voj-nu bolnicu u Ni{u radirazmene iskustava izme-|u zdravstvenih slu`bidve vojske.

Kinesku delegaciju,u kojoj su bili politi~kikomesar CVB general-major Ven Degang, zame-nik na~elnika general-major Ma Vanglan,zamenik na~elnika Centra za istra`iva-we potpukovnik ^en ^ian i profesoriDong Jiahong, Hou [uksun i Jao Jongming,primio je pomo}nik ministra odbrane zamaterijalne resurse Ilija Pilipovi}, a uNi{u su razgovarali sa komandantom Kop-nenih snaga general-potpukovnikom Mla-denom ]irkovi}em, zastupnikom na~elnikaUprave za zdravstvo pukovnikom dr Jova-nom Maksi}em, dekanom Medicinskog fa-kulteta prof. dr Milanom Vi{wi}em i~elnim qudima Vojne bolnice Ni{ potpu-kovnicima dr Slavi{om ]iri}em i dr Ne-boj{om \eni}em.

Po re~ima pukovnika dr Jovana Mak-si}a poseta kineske delegacije samo je jed-na od etapa u razmeni iskustava u klini~koj

vo~lana delegacija vojnih sve{teni-ka iz Gr~ke boravila je od 5. do 8. ju-na u Beogradu kao gosti Uprave za

qudske resurse General{taba Vojske Sr-bije. Osnovna tema razgovora tokom po-sete bila je uspostavqawe sve{teni~keslu`be i ispuwavawe religioznih potre-ba pripadnika na{ih oru`anih snaga.

Pukovnik Georgios Apostolakidis ikapetan Aleksios Istratoglou imali supriliku da prenesu najodgovornijim qudi-ma Odseka za moral J-1 General{taba

Page 56: 042 Odbrana

15. jun 2007.56

Mnogi }e re}i da je istorija ~ove~anstva pre svega istorija ratova i rato-vawa, ili da se izrazimo sveobuhvatnije, istorija oru`anih sukoba. Na-`alost, ova istorija je isto toliko i istorija ratnih zlo~ina, pre svegaprotiv onih najugro`enijih i najnemo}nijih u svakom oru`anom sukobu: `e-na, dece i starih, ali i ratnih zarobqenika i rawenika. Ratni zlo~ini su uvek pratili rat tokom istorije, ali zbog nepostojawa

sredstava za masovnu telekomunikaciju i drugih savremenih tehni~kih ure|ajakoji su nam danas dostupni, te{ko mo`emo sa sigurno{}u utvrditi wihovu ras-prostrawenost i masovnost. Ipak, ograni~enost ratnih sredstava i wihova ne-razvijenost uslovqavali su i teritorijalnu ograni~enost oru`anih sukoba, asamim tim su i navedene ugro`ene kategorije, pre svega civili, donekle bili po-{te|ene svih posledica rata.

Dvadeseti vek je doneo dramati~nu promenu na gore. Boji{te postaje ce-la teritorija jedne dr`ave, a granica izme|u fronta i pozadine potpuno ne-staje. Tokom Drugog svetskog rata prvi put broj poginulih civila znatno prema-{uje broj poginulih boraca zara}enih strana. Aktivnosti Organizacije ujedi-wenih nacija (OUN) na uvo|ewu odre|enih pravila ratovawa obavezuju}ih zaceo svet, kako bi se za{titila pre svega civilna populacija, nisu dale o~eki-vane rezultate. U savremenim oru`anim sukobima civilno stanovni{tvo u~e-stvuje u ukupnom broju poginulih sa vi{e od 90 posto, a vojnici ili borci samawe od 10 posto. Rodila se jedna nakazna logika direktno suprotna komplet-noj me|unarodnopravnoj za{titi `rtava rata, koja tvrdi da je legitiman vojniciq sve ono {to doprinosi ili mo`e da doprinese uspehu protivni~ke strane.Ako bismo ovu nakaznost doveli do wenog logi~nog kraja, ~ak bi i bebe u po-rodili{tima mogle da postanu legitiman vojni ciq jer }e jednog dana postativojnici.

U jo{ jednom poku{aju velikog dela ~ove~anstva da se ovakvom razvojudoga|aja stane na put i da se oru`ani sukobi kona~no zna~ajnije humanizuju,OUN je osnovala stalni Me|unarodni krivi~ni sud sa sedi{tem u Rimu, a ~la-nom 28. Rimskog statuta ovog suda uveden je institut komandne odgovornosti.

Princip komandneodgovornosti je uveden dabi se vojni i civilnirukovodioci u~iniliodgovornijim za postupkesvojih pot~iwenih i da biim aktivna uloga uspre~avawu ratnih zlo~inai gowewu u~inilaca bilajedan od te`i{nih zadatakatokom izvo|ewa operacija

RAT I MORAL

DR

U[

TV

O

K O M A N D N AO D G O V O R N O S T

Page 57: 042 Odbrana

Ovaj institut su preuzele u svoje krivi~no zakonodavstvo sve ze-mqe osniva~i i potpisnice statuta ovog suda, me|u wima i na{azemqa.

PODACI IZ ISTORIJE

Prvi poku{aji pozivawa na odgovornost de fakto vojnih koman-danata za zlo~ine koje su tokom oru`anih sukoba po~inile naoru`a-ne formacije pod wihovom kontrolom datiraju jo{ iz sredwevekovnograzdobqa, pa tako istorija bele`i da je izvesnom plemi}u Konradinufon Hohenstafenu su|eno u Napuqu 1268. godine, a da je 1474. godi-ne u gradu Brajzahu su|eno Peteru fon Hagenbahu – vojvodi od Burgun-dije, koji je na toj teritoriji bio vrhovni predstavnik okupacionihsnaga – guverner podru~ja ~ije su oru`ane formacije po~inile velikibroj ubistava i silovawa civilnog stanovni{tva. Optu`eni vojvodase branio da je samo slu{ao nare|ewa svog pretpostavqenog, ali jena kraju osu|en na smrtnu kaznu koja je nad wim i izvr{ena.

Iz [vajcarske je krajem 19. veka do{la i prva ideja i inicija-tiva za osnivawe jedne vrste me|unarodnog krivi~nog suda koji bisudio pre svega odgovornim komandantima za ratne zlo~ine, a pote-kla je od Gustava Mojniera, koji je bio zaprepa{}en ratnim zlo~i-nima koje je video u francusko-nema~kom ratu 1870/71. Ova i sli~-ne inicijative, mada nisu dovele do osnivawe jednog ovakvog suda,uslovile su prve poku{aje me|unarodnopravne regulative, pre svegau oblasti ograni~ewa upotrebe oru`ja do Prvog svetskog rata.

Na`alost, zara}ene strane u Prvom svetskom ratu, pre svegaNema~ka i weni saveznici, nisu se mnogo obazirale na postoje}ame|unarodnopravna ograni~ewa.Kraj ovog rata doneo je i prva su|e-wa visokim i to ne samo vojnim ruko-vodiocima za ratne zlo~ine, ali susudovi koji su osnovani za ova su|e-wa bili privremenog karaktera i bi-li su to sudovi pobednika protiv po-ra`enog. Nema~ki car Vilhelm Drugiizbegao je su|ewe pred sudom pobed-nika bekstvom u Holandiju i wenimodbijawem da ga izru~i.

Uskoro je Nema~ka pod priti-skom odr`ala niz su|ewa za ratne

zlo~ine protiv svojih ni`ih komandanata, poznatih kao „Lajpci{kiprocesi”, ali su oni osu|eni na sme{no male kazne. Odr`ana su isu|ewa u Francuskoj i Belgiji na osnovu Versajskog mirovnog ugovo-ra na kojima su neki nema~ki komandanti u odsustvu osu|eni na da-leko te`e pa i smrtne kazne zbog ratnih zlo~ina. Izme|u dva svetskarata bilo je poku{aja da se osnuje jedan me|unarodni krivi~ni sudali su oni ostali bezuspe{ni, mada je nastavqeno sa razvojem me-|unarodnopravne za{titne regulative.

Drugi svetski rat je doneo dramati~an i tragi~an porast ratnihzlo~ina, posebno protiv civilnog stanovni{tva. Jevrejski narod uokupiranoj Evropi Nema~ka je izlo`ila sistematskom i totalnom is-trebqewu, kao {to je to uradila i kvislin{ka tvorevina tzv. Nezavi-sna Dr`ava Hrvatska sa srpskim narodom na teritoriji pod wenomkontrolom. Po okon~awu rata osnovana su dva me|unarodna vojna tri-bunala, jedan u Nirnbergu i drugi u Tokiju, koji su sudili najvi{im voj-nim i politi~kim rukovodiocima pora`enih Sila osovine za ratnezlo~ine. Mada su, bez obzira na wihov zna~aj za kasniji razvoj za-{titne me|unarodne regulative i kona~no za osnivawe prvog Me|una-rodnog krivi~nog suda u Rimu, to opet bili sudovi pobednika koji su su-dili pora`enim. Zato su izvan doma{aja suda ostali na primer te{kiratni zlo~ini angloameri~kih snaga poput neselektivnog bombardova-wa civila u nema~kim gradovima i bombardovawa brana na rekama uNema~koj, ~ije je ru{ewe izazvalo smrt velikog broja civila. Tako jesavezni~ko bombardovawe Beograda, na Uskrs 1944. godine, po brojupoginulih civila bilo te`e od nema~kog, 6. aprila 1941. godine.

Iako su ovi sudovi uga{eni, u nadi da vi{e ne}e biti potrebeza su|ewima ovakve vrste, pogotovo po{to je usledila sna`na za-

{titna regulativa u okviru OUN prekodono{ewa mnogih konvencija koje sa-dr`e obavezuju}a pravila postupawa ugotovo svim mogu}im vrstama oru`anihsukoba, ratni zlo~ini nisu suzbijeni.U periodu posle Drugog svetskog rataoni na`alost dobijaju na zamahu i bru-talnosti, a civilna populacija postajeglavna `rtva oru`anog sukoba koja tr-pi ogromne gubitke. Ovakav razvoj do-ga|aja uslovio je da se pod okriqemOUN kona~no osnuje jedan stalni me|u-narodni krivi~ni sud i da se formirakomandna odgovornost vojnih komanda-nata ali i civilnih rukovodilaca kaojednog novog i zna~ajnog instituta mogu-}e krivi~ne odgovornosti ovih lica zapostupke wihovih pot~iwenih u oru`a-nom sukobu bez obzira na vrstu.

POKRETAWE IDEJE

Istorijski koren institutakomandne odgovornosti predstavqasu|ewe japanskom generalu Jama{iti(Tomajoku Jama{ita), kao glavnokoman-duju}em japanskim oru`anim snagamana Filipinima tokom Drugog svetskograta, zbog te{kih ratnih zlo~ina kojeje po~inila japanska vojska prema ci-vilnom stanovni{tvu i zarobqenimprotivni~kim vojnicima.

Iako su ove zlo~ine po~inilidelovi jedinica na ostrvu nad kojimaovaj general nije imao efektivnu kon-trolu, a sam nikada nije naredio nitiplanirao ovakve postupke, osu|en je nasmrtnu kaznu samo po osnovu objektiv-ne odgovornosti {to nije preduzeo ni-

57

MIROVNE MISIJE

Na{e stare{ine ali i civilna lica koji se na-laze ili }e u budu}nosti i}i u mirovne misije podokriqem UN moraju dobro poznavati pravnu regula-tivu, kako onu na nivou konkretnog zadatka i misijekao celine tako i onu op{tu, i moraju ozbiqno ra~u-nati sa postojawem ovog suda jer je Republika Srbi-ja potpisnica Rimskog statuta, a komandna odgovor-nost postoji u svakom segmentu jedne takve misije i nezastareva ako se dogodi neki oblik ratnog zlo~ina.

Su|ewe nacistima u Nirnbergu za zlo~ine u Drugom svetskom ratu

Page 58: 042 Odbrana

{ta da to spre~i. Tako|e, po istom principu, a po komandnoj linijitrebalo je da bude su|eno i svim komandantima nadre|enim Jama{i-ti, ukqu~uju}i i samog japanskog cara, ali se od ove ideje odustalo.

Upravo ovakav koncept objektivne komandne odgovornosti po ko-me je komandant uvek odgovoran za sve ono {to po~ine wegove snageusvojio je i Rimski statut Me|unarodnog krivi~nog suda u ~lanu 28.Upravo na taj ~lan su neke zemqe potpisnice stavile rezervu isti~u-}i da on stvara uslove da bude krivi~no odgovoran i onaj komandantkoji je preduzeo sve propisane i razumne mere ako nije uspeo da spre-~i ratne zlo~ine svojih pot~iwenih. Ali treba naglasiti da institutkomandne odgovornosti podrazumeva iskqu~ivo radwe ne~iwewa, od-nosno propu{tawa da se ratni zlo~i-ni spre~e ili da se u~inioci krivi~nogone i on obele`ava zapravo jednu vr-stu krivi~nog dela protiv slu`bene du-`nosti, gde se ratni zlo~ini ili odsu-stvo krivi~nog gowewa lica koja su ihpo~inila pojavquju kao wegova te{kaposledica, a samo nepreduzimawepropisanih i mogu}ih mera mo`e biti~ak i posledica nehata ili neznawa{to u ovom slu~aju ne osloba|a od od-govornosti. Prostije re~eno, postupa-we protivno principu komandne odgo-vornosti pa makar i kao posledica ne-rada i neznawa, nije ratni zlo~in alijeste posebno krivi~no delo protivslu`bene du`nosti tokom oru`anih su-koba za koje }e vojni stare{ina ali icivilni rukovodilac krivi~no odgova-rati pred sudom svoje dr`ave ili predMe|unarodnim krivi~nim sudom u Ri-mu, a ponekad i pred oba.

Treba napomenuti da je krivi~naodgovornost po ovom osnovu mogu}apred Rimskim sudom uvek kada postojeratni zlo~ini ali i da je uvek mogu}apred doma}im sudom i kad ratnih zlo-~ina nema ako pretpostavqeni stare-{ina utvrdi da je odre|eni vojni ko-mandant ili civilni rukovodilac po-stupao protivno principu komandneodgovornosti u konkretnoj situaciji.

Sa druge strane, planirawe, na-re|ivawe i aktivno u~estvovawe u ratnim zlo~inima ili prikriva-we i pomo} u~iniocima je konkretno vr{ewe ratnih zlo~ina ili sa-u~esni{tvo u wihovom vr{ewu i vojni ili civilni stare{ina }ekrivi~no odgovarati za konkretan ratni zlo~in gde je aktivno postu-pawe protivno principu komandne odgovornosti samo dodatna ote-`avaju}a okolnost.

Ratni zlo~ini ne zastarevaju. Tako|e, ni nehatno postupawe pro-tivno principu komandne odgovornosti ako je za posledicu imalo rat-ne zlo~ine ne}e mo}i da ra~una na zastarelost krivi~nog gowewa.

Kako se za{tititi od posledica principa komandne odgovor-nosti? Da li samo onaj stare{ina koji uspe da spre~i ratne zlo~inesvojih pot~iwenih ili drugih de fakto podre|enih lica na konkret-noj teritoriji, mo`e ra~unati da ne}e biti krivi~no odgovoran? Dali je bilo potrebno da se princip komandne odgovornosti ovakoo{tro postavi?

Iz ugla rtava i u svetlu porasta ratnih zlo~ina bez obzira narast me|unarodnopravne za{titne regulative i kampawe {irewa po-znavawa pravila me|unarodnog ratnog prava, svakako da jeste. Vojniili civilni rukovodilac koji preduzme sve propisane, razumne ali imogu}e mere i to doka`e pred odre|enim sudom, bi}e oslobo|en od-govornosti uprkos tome {to nije uspeo da spre~i sve ratne zlo~ine ukonkretnom vremenu na odre|enoj teritoriji. Onaj ko se ogre{io o

komandnu odgovornost iz nehata ili neznawa, bi}e ka`wen ali dale-ko bla`e nego da je aktivno u~estvovao u ratnim zlo~inima. Principkomandne odgovornosti je i uveden da bi se vojni i civilni rukovodi-oci u~inili odgovornijim za postupke svih wima u oru`anom sukobupodre|enih lica i da bi im aktivna uloga u spre~avawu ratnih zlo~i-na i gowewu u~inilaca bila jedan od te`i{nih zadataka tokom izvo-|ewa operacija uz sama borbena dejstva, a radi boqe i efikasnijeza{tite najugro`enijih, pre svega civilne populacije.

[TA PROPISUJE NA[E ZAKONODAVSTVO

Zakonodavstvo Republike Srbije predvi|a posle najnovijih iz-mena poseban postupak za krivi~no gowewe i ka`wavawe lica odgo-vornih za ratne zlo~ine koji se odnosi i na kr{ewe principa ko-mandne odgovornosti, a tako|e propisuje i posebno krivi~no deloza propuste u pogledu komandne odgovornosti.

Postupak za ratne zlo~inepropisan je u posebnom Zakonu o or-ganizaciji i nadle`nosti dr`avnihorgana u postupku za ratne zlo~ine,dok se za sva procesna pitawa kojaovim zakonom nisu regulisana prime-wuje Zakon o krivi~nom postupku. Po-stupak pokre}e i vodi posebno Tu`i-la{tvo za ratne zlo~ine sa sedi{temu Beogradu koje je nadle`no za celu te-ritoriju Republike Srbije. Posebnogtu`ioca za ratne zlo~ine postavqaNarodna Skup{tina RS. Isto tako uokviru MUP-a postoji posebna Slu-`ba za otkrivawe ratnih zlo~ina zateritoriju cele na{e zemqe, a uOkru`nom zatvoru u Beogradu poseb-na pritvorska jedinica za uhap{enalica. U prvom stepenu za ratne zlo~i-ne sudi iskqu~ivo Okru`ni sud u Beo-gradu i to posebno Ve}e za ratne zlo-~ine, a u ovom sudu postoji i posebnaslu`ba za administrativni-tehni~keposlove i poslove za{tite svedoka i`rtava kako bi se obezbedili {to bo-qi uslovi za nesmetan tok postupka.

Ne treba posebno napomiwa-ti da su svi dr`avni organi po samomzakonu du`ni da sara|uju sa Tu`ila-{tvom za ratne zlo~ine i da je otkri-vawe ratnih zlo~ina du`nost ne samoMUP-a i wegove posebne slu`be ve} isvih slu`bi bezbednosti u zemqi a ta-

ko|e po prirodi wene delatnosti i Vojske Srbije u celini, gde svakivojni stare{ina ima odre|ene obaveze i ovla{}ewa na svom nivouodgovornosti.

Krivi~no delo Nespre~avawa vr{ewa krivi~nih dela protiv~ove~nosti i drugih dobara za{ti}enih me|unarodnim pravom odno-si se na postupawe protivno principu komandne odgovornosti. Rad-wa ovog krivi~nog dela sastoji se u nepreduzimawu mera za spre~a-vawe vr{ewa krivi~nih dela protiv ~ove~nosti ili drugih dobaraza{ti}enih me|unarodnim pravom, a u~inilac mo`e biti vojni za-povednik ali i drugo lice koje to nije ali de fakto obavqa takvufunkciju. Ovo otvara mogu}nost da za kr{ewe komandne odgovorno-sti odgovaraju svi u komandnom lancu ukqu~uju}i i lica koja su pret-postavqena vojnim komandantima tj. i civilni rukovodioci. Tako|e,nije neophodno da navedena odgovorna lica pripadaju regularnojvojsci jedne dr`ave i wenim legalnim organima vlasti. Odgovornisu i samozvani komandanti i civilni rukovodioci koji kontroli{ubilo kakve naoru`ane grupe ~ak i u ~isto unutra{wim oru`animsukobima niskog intenziteta.

