84
   G   o   d   i   n   a                         I                        I    B   r   o    j    1    9    1  .    j   u   l     2    0    0    6  .   c   e   n   a     1    0    0    d   i   n   a   r   a    1  ,    2    0   e   v   r   a     w     w     w   .      o       d       b      r      a      n      a   .      m      o       d   .      g      o     v   .     y     u I n t e r v j u  I n t e r v j u  ZN AMO [T A HO]E MO General-major. Miloje Mileti} na~elnik Uprave za razvoj P r i l o g  P r i l o g  ZN AMO [T A HO]E MO 1 5 0 150 GODINA OD RO\EWA NIKOLE TESLE  GODINA OD RO\E WA NIKOLE TE SLE  General-major. Miloje Mileti} na~elnik Uprave za razvoj

019 Odbrana

  • Upload
    gama

  • View
    181

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Military magazine in Serbia

Citation preview

Page 1: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 1/84

 G o d i n a 

         I

         I

 B r o j 1 9

 1

 . j u l  2 0 0 6 .

 c e n a  1 0 0  d i n a

 r a

 1 , 2 0

 e v r a

  w  w

  w  .  o  d  b  r  a  n  a  .  m  o  d  .  g  o  v  .  y  u

I n t e r v j u I n t e r v j u 

ZNAMO [TA HO]EMO

General-major. Miloje Mileti}na~elnik Uprave za razvoj

P r i l o g P r i l o g 

ZNAMO [TA HO]EMO

150 150 GODINA OD RO\EWA NIKOLE TESLE GODINA OD RO\EWA NIKOLE TESLE 

General-major. Miloje Mileti}na~elnik Uprave za razvoj

Page 2: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 2/84

Page 3: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 3/84

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike teelitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasveose}awa odanosti otaxbini i uniformi kojuponosno nose. Crvena beretka s padobranskimznakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

 Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su jestvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti nabrojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sadaoficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x

25 cm,tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnimpapirom.

NARUXBENICANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363 @iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokru`iti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa.

Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)

 JMBG ________________________________________________________________

Broj li~ne karte:__________________izdate u MUP ____________________

 Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________

Mesto i broj po{te: _________________________________________________

 Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KICENTAR

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE

 monografiju63. padobranskebrigade 

  d  i  z  a   j  n

  a .  {  v  e  d  i   }

Page 4: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 4/84

4

AKTUELNO

Boris Tadi} u 305. in`iwerijskoj brigadi

RAZVOJNI RESURS DRU[TVA 6

INTERVJU

General-major Miloje Mileti}, na~elnik Upraveza razvoj General{taba Vojske SrbijeZNAMO [TA HO]EMO 8

Per aspera

NEOPROSTIV GREH 13

TEMA

O imenu i danu VojskePONOVNO ITAWE ISTORIJE 14

POVODI

Podela vojne imovineKOME ]E PRIPASTI ”JADRAN” 18

ODBRANA

Reorganizacija Re~ne flotileODRED VI[ESTRUKE NAMENE 20

Zajedni~ka obuka gr~kih i na{ih specijalacaPRIJATEQSKO OGLEDAWE 24

Na{e vojno zdravstvo i svetLIDERI BELE STRUKE 26

DOSIJE

Stambeno poslovawe u sistemu odbrane

NERE[IVA UKR[TENICA 28  S  A  D  R  @

  A  J

24

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),

Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evski

KorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski

TELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

 ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA

ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu 

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore NIC ”Vojska" je povodom125 godina vojne {tampe,24. januara 2004. godine,

odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

   I  z  a  r  h  i  v  a   M  u  z  e   j   a   N  i  k  o  l  e   T  e  s  l  e

   M   N   T ,        V        I        /        V ,

   1   4

1. jul 2006.

66

Page 5: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 5/84

PRILOG 

150 godina od ro|ewa Nikole TesleNAU^NIK ZA SVA VREMENA 33

DRU[TVO 

Kapetan prve klase dr Radovan Karkali}NA PREKRETNICI 54SVET 

Druga bitka za Grozni (2)VU^JA ZAMKA 58

TEHNIKA

Juri{ne pu{ke bulpap konfiguracije (2)ORU@JE ZA NOVI VEK 62

KULTURA

Zlatni vitez 2006. u Serpuhovu, RusijaZA SVET PO MERI DU[E 66

FEQTON 

Poznavawe vojnog faktora kao preduslovpoliti~ke kulture (3)SILA I DIPLOMATIJA 70

TRADICIJE 

Mit, legenda ili najve}a srpska tajnaVIDOVDAN 74

SPORT 

Jubilarni auto-reliKARAVAN PRIJATEQSTVA 78

Nato trka za partnerstvo Horgo{–SegedinPOBEDA NA[IH MOMAKA 80

74

RE^ UREDNIKA

5

PREKRETNI

S letawe dva ameri~ka aviona F-16 na aerodrom Batajnica

ozna~ilo je, prema re~ima zvani~nika, prekretnicu u me|u-narodnoj vojnoj saradwi SAD i Srbije. Ve} od naredne go-dine na{i piloti obu~ava}e se u ameri~koj vazduhoplovnojakademiji u Kolorado Springsu. Probu|ene su, istovreme-no, i uspomene na savezni{tvo dve zemqe, ali i bolna se

}awa na stradawa koja smo pretrpeli u bombardovawu 1999.godine.

Ponovno ~itawe istorije predstoji nam i zbog odre|ivawaimena i dana Vojske. U vezi sa imenom rasplamsala se polemi-ka o Srpskoj vojsci ili Vojsci Srbije. Za praznik ima vi{epredloga. Mnogo je va`nih datuma i prekretnica u srpskoj isto-riji. Mi{qewa su podeqena. Ali jedno je izvesno: nemamo vi-{e prava na gre{ku. Da li znamo {ta ho}emo?

General-major Miloje Mileti}, na~elnik Uprave za razvoj,u intervjuu za Odbranu ka`e da znamo {ta ho}emo, bar kada jere~ o razvoju i opremawu Vojske. Do 2010. godine te`i{te }ebiti na modernizaciji naoru`awa i vojne opreme kojom raspo-la`emo, a od 2010. do 2015. na opremawu savremenijom vojnomtehnikom. Naravno, ako se za to obezbede potrebna finansij-ska sredstva.

Na `ivotnoj prekretnici je i kapetan prve klase RadovanKarkali}, na{ najmla|i doktor vojnotehni~kih nauka. Sa enomi sinom `ivi u dvokrevetnoj sobi sama~kog hotela, jer od platene mo`e da odvoji sredstva za podstanarsku kiriju. O godi{wemodmoru na moru mo`e samo da sawa kao i ve}ina drugih profe-sionalnih pripadnika Vojske. Nada se boqem sutra. Strpqewega jo{ nije izdalo iako je obasut primamqivim ponudama boga-

tih civilnih firmi. Obradovalo bi ga pro{irewe od novih de-vet kvadrata, ali susedna soba vi{e nije prazna. Ne bi vero-vatno imao ni{ta protiv da se, naravno legalno, useli u nekiod 1.700 vojnih stanova koji se ve} godinama bespravno kori-ste. U 800 stanova nalaze se civili koji nemaju nikakve veze saVojskom.

Dosije o tom problemu, ali i o drugim goru}im pitawima uvezi sa stambenim poslovawem u sistemu odbrane otvaramo uovom broju. Ako se ima u vidu ~iwenica da je proteklih godina,u proseku, dodeqivano samo po 400 stanova, te{ko je razume-ti nemo} nadle`nih institucija da se stane na kraj samovoqi uneovla{}enom kori{}ewu vojnog stambenog fonda. Jo{ je te`erazumeti da stanovi, koji su sudskim odlukama vra}eni Vojsci, ipo nekoliko godina nisu dodeqeni novim, legalnim, korisnici-

ma. Zvrje prazni i ponovo postaju lak plen beskrupuloznimuzurpatorima kojima sporost i nedelotvornost administracijeide na ruku.

I {kolski brod ”Jadran” ponovo je na svojevrsnoj prekret-nici. Srbija je ostala bez mornarice, ali se, izgleda, neradoodri~e tog jedrewaka za ~iju kupovinu je, pre vi{e od sedam de-cenija, dala najvi{e para. To }e, verovatno, biti jedna od po-sebnih tema predstoje}ih razgovora o podeli vojne imovine uprocesu razdru`ivawa Srbije i Crne Gore, a mo`da i temeqbudu}e vojne saradwe dve republike.

Page 6: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 6/84

6 1. jul 2006.

 AKTUELNO

Predsednik Republike Srbije BorisTadi}, u pratwi ministra odbrane ZoranaStankovi}a i zastupnika na~elnika Gene-ral{taba Vojske Srbije general-majoraZdravka Pono{a, 14. juna obi{ao je 305.in`iwerijsku brigadu u Obrenovcu.Predsedniku Tadi}u prikazan je Nacrt strategijskog pregleda odbrane , strate{kidokument koji je verifikovan u Ministar-stvu odbrane.

Pripadnici brigade su za goste orga-nizovali takti~ko-tehni~ki zbor i pokaza-li osposobqenost in`iwerijskog sastavaza u~e{}e u mirovnim operacijama. Pri-sutni su pratili ve`bu pionirskog voda narazminirawu nepoznatog prostora, izraduzaklona i puta in`iwerijskim ma{inama,lansirawe mosta preko vodene prepreke irad patrole na stalnom kontrolnom punktu

UN. Potom su obi{li i Operativni centarkoji je rukovodio ve`bom po me|unarodnimvojnim standardima.

Na kraju posete in`iwerijskoj jedini-ci predsednik Tadi} je okupqenim novina-rima rekao:

– Danas smo razgovarali o Nacrtu strategijskog pregleda odbrane , dokumentukoji prakti~no vodi, korak po korak, re-forme u na{oj vojsci sve do 2015. godine.U novoj politi~koj situaciji, odnosno vre-

USVOJEN IZVE[TAJO RADU BIA

Odbor Skup{tine Srbije za bezbed-nost jednoglasno je usvojio {estomese~niizve{taj o radu Bezbednosno-informa-tivne agencije.

Prema tom izve{taju, situacija u Sr-biji je stabilna, a BIA sve aktivnostisprovodi po zakonu. Zamerka se iznosi nara~un dela me|unarodne javnosti koji ne-ma razumevawa za srpski na~in saradwe sTribunalom u Hagu. [ef BIA Rade Bula-tovi} izjavio je na po~etku sednice da muje zadovoqstvo {to poslanike mo`e daobavesti da je bezbednosna situacija sta-bilna uprkos novim izazovima i poja~an-im bezbednosnim rizicima.

RAZVOJNIRESURS

DRU[TVAPredsedniku Srbije Borisu

Tadi}u prikazan je Nacrt strategijskog pregleda

odbrane u obrenova~kojkasarni

Pod zastavom Srbije i uz zvuke himne”Bo`e pravde” 24. juna prva generacija voj-nika Vojske Srbije polo`ila je zakletvu da }e~a{}u i ivotom braniti Republiku Srbiju.

Sve~anosti u 565. nastavnom centruKopnene vojske u Po`arevcu, pored veli-kog broja rodbine i prijateqa mladi}a ko-ji su polagali zakletvu, prisustvovali suministar odbrane dr Zoran Stankovi}, za-stupnik na~elnika General{taba general-major Zdravko Pono{ i komandant Kopne-nih snaga general-potpukovnik Mladen]irkovi}.

Obra}aju}i se mladi}ima koji su stu-pili u vojni~ke redove, ministar odbraneih je pozvao da iska`u zrelost od prvog da-na svoga boravka u kasarnama. Roditeqi-ma i rodbini vojnika ministar je uputio re-~i zahvalnosti, ali i molbu za pomo} i po-dr{ku u neprekidnoj brizi za wihove sino-ve dok su u Vojsci. Uz re~i razumevawa zate{ke uslove u kojima rade, ministar je odstare{ina Vojske Srbije zatra`io da od-govorno pri|u svojim zadacima osposobqa-vawa mladi}a za vojni~ke du`nosti.

U ime doma}ina, vojnike i prisutne go-ste pozdravili su komandant Nastavnogcentra u Po`arevcu pukovnik Vinko Mar-

kovski i predsednik Op{tine Po`arevac,Du{an Vuj~i}.

Na kraju sve~anosti ministar odbraneje izrazio nadu da }e skorija budu}nost do-neti opremqeniju i boqe situiranu Vojsku.

Za prekomandu u Vojsku Srbije izVojske Crne Gore izjasnila su se 552pripadnika crnogorskih oru`anih snaga,od ~ega 291 oficir, 223 podoficira i38 civila. Najvi{e onih koji `ele pre-komandu je iz Mornarice.

S druge strane, zahtev za nastavak

profesionalne slu`be u jedinicama uCrnoj Gori podnelo je 15 pripadnika Voj-ske Srbije, odnosno sedam oficira,{est podoficira i dva civila.

Rok za re{avawe svih kadrovskihpitawa u vojskama Srbije i Crne Gore je

31. jul.

IZMENE PRAVILASLU@BE

Novim Pravilom o izmenama Pravi -la slu`be VSCG , objavqenim u Slu`benomvojnom listu broj 20, od 16. juna 2006, ko-je je potpisao predsednik Republike BorisTadi}, mewa se naziv i sada glasi Pravi-lo slu`be Vojske Srbije.

Druga izmena odnosi se na tekst za-kletve vojnika koji sada glasi: Ja, (ime i prezime) zakliwem se ~a{}u i `ivotom da }u braniti Republiku Srbiju.

Druge odredbe Pravila slu`be Voj-ske Srbije ostaju na snazi, s tim {to seuskla|uje terminologija, pa se dosada{witermini Srbija i Crna Gora, predsednikSrbije i Crne Gore, Vojska Srbije i Crne

Gore, predsednik Saveta ministara itd.,zamewuju novim: Republika Srbija, pred-sednik Republike, Vojska Srbije, predsed-nik Vlade...

B O R I S T A D I ] U

ZA PREKOMANDU IZ CRNE GORE 552 PRIPADNIKA

VOJNICI VOJSKE SRBIJEPOLO@ILI ZAKLETVU

Page 7: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 7/84

7

REKLI SU

UKRATKO

menu kada se uspostavqa dr`ava Srbija,veoma je va`no da se usvoji ~itav sistemstrategijskih dokumenata iz oblasti od-brane i bezbednosti. Ovom prilikom `e-lim podsetiti javnost da na{a dr`ava jo{nema strategiju nacionalne bezbednosti.Preuzimam na sebe obavezu da u kratkomroku predlo`im jedan takav dokument nad-le`nim institucijama. Posle toga potreb-no je ponovo usvojiti Vojnu doktrinu , Zakon 

o Vojsci , Zakon o odbrani i slu`bama bez-bednosti . Dana{wa vojska ne meri svojusnagu brojno{}u nego kvalitetom. Dobroobu~en i profesionalizovan vojnik do2010. godine, a o tome jasno govori Nacrt ,ima ve}u upotrebnu mo} nego vojnik na ko-ga smo navikli u pro{losti.

– Bez bezbednosti i stabilnosti dr-`ave nema investirawa u wu, novih radnihmesta i razvoja, a ni blagodatnog `ivotagra|ana. Na{a vojska kvalitetno doprino-

Na donatorskoj konferenciji Forumaza pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope (SouthEast Europe Clearinghouse – SEEC), odr`anojod 7. do 9. juna, prikupqeno je 4,5 milionaevra namewenih konkretnim projektima uprocesu reforme sistema odbrane.

^etvrta po redu donatorska konfe-rencija, kojom je predsedavala pomo}nikministra odbrane za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi}, organizo-vana je u saradwi Ministarstva odbrane iambasade Velike Britanije u Beogradu.

Najve}a zemqa donator je Danska, ko-ja sa 2,1 milion evra finansira projekat

u~ewa engleskog jezika, prekvalifikacije

vi{ka vojnog kadra, opremu i obuku timovaza uni{tavawe eksplozivnih sredstava iopremu za simultano prevo|ewe.

Za projekat prekvalifikacije vi{kavojnog kadra Holandija je ponudila pomo} uiznosu od 900.000 evra i mogu}nost u~e-stvovawa u projektu obnove vojne infra-strukture u vrednosti do 30.000 evra.

Velika Britanija ponudila je 40.000evra za projekat kompletnog informati~-kog opremawa Vojne akademije.

Obezbe|ena su sredstva za ostvari-vawe Plana za program u~ewa engleskog je-zika i do 2010. godine taj program obuhva-

ti}e 2.100 oficira.

si sistemu bezbednosti, a ne samo sistemuodbrane zemqe. Vojska je zna~ajan razvoj-ni resurs dru{tva. U tom smislu, bez do-bro koncipirane i kvalitetne Vojske Sr-bije nije mogu}e obezbediti na{u budu}uspoqnopoliti~ku poziciju. Nerealno je,me|utim, o~ekivati znatno ve}a izdvajawaiz buxeta za sistem odbrane do 2010. go-dine. Tehni~ko opremawe Vojske bi}e izresursa kojima ona raspola`e. Ta sred-

stva ne smeju biti upotrebqena za drugenamene osim za modernizaciju. Posebno`elim napomenuti da danas ne postoji va-kuum u sistemu komandovawa Vojskom iliopasnost da bi ona mogla biti izvor ne-stabilnosti. Vojska je sasvim sigurno fak-tor stabilnosti Srbije kako na unutra-{wem tako i na me|unarodnom planu – na-glasio je Boris Tadi}.

V. PO^U^Snimio Z. PERGE

– Predla`em da se na{a vojska zoveSrpska vojska. Sli~no re{ewe imaju i ze-mqe u okru`ewu. Time se ni na koji na~inne ugro`avaju qudska prava, niti potrebegra|ana koji nisu srpske nacionalnosti,

ve} pokazuje nacionalno-dr`avni karak-ter Vojske, vezu sa tradicijom i wena bu-du}a opredeqewa. @elimo da srpska voj-ska doprinese stabilnosti u regionu u~e-{}em u mirovnim operacijama UN, {to jena{a me|unarodna obaveza – rekao jepredsednik Republike Srbije Boris Tadi},posle obilaska 305. in`iwerijske briga-de u Obrenovcu.

>>> DELEGACIJA MINISTARSTVA OD-BRANE U VA[INGTONU – Delegacija Mi-

nistarstva odbrane, u kojoj su zastupnik na-~elnika General{taba Vojske Srbije gene-ral-major Zdravko Pono{, pomo}nik mini-stra odbrane za politiku odbrane Sne`a-na Samarxi}-Markovi} i savetnik mini-stra odbrane Milorad Peri}, otputovalaje 26. juna u vi{ednevnu posetu Va{ingtonu,na poziv zamenika pomo}nika ministra od-brane SAD Xejmsa Mek Dugala.

Delegacija }e razgovarati sa visokimpredstavnicima dr`avne administracije,Ministarstva odbrane i Kongresa SAD omogu}nostima unapre|ewa vojne saradwedve zemqe, reformi sistema odbrane i bi-lateralnim vojnim sporazumima.

Ameri~koj strani bi}e prikazan do-stignuti nivo reformi na{eg sistema od-brane, sa posebnim akcentom na Nacrt strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije i na napredak koji se ostvaruje uokviru Grupe za reformu odbrane Srbi-ja–Nato. Tako|e, delegacija }e predstavitistavove Ministarstva odbrane Srbije ve-zane za ukupnu bezbednosnu situaciju u re-gionu zapadnog Balkana, posebno o aktiv-nostima koje Ministarstvo odbrane spro-vodi na obezbe|ivawu uslova za politi~keprocese vezane za re{avawe budu}eg sta-tusa Kosova i Metohije.

>>> SRBIJAPREUZELA SVE VOJNE SPO-

RAZUME – Pomo}nik ministra odbrane zapolitiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Mar-kovi} izjavila je da je Srbija, kao sukcesordr`avne zajednice, preuzela sve bilateral-ne vojne sporazume koji su potpisani u imedr`avne zajednice Srbija i Crna Gora.

Posledwi od tih sporazuma potpisanje po~etkom juna sa Kanadom i odnosi se nabudu}e {kolovawe i usavr{avawe pripad-nika na{ih oru`anih snaga u toj zemqi.

Srbija je preuzela i u teku}oj godinipotpisane planove bilateralne vojne sa-radwe sa Italijom, Nema~kom, Turskom,Slovenijom, Francuskom i ^e{kom, koji seodnose na produbqivawe raznih vidova sa-

radwe izme|u Vojske Srbije i oru`anihsnaga tih zemaqa.

5 . I N @ I W E R I J S K O J B R I G A D I

ZA REFORMU SISTEMA ODBRANE 4,5 MILIONA EVRA

Page 8: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 8/84

1. jul 2006.8

ZNAMO

GENERAL-MAJOR MILOJE MILETI], NA^ELNIK UP

Reformskim procesima mo`e se

posti}i mawa, profesionalnijai delotvornija vojska. A da li i

opremqenija? Kada je o tome re~,

sve o~i su uprte u Upravu za razvoj.

Wen je rad olak{an ~iwenicom da

su Strategijskim pregledom odbrane 

ta~no predvi|eni sredworo~ni i

dugoro~ni prioriteti, ali to ne}e

biti dovoqno ako dr`ava ne

obezbedi redovno finansirawe.

General-majora Miloja Mileti}a “talas reforme” je u kratkomvremenu nosio sa jedne na drugu du`nost: najpre je bio na~el-nik Uprave artiqerije, pa na~elnik Uprave za obuku, da bi da-nas postao prvi ~ovek veoma va`ne uprave u General{tabu –Uprave za razvoj, poznate kao G-5. Na mesto na~elnika posta-vqen je u vreme kada je afera “pancir” ba{ iz wihovih redova

imenovala prve vinovnike, a general je svojom vedrinom i princi-pijelno{}u udahnuo svima novu energiju.

Ta uprava, popuwena mla|im oficirima koji su se ve}inom usa-vr{avali i {kolovali na raznim kursevima u inostranstvu, uhvatilase u ko{tac sa brojnim zadacima koji su na wu preneti ga{ewem ro-

dovskih uprava nekada{weg general{taba i dodavawem novih obave-za proisteklih iz reforme sistema odbrane. Ona je nosilac razvoja

Page 9: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 9/84

nekoliko programa (dvadesetak) proisteklih iz Strategijskog pregleda odbrane , a jedan je Razvoj i opremawe Vojske sredstvima NVO .

– Do sada se mnogo toga promenilo. Ja sam u vojsci oko 30 godi-na i mi smo stalno u nekim reformama, a nisam siguran da smo ih upotpunosti zavr{ili – ka`e na po~etku razgovora general Mileti}.– Ne mogu da ka`em da }emo i ovu zavr{iti, ali je izvesno da planskiulazimo u reforme i ta~no znamo {ta ho}emo – definisali smo u pot-punosti stawe u kome se nalazi sistem odbrane, ciqeve koje `elimoostvariti i, ono {to je najbitnije, trasirali smo u na~elu puteve koji-ma }emo do wih do}i. To je ono po ~emu se ta reforma razlikuje od do-sada{wih. Predstoji usvajaweStrategijskog pregleda odbrane u Skup-

{tini i va`no je da taj dokument kasnije ne bude predmet personalnihpromena. Paralelno s tim te~e i program saradwe sa Natoom.

9

Strategijskim pregledom odbrane Republike Srbije istak-nuto je da je jedan od glavnih ciqeva reforme tehni~ka mo- dernizacija i opremawe na{e vojske savremenijim sred-stvima NVO. Znaju li se prioriteti? 

– Strategijskim pregledom odbrane planski je obezbe|en sta-bilan okvir za sredworo~no i dugoro~no planirawe sistema od-brane, a va`an deo predstavaqa opremawe, modernizacija i razvojsredstava NVO. Tim dokumentom definisani su prioriteti oprema-

wa, tako da je do 2010. godine akcenat na modernizaciji sada{wihsredstava NVO, a od 2010. do 2015. godine na opremawu savreme-nijom vojnom tehnikom.

UTICAJ VA@NOG DOKUMENTA

Imaju}i u vidu projekciju buxeta i visinu sredstava, mi smo seopredelili da do 2010. te`i{te bude na modernizaciji slo`enihborbenih sistema, potrebnih novim misijama i zadacima vojske, ato se pre svega odnosi na modernizaciju lova~kih i transportnihaviona, borbenih i transportnih helikoptera, komandno-informa-cionih sistema, za{titne opreme vojnika, streqa~kog naoru`awaspecijalnih jedinica, raketnih sistema PVO “kub”, samohodnih hau-bica i artiqerijske municije. Modernizacija na{ih sredstava naj-pre podrazumeva promenu sistema ure|aja veze kako bismo imalisavremene ure|aje s kojima mo`emo da komuniciramo sa armijama u

okru`ewu tokom zajedni~kih operacija.Kqu~ni pravci razvoja, modernizacije i opremawa izme|u2010. i 2015. na nivou General{taba jesu nabavka savremenih komu-nikacionih sistema, razvoj komandno-informacionih sistema, raz-voj i opremawe sistemima za elektronsko izvi|awe. U Kopnenoj voj-sci }e se, za pove}awe brzine reagovawa i uspe{nost vatre razvitisistem za pra}ewe i procenu situacije i dejstvo u realnom vremenu,pove}a}e se za{tita vojnika razvojem i opremawem savremenom za-{titnom opremom, a mobilnost snaga opremawem oklopnim borbe-nim vozilima to~ka{ima i neborbenim vozilima. Modernizova}e sesamohodna artiqerijska oru|a, razviti nove vrste municije, poboq-{ati protivnuklerano, protivhemijsko i protivbiolo{ko obezbe|e-wa razvojem i opremawem savremenim za{titnim sredstvima, opre-miti specijalne jedinice novim sredstvima...

U vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani planiran

je razvoj centra za kontrolu vazdu{nog prostora, opremawe tran-sportnim i borbenim helikopterima, savremenim transportnim ivi{enamenskim avionima, raketnim divizionom PVO sredweg do-meta, modernizova}e se sada{we perspektivne vazduhoplovne plat-forme i kupiti sredstva za tragawe i spasavawe. I sve to ponajvi-{e zavisi od jednog – stabilnog finansirawa.

Ra~unica govori o tome da nema modernizacije ako se od godi{weg vojnog buxeta ne odvoji bar petina za razvoj i opremawe. Na koji procenat se realno mo`e ra~unati u na{im uslovima?

– Vi{e godina unazad za razvoj i opremawe na{e vojske izdva-jano je mawe od pet odsto buxetskih sredstva, {to je za posledicuimalo tehnolo{ko zaostajawe. Veliki broj sredstava NVO tehnolo-{ki je zastareo i prevazi|en, i to bitno uti~e na stawe op{tih mo-

gu}nosti snaga odbrane. Finansijski okvir koji je razra|en u Stra-tegijskom pregledu odbrane predvi|a postepeno pove}awe buxetskihsredstva za razvoj i opremawe. Mi planiramo da u 2007. taj proce-nat bude 10 odsto, a da se od 2008. do 2010. pove}a na 12 odsto. Tiprocenti nisu dati napamet, ve} na osnovu analiza i realne finan-sijske procene.

Na{ je ciq da do 2015. dostignemo nivo do 20 odsto. Pore|e-wa radi, nama susedne zemqe, ~lanice Natoa su za razvoj i oprema-

[TA HO]EMO

NOVI SISTEM

Do 2015. godine primewiva}e se novi sistem razvoja iopremawa Vojske sredstvima NVO zasnovan na kriterijuma:funkcija i zna~aj sistema, odnosno sredstva, prioritet, mogu}-

nost proizvodwe, razvoja ili nabavke i cena ko{tawa.

E ZA RAZVOJ GENERAL[TABA VOJSKE SRBIJE

Page 10: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 10/84

INTERVJU 

10

we u 2005. izdvajale 17 odsto buxetskih sredstava, dok je taj proce-nat kod evropskih ~lanica bio oko 20 odsto. Sjediwene Dr`ave iVelika Britanija izdvajale su oko 24 odsto. S obzirom na sve pro-bleme koje imamo i mogu}nosti za finansirawe, mi do 2010. vero-vatno ne}emo mo}i to da dostignemo i realno je o~ekivati izdvaja-

we od 12 odsto. Ra~unamo da }emo mo}i vi{e da izdvojimo 2010.godine, kada budemo imali stabilno stawe u Vojsci, u smislu orga-nizacije, formacije, popune jedinica i socijalnog stawa. Do tadabi izdvajawe za potrebe odbrane trebalo da bude 2,4 odsto bruto-nacionalnog dohotka.

Ozbiqno se ra~una i na vanbuxetska sredstva, pre svega na ona koja }e se dobiti konverzijom ili prodajom vojnih nepokretnosti. Zna li se ve} sada koliki procenat }e se  dobiti za razvoj i opremawe? 

– Moram opet da ka`em da se celokupni Strategijski pregled odbrane i sva finansijska ulagawa zasnivaju na realnim procena-ma i za visinu buxetskih sredstva od 2,4 odsto bruto-dru{tvenogproizvoda. Ali mi ra~unamo i na dopunske izvore finansirawa –od prodaje vi{kova nepokretne imovine po osnovu Master planaVlade Republike Srbije, i od prodaje vi{kova pokretne imovine,uglavnom neperspektivnih sredstva NVO.

Poreska uprava Republike Srbije procenila je te objekte, aDirekcija za imovinu Republike Srbije sa Upravom za infrastruk-turu MO razradila je plan konverzije tih objekata do 2008. godine.Na{ stav, dakle stav MO i Vojske, jeste da se od ukupno pribavqenihsredstava od prodaje vi{kova vojnih objekata 30 odsto iskoristi zarazvoj i opremawe, odnosno za modernizaciju na{ih jedinica.

A {ta je sa pokretnom imovinom? Do li ste ve} dobili ne-{to od para posle prodaje i uni{tewa jednog dela vi{ka sredstava NVO?

– Deo vojne opreme je otu|en i za to nismo dobili neka znatni-ja sredstva, a ona su zbog nestabilnog finansirawa uglavnom kori-{}ena da Vojska pre`ivi i da se pokriju minusi na nekim ra~unima,uglavnom oko op{te potro{we i standarda vojnika.

Sada konkretno defini{emo perspektivnost sredstava koji-ma Vojska raspola`e. Kad to zavr{imo, ta~no }emo znati {ta namje potrebno i u {ta }emo ulagati (u odr`avawe i remont). A ono{to nije perspektivno ne}emo remontovati i ubrza}e se procesotu|ewa tih sredstava. Ono {to se mo`e otu|iti prodajom, to }ese prodati. I zna se da }e se te pare koristiti za nabavku savre-menog naoru`awa i opreme.

PERSPEKTIVNI PROJEKTI

Vi ste na~elnik uprave koja predstavqa, da tako ka`emo,kolektivnog takti~kog nosioca. Na kojim zadacima danas radite i koji su projekti progla{eni za perspektivne? 

– U Strategijskom pregledu odbrane dati su prioriteti do2010. godine, i to je ono {to }e se prvenstveno razvijati. Tako dasada nastavqamo rad na razvoju klipnog aviona za po~etnu obukupilota lasta 95 . Aktuelni su i modernizacija i razvoj samohodnihhaubica 122 mm i 155 mm, zadaci iz programa Model opremawavojnika pe{adije, ra~unarska mre`a za obradu i prenos podataka usistemu vazdu{nog osmatrawa i javqawa, modernizacija stanice zavo|ewe rakete PVO sistema “ne-va”, istra`ivawe TV i IC glavaza samonavo|ewe raketa, istra-`ivawa u oblasti raketodinami-ke i u oblasti balistike i kla-si~nog naoru`awa i municije.Sve je to planirano Strategij-skim pregledom odbrane i vi{eni{ta ne radimo mimo wega.

Model opremawa vojnika pe{adije u javnosti je za-

malo kompromitovan aferom “pancir”. Da li se projekat nastavqa i kada mo`emo o~ekivati opremawe na{eg vojni-ka novom uniformom i ostalom opremom? 

– Banke se ne prave da bi ih kriminalci pqa~kali, ali se ipakdogodi da budu opqa~kane. Prema tome, model opremawa vojnika pe-{adije nije kompromitovan aferom “pancir”, bar ja tako mislim. Odtog projekata mi ne}emo odustati. Osamdeset odsto je zavr{eno –proizvedena su sredstva NVO, obavqena su zavr{na ispitivawa, do-neta su re{ewa da se uvedu u naoru`awe Vojske Srbije, i tu nema ni-~eg spornog. Ostalo je 20 odsto sredstava NVO koja su u fazi zavr-{nih ispitivawa u TOC-u. Konkretno, pitali ste za vojni~ku uniformuM-03. Ona je ura|ena, na trupnim je ispitivawima i trenutno postojeproblemi tehni~ke prirode, jer u TOC-u vi{e ne postoji stru~na eki-

pa koja mo`e da obavi zavr{no ispitivawe, pa smo prinu|eni da is-pitivawa izvr{imo u institucijama izvan Vojske, u institutima kao{to su “Centrotekstil” iz Beograda, “Vunel” iz Leskovca i sl.

O~ekujem da }e do kraja ove godine biti zavr{ena ispitivawa ipreostalih sredstva iz program Model 21, a opremawe bi trebaloda po~ne 2007. godine. Trebalo bi re}i da nemamo finansijskihsredstva da celokupnu na{u vojsku snabdemo odjednom tom opremom itim naru`awem, ve} }e primat imati specijalne jedinice. Tu opremunosi}e i pripadnici na{ih jedinica koje budu anga`ovane u misijamapodr{ke u izgradwi i o~uvawu mira u svetu.

Ako se odlu~i da se, kao epilog afere “satelit”, od Izra-elaca kupe neka druga sredstava NVO, da li Uprava za raz-voj mo`e da uti~e na izbor te opreme? 

– Ja ne volim da odgovaram na pitawa {ta bi bilo kad bi bilo,

jer zaista nemam pouzdanih informacija da je bilo pritisaka na nasda uvezemo iz Izraela ono {to nam nije potrebno. Ali znam ne{todrugo. Ministar odbrane je formirao me{ovitu komisiju za vojno-tehni~ku saradwu sa Izraelom i, sticajem okolnosti, predsednik samtog dela na{e komisije za saradwu sa Izraelom. Mi }emo po~etkomjula imati razgovore s wima i mogu da ka`em da pouzdano ne}emo ku-piti od wih ono {to nam nije potrebno i {to nije zacrtano kao pri-oritet u razvoju i opremawu na{e vojske. To tvrdim. Sre}na okolnostje da ako budemo za te pare morali ne{to da uzmemo, imamo {ta, po-sebno kad su u pitawu komandno-informacioni sistemi, sredstva ve-ze... I taj se problem mo`e prevazi}i na obostrano zadovoqstvo.

Rekli ste da je do 2010. godine akcenat na modernizaciji sada{wih sredstava NVO. Ali kako osavremeniti tenkM-84 ako je za to potrebno oko dva miliona dolara?

– Taj projekat osavremewivawa na{eg tenka M-84 ra|en je rani-je i podrazumevao je kompletnu modernizaciju. Bilo je poku{aja da seosavremeni po ugledu na tenkove razvijenih zemaqa kao {to su le-klerk, abrams, leopard ili T-90 S, ali mi danas nismo u situaciji dase utrkujemo s mo}nima, niti nam je to potrebno. I ovakav M-84 jedanje od najsavremenijih tenkova na ovim prostorima i nijedna zemqa u

okru`ewu nema boqi od na{eg, pa za{to bi-smo mi ulo`ili tolika novca. Potrebno je dapromenimo ure|aje veze na tom tenku, potommo`emo u jednom delu da modernizujemo si-stem za upravqawe vatrom, a ako bude bilonovca ili potrebe, mo`emo ga i daqe moder-nizovati po delovima. U ovom trenutku ne po-stoji potreba da se modernizuje ceo tenk. Mo-ramo razumnije tro{iti ono malo para {to

imamo i definitivno, do 2010. ne}e bitineophodnih ulagawa.

DELOKRUG RADA

U Upravi za razvoj prevashodno se planira, usmerava iprati razvoj i modernizacija sredstava NVO, planira oprema-we Vojske tim i drugim sredstvima – ubojnim, nastavnim i mate-rijalnim. U woj se izra|uje doktrina vidova i pravilo anga`o-vawa jedinica, te planira organizacija i mobilizacije vojske.

Finansijski okvir projektovan je da zadovoqi prvu i tre}u misiju Vojske – odbranu Republike Srbije od vojnih izazova, rizika i pretwi bezbednosti, i podr{ku civilnim vlastima u suprotstavqawu ne-vojnim pretwama bezbednosti. Kad je re~ o misiji u~e{}a u izradwi i o~uvawu mira u regionu i sve-tu, neophodno je obezbediti dodatna finansijska 

sredstva za anga`ovawe Vojske.

1. jul 2006.

Page 11: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 11/84

Ako `elimo da u|emo u Partnerstvo za mir ili Nato, mora}emo da unifi-ciramo i kalibre. Kod artiqerije to nije problem, jer imamo oru|a kali-bra i 105 mm i 155 mm, ali kod oklopno-mehnizovanih jedinica jeste.

U zemqama Natoa maksimalni kali-bar za tenk je 120 mm, a na{ M-84ima 125 mm. Da li }emo ga mewati? 

– To mo`e da bude problem ubudu}e, ali trenutno, kad je upitawu pristupawe Partnerstvu za mir i pribli`avawe Natou,nema prepreka, a ne}e biti ni uslov za ulazak u Nato. Bar ne zasada. Ako kasnije to bude od nas tra`eno, uradi}emo. Pomiwanamodernizacija tenka od oko dva miliona dolara podrazumevalaje zamenu cevi, ali je sada besmisleno da mewamo cev kod topovakoji su ispalili mawe od stotinu projektila i cevi su prakti~nonove. O prilago|avawu kalibra razmi{qa}emo kad re`im cevibude istekao i kad se one budu morale mewati. Mi zaista sadamoramo da vodimo ra~una o ceni, jer ne mewa se samo cev, ve}moramo promeniti i municiju, i mnogo drugog, a to ko{ta.

@EQA JEDNOG ARTIQERCA

Pomiwali ste da su nam sredstva prili~no zastarela. Da li to va`i i za artiqeriju? 

– Artiqerijski sistemi nisu najsavremeniji ali nisu ni pre-vazi|eni. I ako pogledamo na{e okru`ewe, mi ipak raspola`emorespektivnim snagama za podr{ku, posebno artiqerijskim snagama.Ono {to se od tih sredstava smatra perspektvnim, to su samohodnahaubica 122 mm, samohodni vi{ecevni lanseri raketa 128 mmogaw, top-haubice 152 mm nora , odre|eni raketni sistemi kojeimamo i koje }emo sa~uvati, a ostalo }emo oglasiti suvi{nim i po-stupiti u skladu sa propisanom procedurom.

Poznato mi je Va{e zanimawe za razvoj samohodne haubice nora B-52. Da li je to `eqa jednog artiqerca ili na~elni-

ka Uprave za razvoj koji razmi{qa o opremawu Vojske i ta-kvim sredstvom? 

– Kao na~elnik Uprave zarazvoj ne mogu da razmi{wamiskqu~ivo kao artiqerac. Upra-va je, kako {to ste rekli, kolek-tivni takti~ki nosilac za sve vi-dove i rodove i moramo da gle-

damo na sve istim o~ima, alikrv nije voda i ne mislim da jesamo moja eqa da imamo taj si-

stem, ve} realnost. I Strategijskim pregledom odbrane predvi|enje razvoj samohodnih haubica. Nora B-52 je sistem koji se uspe{norazvija, u projekat je ukqu~eno vi{e firmi i nau~nih ustanova, iiskreno se nadam, kao neko ko je bio artiqerac, da }emo svoju voj-sku opremiti wime. Ali ne do 2010. godine.

Nau~noistra`iva~ke ustanove u Vojsci, na koje se va{a uprava oslawa pri ostvarivawu razvojnih zadataka, a to su Vojnotehni~ki institut i opitni centri, ostali su u pro{lo-godi{wem smawewu Vojske bez dela kadra. Da li te ustano-ve danas imaju snagu da razvijaju i ispituju sredstva NVO? 

– iwenica je da su se Vojska i wene ustanove broj~ano smawi-

le, ali to je vi{e bila racionalizacija u smislu osloba|awa odonog dela kadra koji nije usko vezan za struku i specijalizovan zaodre|ene oblasti. Da smo i posle racionalizacije sa~uvali dovoq-no kadra koji }e nastaviti rad i na slo`enim projektima, dokazuje ipomenuti razvoj nore B-52. Druga bitna stvar je da se celokupnirazvoj sredstava NVO vi{e ne mo`e zasnivati samo na radu Vojno-tehni~kog instituta. Mnogo projekata razvija se u saradwi sa ma-{inskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, te sa drugim insti-tutima i nau~nim ustanovama. Reorganizova}e se i opitni centri ukojima se ispituju sredstva NVO tako {to }e od tri sada{wa bitiformiran jedan – Tehni~ki opitni centar Vojske Srbije. Na taj na-~in u wima }e se smawiti upravni kadar, a objediniti stru~ni i na-u~ni. Izvesno je da se ta reorganizacija ne}e negativno odraziti nawihov rad i ja se nadam da }emo i ubudu}e imati vaqane ocene okvalitetu na{eg naoru`awa.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

11

Nastavqa se razvoj klipnog aviona za po~etnu obu-ku pilota lasta 95. Nekoliko meseci smo analizi-rali razvoj tog programa i definitivno doneli od-luku da zapo~eto nastavimo. Procenili smo da }e-mo dobiti jedan dobar {kolski avion za po~etnu obuku pilota, a to nam je neophodno.

Page 12: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 12/84

1. jul 2006.12

Nedavna zavr{na ve`ba studenataVojne akademije na poligonu Pasuqanske livade bila je kruna wihovog {kolova-wa, prakti~ni pokazateq onoga {to sunau~ili tokom ~etvorogodi{weg studira-wa. Taj, nimalo jednostavni, prakti~nidiplomski ispit budu}ih potporu~nikapratili su, pored najvi{ih predstavnikaVojske, i predsednik Srbije Boris Tadi}

i ministar odbrane dr Zoran Stankovi}.Zbog toga je, nema sumwe, srce svih u~e-snika ve`be kucalo ja~e i br`e no ina~e.Najte`e je, naravno, bilo studentima ko-ji su pokazali veliku ume{nost u koman-dovawu odeqewem i vodom i u izvr{ava-wu zadataka u skladu sa standardima koji

se primewuju u zemqama ~lanicama Part-nerstva za mir i Natoa.

Nije bilo lako ni nastavnicima.Wihovo budno oko pratilo je svaki deoterena na kome se izvodila ve`ba s upo-trebom bojne municije.

Studente koji su se posebno istaklipredsednik Srbije Boris Tadi} nagradio jena posebno uprili~enoj sve~anosti u Beo-

gradu. Za uspeh postignut tokom studirawa iznawe pokazano na ve`bi najboqi studenti~etvrte godine Vojne akademije Marko An-ti} iz Ni{a, Predrag Quti} iz Smederevai Slobodan Cvetkovi} iz Petrovca na Mla-vi nagra|eni su pi{toqima, a kapetan prveklase Igor Divi} nov~anom nagradom.

D. G.

sa Man~esterskom poslovnom {kolom iinstitutom ” AMU FIN ” iz Danske.

Motivacioni kurs u trajawu od pet

dana za podoficire i civilna lica odr-`an je i u ni{kom Klubu Vojske.

Od 12. do 16. juna2006. godine u Central-nom domu Vojske u Beo-

gradu odr`an je Motiva-cioni kurs sa prvom gru-pom podoficira i ci-vilnih lica koji su seprijavili za kori{}ewesadr`aja programa Pri-sma.

Prva grupa je imalaprilike da se upozna sana~inima re{avawa pro-blema koji se name}u uokviru promene karijere i profesional-nog usmerewa.

U radu sa polaznicima kursa, pri-

padnici Direkcije za prekvalifikacijuprimenili su znawa ste~ena u saradwi

>>> PREDSTAVQEN STRATEGIJSKI PRE-GLED ODBRANE – Nacrt strategijskog pregle-

 da odbrane , koji je nedavno verifikovan uMinistarstvu odbrane Republike Srbije,predstavqen je vojnim analiti~arima i ko-mentatorima 21. juna u Centralnom domu Voj-ske.

O novinama koje donosi taj strate{kidokument govorili su Sne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane zapolitiku odbrane, general-major ZdravkoPono{, zastupnik na~elnika General{taba,Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbraneza qudske resurse, zatim pukovnik prof. drMitar Kova~, na~elnik Uprave za strategij-sko planirawe i potpukovnik dr Bojan Zrni},na~elnik Odeqewa za razvoj.

U~esnici skupa razmenili su mi{qewai stavove, te iskazali svoj sud o najva`nijimpitawima iz oblasti sistema odbrane kojedefini{e i kreira Nacrt . Integralna ver-

zija Nacrta strategijskog pregleda odbrane dostupna je i ostaloj stru~noj javnosti na In-ternet sajtu Ministarstva odbrane. (V. P.)

>>> NOVO PRIZNAWE ZA VMA– Na Kon-gresu balkanske vojne medicine, koji je odr-`an od 14. do 21. juna u Atini, sanitetskaslu`ba Vojnomedicinske akademije postalaje, posle 12 godina, ~lan Balkanskog komite-ta vojne medicine.

Na~elnik VMA general-major dr Mio-drag Jevti} izjavio je da je prijem u ~lanstvotog komiteta rezultat zalagawa jednog veli-kog stru~nog tima, ~ime je Srbija svrstaname|u pet ~lanica te va`ne institucije.

Prema wegovim re~ima, prvi put je na-

{a slu`ba u~estvovala kao posmatra~ na go-di{wem sastanku vode}ih vojnih medicinskihslu`bi Nato, od 6. do 9. juna u Firenci, aistovremeno je stigao i poziv za sastanakpredstavnika vojne medicine u Virxiniji.

>>> UNI[TENA AVIONSKA BOMBA UNI[U – Stru~na ekipa Uprave za odbranuRepublike Srbije uni{tila je 22. juna avion-sku bombu zaostalu iz Drugog svetskog rata,koja je prona|ena prilikom izvo|ewa gra|e-vinskih radova na gradili{tu u Ni{u.

Uni{tewe bombe, uz asistenciju OUPNi{ i organa lokalne samouprave, obavqe-no je u neposrednoj blizini mesta pronala-ska, uz preduzimawe op{irnih bezbednosnihmera.

>>> SMEWEN NA^ELNIK UPRAVE ZA OD-BRAMBENE TEHNOLOGIJE – Ministar od-brane dr Zoran Stankovi} je, u skladu saovla{}ewima, 21. juna doneo odluku da se pu-kovnik dr Vlado Radi}, na~elnik Uprave zaodbrambene tehnologije Ministarstva od-brane, udaqi sa du`nosti.

Takvu odluku ministar je doneo zbog zah-teva Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beograduda se sprovede istraga protiv pukovnika Ra-di}a zbog osnovane sumwe da je po~inio kri-vi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`ajaiz ~lana 359, stav 1. Krivi~nog zakonika. Taj

zahtev upu}en je Vojnom odeqewu Okru`nogsuda u Beogradu.

PI[TOQI ZA NAJBOQE

Nagra|eni studenti kod predsednika Srbije   UKRATKO

MOTIVACIONI KURS ZA PROGRAM PRISMA

   S  n  i  m  i  o   R .

   P   O   P   O   V   I   ]

Page 13: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 13/84

13

P E R   S P E R

NEOPROSTIV GREHPi{eQubodragSTOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“ 

S

I

Dr`ava sene ogla{ava, zawu je nacionalnavojska nepoznatizabran. Ako se

neko i javi, ondasu to kvanta{kesva|e zbog parai prepoznavawavlasnika vojneimovine.Ostav{i bezvrhovne komandeu dr`avnojzajednici,Srpska vojska jepredmetfolklornelicitacije.

Ve} smo se malo bavili imenom na{e vojske. Ali,jo{ se ne zna kako }e joj vlast nadenuti ime. Ku-movi }ute, a ima i proleterskih internaciona-lista koji se boje da bi Srpska vojska prepala

one koji u Srbiji nisu Srbi.Kao {to Francuska vojska prepada svoje ze-

mqake ro|ene u Africi, Okeaniji ili peskovitomdelu Azije. Koji `ive u Parizu, ili Marseju, ili bi-lo gde me|u petlovima. Neki igraju za reprezentaci-ju, dr`e se {akom za mesto gde im kuca srce, i pevajuMarseqezu .

Ali, takvi postaju i ostaju Francuzi, i za{to bise uop{te bojali svoje vojske? Me|u lopta~ima igrajusamo dva, ili nijedan beli Francuz. Me|u vojnicimasve je mawe etni~kih Evropqana. Aipak, to je francu-ska reprezentacija, i to je francuska vojska. Svejed-no da li je re~ o nazivu ili prisvojnom pridevu.

Neki vi|eni Srbi prepali su se i od svoje dr-`ave. [ta da radimo, aman bra}o, kako da rukujemosa takvim ~udom, sami i ostavqeni od svih! U raste-rivawu takvog straha dobro bi im do{lo “neutral-nije“ ime. Na primer, Vojska Srbije. Fino, skoro dame hvataju `marci od povratka bratstva i jedinstva.Ni po ustavu Srbija nije zemqa Srba i ostalih kojiovde `ive, nego “dr`ava svih wenih gra|ana“. U ve-likoj Jugoslaviji samo je jedna institucija nosila na-cionalno ime: Srpska fabrika stakla u Para}inu.

taklo je krto i lomqivo, eno je fabrika jo{ sto-ji s desne strane autoputa prema Ni{u. Oronu-la i zapu{tena, ko zna ~ega sve tamo ima.Ali, ostavimo sr~u! Koju bismo himnu slu{ali

u usa|enom strahu da preterano ne spomiwemo svojrod? “Bo`e pravde“ se upravo bavi Srbima. Ajdeda promenimo i to, da se drugi po{tovani gra|ani,koji ovde `ive a nisu Srbi, ne bi osetili prikra-}enim! Peva rokenrol Cela Jugoslavija ! Ma, ne pe-va vi{e. Ni cela, ni u delovima. Svako peva {taume i {ta ima. Na primer Makedonci. Wihova him-na po~iwe ovako :“Denes nad Makedonija se ra|a,novo sonce na slobodata, Makedoncite se borat zasvojte pravdini!“

Razumeli ste, nema prevoda. U himni nema niAlbanaca, ni Turaka ni Roma. Iako ih ima na tlu,nema ih u sve~anoj pesmi.

Dakle, tu smo, Srpska vojska. Au woj }e pod jed-nakim uslovima mo}i da bude profesionalac svakigra|anin Srbije. Negde do 2010. Srbi vi{e ne}e is-pra}ati regrute u vojsku. Nekada su vlasti otimalede~ake i terale na front: “Dva ga tuku a trojica vu-ku!“ Do skora se i{lo, a i jo{ se u armiju ide uz mu-ziku. Trube, pe~ena jagwad, cisterne piva. “Jesen sti-`e jabuke i kru{ke zriju, ej draga dragog {aqe u ar-miju...“ Setna stvar, skoro da je zrela za vojni~kuhimnu. Ali, postojala je i ona, smrtno potresna da

pukne{ od tuge kad se napije{ pred polazak: “Na putse spremam, put mi je dalek, mo`da se ne}emo videtizanavek...“

Bilo je i tih pesama zloslutnica, takva su vre-mena bila kad je Srbija davala ivu snagu za topove.Uglavnom seqa~ku decu, koja su bez jasnih brkova, di-rektno iz {umadijske i moravske pastorale uskakaliu }utqive krajputa{e.

E, sad je vaqda zavr{eno vreme pogibija. Srp-ska vojska sprema novu modernu silu. “Ona najvi{evredi ako se ne upotrebi!“ Tako nekako re~e generalZdravko Pono{ na sastanku sa grupom novinara. Natom susretu, novinari su se upravo sreli sa tipskomnegacijom svoje predstave o Vojsci i Ministarstvuodbrane.

Sektorom za politiku odbrane rukovodi jednamlada, obrazovana i vrlo samouverena ena. Zovese Sne`ana, a preziva Samarxi}-Markovi}. [ar-mantno lice ministarstva, odudara od izraza ve~itozabrinutog Zorana Stankovi}a. Dobro je ministarbirao, svaka mu ~ast. Pa i ako su mu je predlo`ili,nema gre{ke. Sne`ana je, dakle, obrazlo`ila Nacrt nove strategije srpske odbrane . Uz neke stare boqke

i prah pro{lih vremena, to je dobar papir.Vojna operacionalizacija tog dokumenta je bi-

la izuzetna. To je ocena svih, ina~e vrlo kriti~nih iskepti~nih novinara koji su bili prisutni. GeneralPono{ je novo, pravo lice moderne Srpske vojske.Wegova percepcija daleko nadilazi uske horizontestruke, ali se wome bavi do detaqa, koji se ne moguignorisati. Izgleda da }e on biti u stawu da razbijetvrdi dogmatski okvir oko staja}e vojske, i pomognewenom su{tinskom preobra`aju.

I drugi oficiri i civili, doktori nauka, koji sugovorili o svojim nadle`nostima, bili su impresiv-ni. Na primer, pukovnik Kova~, potpukovnik Zrni} ipomo}nik ministra Jefti}. Qudi znaju mnogo i “delu-ju svetski“, kako bi to kazali aktuelni stajlisti.

{ta sad? Kako krenuti tragom dobrih ideja ko-jim se mewa su{tina srpske oru`ane sile, i bu-kvalno se ulazi u novu istorijsku etapu?Dr`ava se ne ogla{ava, za wu je nacionalna

vojska nepoznati zabran. Ako se neko i javi, onda suto kvanta{ke sva|e zbog para i prepoznavawa vla-snika vojne imovine. Ostav{i bez vrhovne komande udr`avnoj zajednici, Srpska vojska je predmet fol-klorne licitacije: kako }e se zvati! A trebalo bi:kako }e i sa kojim ranama pre`iveti vaqda posled-we raskole u svom bi}u. O tome sada brinu samo ge-nerali ~etrdesetogodi{waci, koji su ipak pod “ma-nom“ i “sumwom“, jer su pred beg dve tre}ine vrhovnekomande iz Beograda u Podgoricu, bili odgovornijii pametniji od we. A to se ponekad te{ko pra{ta.

Page 14: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 14/84

U odgovoru na pitawe

kakvo ime dati vojsci

i koji dan odabrati

za wen praznik,

o~ekuje se anga`ovawe

svih relevantnih

poznavalaca bogate

srpske istorije,

pa i sada{weg vremena,

po svemu sude}i, nimalo

lak{eg od nekih ranijih.

Zato je i neophodna

ozbiqnost u pristupu

toj temi, a o mudrosti

da i ne govorimo.

Na{a burna i bogata

istorija nije pogodna

za brzo ~itawe.

14

   T   E   M

   AO IMENU I DANU VOJSKE

PONOVNO ^IT WE ISTORIJE

Snimio R. POPOVI]

Page 15: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 15/84

15

Ivan Mijatovi} za dan vojske predla`e 10. jun, u znak se}awa na 29.maj/10. jun 1839. godine, kada je donet prvi vojni zakon, odnosno “Us-

troenie garnizone voiske”. I tako, po obi~aju u Srbiji – koliko qu-di, toliko mi{qewa.