Postojawe ovog krivi~nog dela zavisi od tri kumulativna uslo-va: (1) da je u~inilac vojni komandant ili lice koje fakti~ki vr{itakvu funkciju, (2) da je u~inilac znao da snage kojima komanduje ilikoje kontroli{e pripremaju ili su zapo~ele vr{ewe ovih krivi~nih

DRU[TVO

15. jun 2007.58

Japanski general Jama{ita osu|en je na smrtnukaznu po osnovu komandne odgovornosti za zlo~inejapanske vojske na Filipinima tokom Drugog svetskog rata

Page 59: 042 Odbrana

dela, i (3) da u~inilac nije preduzeo mere za wihovo spre~avawekoje je mogao i bio du`an da preduzme.

Navedeni uslovi u potpunosti va`e i kada se kao u~inilac po-javquje civilni rukovodilac koji je nadre|en gore navedenim lici-ma, {to je drugi oblik ovog krivi~nog dela.

Kada u~inilac izvr{i ovo krivi~no delo sa umi{qajem i zadirektni i za eventualni umi{qaj bi}e ka`wen kaznom koja je pro-pisana za samo krivi~no delo ratnog zlo~ina za ~ije spre~avawenije preduzeo mere.

Ako je u~inilac izvr{io navedeno krivi~no delo iz svesnogili nesvesnog nehata bi}e ka`wen kaznom zatvora u trajawu od 6({est) meseci do 5 (pet) godina.

Sve ovo naravno ako je istovremeno ili posle izvr{ewa ovogkrivi~nog dela do{lo do izvr{ewa nekog od nabrojanih krivi~nihdela koja fakti~ki spadaju u ratne zlo~ine. Ako to nije slu~aj ondane}e postojati ovo krivi~no delo ali }e postojati neko od krivi~-nih dela protiv slu`bene du`nosti za koje se mo`e odgovarati ikrivi~no i disciplinski, zavisno od te`ine kr{ewa principa ko-mandne odgovornosti.

NADLE@NOST ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

Me|unarodni krivi~ni sud u Rimu ima prednost u odnosu na na-cionalne sudove dr`ava potpisnica kada se govori o zasnivawunadle`nosti za su|ewe u~iniocima krivi~nih dela ratnih zlo~ina.On se mo`e ume{ati u krivi~ni postupak koji vodi dr`ava potpi-snica za ova krivi~na dela u bilo kojoj fazi tog postupka i zatra-`iti da mu se ustupi krivi~no gowewe odre|enog lica.

Tako|e, ako Me|unarodni krivi~ni sud proceni na osnovu pri-bavqenih informacija o konkretnom predmetu koji je ve} okon~an daje postupak pred sudom dr`ave potpisnice vo|en na na~in usmerenpre svega na za{titu optu`enog, da je krivi~no delo ratnog zlo~inakvalifikovano u postupku kao obi~no krivi~no delo kako bi se izbe-gla mogu}a nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda i da u postupkunije obezbe|ena nezavisnost suda i nepristrasnost u odlu~ivawu.

Me|unarodni krivi~ni sud mo`e ponovo da otvori pravnosna-`nom presudom nacionalnog suda ve} okon~an slu~aj i da ponovo su-di u predmetu koji je ve} presu|en. Ovo se naravno odnosi i na ko-mandnu odgovornost.

Postupak pred Rimskim sudom pokre}e Tu`ila{tvo suda. Po-stoje tri osnovna na~ina na koje Rimski sud uspostavqa svoju nadle-`nost za su|ewe ali zavisno od razvoja sudske prakse i budu}eg ra-da suda uvek postoji mogu}nost pove}awa wihovog broja kao i modi-fikovawa. Prvo, nadle`nost suda uspostavqa se direktno bez ika-kvih posebnih uslova ako Savet bezbednosti UN, na osnovu ovla-{}ewa iz glave 7 Poveqe UN, slu~aj uputi Tu`ila{tvu. Drugo, ako jeTu`ila{tvu slu~aj uputila dr`ava ~lanica Rimskog statuta kao i akoje Tu`ila{tvo samostalno pokrenulo istragu na osnovu svojih sazna-wa i dobijenih ili prikupqenih informacija, potrebno je jo{ danadle`nost Rimskog suda prihvate ili dr`ava na ~ijoj je teritorijiizvr{eno krivi~no delo ili dr`ava ~iji je okrivqeni dr`avqanin.Ovo je potrebno samo ukoliko neka od ovih dr`ava nije potpisnicaRimskog statuta a ako jeste sud ne mora tra`iti wen pristanak. Tre-}i na~in je izveden iz drugog jer uslovqava uspostavqawe nadle-`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda pristankom dr`ave koja nijepotpisnica Rimskog statuta. U tom slu~aju dr`ava svoj pristanak da-je izjavom koju upu}uje Sekretarijatu Rimskog suda, ali je pristanakobavezuje na potpunu saradwu sa sudom i ako ona izostane dr`avamo`e biti izlo`ena me|unarodnim sankcijama.

Statut Me|unarodnog krivi~nog suda sva krivi~na dela ratnihzlo~ina za koje je ovaj sud nadle`an deli na: genocid, zlo~in protiv~ove~nosti (sa vi{e oblika izvr{ewa), ratni zlo~in (sa vi{e obli-ka izvr{ewa) i agresiju.

Tu se kr{ewe principa komandne odgovornost eksplicitno nenavodi kao posebno krivi~no delo, ali u stvari stoji u osnovi svaova ~etiri krivi~na dela.

Poseban problem koji nije prevazi|en pre svega iz politi~kihrazloga je {to Rimski statut ne defini{e krivi~no delo agresije,ve} ostavqa da to bude ura|eno naknadno kada OUN precizno odre-di taj pojam i sva wena obele`ja tako da za ovaj ratni zlo~in kojiuglavnom stoji u osnovi svih ratnih zlo~ina, Rimski sud, na`alost,jo{ ne mo`e da sudi.

Tako|e, iako ratni zlo~ini ne zastarevaju, Rimski statut je us-postavio jednu vrstu vremenskog ograni~ewa jer je predvideo da }eovaj sud suditi samo za ratne zlo~ine u budu}nosti, odnosno za onekoji su se dogodili ili koji se budu dogodili posle osnivawa suda.

Treba posebno napomenuti i da su dr`ave potpisnice Rimskogstatuta du`ne da stalno i bez izuzetka sara|uju sa Rimskim sudom ida su du`ne da ~ak i strana lica koja goni ovaj sud a koja se zateknuna wihovoj teritoriji, zadr`e, odnosno uhapse i bezuslovno izru~esudu.

Aleksandar GAVRILOVI]

59

RATNI ZLO^IN U NA[EM ZAKONODAVSTVU

Krivi~na dela ratnih zlo~ina su propisana u Krivi~nom za-konu Republike Srbije kao posebna grupa krivi~nih dela kojanosi naziv – Krivi~na dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnogprava, a sadr`i slede}a krivi~na dela:1. Genocid2. Zlo~in protiv ~ove~nosti3. Ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva4. Ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika5. Ratni zlo~in protiv ratnih zarobqenika6. Nespre~avawe vr{ewa krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i

drugih dobara za{ti}enih me|unarodnim pravom (komandnaodgovornost)

7. Trgovina qudima i me|unarodni terorizam8. Organizovawe i podsticawe na izvr{ewe genocida i ratnih

zlo~ina9. Upotreba nedozvoqenih sredstava borbe10. Nedozvoqena proizvodwa oru ja ~ija je upotreba zabrawena11. Protivpravno ubijawe i rawavawe neprijateqa (kada `e-

li da se preda ili ne pru`a otpor)12. Protivpravno oduzimawe stvari od ubijenih13. Povreda parlamentara14. Surovo postupawe sa rawenicima, bolesnicima i ratnim

zarobqenicima15. Neopravdano odlagawe repatrijacije ratnih zarobqenika16. Uni{tavawe kulturnih dobara17. Zloupotreba me|unarodnih znakova18. Agresivan rat (deo zemaqa nema ovo krivi~no delo)19. Rasna i druga diskriminacija20. Trgovina decom radi usvojewa21. Zasnivawe ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu22. Uzimawe talaca i finansirawe terorizma

Page 60: 042 Odbrana

60

Bugarska je na putu ka evroatlantskimintegracijama reformisala postoje}ipoliti~ki sistem, uspostavila novemehanizme politi~ke i stru~nekoordinacije i kontrole nad oru`animsnagama i usvojila sva potrebnanormativna dokumenta kojima sedefini{u stavovi o nacionalnojbezbednosti, reformama sistemaodbrane, ali i saradwa saregionalnim i evropskimorganizacijama

15. jun 2007.

N

ODANOST EVROPSKIMINTERESIMA

O R U @ A N E S N A G E B U G A R S K E

Na putu ka evroatlantskim integracijama i Bugarsku je sna-{la sudbina zemaqa u tranziciji. Na jednoj strani, bilo je toru{ewe i potpuni raskid sa prethodnim jednopartijskim po-liti~kim sistemom i ideolo{ki jedinstvenim i vrlo brojnimoru`anim snagama, slu`bama bezbednosti i policije, a na

drugoj, uvo|ewe vi{estrana~kog sistema, demokratskih pravila ufunkcionisawu pravosu|a i sistema odbrane i otvarawa premazemqama napredne demokratije i evroatlantskim integracijama.

Za Bugarsku taj period je po~eo 10. novembra 1989, ru{ewemkomunisti~kog sistema Todora @ivkova i po~etkom demokratskihpromena, odnosno 1991. usvajawem Ustava kojim je otvoren put katranziciji i demokratskim promenama.

SISTEM BEZBEDNOSTI U NOVIM USLOVIMA

Do 2. aprila 2004, kada je zvani~no primqena u Nato, Bugar-ska je sprovela reforme u svih pet oblasti obuhva}enih planovi-ma za prijem: politi~kom sistemu, ekonomiji, bezbednosti, odbra-ni i qudskim pravima. Reforme su pra}ene usvajawem potrebnihdokumenata kojima su institucionalizovani odnosi i definisaneorganizacije u telima koja se bave sprovo|ewem zakona i propisa.

Najdubqe i najdinami~nije promene zabele`ene su u sistemuodbrane i bezbednosti, jer su to bile strukture koje su, zbog uticaja,snaga i pozicija u prethodnom re`imu, mogle zaustaviti demokratske

Page 61: 042 Odbrana

procese i reformu. Bugarska je do 1989.godine, kao ~lanica Var{avskog ugovora,izgra|ivala svoje oru`ane snage za vo|e-we borbe {irokih razmera u uslovimablokovskih suprotnosti i u tom kontekstudr`ala neprimeren (za veli~inu dr`ave)broj vojnika (oko 107.000), jedinica igarnizona sa velikom mobilizacijskomrezervom. To su bili i razlozi da se, ve}u 1992, krene sa broj~anim smawivawemstare{inskog sastava, ukidawem jedini-ca i zatvarawem kasarni.

Dinamizirawe odnosa sa Natoom,izra`eno pri pristupawu ProgramuPartnerstvo za mir (14. februar 1994),Evroatlantskom programu za partner-stvo, izradi godi{wih planova za part-nerstvo, u~e{}u u aktivnostima Saveza,doprinelo je ja~awu novih tendencija uorganizacionoj transformaciji sistemaodbrane i bezbednosti, definisawustrategijskog vojnopoliti~kog okru`ewa iuvo|ewu principa civilne kontrole nadoru`anim i snagama bezbednosti. Taj pro-ces kulminira krajem devedesetih godinapro{log veka usvajawem strategijskih do-kumenata, koja kao uslov za integraciju, uskladu sa standardima Natoa, defini{upoliti~ki okvir u kome se gradi sistemodbrane i izvodi reforma i reorganiza-cija OS i specijalnih slu`bi.

Raspad Var{avskog ugovora, promene u vojnopoliti~kom okru-`ewu i nastali demokratski procesi, doveli su do novih tendenci-ja u organizacionoj izgradwi vojske. Promene u strategijskom voj-nopoliti~kom okru`ewu, ekonomske i demografske mogu}nosti ze-mqe, prihva}eni princip civilne kontrole nad oru`anim snagamai usvojeni dokumenti iz oblasti nacionalne bezbednosti, nametnu-li su potrebu za druga~ijim strukturisawem oru`anih snaga, postandardima koji bi omogu}ili ~lanstvo u Nato.

Danas su oru`ane snage Bugarske organizacijski strukturisa-ne u vidovima sa razdvojenim misijama, organizacijskim struktu-rama i zadacima.

KOPNENA VOJSKA

Kopnena vojska predstavqa osnovni vid oru`anihsnaga Bugarske armije. Kao dominiraju}oj i strategijskojkomponenti nacionalne vojne mo}e, u KoV-u sepripremaju jedinice sposobne za u~e{}e usvim operacijama kolektivne odbrane

Natoa, na svojoj teritoriji i izvan we.Ovaj vid OS izgra|uje se kao moderan,visokih manevarskih sposobnosti i kom-patibilnosti sa jedinicama KoV zemaqa~lanica Natoa, sposoban da u~estvuje uoperacijama u svim delovima sveta.

Organizacijski, u strukturama KoV-a su {tabovi, brigade, pukovi, jediniceza podr{ku i logistiku, a funkcional-no snage za brzo reagovawe, snage zaodbranu teritorije i snage za obezbe-|ewe obuke. Adekvatno ovakvoj funkci-onalnoj i organizacijskoj strukturi, a uskladu sa odredbama Strategijskog pla-na odbrane, KoV }e imati samo dve me-hanizovane brigade, laku pe{adijskubrigadu, brigadu specijalnih snaga, ar-tiqerijski, in`iwerijski i puk logisti-ke, jedinice borbene podr{ke i borbe-nog obezbe|ewa, nastavne centre i po-ligone.

Strategijskim pregledom odbrane de-finisane su kontrolna, odbrambena,podr{ka miru, humanitarna i spasila~-ka, integrativna i socijalna funkcija je-dinica u sastavu KoV-a. Iz navedenihfunkcija proizilaze odbrambena misi-ja, misija podr{ke me|unarodnom miru ibezbednosti, doprinos nacionalnoj bez-bednosti u miru.

RATNO VAZDUHOPLOVSTVO I PROTIVVAZDU[NA ODBRANA

Ovaj vid OS ostvaruje kontrolu nad vazdu{nim prostorom isaobra}ajem, operativnu i borbenu pripremu jedinica i delovi-ma svojih snaga u~estvuje u razli~itim operacijama na teritorijiBugarske i izvan we. U organizacijskom sastavu vida su [tab saneposredno pot~iwenim jedinicama, Komanda takti~ke avijacije sarodovima lova~ko-bombarderske, izvi|a~ke i transportne avija-cije i helikopterskih jedinica, Komanda PVO sa raketnim jedini-cama PVO, radio-tehni~ke brigade i logisti~ke podr{ke. U speci-jalne jedinice ovog vida ulaze jedinice za borbeno obezbe|ewe,specijalno-tehni~ko i materijalno-tehni~ko obezbe|ewe i sani-

tetske jedinice. Funkcionalno, taj vid u svom sastavu ima ak-

tivne i rezervne snage. Aktivne su namewene zaizvr{avawe zadataka odbrane zemqe i koali-

cionih obaveza Bugarske koje proizilazeiz ~lanstva u Natou. Kompletirani su sa100 posto qudstva i tehnike i visoke ope-rativne gotovosti. U wihov sastav ulaze

SARADWA SA NATOOM

Bugarska danas, kao punopravna ~lani-ca Natoa, aktivno u~estvuje u procesima pla-nirawa i odlu~ivawa o svim aktivnostimaSaveza, organizovawu i u~e{}u u mirovnimoperacijama pod kontrolom Alijanse, ima ja-ke kontingente u sastavu misija u Avganistanui Iraku, Kforu i Altei-Eurofor u BiH, a wenioficiri su nosioci i komandnih funkcija uSEEBRIG-u.

NOVE PRETWE

U okolnostima netradicionalnih izazo-va, rizika i pretwi, Bugarska je definisalakonkretne pojave koje ugro`avaju wenu nacio-nalnu bezbednost: politi~ka, ekonomska ivojna nestabilnost u zemqama Jugoisto~neEvrope; etni~ke i religiozne protivre~nostiu delovima Zapadnog Balkana; nere{ena te-ritorijalna i grani~na pitawa me|u dr`ava-ma regiona; izbegli~ke krize i nelegalna mi-gracija; posedovawe velikih koli~ina ile-galnog oru`ja u Albaniji i Makedoniji, ko-rupcija, urbani terorizam i kriminal saelementima ucena, reketirawa i ubistava.

Page 62: 042 Odbrana

Snage za razvoj i Osnovne snage za odbranu sa Snagama za brzoreagovawe, organizovane po standardima i kompatibilne sa sna-gama Natoa.

U sastavu rezervnih snaga su Snage za narastawe, jedinicekoje se formiraju u ratu i namewene su ja~awu i sadejstvu Osnov-nim snagama za odbranu. Naravno, RV i PVO imaju iste funkcijekao i KoV: kontrolnu, odbrambenu, podr{ku miru, humanitarnu ispasila~ku, integrativnu i socijalnu.

RATNA MORNARICA

Zadaci RM proizilaze iz politike koju vodi bugarska vlada,a odnosi se na razvoj dobrosusedskih odnosa i za{tite nacional-nog suvereniteta. Konkretnije, RM izvr{ava slede}e zadatke: odr-`avawem potrebne gotovosti jedinica smawuje se verovatno}a na-pada sa mora i izbijawe vojnog konflikta u regionu Crnog mora,ja~awe poverewa i bezbednosti u~e{}em na pomorskim ve`bamazemaqa crnomorskog regiona, pomo} dr`avnim i lokalnim vlasti-ma u za{titi interesa na unutra{wim vodama, obalnom pojasu iteritorijalnom moru, spre~avawe napada sa mora, sadejstvo jedi-nicama KoV-a u odbrani obale, za{tita pomorskih puteva i prevo-`ewa.

Organizacijski, u sastav RM ulaze [tab, neposredno pot-~iwene jedinice, pomorske baze Varna i Burgas i brigada lakihsnaga.

Ratna mornarica ima iste funkcije kao i RV i PVO. Ciqsprovedene reforme bila je izgradwa efikasne, modulne, kom-paktne, pokretne i armije visoke borbene gotovosti, sposobne daodbrani ustavne atribute dr`ave, nezavisnost, suverenitet i te-ritorijalni integritet, te da bude ravnopravan partner u me|una-rodnim institucijama i organizacijama i aktivno u~estvuje u mi-rovnim operacijama.

Brojno stawe Bugarske armije se reformskim zahvatima stal-no smawivalo. Od 107.500 pripadnika krajem devedesetih, do{lose do dana{weg broja od 45.000 qudi, a Strategijskim pregledomodbrane predvi|eno je daqe smawivawe brojnog stawa armije itehnike, da bi ono 2015. bilo svedeno na 39.000 pripadnika, 160

tenkova, 20 borbenih aviona i {est borbenih brodova. Premaplanu, do kraja 2010. godine treba da se zavr{i profesionaliza-cija Bugarske armije.

NOVI IZAZOVI

Bugarska je prihvatila realnost da je po~etkom 21. veka „sma-wena opasnost od globalnog nuklearnog rata, da ja~aju tendencijeo mirnom re{ewu me|udr`avnih konflikata, da se poboq{avajumehanizmi Saveta bezbednosti UN za upravqawe krizama i u tomkontekstu znatno je smawena opasnost od neposredne vojne agresi-je protiv Bugarske”.

Me|utim, ovakve pozitivne tendencije na globalnom nivou de-lovale su kontraproduktivno na stabilnost pojedinih regiona i dr-`ava. Pojavili su se, do sada, netradicionalni rizici i pretwe.Suo~ena sa ovim opasnostima Bugarska se, instrumentima preven-tivne diplomatije, zala`e za razvoj regionalne saradwe, ja~awestabilnosti i bezbednosti. Program ovog oblika saradwe realizu-je se institucionalizovanim odnosima izra`enim u SEDM (Southeast defence ministry), kori{}ewem multinacionalne brigade SEE-BRIG, formirawem in`iwerijsko-gra|evinske jedinice za radovena teritorijama zemaqa Jugoisto~ne Evrope, stvarawem informa-cione mre`e za aktivnosti u krizama regionalnih razmera, formi-rawem Regionalnog saveta za civilno-vojno planirawe za reagova-we pri katastrofama i izgradwom sistema za razmenu informaci-ja u oblasti vojnih reformi me|u dr`avama Jugoisto~ne Evrope.

Bugarska nastoji da se promovi{e kao faktor stabilnosti uregionu i da bi to ostvarila definisala je u zvani~nim dokumenti-ma (Ustav, Koncepcija o nacionalnoj bezbednosti, Vojna doktrina) isvojoj spoqnoj politici, principe pona{awa u kojima isti~e da ne-ma teritorijalnih pretenzija ni prema jednoj zemqi u regionu, ali ine priznaje wihove pretenzije prema svojoj teritoriji; ne izgra|ujesvoju bezbednost na ra~un drugih dr`ava; wena politika se zasnivana lojalnosti u obostranim interesima i odnosima sa drugim dr`a-vama i me|unarodnim savezima i zala`e se za ja~awe bezbednostiBalkana, ali je protiv balkanskih vojnih i politi~kih saveza.

Blagoje NI^I]

15. jun 2007.62

Page 63: 042 Odbrana

RUSKI ODGOVOR NA AMERI^KI RAKETNI [TIT

AMERI^KI RATNI BROD U TIVTU

63

MERIDIJANI

Instalirawe raketnih lansir-nih rampi u Poqskoj, radarskih sta-nica u ^e{koj, stavqawe u operativ-nu upotrebu vojnih baza u Bugarskoj iRumuniji, izbegavawe ratifikacijeSporazuma o smawivawu konvencio-nalnog oru`ja u Evropi, prema tuma-~ewu ruskog predsednika Putina, jesu„nepotrebne, unilateralne i neosno-vane akcije zapadnih partnera i do-voqan razlog za ruski odgovor“. Onje usledio istovremeno sa testira-wem nove interkontinentalne raketeRS-24 i modernizovane verzije ra-kete iskander.

Rusija je sa poligona Pleseckizvr{ila uspe{nu probu nove inter-kontinentalne rakete RS-24, naoru`ane sa 10 razli~itih bojnih glava, namewene za zame-nu zastarelih projektila RS-18 i RS-20. Raketa je lansirana sa pokretnog lansera, a we-na bojna glava je pogodila ciq udaqen 5.472 kilometra na poluostrvu Kam~atki na Dale-kom istoku.

Prema objavqenim tehni~kim karkateristikama, raketa RS-24 sa interkontinental-nim dometom, ispaquje se sa pokretnog lansera koji brzo mewa polo`aj, lako se sakriva imaskira, bez potrebe da se strate{ka raketa sme{ta u stacionarni i vrlo rawivi beton-ski silos. Lansirna cev ima oblik cigarete, koja se podi`e nekoliko sekundi pre ispaqi-vawa projektila. Projektil se prvo katapultira iz cevi (tehnika koju poseduju i sve savre-mene ruske rakete), pa tek onda pali motore kako bi ga sateliti iz sistema za rano upozo-ravawe {to kasnije otkrili u prvoj fazi lansirawa.

Najavquju}i da }e Rusija i daqe nastaviti da pravi moderno naoru`awe, Putin jeupozorio da je to samo asimetri~an potez na povla~ewe SAD iz Sporazuma o protivraket-noj odbrani i ujedno odgovor za o~uvawe strate{kog balansa u svetu.

Priprema Blagoje NI^I]

Brod baza nuklearnihnapadnih podmornica Ratnemornarice SAD „Emory S.Land“ AS-39 usidrio se ne-davno u luci Tivat, gde je we-gova posada boravila u sed-modnevnoj zvani~noj posetiCrnoj Gori i wenim oru`a-nim snagama.

Tom prilikom Crnu Go-ru je posetio i ameri~ki ad-miral Hari Ulrih, komadantZdru`enih snaga Natoa i

pomorskih snaga SAD u Evropi, koji se u Podgorici sreo sa crnogorskim predsednikomFilipom Vujanovi}em.

Tokom boravka u Tivtu, mornari, podoficiri i oficiri sa broda „Emory S. Land“imali su vi{e zvani~nih sastanaka i sportskih takmi~ewa sa kolegama iz Mornarice Cr-ne Gore, a wihov komadant, kapetan bojnog broda Xefri Hjuz je na seoskom grobqu u \ura-{evi}ima odao po{tu i polo`io venac na grob Tiv}anina Joka Xejmsa Me{trovi}a, kojije u avgustu 1918. godine kao narednik ameri~ke kopnene vojske, herojski poginuo na rati-{tu u Francuskoj, za {ta je posthumno odlikovan Medaqom ~asti.

„Emory S. Land“ AS-39 je jedan od samo dva takva plovila u Ratnoj mornarici Amerike.Re~ je o brodu za tehni~ko opslu`ivawe nuklearnih napadnih podmornica, koji je ve} godi-nama okosnica ameri~ke logisti~ke pomorske baze La Madalena na istoimenom ostrvce-tu u blizini severnog dela italijanskog ostrva Sardinija.

N. B.

VE@BA NATOAU JADRANSKOM MORUNa podru~ju Zadarske `upanije izve-

dena je, najve}a do sada, ve`ba Natoa Idas-sa 2007, sa temom za{tite i spasavawa.U~estvovalo je vi{e od 1.200 qudi, svrsta-nih u 36 timova iz 44 zemqe ~lanice Na-toa i Partnerstva za mir, pripadnika Pak-ta stabilnosti za Jugoisto~nu Evropu i Ve-}a Evrope.

Ve`ba je izvedena na pet lokacija u Za-dru i okolini: Biogradu, Ga`enici, Bokaw-cu, na aerodromu Zadar i `elezni~koj sta-nici Bibiwe. Glavni ciq ve`be je unapre-|ewe koordinacije zemaqa ~lanica Natoai Partnerstva radi uve`bavawa proceduranacionalnih civilnih i vojnih struktura isaradwe dr`ava u slu~aju velikih nesre}ai katastrofa.

Jedan od ciqeva bila je i provera iuve`bavawe standarda Natoa radi podr-{ke zemqe doma}ina civilnim i vojnim ele-

mentima za reagovawe u katastrofama,provera uskla|enosti opreme i komunika-cijskih procedura, ali i uve`bavawe u pra-vovremenom informisawu javnosti za vre-me katastrofa.

MAKEDONSKIMIROVWACI U LIBANU

Makedonija prvi put upu}uje svoje ofi-cire u mirovnu misiju pod pokroviteqstvomUN. Dvojica wenih oficira prove{}e godi-nu dana u operativnom centru Glavnog {ta-ba misije UNIFIL, sme{tenom u gradu Nagurana granici Libana i Izraela, gde }e izvr-{avati operativne i administrativne za-datke.

U~e{}e makedonskih oficira u misijiUN zna~ajan je korak u pripremi za puno-pravno ~lanstvo u Natou. To je ~etvrta misi-ja u kojoj u~estvuje Makedonija sa svojim voj-nicima i prva pod mandatom UN.

Page 64: 042 Odbrana

ada je, krajem pro{log stole}a, pancir Interceptor (pre-sreta~) usvojen kao standardni deo opreme pripadnikasvih vidova oru`anih snaga SAD, izgledalo je da je pro-

blem za{tite od projektila ispaqenih iz vatrenogoru`ja, a i {rapnela minsko-eksplozivnih

sredstava, re{en na du`i period. Odlike novog pancira su zaista bile

impresivne. Kao prvo, u odnosu na pret-hodni model PASGT (Personnel Armor Sys-tem, Ground Troop Flak Vest) koji je kori-{}en u Somaliji i ~ija je masa iznosila11,4 kg, Interceptor je lak{i za 35 odsto,jer je wegova masa samo 7,4 kilograma.

Treba naglasiti da se novi pancir sastojiiz dve modularne komponente. To su spoqa-{wi takti~ki prsluk OTV (Outer Tactical Vest),izra|en od vlakana kevlar aramida, i dva

kerami~ka ulo{ka od boron-karbidapresvu~ena spektrom, materijalom ve-like tvrdo}e, koji se zovu SAPI (Small

Arms Protective Inserts).Prsluk potpuno zadr`ava tanad kali-

bra 9 mm para, pune metalne ko{uqice,te`ine 124 grejna, koja lete do brzine od426 metara u sekundi, uz minimalnu defor-

maciju. SAPI se izra|uju u pet veli~ina i ume-}u se po jedan u xep na predwoj i zadwojstrani pancira. Wihova namena je da zau-

stave do tri projektila kalibra 7,62 mm Na-toa (7,62h51 mm, odnosno .308 Winchester), koji

lete brzinom do 838 metara u sekundi. Uz wih seu pancir mogu umetnuti i bo~ni ulo{ci Side-SAPI, ko-

ji {tite grudni ko{ sa boka, po~ev od pazu{ne jame nani-`e. Na osnovu ratnih iskustava iz Avganistana i Iraka,razvijeni su i usvojeni oja~ani bo~ni ulo{ci, tzv. Enhan-ced-SAPI, koji su ne{to te`i, ali pru`aju boqu za{tituod dosada{wih, pogotovo pri pogocima pancirno-pro-

bojne tanadi.

MASA I ZA[TITA

Na prsluk se mogu naka~iti {titnici od kevlara za vrat,ramena i preponski predeo, a sa zadwe strane u predelu gor-

weg dela le|a sme{tena je integralna ru~ica, koja slu`i za po-vla~ewe rawenika koji se ne mo`e samostalno kretati. Na wegovojpredwoj strani su zaka~nice za razne xepove, identi~ne onima nauprta~u tipa Molle. Masa samog prsluka iznosi 3,8 kg, a svaki odumetaka ima masu od po 1,8 kilograma. Me|utim, uz {titnike zavrat, ramena i prepone, te E-SAPI ulo{ke (oko 4,5 kg), Interceptorima znatno uve}anu ukupnu masu. To i jeste stalna dilema kod ovevrste za{titne opreme. Ako se `eli sveobuhvatna za{tita, nemi-novno je uve}awe mase pancira. To se negativno odra`ava na po-kretqivost vojnika i udobnost, jer pri du`em no{ewu pancira do-lazi do iscrpqenosti, pogotovo u pustiwskim uslovima koji vlada-ju u Iraku. Uz oru`je, municiju, vodu, hranu i pribor za prvu pomo},svakodnevni teret koji vojnik mora da nosi dose`e skoro 30 kilo-grama. Tako optere}ena pe{adija nema {anse da dostigne lakoopremqene i brze ustanike, {to su sami vojnici vrlo brzo uo~ili.Sa druge strane, pratioci konvoja koji su izlo`eni dejstvu RPG-a iimprovizovanih minsko-eksplozivnih naprava preferiraju kom-pletan pancir, ma koliko on bio te`ak.

Novi pancir je nametnuo i izmene u streqa~koj obuci. Pri-likom opitnih ga|awa na vatrenom poligonu u bazi Fort Rajli,dr`ava Kanzas, uo~eno je da je kod vojnika koji nose pancir pre-ciznost ve}a pri dejstvu po ciqevima koji se nalaze na odstojawudo 150 metara, a mawa na odstojawu preko 200 m u odnosu nastrelce bez pancira. Jedan od razloga je i taj {to se u pancirune mo`e ni{aniti iz le`e}eg stava, po{to okovratnik ne dozvo-qava da se glava savije unazad. Iz tog razloga je usvojen kle~e}i

15. jun 2007.64

TE

HN

IK

A

Mada bi se u prvi mah moglopomisliti da su to likovi iz nekekompjuterske igre, re~ je o dvanajsavremenija vojna pancira irivalitetu wihovih proizvo|a~a, a sve da bi armija SAD obezbedilavelike poruxbine

K

ZMAJEVAKO@APROTIVPRESRETA A

AMERI^KI PANCIRI

Page 65: 042 Odbrana

ma sa terena, de{avalo se ~ak da seulo`ak nakon jednog pogotka tanetakalibra 7,62 mm po~ne kruniti idrobiti na pogo|enom mestu, mada bipo specifikaciji trebalo da izdr`itri pogotka.

Interceptor proizvode kompanije Ar-mor Holdings Corporation iz Xekson-vila i Point Blank Body Armor iz Pompa-no Bi~a (oba mesta su u dr`avi Flo-rida). Primedbe su se odnosile napancire koje je proizveo Point Blank, adobile su i zvani~nu potvrdu kada jekomisija Marinskog korpusa maja2005. godine odbila da primi serijuod 5.777 pancira, nakon izve{taja daprsluk ne zaustavqa tanad kalibra 9mm para. Novembra iste godine povu-~ena su jo{ 10.342 prsluka po jednim,a ~ak 18.000 po drugim izvorima, na-kon {to su testirawa na poligonuAberdin, dr`ava Merilend, a i izve-{taji medija, ukazali na to da ne ispu-wavaju predvi|ene balisti~ke stan-darde.

Do pre tri godine postojao je i tre-}i proizvo|a~ ovog pancira, SecondChance Body Armor Inc., koji je bio naj-ve}i snabdeva~ oru`anih snaga SAD,ali je tada objavio ste~aj i povukao seiz posla. Treba napomenuti da je ovafirma pod istragom Ministarstvapravde zbog sumwe da je po~inila pre-varu prodajom pancira za koje je znalada ne ispuwavaju propisane zahteve.Nije poznat ta~an broj pancira ovogproizvo|a~a koji se zasigurno odavnokoriste u ratnim zonama, ali je utvr-|eno da je 156.000 neispravno. Jula2006. godine, Armor Holdings Corp.obavestila je medije da je potpisalaugovor na osnovu koga je postala is-kqu~ivi snabdeva~ oru`anih snaga

stav za dejstvo preciznom vatrom nave}em odstojawu.

Cena kompletnog Interceptor panci-ra iznosi 1.585 dolara, a od ukupnesvote od 87 milijardi dolara koju jeameri~ki kongres nedavno odobrio zaratove u Avganistanu i Iraku, 300 mi-liona dolara nameweno je za ulagaweu proizvodwu i usavr{avawe pancira.

EFIKASNOST

Sa po~etkom invazije na Irak idruga~ije vrste sukoba u odnosu na rat uAvganistanu, iskrsle su odre|ene dile-me u pogledu efikasnosti pancira Inter-ceptor. Naime, u Avganistanu se rat ma-hom odlikuje vatrenim dejstvom streqa~-kog oru`ja na ve}em odstojawu, ~esto sajednog planinskog vrha ili obronka nadrugi. Tu se re|e koristi oru`je kali-bra 5,56 mm ili 7,62h39 mm, a mnogovi{e mitraqezi 7,62 ili ~ak 12,7 mm,te minobaca~i. U takvim uslovima pan-cir se odli~no iskazao, pru`aju}i za-{titu od tanadi i gelera, i navodi se daje direktno zaslu`an za spasavawe naj-mawe 29 vojnika od sigurne smrti. Me-|utim, ratne operacije u Iraku se veli-kim delom odvijaju u urbanoj sredini,gde ustani~ki snajperisti dejstvuju sa od-stojawa koja su neretko mawa od 50 me-tara, kada mogu sa lako}om ciqati uslabe ta~ke pancira.

Prema forenzi~koj studiji koju jesproveo Marinski korpus i koja obu-hvata marince koji su stradali u Ira-ku tokom perioda od marta 2003. godi-ne do juna 2005. od pogodaka iz stre-qa~kog oru`ja zadobijenih u grudni ko{dok su nosili Interceptor, koji je treba-lo da ih za{titi, utvr|eno je da je 42odsto poginulo od pogodaka u oblastoko SAPI ulo`aka, 23 odsto poginulihpogo|eno je u vertikalni predeo od pa-zu{ne jame nani`e, a 15 odsto ih jeusmr}eno pogocima u neza{ti}enu nad-lakticu i rame, kada su projektili na-knadno prodrli i u grudni ko{. Naime,mnogi marinci odbijaju da nose bo~neulo{ke s-SAPI, a i {titnike za ramenipojas jer su kabasti, a wihova im do-datna te`ina drasti~no naru{ava po-kretqivost. Ovo je neprijateq uo~io ipo~eo da uve`bava snajperiste da ga-|aju rawivi predeo na panciru. Za toje saznala obave{tajna slu`ba ame-ri~ke vojske i preko radio programaAmerican Armed Forces Network o tomeobavestila sve pripadnike oru`anihsnaga u Iraku.

Osim navedenog, vojnici su pri-metili da se s vremenom smawuje za-{titna sposobnost pancira, a i da suSAPI ulo{ci krti i pri padu na ~vrstupodlogu ili udarcu ~esto pucaju ili sedelovi odlome – uostalom, na samimulo{cima stoji natpis Handle with Care(pa`qivo rukovati). Prema izve{taji-

65

RIBQA KRQU[TPortparol firme Pinnacle Armor rekao je

novinarima kako su u prvi mah nameravali dasvoj proizvod nazovu ribqa krqu{t, ali su po-tom shvatili da zmajeva ko`a zvu~i mnogo lep{e.

Page 66: 042 Odbrana

T E H N I K A

15. jun 2007.66

SAD pancirima Interceptor koji trebada zamene neispravne proizvode Se-cond Chance.

FLEKSIBILNOST

Po{to su mediji obilato izve-{tavali o problemima sa panciri-ma Interceptor, me|u vojnicima koji jetrebalo da budu prekomandovani uIrak i wihovom rodbinom zavlada-la je zabrinutost. Stoga su oni po-tra`ili onu vrstu pancira za koju susmatrali da }e im pru`iti najboquza{titu. Odgovor je prona|en u pro-izvodu firme Pinnacle Armor iz gradaFresno, dr`ava Kalifornija – Dra-gon skin (zmajeva ko`a). Ovo je malopreduze}e koje ima samo tridesetakzaposlenih, ali wihov proizvod jerevolucionarni pancir otporan napu{~ane metke. Glavna osobina pokojoj se razlikuje od svih dosada-{wih je fleksibilnost (savitqi-

U testovima koji su prikazani na TVkanalima History i Discovery, pancir jeizdr`ao devet pogodaka iz AK-47, a po-tom jo{ 35 iz automata hekler i kohMP5 kalibra 9 mm para. U narednomtestu, izdr`ao je ukupno 120 hitaca izAK-47 i MP5, a da opet nijednom nijeprobijen, dok je u tre}em testu uz mno-{tvo pogodaka iz prethodna dva oru`jaizdr`ao i tanad iz karabina M4 kal.5,56h45 mm, te eksploziju ru~ne bombeu neposrednoj blizini, koja ga je te{koo{tetila, ali ne i probila. Policijagrada Fresno izabrala ga je nakon {toje odoleo projektilima kalibra .308Winchester, ispaqenim iz snajperske pu-{ke, kao i 30 tanadi iz automata MP5ispaqenih sa odstojawa od 1,5 metara.