U Vojnoistorijskom institutu smatraju da su dva datuma dalekoispred svih drugih. Sretewe 1804. godine, odnosno dan dr`avnostiSrbije, i 15. januar 1883. godine – wihovi su favoriti, koje, kakoisti~u, ne treba mnogo dokazivati.

– U eqi da izbegnemo politizaciju istorije i wenu instrumen-talizaciju za dnevnopoliti~ke svrhe, opredelili smo se za 2. febru-ar, po starom, odnosno 15. februar 1804. godine, po novom kalen-daru, kada je po~eo Prvi srpski ustanak. Drugi zna~ajan datum, vezanza srpsku vojsku, svakako je 3/15. jaunar 1883. godine, kada je donetZakon o ustrojstvu vojske , koji je ozna~io prekretnicu u wenom razvo-ju, organizaciji i modernizaciji. To je prvi akt nezavisne srpske dr-`ave, kojim je uvedena staja}a vojska, s redovnom vojnom obavezom iregularnom organizacijom – stoji, izme|u ostalog, u wihovom pred-

logu datuma pogodnih za budu}i dan vojske.

BA[TINIK DR@AVNEI NACIONALNE TRADICIJE

Pored toga, u Vojnoistorijskom institutu podse}aju da stvaraweminstarstva vojnog u bilo kom trenutku 19. ili 20. veka, pa i nekihformi vojne organizacije – regula{i, upisni panduri, ili soldati –nije pogodno za odre|ivawe dana vojske budu}i da ima mawi zna~ajod predlo`enih datuma i zahvata mawi broj aspekata pojma modernevojske.

S druge strane, okolnost da je Sretewe istovremeno i dr`avnii verski praznik u Srbiji, tako|e “ide na ruku” onima koji smatrajuda je to najpogodniji dan za obele`avawe dana vojske, ~iji se identi-tet ni u ~emu ne izdvaja od nacionalnog i dr`avnog.

– U Kraqevini Srbiji i Jugoslaviji vojska nije imala svoj pose-

ban praznik – podvla~i pukovnik Svetislav Basara, na~elnik Vojnoi-storijskog instituta. – Bilo je sasvim razumqivo da srpska vojska,kao ~uvar i ba{tinik nacionalne i dr`avne tradicije, svoj dan imau nekom od dr`avnih praznika. Nema razloga da upravo tako ne budei nadaqe.

Bilo kako bilo, vojska dr`ave Srbije ima pravo na svoj dan. Toje va`no i zbog tradicije, koja vojni~ki, oslobodila~ki, patriotskiduh ~ini ja~im i otpornijim na zamke savremenog doba. Zato je na oni-ma koji o wenom budu}em imenu i danu odlu~uju, velika odgovornost.Odluke koje se sada donesu ne}e biti kratkotrajne i nema razloga da,kao nekada, zavise od drugih. Stoga se maksimalna ozbiqnost i mu-drost podrazumevaju, ba{ kao i anga`ovawe svih relevantnih pozna-valaca bogate srpske istorije, pa i sada{weg vremena, po svemu su-de}i, nimalo lak{eg od nekih ranijih. Svoju re~ o danu vojske i wenomimenu treba da daju istori~ari, politi~ari i heraldi~ari, ali i psi-

holozi, etnolozi, filozofi, sociolozi i politikolozi.Du{an GLI[I]

VIDOVDAN JE SPOMEN NA POGINULE

Radni tim Vojnoistorijskog instituta sa~iwavali su dr Ne-nad Petrovi}, dr Slavica Ratkovi}, Dmitar Tasi} i Miqan Mil-ki}. Pored Sretewa i dana kad je 1883. godine donet Zakon o ustrojstvu vojske , kao mogu}i vojni praznik u Srbiji, razmatralisu i 6/18. maj 1813. godine, kada je obnarodovan Vojni ustav ka-petana Jakova Jak{i}a . Zbog sloma Prvog srpskog ustanka taj us-tav nije stupio na snagu, a odba~en je i 1/13. maj 1825. godine,kada je knez Milo{ regrutovao prve “upisne pandure”.

Istori~ari Vojnoistorijskog instituta su se posebno osvr-nuli i na Vidovdan, 15/38. jun 1389. godine, kada su se na Koso-vu poqu sukobile dve tada najja~e vojske – srpska i turska. U Voj-sci Kraqevine SHS i Jugoslaviji taj dan je obele`evan kao danpalih srpskih ratnika. U simbolici Vidovdana te{ko je, ka`u,razdvojiti mitsko od istorijskog, {to ote`ava vezivawe tog da-na za modernu srpsku vojsku. Pored toga, komemorativno obe-le`je tog praznika je nedvosmisleno, {to svakako predstavqarazlog da se taj dan i ubudu}e obele`ava kao uspomena na sveratnike srpske vojske koji su dali `ivot za slobodu narodnu.

Na prostorima koje naselismo gotovo da ne be{e vremena zapredah. Samo tokom posledwa dva veka Srbi su desetak putabili prinu|eni da ratuju za slobodu. Ne samo svoju, naravno,ve} i naroda bliskih, ako ve} vi{e ne i bratskih. S jednim izu-zetkom – uvek na svojoj teritoriji.@ive}i tako i toliko zanimqivu istoriju, Srbin je u rabo{ i

tefter bele`io zna~ajne datume svoga `ivqewa, poneke pamtio i pre-nosio desetercem, poneke, pre ili kasnije, bogami, i zaboravqao, aliuvek ih je bilo dovoqno za prazni~ne odmore u pravo vreme. Bez tra-

dicije i vere u sopstvene snage, na ovim trusnim prostorima opstanakje bio nemogu}. Datume velikih seoba pamtio je, ba{ kao i one koji seodnose na ustanke i borbu za oslobo|ewe od turskog jarma.

Na kraju, posle vi{evekovne argonautske plovidbe i tragawaza zlatnim runom svoga etnosa, Srbin se opredelio za to da posled-wa dva veka smatra za svoju modernu istoriju, a Kara|or|a za osni-va~a moderne Srbije. Nemawi}e, naravno, nije zaboravio, niti ihse odrekao. Sme{teni u genima etnosa, sveti Sava, car Du{an, knezLazar… ja~aju nacionalni, verski, psiholo{ki, istorijski i svakidrugi temeq i svojstvo naroda, sna`e korene, pro~i{}uju grane na-cionalnog stabla. Kad god je, makar za trenutak, zaboravqao na wih,Srbin je ~inio gre{ke i upadao u avanture koje su ga skupo ko{tale.I {to su du`e trajale, bivale su sve skupqe.

PODEQENA MI[QEWA

Ovih je dana, opet voqom drugih, kao mnogo puta do sada, Srbi-ja (p)ostala samostalna dr`ava, pa joj vaqa odrediti, ili izabrati,nove dane za pam}ewe. Me|u wima i novi dan vojske, ma kako se zva-la – Srpska vojska, ili Vojska Srbije. Kad je ve} o imenu re~, mi{qe-wa su podeqena. Dok jedni, prete`no nacionalno orijentisana jav-nost i mawi broj stru~waka istorijske provenijencije, smatraju da uobzir dolazi samo Srpska vojska, zbog tradicije i ugleda koji onau`iva u svetu, drugi oprezno upozoravaju da se vojska srpskog narodanikada nije tako zvani~no nazivala, ve} samo Narodna vojska, iliVojska Kne`evine (Kraqevine) Srbije. U Jugoslaviji weno ime je bi-lo, najpre, Kraqeva jugoslovenska vojska, a zatim Jugoslovenska na-rodna armija…

Istori~ar i vojni analiti~ar dr Bojan Dimitrijevi}, pak, sma-tra da naziv Srpska vojska nikome ne treba da smeta, te da on nezna~i apriorno odre|ivawe wenog nacionalnog obele ja.

– Srpska vojska je, po definiciji, vojska Srbije, u kojoj, narav-no, ima mesta za sve wene gra|ane. Svako druga~ije tuma~ewe je zlo-namerno i ne treba se wime rukovoditi – smatra dr Bojan Dimitri-jevi}. – Sli~na su re{ewa i u drugim dr`avama, mada ima primera ida se u nazivu vojske nalazi i ime dr`ave kojoj ta vojska pripada.

I dok se, kad je re~ o budu}em imenu vojske, istori~ari dvoumesamo izme|u dva predloga, slo`no odbacuju}i mogu}nost da se srpskavojska nazove armijom, ili oru`anim snagama, oko najprikladnijeg da-tuma za wen dan, mimoila`ewa su ve}a i ozbiqnija. Bogata oslobo-dila~ka pro{lost srpskog naroda jednima je povod da za dan vojske uz-mu neki od datuma vezanih za slavne srpske bitke, dok drugi istori~a-ri, pak, smatraju da bi u odre|ivawu vojnih praznika, zarad dobrosu-sedskih i budu}ih partnerskih odnosa u evropskim i svetskim integra-cijama, vaqalo izbe}i ~ak i bojeve iz osmanlijskog doba.

– Boj na Mi{aru, 13. avgusta 1806. godine, svakako je bez prem-

ca, ako datum za dan vojske tra`imo u vaskrsu srpske dr`ave – sma-tra Krsman Milo{evi}. – To je simbol pobede sa velikim vojnim, po-liti~kim, psiholo{kim i moralnim posledicama za srpski narod iwegovu ustani~ku vojsku.

Me|utim, poznati istori~ar Mile Bjelajac smatra da budu}idan vojske treba tra`iti u modernoj istoriji srpske dr`ave, odno-sno u danima kada je Srbija stekla nezavisnost 1878. godine.

– Nisam za to da u na{oj ratnoj pro{losti tra`imo praznikpripadnika vojske. To je suvi{e osetqivo pitawe i ne sme biti pre-lomqeno “preko kolena”, posebno u ovom vremenu, kada te`imo kave}em razumevawu sveta i aktivnijem ukqu~ivawu na{e dr`ave i voj-ske u me|unarodne integracije – ka`e Bjelajac.

Vredno pa`we je i mi{qewe dr Bojana Dimitrijevi}a, koji sma-tra da je najprikladniji datum za dan srpske vojske 6. maj 1830. godi-ne, kada je formirana kwa`eva garda, dok Borisav Popovi}, pukov-

nik u penziji, kao najsvetiji dan za sve pripadnike Vojske Srbije vidiupravo Vidovdan. Nastavnik vojne istorije u Vojnoj akademiji mr

Page 16: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 16/84

16 1. jul 2006.

UKRATKO

N O V A S T R A N I C A U O D N O S I M ADOGA\AJI

Jednodnevni susret ameri~kih i srpskihpilota, organizovan 23. juna na poziv na{egMinistarstva odbrane, bio je povod i za po-setu ministra odbrane Srbije dr ZoranaStankovi}a i ameri~kog ambasadora MajklaPolta pripadnicima Vazduhoplovnih snaga iprotivvazduhoplovne odbrane, stacionira-nim na beogradskom vojnom aerodromu.

Posle intonirawa srpske himne “Bo`epravde” i obilaska sve~anog stroja Garde,ministar Stankovi} i ambasador Polt sa sa-radnicima prisustvovali su takti~ko-tehni~-kom zboru vazduhoplovne opreme i naoru`a-wa, prikazanom na pisti aerodroma, a zatimsu se obratili novinarima okupqenim povo-dom nesvakida{weg doga|aja, obostrano oce-wenog kao prekretnica u savremenim odnosi-ma ameri~ke i srpske vojske, ali i kao nasta-

vak bogate me|usobne saradwe s po~etka dva-desetog veka.– Ovo je va`an dan u istoriji srpsko-

ameri~kih odnosa – rekao je na po~etku svogobra}awa ministar odbrane dr Zoran Stan-kovi}. – Poseta vazduhoplovnih snaga SADpripadnicima na{eg vazduhoplovstva pravije primer saradwe dve zemqe u uzlaznom kre-tawu, o ~emu svedo~e i bilateralni vojni spo-razumi, potpisani u aprilu ove godine, ne-davno usagla{en tekst Sporazuma o statususnaga i sporazumi o bezbednosnoj saradwi,odnosno o nabavkama i uzajamnim uslugama,koji su u postupku izrade. Na{a vojska ima ve-liki potencijal. Reformama koje sprovodimo

`elimo da ih maksimalno iskoristimo, jernemamo alternitivu. Reforme sprovodimozbog nas samih, paralelno na vi{e koloseka,tako {to sve optimalne resurse stavqamo uslu`bu ostvarewa ciqa – uspe{na vojska in-tegrisana u evroatlantske bezbednosnestrukture, Srbija u Partnerstvu za mir, Na-to i Evropskoj uniji. Podr{ka koju dobijamood ameri~kih prijateqa neophodna nam je, po-sebno u ovom trenutku. Naredne nedeqe u Va-{ington zato odlazi delegacija na visokomnivou, sa zastupnikom na~elnika General{ta-ba general-majorom Zdravkom Pono{em i po-mo}nikom za politiku odbrane Sne`anom Sa-marxi}- Markovi} na ~elu, koja }e razgova-rati o produbqivawu bilateralne vojne sa-

F-16 NABATAJNICI

Posle pola veka, nabatajni~kom aerodromu ponovosu se na{li ameri~ki borbeni

avioni, ovoga puta lovcibombarderi F-16, ponos

ameri~kih oru`anih snagai avijacije Natoa

>>> PRIPREME ZA KURS VOJNIHPOSMATRA^A – Delegacije Centra za obukuoru`anih snaga Finske (FINCENT) i Nordij-ske inicijative (NORDCAPS) boravile susredinom juna u Centru za mirovne operaci-je General{taba Vojske Srbije.

Ciq posete delegacije iz Finske bio jeda se obave pripreme za Me|unarodni kursnamewen vojnim posmatra~ima, koji }e se od2. do 19. oktobra odr`ati u Centru za mi-rovne operacije.

Centar za mirovne operacije posetilisu i predstavnici Nordijske inicijative(NORDCAPS). Ciq posete bio je planirawedaqe saradwe izme|u Regionalnog centraNORDCAPS-a i Centra za mirovne opera-cije i pripreme za organizaciju kursa ci-vilno-vojne saradwu i kursa za oficire lo-gistike.

>>> VERIFIKACIJA INFORMA-TI^KIH ZNAWA – Pomo}nik ministra od-brane za qudske resurse dr Zoran Jefti}potpisao je 15. juna dokument koji }e omogu-}iti obuku vojnog kadra za informati~ku teh-nologiju po evropskim standardima i brzootpo~iwawe testirawa za sticawe ECDLsertifikata.

Projekat }e biti sproveden uz kori{}e-we stru~nih i tehni~kih kapaciteta Vojneakademije, {to je jo{ jedan korak u promoci-ji mogu}nosti te vojno{kolske ustanove zapru`awe obrazovawa polaznicima iz celog

regiona.Vojni izaslanik Ujediwenog Kraqevstvapukovnik Sajmon Vandelur izrazio je o~eki-vawe da }e primena programa koji wegovadr`ava finansijski podr`ava biti va`naetapa u podizawu nivoa poznavawa ra~una-ra u Vojsci Srbije. (A. A.)

>>> KONFERENCIJA O SISTEMUBEZBEDNOSTI – Kakvo je znawe potrebnosistemu bezbednosti? Odgovor na to pitawepoku{ala je da prona|e regionalna konfe-rencija Sigurnija mre`a Balkana: uticaj i uloga akademije u reformi sektora bezbed-nosti, odr`ana od 22. do 24. juna na Fru-

{koj gori, koju su organizovali Centar za ci-vilno-vojne odnose (CCVO) i wegova Beo-gradska {kola za studije bezbednosti. Kon-ferencija je okupila istra`iva~e iz regio-na (Hrvatska, Makedonija, Srbija), koji su iz-lo`ili svoje radove o odnosima bezbedno-sti i znawa, pregleda obrazovawa u bezbed-nosti i studije slu~aja.

Pored izlagawa mladih istra`iva~a uradu konferencije u~estvovali su direktorCCVO prof. dr Miroslav Haxi}, pomo}nikministra odbrane za qudske resurse dr Zo-ran Jefti}, prof. dr Bogoqub Milosavqevi},zamenik direktora Beogradske {kole za stu-dije bezbednosti mr Jasmina Gli{i} i dekan

Fakulteta bezbednosti prof. dr VladimirCvetkovi}. (S. \.)

EMOCIJEI PROFESIJA

– Emocije su jedno, a profesija i pro-fesionalni zadatak ne{to sasvim drugo –odgovorio je pilot Novak \or|ijevi}, kape-tan prve klase na novinarsko pitawe kakose ose}ao dok je pratio ameri~ke lovce nabatajni~ki aerodrom. – Nema~ka je izazva-la dva rata, pa je svet s wima ipak usposta-vio odnose saradwe. To je neminovno. Ne za-boravqam ono {to se desilo 1999. godine,ali znam i da je normalizacija odnosa iz-me|u na{e dve vojske neminovnost. Dobiosam zadatak da na nebu iznad Sremske Mi-trovice s kolegom do~ekam ameri~ke avionei da ih dopratim do na{eg aerodroma. Tosmo i u~inili. Nije smelo biti gre{ke, od-radili smo na{ posao, isto je u~inio i ofi-cir za navo|ewe, maksimalno odgovorno iprofesionalno, bez emocija. Tokom jedno-dnevnog dru`ewa vi{e smo razgovarali oprofesiji, o avionima i automobilima, ne-go o ratu, wihovoj bazi u Avijanu, ili bom-bardovawu Srbije. I jedni i drugi znamo{ta se doga|alo, bilo je to vreme na{ih od-nosa koje ne bi trebalo da optere}uje bu-du}nost – zakqu~io je kapetan \or|ijevi}, a

wegov kolega iz ameri~ke vojske major Endr-

Page 17: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 17/84

17

UKRATKO

S R P S K E I A M E R I ^ K E V O J S K E

>>> KONGRESMENI ZA POMO] SRBIJI– Petorica kongresmena pisala su Xorxu

Bu{u i zalo`ila se za pomo} Srbiji. Ti ~la-novi Kongresa SAD zatra`ili su od predsed-

nika podr{ku za integraciju Balkana u Evrop-sku uniju i Nato. Oni u pismu pohvalno govoreo transformaciji oru`anih snaga. ”Oru`anesnage Srbije predstavqaju respektabilnu si-lu na Balkanu i potencijalni su saveznik SADu regionu. Wihove teku}e reforme i procespenzionisawa oficira ’stare garde’ trebalobi da budu zapa`eni i pohvaqeni”, navodeameri~ki kongresmeni. Oni tako|e predla`uda SAD ohrabruju i promovi{u posete viso-kih vojnih zvani~nika Srbiji.

Pismo, u koje je agencija Beta imala uvid,potpisala su petorica ~lanova Kongresnog od-bora za odbranu i oru`ane snage: Kurt Vel-don, Trent Franks, Xo [varc, Xo Vilson i

Stiv Izrael.Prethodno je ameri~ki senator XorxVojnovi~ tra`io od Xorxa Bu{a da u SAD po-zove predsednika i premijera Srbije, BorisaTadi}a i Vojislava Ko{tunicu, objasniv{i dabi na taj na~in SAD potvrdile da vole Srbe ida su wihovi prijateqi.

>>> PRIPREME ZA MIROVNE MISIJE– U prostorijama Centra za mirovne ope-

racije na~elnik pukovnik Petar ]ornakov sa-stao se 22. juna sa programskim direktorompostdiplomskih studija na Vojnopomorskom in-stitutu u Montereju (Kalifornija) RobertomTomasevicem. Penzionisani pe{adijski pukov-nik Tomasevic vodi LDESP program studija natom institutu, koji obuhvata pripremu ameri~-kih oru`anih snaga za u~e{}e u operacijama{irom sveta.

Pukovnik ]ornakov je gostu iz SAD obja-snio dosada{we funkcionisawe CMO, te di-namiku ukupnih priprema za mogu}e anga`ova-we na{ih oru`anih snaga u svetu.

Pukovnik Tomasevic je ponudio da nau~naustanova kojom rukovodi pomogne Vojsci Srbi-je u preno{ewu iskustava vezanih za misijeo~uvawa mira u kriznim regionima. (A. A.)

>>> DONO[EWE ODLUKA – Stru~wak zaorganizaciju i razvoj Monika F. De Val iz Ho-landije, odr`ala je krajem juna nekoliko pre-

davawa na Vojnoj akademiji u Beogradu. Glav-na tema bilo je dono{ewe odluka kao temeqza uspostavqawe dobrog na~ina upravqawa.

Gospo|a De Val bavi se studijama obra-zovawa odraslih, {irokom obla{}u koja, iz-me|u ostalog, va`nu primenu ima u ekonomiji.O sistemu odbrane obavestila se u~e{}em uprogramima Partnerstva za mir i Natoa u po-sledwih petnaest godina. Predavawa su slu-{ale dve grupe polaznika, sastavqene od mla-|ih stare{ina i studenata i od starijih sta-re{ina sa Vojne akademije.

Prema re~ima gospo|e De Val, kod obegrupe postignut je veliki napredak u obrazo-vawu o upravqawu organizacijom, a s tim seoficiri ranije nisu dovoqno sretali prate-}i nastavne sadr`aje.

radwe dve zemqe. Vojska u Srbiji je garantstabilnosti u regionu i kredibilan partner ubezbednosnim pitawima u svetu – zakqu~io jedr Zoran Stankovi}.

– Srpska i ameri~ka vojska bile su save-znici u borbi protiv nacizma u Evropi i mno-gi ameri~ki vojnici duguju svoje `ivote srpskim

spasiocima – podsetio je ameri~ki ambasadorMajkl Polt. – Danas smo ponovo saveznici uborbi protiv etni~ke mr`we, ksenofobije ikorupcije. Ve} {est godina zajedno smo u obno-vi demokratije, prosperiteta i razvoja naro-da Srbije. Danas na{e dve vojske ponovo sa-ra|uju u novoj vrsti borbe, u globalnoj borbiprotiv terorizma, rastu}e pretwe krijum~a-rewa narkotika i trgovine qudima koje ne pri-znaju geografske granice. I ovaj susret na ba-tajni~kom aerodromu pokazateq je porasta sa-radwe srpskog i ameri~kog vazduhoplovstva,koji }e ubudu}e biti oboga}en finansirawemobuke srpskih pilota kako ovde tako i u Sjedi-wenim Ameri~kim Dr`avama. Ameri~ka vazdu-hoplovna akademija u Kolorado Springsu sadaje otvorena i za srpske pilote. O~ekujem da }eprvi srpski oficir koji je ikada poha|ao tuakademiju obuku po~eti ve} 2007. godine. O~e-kujemo da }e na{i pregovori o statusu snagave} naredne nedeqe biti krunisani potpisi-vawem bilateralnih sporazuma, {to otvaravrata strate{kog partnerstva izme|u Nacio-nalne garde dr`ave Ohajo i srpskih oru`anihsnaga. Tome svakako doprinosi i predstoje}aposeta delegacije Ministarstva odbrane Sr-bije Va{ingtonu – ocenio je ameri~ki ambasa-dor u Beogradu Majkl Polt.

Vils naglasio da se na batajni~kom aero-omu lepo ose}a, jer je do{ao kao gost.

– Kad ste vojnik, morate da izvr{avatere|ewe i da odvojite emocije od posla.mbardovawe i 1999. godina su iza nas i

o je prilika da uspostavimo boqe odnose

izme|u oru`anih snaga kojima pripadamo.Mo`da je i dobro {to je ba{ nama dopao iovaj zadatak – rekao je major Vils, koji je,kao pilot 555. eskadrona iz Avijana, u~e-stvovao i u bombardovawu srpskih gradova

1999. godine.

   S  n  i  m  i  o   Z .

   P   E   R   G   E

Page 18: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 18/84

P OD E L A V OJ NE I MO VI N E

K O M E ] E

PRIPASTI

”JADRAN”

Brod sa najdu`im plovidbenim sta`omu na{oj mornarici kupqen je na inicijativu“Jadranske stra`e” od ratnih reparacija koje jedobila Srbija posle Prvog svetskog rata idobrovoqnih priloga ~lanova te organizacije,ubedqivo najve}im delom iz Srbije. Danas,kada se deli imovina Vojske Srbije i Crne Gore,logi~no je da je Srbija zainteresovana za taj brodkoji je ona najve}im delom i kupila.

1. jul 2006.18

POVODI

Page 19: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 19/84

edan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji Ratne mornari-ce, posebno wenog {kolstva, jeste ulazak {kolskog broda“Jadran” u wen sastav, 19. avgusta 1933. godine. To je brodkoji je pogodan za prakti~nu obuku pitomaca (danas stude-nata).

[kolske vo`we i krstarewa po~eli su ve} 1934. godine iod tada su na toj u~ionici pod jedrima obu~avani svi na{i po-morski oficiri, plove}i Jadranskim, Crnim, Severnim, Crve-nim i Sredozemnim morem, ali ~etiri puta Atlantskim okeanom ijednom Crvenim morem, do Port Sudana.

Imali smo i imamo i druge {kolske brodove, ali za obuku jenajva`niji “Jadran”, koji ve} vi{e od sedamdeset godina plovi uslu`bi sticawa pomora~kih ve{tina na{ih oficira.

More i vetar se ni na jednom drugom brodu ne mogu osetiti ishvatiti kao na jedrewaku, pa se takvih brodova nisu odrekle ratnemornarice najve}eg broja pomorskih zemaqa. Uvek je posebna ~astbiti ukrcan na ”Jadranu” i to je izazov za sve pomorske oficire.

KUPOVINA BRODA

Jo{ 1926. godine, na sastanku u Beogradu, po-morska organizacija ”Jadranska stra`a”, koja je imalajugoslovensko obele je, pokrenula je nabavku {kolskogbroda i po~ela sa prikupqawem nov~anih sredstava.

Prikupqeno je milion dinara, {to je ~inilone{to mawe od osmine potrebnih sredstava (ukupno je

trebalo 8.407.030 dinara ili 622.743 DM). Deo jeobezbedila Mornarica uzimawem kredita, ali najve-}im delom nabavka je obezbe|ena iz ratnih repara-

cija Srbiji.U Glasniku “Jadranska stra`a” 1929. godine ob-

javqeno je da je uplata po oblasnim odborima bi-la: Begrad –150.000, Cetiwe – 1.500, Dubrovnik– 3.000, Karlovac – 47.320, Kragujevac – 36.572,

Maribor – 30.875, Ni{ – 31.000, Novi Sad –135.630, Osijek – 5.000, Pri{tina – 33.613,Sarajevo – 310.000, Skopqe – 49.995, Split –

32.203, Su{ak – 22.000, Vaqevo – 24.000,Veliki Be~kerek – 190.000, Vrawe – 13.000,Zagreb – 21.108 i Zaje~ar – 3.488 dinara.

Iz pregleda se vidi da je najvi{e para da-to iz Srbije – 61,73 odsto. Pored re-

paracije, tu su i sredstva prikupqenaod lutrije koju je inicirao Beo-

grad. Sa teritorije dana{we Cr-ne Gore upla}eno je samo 1.500

dinara.Treba napomenuti da je

za{titnik “Jadranske stra-

`e” bio prestolonaslednik

Petar Kara|or|evi} i da je brod predat Mornarici na wegov ro-|endan 6. septembra 1933. u Splitu.

”Jadran” je izgra|en u Hamburgu i porinut u more 25. juna 1931.godine. U Tivat je uplovio 16. jula 1933, a u sastav Ratne mornariceKraqevine Jugoslavije u{ao je 19. avgusta 1933. godine.