Posebno je zanimqiv test koji jesproveden oktobra 2006. godine na uni-verzitetu Stenford, kada je zmajeva ko-`a prvo izlo`ena visokoj temperaturiod 77 stepeni Celzijusa tokom periodaod 12 ~asova, a zatim 90 minuta pre te-stirawa izneta u spoqa{wu sredinu. Upancir je ispaqeno ukupno 20 metaka saodstojawa od tri metra i to po pet hita-ca iz ~etiri cevi razli~itog kalibra.Pri tom je svaki prvi hitac bio upravnona pancir, dva pod uglom od 30 stepeni idva pod uglom od 60 stepeni. Kalibri subili 5,56h45 mm (dva puta, prvo M855pune metalne ko{uqice, a potom Le MasUrban Warfare), 7,62h39 mm i .30-06(7,62h63 mm). Posebno je zanimqivozrno Le Mas, koje je oblo`eno molibde-nom, a uz to ima izuzetno veliku po~etnubrzinu od 1.133 metra u sekundi.

IZDR@QIVOST

Pancir je izdr`ao sve pogotke, anaro~ito je va`na i ~iwenica da nije bi-lo riko{eta pri pogocima pod uglom.Pitawe riko{eta je vrlo bitno saaspekta policijskih agencija, gde se uvekmora razmatrati i mogu}nost povredecivila pri oru`anom obra~unu sa kri-minalcima.

Ako je zmajeva ko`a tako kvalitetna,a proizvodi se od kraja devedesetih go-dina, logi~no se name}e pitawe za{tonije usvojena umesto pancira Intercep-tor? Razloga ima nekoliko, i kre}u se odtoga da je proizvo|a~ mala kompanija, aInterceptor rezultat velikog zajedni~kograzvojnog programa vojske SAD i Ma-

rinskog korpusa, preko tradicionalne inertnosti svakog vojnogestabli{menta, do lo{ih rezultata zabele`enih maja 2006. godi-ne na testirawu zmajeve ko`e koje je sprovela vojska. Tokom testo-va utvr|eno je da se na visokoj temperaturi topio lepak koji spajakerami~ke plo~ice, te su se one razi{le, {to je na panciru stvo-rilo mesta koja projektil sa lako}om probija. Ukupno je zabele`e-no 13 proboja pancira ili deformacija zadwe strane ulo{ka kojimetak nije probio, ali nastala deformacija mo`e rezultovatismrtonosnom povredom, tzv. tupom traumom.

Pronalaza~ pancira, Alan Bejn, priznao je da je sa jednimprimerkom zmajeve ko`e bilo problema, ali je naveo da su bali-

NOSI GA I KONKURENCIJAPenzionisani marinski potpukovnik, Xim

Megi, izjavio je reporteru kanala NBC News:„Kada bi mi rekli da sutra moram da krenem uIrak, ja bih kupio pancir zmajeva ko`a i tamoga nosio“. Posebno je zanimqiva ~iwenica da jepotpukovnik Megi jedan od qudi koji je pre dese-tak godina u~estvovao u razvojnom programu pan-cira Interceptor.

NBC News tvrde da su preko svojih izvoradobili informacije kako je CIA, nakon sprove-denog testirawa, tako|e kupila zmajevu ko`u zasvoje operativce u Iraku.

vost). Naime, umesto nekoliko velikih, krutih kerami~kih ulo-`aka, on se sastoji iz mnogo malih kru`nih kerami~kih plo~i-ca izra|enih od silikon-karbida, pre~nika oko 50 mm, kojese me|usobno preklapaju kao ribqe krqu{ti, a ulo`ene su uprsluk od aramida. Preklapawem se ostvaruje mnogo ve}i ste-pen za{tite nego {to je to slu~aj kod velikih solitarnih ulo-`aka, a istovremeno je nosiocu pancira omogu}ena znatno ve-}a pokretqivost. Za razliku od Interceptor-a, ovaj pancir semo`e savijati do pribli`ne veli~ine ko{arka{ke lopte, awegovi kru`ni kerami~ki ulo{ci nisu krti kao SAPI, dok ma-sa iznosi 2,5 kilograma.

Page 67: 042 Odbrana

67

sti~ki eksperti bili zbuweni fleksibil-nim pancirom koji su videli prvi put, ta-ko da su ga|ali u delove pancira kojene {tite kerami~ke plo~ice. Proiz-vo|a~ Pinnacle Armor izdao je saop-{tewe za {tampu u kome je izne-to da je testirawe bilo nepro-fesionalno i pristrasno, te daje u pitawu mogu}i sukob inte-resa, jer je direktor programaInterceptor postavqen za ruko-vodioca ispitivawa novogpancira.

Nesporna je ~iwenica daje zmajeva ko`a dosta skupqaod pancira Interceptor, jerkompletni pancir ko{ta oko5.000 dolara. Sa drugestrane, tvrdi se da on {titi140 odsto ve}u povr{inu te-la u odnosu na Interceptor.

Mnogi ameri~ki vojniciu Iraku su, nezadovoqni kva-litetom vojne opreme, sopstve-nim novcem platili kvalitetnije ~izme, opti~ke ni{ane, futrole zapi{toqe, radio ure|aje, baterijske lampe, GPS ure|aje, pa i pan-cire zmajeva ko`a. O tome su obavestili medije, pa je stvar dospe-la i pred Kongres SAD, pod ~ijim je pritiskom Ministarstvo od-brane 2005. godine donelo odluku o jednokratnoj isplati vojnicimakoji su li~nim sredstvima platili nabavku opreme neophodne zaadekvatno izvo|ewe borbenih zadataka, do visine od 1.000 dolarapo vojniku.

PODR[KA MEDIJA

Me|utim, po~etkom 2006. godine, dvojici vojnika koji polaziliu Irak, a koji su kupili zmajevu ko`u, komandant jedinice naredio jeda svoje nove pancire ostave u SAD, jer ih ameri~ka vojska nije zva-ni~no usvojila. U protivnom, moglo bi se dogoditi da, ako poginu priobavqawu borbenog zadatka nose}i dragon skin, wihovim porodica-ma bude uskra}ena isplata `ivotnog osigurawa koje iznosi 400.000dolara. Kasnije je utvr|eno da se zabrana zapravo odnosi na sve ko-mercijalne pancire, ali je posebno nagla{eno da zmajeva ko`a ne

ispuwava potrebne balisti~ke zahteve utvr|enevojnim normativima. Vojnici su o ovome oba-

vestili poznatu organizaciju ratnih vete-rana SAD Vojnici za istinu (Soldiers for

the Truth), koja je stalan i o{tar kriti-~ar ameri~kog vojnog establi{menta.Za nastalu situaciju zainteresova-

li su se i mediji, te je TV kanalNBC News samostalno sproveoparalelno testirawe dva rival-ska pancira u prisustvu penzio-nisanog general-pukovnika Vej-na Dauninga, koji je, uz ograduda je izveden ograni~en brojtestova, izjavio da se zmajevako`a iskazala kao znatnoboqi pancir.

Portparol firmePinnacle Armor je medijimaizneo zanimqiv podatakprema kom devet generalavojske SAD, koji se trenutnonalaze u Avganistanu, nosezabrawenu zmajevu ko`u ume-

sto standardnog pancira Interceptor, te da su ih kupili jo{ jula2005. godine, a nose ga i pripadnici Tajne slu`be (US Secret Ser-vice), zadu`eni za li~no obezbe|ewe predsednika SAD. Proiz-vo|a~ je oktobra 2006. godine potpisao ugovor vredan 4,7 mi-liona dolara za proizvodwu pancira za potrebe vazduhoplov-stva SAD i „drugih federalnih slu`bi”. Ovo je svakako zna~a-jan posao za jednu malu firmu, ali je sa druge strane Armor Hol-dings od septembra 2005. godine potpisao devet ugovora veza-nih za proizvodwu {lemova, uprta~a i pancira Interceptor, ~ijaukupna vrednost prelazi 400 miliona dolara. Decembra 2006.godine, Nacionalni institut za pravdu (National Institute of Justi-ce), ustanova koja zvani~no ispituje sve vrste pancira, obave-stio je Pinnacle Armor kako je wihov proizvod SOV-2000 zmajevako`a dobio sertifikat na osnovu koga ispuwava zahteve po-trebne za nivo za{tite III, odnosno da pru`a za{titu od tanadikalibra 7,62 mm pune metalne ko{uqice, mase do 9,6 grama,koja poga|aju ciq brzinom do 838 metara u sekundi. Ovim jekvalitet wihovog pancira kona~no dobio i zvani~nu potvrdu.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

BRITANSKA ISKUSTVAPrema pisawu novina Daily Mail, britanske trupe u Avgani-

stanu i Iraku imaju probleme sa pancirima, kako kvantitativ-ne, tako i kvalitativne prirode. Prvi se ogleda u nedovoqnombroju potrebnih pancira, {to se iskazalo pogibijom komandiratenka Stiva Robertsa, koji je izgubio `ivot od snajperskog hica2003. godine, samo nekoliko dana nakon {to je po nare|ewupredao svoj pancir jer ih pe{adija nije imala dovoqno. Ovajdoga|aj imao je veliki odjek u Velikoj Britaniji. Novi tip pan-cira, Osprey Improved Combat Body Armor, u ~iji razvoj je utro-{eno 16 miliona funti, daleko je skupqi od prethodnog, i cenamu je 1.000 funti (prethodni staje 167 funti).

Sa terena sti`u izve{taji o nezadovoqstvu vojnika novimpancirom, koji je uz nove kerami~ke ulo{ke koji su {iri i de-bqi postao prete`ak, glomazan i krut. Najve}a primedba odno-si se na predwi ulo`ak, koji je tako postavqen da se kundak pu-{ke ne mo`e pri ni{awewu osloniti na rame, jer odmah skli-zne. Mnogi vojnici sada vade ulo{ke pre okr{aja, jer smatrajuda su im sloboda kretawa i precizno ni{awewe va`niji od de-belog pancira, a jedan je rekao novinarima da su oni uve`banida se brzo kre}u i precizno ga|aju, a ne gegaju naokolo u panci-ru u nadi da ga meci ne}e probiti.

Page 68: 042 Odbrana

Biraju}i regiju Kavkaskih mineralnih voda za centarovogodi{weg „Zlatnog viteza” wegov direktor NikolajPetrovi~ Burqajev je gostima festivala priredionesvakida{we iznena|ewe. Obreli smo se u oblasti bogatojlekovitim mineralnim vodama, nesagledivim prirodnim

lepotama, pod obroncima valovitog Kavkaza koji se poputprirodnog akvarela preliva iz obline u oblinu ka horizontu, gdese wegovi snegom izbeleli vrhovi stapaju sa nebom. Idili~nostpejza`a upotpuwuje ~iwenica da je Kislovodsk, grad u kome sefestival odvijao, jedno od najpoznatijih bawskih le~ili{ta Rusijei sveta. Grad je nastao na prelazu iz 18. u 19. vek, a ime je dobiopo mineralnoj vodi koju su ruski vojnici nazvali kiselom. Prvasezona organizovanog bawskog le~ewa datira iz 1798. godinekada je ovde odmarao komandant Kavkaske linije I. I. Morkov.Po~ev od ruskog generala, za kojeg tvrde da je za~etnik izgradwetvr|ave oko grada, u Kislovodsku su u`ivali, oporavqali se ile~ili Pu{kin, [aqapin, ^ehov, Tolstoj, Jaro{enko, Qermontov.Obli`wi grad Pjatigorsk, u kome su bili sme{teni novinari,upisan je na mapi ruske istorije kao mesto u kome je u dvobojupoginuo Qermontov. Postoji ~itava gradska tura „Qermontovskamesta” koja neguje se}awe na velikog ruskog pesnika. U obilazak suukqu~eni ku}a u kojoj je odsedao, parkovi kojima je {etao, mestodvoboja na uzvi{ici iznad grada na kome je, posle nesre}nogishoda, kada su sekundanti i nekoliko posmatra~a shvatili {ta sedogodilo, Qermontov ostao da le`i jo{ ~etiri dana po u`asnojki{i, jer niko nije smeo da otkrije da je prisustvovao dvoboju.Tragi~na smrt i mnogobrojni stihovi kojima je opevao lepoteKavkaza u~inili su da je ime Qermontova nezaobilazno povezanosa kulturom grada. U Kislovodsku se nalazi i najve}i gradski parku Evropi. Najboqe ga je osmotriti iz `i~are, posebno aleju sahiqadu ru`a. U blizini su i Medeni vodopadi, ne{to daqe

KU

LT

UR

A

15. jun 2007.68

[esnaesti me|unarodnifestival pravoslavnihnaroda „Zlatni vitez”odr`an je od 21. do 31. maja na Kavkazu, u gradu Kislovodsku kojipripada regiji Kavskaskihmineralnih voda. BlizinaOsetije, jedine pravoslavneruske republike na Kavkazu,koja se grani~i sa^e~enijom, i Kosovo kaosveprisutna tema,obele`ili su ovogodi{wifestival. Wegove poruke, i pouke, upu}ene su putemzemaqa u~esnika na vi{e od trideset adresa sveta,odakle }e se disperzivnopro{iriti u etar. U etarzaga|en pra{inom svakojakevrste – i osiroma{enistinom.

OPLEMEWENISTINOM

ZLATNI VITEZ 2007,KISLOVODSK, RUSIJA

Page 69: 042 Odbrana

Elbrus, najve}i vrh Kavkaza iDombaj, ne{to ni`i, ali zatoprava turisti~ka poslastica, dokse u Kavkaskim mineralnim vodamanalazi i ~uvena odgajiva~nicaarapskih kowa, koja je ove godine uDubaiju odnela prvo mesto zalepotu ~istokrvnih arapskih kowa.^itava regija odi{e neverovatnomme{avinom ruskog nasle|a iistoka, po~ev od wenih tamnokosih`iteqa, preko tradicionalnihspecijaliteta i kuhiwe bogateza~inima, junetinom i ov~etinom,do ogromnog broja jezika koji seovde govore, a od kojih ve}inapripada arapskom korenu, osimjezika koji se govori u obli`wojOsetiji, koji je indoevropskogporekla. Kavkaz je ina~e poznatkao carstvo jezika, a u nekimruskim republikama se govori ~akoko ~etrdesetak nare~ja.

Sve je to onaj lep{i deoovogodi{weg nesvakida{wegiznena|ewa. Onaj mawe lepodnosio se na ~iwenicu da je~itava regija prili~no politi~kitrusna, nestabilna, da sueksplozije bombi ~e{}i slu~aj no{to se o tome zna, pogotovo uOsetiji, {to je za goste Festivalaiziskivalo posebno obezbe|ewe ipratwu policijskim autom. Na svusre}u, nemilih doga|aja nije bilo.Preovladale su prirodne lepote ione sadr`ane u filmovima, koje jestvorio ~ovek.

NE RROB BBO@IJI, VVE] BBO@IJE SSTVOREWE

Velelepnu ceremoniju otvarawa Festivala u zgradiFilharmonije upotpunilo je prisustvo Aleksandra Sokurova,~uvenog ruskog rediteqa koji je dobio specijalnu nagradu za`ivotno delo. To {to je Sokurov izabrao Kislovodsk, a nijeoti{ao u Kan, gde su ga o~ekivali, odu{evilo je sve prisutne. Nane{to mawe odu{evqewa nai{la je wegova izjava na otvarawukojom opomiwe ruski narod da ~ovek nije rob bo`iji, ve} bo`ijestvorewe i da tako treba i da se pona{a, kao i to da Rusijatreba dobro da se preispita jer ra~une za mnoge smrti narodakoji su bili starosedeoci teritorija koje je Ruska carevinazaposela, osvojila ili oslobodila, danas pla}aju gra|ani Rusije.Sa Aleksandrom Sokurovim ura|en je i ekskluzivni intervju naFestivalu, koji }e biti objavqen u nekom od narednih brojeva„Odbrane”. Wegov film „Elegija `ivota: Rastropovi~.Vi{wevska”, kojim je otvoren Festival govori o slavnom ~elistii wegovoj supruzi, solisti Boq{og teatra, o biografijamagra|ana Evrope, koje vi{e nema.

U narednih deset dana festivala prikazano je vi{e odtrista filmova iz 35 zemaqa sveta. Kako to obi~no biva, i kakoto propozicije Festivala nala`u, filmovi su birani tako daodgovore podnaslovu festivala – veli~aju}i vrednosti koje negujepravoslavqe. Jo{ pre nekoliko godina Nikita Mihalkov je, daju}iba{ ovom festivalu svog „Sibirskog berberina”, govorio o tomeda postoje festivali za monstrume i oni za qude. „Zlatni vitez”se prepoznaje u drugoj, ne{to re|oj grupi. Filmovi ovogfestivala ne odi{u nasiqem, ~ak i onda kada o tome govore,podrazumevaju pojedina~ni plan i tragawe za su{tinskimodgovorima. Zato ne ~udi {to je najve}e priznawe Festivala

dobio ruski igrani film„Ostrvo” Pavela Lungina. Igromslu~aja o ovom filmu je ve} bilore~i na stranicama „Odbrane”.Predstavqaju}i „Ostrvo” glumaciz filma ~uveni Viktor Suhorukovnaglasio je da }e svako ovaj filmpro~itati na svoj na~in, ali da jeza wega ovo film opreispitivawu i o savesti.

SINOVIMA

MOJIH SSINOVA

Prikazani u selekcijidugometra`nog igranog filma„Sinovci” Sini{e Kova~evi}a suve} na projekciji privuklineobi~nu pa`wu gledalaca, me|ukojima je bilo neo~ekivano punomladih qudi. Na trenutakpomisliv{i da ih stilizovana,svedena, teatarski postavqena izahtevna filmska pri~a oistoriji i sudbini srpske vojske,ali i srpstva, ne}e lako uvu}i isvoje predivo, svedok sam ne samowihovog ostajawa u sali, ve} iuzdaha razumevawa, pa ~ak ipokoje suze. Uostalom, „dobarfilm je onaj iza kojeg ostanu jedanosmeh, jedna suza i bezbrojpitawa” – kako je svoj igraniprvenac najavio Kova~evi}. Filmje na na{u veliku radost nagra|en„Zlatnim vitezom” u svojojselekciji, koja je i najzna~ajnijana Festivalu, a wegov autor jeprokomentarisao nagradu:

– Postoji dobra ^er~ilova izjava u trenutku kada mu jedodeqena Nobelova nagrada za kwi`evnost, {to je bila potpunabesmislica, koje je on, kao poznati engleski cinik, bio svestan.Rekao je da nagrade treba prezirati, ali tek onda kada ihdobijete. Nagrada koju sam dobio na ovom festivalu mi prija,posebno kada imam u vidu konkurenciju u kojoj su „Sinovci”pobedili, uz odluku hvale vrednog `irija od devetoro qudi, i tojednoglasnu. Naravno da me sve to vrlo raduje. Na projekcijifilma mi se desila i jedna neverovatna stvar. Pri{la mi jeuplakana `ena, zamolila da se fotografi{e sa nama, a onda mije poklonila svoj molitvenik, od koga se, o~igledno, godinama nijeodvajala. Qudi su film razumeli, i to je najva`nije. Bilo je usali raznog sveta, iz Gruzije, Australije, Belorusije, Ukrajine,Rusije, Poqske... Osnovni put umetni~kog dela je od pojedina~nogka op{tem. Kada postignete princip pojedina~nog, kada va{ filmima adresu, kada je to u na{em slu~aju – srpski film, onda }e garazumeti i na Novom Zelandu. Kada Iranac snimi odli~aniranski film, onda }e dobiti Oskara... Branim tu tezu, jer zamene umetni~ka dela „bez adrese” nisu umetni~ka dela. Ne postojiop{tost koja se mo`e posti}i metafori~kim sistemom a da se pritom niste bavili pojedina~nim.