Na prvo {kolsko krstarewe zaplovio je 25. juna 1934. i do

1941. sedam puta je plovio sa pitomcima Pomorske vojne akademi-je i Brodarske podoficirske {kole. Plovio je po Sredozemnommoru i wegovim rubnim morima (Jadransko, Jonsko, Egejsko, Mra-morno i Crno), ali i tri puta Atlantskim okeanom. Prvi put na ru-ti Dubrovnik–Oran–Porto Grande (Sao Vinsent)–Madeira–Kadiz-Aja~io–Pirej–Dubrovnik, pre{av{i 7.525 miqa (krstarewe jetrajalo 3 meseca). Drugi put na ruti Dubrovnik–Malta–Gibraltar-Madeira–Bermuda–Wujork–Boston–Azori–Gibraltar–Tunis–Du-brovnik, pre{av{i 11.252 miqe (krstarewe je trajalo 4 meseca i10 dana), a tre}i put na ruti Dubrovnik–Malta–[erbur–Roter-dam–Hamburg–Kil–Gdiwa–Stokholm–Kopenhagen–Oslo–Portsmut–Dubrovnik (krstarewe je trajalo ~etiri meseca), pre{av{i 8.000miqa.

Brod je krstario i po Crnom moru na ruti Dubrovnik–Malta-Napuq–Aleksandrija–Port Said–Suec–Tripolis–Samos–Istam-

bul–Sulina–Konstanca–Burgas–Kavala–Atos–Patras–Dubrovnik,pre{av{i 5.085 miqa (krstarewe je trajalo tri meseca).

OD OLUPINE DO LEPOTANAZa vreme Aprilskog rata 1941. godine “Jadran” se na{ao u

Boki Kotorskoj. Nakon kapitulacije Kraqevine Jugoslavije, zaro-bili su ga Italijani, koji su ga koristili kao {kolski brod, saimenom “Marko Polo”. Nakon kapitulacije Italije 1943. godine,brod se na{ao u Veneciji. Niko ga nije odr`avao i kraj rata do~e-kao je potpuno opqa~kan i jedva se odr`avao na vodi.

Na zahtev jugoslovenske vlade, brod je vra}en u Tivat. Odmahje po~ela wegova obnova u Mornari~ko-tehni~kom remontnom za-vodu “Sava Kova~evi}”. Uz velike napore renoviran je i 1949. go-dine bio spreman za plovidbu, u{av{i u sastav Vojnopomorskog{kolskog centra u Divuqama. Sa {kolskim krstarewima po~elo se

odmah i nastavio je da plovi sve do danas, postav{i prava plove-}a u~ionica.

Bo{ko ANTI]

19

J

Page 20: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 20/84

R E O R G A N I Z A C I J A R E ^ N E F L O T I L E

– Posle referendumskog ishoda u Crnoj Gori,

mi smo fakti~ki ostali naslednici Mornaricena ovom prostoru. Shodno tome, izvr{ena je doradadoktrinarnih dokumenata, pri ~emu smo izrazili stav

da deo Vojske zadu`en za odbranu plovnihputeva treba da zadr`i status roda,i to samostalnog roda, koji bi nosionaziv “re~ne jedinice” – ka`e komandant

Re~ne flotile, kapetan bojnog brodaZoran Karli~i}

1. jul 2006.20

ODRED VI[ESTRUKE NAMENE

Page 21: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 21/84

decenijama. Sa rastu}im zna~ajem plovidbe pora{}e i rizici odugro`avawa bezbednosti na rekama.

Rod re~nih jedinica bi,prema re~ima komandanta

flotile, izvodio svabrodska i protivbrodskadejstva na reci. Nose}a je-dinica toga roda je sada-{wa Re~na flotila, kojauskoro treba da se tran-sformi{e u Re~ni odred.Smawi}e se brojna veli-~ina tog sastava, ali bit-no druga~ijim koncipira-wem snaga preduze}e sesve da Re~ni odred izvr-{ava zadatke i da wegovamo} bude neprikosnovena.

Struktura jedinice me-wa}e se postepeno. Mino-polaga~ki i minolovni pro-gram je po novom ustrojstvuradikalno smawen, i pobroju sredstava i po brojuwihovih nosilaca. Na dru-goj strani, pove}ava se udeosredstava za brzo prevo`e-we, kao {to su desantno-ju-ri{ni ~amci. Pristupilose i druga~ijem koncipira-wu ronila~ko-diverzantskekomponente re~nog odreda,ugradwom elemenata za

tragawe i spasavawe, {toje u skladu s evropskim isvetskim kretawima. Uzsmawewe logisti~kog dela iprestanak anga`ovawa vi-{e pomo}nih brodova, jedi-nica }e se brojno smawitiza 20 do 25 odsto i u qud-stvu i u tehnici.

Nedavno izdato or-ganizacijsko nare|ewe inova kwiga formacije pre-dvi|aju nivo ~inova koji ja-sno govori da se ubudu}e

ra~una na znatno podmla-|en kadar. Nema vi{e for-

21

Re~na flotila, jedinica zadu`ena za dejstva na unutra{wimplovnim putevima Srbije, jedna je od prvih vojnih formaci-ja koje su u{le u temeqnu transformaciju, dobrim delom nainicijativu sopstvenog komandnog kadra. Ovih dana ona do-bija obrise budu}e organizacije.Komandant kapetan bojnog broda Zoran Karli~i} isti~e da

su nadle`ni qudi iz Uprave za strategijsko planirawe MO kojise bave doktrinom konsultovali i oficire iz Re~ne flotile.

Stav struke je jasan. Ne postoji ambicija da se zadr`i status vi-da koji je imala Mornarica, niti za to postoji opravdawe. Me-|utim, postojawe roda re~nih jedinica, bilo u sastavu Kopnenevojske, bilo pod direktnom komandom General{taba ili Opera-tivne komande, jedno je od re{ewa koja imaju jaku argumentaciju.

Oko 1.700 kilometara plovnih reka i kanala i velika po-vr{ina tla u wihovom zahvatu moraju biti dobro obezbe|eni.Zna~aj podunavske orijentacije Srbije sada je dodatno nagla{en.Lu~ki, transportni, trgovinski i turisti~ki kapaciteti plovnihreka i kanala u Srbiji samo su malim delom iskori{}eni. Real-no je o~ekivati ogroman porast privrednih aktivnosti na vodamaSrbije i stalno {irewe mre`e plovnih puteva u predstoje}im

ZAQUBQENICI U OPASNOST

Specifi~na je struktura qudstva u ronila~ko-diver-zantskim jedinicama. Rowewe u te{kim uslovima fizi~ki sene mo`e dugo izdr`ati, pa se samo entuzijasti opredequju zazvawe re~nog diverzanta. Oni se me|usobno oslovqavaju na-dimcima, {to zbog tajnosti, {to zbog bliske povezanosti. Toje pravi posao za zaqubqenike u opasnost.

Ronioci o~ekuju i da }e ukqu~ivawem jednog broja pre-komandovanih mla|ih kolega iz 82. pomorskog centra iz Kum-bora znatno pove}ati svoju operativnost.

Prilikom nedavnih poplava u Srbiji re~ni diverzantiiz 93. re~nog centra Re~ne flotile izvodili su specijalneronila~ke zahvate. Tako su zatvorili {ahte pod Dunavom krozkoje je podzemna voda mogla da prodre u skladi{ta i bazeNovosadskog korpusa na Petrovaradinu. Tako|e su spaslineke objekte u gradu i vesla~ke klubove.

Specijalci za vi{e namena:re~ni ronioci osposobqava}e se za izvo|ewe diverzija,

protivteroristi~ke borbe,tragawe i spasavawe na reci 

Page 22: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 22/84

macija pukovnika, odnosno kapeta-na bojnih brodova kao {to je biloranije, tako da }e sada{wi koman-dant verovatno biti posledwioficir s tim ~inom u jedinici.

Reorganizovani Re~ni odred

ima perspektivu i mo`e bez radi-kalnijeg obnavqawa ratne tehni-ke da izvr{ava postavqene zadat-ke do 2010. godine. Posle tog vre-mena neophodno bi bilo moderni-zovati neka od sredstava kako biodgovorili izazovima koji budutada aktuelni. Svi zadaci Vojskeu celini imaju svoj konkretni sa-dr`aj i na vodama Srbije, od od-brane teritorije, preko aktivno-sti u multinacionalnim snagamado pomo}i civilnim strukturamau spre~avawu i sanirawu posle-dica elementarnih nepogoda, eko-

lo{kih i drugih incidenata.Zajedni~ke aktivnosti Re~ni

odred mo`e da izvodi sa jedini-cama drugih podunavskih zemaqa,pre svega Rumunije i Ma|arske.Dobar primer upotrebe re~nih je-dinica jeste ve`ba “Plavi put”,izvedena pre dve godine u rejonu\erdapa. Za saradwu s takvom je-dinicom zainteresovane su i mor-narice nekih stranih zemaqa, o~emu svedo~i skora poseta koman-danta libijske mornarice.

Do 2015. godine, kada isti~u

resursi ve}ine sada{wih sredsta-va, oslonac odbrane unutra{wih

plovnih puteva bio bi vi{enamenski re~nibrod. Re~ni minolovac je brod koji se, uz ne-koliko prepravki, mo`e lako pretvoritiupravo u takvo plovilo. Brzina reagovawakao jedno od potvr|enih preimu}stava Vojskebila bi izra`ena u svim kriznim situacija-ma na vodi. Izme|u ostalog, poznato je da sesavremeni teroristi, kada ne mogu na drugina~in da napadnu `eqene ciqeve, okre}u idejstvima sa vode. Mi imamo qude i plovilakoji su spremni da im se odupru i da obaveostale zadatke u odbrani na{ih reka.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

 JEDINICE

1. jul 2006.22

BRODOGRADILI[TA POSR]U

Skoro sva brodogradili{ta u Srbiji su-o~avaju se sa te{kim problemima u poslova-wu. Neka su i u ste~aju, kao novosadsko bro-dogradili{te, koje se nalazi tik uz re~nu ba-

zu Re~ne flotile. Zbog toga je flotila pri-morana da sama remontuje, pa i oprema svojebrodove. U radionici za mali i sredwi re-mont brodovi se dovode u tehni~ki ispravnostawe. Vr{e se i zahvati na dodatnom opre-mawu desantno-juri{nih ~amaca, brodova zabrzo prevo`ewe koji su na Dunav stigli samora. No, brodari se nadaju da }e brodogra-dili{ta ipak uskoro stati na svoje noge, pa}e i oni rado koristiti wihove usluge i ras-teretiti svoje nevelike remontne kapacitete.

MALO MESTA ZA PREKOMANDE

Budu}i da se i ova jedinica smawuje, mo-gu}nosti za prelazak kadra iz Mornarice ko-ji se izjasnio za rad u Srbiji vrlo su ograni-~ene. Mesta ima samo za pojedine VES-ove,koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Tosu, na primer, ronioci – diverzanti. Po sve-mu sude}i, pomorci }e se u Srbiji baviti ne-kim drugim zadacima, a ne plovidbom.

Ranije ukidawe odreda brodova tenko-nosaca i jednog odreda minolovaca pomogloje da reorganizacija jedinice bude bezbolni-ja, te nema znatnog vi{ka qudstva. U Re~nomodredu ima i qudi sa nau~nim zvawima magi-stra, koji treba da budu raspore|eni na vi-

{a formacijska mesta van jedinice.

Kapetan bojnog broda Zoran Karli~i}

Page 23: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 23/84

23

 AKTUELNO

SUROVA STATISTIKA

Posledwe ~etiri godine je u jedinicama i ustanovama Voj-ske smrtno stradao 121 pripadnik sistema odbrane. Od toga je47 vojnika na redovnom odslu`ewu vojnog roka izgubilo `ivot.Za smrt deset vojnika odgovorna je vojna organizacija, {to je 12odsto od ukupnog broja.

Prema re~ima generala Radoj~i}a, posle tri nedeqe bo-

ravka u jedinicama Vojske, iz junske generacije je, po razli~i-tim osnovama, otpu{teno 7,07 odsto, odnosno oko 290 vojnika.

Stopa samoubistava u Vojsci Srbije iznosi pet, dok jebroj samoubistava na 100.000 osoba u vojsci SAD devet, a uoru`anim snagama Francuske 14.

K O NF E R EN C IJ A Z A N O VI N AR E PO V O DO M S M RT I V O J NI K A U VA Q E VU

Povodom tragi~ne smrti vojnika Marka Dejovi}a, koji je 25. junau vaqevskoj kasarni izvr{io samoubistvo ve{awem, ali i van-rednih doga|aja koji su se proteklih meseci dogodili u jedinica-ma srpske vojske, nadle`ne stare{ine Ministarstva odbranei General{taba obratile su se javnosti 26. juna na konferen-ciji za novinare u Centralnom domu Vojske.O okolnostima pod kojima se dogodilo samoubistvo u Vaqevu i

problemima s kojima se svakodnevno susre}e sistem odbrane, kada je

re~ o vanrednim doga|ajima sa najte`im posledicama, novinarimasu govorili general-major Petar Radoj~i}, na~elnik Uprave za qud-ske resurse General{taba Vojske Srbije, pukovnik Radivoj Vukobra-dovi}, na~elnik Uprave za obaveze odbrane Ministarstva, pukovnikdr Miroslav Radovanovi}, na~elnik Klinike za psihijatriju VMAipukovnik Ivan Panovi}, zamenik na~elnika Operativnog centra si-stema odbrane.

– Komisije koje su zastupnik na~elnika General{taba Vojske Sr-bije i komandant Operativnih snaga odredili za ispitivawe i utvr-|ivawe okolnosti smrti vojnika Marka Dejovi}a u Vaqevu, konstato-vale su da vojna organizacija nije odgovorna za taj vanredni doga|aj.Istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu obavio je uvi|aj, a telonastradalog vojnika je upu}eno u VMA na obdukciju. Nedvosmisleno jere~ o vojniku koji je pre dolaska u Vojsku po~inio vi{e krivi~nih de-la, za koja je sudski gowen pred op{tinskim sudom u Po`egi i Tre}imop{tinskim sudom u Beogradu. Pokojnom Marku Dejovi}u je, jo{ dok jebio maloletan, izricana mera pove}anog nadzora starateqa, odno-sno roditeqa, zbog nasilni~kog pona{awa i provalnih kra|a. Bio jei korisnik opojnih sredstava – marihuane i ekstazija. Kriti~nog da-na i ve~eri uo~i vanrednog doga|aja on se nalazio u dru{tvu vojnikaJovice Mijailovi}a iz Kragujevca, koji je tako|e evidentiran u vojnojpoliciji i VBAkao osoba koja je u~inila vi{e krivi~nih dela, uzgaja-la i koristila drogu – naglasio je general Radoj~i}.

Poznato je da se vanredni doga|aji ne mogu pouzdano predvide-ti, a pogotovo je te{ko otkriti ho}e li neko podi}i ruku na sebe. Ka-ko nagla{ava general Radoj~i}, potencijal za nastanak vanrednogdoga|aja nose i qudi i okolnosti.

– Retko su vidqivi simptomi koji ukazuju na samoubila~ke name-re. Ne postoje instrumenti, a ni na~in da se predvidi da li je neko

suicidnog pona{awa. To treba da zna na{a javnost, posebno oni kojivanredne doga|aje koriste u dnevnopoliti~ke svrhe kako bi diskredi-

Vojna organizacija ne snosi odgovornostza vanredni doga|aj u vaqevskoj kasarni.Vojnik Dejovi} je u Ministarstvuunutra{wih poslova registrovan kaokorisnik marihuane i ekstazija,a kriti~nog dana bio je u dru{tvuvojnika koji tako|e koristi drogu.Pre dolaska u Vojsku po~inio je vi{ekrivi~nih dela, za koja je sudskiodgovarao – izjavio je general-majorPetar Radoj~i}.

VREDNOSNAPRAZNINA

tovali ugled i poverewe gra|ana u Vojsku – naglasio je na~elnikUprave za qudske resurse General{taba.

Na sistem odbrane se reflektuje i stawe u dru{tvu. Dru{tvenevrednosti su bitan izvor motivacije mladih qudi, wihovog emocio-nalnog odnosa prema sredini i obavezama, drugim qudima i sebi sa-mima. Od Vojske se o~ekuje da posle dolaska vojnika u jedinice amor-tizuje deo negativnog nasle|a koje donose iz sredina i porodica.

– Ve}i broj pripadnika Vojske nalazi se u apatiji, ima ose}aj

besperspektivnosti, a samim tim pojedinci imaju destruktivan odnosprema okolini i prema sebi. Nastala je vrednosna praznina koja seu dogledno vreme ne mo`e sanirati. Nove vrednosti ne nastaju lako,jer je moralno ozdravqewe dugotrajan proces, koji spada ne samo ubrigu Vojske ve} i dru{tva u celini – tvrdi general Radoj~i} i doda-je – uzroci nastanka vanrednih doga|aja naj~e{}e su pad kvalitetaprofesionalnog i vojni~kog kadra. Optere}enost vojnika zbog slabepopune jedinica, nepo{tovawe propisane regulative za rad u vojni~-koj sredini, dodatno doprinose riziku za nastanak ne`eqenih situa-cija. Slab je i stepen socijalizacije vojnika na nove `ivotne uslove,a prag wihove tolerancije je tako|e u znatnom padu.

Novinare je o problemima selekcije regruta za upu}ivawe u je-dinice Vojske i sada{wim propisima koji to reguli{u obavestio pu-kovnik Vukobradovi}. O psiholo{kom profilu vojnika, radu psiho-lo{ke slu`be i modelima prevencije samoubistava govorio je pukov-

nik Radovanovi}. V. PO^U^Snimio G. STANKOVI]

Page 24: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 24/84

1. jul 2006.24

PRIJATEQSKOOGLEDAWE

ZAJEDNI^KA OBUKA GR^KIHI NA[IH SPECIJALACA

Osnovna ideja zajedni~ke obuke

je da jedan gr~ki borbeni tim,

sastavqen od {est qudi, zajedno

sa jo{ dva istovetna tima na{ih

jedinica, savlada odre|ene teme

izvi|a~ko-diverzantske i

protivteroristi~ke obuke.

Doma}ini su im bili pripadnici

63. padobranske brigade,

72. specijalne brigade i

protivteroristi~kog odreda

Kobre.

OBUKA

R

e~ je o svojevrsnoj obuci koju sprovode sve specijalne jedinicesveta, ali svaka ima svoje specifi~nosti i posebnu metodologiju.Tako je ovo bila i prilika da se razmene iskustva, uporede meto-de izvo|ewa obuke i pro{ire prijateqstva izme|u specijalacadve zemqe.Obuka u 72. specijalnoj brigadi i u Kobrama bila je prilago|ena

nameni tih jedinica sa akcentom na protivteroristi~koj borbi, po-sebno u urbanim sredinama. Sa ni{kim padobrancima gr~ki specijal-ci su najpre bili na poligonu za letwu alpinistiku u Jela{ni~koj kli-suri, a zatim su bili na streli{tu Me|a, gde su izvodili programskaga|awa iz automatske pu{ke i pu{komitraqeza, od kojih je jedno bilo uno}nim uslovima. Tre}a oblast obuke ostvarena je u Si}eva~koj klisu-ri, na reci Ni{avi, gde su specijalni timovi imali priliku da razme-ne iskustva u savla|ivawu vodenih prepreka. Zavr{na ve`ba bila jeiz oblasti taktike izvi|a~ko-diverzantskih jedinica. Po~ela je heli-kopterskim desantom, a zatim, shodno dobijenom zadatku, zajedno suostvarene odre|ene takti~ke radwe specijalnih borbenih timova.

– Kolege iz Gr~ke su iskusni vojnici i profesionalci koji su za-

vr{ili kompletnu obuku specijalnih jedinica, a sada samo radimo ne-ke od tema radi upore|ivawa metoda izvo|ewa obuke i ostvarivawa

Page 25: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 25/84

borbenih zadataka. Ta razmena iskustva zna~ajna je i za nas i zawih, jer }emo u perspektivi tako lak{e prilagoditi standarde obu-ke specijalnih jedinica i wihove borbene primene. Me|uarmijskasaradwa na ovom nivou izme|u dve zemqe traje ve} nekoliko godi-na. Oni povremeno budu na{i gosti, a na{i timovi tako|e idu uGr~ku da zajedno s wihovim specijalcima izvedu teme iz oblastiobuke specijalnih jedinica – istakao je za magazin Odbrana potpu-kovnik Danijel Stojkovi}, doma}in gr~kog tima u 63. padobranskojbrigadi, i stare{ina sa jednogodi{wim iskustvom u mirovnoj po-smatra~koj misiji UN u Liberiji.

Gr~ki specijalci istakli su da su izuzetno zadovoqni onim{to su videli i {to su radili s pripadnicima na{ih elitnih jedi-nica. Sistem obuke ima odre|ene specifi~nosti u obe zemqe, alise su{tinski ne razlikuje, tako da su vrlo brzo mogli da prika`u{ta znaju i koliko su osposobqeni. @ao im je jedino, kako su ista-kli, {to ovoga puta nije bilo u planu da se izvede program pado-branskih skokova, ali je dinamika rada i intenzitet stru~no-spe-cijalisti~ke obuke bio dovoqno veliki da mogu da sagledaju mogu}-nosti na{ih jedinica.

Vladica KRSTI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

25

Page 26: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 26/84

N A [ E V O J N O Z D R A V S T V O I S V E T

LIDERI BELE STRUKEProteklih vrelih junskih

dana zna~ajni doga|aji

naprosto su preticali

jedni druge. Sanitetska

slu`ba Vojske Srbije

19. juna primqena je

u ~lanstvo Balkanskog

komiteta vojne medicine.

Prvi put su na{i

predstavnici u~estvovali

u radu asocijacije

sanitetskih slu`bi zemaqa

~lanica Natoa i programa

”Partnerstvo za mir”.

Poseban pe~at dala jeposeta delegacije VMA

vojnom sanitetu

Narodne Republike Kine.

SARADWA

Iz mno{tva tek okon~anih me|unarodnih aktivnosti sanitetske slu`bena{e vojske, multilateralnog ili bilateralnog obele ja, te{ko je ozna-~iti najzna~ajniji. Uprava za zdravstvo Ministarstva odbrane i UpravaVMAdali su osvedo~eni doprinos nastojawima na{e dr`ave za ukqu~i-

vawe u savremene me|unarodne tokove i evroatlantske integracije.U sklopu redovnih planskih aktivnosti u oblasti me|unarodne sarad-

we, uz saglasnost Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane, Voj-nomedicinska akademija je, tokom juna imala vi{e zna~ajnih aktivnosti. Re~je o obnavqawu, pro{irivawu ili uspopstavqawu saradwe sa odgovaraju-}im vojnozdravstvenim slu`bama vi{e dr`ava: Narodne Republike Kine,

Kraqevine Norve{ke, Republike Austrije.Na{i predstavnici prvi put su u~estvovali u radu plenarnog sastankasanitetskih slu`bi zemaqa ~lanica Natoa i ”Partnerstva za mir” (CO-MEDS). Na plenarnom sastanaku te asocijacije, odr`anom u Firenci od 6.do 9. juna, u svojstvu posmatra~a, srpsku vojnozdravstvenu slu`bu predsta-vqao je pukovnik profesor dr \oko Maksi}, koji je izlo`io organizacijuna{e sanitetske slu`be, sa posebnim naglaskom na Vojnomedicinskoj akade-miji. Pukovnik Maksi} imao je priliku da se obavesti o standardima te aso-cijacije za ukqu~ewe u evroatlantske integracije.

Obra}aju}i se skupu, general Leif Rosen, na~elnik sanitetske slu`beVojske Kraqevine Norve{ke, afirmativno je govorio o dostignu}ima u Voj-nomedicinskoj akademiji. Dogovoreno je da delegacija sanitetskih slu`bistalnih ~lanica Natoa poseti VMAi uspostavi modalitete budu}e saradwe.Ina~e, na{i predstavnici su ve} pozvani na naredni plenarni sastanakCOMEDS-a, koji }e od 1. do 3. novermbra biti odr`an u Virxiniji (SAD).

RAZMENA STRU^WAKA

Minuli mesec na posebno prepoznatqiv na~in obele`ila je uzvratnavi{ednevna poseta predstavnika na{eg vojnog saniteta vojnozdravstvenojslu`bi Narodne Republike Kine. Delegaciju, u kojoj su bili pukovnik prof. drZoran Popovi}, pukovnik doc. dr Veqko Todorovi} i pukovnik dr Jovan Mak-

1. jul 2006.

   S  n  i  m  i  o

   Z .

   P   E   R   G   E

General-majorprof. dr Miodrag Jevti} u razgovoru sa delegacijomvojnog saniteta Austrije 

Page 27: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 27/84

si}, predvodio je general-major profesor dr medi-cine Miodrag Jevti}, na~elnik Vojnomedicinskeakademije.

Program posete sadr`avao je sve atributevisoke dr`avne delegacije. Nakon razmene mi{qe-wa o svim zna~ajnim pitawima struke i nauke, pot-pisan je memorandum o budu}oj saradwi, u kome su,na osnovama reciprociteta, dogovoreni razmena

stru~waka i usavr{avawe lekara. Definisana jei saradwa u oblasti medicinskog istra`ivawa,publikacija stru~nih radova i ukqu~ivawe kineskemedicinske opreme u donaciju na{oj vojsci. Tokomboravka u Kini na{a delegacija je posetila Cen-tralnu kinesku vojnu bolnicu u Pekingu, vode}i me-dicinski nau~ni institut u Pekingu, zatim pridru-`ene specijalizovane bolnice za ortopedska obo-qewa i plasti~nu hirurgiju i Drugi vojnomedicin-ski univerzitet u [angaju.

– Kina je u velikoj dru{tvenoj i privrednoj eks-panziji, koju prati i medicinska delatnost. Bili smou prilici da se obavestimo o visokim dometima or-ganizacije wihove sanitetske slu`be, o metodima ipostupcima u zbriwavawu velikog broja bolesti, o

tradicionalnoj kineskoj medicini... Tamo{wi leka-ri dosta primewuju tradicionalnu medicinu, uzspremnost za pore|ewe sa koncvencionalnom. Bili smo na svakomkoraku izlo`eni pa`wi, a doma}ini su stalno isticali tradicio-nalno prijateqstvo kineskog i srpskog naroda. Tokom posete doma}inje bio na~elnik Centralne kineske vojne bolnice general Qin Yinhe– nagla{ava general-major prof. dr Miodrag Jevti} i dodaje:

– Op{ti utisak je da me|usobnu saradwu vaqa poja~ati u svimoblastima u kojima i na{a i kineska strana imaju interes. Na{idoma}ini su se zanimali za medicinsku organizaciju i postupawa uuslovima masovnih stradawa. Zainteresovani su za preno{ewebogatih iskustava na{ih stru~waka, ponajpre traumatologa, hirur-ga, plasti~nih hirurga i stru~waka drugih specijalnosti u oblastizbriwavawa ratnih povreda koje su po mnogo ~emu sli~ne onima{to nastaju prilikom teoriristi~kih akata i elementarnih nepo-goda. Veoma su zainteresovani za funkcionisawe na{eg modelatrauma centra, zatim jednodnevne hirurgije, za iskustva u oblastikontrole trovawa, postupaka u domenu spre~avawa posledica pri-mene radioaktivnih materija. Ispoqili su i zanimawe za bazi~neprincipe na{e ratnohirur{ke doktrine i za organizaciju trening-kurseva u vezi sa popstupawem u situacijama op{teg zbriwavawavelikog broja stradalnika.

UVA@AVAWE NAU^NIH DOMETA

Na{im lekarima kineske kolege su predstavile organizacijufunkcionisawa svoje vojnozdravstvene slu`be. Stru~waci VMAsu iskazali interesovawe za usavr{avawe na{ih lekara u obla-sti tradicionalne kineske medicine, ko{tano-zglobne hirurgije,plasti~ne hirurgije i zbriwavawa opekotina. Postignuta je i sa-

glasnost za zajedni~ke nau~noistra`iva~ke projekte.Posledwih meseci na sceni je intenzivna saradwa na{eg vojnogsaniteta sa vojnozdravstvenom slu`bom Kraqevine Norve{ke. Stru~-waci iz Srbije su tako primili poziv da odr`e seriju predavawa ucivilnim i vojnim norve{kim bolnicama iz oblasti traumatologije ioboqewa vezana za tropsku medicinu. Ponu|eno nam je i aktivno u~e-{}e u mirovnim misijama, u okviru kontingenta sanitetske slu`beKraqevine Norve{ke. Tokom bilateralnih susreta dogovoreno je upu-}ivawe grupe norve{kih lekara na usavr{avawe u VMA.

Da bi stvari poprimile `eqeni tok, formirani su zajedni~-ki upravni odbori i radne grupe koje predvode na~elnik Vojnome-dicinske akademije general-major prof. dr Miodrag Jevti} i gene-ral-major dr Leif Rosen, na~elnik vojnosanitetske slu`be Kraqe-vine Norve{ke. U okviru te saradwe predvi|eni su i brojni tre-nig-kursevi, donacija medicinske opreme na{oj sanitetskoj slu-

`bi, u okviru koje je i poqska bolnica, u {ta je ukqu~ena i obuka

osobqa. Norve{ka strana je, kako se pokazalo, izuzetno zadovoq-na mogu}nostima na{e sanitetske slu`be, posebno VMA, {to je ne-dvosmisleno iskazala i tokom nedavne vojne ve`be slu{alaca[RO u Novom Sadu. Norve{ka vojska je pouzdani partner i pro-moter ukqu~ivawa na{e vojske u evroatlantske integracije.

Pre nekoliko dana, ta~nije 19. juna, sanitetska slu`ba VojskeSrbije, na godi{wem sastanku odr`anom u Atini, primqena je za~lana Balkanskog komiteta vojne medicine. Do sada su tu asocija-ciju sa~iwavale sanitetlije Bugarske, Rumunije, Gr~ke i Turske. Taj~in podrazumeva mogu}nost za neposredniju me|usobnu saradwusanitetskih slu`bi, podr{ku na{em dr`avnom i vojnom rukovod-stvu u aktivnostima u regionu, zatim izvo|ewe zajedni~kih ve`bov-

nih aktivnosti sanitetskih slu`bi, pripremu za postupawe u van-rednim situacijama, uspostavqawe dobre komunikacije, razmenustru~waka i iskustava u oblasti medicine i za{titu zajedni~kihinteresa u regionu i {ire.

DOPRINOS UGLEDU ZEMQE

– Ta saradwa mo`e znatno da doprinese promociji rezultatarada VMA u regionu i {ire, omogu}i na{im stru~wacima aktivni-je prisustvo na stru~nim skupovima, te da medicinarima iz navede-nih zemaqa pomogne da boqe upoznaju na{u zemqu, wene tradicije,narod i dostignu}a medicine. Pravi efekti }e se ubrzo pokazati.Sve te aktivnosti su nastavak potreba sanitetske slu`be u celinii VMA da svoje mogu}nosti i dostignu}a predstavi {iroj me|una-rodnoj zajednici. Vojnomedicinska akademija predstavqa pouzdanibrend na{e dr`ave – podvukao je general Jevti}.

Od 21. do 24. juna Sanitetsku slu`bu Ministarstva odbranei VMA posetila je delegacija Vojnosanitetske slu`be RepublikeAustrije sa brigadnim generalom prof. dr Tomasom Treyom na ~e-lu. Vo|eni su razgovori o organizaciji vojnozdravstvene i medi-cinske slu`be, saradwi sa civilnim zdravstvom, o {kolovawurazli~itog profila medicinskog osobqa i uspostavqawu stru~nesaradwe VMAsa odgovaraju}im medicinskim ustanovama u Austri-ji, posebno u oblastima organizacije spasavawa i medicinske po-mo}i povre|enima u uslovima masovnih stradawa i obuke medi-cinskog osobqa za u~e{}e u mirovnim misijama. Republika Au-strija, ina~e, predsedava Evropskom unijom.

[to je vi{e prijateqa s kojima komuniciramo i sara|ujemo,ve}e su {anse za opstanak na ovom prostoru, te da bolnica (VMA)bude visoko rangirana. Stru~waci VMAsu lideri bele struke ko-je svet prepoznaje. Dometi na{eg hrama zdravqa sve boqe se ko-

tiraju u nacionalnom i {irem regionalnom prostoru.Zvonimir PE[I]

27

Predstavnici na{eg vojnog saniteta sa kineskim kolegama 

Page 28: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 28/84

STAMBENO POSLOVAWE U SISTEMU ODBRANE

[ta se, zapravo,

doga|a sa bespravno

useqenim stanovima

iz vojnog stambenog

fonda?

Da li se

kontroli{enamensko kori{}ewe

stambenog prostora

Vojske? Kakva je

sudbina stanova

koji se odlukom suda

vrate Ministarstvu

odbrane? Koliko jestambeno poslovawe

u sistemu odbrane

danas nere{iva

ukr{tenica, ili,

slikovito re~eno,

po`ar koji preti

iz zavetrine?

1. jul 2006.28

S    D    O    S    I

    J    E

NERE[IVAUKR[TENICANERE[IVAUKR[TENICA

vojevremeno je svaka pri~a o stambenim (ne)prilikama pripadnika Mini-starstva odbrane i Vojske bila osu|ena na propast. Zasnivala se naj~e{}ena povr{nim tuma~ewima propisa, analizi potreba ili ~esto pomiwanomnedostatku vojnih stanova, prikrivaju}i tako su{tinske razloge krize. Oozbiqnijim modelima za re{avawe nagomilanih problema ili odgovorno-

sti nadle`nih nije ni bilo govora. Stambeno poslovawe je u to vreme bilo sino-nim za rasipni{tvo i zloupotrebu slu`benog polo`aja. Vojnostambeni fond jepretrpeo udarce od kojih se ni do dana{wih dana nije oporavio.

Reformskim zahvatima u sistemu odbrane, nekoliko godina unazad, na povr-{inu su isplivali brojni proma{aji vezani za kupovinu, izgradwu i dodelu sta-nova. Afera je bivalo sve vi{e, ba{ kao i vojnih besku}nika. Mno`ila su se pi-tawa 15.143 pripadnika Ministarstva i Vojske bez stana o stambenom poslova-wu. Sasvim logi~no, jer kada ve} nemaju svoj krov nad glavom, neka bar saznaju ko

je, kako i za{to tome doprineo. Sa odgovornim stare{inama Uprave za infra-strukturu, Direkcije za gra|evinsko-urbanisti~ki konsalting i Vojnogra|evinskogcentra Beograd podelili smo dileme i upitanosti najpre o bespravno useqenimvojnim stanovima, kontroli stambenog prostora i sudbini kvadrata koji se sudskivrate Vojsci.

DIJAGNOZA STVARNOSTI

Tek kada se u nekoj stambenoj zgradi posva|aju kom{ije, pa re{e da napako-ste jedni drugima, ili ako skup{tina stanara odlu~i da policiji prijavi neodgo-vornog podstanara, jer svako drugo ve~e na `urkama okupqa sumwivo dru{tvo,Vojnogra|evinski centar Beograd ima prili~ne {anse da otkrije bespravno use-qen ili nenamenski kori{}en vojni stan. Iako zvu~i neverovatno, banalno, mo-`da ~ak suludo, to je zaista naj~e{}i na~in da se u|e u trag stanovima iz vojno-stambenog fonda koji se nenamenski koriste. Nije se retko de{avalo da posle

smrti nosioca stanarskog prava slu`benog stana dovitqiva rodbina redovnopla}a zakupninu Vojsci, a prostor nadaqe koristi ili izdaje. Pita}ete se kako jeto mogu}e, {ta rade i za{to su nea`urni zaposleni u Centru Beograd .

Kontrola stambenih objekata Vojske samo je jedan od poslova koje Vojnogra-|evinski centar u ime Ministarstva odbrane obavqa. Uz kupovinu i izgradwustanova za pripadnike sistema odbrane, Centar vodi i ostale investitorske po-slove odr`avawa i kori{}ewa vojnih stanova – razmenu, naplatu zakupnine,ukwi`bu, nadzor projektovawa i izgradwe objekata, zatim zakqu~uje ugovore ogradwi, zakupu i otkupu, te uvodi stanare u posed. Na godi{wem nivou Centarostvaruje finansijski plan u prose~noj vrednosti od oko 2 milijarde dinara.

Kako nagla{ava potpukovnik Milovan Ostoji}, na~elnik Vojnogra|evinskogcentra Beograd, mnogo je nagomilanih problema koji se dodatno pogor{avaju. To-kom protekle godine brojno stawe biv{e Vojnogra|evinske direkcije Beograd , adanas Direkcije za gra|evinsko-urbanisti~ki konsalting i Centra Beograd, sma-

weno je za 27 zaposlenih, po razli~itim osnovama, iako se obim zadataka nijesmawio.

Page 29: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 29/84

– Zbog nedovoqnog brojazaposlenih i neodgovaraju}eformacije, umesto redovne isistematske kontrole mi samoprividno gasimo po`are, aprakti~no nijedan ne ugasimo.Stalno se pojavquju novi, dokse prethodni po`ari iznova

razbuktavaju. U vreme kadasmo imali dovoqno zaposle-nih, na primer 1999. godine,uspeli smo da iselimo oko20.000 kvadratnih metaraposlovnog prostora koji jepripadao Vojsci. Zakupci kojisu ga koristili nisu wime na-menski i vaqano raspolagaliiako su imali ugovore. Naj~e-{}e su poslovne objekte izda-vali tre}im licima i zara|i-vali novac. U taj prostor smosmestili porodice pripadni-

ka Ministarstva i Vojske kojesu do tada `ivele po kasarnama. Sve to smo mogli u~initi jer smoimali dobru logistiku, koja danas izostaje. Godi{we je Centarvra}ao Vojsci i tridesetak nenamenski kori{}enih ili izgubqe-nih stanova iz evidencije – tvrdi potpukovnik Ostoji}.

Jo{ jedna nepovoqna okolnost, smatra na~elnik Centra Be -ograd , dogodila se devedesetih godina pro{log veka, kada se sasistema pra}ewa poslova izgradwe vojnih stanova sopstvenimkadrom pre{lo na model iskqu~ive kupovine stanova za vojnepotrebe.

– Zato smo se danas na{li usituaciji da ne mo`emo dobiti voj-ne stanove koje smo kupili po tr`i-{nim uslovima i uz to imamo oba-vezu da na wih platimo porez od petodsto na ime prenosa apsolutnihprava. Prodavci i suinvestitori~esto nemaju ni vaqanu dokumenta-

ciju, niti upotrebnu dozvolu, {tokasnije ote`ava zajedni~ko poslo-vawe. Kad god je Vojska sama gradi-la stanove ra~unica je bila dalekojeftinija. Neopravdano odustajemoi od zapo~etih stambenih zgrada –primer objekta 24 na Be`anijskojkosi, u koji je, ~vrsto verujem, po-trebno ulo`iti jo{ samo 400 evrapo kvadratu da bismo dobili vojnestanove dobrog kvaliteta. Gra|e-vinski radovi na toj stambenoj zgra-di do{li su do krovne konstrukcije.Za wu imamo ura|ene projekte, pla-

}eno gra|evinsko zemqi{te i gra-|evinsku dozvolu, ali godinama unazad nemamo obezbe|ena sredst-va za nastavak izgradwe, zbog ~ega su ugovori sa izvo|a~ima rado-va raskinuti i nisu kasnije obnavqani, a svi stanovi u tom objektusu ve} podeqeni pripadnicima sistema odbrane. Sada propada iono {to je zavr{eno, posebno fasadni elementi i armatura, a iztemeqa do drugog sprata zgrade je izraslo drve}e – ka`e Ostoji}.

U 2006. godini predvi|eno je finansirawe izgradwe samoobjekata 27 i 31 u Drugoj mesnoj zajednici Be`anijska kosa. Ubudu-}e, zavr{etak preostalih stambenih zgrada na toj lokaciji treba

29

OGLEDALO KONTROLE

Komisija za kontrolu namenskog kori{}ewa stanova izvojnostambenog fonda planirala je da u prvoj polovini2006. godine proveri 228 vojnih stanova, ateqea, adaptira-nih nu`nih sme{taja, gara`a i gara`nih mesta. Vojnogra|e-vinski centar Beograd je u tom razdobqu dobio 20 sudskih iop{tinskih re{ewa za iseqewe bespravnih korisnika iz

vojnih stanova. Do sada je ostvario osam, dok je 12 iseqewaodlo`eno po nalogu Direkcije za imovinskopravne posloveMinistarstva odbrane zbog te{kog materijalnog polo`ajastanara. Nadle`ni u Centru su prekontrolisali 73 vojnastana u Beogradu i Zemunu, 12 stanova u U`icu, 5 u [apcu ipo jedan stan u Rumi, Sevojnu i Kraqevu.

U Beogradu je, tako|e, kontrolisano 12 adaptiranih nu-`nih sme{taja, koji se tretiraju kao slu`beni stanovi i 23gara`e ili gara`na mesta. Proverena je ispravnost brava ikqu~eva 11 poslovnih lokala. Komisija za kontrolu obi{laje i 56 slu`benih vojnih stanova u Sportsko-rekreativnomcentru Sur~in . Centar Beograd je Direkciji dostavio doku-mentaciju o 50 novih ili ve} zapo~etih sudskih sporova zaiseqewe bespravnih korisnika vojnih stanova.

   I  l  u  s  t  r  o  v  a  o   N  i  k  o  l  a   O   T   A   [

Page 30: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 30/84

da bude prioriotet, a ne da se poni{tavaju dodeqena re{ewa ikupuju gotovi stanovi sa tr`i{ta po ceni od 1.000 i vi{e evra zakvadratni metar.

KRIZA IDENTITETA

Do pro{le godine u okviru Vojnogra|evinskog centra Beograd 

je radio Odsek za kontrolu namenskog kori{}ewa prostora iz voj-nostambenog fonda. Organizacionim promenama on je ukinut. Teposlove danas obavqaju samo dve osobe, pored svojih redovnih po-slovnih zadataka. Kako Fond ~ine brojni slu`beni vojni stanovi,poslovni lokali i gara`e, koji su vlasni{tvo Ministarstva od-brane i Vojske, Komisija koja se formira za kontrolu vojnih sta-nova, nije u prilici da redovno i planski kontroli{e pomenuteobjekte, jer nema dovoqno kadrovskih i tehni~kih kapaciteta.

– I pored mnogih upozorewa koja smo uputili nadle`nima,na{a nastojawa da se Komisija za kontrolu druga~ije osmisli iorganizuje nisu donela rezultate. Stoga smo pojedine pripadnikeCentra Beograd ovlastili da po potrebi, uz redovne poslovne za-datke, mogu kontrolisati namensko kori{}ewe vojnog stambenogprostora. Kada nas organi Ministarstva unutra{wih poslova Re-

publike Srbije, op{tinski organi, skup{tine stanara u pojedinimzgradama ili vojna policija obaveste da su otkrili nenamenskokori{}ewe vojnih stanova, da su zakupci slu`benih stanova pre-minuli ili da su u wima bespravno useqena lica, Komisija odlazina teren i ispituje slu~aj, odnosno problem. Najpre se proveravada li je osoba koja je zate~ena u stanu nosilac stanarskog prava.Ako to nije Komisija joj saop{tava da u odre|enom vremenu moranapustiti i vratiti stan Stambenom fondu Vojske. Nadle`ni zaproveru kori{}ewa stambenog prostora Ministarstva odbrane,me|utim, naj~e{}e nailaze na zakqu~ana vrata vojnih stanova. Ta-

da se, po pravilu, o kontroli stana obave{tava skup{tina stana-ra zgrade. Ukoliko su oni u mogu}nosti trebalo bi da obavestebespravnog korisnika o na{em zahtevu da u odre|enom roku ispra-zni stan i dostavi nam kqu~eve. Ukoliko se to ne dogodi, predmetse sa potrebnom dokumentacijom dostavqa Direkciji za imovin-skopravne poslove Ministarstva odbrane koja pokre}e sudski po-stupak protiv bespravnog korisnika vojnog stana – poja{wava pot-pukovnik Milan Sladoje, zastupnik na~elnika Direkcije za gra|e-

vinsko-urbanisti~ki konsalting Ministarstva odbrane.Direkcija i Centar Beograd proveravaju i pla}awe zakupni-

ne za slu`bene vojne stanove. Zakupnina se kwi`i kao prihod Mi-nistarstva koji se koristi za odr`avawe stambenog fonda. U Cen-tru za automatsku obradu podataka tromese~no se {tampaju doku-menti za pla}awe i dostavqaju na ku}ne adrese stanara. Stare{i-nama i civilnim licima koji ne pla}aju redovno obaveze {aqe seopomena pred utu`ewe. Ako se oglu{e i na takve zahteve, Centarse obra}a Direkciji za imovinskopravne poslove Ministarstvaodbrane, koja protiv stanara pokre}e sudski postupak. Sli~no je iu situacijama kada se otkrije nenamensko kori{}ewe vojnog stana.

POVRATAK SADA[WOSTI

Postupak iseqewa korisnika bespravno useqenog vojnog sta-

na, po okon~awu sudskog postupka, izvode op{tinski organi, ta~ni-je sudski izvr{iteq u prisustvu predstavnika Vojnogra|evinskogcentra. Komanda garnizona u kome se stan nalazi obezbe|uje vozi-lo i pripadnike vojne policije na licu mesta. Kqu~eve vojnog stanasudski izvr{iteq predaje Centru Beograd, odnosno Direkciji zagra|evinsko-urbanisti~ki konsalting. U toku 2006. godine u iseqe-ne vojne stanove je, po raznim osnovama, useqeno 57 pripadnikaMinistarstva i Vojske. Centar ima evidenciju o broju bespravnouseqenih vojnih stanova za koje se vode sudski postupci za iseqe-we kod Direkcije za imovinskopravne poslove Ministarstva.

DOSIJE

1. jul 2006.30

U VRTLOGU ADMINISTRACIJEU garnizonima Novosadskog korpusa se pred nadle`nim

sudskim i op{tinskim organima vode postupci za otkaz ugovorao kori{}ewu vojnih stanova i iseqewu stanara koji ih bes-pravno koriste – 17 sporova u Novom Sadu, dva u Zrewaninu ipo jedan spor u Subotici, Kikindi i Somboru. Kada se okon~apravna procedura, stambeni prostor }e verovatno biti vra-}en Vojsci.

Kako su nastali pomenuti problemi?Svojevremeno su stanovi iz vojnostambenog fonda dode-

qeni profesionalnim pripadnicima Vojske. Zbog vi{emese~-nog nepla}awa zakupnine, izdavawa stana tre}em licu ili pre-stanka vojne slu`be, protiv nekada{wih korisnika stanarskogprava pokrenuti su sudski postupci.

Kako napomiwe potpukovnik [piro Bjelica, referent zapravne poslove u Komandi Novosadskog korpusa, od 1995. go-dine do danas na taj je na~in Vojsci vra}eno sedamdesetakstambenih jedinica. Od tog broja je 30 stanova u Novom Sadu,dok su ostali u drugim gradovima Vojvodine.

[ta se nadaqe de{avalo s tim stanovima?– Odmah posle zavr{etka sudskog spora, nadle`ni iz Kor-

pusa obave{tavali su Vojnogra|evinski centar Beograd da sustanovi iseqeni i prazni, te da se mogu gra|evinski urediti iponovo dodeliti pripadnicima Vojske. Iako to nije zakonskiprecizirano, dokumentacija je slata i u stambeno odeqewe Mi-nistarstva odbrane – obja{wava potpukovnik Bjelica.

I taman kada se verovalo da }e posle dugogodi{wih sud-skih sporova neki od 621 pripadnika Novosadskog korpusa bezstana dobiti krov nad glavom, neo~ekivano su nastale nove, po

svoj prilici, administrativne te{ko}e. Naime, stanovi vra}e-

ni Vojsci su po dve, tri, pa ~ak i ~etiri godine ostajali prazni

i neure|eni.– U Zrewaninu je 16. septembra 2002. odlukom suda Vojscivra}en jednosoban stan od 35 kvadratnih metara u ulici \ure\akovi}a 4. Iako je poznato da u tom garnizonu znatan broj za-poslenih nema re{eno stambeno pitawe, taj stan do danas ni-kome nije dodeqen. Sli~na je situacija i sa jednosobnim vojnimstanom od 37 kvadrata u Dunavskoj ulici 7, koji je od 24. marta2003. prazan. Od 30. juna 2004. u Subotici stoji neuseqenagarsowera od 25 kvadrata u ulici Cara Jovana Nenada 6, madau tom gradu na stan ~ekaju 104 vojna besku}nika. Ni 72 pripad-nika sremskomitrovi~kog garnizona bez krova nad glavom nisudobila jednosoban stan od 35 kvadratnih metara u ulici Bran-ka Radi~evi}a 7, koji je 23. januara 2004. presudom vra}en Mi-nistarstvu odbrane. U wega se, dodu{e, bespravno uselilo ci-vilno lice, te je postupak iseqavawa ponovo pred nadle`nimsudskim organima. Da problem bude jo{ komplikovaniji, taj stanje u me|uvremenu stambena komisija dodelila jednom stare{i-ni. ^esto se de{ava da u prazne stanove nasilno u|u i lica ko-ja nisu zaposlena u Vojsci – ka`e potpukovnik Bjelica.

Ta~an podatak o broju vojnih stanova u garnizonima Novo-sadskog korpusa koji su bespravno useqeni ili se nenamenskikoriste nismo dobili od nadle`nih institucija Ministarstvaodbrane. Po svemu sude}i, problem je daleko slo`eniji, jerstanovi nestaju u vrtlogu administrativne prepiske Uprave zainfrastrukturu i Odeqewa za stambene poslove. Skoro je ne-shvatqivo da sudski postupak traje kra}e u odnosu na vremepotrebno za ponovnu dodelu stana pripadnicima Vojske. Pod-se}awa radi, u Korpusu je podneto 217 molbi za slu`beni stan,a posledwi je u Novom Sadu dodeqen 3. juna 2005. godine.

B. M. POPADI]

Page 31: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 31/84

Kada se vojni stan iseli iostane prazan nastupaju neo~e-kivani problemi. O ~emu je, za-pravo, re~?

– Pravilnikom o kori{}e-wu i odr`avawu stanova i Pra-vilnikom o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane 

jasno je nazna~eno da Vojnogra-|evinski centar Beograd stano-ve koji su Vojsci sudski vra}eniprijavquje, ili, vojni~kom termi-nologijom re~eno, dojavqujeOdeqewu za stambene posloveMinistarstva odbrane 30 danapre zavr{etka wihovog gra|e-vinskog ure|ewa. To prakti~nozna~i da Centar sa Vojnom usta-novom Beograd 2 , iz sastava Di-rekcije za gra|evinski in`ewe-ring Uprave za infrastrukturu,koja je nadle`na za odr`avawe

stanova iz vojnostambenog fon-da, najpre zakqu~i ugovor o ure-|ewu iseqenog stana. Ako se Be -ograd 2 izjasni da nema dovoqnokapaciteta za gra|evinske rado-ve, Centar poslovnu ponudu mo-`e javnim nadmetawem dodelitinekoj drugoj firmi. U svakom slu-~aju, zahtev se najpre upu}uje Be-ogradu 2 , jer s wim Vojnogra|e-vinski centar ima potpisanokvirni godi{wi ugovor o pru`awu usluga za ure|ewe i odr`ava-we vojnih stanova. Dok traje ugovarawe gra|evinskih radova, ise-qen vojni stan je prazan, pa se ~esto de{ava da se u wega ponovoneko bespravno useli. Zato Centar Beograd i Direkcija za gra|e-vinsko-urbanisti~ki konsalting, kako bi spre~ili takve situacije,u posledwe vreme odstupaju od va`e}e zakonske regulative – ~im jeizvesno da }e se zakqu~iti ugovor o ure|ewu stana, oni obave{ta-vaju stambeno Odeqewe da je taj stambeni prostor spreman za do-delu – obja{wava potpukovnik Milan Sladoje.

Da bi Vojnogra|evinski centar po{tovao definisanu proce-duru, trebalo bi da ima obezbe|ena nov~anih sredstava, koja seplanski predvi|aju i odobravaju za gra|evinsko ure|ewe iseqe-nih vojnih stanova. Od zakupnina za slu`bene vojne stanove fi-nansira se samo wihovo teku}e odr`avawe. Ure|ewe delo`ira-nih stanova se pla}a sredstvima iz ostvarenih prihoda – od otku-pa stanova, prodaje vojne imovine i li~nog u~e{}a za re{avawestambenog pitawa.

– Tokom pro{le godine nismo imali obezbe|ena sredstva za

ure|ewe stanova iz vojnostambenog fonda – ka`e potpukovnik Sla-doje i dodaje – zato i nismo bili u prilici da uredimo sve ispra-`wene stambene prostore, po~ev{i od wihovog kre~ewa, farba-wa ili zamene stolarije, hoblovawa parketa i sli~no. Bez dovoq-no novca ne mo`emo na vreme zavr{iti gra|evinsko ure|ewe, pastanovi ostaju neuseqeni ili ih, {to je naj~e{}i slu~aj, ponovoobijaju bespravni korisnici. I tako se nepotrebno vrtimo ukrug.

ZATVARAWE KRUGA

Kako prevazi}i nabrojane probleme?Pre nekoliko meseci Vojnogra|evinski centar i Direkcija

podneli su zahtev za izmenu propisa koji reguli{u postupak posleiseqavawa stanara iz bespravno i nenamenski kori{}enog stana.Predlog su prihvatili Direkcija za imovinskopravne poslove i

Odeqewe za stambene poslove Ministarstva odbrane. Izmenamaregulative je predvi|eno da se prazni vojni stanovi prijavquju za

raspodelu u toku izvr{ne fazesudskog postupka, a po utvr|enimrang-listama dodele zaposleni-ma u Vojsci, bez obzira na to dali su gra|evinski ure|eni, kakobi se spre~ilo wihovo nelegal-no kori{}ewe. Jo{ dok Direk-cija za imovinskopravne poslo-

ve vodi sudski spor, ta~nije re-~eno kada se postupak privedekraju, Direkcija bi trebala daobavesti Odeqewe za stambeneposlove Ministarstva odbraneo stanu, koje ga re{ewem dode-quje pripadniku sistema odbra-ne. Centar je tada du`an da sta-nara uvede u posed iseqenog sta-na, u trenutku iseqewa besprav-nog korisnika i s wim potpi{ezapisnik o predaji stana, a gra-|evinsko ure|ewe bi naknadnousledilo. Zakup korisniku slu-`benog vojnog stana tekao bi od

trenutka kada se zavr{i wegovoure|ewe. Predlog izmene prav-nog okvira treba da verifikujunadle`ni u Ministarstvu. Novimodel pojednostavquje procedu-ru i skra}uje vreme za koje sevojni stanovi ponovo dodequjuoficirima, podoficirima i ci-vilnim licima.

– Potrebno je ponovo formi-rati odsek za kontrolu namen-

skog kori{}ewa stambenog fonda u Vojnogra|evinskom centru, jerdva ~lana Komisije koja za sada kontroli{u stambene objekte Voj-ske fizi~ki ne mogu da izvedu planirane zadatke. Wihova obave-

za, dodu{e, nije da reaguju samo kada neko Centar Beograd obave-sti o nenamenskom kori{}ewu vojnih stanova, ve} da planski iblagovremeno proveravaju vojnostambeni fond. Kako mnogi slu-`beni vojni stanovi nisu vaqano evidentirani, {to ote`ava pri-kupqawe podataka za sudske sporove, va`no je osavremeniti in-formati~ku podr{ku sistema i a`urirati arhivu, te katastarskepodatke. Neophodno je formirati novi odsek koga bi vodilo pro-fesionalno vojno lice, sa vi{e komisija, u kome bi radilo dese-tak zaposlenih. Za uspe{an sudski spor Direkciji za imovinsko-pravne poslove treba da prikupi dovoqno validnih podataka – ovlasni{tvu stanova, izvod iz katastra, gra|evinsku upotrebnu do-zvolu, izjave svedoka, {to zahteva ne samo vreme ve} i kvalitetankadar – smatraju potpukovnici Milan Sladoje i Milovan Ostoji}.