Sini{a Kova~evi} je bio ~lan `irija studentskog filma, tesmo ga zamolili da prokomentari{e ovu selekciju:

– Prvi put ove godine selekcija je podeqena u dva dela:debitantski i studentski film. Filmova je bilo jako mnogo, vi{eod sto, sa potpunom atipi~no{}u, i poeti~kom i producentskom, azajedni~ko im je verovatno bilo to {to su se svi bavilisopstvenim problemima. Tako su studentski filmovi iz [vedskeili Norve{ke govorili o otu|enosti, o vi{ku slobodnog vremena,o vi{ku novca, dosadi, samoubistvu... Filmovi koji dolaze iz

69

Film „Sinovci“ prati sudbinu i istoriju srpske vojske

Zlatni vitez za Sini{u Kova~evi}a i Qiqanu Blagojevi}

Page 70: 042 Odbrana

KULTURA

70 15. jun 2007.

tranzicionih zemaqa ophrvani su tematikom koja proisti~e iz togokvira, iz siroma{tva. Oni govore o krizi kriterijuma,moralnih na~ela... Utisak je da je vredelo sedeti u tom `iriju, jerje bilo odli~nih filmova. Film koji je mene o~arao zove se„Talaja voda”, po prole}noj vodi koja nastaje otapawem snega,ruske rediteqke Natalije Ivanove. On je i dobio „Zlatnogviteza” za debitantski film. Ina~e je u ovoj selekciji dominiraoruski film. Video sam i jako dobru {kolu filma iz Hamburga.Problem je jedino {to ovaj festival nema ozbiqnu predselekciju,tako da se u istom programu na|u veoma ozbiqni filmovi sa svimatributima ozbiqnih produkcija, zajedno sa malim etidama odnekoliko minuta, koje mogu da nagoveste talenat, ali ne i da gaobrazlo`e. @anrovske podele nema, tako da su u ovoj selekciji idokumentarni i kratki igrani filmovi i televizijske reporta`e,pri tom neke ~ak fantasti~ne. U studentskoj selekciji „Zlatnogviteza” dobio je film sa moskovske akademije ”Nikada ne}uzaboraviti borovnice”. Postoje tri stvari koje nikako ne mo`etesakriti u `ivotu: siroma{tvo, ka{aq i talenat. Govorimo otalentu i on je vi{e nego o~igledan i kod rediteqa ovog filma.On kao da vi~e: pogledajte, iza mene stoji darovit ~ovek – AleksejLustov.

BORBA ZZA IILUZIJU

Kada se Sini{i Kova~evi}u pred sam kraj festivalapridru`ila supruga, koproducent „Sinovaca” i glumica u ovomfilmu, Qiqana Blagojevi}, koja je upravo pristigla iz Kana,`iteqi Kislovodska, a posebno kolege novinari i gostiFestivala prepoznali su glumicu iz „Se}a{ li se Doli Bel”Emira Kusturice, i bili jednostavno odu{evqeni wenimprisustvom i razgovorima na temu {ta Kan nije a „Zlatni vitez”jeste. Za ulogu u „Sinovcima” Qiqana Blagojevi} dobila jenagradu za najboqu `ensku ulogu.

Nagradama srpskom filmu pridru`io se i „Bronzani vitez”Zdravka [otre za televizijski film „Tamo gde cveta limun `ut”. U selekciji studentskog filma „Srebrni vitez” pripao je IvanuBukvi}u za film „Pasuq”. „Bronzani vitez” je u selekcijikratkometra`nog dokumentarnog filma dodeqen Simi Brdaru zafilm „Sunce i `ica”, koji je ina~e koprodukcija Republike Srpskei beogradske producentske ku}e „Film i ton”. ^lan `irija u ovojselekciji bio je kwi`evnik \oko Stoj~i}:

– Filmovi iz ove oblasti korenspondiraju sasavremeno{}u, sa istorijom, sa sudbinskim pitawima. Me|ustotinak filmova koje smo pogledali dominirali su ruski, i pokvalitetu i po kvantitetu. Zanimqivo je da me|u ruskimfilmovima nema vi{e onih sa izra`enom dozom patetike, kojina takav na~in odmotavaju velike teme, kakvih je bilo ranijihgodina. Sada su prisutniji filmovi koji se bave svakodnevnim`ivotom, porodicom, previrawima u ruskom dru{tvu. Film kojije dobio „Zlatnog viteza” u ovoj selekciji „Seoski fotograf”,impresivna je pri~a o deseto~lanoj porodici koja `ivinormalnim `ivotom u ruskim uslovima, bori se sa svakim novimdanom... [ok nastaje iznenadnom smr}u majke. Pokazati nadokumentarni na~in kako se porodica snalazi u novim, te{kimokolnostima, bila je i zamisao filma. Oni nalaze svoj put, afilm o wima dovoqno razloga da bude progla{en najboqim ovegodine. Ukrajinski film koji je dobio „Srebrnog viteza” govorio `eni koja je ~itavu svoju ku}u pretvorila u crte`e, u freske,uspostaviv{i na taj na~in neobi~an muzej, kao poklon svomnarodu.

„Bronzani vitez” dodeqen je Simi Brdaru za film „Sunce i`ica”, koji dolazi iz Republike Srpske. Zanimqivo je pomenutida je ve} na ovom festivalu me|u Rusima prisutnije poimawe{ta je to Republika Srpska, gde se nalazi, {to ranijih godina

U

Oleg [tefankov, glumac

DOBRIPASTIRU filmu „Dobri pastir“ koji rediteqski potpisuje Robert deNiro, ruski glumac Oleg [tefankov igrao je jednu od glavnihuloga:– Film je krajem pro{le godine, za Bo`i} imao premijere u

Wujorku i Los An|elesu, a odmah potom prikazan je na Berlinskomfestivalu gde je nagra|en „Srebrnim medvedom“. Ulogu sam prihvatiojer je prava retkost da se u ameri~kom filmu Rusi ne tretiraju kaobudale. De Niro se za film spremao petnaestak godina, 1999. smoimali prvo ~itawe u Wujorku, i tada je za glavnog glumca biopredvi|en Xad Lou. Po~eli smo i pripreme za snimawe kada sedogodio 11. septembar. ^itava pometwa oko tog stra{nog dana, ali i~iwenica da je De Nirov studio na Menhetenu stradao, odgodili supo~etak. Film smo na kraju snimali tokom 2004. godine u Londonu,Wujorku, Va{ingtonu i u Dominikanskoj Republici.

* Kakva je Va{a uloga u tom filmu?– Igram ruskog oficira, pilota. Ako se zna da se film, a

pogotovo ameri~ki, prodaje imenima glumaca, De Niru i wegovojupornosti pripada zasluga {to sam se ja na{ao u tom filmu. On jeinsistirao na ruskom glumcu. Tra`ili su ga u Moskvi, Wujorku i nakraju su prona{li mene u Los An|elesu. Pro{lo je pet godina, ja samsnimao i u Rusiji i u Americi, pa je tek onda po~eo rad na filmu.Oficir kog tuma~im sre}e se sa Metom Dajmondom, koji u kona~nojverziji igra glavnu ulogu, 1945. godine u bombardovanom Berlinu.Upoznajemo se i po~iwemo da radimo jedan protiv drugog. Film je dug,bilo je tu scena koje govore u tome kako su Rusi svrgli iranskog [aha,o krizi Sueckog kanala. Sa tri sata i dvadeset minuta, De Niro jefilm skratio na dva i ~etrdeset, pa na dva i petnaest. On je sjajan kaorediteq, odli~no je radio film, ali je sjajan i kao gledalac, jer jeupravo tim kriterijumom skra}ivao film. Film nije crno-beli uvrednosnom sudu, svaka strana u sukobu govori svoju istinu, jer tamogde je politika, istine zapravo i nema. Sve vreme je na sceni igrama~ke i mi{a u kojoj qudi govore o jednom, misle na drugo, a rade

Direktor FestivalaNikolaj Petrovi~Burqajev sa ma~emkoji je upravo dobiood koza~kog atamanaAleksandraKuzwecova

Page 71: 042 Odbrana

71

nije bio slu~aj. Film trajedesetak minuta i predstavqasavremeni pogled na tragovezlo~ina iz vremena Drugogsvetskog rata. @rtva JasenovcaMiqa Karan jo{ `ivi, oslepqenatako {to su je hrvatski fa{istinaterali da neprekidno gleda usunce. Ra~unam da poznajemsvetsku literaturu, a poznajem ianti~ku, ali nikada se do sadanisam susreo sa tako svirepom i~udovi{nom kaznom za ~oveka: dagleda u sunce, izvor `ivota i nataj na~in ostane bez vida. Zamladu kinematografiju RepublikeSrpske ova nagrada je velikikompliment, i veliki podstrek.Srpska selekcija je bilaneujedna~ena, verovatno je moglabiti i boqa, mada su to biliveoma pristojni filmovi, ipaknisu mogli izdr`ati konkurencijuostalih stotinak filmova.

Treba naglasiti da je u okviru Festivala, a i oko wega, usamom katalogu, na konferenciji za {tampu, bilo mnogo re~i oKosovu. Odr`an je i okrugli sto na kome su govorili JovanMarkovi}, scenarista, direktor producentske ku}e „Film iton”, ina~e od samog po~etka jedan od viceprezidenataFestivala, ~ovek koji vodi srpsku delegaciju, i NikolajPetrovi~ Burqajev, direktor Festivala, koji je, mo`e seslobodno re}i, poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji, jer jenekoliko puta bio tamo. U katalogu su objavqene stravi~nefotografije iz pogroma nad Srbima od 27. marta, a samo onafotografija na kojoj se vidi kako [iptari lome krst na kupolipravoslavne crkve, dovoqna je da pomalo ravnodu{an svet, kojine razume najboqe {ta se tamo doga|a, izbaci iz letargije ipokrene ka razumevawu kosovskog problema. U katalogu suobjavqeni i tekstovi Bo`idara Ze~evi}a, Sande Ra{kovi}-Ivi}i vladike Artemija o Kosovu i Metohiji, tako da je ve}distribucijom kataloga na adrese svih autora filmovaprikazanih na festivalu, a oni su do{li iz 35 zemaqa sveta,u~iwen veoma va`an korak ka razotkrivawu, na`alost dobropotiskivane istine o Kosovu danas.

Mo`e se slobodno re}i da je posle ovog festivala publicikoja ga je pratila potpuno jasno {ta je Kosovo za Srbe, {ta setamo doga|a i za{to, i {ta bi eventualna nezavisnost Kosovazna~ila, kako za Srbe, tako i za ~itav svet.

ne{to sasvim tre}e. Saradwa sa Alekom Boldvinom i An|elinom@oli bila je tako|e odli~na, {to je i za o~ekivati u De Nirovomfilmu, jer je poznato da on bira glumce koji su normalni qudi.Radni dan koji traje sedamnaest sati je tako|e normalan za wega iza sve koji sa wim rade, ponavqawa scena su beskrajna sve dok ihne dovede do perfekcije. Kostimi su stigli iz Engleske, {ili su ihkanadski kroja~i, i tu, tako|e, nije smela da se potkrade gre{ka.

* Kakav je De Niro kao ~ovek?– Veoma prijatan. On i u `ivotu vodi ra~una o svakoj sitnici.

Za ro|endan mi je poslao poklon sa wegovim i mojim inicijalima,svaki deo rada na filmu obele`en je zajedni~kom proslavom unekom restoranu, neobi~no je pa`qiv i nije sujetan. Rekao sam vamda smo prvo ~itali scenario, pa je pro{lo pet godina, pa smonastavili sa radom. U novom scenariju nije bilo nekih delova kojisu u prethodnom veoma dobro obja{wavali prirodu sukoba. Rekaosam mu da bitne stvari nedostaju, pa`qivo me saslu{ao i vratioih u film. A mogao je samo da ka`e: ja o tome vodim ra~una, to nijetvoja stvar. Na po~etku snimawa je sa svima nama razgovarao o

na{im `ivotima, problemima, zanimalo gaje i kako se ose}amo. Da ne govorimo o tomeda je on legenda sa kojom bi snimao film ibesplatno, sve {to je bio ugovoren honorarispla}en je bez ikakvih problema. On je~ovek koji ume da slu{a, a to je pravaretkost i u `ivotu i na filmu.

* Kakvo je Va{e iskustvo rada u dve,reklo bi se, potpuno razli~itesredine, ruskoj i ameri~koj?– To nisu razli~iti kontinenti, to su

razli~ite planete. Mentalitet je druga~iji,druga~ije emocije. U Americi me niko ne terada radim, samo mi s vremena na vreme dolazera~uni za Vizu, stan, kola, tako da hteo to iline ti svakog dana tr~i{ na posao. Ovde qudi~ak i kada nemaju novaca `ive, i to nije samopre`ivqavaju, ve} `ive punim plu}ima,nasla|uju}i se `ivotom. Idu na ve~ere kodprijateqa, na ru~kove kod roditeqa. Do {estsati ujutru za kuhiwskim stolom u Moskviumetnici raspravqaju... I to ne o bilo ~emu,

ve} o `ivotu. Amerikanci to sebi ne mogu da dozvole. [to se razlikeu poslu ti~e, i ona je ogromna. U Rusiji ima puno pametnih,talentovanih qudi bez jake materijalne osnove, u Americi su qudikoji imaju novac hladni, prora~unati, bez talenta i bez du{e, koji su uprilici da anga`uju profesionalce iz ~itavog sveta. Tamo skoro danije mogu}e napraviti lo{ film. Film u Rusiji je i daqe autorskiprojekat, realizovan uz pomo} prijateqa koji veruju u wegovu ideju. Toje film sa du{om. I me|u ameri~kim filmovima ima sjajnih, pametnihi dubokih filmova, poput De Nirovog, ali su oni izuzetno skupi inikada se ne otkupquju za televizijsko prikazivawe. Na{e televizijesu i daqe zatrpane niskobuxetnim, ili starim ameri~kim filmom, itu smo pomalo i mi sami krivi.

* U ruskom filmu ste poznati kao glumac koji naj~e{}e igraoficire.- Da, snimio sam film „Gospoda oficiri“, „Major vetra“,

„Grupa Zeta“, „Kota apokalipsa“... Volim da igram oficire jer supouzdani, qudi sa jakom samokontrolom koji ne govore mnogo, alimnogo ~ine.

Page 72: 042 Odbrana

U~e{}e Ivane @igon na otvarawu Festivala i nastup „Kosovskih bo`ura”rasplakali su inajtvrdokornija srca.

Simo Brdar, rediteq,~lan `irija selekcijedugometra`nih dokumentarnihfilmova kojih je ove godine naFestivalu bilo tridesetgovori o svojim utiscima:

– Op{ti utisak je da surediteqi vrlo ozbiqnoshvatili odrednicudugometra`ni, tako da smovrlo ~esto gledali vi{esatnefilmove. Na sve nas u `irijunajve}i utisak ostavio je film„Ja, [panija”, koji je dobio„Srebrnog viteza”, ali jeprepoznat kao film koji budinadu u opstanak ~ove~anstva.On, naravno, govori o[panskom gra|anskom ratu, otome da borba za iluziju ijeste osnovna nit qudskogpostojawa. Ona jeuniverzalna, jer filmpokazuje da tako misle jedan[panac, Rus, Srbin i Englez.„Zlatni vitez” je dodeqenfilmu „Pri~a o ruskompesniku Rubcovu”,intimisti~koj pri~i o ~ovekukao individualnoj pojavi iwegovom isto tako unikatnom otisku na ne~emu {to je nacionalnikulturni miqe.

Sne`ana Trstewak, animator i profesor animacije bila je~lan `irija za animirani film:

– Iznenadilo me je da su se u ovoj selekciji ostali ~lanovi`irija vi{e vodili pri~om, a ne tehnikom. Za mene odli~an filmo ruskoj bajci nije nai{ao na razumevawe ostalih ~lanova `irijajer nije na pravi na~in ispri~ao pri~u. Bile su zastupqeneuglavnom sve tehnike: lutka, plastelin, animacije ... Ali je svakakopravo zadovoqstvo bilo gledati film „Moja qubav”, AleksandraPetrova, koji je oven~an „Zlatnim vitezom”, ali i „Oskarom”.

Kako se svih dana trajawa Festivala puno govorilo oparaleli izme|u Kosova i ^e~enije, direktora Festivalagospodina Burqajeva zamolili smo i da iz svog ugla pojasni tuparalelu:

– Verujem da je i na Kosovu i u ^e~eniji na snazi jedan istimodel. Na udaru su pravoslavne teritorije. I Albanci i ^e~enisu podr`ani spoqa, izvan granica, ~ak postoji veomarasprostrawena me|unarodna podr{ka teroristima. Sa GlasaAmerike sam nedavno ~uo zanimqivu misao: ne daj bo`e damuslimani i pravoslavci jedni drugima pru`e ruku pomirewa.Tada }e nam biti te{ko. To dosta govori.

* Poseban program festivala ima naziv „Filmom protivterorizma”. Kakve su mogu}nosti filma u takvoj ulozi?– Uticaj ekrana je ogroman. Za dominaciju nad wim se i te

kako bori. Mnoge bitke su izgubqene, istina je prili~nopotisnuta sa ekrana koje mi gledamo. Misija „Zlatnog viteza” jeda govori istinu. Vi se se}ate da smo mi govorili o Beogradu pod

bombama, nekoliko godina jeKosovo tema festivala, ovegodine u i{~ekivawurazre{ewa, insistiramo napitawu Kosova i Metohije.Filmovi koje biramo u svojeselekcije nose jasne poruke,ali i vrednosti. Takosazdani, i toliko retki navelikim ekranima, oni supravi borci za istinskevrednosti ~ovekoqubqa,pravoslavqa... Na{premijer ka`e da „Zlatni

vitez” ide ispred politike, a to mnogo govori. Na{ festival je1999. godine odr`an u Smoqensku u znak podr{ke srpskomnarodu. Va{i rediteqi su autobusom u vreme bombardovawastigli u Smoqensk i doneli sve`e, nove filmove o svemu {to setih meseci doga|alo kod vas, i svet ih je video. Predstavnicitrideset zemaqa su bili na Festivalu, poneli su srpske filmovena svoje televizije. Ovogodi{wi festival se odvija pod podr{komglevne ruske televizije, oni su nam glavni informativnisponzori. Ne samo teritorija Rusije, ve} i ~itav svet putemsatelita, informi{e su o svemu va`nom {to se doga|a tokomFestivala. Problem Kosova i Metohije je svakodnevna tema.

* Kakve su perspektive Festivala, planovi za narednugodinu?– Na{ festival se stalno razvija, ne mewaju}i svoj osnovni

moto: veli~awe hri{}anskih ideale i uzdizawe du{e ~oveka. Tajmoto prepoznaju sve brojniji rediteqi iz sve vi{e zemaqa sveta.Ove godine sa nama su prvi put i autori uz Australije, Finske...Za 16 godina, koliko Festival postoji, na wemu su u~estvovaliautori iz {ezdesetak zemaqa sveta. Svake godine smo bogatiji zajo{ po neki novi program, konkurs. Tre}a je godina kako postojiselekcija de~ijeg filma, prva godina antiteroristi~kog filma. Utoj selekciji ove godine je prikazano nekoliko filmova iz Srbije.Slede}e godine, iako jo{ ne znamo gde }e Festival biti, poziv gu-bernatora Stavropoqa je da ponovo do|emo ovde, pozvali su nasi qudi iz Severne Osetije, postoji ideja da se ponovo vratimo iRjazaw, zaustavi}emo se tamo gde nas upute Gospod i `ivot sam.