Nastavqaju}i zapo~etu pri~u o stambenom poslovawu u siste-mu odbrane, u narednim brojevima magazina Odbrana pisa}emo o

postupcima koje nadle`ni u Ministarstvu vode pred op{tinskim isudskim organima kako bi za{titili stambene interese Vojske. Ne-}emo zaobi}i ni razgovor o ugovorima za kupovinu vojnih stanovaod Gra|evinske direkcije Srbije. Posveti}emo pa`wu i neobi~nomepilogu dodele stanova u vaqevskom garnizonu. Sudbina vojnihobjekata razmewenih sa Vladom Srbije – aerodrom u Ni{u, zgradeu Nemawinoj 9 i Katani}evoj 15 u Beogradu tako|e }e biti predmetna{eg interesovawa. Vojnoj i {iroj javnosti pokaza}emo podatke obroju pla}enih vojnih stanova u koje se nikada nisu uselili pri-padnici Vojske. Poku{a}emo da otkrijemo {ta se de{ava sa gra|e-vinskim firmama koje kao suinvestitori za Ministarstvo odbranei Vojsku Srbije grade stanove ne po{tuju}i ugovorene obaveze.Pri~u o stambenom poslovawu zavr{i}emo tek kada saznamo kakoFond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika finansira iz-

gradwu stanova za vojne penzionere. Vladimir PO^U^

31

STAMBENI REBUS

U Odeqewu za stambene poslove Ministarstva odbranesaznali smo da su 23.703 pripadnika sistema odbrane pod-nela zahtev za re{avawe stambenog problema. Od tog brojaje 10.710 podstanara, 678 stanuje u adaptiranom vojnom pro-storu, a 3.013 `ivi kod roditeqa. Stan neodgovaraju}e struk-ture imaju 6.092 oficira, podoficira i civilna lica, 742

sme{tena su u vojnim hotelima, a 36 u kasarnama Vojske. Slu-`bene stanove iz vojnog stambenog fonda koristi 1.577 zapo-slenih. Odeqewe jo{ nije obradilo 855 zahteva za stan.

Stan u zakup zatra`io je 17.141 pripadnik Ministar-stva i Vojske, a stambeni kredit 6.652. Za slu`bene vojnestanove, razli~ite strukture, podneto je 10.512 zahteva.Slu`bene stanove iz prethodnih garnizona u kojima su slu-`bovali nisu vratila 542 oficira i podoficira. Od ukup-nog broja zahteva za slu`beni vojni stan 3.868, ili 35 od-sto, odnosi se na garnizon Beograd.

Tokom 2000. godine pripadnicima Vojske podeqeno je1.500 stanova, od ~ega je useqeno 696. U 2001. godini je od799 dodeqenih vojnih stanova useqena su 753. Zaposlenimau sistemu odbrane su 2002. godine podeqena su 453 stana,2003. godine 190, a u 2004. godini 235 stanova. Tokom pro-{le godine su 352 oficira, podoficira i civilna lica re-{ila stambeni problem. Do maja 2006. godine podeqeno je76 vojnih stanova.

Posledwih pet godina se na godi{wem nivou prose~nodelilo 396 vojnih stanova, {to je samo dva odsto od ukupnihpotreba. Sada{wim na~inom finansirawa i izgradwe sta-nova u Ministarstvu i Vojsci postoje}i stambeni problemibi}e re{eni za 62 godine.

Page 32: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 32/84

1. jul 2006.32

Na tronedeqnom kursu za {tabneoficire 28 polaznika iz svih

struktura Vojske Srbije u~ilo jestandarde Natoa u {tabnojproceduri dono{ewa odlukana takti~kom nivou

Premda je potpukovnik Per Kristijan Ringard, uo~i dolaskau Beograd na mesto direktora me|unarodnog kursa za {tab-ne oficire, bio ”radostan zbog nove du`nosti, ali i zapi-tan nad nivoom znawa engleskog jezika studenata iz Srbi-je”, posle dolaska u Centar za mirovne operacije G[ VS, uvi-

deo je da nije bilo mesta za brigu. Polaznici kursa, wih 28 od~ina kapetana do ~ina pukovnika, uz nekoliko izuzetaka, savla-

dalo je zahtevani nivo komunicirawa na engleskom jeziku, takoda je na kraju direktor mogao da ka`e:

– Veoma smo zadovoq-ni onim {to se de{avalona kursu, kako na prezenta-cijama tako i na ve`bama.Studentima smo davali darade studije slu~aja, koje suse odnosile na predmet{to izu~avaju tokom celogkursa. Polaznici su me za-ista impresionirali: iodlukama koje su donosili,i sposobno{}u da ih izra-ze na engleskom jeziku.

Kurs, za koji su pri-preme po~ele u novembrupro{le godine, dobro je iambiciozno osmi{qen, o~emu govori i ~iwenica dasu u februaru ~etiri ofi-cira VSCG bila u [ved-skoj kako bi se osposobilaza kodirektora i koin-struktore kursa. Za izvo-|ewe nastave obezbe|enisu predava~i sa svih stra-na sveta, pa i iz SAD, doksu za ve`bu o pregovarawu

stigle ~etiri osobe iz [vedske kako bi se ostvario objektivanpristup pregovarawima. Kurs se zavr{io ve`bom na karti kojaje omogu}ila da se na prakti~ni na~in sublimiraju informaci-je dobijene tokom wegovog trajawa.

Na kursu smo nai{li na nekoliko oficira koji su zavr{i-li najvi{e vojne doma}e {kole, te su bili u prilici da poredeprocese dono{ewa odluka kod nas i po standardima Natoa.

– Kurs je bio dobra prilika da se utvrdi engleski jezik, teda se porede procedure rada komande na dono{ewu odluke.Razlike postoje u samoj proceduri, ali, u su{tini, ono {to oniprocewuju, procewujemo i mi. Normalno, ista je to materija,sa istim problemima. Kako i mi prelazimo na procedure Na-toa, dobro je da to na{e stare{ine, posebno mla|e, nau~e. Oniza svako uve`bavawe prave posebnu porceduru u kojoj je detaq-no napisano kako radi komanda. To zemqama koje u~estvuju u is-toj misiji – sasvim izvesno olak{ava zajedni~ki rad. Ipak, ne-ke dokumente Natoa potrebne za rad komande nismo dobili.Verovatno }emo ih dobiti tek onda kada postanemo punopravni~lan integracija – ~uli smo od potpukovnika Jadranka Juki}a.

Pukovnik Stojan Kowikovac potvr|uje da je kurs veliko is-kustvo i za wega, ali i za jedinicu u kojoj radi. Pravila anga-

`ovawa jedinica, pregovarawe, odnosi sa medijima, po wego-vom mi{qewu, posebno su zanimqivi.

Direktoru kursa, pak, najzanimqiviji je bio rad s qudi-ma i upoznavawe novih prijateqa, oficira Vojske Srbije, koji-ma je trebalo dati ideju {ta je natovski proces planirawa, tekako se osobqe Natoa “hvata u ko{tac” sa dobijenim zadatkom,od trenutka pristizawa do trenutka izvr{avawa.

– Re~ je o prili~no kompleksnom procesu kada se on sagle-dava korak po korak, do detaqa. Ovo je prvi put da smo kurs,koji vi{e puta godi{we izvodimo u [vedskoj, izvezli u druguzemqu. To je dobro iskustvo, posebno imaju}i u vidu kako je dru-ga strana odgovorila na na{a o~ekivawa. Saradwa timovaSWEDINT i Centra za mirovne operacije bila je dobra – za-kqu~io je potpukovnik Ringard.

S.\OKI]Snimio Z. PERGE

KURS NA ENGLESKOM JEZIKUTronedeqni kurs za {tabne oficire prvi je takve vr-

ste kod nas. Od brojnih drugih kurseva organizovanih u Voj-sci u posledwe vreme odvaja ga ~iwenica da je u potpunostina engleskom jeziku. U~e se standardi Natoa u {tabnoj pro-ceduri dono{ewa odluka na takti~kom nivou brigade – di-vizije. Kurs je organizovao Centar za obuku Oru`anih sna-ga Kraqevine [vedske – SWEDINT, u ~ijem su timu Norve-`anin (direktor), Finac i [ve|ani. Materijalnu bazuobezbedila je {vedska strana, naravno, uz kori{}ewe de-

la opreme koja postoji u Centru za mirovne operacije.

PROCEDURE RADAKOMANDE

Me|unarodni kurs za {tabne oficire

Page 33: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 33/84

SPECIJALNI PRILOG 10

Mo`da ponajvi{e simbolike u svekolikim pronalascima Nikole Tesle sadr`i wegov prvi izum daqinskog upravqawa prevoznim sredstvom. To je bio brod! Onaj ~ijim ure|ajima~ovek nepogre{ivo zapoveda, a najpre plovi preko reka i okeana, potom kroz vekove,

spajaju}i kontinente i qude, donose}i im dobru nadu, raznovrsniji, lak{i i boqi `ivot.Ili brod kojim se otisnuo u daleki svet da tamo stvara. Zadivqen vodom i wenom snagom,

u asketskom poimawu ivota, smisao je nalazio u ve~nosti.Wegova zvezda vodiqa, koja je zasijala nad li~kim kamenom, nepogre{ivo ga je usmerila stazom uspeha,

od rodnog Smiqana do Wujorka i daqe ka dubinama i prostranstvima nauke, epohalnim otkri}ima,saznawima koja zadivquju.

Tesli je Bog dao nebeski um, a on ~ove~anstvu dela svoga uma. Po{tuju}i tu i takvu voqu, odricao sesvake lagode i umesto bilo kakvog li~nog komfora, odabrao ono {to je jedino hteo i morao – mukotrpan

rad i – rtvu. Nau~ewak, kako je sebe skromno nazivao, vazda ozbiqan, zami{qen, usamqen,

negde u svom svetu, krotio je prirodne sile, otkrivao wihove tajne, pronalazio puteve kojima }e se~ovek kretati lak{e i br`e kroz milenijume koji dolaze. Zato u nesagledivom poqu nauke Tesla sloviza jedinstvenu li~nost dostojnu svakog po{tovawa ~ija su dela ostala za sva vremena.

B. KOPUNOVI]

150 GODINA OD RO\EWANIKOLE TESLE

NAU^NIKZA SVA VREMENA

   M   N   T ,

   V   I   /   I   I ,   1   3   9

Page 34: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 34/84

34

Z

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

Civilizacijski pomaci

U SVETSKOM

HR MU 

N UKE

Ove, 2006. godine, ~itav svet obele`ava 150 godina odro|ewa Nikole Tesle, ponosnog i jednostavnog ~oveka,jedinstvenog genija ~iji su izumi spojili tri veka i dvamilenijuma i svrstali ga u plejadu pravih, autenti~nihrenesansnih li~nosti koje }e, bez obzira na nove ideje inau~ne prodore u budu}oj istoriji ~ove~anstva, ostati ve~noupam}eni kao qudi koji su svojim humanim vizijama iuniverzalno vrednim delom promenili svet

Pi{eVladimir JELENKOVI],

direktor Muzeja

Nikola Tesla

animawe za Nikolu Teslu neprestano raste. Na milenijum-skoj skali postojawa qudske civilizacije gotovo je nemogu-}e na}i neku drugu li~nost ~iji `ivot i delo pobu|uju tako{irok spektar zanimawa najrazli~itijih istra`iva~a – odistori~ara nauke, elektrotehni~kih i ma{inskih in`ewe-ra, informati~ara, telekomunikacionih, vazduhoplovnih

i vojnih eksperata, do medicinskih stru~waka, psihologa, eko-loga, teologa i filozofa. U isto vreme brojna su i priznawakojima su zna~ajne nau~ne institucije i pojedinci nedvosmisle-no posvedo~ili da je re~ o ~oveku koji je svetu doneo neke od su-{tinskih prekretnica na putu ka savremenoj nau~no-tehnolo-{koj civilizaciji.

NEZAOBILAZNI DEO NOVOG DOBATeslini izumi predstavqaju temeq novih nau~no-tehnolo-

{kih prodora koji zapo~iwu krajem 19. veka, a bez mnogih sena{a svakodnevica ni danas ne bi mogla zamisliti. Wegov naj-zna~ajniji izum, kojim smo i danas okru`eni, jeste indukcionimotor naizmeni~ne struje, zasnovan na ingenioznom otkri}uobrtnog magnetnog poqa. Teslini motori i danas rade u ku}nimmikserima, fenovima za kosu, usisiva~ima, ve{-ma{inama, teu mnogim industrijskim postrojewima i fabri~kim ma{inamakoje pokre}u sna`ni motori naizmeni~ne struje.

Tesla je i kqu~ni tvorac radija i jedan od utemeqiva~a ra-dio-tehnike uop{te. U procesu proizvo|ewa, preno{ewa i raz-vo|ewa struja od hidro ili termo-centrala do na{ih ku}a ifabrika, zna~ajna je uloga Teslinih otkri}a. Pronalaza~ je ge-

neratora struja visoke frekvencije, oscilatornog transfor-matora, mehani~kih oscilatora. Zna~ajan doprinos dao je i u

Smiqan, u vreme Teslinog ro|ewa,selo u Austriji (od 1918–1992.u Jugoslaviji, a od 1992. uRepublici Hrvatskoj). Rodna ku}a Nikole Tesle u Smiqanu, poredkoje je pravoslavna crkva Svetog Petra u kojoj je slu`ioTeslin otac Milutin.

   M   N   T ,

   V   I   /   V   I   I   I ,   1   1   2

   M   N   T ,

   V   I   /   V   I ,   1   1

Page 35: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 35/84

35

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

ma{instvu svojim originalnim re{ewima turbine i pumpe, gdeprimewuje nov princip iskori{}ewa energije fluida putemtrewa. Patentirao je re{ewa u oblasti pokaziva~a brzine iventilatora, radio na konstrukciji razli~itih tipova fonta-na, a jedan od izuma kojim je potvrdio ~iwenicu da je uvek biodaleko ispred svog vremena bio je patent letelice sa vertikal-nim poletawem.

O Teslinim izumima do danas su napisani ~itavi tomovikwiga, nau~nih radova i ~lanaka. Objavqena su brojna dela ukojima su istra`iva~i najrazli~itijih profesija i usmerewanastojali da proniknu u su{tinu wegove neobi~ne prirode, iz-uzetne intuitivne snage i retko ma{tovitog uma, te nesvakida-{weg na~ina `ivota, ~esto ispuwenog odricawima od ovoze-maqskih zadovoqstava i materijalne koristi zarad potpuneposve}enosti najsvetijem istra`iva~kom ciqu koji je sebi po-stavio – savladavawu sila prirode na dobrobit ~itavog ~ove-~anstva.

Zato je dragoceno sagledati bar deo onoga {to su ugledneinstitucije i Teslini savremenici u razli~itim prilikama re-kli o wemu i mnogobrojnim priznawima, po~asnim doktorati-ma, odlikovawima ili prigodnim tekstovima ukazali ~ast i ne-dvosmisleno posvedo~ili da je re~ o ~oveku koji je doneo svetuneke od su{tinskih prekretnica na putu ka savremenoj nau~no-tehnolo{koj civilizaciji.

PRESTI@NA ODLI^JAU Teslinom `ivotu postojala su razdobqa kada su se raz-

li~ite presti`ne nau~ne institucije i stru~na udru`ewa pro-sto utrkivali ko }e ga pre po~astvovati svojim odli~jima i na

KWIGA ^ESTITKIPrava riznica zna~ajnih priznawa genijalnom nau~niku

i pronalaza~u sadr`ana je u jedinstvenoj kwizi, bogato ukori-~enoj, u ko`nom povezu i sa zlatotiskom, koju je Tesla do kraja`ivota qubomorno ~uvao u svom sefu. Ona, zapravo, pred-stavqa originalnu, unikatnu zbirku pisama koja su mu povo-dom 75. ro|endana uputili wegovi savremenici.

Na ideju da mu 75 odabranih li~nosti uputi ~estitke ko-je }e se na}i u toj neobi~noj kolekciji, do{ao je Kenet Svizi(Kenneth M. Svezey, 1905 – 1972), novinar i pisac, velikiTeslin prijateq i po{tovalac. U svojim mla|im danima Svi-zi pi{e za New York Sun. U to vreme upoznaje se sa NikolomTeslom i od tada veliki deo svog `ivota posve}uje izu~avawui propagirawu zna~aja Teslinih izuma. Kao urednik i autorbrojnih dela iz oblasti nauke, vrlo ~esto je pisao o Tesli iwegovom nau~nom doprinosu, osnovao je Tesla Society, organi-

zovao proslavu 100-godi{wice Teslinog ro|ewa i uspe{noosmislio razli~ite aktivnosti na propagirawu Teslinogimena. Zahvaquju}i wegovom anga`ovawu, mnogi brodovi i{kole u SAD dobili su Teslino ime. Bio je i aktivni u~esniku inicijativi da se po Teslinom imenu nazove jedinica mag-netne indukcije u Me|unarodnom sistemu jedinica i izda po-{tanska marka u znak se}awa na genijalnog nau~nika i pro-nalaza~a.

Posle Svizijeve smrti, Institut Smitsonijan preuzeo jewegovu bogatu arhivu stvaranu od 1921. do 1972. godine, ukojoj se nalazi prepiska izme|u Svizija i Tesle, te izme|u Te-

sle i drugih li~nosti, Teslini ~lanci, patenti, ise~ci iz{tampe i fotografije, materijal o istoriji elektriciteta iradio-industrije. Iz Odeqewa za elektricitet, gde je ~uvana,Svizijeva ostav{tina preneta je 1983. godine u Arhivski cen-tar Nacionalnog muzeja ameri~ke istorije u Va{ingtonu, gdese i danas nalazi.

Iz korespondencije koju je Svizi vodio sa velikim bro-jem nau~nika, in`ewera i predstavnika velikih korporacijaoko ~estitki koje }e uputiti Tesli za 75. ro|endan, vidi se daje prepiska zapo~eta jo{ po~etkom 1931. godine, sa idejom dase ~itava akcija zavr{i do 10. jula 1931. godine, datuma Te-slinog velikog ivotnog jubileja.

Ta zbirka originalnih ~estitki, pisanih rukom ili pisa-}om ma{inom, naslovqena je tekstom: ”^estitka Nikoli Tesliza wegov sedamdeset peti ro|endan, 10. jula 1931” (To Nikola

Tesla greeting his Seventy-fifth Anniversary, July 10, 1931).Duga je lista poznatih imena, autora tih ~estitki, koji su,

kao i Tesla, zna~ajnim delima obele`ili svoju epohu: AlbertAjn{tajn ( Albert Einstein), dr B. A. Berend (B. A. Behrend), V. H.Brag (William Henry Bragg), Li de Forest (Lee de Forest), ArturMorze ( Arthur H. Morse), prof. Xon Vajthed (John B. Whitehead),zatim poznati srpski nau~nici i stvaraoci, me|u kojima Mi-lutin Milankovi}, dipl. in`. Slavko Bok{an, profesor Ni-kola T. Petrovi}, Uro{ Predi}, prof. dr Dragomir Jovano-vi} i prof. dr Ivan \aja.

Page 36: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 36/84

36 1. jul 2006.

taj na~in odati priznawe za na-u~na dostignu}a kojima je una-

predio svet. U zbirci MuzejaNikole Tesle u Beogradu nalazise 56 takvih priznawa, me|u ko-jima su diplome koje su pratileodlikovawa i medaqe, poveqepo~asnih doktorata, te diplomeakademija nauka, stru~nih udru-`ewa i razli~itih dru{tava.

Tokom `ivota Tesla je odli-kovan {est puta. Primio je tripresti`ne medaqe iz oblastielektrotehnike, Zlatnu medaquEliota Kresona Frenklinovoginstituta, Zlatnu medaqu Toma-

sa Edisona Ameri~kog institutaelektroin`ewera i MedaquXona Skota grada Filadelfije.Trinaest puta uru~ena mu je po-veqa po~asnog doktora nauka.Me|u institucijama koje su muna taj na~in odale najvi{e pri-znawe su Kolumbija kolex, Uni-verzitet Jejl, Tehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, Teh-ni~ki univerzitet u Be~u, Grac-Leoben tehni~ki i rudarskiuniverzitet u Gracu, Sveu~ili{te Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca u Zagrebu, e{ki tehni~ki univerzitet u Pragu, Teh-ni~ki univerzitet dr Edvarda Bene{a u Brnu, francuski uni-verziteti u Parizu, Grenoblu i Poatjeu, Politehni~ka {kolakraqa Karla II u Bukure{tu i Univerzitet sv. Kliment Ohrid-ski u Sofiji.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

NAJVE]EPRIZNAWE

Najve}e priznawe koje se usvetu nauke mo`e ste}i jeste na-ziv neke od jedinica u Me|unarod-nom sistemu mera (SI sistemu) pre-ma imenu li~nosti koja je svojimdelom promenila tok razvoja na-{e civilizacije. Odlukom 11. ge-neralne konferencije za tegove imere, odr`ane u Parizu od 11. do20. oktobra 1960. usvojena je re-zolucija kojom je jedinica magnet-ne indukcije nazvana tesla (T). Ta-ko je Tesla u{ao u svetski hram na-

uke i svrstao se me|u velikane ka-kvi su bili Wutn, Faradej, Volt,Vat, Henri, Herc, Amper.

To nije posledwe priznaweTesli. Zbog neprocewivog zna~a-ja wegovog doprinosa savremenojcivilizaciji, na osnovu preporu-ke dobijene od Me|unarodnog sa-

vetodavnog komiteta, generalni direktor Uneska Koi}iro Macu-ura, doneo je 16. oktobra 2003. odluku o upisu arhivske gra|eiz Tesline zaostav{tine u me|unarodni registar Uneska ”Pam-}ewe sveta”. Registar dokumentarne gra|e pokrenut je 1992, saciqem promocije i ~uvawa kulturnog nasle|a od univerzalnogzna~aja. Ukqu~ewe Arhive Nikole Tesle u registar Uneska odra-`ava wegovu izuzetnu vrednost i potrebu da se za{titi kao na-sle|e va`no za dobrobit ~itavog ~ove~anstva.

PREDUGO I[^EKIVAWESrpska kraqevska akademija, jedna od institucija po-

sebno zna~ajna nama, a svakako i samom Tesli, veoma ranoshvatila je zna~aj wegovog dela i jo{ 22. februara 1894.godine proglasila ga za svog dopisnog ~lana. Tome je umno-gome doprinela i jedina Teslina poseta Beogradu, u~iwenanepune dve godine ranije. Do~ekan uz najvi{e po~asti, sreose sa kraqem Aleksandrom I Obrenovi}em, srpskim mini-strima, odbornicima beogradske op{tine, profesorimaVelike {kole i prosvetnih zavoda, predstavnicima raznihkompanija i udru`ewa i izazvao veliko po{tovawe i div-qewe kao mlad i slavom oven~ani nau~nik koji je svojimznawem i delima podigao ugled svojoj postojbini i celomsrpskom narodu. Time je te`e objasniti ~iwenicu da su istojinstituciji bile potrebne ~itave 43 godine da ga kona~noprimi za redovnog, odnosno ”pravog ~lana”, kako je to

zvawe tada ozna~avano.Na telegram, koji mu Srpska kraqevska akademija upu}uje

17. februara 1937. godine, sa izve{tajem da je prethodnogdana, na glavnom godi{wem skupu, jednoglasno izabran za pra-vog ~lana Akademije i uz molbu da telegrafski potvrdi prijemovog obave{tewa, Tesla ve} sutradan, 18. februara, skromnoodgovara:

”Va{ ju~era{wi telegram doneo je vest da ste me primiliu va{e neumrlo dru{tvo kao pravog ~lana. To je retka i veli-

ka ~ast koju duboko ose}am i potpuno cenim i primam s pono-

som i zahvalnosti u nadi da }e se tokom vremena smatrati bo-qe zaslu`ena.Nikola Tesla”

I kona~no, 7. marta 1937. godine, Aleksandar Beli}, ta-da{wi predsednik Srpske kraqevske akademije, {aqe NikoliTesli pismo kojim se kona~no zavr{ava etapa predugog i{~eki-vawa da najuglednija nau~na ustanova u Srbiji u svoje okriqeprimi jednog od najve}ih svetskih umova i stvaralaca:

”Po{tovani Gospodine,^ast mi je izvestiti Vas da je Srpska kraqevska akademi-

ja primila Va{u radio-depe{u, kojom ste je izvoleli izvesti-ti da se primate izbora za wenog pravog ~lana. Na dana{wemsve~anom godi{wem skupu imao sam ~ast da Vas proglasim zapravoga ~lana Srpske kraqevske akademije i uvedem u svaprava koja pravi ~lanovi imaju.

Uz ovo pismo {aqe Vam se diploma o ovome ~lanstvu iznak koji prema prilo`enom Statutu imaju prava nositi pravi~lanovi Srpske kraqevske akademije.

Akademiji bi bilo milo da u svome Godi{waku na{tampa Va-{u biografiju. Ako Vam je mogu}no da biografiju napi{ete i da jeAkademiji po{aqete, Akademija bi Vam bila vrlo zahvalna.

S odli~nim po{tovawemPredsednik Srpske kraqevske akademije, A. Beli}”

 Diploma po~asnog doktorata Tehni~kog fakultetaUniverziteta u Beogradu 

   M   N   T

 ,   I ,   7   4   1

Page 37: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 37/84

37

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

Te{ko je nabrojati mesta gde se ugra|uju indukcioni moto-ri, a jo{ mawe je mogu}e proceniti ukupan broj tih motora. Sa-

vremeno doma}instvo ima desetak motora ugra|enih u razneku}ne aparate kao {to su ma{ine za prawe rubqa i posu|a,ventilatori, fri`ideri, kaloriferi, kosilice za travu, pum-pe za vodu... U industriji ti motori pogone prakti~no sve ma{i-ne radilice, od najmawih do onih koje mequ kamewe i imaju di-menzije velike sobe! Zahvaquju}i modernoj elektronici razvi-la se tehnika upravqawa Teslinih motora sa obrtnim poqem ioni se primewuju za vu~u gde se tra`i veliki po~etni spreg primaloj brzini i postupno mewawe brzine, {to nije ostvarivo sa

BQES K

GENIJ LNOG

UM

Nikola Tesla pripada retkim qudima ~iji izumistariji vi{e od sto godina nisu prestali ni do

danas da budu aktuelni i prepoznatqivi.I nije to bio samo jedan izum ve} ~itav niz novihotkrovewa, od onih u oblastima elektroenergetike,svetlosne tehnike, radiotehnike, do brojnihprimena visokofrekventnih struja u industrijii medicini i neobi~nih, ali originalnihpronalazaka u oblasti ma{instva ivazduhoplovstva.

Izumi koji su ubrzali to~ak istorijePi{eakademik Aleksandar

MARIN^I]

PREZIR PREMA BOGATSTVUIako je {ezdesetak godina proveo u Americi, Tesla je

`iveo u svom svetu, daleko od glamura i filosofije sti-

cawa profita. U wemu su po~ivali romanti~ni duh, slo-bodna misao i srpski inat. Da je hteo, mogao je da bude je-dan od najbogatijih qudi na planeti, ali on je jednostavnoprezirao takvu ideju. U prilog tome govore mnogi prime-ri. Tako je pocepao ugovor sa poznatim industrijalcemXorxom Vestinghausom vredan za ono vreme fantasti~nihdeset miliona dolara! Ne{to sli~no dogodilo se u [ora-mu na Long Ajlendu, sedamdeset kilometara od Wujorka.Naime, tamo je finansijeru Toniju Morganu pokazao eks-periment kojim bi se preko jonosfere kao provodnika la-ko prenosila elektri~na energija do korisnika. Zadivqe-ni biznismen odmah je izrazio spremnost da podr`i pro-jekat. Me|utim, wegovo pitawe kako bi se napla}ivalastruja od potro{a~a razo~aralo je Teslu i od posla nije

bilo ni{ta.