Dragana MARKOVI]Snimila An|ela STEVANOVI]

KULTURA

72 15. jun 2007.

Kadar iz filma „Ostrvo“ Pavela Lungina

Kislovodsk je poznato bawsko le~ili{te

Page 73: 042 Odbrana

73

Preda mnom le`i staro pismo. Ve} i na prvi pogled, uskorobi moglo da proslavi stoletni jubilej. Po`uteo papir, sli-~an staroj slonova~i; ivice se osipaju, nabori su sli~ni bo-rama. Mo`e se pomisliti da su ga godinama nosili u xepu,

kraj srca. Kao uspomenu? Kao neposlat odgovor? To niko vi{ene mo`e da ka`e. Ovo sam pismo, za vreme rata, prona{ao unapu{tenom zamku i sa~uvao ga. Sada bih hteo da ga objavim bezizmene i dopuna.

„Voqeni sine moj! Kao te{ko breme leglo mi je na srce tvo-je posledwe pismo. ^itaju}i ga, nisam verovao svojim starimo~ima. Kako gnusni, kako podli mogu da budu qudi! Kako odvrat-ne posledice ra|aju pohota i qubomora! Poveruj mi, sve sampre`iveo zajedno sa tobom. Najpre su poku{ali da zadobiju po-verewe, zatim je stari grof hteo da te preduhitri i potkupi; po-tom je usledila ona bestidna kleveta i, napokon, prekor i na-redba da se, kao slu`benik, premesti{ na granicu. I meni krvnavire u slepo~nice. A tvoja jadna, mila nevesta! Ho}e li onaumeti da se odupre spletkama? Ah, odve} dobro razumem to {tosi se zakleo osvetiti i {to i{te{ osvetu. Ipak, ne poduzimaj setakvog posla, dragi moj Fridri{e, mirno me saslu{aj.

Ostavqeno je na izbor ~oveku – svetiti se ili ne; mnogi sma-traju da je osveta slatka. Slatka je jedino onome ko zbacuje igo ne-zaslu`eno zlo~instva koje nikada ne prestaje sa svojim mrziteq-skim pritiskom. Zbog toga, on, ili mora u sebi nositi ogromno pr-vobitno puwewe mr`we, i tada to ni izbliza nije blagorodan ka-rakter – ili }e sa zadovoqstvom ispoqiti svu silinu svojih uvre-da, {to je nedostojno mu{karca. Raspaqivawe starih uvreda mo-ramo prepustiti zlogukim babama. Avaj, osveta je gorka, kao `u~,to je – sporo dejstvuju}i otvor. Ako se jo{ uvek nisi ohladio zaosvetu, ako ne mo`e{ da se savlada{, otrgni se barem od zabune.Ako je sve, sada, iza tebe, a ti se predaje{ ma{tawima o osveti,onda si podlegao tu|im zlo~inima, onda si se razboleo i sam. Ti}e{ neprestano nositi osvetu u sebi i `ive}e{ za osvetu, otrovneutoqene mr`we vodi}e tvoje srce i glavu.

^uvaj se, voqeni moj! Ina~e }e zlo~in odneti pobedu nad to-bom, jer mu je uspelo da i tebe, dobroga i blagorodnoga, uvu~e ukrug svog zlo~iwewa. I ti se nalazi{ sada pod vla{}u wegove zlevoqe. Podlac je, sada, postao tvoj zao udes, zmija koja ubrizgavaotrov pravo u tvoju du{u. Wemu je uspelo da zaquqa kamen zla;ako odgovori{, raselina }e biti sve ve}a, kamewe }e biti pokre-nuto, dogodi}e se prava lavina zla. Da, on je podlo postupio i iz-vrgao te ruglu – ali, zar je to razlog da postupi{ po wegovome pri-meru i da mu po~ne{ sli~iti? Ako tako budu postupali svi, svet }euskoro utonuti u podlosti, na nas }e se obru{iti lavina mr`we.Osvetnik }e propasti od svoje sopstvene pohlepe za osvetom.

Ma {ta se sa tobom dogodilo, nikada ne razmi{qaj o osve-ti. Ako treba – svakako, razmi{qaj o borbi, o pobedi, o kazni.Ali, nikada – o osveti. Na}i u sebi duhovne snage da sa~uva{ hla-nu glavu. Treba odstraniti posledice zlih ~ini. Treba obezvredi-ti zlo~inca. Treba ustanoviti istinu i pravednost. Ali, te`waprema osveti, prema stawu u kojem }e i on patiti, gde }e i wemubiti lo{e, gde }e biti poni`en – ne mora da bude ni tvoja briga,ni tvoja radost. Ostavi mesto za sveznaju}ega sudiju; ne poku{avajni{ta da uradi{ pre wega. Ostani Hri{}anin i vitez: budi ve-ran na{emu rodu!

Prirodna stvar, pomo}i }u ti, ali uz jedan uslov: odreci seosvete! Ja }u ve} prona}i put prema vrhu i u~initi pravedan krajdvorskim spletkama.

Srda~no i iskreno, tvoj stari otac.”Ivan A. IQIN

Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMAOBI^NIM

OSVETA

SVETI VVELIKOMU^ENIKKNEZ LLAZAR

Sveti velikomu~enik knez La-zar, jedan je od srpskih velikana ko-ji su vladali srpskim carstvom po-sle cara Du{ana Silnog. Po smrticara Uro{a, patrijarh Jevrem je ta-da{weg kneza Lazara krunisao zasrpskog cara. Lazar je slao iza-slanstvo u Carigrad sa monahomIsailom i molio da se skine anate-ma sa srpskog naroda. Sagradio jemnoge crkve, a najpoznatije su Rava-nica i Lazarica. Obnovio je Hilan-dar i Gorwak, a bio je ktitor ruskogmanastira Pantelejmona.

Lazar je stalno ratovao sa tada{wom mo}nom tur-skom silom, ali je na Kosovu srpska vojska izgubila bitku, aturski car Murat posekao svetog mu~enika Lazara. Telo mu jepreneto i sahraweno u wegovoj zadu`bini Ravanici kod ]upri-je. Kada je po~ela seoba Srba, narod je nosio sa sobom i wego-ve svete mo{ti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fru{kojgori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, wegovo telopreneto je u Beograd, gde i danas po~iva u miru Saborne crkve.

VE RSKI PP RAZNICI15-30. jun

Pravoslavni24. jun – Sveti apostoli Vartolomej i Varnava27. jun – Sveti prorok Jelisej28. jun – Sveti Amos; Sveti mu~enik knez Lazar i Sveti srpski mu~enici – Vidovdan

Rimokatoli~ki16. jun – Pre~isto srce Marijino29. jun – Sveti Petar i Pavao, apostoli

PETROVSKI PPOSTPrema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, u ovoj

godini ima 260 dana posta, dok je godi{wi prosek 200 dana.Glavni razlog je Vaskrs koji je pokretni praznik. Ove godine,kao {to znamo, bio je 8. aprila, {to je uticalo na pove}awebroja dana u Petrovskom postu. Naime, ovaj post po~iwe po-sle praznika Trojice, koji se uvek ra~una da pada pedeset danaod Vaskrsa. Po{to se Petrovdan uvek slavi 12. jula, post }etrajati du`e jer je Vaskrs poranio. Prema tome, Petrovskipost je ove godine po~eo 4. juna i zavr{ava se 12. jula.

Prema slovu kalendara Srpske pravoslavne crkve,pro{logodi{wi Petrovdanski post trajao je 23, dok je 2005.godina ovaj post trajao svega 15 dana.

Petrovski ili Apostolski post prethodi praznikuSvetih apostola Petra i Pavla, koji se po Gregorijanskom ka-lendaru uvek slavi 12. jula. Iako se smatra da je utemeqenranije, ovaj post se u svedo~anstvima svetih otaca pomiwe od~etvrtog veka. Post svetih apostola se svrstava u bla`e i pod-razumeva uzdr`avawe od mesa, jaja i mle~nih proizvoda. Po-nedeqkom, utorkom i ~etvrtkom dozvoqeno je jesti hranu pri-premqenu na uqu i piti vino, a subotom, nedeqom i praznici-ma mo`e se jesti i riba.

DUHOVNOST

Page 74: 042 Odbrana

15. jun 2007.74

Pi{e: Bo{ko ANTI]

Pored one iz

Prvog svetskog rata,

koju je opevao pesnik

Milutin Boji}, u gr~kim

vodama nalazi se jo{ jedna

Plava grobnica u kojoj su

na{li smrt na{i vojnici

i oficiri zarobqeni

u Aprilskom ratu 1941.

godine. Nai{av{i

na minu, brod „Helena

Kanavarioti” potonuo je

u Solunskom zalivu,

a s wim i 214 na{ih

vojnika i oficira.

Svake posledwe nedeqe u maju, u Malom hramu crkve svetog Save u Beograduodaje se pomen brodolomnicima koji su 27. maja 1941. godine stradali, kaonema~ki zarobqenici, na gr~kom brodu, pod nema~kom zastavom, blizu Solu-na. Tako je bilo i ove godine. Glas sve{tenika podse}a na potonule: Jovan,Ilija, Dragomir, Velimir, Milan, Miloje, Ubavko, Radoje, Sergije, Novica,

Radoje, Dragutin, Petar, Irinej, Du{an, Frawa... I tako 214 stradalih! Bez ob-zira na veru i naciju, svima se slu`i parastos. Bili su zajedno u stradawu, zajed-no se pomiwu i u ovoj srpskoj bogomoqi.

Oni koji su pre`iveli tragediju danas vi{e nisu me|u `ivima. Ali tu su, i tosvake godine u velikom broju, wihovi potomci.

Na grobqu u Zejtinliku sahraweni su posmrtni ostaci onih koji su na|eni.Na wihovom grobu pi{e: „U znak se}awa na 27. maj 1941. godine, kada je kod me-sta Nea Mihawona, usled potapawa zapaqenog broda ‘Helena Kanavarioti’, na-{lo smrt 250 zarobqenih jugoslovenskih oficira i vojnika koje su fa{isti~kiokupatori transportovali u zarobqeni~ke logore u Nema~ku. Me{tani Nea Mi-hawona i obli`wih ribarskih naseqa spasili su 253 brodolomnika”.

Spomenik je podignut povodom 25 godina od potapawa broda (1966), a tekstje pisan, prete`no, prema govoru povodom tog doga|aja, a koga ~uva Olga Vrawki},supruga pre`ivelog Petra Vrawki}a, jednog od najzaslu`nijih za ~uvawe uspomenana svoje drugove stradale u tom brodolomu.

NAPADNUTI SA SVIH STRANANadomak gr~ke obale, naime, tog 27. maja, u vodama Egejskog mora, nestalo je

214 oficira i vojnika Jugoslovenske vojske. Na{li su se tu posle povla~ewa pre-ma Gr~koj, uvereni da }e se ponoviti Solunski front i da }e se u svoju otaxbinuvratiti, poput wihovih o~eva i dedova, kao pobednici.

Jedanaestog aprila 1941. nema~ke snage su iz pravca Gostivar–Bitoq zauze-le Debar, Ohrid i Strugu i tu stupile u kontakt sa italijanskim trupama. Tom pri-likom zarobqen je ve}i deo Vardarske divizije, dok je mawi deo odstupio ka Ki~e-vu, gde je kasnije opkoqen i zarobqen. Time je Makedonija zauzeta, a jugoslovenske

FE

QT

ON

PLAVA GROBNICA

T R A G E D I J A ZZ A R O B Q E N I H SS R P S K I H VV O J N I K A UU SS O L U N S K O M ZZ A L I V U

Page 75: 042 Odbrana

do{ao red na nas, u pristani{tu Kalamate, pojavile su se itali-janske podmornice”, pi{e Gari}. „Na{a odstupnica je odse~ena, ami smo ostali na milost i nemilost neprijatequ i probdeli smo tuno} kraj bednih vatri ~ekaju}i pretposledwi ~in na{e tragedije.Jer, be`ati se nije imalo gde, mada je i tih poku{aja bilo… I 29.aprila ujutro Nemci su nas pohvatali. Da, pohvatali, jer se to nemo`e drugim imenom krstiti. I tako pohvatane poveli su nas pe-{ke preko Korintskog kanala na `elezni~ku stanicu Kalamas, oda-kle smo vozom preba~eni na Korint. Tu ve} po~iwe na{e pravo ro-bovawe – `ice, `ice i samo `ice i ‘los, los’”.

Pre zarobqavawa, neko od visokih oficira naredio je da seobije kasa sa novcem ~uvanim za plate pripadnika Tre}e armije.Podoficirima i oficirima su podeqene pare, plate za skoro go-dinu dana unapred. Nisu ni{ta uradili sa wima: Englezi su otplo-vili, a wih su zarobili Nemci.

Me|u zarobqenima nalazio se i potporu~nik Vladimir La-zanski. Wegov sin Miroslav }e, 65 godina kasnije, ispri~ati svomkolegi novinaru:

„Moj otac je bio 66.klasa Vojne akademije u Beo-gradu. Posledwa klasa koja jepre Drugog svetskog rata pro-izvedena u potporu~nike. Pr-vi garnizon mu je bio u Ni{u,a zatim je oti{ao u Strugu.Wegova ~eta je pripadalastru{kom odredu Vardarskedivizije koja je utvr|ivalagranicu prema Albaniji. Nem-ci su zauzeli Skopqe ve} 7.aprila. Tata je sa ostalom voj-skom, u no}i izme|u 9. i 10.aprila, pre{ao granicu napu-stiv{i Bitoq. Kasnije su sepridru`ili engleskoj vojsci,pa se tako oko 2.500 Jugoslo-vena, sa oko 20.000 Engleza,

povla~ilo ka Kalamati, na jugu Peloponeza. Tu je trebalo da seukrcaju u brodove i otplove do Egipta, odakle bi nastavili otporNemcima”.

NA BRODU „HELENA KANAVARIOTI”Krajem aprila, Nemci su u Korintu, na Peloponezu, imali

veliki sabirni zarobqeni~ki logor u kome su, sem jugosloven-skih, bili engleski i novozelandski oficiri i vojnici. Krajemmaja trebalo je da po~ne transportovawe zarobqenika u Ne-ma~ku. Prvi probni transport ~inilo je 500 Jugoslovena. Vestje primqena delimi~no sa olak{awem, jer su uslovi u logorubili nepodno{qivi, ali i sa zebwom. Putovati morem se nijemoglo jer je postojao veliki rizik zbog mina.

Posle dvadeset provedenih dana na Korintu, gde su bili za-jedno sme{teni sa zarobqenim Englezima (prili~an broj ih je za-robqen u Gr~koj), 500 jugoslovenskih oficira i vojnika prevezenoje vozom za Pirej.

^etrdeset godina kasnije Borivoje P. Jovanovi} iz Kragujevcapi{e u „Politici”:

”U dva ~asa bili smo postrojeni i spremni za pokret. U strojuje bilo 377 oficira i 123 podoficira i vojnika. E{elon je tre-balo da stigne u Pirej i tu da bude ukrcan u brod. Predstojao namje dug mar{ do Korintskog moreuza, jer su mostovi i `elezni~kapruga na Peloponezu bili poru{eni. Kad smo stigli do `elezni~kestanice umorni, pra{wavi i gladni, morali smo dugo da ~ekamo.Nemci nisu mogli da prona|u gr~ke elezni~are da formiraju kom-poziciju i omogu}e ukrcavawe. Najzad, u podne, krenusmo nekakoput Atine i Pireja. U Pireju tragovi nedavnog bombardovawa. Pri-stani{te pusto, bez brodova. Na dnu duga~kog keja samo jedan mo-torni jedrewak za prevoz robe i stoke. Naterali su nas u wega,nismo mogli ni noge da ispru`imo”.

75

snage razbijene, ~ime je predvi|ena odstupnica glavnine jugoslo-venskih snaga za Gr~ku bila prese~ena.

„Napadnuti sa svih strana”, stoji u zapisima nepoznatogautora, „od vrlo mo}nih neprijateqa, mi nismo imali ne samosnage ve} ni oru`ja da se toj i tolikoj sili odupremo, pa ipakda nismo napadnuti iz Bugarske, koja je i pored ugovora o ve~i-tom prijateqstvu zakqu~enom izme|u nas i wih 1937. godine,pustila Nemce da oni, preko wene teritorije, napadnu na{uzemqu, udare u srce na{eg saobra}aja i veza, dolinu Vardara,verujem da bi se borili isto onako kao {to smo se borili1912–1920. godine”.

U Operacijskom dnevniku [taba Vrhovne komande Jugoslo-venske vojske od 6. do 14. aprila 1941, navodi se tek 9. apri-la da „situacija kod Vardarske divizije nije poznata, po{to senije mogla dobiti veza. Aeroplan za vezu, koji je upu}en jo{ 8.aprila, u toku ovog dana nije se vratio”. Sli~no se navodi iza 11. april: „Izme|u jedinica Tre}e armijske oblasti i Var-darske divizije nije se mogla uspostaviti veza”. Ali zato u Iz-vodu iz Ratnog dnevnika ne-ma~ke 12. armije, za periodod 1. januara do 25. aprila1941, stoji da su „neprija-teqske jedinice koje su senalazile u ju`nom delu Jugo-slavije bile uhva}ene kao umre`u. General [tume je 8.aprila izvestio Armiju:Razbijene su tri do ~etiridivizije. Zapleweno je stotopova. Stalno se pove}avabroj zarobqenika. Ocewujese da ih trenutno ima80.000, me|u kojima i ~eti-ri generala”.

KA PELEPONEZU Na{a vojska se opet mo-

rala povla~iti, ali kuda? Opet i ponovo u prijateqsku Gr~ku, jersu po albanskim gudurama ve} krstarile Musolinijeve jedinice.Sa vojskom se povla~io i narod. Usput su ih napadali nema~ki iitalijanski avioni, bombardovali i mitraqirali. Povla~eno je ipet tenkova, a mornari su na Ohridskom jezeru potopili patrolne~amce „Stra`ar” i „Grani~ar”. Zbog wihovog potapawa u o~imapotporu~nika Traj~eta Simeonovskog dugo su bile suze i slika kakovojni~ki pozdravqa svoj prvi brod kojim je komandovao na po~etkukarijere, a koji je ovako tragi~no zavr{io.

Povla~e}i se, na{i su sru{ili i dve nema~ke „{tuke”. U~inioje to poru~nik Dragoqub Pavlovi} Dumba sa mitraqezom svog ten-ka. Do mesta Kalambake Do Kalamate na Peloponezu, krajwe i naj-udaqenije ta~ke, stiglo je, prema jednom podatku, 1.500, a premadrugom 2.000 na{ih vojnika i oficira. U toj luci trebalo je da ihprihvate engleski brodovi i prebace u Egipat.

Vojnik Adam Gari} je na le|ima nosio radio-stanicu. U svojimse}awima pi{e: „Gaze}i po ki{i i snegu, pre{li smo Olimp i na-{li se najzad u Atini. Svuda predusretani prijateqski i sa punoose}awa za na{u tragediju. Bra}a Grci su i ovoga puta, kao i rani-je, u~inili sve {to je u wihovoj mo}i bilo da nam pomognu. U Atininas je ~ekao spreman voz, a tu smo zatekli i veliki broj na{ih voj-nika i oficira i krenuli smo ka Peloponezu. Zadr`ali smo se uMegalopolisu, gde je formirana Komanda izbegli~kih trupa, podkomandom poznatog junaka sa Kajmak~alana, generala Joce Jovano-vi}a. Podeqeni po grupama gledali smo kako kroz Megalopolis pro-laze razne grupe na{ih qudi, pa i na{ih saveznika, o~ekuju}i dankada }emo po}i. A kuda, u neizvesnost? Na{a `eqa bila je ve}a odna{ih mogu}nosti. Verovali smo u ~udo, ali ~udo se nije dogodilo”.

„Stigli smo posle dugog lutawa i goweni zloglasnim ‘{tuka-ma’ u Kalamatu, pristani{te na Sredozemnom moru gde je trebaloda budemo ukrcani u brodove na{ih saveznika. Ali, ba{ kada je

NEMA^KA NAREDBAKakva je sudbina ~ekala zarobqene srpske vojnike videlo se

iz Uputstva Vrhovne komande Vermahta od 10. aprila 1941. godi-ne, Komandi 12. armije o postupku prema ratnim zarobqenicimasrpske nacionalnosti. U tom dokumentu se general{tabnom majoruDajleu nare|uje da usmeno prenese gospodinu potpukovniku baronuFon Han{tajnu slede}e uputstvo komandanta pozadine:

„Prema srpskim ratnim zarobqenicima, pre svega premaoficirima, imati lo{ postupak. Ovo je naredio firer, jer su onipokreta~i raskidawa ugovora. Jo{ jedanput skre}em pa`wu na toda Srbe treba u najve}oj mogu}oj meri, bez ikakvih obzira, anga-`ovati u radovima na izgradwi puteva”.

Page 76: 042 Odbrana

FEQTON

76

Me|u zarobqenima se nalazio i Bo`idar Diki}, kasnijepoznati novinar „Politike”, ~iji je otac potpukovnik Du{anDiki} bio zajedno s wim. Porodicu je rat zatekao u Skopqu, ko-je je bombardovano. Otac je bio na ratnom polo`aju, a sin seprijavio kao dobrovoqac u jedinici za protivhemijsku za{titu.Tako su otac i sin, iz dva razli~ita pravca, po~eli da se po-vla~e prema Peloponezu, gde su ih Nemci zarobili. Bo`idar jeposle 15 dana uspeo da sa drugom Nikolom Mihailovi}em po-begne iz logora. Potpukovnika Du{ana Diki}a su, sa ostalimzarobqenicima, Nemci doveli u Atinu, a zatim u Pirej i ukrca-li na teretni brod.

Te{kim bombardovawem razorena pirejska luka, mutno ne-bo i ki{ovito vreme, a najvi{e izgled dotrajalog broda „Hele-na Kanavarioti”, na koji su zarobqenici ukrcani u Pireju od-mah po dolasku, uneo jenemir u ina~e uznemire-ne qude. Brod je pripadaogr~koj trgova~koj morna-rici. Sagra|en je 1868. iimao je svega dva ~amcaza spasavawe.

Dana 24. maja 1941,po ki{nom vremenu, brodje isplovio iz pirejskeluke, ali se posle nepu-nih pola ~asa vratio na-trag, jer je na starom par-nom kotlu prsla jedna cev.Popravka je trajala ~itavdan. Ova nesre}a, udesna samom po~etku puta,kao i re~ „brod aveti”,koju je na unutra{wojstrani broda, na nema~-kom jeziku, ispisao neki nema~ki stra`ar, avetiwski bleda ineobrijana lica jugoslovenskih zarobqenika, tuma~eni su odmnogih kao r|avi predznaci na putu u nema~ko zarobqeni{tvo.

Na zahtev ve}ine oficira, najstariji u grupi, general Jo-van Jovanovi}, podneo je pismeni raport nema~kom rezervnomoficiru Sefelsu Paulu, profesoru Univerziteta u Minhenu,koji je bio komandant tog transporta, tra`e}i da se cela grupazarobqenika preveze suvozemnim putem za Solun, vozom ilikamionima. Predlo`eno je i da sami zarobqenici plate tajprevoz. Ako to nije bilo mogu}e, tra`eno je da se bar svakomobezbedi pojas za spasavawe, jer je more bilo puno mina.

PRAVO U BRODOLOMDok je brod popravqan, odnosno otklawao kvar na kotlu,

nema~ki kapetan je raport predao komandantu Atine, koji je ci-ni~no odgovorio da je „vo`wa morem potpuno bezbedna, da zaprevoz suvim putem nema~ka komanda nema transportnih sred-stava, a ono {to ima pojaseva za spasavawe predato je nema~-kim stra`arima na brodu”. Zarobqenici su na to slegli rame-nima, potpuno se predav{i sudbini. Neko je spomenuo i @enev-sku konvenciju, ali u ratu – zakoni }ute.

Brod je po zavr{etku opravke, 25. maja, isplovio za Solunplove}i pod nema~kom zastavom. ^esto su ga nadletali nema~kiavioni. Dawu je plovio, a no}u je bio usidren na moru. Brod us-put nije nigde pristajao.

Prema evidenciji rezervnog poru~nika Petra Vrawki}a(1911–1986), koju ~uva wegova supruga Olga, na brodu su bila503 zarobqenika: ~etiri generala (divizijski general JovanM. Jovanovi} i brigadni generali Milan I. Radovanovi}, Ili-ja Dimitrijevi} i Veqko S. [apowi}), sedam pukovnika, 45 pot-pukovnika, 93 kapetana prve klase, 18 kapetana druge klase,

82 poru~nika, 124 potporu~nika, 22 podoficira, {est podna-rednika, 17 kaplara i 80 redova. Tu su bila i dva sve{tenika(Irinej Zlati} i Du{an Vrkanovi}) i jedan hoxa (Omer Masli}).

„Svanuo je 27. maj”, rekao je govornik na otvarawu spome-nika. „U sve`e majsko jutro zarobqenici su jo{ spavali i tekpo koji se budio iz nemirnog sna. U daqini se Olimp kupao uprvim jutarwim zracima proletweg Sunca. More je bilo mirno.Savr{enu ti{inu remetio je samo rad brodskih ma{ina. Odje-danput je nastala cika i trka brodskih pacova preko zarobqe-nika koji su le`ali na palubi broda. Instinkt je ve} nagove-{tavao ovim malim vesnicima nesre}e u rudnicima i na moruda je katastrofa blizu. Ta~no u 4 sata i 45 minuta mina je uda-rila u desnu stranu broda i te{ko ga o{tetila.

Bolni jauci rawenika, sa znacima SOS, prolomili su sekroz etar. Pramac je ostao nekako o~uvan, ali oko sredweg de-la broda stra{na slika. Rawenici se previjaju u mukama, vodanadire na palubu i spira krv sa pokidanih delova tela rawe-

nika. Zarobqeni~ke stvarii razbijene daske, sanducii drugi predmeti plivaju pokrvavoj, penu{avoj vodi ko-ja polako, ali sigurno, vu~erazbijeni brod u morskedubine”.

VODA NADIRENA PALUBU

Odjeknula je stra-hovita eksplozija. Nikadanije ta~no utvr|eno da li jebrod nai{ao na minu ili jepogo|en torpedom. Ovodrugo je mawe verovatno,jer je brod vijao nema~kuzastavu. Pedesetorica pot-poru~nika i poru~nika,sme{tenih na pramcu, stra-

dalo je odmah, ostalih stotinu pedeset slede}ih minuta i sati –u moru.

Posada broda, koju su ~inili Grci, spustila je ~amac zaspasavawe sa leve strane broda i otplovila u pravcu kopna,udaqenog od mesta nesre}e oko 12 kilometara. Dubina na me-stu nesre}e nije prelazila 30 metara. Jedan zarobqenik, po-morski oficir, nastavio je da daje znake SOS. Nema~ki stra-`ari su objavqivali nesre}u brzom plotunskom paqbom. Pri-li~no daleko, na morskoj pu~ini na severu, belasali su se malibrodi}i koji su sigurno ~uli znake SOS, ali brodolomnicimanisu priticali u pomo}, jer su to bili ribarski ~amci iz malihribarskih mesta Potamos, Ormos, Nea Mihawona, sa obaleHalkidika i Paralia, Kitrous i Makrijalos sa obale Pierije.Videv{i nema~ku zastavu na brodu oni nisu u~inili odmah ono{to je trebalo – pomo} brodolomnicima.

Brod se polako nagiwao na desnu stranu. Oficir na ko-mandnom mostu je poku{avao ne{to da u~ini okretawem kormi-larskog to~ka, ali u tome nije imao uspeha. Brod je prividnoklizio napred, ali sve vi{e i vi{e se nagiwao u stranu. Vodaje osvajala. Ceo sredwi deo broda uskoro je bio pod vodom. Za-robqenici su skidali sve sa sebe i skakali u more sa predwepalube. General Jovanovi} je stajao na pramcu ogrnut {iwelomi opomiwao:

– Spasavajte se gospodo, vi }ete trebati Otaxbini.Nekoliko skoro izbezumqenih zarobqenika se dugo krsti-

lo, upiru}i pogled u nebo. Jedan rezervni poru~nik, stariji ~o-vek, stojao je duboko zami{qen na samom boku broda, okrenutka Solunu, ka Otaxbini… Suze su mu lile kao ki{a.

Drama pre`ivelih brodolomaca u moru, me|utim, tek jepredstojala…

(Nastavak u slede}em broju)

15. jun 2007.

Podvodne mine i podmorni~ka torpeda nisu birala ciqeve u ratnomvihoru 1941. godine

Page 77: 042 Odbrana

26. jun 1917. Posle smrtne presude vojnog suda, akao organizatori atentata na regentaAleksandra Kara|or|evi}a, na Solun-skom poqu streqani su general{tabnipukovnik srpske vojske Dragutin Dimi-trijevi} Apis i majori Qubo Vulovi} iRade Malobabi}. Prilikom revizijeSolunskog procesa 1953. utvr|eno jeda su atentat inscenirali sam regentAleksandar i Radikalna stranka. Svi tada osu|eni su re-habilitovani.26. jun 1945. U San Francisku su predstavnici 50 zemaqa, me|u wima iJugoslavija, potpisali Povequ o osnivawu UN, koja je stupi-la na snagu 24. oktobra 1945.27. jun 1941.Odlukom CK KPJ formiran je Glavni {tab Narodnooslobo-dila~kih partizanskih odreda Jugoslavije, a za wegovog ko-mandanta imenovan je Josip Broz.27. jun 1950. U Jugoslaviji je uvedeno radni~ko samoupravqawe.27. jun 1950. Generalni sekretar UN Trigve Li zatra`io je od ~lanica UNda pomognu Ju`noj Koreji u sukobu sa Severnom Korejom. Is-tog dana predsednik SAD Hari Truman je naredio ameri~komratnom vazduhoplovstvu i mornarici da u|u u Korejski ratna strani juga.27. jun 1991. Teritorijalna odbrana Slovenije napala vojnike JNA. Timeje po~eo rat u severnoj jugoslovenskoj republici kada su palei prve `rtve. Dva dana ranije Skup{tina Slovenija je pro-glasila nezavisnost. 28. jun 1389.Narodni i crkveni praznik Vidovdan,~iji naziv poti~e od svetog Vida koji je,prema predawu, bio ~udotvorac i isce-liteq. Od Kosovske bitke, na Vidovdan,kada je do{lo do velikog boja izme|usrpske i turske vojske, i kada je daqiprodor Turaka na Balkan bio zausta-vqen za nekoliko decenija, on se obe-le`ava kao dan svetog velikomu~enika kneza Lazara i svihsrpskih mu~enika palih u borbama za oslobo|ewe. 28. jun 1914.^lan srpske revolucionarne orga-nizacije Mlada Bosna, GavriloPrincip ubio je austrougarskogprestolonaslednika Franca Fer-dinanda u Sarajevu. Ovaj doga|aj jeposlu`io Austrougarskoj kao povodda Srbiji 28. jula objavi rat. 28. jun 1921.U Narodnoj skup{tini Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenacaizglasan prvi ustav dr`ave. 29. jun 1882. Prema projektu nema~kog in`ewera Oskara Smrekara, u Be-ogradu je pu{ten u rad prvi savremeni vodovod.

Pripremio Miqan MILKI]

16. jun 1963.Kosmi~kim brodom „Vastok 6“ pole-tela je prva `ena kosmonaut, Va-lentina Vladimirovna Terje{kova.Posle trodnevnog boravka u kosmo-su i 48 obleta oko Zemqe, Terje-{kova se spustila u blizini gradaKaragande.17. jun 1991. Parlament Ju`ne Afrike ukinuo je posledwi zna~ajniji za-kon na kojem je od 1950. bila zasnovana politika apart-hejda, odnosno dominacije belaca nad obojenima u toj ze-mqi.18. jun 1853. Umro je Branko Radi~evi}, romanti~arski lirski pesnik.[kolovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temi{varui Be~u, gde je studirao prava i medicinu. Wegovi posmrtniostaci preneti su 1883. iz Be~a i sahraweni na Stra`i-lovu.19. jun 1885. Ro|en je kompozitor i dirigent StevanHristi}, ~lan SANU. Jedan od osniva~aMuzi~ke akademije u Beogradu, {ef Beo-gradske filharmonije, dirigent Narod-nog pozori{ta, direktor Opere i prvipredsednik Saveza kompozitora Jugosla-vije. Muzi~ko obrazovawe stekao je u Be-ogradu, Rimu, Be~u, Lajpcigu, Moskvi iParizu.21. jun 1905. Ro|en je francuski filozof i pi-sac @an Pol Sartr, jedan od tvo-raca filozofije egzistencijali-zma. U Drugom svetskom ratu u~e-stvovao je u Pokretu otpora, a ulo-gu anga`ovanog intelektualca na-stavio zala`u}i se za nacionalnuslobodu naroda Indokine i Al`ira. Odbio je 1964. Nobe-lovu nagradu za kwi`evnost.22. jun 1941.Nema~ka napala Sovjetski Savez.22. jun 1940. Vrhovna komanda francuske vojskepotpisala je bezuslovnu kapitula-ciju pred nacisti~kom Nema~kom.Kapitulacija je potpisana u Kompi-jewu, u istom `elezni~kom vagonu ukojem je Nema~ka potpisala kapitu-laciju u Prvom svetskom ratu. Po-sle poraza, u Francuskoj je formi-rana marionetska vlada mar{ala Anrija Petena. 25. jun 1950.Otpo~eo rat u Koreji u kojem su, prvi put,u ratnim uslovima, isprobani i upotre-bqeni helikopteri. 26. jun 1876. Sa Beogradske tvr|ave je skinuta turskazastava. Tri meseca ranije Turci su mo-rali da predaju kqu~eve Beograda srp-skom knezu Mihailu Obrenovi}u, ali jetada na Beogradskoj tvr|avi pored srp-ske ostala i turska zastava.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

77

Page 78: 042 Odbrana

15. jun 2007.78

SA LICA MESTA

STOGODI[WIPILOT

Aeromiting u^eneju pratio je iNovosa|anin Bo-rivoje Gagi} kojiima devedeset se-dam godina. On seletewem bavi od1938. godine, kadaje osnovao prviaeroklub u NovomSadu. Uprkos sta-rosti, jo{ leti najedrilicama.

POPULARIZACIJA VAZDUHOPLOVSTVA

– Aeroklub GALEB G4 iz Novog Sada veoma je uspe{nopripremio i realizovao aeromiting koji je VazduhoplovstvoVojske Srbije svesrdno podr`alo, a podr`ava}e i ubudu}esve ovakve manifestacije, kako bi se popularizovalo vazdu-hoplovstvo, jer je i to jedan od na~ina regrutovawa budu}egkadra – rekao je general-major Dragan Katani}, komandantVazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, koji je, za-jedno sa Majom Gojkovi}, gradona~elnicom Novog Sada, pra-tio me|unarodni aeromiting.

PRKO[EWEGRAVITACIJI

U sedmo~asovnom programu akrobatskogletewa, nekoliko hiqada posmatra~a jegotovo bez daha pratilo nebeske bravuredvadesetak padobranaca i ~etrdesetpilota na isto toliko helikoptera,motornih zmajeva i aviona

M E \ U N A R O D N I

Sni

mio

Igo

r S

ALI

NGE

R

Page 79: 042 Odbrana

79

Ni{ta mawe atraktivan nie bio ni nastup, posebno bri{u}ilet, pukovnika u penziji pilota Marjana Jelena iz beogradskog ae-rokluba „Galeb”na ovionu galeb 2, koji je poznat i po tome {to jeprvi, pilotiraju}i avionom orao, leteo brzinom zvuka na avionudoma}e izrade.

Ponajvi{e interesovawa posetioci aeromitinga pokazali suza nebeski nastup pilota potpukovnika Sa{e Risti}a, DraganaZlokasa, I{tvana Kanasa i majora Sa{e Gruba~a, ~lanova Akro-grupe Vojske Srbije ZVEZDE, na avionima galeb na{ih vazduho-plovnih snaga. Oni su, sa majstorski sinhronizovanom precizno-{}u, izveli vi{eminutni program propra}en burnim aplauzomprisutnih, pa nije ~udilo {to su posle leta~kog programa imali pu-ne ruke posla stavqaju}i autograme na prigodne postere.

U leta~kom programu pripadnika Vazduhoplovnih snaga VojskeSrbije u~estvovao je i major pilot Miodrag Risti} iz Sektora za let-na ispitivawa, koji je prikazao manevarske mogu}nosti aviona orao.

Kako su od prvog avijati~arskog leta u Novom Sadu protekle94 godine, a grad je, u ne tako davnoj pro{losti, bio centar srpskeavijacije, sa pravom se o~ekuje da }e ovogodi{wi aeromiting pre-rasti u tradicionalno okupqawe najpoznatijih imena svetske le-ta~ke akrobatike.

Budimir M. POPADI]

MA E R O M I T I N G „ ^ E N E J 2 0 0 7 ”

e|unarodni aeromiting, koji se prvi put odr`ava na sportskomaerodromu „^enej” u blizini Novog Sada, u nedequ, 3. juna,okupio je veliki broj poznatih imena akrobatskog letewa izPoqske, Ma|arske, Makedonije, Bugarske, Slovenije, Hrvat-ske, Crne Gore, Turske, Rusije, Francuske, [panije i Srbije.Padobranci Aerokluba „Novi Sad” otvorili su aeromiting

atraktivnim skokovima. Nakon toga prikazani su letovi sport-skim jedrilicama i motornim zmajevima.

Sledili su akrobatski letovi na najpoznatijim superlakimavionima klase ekstra-300 i su-29 me|u kojima je za izvo|ewe pe-tqi, prevrtawa i drugih akrobatskih figura najvi{e aplauza do-bio pilot Tomo Poqanec, ~etvorostruki prvak Slovenije u akro-batskom letewu, lete}i na svom avionu li~ne izrade gilles 20.

Posmatra~ima je zastajao dah i od pilotskog majstorstva Ma-|ara Zoltana Vere{a, aktuelnog svetskog rekordera u broju veza-nih vaqaka (400) u toku jednog leta.