   M   N   T ,

   V   I   /   V ,

   1   8

D

o prvog velikog otkri}a Tesla je do{ao pre 124 godine uBudimpe{ti dok je {etao s prijateqem u parku. Posmatra-

ju}i nebo u sutonu, setio se Geteovih stihova o zalasku sun-ca i u trenucima dok ih je recitovao, sinulo mu je re{ewekoje je dugo tra`io za motor bez kolektora i ~etkica. Ustvari, otkrio je kako se pomo}u dve naizmeni~ne struje,

sa odgovaraju}im faznim pomakom, u prostoru oko nepokretnihkalemova koje ih napajaju dobija obrtno magnetno poqe. U takvompoqu svi metalni predmeti se obr}u poku{avaju}i da slede poqekoje ih izaziva, jer se u metalu indukuju struje ~ije magnetno poqe„privla~i“ pokretno poqe. Taj princip danas pokre}e stotinemiliona indukcionih i sinhronih motora koje je Tesla za{titiokrajem devetnaestog veka u nekih ~etrdesetak patenata.

Kada je otkrio na~in dobijawa obrtnog poqa, re{io je dotada nere{en problem efikasnog motora za naizmeni~ne stru-je. Na taj na~in je omogu}io primenu naizmeni~nih struja koje

se lako transformi{u u visoki napon, pri ~emu se ostvarujeekonomi~an prenos snage. Na mestu potro{we visoki napon seopet pretvara u bezopasan niski napon za direktnu primenu.

REVOLUCIJA U GRADWI MOTORATeslin polifazni sistem zahtevao je minimalno tri pro-

vodnika, za razliku od sistema jednosmernih struja kome su po-trebna samo dva, ali to i nije neki ozbiqan nedostatak budu}ida tri provodnika imaju ve}i transmisioni kapacitet.

Teslin izum obrtnog magnetnog poqa uneo je revoluciju ugradwu motora i to ne samo obrtnih ve} i takozvanih linear-nih motora koji imaju razne primene, od onih za pokretawe kli-znih vrata do ekspresnih vozova koji lebde iznad jedne {inekoja igra ulogu kratkospojenog rotora obrtnih motora. Takvi

vozovi su jo{ u domenu budu}ih vozova, jer danas je mali brojwih u prakti~noj primeni.

Tesla u ~etrdesetim godinama 

Page 38: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 38/84

38 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

klasi~nim indukcionim moto-rima koji odli~no rade, alipri gotovo konstantnoj brziniokretawa.

JEDNOSTAVNAISTINA

Ve} smo pomenuli kao ma-li nedostatak potrebu Teslinogpolifaznog sistema za vi{e oddva provodnika. Me|utim, pi-tawe motora naizmeni~nestruje kada postoji samo mono-fazna struja, Tesla je re{iona nekoliko na~ina. U svojimpatentima s kraja devetnaestogveka opisao je kako se mo`e

dobiti potrebni fazni pome-raj umetawem kalema ili ot-pornika na red sa namotajima“druge, pomo}ne“ faze u dvo-faznom motoru, ili promenomoblika magnetnog kola kada sekoristi ka{wewe u delovawumagnetnog poqa kroz duge pol-ne nastavke i neke druge tehni-ke. U prakti~noj primeni danasse naj~e{}e `eqeni fazni po-meraj ostvaruje dodavawemkondenzatora u kolo pomo}nefaze, ili se ugra|uju kratko

spojeni zavojci na magnetno ko-lo malih motora. U stvari,asinhronom Teslinom motorusamo treba dati polazni im-puls u eqenom smeru obrtawai on }e nastaviti da se daqeokre}e u istom smeru. Bez dru-ge faze motor ne zna na kojustranu da se okrene, jer su muoba smera ravnopravna i mo-tor ne mo`e da se pokrene bez spoqweg impulsa.

Od prvih Teslinih motora naizmeni~ne struje do dana-{wih velika je razlika u dimenzijama, odnosu te`ine i snage,ali to je posledica primene boqih materijala i optimizacije

konstrukcije, a ne promene tehni~ke koncepcije koja je ostalaonakva kako ju je Tesla postavio pre vi{e od sto godina.Teslina je zasluga i za nove vi{efazne transformatore

koji i danas nali~e na one iz Teslinog doba. I danas se namo-taji svih ve}ih transformatora potapaju u uqe koje slu`i zahla|ewe i kao izolator u namotajima visokonaponskih tran-sformatora isto onako kako je to Tesla predlo`io i eksperi-mentalno potvrdio pre vi{e od sto godina. Tako|e, ~itav nizraznih prekida~a sa uqem i komprimovanim vazduhom poti~e izTeslinih osnovnih istra`ivawa.

Na kraju ovog pregleda Tesline elektroenergetike onakokako se ona predstavqa danas, najboqe je da citiramo re~i Be-renda koje je izgovorio pri dodeli Edisonove medaqe NikoliTesli 1917. godine:

Jo{ od pojave Faradejevog dela “Eksperimentalna istra-`ivawa o elektricitetu“, nijedna velika eksperimentalna isti-

na nije bila kazana tako jed-nostavno i tako jasno kao {to je to bio opis Teslinog otkri-}a proizvodwe i iskori{}a-vawa vi{efaznih naizmeni~-nih struja. Onima koji su do-{li posle wega on nije osta-vio ni{ta da dopune. Wegovrad obuhvatao je ~ak i nacrt jedne matemati~ke teorije...

OSNOVA SVAKEINDUSTRIJE

Du`no priznawe ili ~ak inabrajawe rezultata Teslinih pronalazaka ne bi bilo u ovomtrenutku ni potrebno ni po`eqno. Sve ima svoje vreme. Dovoq-no }e biti da ka`em: kad bismo iskqu~ili iz na{e industrijerezultate rada Nikole Tesle, svi to~kovi prestali bi da rade,

na{a elektri~na kola i vozovi bi stali, gradovi bi bili neo-svetqeni, fabrike mrtve. Da, wegov rad je ima tako dalekose-`an zna~aj da je postao potka i osnova svake industrije... We-govo ime obele`ava epohu u napretku nauke o elektricitetu. Izwegovog rada proiza{la je revolucija u elektrotehnici.

Jo{ u toku objavqivawa izuma u oblasti elektroenergeti-ke Tesla je po~eo da se bavi naizmeni~nim strujama vi{ih fre-kvencija od onih primewenih u elektroenergetici. Sa nevero-vatnom energijom i brzinom u{ao je u potpuno novu i nepoznatuoblast, gde je ubrzo napravio nove alternatore struja visokihfrekvencija i nove izvore svetlosti. Za neobi~no kratko vre-me otvorio je novu oblast istra`ivawa naizmeni~nih struja iotkrio wihove velike mogu}nosti za dobijawe ekonomi~nog sve-tla u cevima sa razre|enim gasom, wihove mogu}nosti za pri-mene u industriji i medicini, a nadasve za be`i~ni prenoselektri~ne energije koja je kr~ila put radiotehnici.

RE^ PESNIKA– Gospodine Tesla, mi vas molimo da smatrate ovu me-

daqu kao simbol na{e zahvalnosti za novu stvarala~ku mi-sao, za onaj mo}ni podstrek, srodan revoluciji, koji ste da-li na{oj ve{tini i na{oj nauci. Do`iveli ste da vidite daje delo va{eg genija ostvareno. [ta ~ovek mo`e vi{e od to-ga da po`eli? – pita se nadahnuti ameri~ki pesnik StivenPoup, a u stihovima ka`e:

Priroda i weni zakoni sve be{e mrkli mrak; “Nek bude Tesla! “ re~e Bog,- i blesnu svetlosni zrak.

Page 39: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 39/84

39

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

Danas se ne ~udimo broj-nim izvorima svetla i znamoda je elektri~no osvetqeweoblast bez koje se ne mo`e za-misliti `ivot savremenog ~o-veka. Znamo da elektri~na si-jalica sa usijanim vlaknom imakorene u Edisonovom izumu si-jalice sa ugqenim vlaknom, aline znamo svi da je modernoosvetqewe sa raznoraznimfluoroscentnim cevima za~etoi razvijeno do prakti~ne pri-mene od Nikole Tesle, 1890.godine. Prvi generator visoko-frekventnih struja Tesla je pa-tentirao kao izvor za pogonbe{umnih lu~nih lampi! Zatimje usledio i patent novog i da-lekose`nog otkri}a varni~noggeneratora sa Teslinim tran-sformatorom bez gvo`|a. Da-nas tu napravu sre}emo na bez-broj mesta: od onih u automo-bilu za paqewe sme{e u moto-rima sa unutra{wim sagoreva-wem, do onih u svakom radio-aparatu i svakoj radio-stani-ci, u lakim izvorima napajawau ra~unarima i raznim elek-tronskim napravama, u avioni-ma, brodovima, a da ne pomi-

weno i primene u brojnim voj-nim ure|ajima i sistemima. Naneki na~in Teslin transforma-tor za struje visokih frekven-cija javqa se na svakom korakuu savremenom svetu, sli~no kaoi Teslin indukcioni motor!

SAVREMENI RADIOIdeja modernog radija poti~e iz jednog Teslinog govora ko-

ji je odr`ao u Americi 1893. godine, a objavio u dva patenta iz1897. godine. Kada se u svetu pro~ulo da je italijanski izumi-teq Markoni 1896. godine patentirao osnovni koncept radija,Tesla je ve} imao ono {to je, u stvari, osnova rada svakog radi-ja danas: ne samo da je koristio generator na bazi svog “Tesli-nog transformatora“ i povezao ga sa antenom i uzemqewem, ~i-me je ostvario da radio-stanica radi na odre|enoj talasnoj du-`ini, ve} je izumeo i prijemnik koji koristi dva rezonantna ko-la – jedno otvoreno antensko i drugo prijemno, koriste}i rezo-nancu za selektivni prijem. Markonijev prijemnik i predajnikiz tog doba nisu imali nijedan od tih bitnih elemenata da bipostali savremeni radio. Me|utim, kako je Markoni imao sna-`nu podr{ku nekih Engleza i menaxerski duh, on je jednostavnisistem za be`i~ni prenos impulsa, baziran na Teslinoj idejikori{}ewa antene i uzemqewa i Hercovog generatora prigu{e-nih impulsa struja vrlo visokih frekvencija, delo patentirao uEngleskoj 1896. godine i koristio da ga javno prika`e. Izveo jeuspe{ne eksperimente prenosa signala preko kanala Laman{a,ali kada nije mogao da pove}a domet, usvojio je izmewen sistem

baziran na Teslinim patentimaiz 1897. godine. Na tako izme-wen sistem, bez pomiwawa Te-sle, uspeo je da dobije patent uEngleskoj 1901. godine, kako biostvario ~uveni prenos signa-la preko Atlantskog okeana.[tavi{e, posle nekoliko neu-spelih poku{aja, on je 1904.dobio sli~an patent u Ameri-ci! Sve to i{lo je tako dalekoda je Markonijeva kompanija1916. godine pokrenula sporprotiv SAD i taj spor je posle27 godina izgubila. Bilo je toposle Markonijeve i Teslinesmrti, i u svetu je, i pored tepresude, kojom je Tesla potvr-|en kao tvorac osnovne koncep-cije radija, Markonijevo imebez osnova i daqe u o~ima mno-gih izumiteq radija. Ta neprav-da se s vremenom ispravqa,ali Teslino ime jo{ nije dobi-lo zaslu`eno mesto u istorijiradija.

Kada je Tesla govorio no-vinarima da }e svaki ~ovek mo-}i da ima malu kutijicu koja }ega povezivati sa svakim drugimu svetu, novinari su ga ismeva-li. Tesla je qudima onoga dobaizgledao kao neki fantasta.Malo je bilo onih koji su u we-govim re~ima prepoznavalibudu}i svet koji im je on pre-do~avao. Bila je to sudbina ~o-veka koji je od tada bio imeno-van kao “Nenadma{ni genije“,

“^ovek koji je izumeo dvadeseti vek“, “^ovek van svog vremena“,“Genije elektriciteta“...

Danas qudi mogu da shvate i razumeju Tesline dalekose`neideje i potpuni zna~aj wegovih otkri}a u oblasti proizvodwe,prenosa i kori{}ewa elektri~ne energije, wegovih izuma i vi-zija za primene struja visokih frekvencija u radiju, industriji,medicini. Kada vi{e nije imao podr{ke u ostvarivawu svet-skog radio-sistema, Tesla se bacio na podru~je ma{instva i unekoliko godina stvorio vi{e originalnih pumpi, turbina iraznih naprava hidraulike. Osnovni ciq mu je bio da steknesredstva i nastavi rad na razvoju be`i~nog prenosa energije,ali to, na alost, nikad nije ostvario.

Nikola Tesla je umro 7. januara 1943. godine, usamqen uhotelskoj sobi sa mno{tvom ostvarenih i jo{ vi{e neostvare-nih ideja i izuma koje ovaj svet polako ostvaruje.

Ova godina je prilika da se podsetimo velikih dela Niko-le Tesle i jo{ jednom mu izrazimo duboko po{tovawe i zahval-nost za sve {to je uradio i nagovestio. Mi smo ponosni na naj-ve}eg Srbina, koji je mnoge od nas inspirisao na rad i krea-tivnost i `elimo da se to prenese i na mla|e koji tek dolaze i

koji treba da upoznaju grandioozno delo Nikole Tesle.

PROGLAS CIQEVAJo{ jedna zna~ajna ~iwenica koja ide u prilog velikoj

Teslinoj ulozi u razvoju savremenog radija i telekomunika-cija je wegov proglas ciqeva Svetske radio-stanice koju jepoku{ao da sagradi na Long Ajlendu. Tu stanicu po~eo je dagradi, uz pomo} finansijera Morgana 1900. godine poslepovratka iz istra`iva~ke laboratorije u Kolorado Spring-su. Posle neuspeha da dobije dopunska sredstva, nakon Mar-konijevog uspeha da sa “ukradenom Teslinom aparaturom“premosti Atlantski okean, izneo je u javnost svoj programkoji je formulisao u 12 ta~aka:

1. me|usobna veza svih postoje}ih telegrafskih stani-ca u svetu;

2. uvo|ewe dr`avne tajne telegrafske slu`be bez mo-gu}nosti ometawa;

3. me|usobna veza svih sada{wih telefonskih stanica

na Zemqinoj lopti;4. sveop{te rasturawe vesti od op{teg zna~aja, tele-grafski ili telefonski, u vezi sa {tampom;

5. uvo|ewe svetskog sistema prenosa obave{tewa zaiskqu~ivo privatnu upotrebu;

6. me|usobna veza i rad svih ure|aja za otkucavaweberzanskih vesti iz celog sveta;

7. uvo|ewe svetskog sistema za prenos muzike, itd.;8. univerzalno registrovawe vremena pomo}u jeftinih

satova koji pokazuju astronomski ta~no vreme i ne tra`e ni-kakvo odr`avawe;

9. prenos faksimila {tampanih ili rukom pisanih slo-va, pisama, ~ekova, itd.;

10. uvo|ewe univerzalne pomorske slu`be, koja bi

omogu}ila mornarima na svim brodovima da bez kompasasavr{eno krmane, da utvrde ta~an polo`aj broda, ~as i br-zinu, da spre~e sudare i nesre}e, itd.;

11. uvo|ewe sistema svetske {tampe na kopnu i vodi;12. reprodukcija na ma kom mestu na svetu fotograf-

skih slika i svih vrsta crte`a i dokumenata.

Page 40: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 40/84

40 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

ku}e ma{inske pro-bleme. Sagledavaju-}i ukupan Teslin rad

mo`e se re}i da je ontra`io re{ewa kojasu zasnovana na fi-zi~kim jasnim zako-nima, ali da se pritom nije zadovoqa-vao uhodanim in`e-werskim principimastruke, ve} je imaosopstveni put kojimje dolazio do origi-nalnih rezultata.

Tesla se posve}ujema{instvu na po~et-

ku 20. veka. Tadapro`ivqava nekoli-ko te{kih godina.Mnogi planovi su muse izjalovili, ugovo-ri otkazani i vero-vatno se okre}e ma-

{instvu u eqi da do|e do finansijskih sredstva. Narednih 20godina `ivota svoja istra`ivawa }e posvetiti iskqu~ivo ma-{instvu, koriste}i i svoje pronalaske u oblasti naizmeni~nihstruja (motore i generatore).

Rad u ma{instvu zapo~iwe istra`ivawima u oblasti tur-boma{ina. To wegovo zanimawe nije nimalo ~udno ako se uzmeu obzir da je to bilo vreme intenzivnog industrijskog razvoja

kada su bile u centru pa`we ma{ine za transformaciju ener-gije radi proizvodwe korisnog rada (turbine) i, obrnuto, ma-

OTKRI]

KOJ

MNO E

GODINE

Turboma{ina bez lopatica najva`nije je Teslinodelo u oblasti ma{instva. Princip razmene energije utakvim turboma{inama primewiv je na dosta

pronalazaka, i Tesla ga je obilno koristio u svojimpatentima. Danas nekoliko firmi u svetu proizvodiTesline pumpe za transport te~nosti i me{avina velikeviskoznosti (uqa, malter, te~ni beton),a posebno se primewuje wegov princip – propulzijafluida u izradi modernih molekularnih pumpi.

Istra`ivawa u oblasti ma{instvaPi{eprofesor

dr Miroslav BENI[EK

K

ada ka`emo Nikola Tesla, najpre mislimo na wegove izu-me u elektrotehnici – naizmeni~nu struju, indukcioni mo-tor, transformator... Isto tako wegovo ime nas podse}a

na humanost, plemenitost, besprimernu upornost, entuzi-jazam, rodoqubqe. Ali malo ko bi ime Tesla povezao sapojmovima kao {to su ma{instvo, turbina, pumpa, vazduho-

plovstvo. ak se i u ve}ini biografskih prikaza Teslina ivo-ta i dela wegovo bogato stvarala{tvo u oblasti ma{instva sa-mo sporadi~no spomiwe. To, me|utim, nije ~udno, jer samo vr-sni poznavaoci wegovog dela znaju da je on izuzetno mnogo ra-dio i dao velike doprinose u oblasti ma{instva.

U bogatoj dokumentaciji koju je Tesla ostavio za sobom, a ko-ja se ~uva u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu, u zbirci nau~nih do-kumenata, u grupi turboma{ina, postoji 6.671 stranica origi-nalnih Teslinih bele`aka, crte`a, skica, prora~una, materijalakoji se odnose na Teslin rad u toj oblasti. To je vredan materijalkoji, uglavnom, nije objavio za `ivota, pa je pravi obim wegovog

istra`ivawa ostao nepoznat nau~nom svetu. Ako se tome dodaju ibogata prepiska sa kompanijama, pojedincima, patenti i patent-ne prijave, novinski ise~ci i tehni~ka literatura, mo`e se re}ida postoji bogat fond od 10.000 dokumenata koji se vremeskimogu smestititi izme|u 1902. i 1925. godine. To je dugo razdo-bqe, u kome je Tesla istra`ivao veliki broj turboma{ina, pum-pi, duvaqki, parnih i gasnih turbina i drugih ma{ina i ure|aja,a tek predstoji da se do kraja utvrdi kolika je vrednost tog delawegovog in`ewerskog, istra`iva~kog i nau~nog rada.

TURBOMA[INA BEZ LOPATICAPregledani deo materijala jasno pokazuje da je Teslin ve-

liki um nau~nika i prakti~ara umeo da stvara u {irokom inter-

valu oblasti ma{instva. Stru~na kultura ma{inskog in`ewerai kreativnost genija, omogu}ili su mu da sa lako}om re{ava te-

Skica le`aja i rotora turbine 

   M   N   T

 ,   V ,

   D   X ,

   1   0   1   A

Rotor Tesline pumpe 

   M   N   T ,

   V   I   /   I   I   I ,   1   4   1

Page 41: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 41/84

41

godine. Konkretno, uobli~avawe principa na kome bi po~ivaorad takve ma{ine nastao je 1902. godine, usred rada na be-`i~nom prenosu energije i projektu ”Vordenklif”. Te godine je,u jednom pismu K. Lorencu, naveo da je do{ao do ideje fluidnepropulzije, a ~etiri godine kasnije,1906. na~inio je kompletnecrte`e i objasnio svoj pronalazak.

Pored te Tesline izjave koja poja{wava okolnosti u koji-ma se iznedrila wegova ideja o novom principu razmene ener-gije, postoje jo{ neka svedo~anstva. Tako biograf Xon O’ Nilka`e da je 1907. godine Tesla izvr{io prvi eksperiment saparnom turbinom, koja je imala obrtno kolo sastavqeno od 12

diskova, pre~nika 12,7 cm, bila pogowena vazduhom pod priti-skom i razvijala je brzinu od 20.000 obrtaja u minutu. Napra-vio ju je Teslin asistent Julijus Cito.

Godinu dana kasnije svoju ideju primenio je u praksi, za no-vi pogon putni~kog broda “Luzitanija”. On je bio pogowen mla-zom koji bi stvarao wegov hidrauli~ni propeler sa diskovima.

Neke od svojih ideja u toj oblasti Tesla je izlo`io i u ~a-sopisu ”New Uork World” od 5. januara 1908, sa naslovom”Predvi|awa Nikole Tesle za 1908”. U ~lanku su objavqenawegova razmatrawa o razli~itim problemima nauke i tehno-logije, a posledwi pasus posve}en je problemima brodske pro-pulzije. U tekstu se ka`e: “Postoji obiqe dokaza koji pokazujuda }e zna~ajna poboq{awa biti na~iwena u brodskoj propul-ziji. Brojne teorije ukazuju da je ono {to pogoni brod reaktiv-

ni mlaz, prema tome, propeler je osu|en na neefikasnost privelikim brzinama. Uve{}e se nov princip.”

Ako se uop{te mo`e uzeti datum koji }e ozna~iti po~etakTeslinog rada na primeni novog principa mehani~kog prenosaenergije fluida, onda je najboqe uzeti 18. februar 1908. godi-ne, jer je tog dana na adresu u hotel ”Valdorf Astorija” u Wu-jorku stiglo pismo Voltera Najta, glavnog in`ewera Ameri~ko-britanske kompanije za proizvodwu oru`ja, parnih ma{ina iprotivpo`arnih ure|aja u kome on obave{tava Teslu da je uspe-{no obavqeno testirawe jedne wegove pumpe. Re~ je o prvomeksperimentu sa Teslinom pumpom koja je pogowena Teslinimelektromotorom. Uskoro se na{em nau~niku javio (19. februa-ra) i predsednik i vlasnik kompanije Xozef Hedli. On je Tesluobavestio da je Ameri~ko-britanska kompanija, posle ogleda sa

Teslinom hidrauli~nom pumpom, voqna, da preuzme ekskluzivnuproizvodwu tog otkri}a za pumpawe, pomorske i druge svrhe.

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

{ine za predaju energije fluidu kori{}ewem rada (pumpe, kom-presori, ventilatori i dr). Posebno je zna~ajan wegov dopri-nos u razvoju novih tipova turboma{ina zapo~et originalnomidejom o ma{ini za razmenu energije sa fluidom u kolima bezlopatica, tzv. turboma{ini trewa.

O ~emu je re~? Tesla je, sagledavaju}i sve relevantne ~i-wenice, svojom idejom, istra`ivawima i ostvarivawima ot-krio su{tinski nov tip radijalne turboma{ine, koja ranije ni-je bila poznata. Do tada su u upotrebi bile (a i danas su) samoma{ine u kojima se energija razmewivala izme|u mehani~kogsistema i fluida primenom kola sa lopaticama, klipova i ci-lindara i obrtnih klipova u ku}i{tu, dok Teslina turboma{i-na razmewuje energiju sa mehani~kim sistemom pomo}u “nevi-dqivih lopatica”. “Nevidqive lopatice” nastaju dejstvom na-ponskog stawa viskoznog fluida koji se formira u prostoru iz-me|u dva ili vi{e korotiraju}ih diskova.

GODINE ISTRA@IVAWAFenomen strujawa vi{e no prakti~na upotreba izazvao je

veliki broj istra`iva~a da se pozabave Teslinim turboma{ina-ma. Me|utim, u protekle tri decenije obavqen je ve}i broj teo-retskih i eksperimentalnih istra`ivawa strujawa fluida izme-|u dva korotiraju}a diska sa posebnim osvrtom na mogu}nost pri-mene kod pumpi i turbine sa radnim kolima u obliku paralelnihdiskova bez lopatica, {to je Tesla eksperimentisao po~etkompro{log veka. Posledwih godina raste zanimawe za prakti~nuprimenu wegovog izuma zbog izvanrednih osobina koje ta turbo-ma{ina ima kao pumpa u specijalnim domenima primene.

Prve Tesline ideje vezane za rad na turbini koja bi oba-vqala uspe{no termodinami~ko pretvarawe energije, vra}ajunas u najuspe{nije doba wegovog `ivota, kada je radio na pri-meni polifaznog sistema i svog indukcionog motora, oko 1888.

PUMPA TREWATeslina pumpa je jednostavna ma{ina za razmenu ener-

gije izme|u mehani~kog sistema obrtnog kola i fluida. Sa-stoji se od dva ili vi{e paralelnih diskova koji rotiraju.Prenos energije sa plo~a na fluid ostvaruje se smicawemnapona – trewem, pa se naziva i pumpom trewa.

BRZINOMERSa patentom “brzinomer” Tesla je postigao komercijal-

ni uspeh koji nije uspeo da postigne sa turboma{inama. Taj

patent iz 1914. otkupila je kompanija ”Valtam Vo~” i naosnovu wega po~ela da proizvodi brzinomere koji su seugra|ivali u serijske automobile tog vremena.

FLUIDNA DIODATesla je osmislio ure|aj bez pokretnih delova koji

spre~ava fluid pod pritiskom da struji u jednom pravcu, adozvoqava da u suprotnom pravcu pro|e skroz neometano.Zahvaquju}i takvom pristupu, krajem {ezdesetih godina,ventilski vod – fluidna dioda bila je upotrebqena u jednojsasvim novoj oblasti – kao element memorije pneumatskihra~unara. I nija moglo da se zaobi|e Teslino ime i ne ka-`e da je prvi patent u toj oblasti, jo{ davne 1921, dao

upravo on.

Teslina turbo pumpa instalirana u Brixportu 14. marta 1916.

   M

   N   T ,

   V   I   /   I   I   I ,   9   0

Page 42: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 42/84

42 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

turboma{ina. Prijava koju je 1909. godine podneo sa nazivom“propulzija fluida”, prihva}ena je 6. maja, a isto je bilo i sapatentom “turbina”.

I DANAS JE AKTUELANTesla je svoju ideju (novi princip) o bezlopati~nom preno-

su energije sa fluida na mehani~ki sistem (i obrnuto), sasta-vqen od paralelno postavqenih rotiraju}ih diskova, preneona dosta ure|aja i ma{ina koje su bile predmet wegovog inte-resovawa. Iako su istra`ivawe i pravqewe turboma{ine bezlopatica najva`nije Teslino delo u oblasti ma{instva, nimalonisu mawe va`na ni ostala wegova istra`ivawa. Spomenimosamo “fluidnu diodu”, koja je neizostavni deo pneumatskih ra-~unara. Posebno bi trebalo ista}i wegova razmi{qawa o is-kori{}ewu geotermalne energije i kori{}we temperaturskerazlike morske vode radi proizvodwe korisnog rada. Tesla jeverovao u hidroenergiju, termoenergiju, geotermalnu energiju,

sun~evu energiju, i naro~ito je razmi{qao o transportu vode-ne energije iz oblaka sa mora na kopno. Wegovo {iroko zani-mawe za sve delatnosti koje mogu obezbediti boqi i humaniji`ivot qudi prostiru se i na oblast vazduhoplovstva (aparati

za vazdu{ni transport i Overkraft).