Atraktivan program prikazali su piloti Sergej Rahmawin izRusije, Nikolas Ivanof iz Francuske, Alejandro Meklejn iz [pa-nije i Zoltan Vere{, ~lanovi svetski poznatog akrobatskog trka~-kog tima RED BUL. Oni kao tim lete od 2003, a na svojim avionimaklase ekstra 300 u~estvuju godi{we na desetak atraktivnih vazdu-{nih trka aviona {irom sveta.

Page 80: 042 Odbrana

2) POSEBNI USLOVI– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3, 4,

5, 6, 7, 8, 11, 12 i 13, mogu konkurisati lica koja imaju nau~nistepen doktora nauka iz oblasti za koju se biraju;

– Za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 9 i 10 mogu kon-kurisati lica koja imaju akademski stepen magistra nauka;

– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 4, 7 i 13mogu konkurisati profesionalna vojna lica koja su u posledwadva perioda ocewivawa ocewena slu`benom ocenom najmawe „vr-lo dobar“, (isti~e se);

– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 3, 5, 6,8, 9, 10, 11 i 12 mogu konkurisati civilna lica koja su u po-sledwa dva ocewivawa ocewena slu`benom ocenom najmawe „vr-lo dobar“;

– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 2 mogu kon-kurisati jedno profesionalno lice koje je u posledwa dva perio-da ocewivawa oceweno slu`benom ocenom „vrlo dobar“ (isti~ese) i jedno civilno lice koje je u posledwa dva ocewivawa ocewe-no slu`benom ocenom najmawe „vrlo dobar“.

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:– imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predme-

ta za koji konkuri{u;– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz pred-

meta odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;– se slu`e sa vi{e stranih jezika.

NA^IN KONKURISAWA

Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Cr-notravska broj 17.

Uz molbu se prila`e:

– overena fotokopija uverewa o dr`avqanstvu;– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom fa-

kultetu i doktoratu odnosno magisterijumu;

– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovimau prilogu;

– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqe-we nastavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noistra`iva~kim ra-dom;

– fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog orga-na jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu„Odbrana“.

O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno obave{te-ni u roku od 10 dana nakon izvr{enog izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJARaspisuje

KONKURSZa izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa

Vojnomedicinske akademije u Beogradu

a) I z b o r - na formaciji VMA

1. Jednog nastavnika za predmet KLINI^KA FARMACIJA uzvawe redovnog profesora

2. Dva nastavnika za predmet ANESTEZIOLOGIJA SA REA-NIMATOLOGIJOM u zvawe vanrednog profesora

3. Jednog nastavnika za predmet KLINI^KA FARMAKOLO-GIJA u zvawe vanrednog profesora

4. Jednog nastavnika za predmet PNEUMOFTIZIOLOGIJAu zvawe docenta

5. Jednog nastavnika za predmet OTORINOLARINGOLOGI-JA u zvawe docenta

6. Jednog nastavnika za predmet HIGIJENA u zvawe docenta7. Jednog nastavnika za predmet EPIDEMIOLOGIJA u zva-

we docenta8. Jednog saradnika za predmet MEDICINSKA BIOHEMIJA

u zvawe vi{eg nau~nog saradnika9. Jednog saradnika za predmet INTERNA MEDICINA u zva-

we asistenta10. Jednog saradnika za predmet FARAMOINFORMATIKA

u zvawe asistenta.

b) R e i z b o r - na formaciji VMA

11. Jednog nastavnika za predmet MIKROBIOLOGIJA SAPARAZITOLOGIJOM u zvawe vanrednog profesora

12. Jednog nastavnika za predmet FARMACEUTSKA TEHNO-LOGIJA u zvawe docenta

13. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA uzvawe docenta

USLOVI KONKURSA

Konkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja ispu-wavaju ove uslove:

1) OP[TI USLOVI

– da su dr`avqani Republike Srbije;– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak

zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odno-sno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od{est meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ);

– da su zavr{ili medicinski, stomatolo{ki odnosno pri-rodno-matemati~ki fakultet i da ispuwavaju uslove propisaneZakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim ustano-vama Vojske Srbije za izbor i reizbor u odgovaraju}e nastavni~-ko odnosno saradni~ko zvawe;

– da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.

Page 81: 042 Odbrana

81

FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Venizelosova 31 Beograd, raspisuje

KONKURSZa pripadnike Vojske Srbije

za upis u {kolsku 2007/2008. godinuNa osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakultet-

ske diplome u oblasti menaxmenta upis na I godinu:- podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa sredwom

stru~nom spremom studenata I godine Vojne akademije;Upis na III godinu:- oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom- studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akademije- lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom);Na poslediplomske (master studije):- lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili ci-

vilnim {kolama)- oficira sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom (uz prizna-

vawe odre|enog broja ispita sa K[[-e);Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije: - lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna ili

civilna).Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i se-

minara u skladu sa ugovorom koji je zakqu~en sa Nacionalnom slu-`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawa.

Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavuformira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.

Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac po~evod 10. aprila 2007. i tako osigurati mesto u okviru upisne kvote.Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460.

KONKURSZa prijem kandidata za popunu jedinica vojne policije

Garde Vojske SrbijeI USLOVI KONKURSA:– Za prijem kandidata za popunu jednica vojne policije Garde VS mogu

konkurisati profesionalni podoficiri (ne podoficiri po ugovoru) iz je-dinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e uslove:

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;– da nisu osu|ivani;– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo koji se go-

ni po slu`benoj du`nosti;– da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj slu`bi;– da je posledwa slu`bena ocena najmawe povoqan – vrlo dobar (4,00 i

vi{e);II NA^IN KONKURISAWA:– kandidati molbe za prijem u jedinice VP Garde podnose redovnim pu-

tem preko pretpostavqene komande.– uz molbu kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju (obavezno

kontakt telefon), izjavu da `ele da rade u jedinicama VP, uverewe o dr`a-vqanstvu (ne starije od {est meseci), overeni prepis posledwe slu`beneocene, potvrdu od nadle`nog suda da nisu osu|ivani i da se protiv wih nevodi krivi~ni postupak za krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti,fotokopiju vojne legitimacije, listing osnovnih podataka LOP-1 iz KaIS-a(od personalnog organa jednice).

Po pristizawu molbi kandidati }e biti pozivani preko pretpostavqenihkomandi na testirawe koje }e se obaviti u Gardi VS i traja}e 2 (dva) dana.

Pre pristupawa testirawu molbe moraju biti kompletne. Testirawe }ese ralizovati po slede}em:

– provera fizi~ke sposobnosti;– psiholo{ko testirawe;– neposredni razgovor sa kandidatima;– ocena zdravstvene sposobnosti za rad u jVP;– bezbednosna provera;Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 011/3600-421 (vojni

35-421)Konkurs je otvoren do 20. juna 2007. godine.

Prijave i informacije: VOJNA TURISTI^KA AGENCIJA, Beograd, Resavska 34/A, tel.011/636-535AGENCIJA „KARA\OR\EVO“, Novi Sad, @elezni~ka 44, tel.021/452-761

LETO 2007. NA MORU

VALDANOS – OAZA MIRASMENE U TRAJAWU 10 DANA

CENE NA BAZI POLUPANSIONA – NO]EWE, DORU^AK, VE^ERAZA PRIPADNIKE MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE POPUST

Page 82: 042 Odbrana

82 15. jun 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Ostrvo na Jadranu, 2. Simbol erbijuma, 3. Domovina, otaxbina (lat.), 4.@ensko ime, Aurora odmila, 5. Celivati, 6. Starorimski novci, 7. Listo-padno drvo bele kore (mn.), 8. Inicijali nobelovca Andri}a, 9. Ime itali-janskog kompozitora Respigija, 10. Kola za topovsku municiju, 11. Ime bri-tanske glumice Redgrejv, 12. Jedini~ni vektor u matematici, 13. Raspad, ra-sulo, 14. Li~na zamenica, 15. Prodavac de~ijih balona, 16. Izuzev, sem,18. Mala kwiga, 19. Nomadski stanovnici pustiwe, 21. Zanos, trans, 22.Vrsta draguqa, mese~evo kamewe, 23. Gr~ko aromati~no pi}e, 24. Lavovi(tur.), 25. Stvarati, ~initi, 26. Engleski modni brend , 28. Koza~ke vojnestare{ine, 29. Muzi~ki sastav od pet ~lanova, 31. Kratkotrajna prolaznaqubav, flert (fr.), 32. @ensko ime, 33. Proizvo|ewe neodre|enih zvukovamalog inteziteta, 34. Insekt koji svetli u mraku, 35. Vrsta {tamparskog pi-sma, 36. Strano ensko ime, 38. Uzori, 39. Poluostrvo u Jadranu, 41. Mu`-jak p~ele, 42. Re~na riba, buqe{, 43. Mesec u jevrejskom kalendaru, 45.Ime vajara Loga, 46. Uzvik nipoda{tavawa, 48. Upi{ite: o, ~, 49. Inicija-li engleskog kwi`evnika Vajlda, 50. Simbol aktinijuma.

VODORAVNO:

17. Nespretan ~ovek, nespretwakovi}, 18. Planina u Dalmaciji, 19. Ure|ajkoji zamewuje ~oveka, 20. Velika ptica grabqivica, 21. Uskra}ivawe, 22.Drugo ime za Albanca, 24. Grad u Hercegovini, 25. Biv{i {panski teniser,Manuel, 26. Metalna plo~a, 27. Biv{i avganistanski politi~ar, Nur Moha-med, 28. Ono {to je izgra|eno, gra|evina (mn.), 29. Dakako, naravno, dabog-me, 30. Mera za povr{inu (mn.), 31. Radnici na sta`u, pripravnici, 32.Skupan, grupni, 34. Navaliti na koga, saleteti, 35. Naprsnici pravoslav-nih kalu|era, 36. Mu{ko ime, Ratko odmila, 37. Osu{ene stabqike itari-ce, 38. Samootrovawe kiselinom (lat.), 39. Zimsko-sportski centar u Au-striji, 40. Auto-oznaka Vaqeva, 41. Primati u ruke, 42. Tri bogiwe osvete ustarogr~kom mitu, 43. Inicijali holivudske glumice Stoun, 44. Muzi~kapredigra u starim operama, 45. Stru~wak u nauci o atomima, 46. Grad u i-leu, 47. Crtica u pisawu, 48. Onako veliki, 49. Plitka bakrena posuda(tur.), 51. Ugasiti `e| ili glad, 52. Vrsta minerala, kalcijev glinenac, 53.Ime na{e odbojka{ice Spasojevi}, 54. Umetnici koji crtaju, 55. Japanskoostrvo poznato po bitkama u II svetskom ratu, 56. Biv{i fudbaler, Ico.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: sel

~ani

n, l

aici

zam,

los

, t,

isko

vati

, lin

orez

i, r

, RS

J, tr

aver

ze, t

raka

nac,

Ote

ro, n

aliv

ati,

nep

era,

ga-

ravk

a, e

kono

mac,

lak

s, r

asko

rak,

nak

alit

i, a

t, Ra

, kab

anic

a, s

teno

tip,

Ivk

o,ir

anis

ti, k

ipar

is, m

ar{

al, p

orti

kus,

i~i

je, i

stin

ice,

lab

uris

t, Ja

n, n

, eta

ci-

sti,

Ema

nuel

a, k

, in`

, ren

t-a-

kar,

Lip

qank

a.

Beli: Ke1, Db3, Td1, Th1, Lc3, Lf3,a3, b4, c6, e3, f2, h2Crni: Kg8, Dg5, Ta8, Te8, Lc8, Ld6,a6, b5, c7, f7, g7, h620…Te3!Hrabra `rtva, za koju je trebalo

prora~unati sve varijante do kraja.21.fe3 De3 22.Le2 Lg4 23.Td2 Le5

24.Le5 Db3 25.Lg4 Te8 26.0-0 De3Uskoro }e beli predate.27.Tdf2 Te5 28.Kh1 Dd4 29.Lf3

Te1 0:1

Beli: Kh1, Dd2, Td1, Tf1, Le3, Lf3,Sc3, a3, b2, c2, e4, f4, g2, h2Crni: Kg8, Da5, Tc8, Tf8, Ld7, Le7,Se8, a6, b5, d6, e6, f7, g7, h7

Beli na potezu.

1.Sd5! Ld8Na 1…Dd8 2.Lb6 Sc7 3.Se7

De7 4.Dd6 +-2.Se7!1:0

ZANIMQIVOSTISUDIJINO IZVIWEWE

Gert Gijsen (iliti Hejsen), tre-nutno najpresti`niji {ahovskisudija sveta, napravio je pri-li~no veliku gre{ku na Memo-rijalu M. Taqa, gde je obavqaodu`nost glavnog arbitra. Vele-majstor Karlsen se obratio we-govom zameniku Dubovu (tako|esudiji koji pripada svetskoj eli-ti) sa reklamacijom remija poosnovu tri puta ponovqene po-zicije. Wegov protivnik i kole-ga po tituli Morozevi~ nijeprisustvovao rekonstrukcijipartije, a arbitri su prihvati-li reklamaciju. Ispostavilose, me|utim, da pozicija jestebila tri puta ponovqena, alida nije bio isti igra~ na pote-zu, pa je prema tome reklamaci-ju trebalo odbiti i partiju na-staviti. Glavni sudija je ponudioMorozovi~u izviwewe, koje jeon xentlmenski prihvatio, pa jetako partija ipak zavr{ila re-mijem.

REKLI SUShvatio sam da borba na {a-

hovskoj tabli mo`e imati uticajna politi~ku situaciju u zemqi.

Gari Kasparov

KOMBINACIJAEliskazes – MoriBirmingem, 1937.

4…Sc6 5.Sf3 Sf6 6.e3 0-07.Ld2 a6 8.Td1 Te8 9.a3 Ld6 10.Dc2h6 11.b4 dc4 12.Lc4 e5 13.Db3 De714.d5 e4 15.dc6 ef3 16.Sd5 Sd517.Ld5 fg2 18.Lg2 b5 19.Lc3 Dg520.Lf3

IZABRANA PARTIJADEVOJ^ICE

IZ KINEMonika So}ko – @ao SuJekaterininburg 2007.

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Da4^ini se da Kinezi napreduju „sva-

koga dana i u svakom pogledu”, pa i u{ahu. To se posebno odnosi na wiho-ve devoj~ice, koje ve} desetak godinadominiraju svetskim {ahom, a na ne-davnom prvenstvu su zbrisale neka-da neprikosnovene Ruskiwe sa 4:0.Iza wihovih rezultata, ocewujustru~waci, stoji fanati~an rad samnogobrojnim talentima. @ao Su jesamo jedna, nama mawe poznata mla-da dama, a kako igra vidi se i iz ovepartije protiv Poqakiwe So}ko.Primewena je Ragozinova odbrana uDaminom gambitu, koja ne u`iva lo-{u reputaciju.

Page 83: 042 Odbrana

PCena aran`mana je: 110 €+ 7.000,00 (u pet mese~nih rata)Cena aran`mana obuhvata: autobuski prevoz, na relacija-

ma nazna~enim u programu, ulaznu grupnu vizu, sme{taj u hotelu utrokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama, taksu za ulazak naSvetu goru, prevoz brodovima, usluge obilazaka po programu,stru~nog vodi~a i tro{kove organizacije putovawa.

U cenu aran`mana ne ulaze li~ni tro{kovi, koji nisu na-zna~eni u programu.

Lica koja `ele putovati u Hilandar treba da se prijave Po-kloni~koj agenciji SPC „Dobro~instvo” (telefon: 011/26-86-445, 26-59-269, 26-57-790) i dostave dokumentaciju, potrebnuza dobijawe ulazne grupne vize u Gr~ku i to:

- za profesionalne pripadnike MO i VS: fotokopija radnekwi`ice i original potvrda o zaposlewu (obavezno nazna~itivojnu po{tu, mesto i ~in);

- za ~lanove porodica pripadnika MO i VS: fotokopija in-deksa i potvrda od fakulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi-`ice i potvrda od {kole (za |ake); fotokopija re{ewa upisafirme u sudski registar (svih sedam stranica) i potvrda o pla}e-nom porezu (za ~lanove porodica koji su privatnici); potvrdanadle`ne slu`be za zapo{qavawe (za ~lanove porodice koji suprijavqeni na berzi rada) ili izjava lica za izdr`avawe (za~lanove porodice koji nisu prijavqeni na berzi rada);

- za penzionere: fotokopija re{ewa o penziji i fotokopijaposledweg ~eka od penzije);

prijavqena lica uz navedenu dokumentaciju dostavqaju jednufotografiju (format za paso{)..

okloni~ka putovawa na Svetu goru i u manastir Hilandar, zaprofesionalne pripadnike Vojske Srbije, ~lanove wihovihporodica i vojne penzionere, bi}e organizovano i 2007. go-dine, sa blagoslovom bratstva manastira Hilandara a po-sredstvom pokloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve „Do-bro~instvo” iz Beograda.Pokloni~ka putovawa planirana su, u grupama po 30 osoba, u

terminima od 3. do 8. jula, od 8. do 14. jula i od 14. do 19. jula2007, po slede}em programu:

1. dan: Beograd–Solun (polazak iz Beograda u 18:00 ~asovaispred Vaznesewske crkve, Ulica admirala Geparta br. 19; usputnakra}a zadr`avawa radi odmora);

2. dan: Solun–Jerisos (dolazak u Solun u ranim jutarwim ~a-sovima; slobodno vreme; polazak iz Soluna u 13:00 ~asova; obi-lazak Srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku; dolazak u Jerisos;sme{taj u hotel; no}ewe);

3. dan: Jerisos–Hilandar (doru~ak; ukrcavawe na brod; odla-zak u Hilandar; obilazak: Katolikon, Trpezarija…; obed u mona-{koj trpezariji; prisustvovawe bogoslu`ewima; no}ni odmor);

4. dan: Hilandar (ru~ak; nastavak obilaska: manastirski krug,grobqanska crkva…; obed u mona{koj trpezariji; prisustvovawebogoslu`ewima; no}ni odmor);

5. dan: Hilandar–Jerisos–Beograd (ru~ak; polazak za Urano-polis; odlazak u Jerisos; obilazak metoha manastira Hilandar-Milo Arsenica; nastavak putovawa za Solun; slobodno vreme uSolunu do 18:00 ~asova; nastavak putovawa za Beograd; usputnakra}a zadr`avawa radi odmora) i

6. dan: Beograd (dolazak u Beograd u ranim jutarwim ~asovima).

POKLONI^KOPUTOVAWE NNA SSVETU GGORUI UU MMANASTIR HHILANDAR

Page 84: 042 Odbrana

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"vojnostru~ne ~asopise "Novi glasnik", "Vojno delo" i "Vojnotehni~ki glasnik"kwige u izdawu Novinskog centra"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda", ostalih vojnih i drugihizdava~a sa temama iz vojnenauke i tehnike, istoriografije,geopolitike, medicine, ishranei druga stru~na i popularna izdawakurseve stranih jezika na audio-kasetama i kompakt-diskovimakompjutersku literaturuizdawa na kompakt-diskovimageografske mape i planovepostere i kalendaresklapaju}e makete aviona,brodova, vozila, vojnika i pribor za wihautorizovane replike naoru`awasabqe i bode`eposlovnu galanteriju i promotivne artikle sa oznakamaVojske Srbije - priveske, zna~ke,futrole za olovke i vizitkarte,peroreze, hemijske olovke i upaqa~e

RR aa dd nn oo vv rr ee mm ee jj ee oo dd 99 dd oo 22 00 ~~ aa ss oo vv aa ,,ss uu bb oo tt oo mm oo dd 99 dd oo 11 55 ~~ aa ss oo vv aa ..

Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.