Sa komercijalnog stanovi{ta, naj-boqi potez je povukao potpisav{i ugovor sa“Voltam Vo~“ kompanijom iz Mase~usetska,koja je finansirala wegov istra`iva~ki ieksperimentalni rad na novim tipovimamernih ure|aja. To su “mera~ brzine obrta-wa”, prijavqen 1914, a patentiran 1916, itri izuma iz 1916 – “brzinomer broda” (pa-tentiran 1919), “protokomer” (patentiran

1921) i “mera~ frekvencija” (1922). A zani-mqiv je bio i patent “Fontana”.Tako je i u oblasti ma{instva Tesla

dao ogroman doprinos. Izvesno je da on nijemerqiv rezultatima istra`ivawa u oblastielektrotehnike, ali da tu nije i ni{ta posti-gao, bio bi poznat kao uspe{an istra`iva~u oblasti ma{instva.

Tek posle Tesline smrti otpo~elo sesa ozbiqnijim teorijskim i eksperimental-nim istra`ivawem wegovih turboma{ina iza proteklih 40 godina veliki trud je ulo`enda bi se analiti~ki opisali procesi u Tesli-nim turboma{inama, dok je mawe bilo eks-

perimentalnih rezultata. Objavqeni rado-vi predstavqju samo jedan deo do sada ostva-renih rezultata, dok se deo informacija ~u-va kao poverqiv zbog mogu}e industrijskeprimene. I dan-danas wegovi pronalasci utoj oblasti koriste se u izradi mnogih po-strojewa i kao posebni proizvodi, a kakovreme prolazi, sve vi{e dobijaju na zna~aju.Nekoliko firmi u svetu proizvodi Teslinepumpe za transport te~nosti i me{avina ve-like viskoznosti (uqa, maltera, te~nog beto-na i dr.), a posebno je danas u upotebi Teslinprincip – propulzija fluida u izradi moder-nih molekularnih pumpi.

(*Tekst prire|en u saradwi sadr Branimirom Jovanovi}em)

Sve se to de{avalo nakon {to su mesec dana ranije, 6. janu-ara 1908, Tesla i Hedli, predsednik i vlasnik Ameri~ko-britan-ske kompanije, potpisali Memorandum o saradwi koji je predvi-|ao osnivawe kompanije za eksploataciju Teslinih patenata izoblasti brodske propulzije. Prema tom sporazumu, tako|e je bi-lo predvi|eno da se napravi jedna hidrauli~na pumpa i testira.

Tesla u to vreme ne prijavquje patente svojih pronalaza-ka, ve} radi na projektima i proizvodwi ma{ina zasnovanihna svojoj ideji o fluidnoj propulziji obrtnim kolima bez lopa-tica. U toku tri naredne godine (od 1908. do 1911) konstrui-sao je pet hidrauli~nih ma{ina: model-pumpu, dvostepeni kom-presor, pumpu visokog pritiska, duvaqku i turbo-pumpu. Prvetri su bile eksperimentalne ma{ine koje je koristio za ispi-tivawe, a posledwe dve su na{le svoju primenu. Teslina duvaq-ka (kompresor), pogowena wegovim indukcionim motorom, kori-{}ena je u livnici Ameri~ko-britanske kompanije u Korlisu, aturbo-pumpa ra|ena je za jednu benzinsku pumpu u Wujorku. Bi-la je napravqena, ali ne i do kraja izvedena i primewena.

Jo{ u toku saradwe sa Ameri~ko-britanskom kompanijomTesla je podneo patentnu prijavu u kojoj je za{titio glavni deosvojih ideja, i eksperimentalne rezultate svojih istra`ivawa

TESLINA FONTANA I KOD NASFirma Tifani-Studio tra`ila je 1913. od Tesle da za wihov enterijer

napravi jednu fontanu koja je kao patent prihva}ena 1914. godine. Radio je vi-{e meseci na toj fontani i napravio dve varijante – prvu sa jednom aksijalnompumpom, a drugu sa wegovom pumpom. Profesoru dr Miroslavu Beni{eku saMa{inskog fakulteta pala je na um ideja da se 1996. napravi jedna fontanicau }o{ku Teslinog muzeja ili u parku preko puta. U to vreme ta ideja nije moglada se to ostvari, ali se nedavno i dekan Ma{inskog fakulteta zauzeo da sefontana sagradi ispred wihovog fakulteta. Najverovatnije }e ona imati Te-slinu pumpu, koju je napravila jedna privatna firma iz Beograda.

– Ta mala pumpa testirana je na fakultetu i pokazalo se da ima fanta-sti~na svojstva. Iako mala, pre~nika 10 cm, daje, pri naponu od pola bara140 litara vode u minutu, a to je odli~no. Mislim da }e ona mo}i da zadovo-qi ovu na{u fontanu – ka`e prof. Beni{ek, koji se nada da }e fontana bitigotova do kraja ove ili po~etkom naredne godine.

B. K.

   M   N   T ,

   V  -   1   9   7

Page 43: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 43/84

43

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

Predvi|ao je ogromnu primenu elektri~ne energije u svimgranama privrede, od poqoprivrede do najsavremenijih granaindustrije. “Elektri~nim sredstvima }e se obezbediti za{tita{uma od po`ara, uni{tava}e se mikrobi, insekti i glodari“,govorio je. Veliku primenu elektri~ne struje predvi|ao je za

bezbednost, posebno brodova na moru. O~ekivao je vrlo brzopronalazak radio-centrale koja bi brodovima na moru u svakodoba slala podatke o lokaciji i druge dragocene informacije.

Tesla je video rat kao ispoqavawe energije, {to je podrazu-mevalo ubrzawe i usporewe mase pod dejstvom sile. U takvoj po-stavci vreme se javqa kao bitna kategorija koja odre|uje trajaweoru`anog sukoba srazmerno snazi i brojnosti. Pored toga, pita-we snadbevawa postaje sve slo`enije i te`e. Dnevni tro{kovi igubici su ~inioci koji zahtevaju zakqu~ivawe mira. Me|utim, mo-gla bi nastati mrtva trka, {to je, smatrao je Tesla, velika nesre-}a za zara}ene strane, jer bi sukob mogao potrajati.

Smatrao je da uspeh u ratu ne zavisi samo od generala, ve}i od fizi~ara, in`ewera, hemi~ara, pronalaza~a, zanatlija idobrovoqaca koji }e se `rtvovati za ostvarewe postavqenih

ciqeva. Povremeno se Tesla bavio i predvi|awem iako je to sma-trao nezahvalnim poslom. Tako je mislio da se Prvi svetski rat

T

Uticaj pronalazaka narazvoj vojne tehnologije

ORU JE U

SLU BI

MIR

Tesla je smatrao da pronalaza~i u osnovi imajuplemeniti ciq – spasavawe `ivota. Kao velikinau~nik i humanista, strogo je vodio ra~una da

wegovi “vojni” pronalsci budu primewivaniiskqu~ivo za odbrambene svrhe. Kasnije }e se

ispostaviti da je rade}i na svojim patentima iwihovim primenama, znatno uticao na

poboq{avawu taktike, sistema rukovo|ewa ikomandovawa oru`anih snaga.

esla je smatrao da je svoju inventivnost nasledio od majke\uke, koja je izumela mnoge naprave. Uz wihovu pomo} lak-{e je i br`e tkala, prela, uzgajala biqke i odvajala vlak-na. Ocu Milutinu, uglednom pravoslavnom sve{teniku, os-tao je zahvalan {to mu je ~esto zadavao razne ve`be (po-

ga|awe tu|ih misli, otkrivawe gre{aka, ponavqawe dugihre~enica ili ra~unawe napamet). Genetika, radne navike, vas-pitawe, talenat i obrazovawe znatno su uticali na formira-we Teslinog nau~nog profila.

Od svih energija Tesla je nedvosmisleno davao prednostelektricitetu. Svi wegovi pronalasci zanivaju se, u osnovi, natoj vrsti energije. Zato je sebi postavio dva zadatka: prvi daprona|e na~ine za dobijawe te energije iz zaliha koje su neis-crpne i, drugi, kako tako dobijenu energiju preneti na daqinu.Re{ewe je na{ao u pretvarawu mehani~ke energije teku}e vodeu elektri~nu (vodopadi nude najboqe uslove), a prenos je re-{io pretvaraju}i je u visokonaponsku snagu i {aqu}i je na da-qinu. Veliku prednost takvog na~ina dobijawa i transportaenergije video je u bezbednosti i blagostawu. Me|unarodne su-

kobe je sagledavao kao mo}ne stimulanse za pronala`ewe ure-|aja i oru|a za ratovawe na bazi elektri~ne energije.

Pi{eprofesor

dr Spasoje MU^IBABI],

general u penziji

Page 44: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 44/84

44 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

nosi korisniku odgovaraju}im ure|ajem za reprodukciju (slu{a-licama, zvu~nikom, teleprinterom i sl.).

Radio je uneo svojevrsnu revoluciju u radio-saobra}aju,radio-difuziji, televizijskoj difuziji, u radio-goniometrij-skim, radarskim i elektronskim navigacijskim ure|ajima, uprislu{noj slu`bi, meteorologiji, radio-astronomiji i drugimoblastima vojne i civilne delatnosti.

Vestinghaus , firma za koju jeradio Tesla, potukla je Xeneral Elektrik , za koju je radio Edison.Po~ela je blistava budu}nost naiz-meni~ne struje wenom primenom usvim delatnostima od privrede,preko medicine, do vojne proizvod-we. Tesla se vratio u Wujork pone-sen trijumfom slave i znatno fi-nansijski ja~i, {to mu je omogu}iloda nastavi svoja daqa istra`iva-wa u raznim oblastima primene.

RADARSKI PRINCIPRadar, elektronski ure|aj za

otkrivawe objekata (ciqeva) nakopnu, moru i u vazduhu, ~ija je ma-sovna proizvodwe po~ela u Fran-cuskoj posle Drugog svetskog rata,ura|en je na bazi Teslinog obja-{wewa radarskog principa iska-zanog jo{ 1917. godine.

Nema~ke podmornice potapa-le su gotovo milion tona savezni~-

kog brodovqa mese~no kada je Ame-rika, u aprilu 1917. godine, u{la u rat. Na~in da se otkrijupodmornice bile su najve}i prioritet. Tada se jo{ nije dovoq-no shvatala ozbiqnost iznala`ewa sredstava za predvi|awevazdu{nih napada, iako su nema~ki cepelini i avioni velikogdometa po~eli da krstare centralnom Francuskom i Engleskom.Bombardovawa iz vazdu{nog prostora bila su na pragu, alikao da su saveznici bili hipnotisani. Ni{ta ozbiqnije nijera|eno u tom pravcu. Ubrzo su pale bombe na Pariz i London...

U junu 1900. godine, u ~asopisu Sen~uri , Tesla je objasnioop{ti koncept radara. Opisuju}i prakti~nu va`nost stacionar-nih talasa, ukazao je na wihovu znatno {iru primenu od be`i~-ne telegrafije. Navodio je primenu vezanu za otkrivawe polo-`aja ili kursa pokretnog predmeta na bilo kom delu Zemqine

kugle, kao {to je brod na moru, na wegovu brzinu, daqinu ilikurs plovidbe. U Elektrikal eksperimenteru za avgust 1917. go-dine opisan je prototip modernog vojnog radara. Potrebno jeposlati zrak male talasne du`ine i velike frekvencije i pre-sresti taj zrak posle odbijawa od pomornice i wime osvetlitifluoroescentni ekran (sli~no rendgenskim zracima) i time jere{eno pronala`ewe podmornica. To {to je opisano moglo jeda bude primeweno kod atmosferskog radara, dok je kod pomor-skog bilo neostvarivo zbog velikog prigu{ewa u vodi. Ali Te-slini ekstra niskofrekventni talasi prodiru kroz more i moguse koristiti u komunikacijama. Edison, okoreli wegov protiv-nik, tada je upravqao mornari~kim istra`ivawima i gotovo jeizvesno da je sve Tesline ideje odbacivao kao “sawarije“.

Vojni razvoj radara u Americi bio je usporen zbog sujete

me|u nau~nicima i rukovodstvima vidova vojske. I pored svihnapora, prvi radar u ameri~koj vojsci pojavio se 1937. godi-

mo`e zavr{iti sa tri mogu}a ishoda: prvi, slom Austrije; drugi,okupacija Engleske od Nema~ke i tre}i poraz Nema~ke.

Mnogi Amerikanci nalazili su se pod uticajem pogre{nihobave{tewa, jer su politi~ki neprijateqi {irili vesti da senarodi u Jugoslaviji mrze. Tesla je smatrao da je kraq Aleksan-dar ostvario politi~ko jedinstvo stvoriv{i sna`nu i mo}nudr`avu. Pa`qivo je pratio politi~ku situaciju u dragoj mu Jugo-slaviji, a posebno ga je pogodiloubistvo kraqa Aleksandra 1934.godine, koje su po~inili hrvatskiseparatisti povezani sa fa{i-sti~kim re`imom, ~iji je ciq bioda potstaknu sukobe me|u narodi-ma Jugoslavije.

NEMOGU]I RATOVITesla je energiju video kao

uzrok vo|ewa, ali istovremeno ikao mogu}nost prevazila`ewa su-koba – ratova. Tri su glavna izvo-ra energije za odr`avawe `ivota– gorivo, snaga vode i toplotasun~evih zraka. On je posle de-taqne analize zakqu~io da je vo-dena snaga na{ najdragoceniji iz-vor snadbevawa. S wegovim raz-vojem i usavr{avawem sistemabe`i~nog prenosa energije na makoju daqinu, qudi }e mo}i da re-{e osnovne probleme materijal-ne egzistencije. Re}i }e: “Daqina,

koja je glavna smetwa qudskog pro-gresa, potpuno }e se izbrisati iz misli, govora i delawa.^ove~anstvo }e se ujediniti, ratovi }e biti nemogu}i i mir}e vladati svetom.“

U oblasti vojne tehnologije najva`niji Teslini pronalascisu: radio, radar i prenos znakova i snage na daqinu, ~ija jeosnovna namena obezbe|ewe neborbenih aktivnosti.

Pod pokroviteqstvom Nacionalnog udru`ewa za elektri~-no osvetqewe, Nikola Tesla je prvi u Sent Luisu 1893. godineodr`ao predavawe i demonstrirao rad o visokovolta`nim po-javama visoke frekvencije.

Demonstracija je bila tako pripremqena da su na sceni bi-le dve grupe opreme – za emitovawe i prijemna grupa. Tako je ro-|en radio. Be`i~na poruka koju je emitovao petokilovatni iskre-

}i oda{iqa~, i koju je na udaqenosti od deset metara smesta pri-mala “Gajslerova cev“. Tu su prikazani osnovni principi moder-nog radija i to: antena ili vazdu{na `ica, uzemqewe, vazdu{no-zemaqsko kolo koje sadr`i indukciju i kapacitet (za pode{ava-we), setove za oda{iqawe i primawe koji su pode{eni jedan pre-ma drugome i elektronske cevne detektore. Tek posle pronalaskakristalnog detektora pove}ava se domet na velike daqine.

Su{tina rada tog ure|aja ogleda se u funkcionisawu ra-dio-predajnika i radio-prijemnika. Radio-predajnik proizvo-di, poja~ava i moduli{e elektri~ne oscilacije visokih fre-kvencija i preko antene ih zra~i u prostor u obliku elektro-magnetnih talasa. Radio-prijemnik, sastavqen od sklopova skojima se iz signala, koje u anteni indukuju modulisani elek-tromagnetni talasi, odabiraju, poja~avju i detektuju signali ko-

ji sadr`e upu}enu informaciju. Wime se elektromagnetnaenergija talasa najpre pretvara u elektri~nu, a zatim se pre-

Jedno od teledirigovanih plovila koja je Teslakonstruisao i izlo`io 1898. godine. Wime se upravqa be`i~no,putem radio-talasa 

   M   N   T ,

   V   I   /   I   I ,   1   9   9

Page 45: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 45/84

45

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

ne, u mornarici, na jednomstarom razara~u atlantskeflote.

Engleska je vodila velikubitku za usvajawe radara i do-bijena je na vreme, {to je ne-posredno uticalo na spaseweod totalnog uni{tewa prili-kom nema~kog bombardovawa.U bici za Britaniju radar jepostao jedno od osnovnihsredstava. Izra|en je dovoq-no jak ure|aj za proizvodwuimpulsa – magnetron, koji jepostao osnov svih generacijamodernih radara, po~ev{i od~etrdesetih godina.

Mo`e se zakqu~iti da supronalazak i uvo|ewe radarau naoru`awe imali strategij-ski zna~aj za zemqe koje su sebranile u Drugom svetskomratu. On je neposredno uticaona odbrambenu strategiju idoktrinu, a posredno na na-padnu strategiju i doktrinu.Dejstva iz vazduha, koja su bi-la osnov tempa napada Nema~-ke, postala su znatno mawe de-lotvorna i sa ve}im gubicima,{to je, daqe, uticalo na brzi-nu osvajawa drugih zemaqa.

Odbrana je postala otporni-ja, sa znatno ve}im u~incima uobarawu protivni~kih vazdu-hoplova, {to je, pored osta-log, uticalo na moral cele na-cije, a posebno pripadnikavazduhoplovstva i mornarice.Efekti Teslinog radara bilibi znatno ve}i i br`i da nijebio okru`en sujetnim i qubo-mornim qudima. Pravda je po-bedila kada su korektni fran-cuski nau~nici javno saop{tili da je prvi radar proizveden naosnovi Teslinih patenata.

KROZ ZEMQU I VAZDUHBe`i~ni prenos znakova i snage na daqinu fizi~kim pro-

vodnikom postao je faktor ograni~ewa kod primene elektri~neenergije, pa je Tesla razmi{qao kako da re{i taj problem. Ot-kri}e je posmatrao kao prirodnu posledicu najnovijih istra`i-vawa na poqu elektriciteta. Re{ewe je tra`io u prenosu krozzemqu ili vazduh kori{}ewem vi{e izvora i rezonancijom kojabi ih pokretala. Bio je uveren da bri{e daqinu kao faktor li-mita u prenosu i da }e uskoro komunicirati sa Marsom.

^asopis “Elektrikal rivju“ je 1891. godine objavio kratku vestda je Tesla prona{ao aparat kojim se obezbe|uje prenos ener-gije na bilo koju ta~ku Zemqe. Princip prenosa sastojao se utome da aparat proizvede visoke elektri~ne napone koji se do-se`u do razre|ene atmosfere kroz koju se slobodno prenosi

impuls do ta~ke gde se nalaziure|aj sa istom snagom koju sig-nal prosle|uje na Zemqu, gdese transformi{e i koristi.Posebno je bila va`na spozna-ja da provodivost znatno rastesa razre|eno{}u atmosfere isa pove}awem elektri~nog na-pona.

Be`i~ni prenos znakova isnage u vojnoj primeni zastu-pqeni su u gotovo u svim obli-cima borbenih dejstava. Fak-tor prostor (daqina) prestajeda bude prepreka, a u oblastiinformacija obezbe|uje se ru-kovo|ewe i komandovawe sadaqine, uz istovremeno visokopoznavawe stawa na frontu.

Pored tri navedena ot-kri}a, potrebno je naglasitida je bilo znatno vi{e onihkoja su neposredno ili po-sredno ~inila osnov sredsta-va ratne tennike i opreme. Uprole}e 1898. godine, naelektotehni~koj izlo`bi u Wu-jorku, Tesla prikazuje mogu}-nost upravqawa brodom sadaqine pomo}u elektromag-netskih talasa. Predlagao jevladi da du` obale na va`na

strate{ka i dominantna mestapostavi kontrolna postrojewasa pomorskim oficirima, kojibi navodili brodove i pod-mornice i tako {titili obalu.

Mo`emo zapaziti da jenajve}i broj patenata bio ve-zan za mornaricu, jer je to bioprostor sa koga se Amerikamogla najvi{e ugroziti, pa suza tu namenu izdvajana najve}afinansijska sredstva.

Mo`e se uo~iti da Teslini patenti nisu bili vezani zapronalazak sredstava namewenih za vatreno dejstvo – ubijawe

qudi. Me|utim, kada je uo~io da se wegovi pronalasci vezaniza radar ignori{u, a Edison sva sredstva usmerio na prona-la`ewe podmornica oslu{kivawem, svoj rad je usmerio na pro-nala`ewe naprava sa kojih mogu da uni{te brodove protivni-ka. U Tajmsu je objavqeno da je Tesla prona{ao novo sredstvo,koje je “poput Torovih gromova“ sposobno da uni{ti ~itave flo-te neprijateqevih brodova. Napravu je opisao kao projektilkoji leti kroz vazduh brzinom oko 300 miqa u sekundi, leteli-cu bez posade, motora i krila, koju pokre}e elektricitet i kojabaca eksploziv na bilo koji kraj planete.

Teslini vojni patenti bili su prvenstveno vezani za opre-mu koja se koristila za za{titu ili komandovawe. Na`alost,~esto je zbog sujete drugih nau~nika morao na sudu da dokazujekako je upravo on autor odre|enih patenata. Ali neoborive ~i-wenice i samo vreme dali su za pravo velikom nau~niku.

BEZBEDNOST NA PRVOM MESTUU patentirawu svojih pronalazaka Tesla je posebnu pa-

`wu posvetio merama bezbednosti, prvenstveno za{titiqudi i prirode.Tako je otkrio da se pri pojavi elektricite-ta od nekoliko miliona volti azot spaja sa kiseonikom idrugim elementima i nastaju tako mo}na pra`wewa od kojihse pla{io “da se atmosfera ne zapali“.

RE^ DATA ^OVE^ANSTVU“Kao Xon Raskin, i ja izjavqujem da ne}u ubiti niti po-

vrediti nijedno `ivo bi}e bez potrebe, niti uni{titi bilokoju divnu stvar, ve} }u te`iti da sa~uvam sve {to je drago-ceno i ivo i da negujem prirodnu lepotu na Zemqi.“

Eksperimentalna stanica

u Kolorado Springsu,u kojoj su izvo|eni prvi eksperimenti za be`i~ni prenos (1899–1900).

   M   N   T ,

   V   I   /   I   V ,

   9

Page 46: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 46/84

46 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

^uvari jedinstvene zaostav{tine

MUZEJ

SRPSKOG

GENIJ

Nikola Tesla, ameri~ki dr`avqaninsrpskog porekla, izumiteq i nau~nik,

`iveo je i stvarao u razdobqu kojeobuhvata dva veka. Za wegove biografeon je “nenadma{ni genije“, “~ovek izvan

svog vremena“ ili “gospodar muwa“.Tesla je ro|en 10. jula 1856. u Smiqanu

(Austrija, danas Republika Hrvatska).[kolovao se u Smiqanu, Gospi}u,

Karlovcu, Gracu i Pragu. Radio je uMariboru, Budimpe{ti, Parizu iStrazburu, pre nego {to je 1884.

nastavio da `ivi i radi u Wujorku.U apartmanu Hotela Wujorker umro je

7. januara 1943. godine.

BOGATSTVO FONDA

Zbirni fond ~ini oko 1.200 predmeta raspore|enih udeset zbirki. Najve}i broj predmeta poti~e iz zaostav{ti-ne Nikole Tesle. Prema poreklu, zaostav{tinu Nikole Te-sle ~ine predmeti koje je on li~no ili u ime svoje kompani-je kupio (kao gotov proizvod ili proizvod izra|en po na-ruxbi) ili dobio (kao po~ast ili kao poklon) i sa~uvao.

Zbirni fond Muzeja ~ini deset zbirki:

1. Zbirka predmeta iz oblasti elektrotehnike – elek-tri~ne ma{ine i aparati, elektri~ni merni instrumenti,izolatori, medicinski instrumenti.

2. Zbirka predmeta iz oblasti ma{instva – ma{ine,ure|aji i sprave za merewe brzine, du`ine, temperature,merni alati, pribor za tehni~ko crtawe.

3. Zbirka predmeta iz oblasti hemijske tehnologije –uzorci metala, posude za topqewe metala, uzorci hemij-skih supstanci.

4. Zbirka sitnih tehni~kih predmeta – raznorodnipredmeti me|u kojima se kao celina izdvajaju {tamparskikli{ei.

5. Zbirka li~nih predmeta Nikole Tesle od tekstila iko`e sadr`i Tesline odevne predmete i modne detaqe, te

etnografske predmete.

O

stvario je izume i otkri}a u oblasti elektrotehnike(energetika, tehnika visokog napona, radio-tehnika, be-`i~no upravqawe) i ma{instva. Zahvaquju}i Teslinomizumu obrtnog magnetnog poqa iz 1882, nastao je induk-cioni motor i uvedena nova tehnologija prenosa snagena daqinu, zasnovana na primeni polifaznih naizme-ni~nih struja.Teslin doprinos u oblasti tehnike struja visokog napo-

na, radio-tehnike i be`i~nog upravqawa proistekao je izizu~avawa osobina struja visokog napona i visokih fre-

kvencija. Godine 1891. Tesla je otkrio ure|aj koji }e posta-ti poznat sa nazivom Teslin oscilator . Izu~avawe strujavisoke frekvencije koje je zapo~eo 1890. ozna~ilo je isto-vremeno po~etak druge etape razvoja radija i metoda i apa-rata za be`i~ni prenos energije. Godine 1898. javno je de-monstrirao primenu radija za prenos komandi na daqinutako {to je sa udaqenosti upravqao mawim brodom pomo}uradio-talasa.

Po~etkom 20. veka Tesla ostvaruje ideju o novom meha-ni~kom principu za pogon turboma{ina. Rad tih ma{ina za-snivao se na analogiji sa radom indukcionog motora i obrt-nog magnetnog poqa.

Do{av{i u Ameriku 1884, Tesla je `iveo u Wujorku, uhotelima: Astor House, The Gerlach, The Waldorf Astoria, Hotel

St. Regis, Hotel Marguery, Hotel Pennsylvania, Governer ClintonHotel, Hotel Mc. Alpin, New Yorker Hotel. Za laboratorije i

   M

   N   T ,

   V   I   /   V ,

   3   7

Page 47: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 47/84

47

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

Zahvaquju}i Teslinom bri`qivom ~uvawu, i pored ~e-stih promena lokacija gde je `iveo i radio, i sada postojizaostav{tina, koja se nalazi u Muzeju Nikole Tesle. Nakonsmrti, wegova imovina je predata Slu`bi za ~uvawe imovine

stranaca, koja je odredila kompaniju “Menhetn skladi{te imagacin“ u Wujorku kao mesto gde }e Teslina imovina biti dodaqeg sme{tena.

PUT DO BEOGRADASava Kosanovi}, najmla|i sin Tesline sestre Marice Ko-

sanovi}, postao je u januaru 1943. godine starateq nad Tesli-nom zaostav{tinom. Kao ~lan Kraqevske vlade u izbegli{tvu,Sava Kosanovi} je u septembru 1941. stigao u SAD i bio u ~e-stim kontaktima sa Teslom. Od kada je postavqen za starateqanad Teslinom imovinom, Kosanovi} je radio na re{avawu ad-ministrativnih i finansijskih pitawa u vezi sa zaostav{ti-nom. Posle Drugog svetskog rata, 1946. postao je ambasadorFNRJ u SAD i Meksiku. Pre napu{tawa ambasadorske slu`be1950, anga`ovao je advokata i re{io sve poslove oko zaostav-{tine koja je preneta iz SAD brodom koji je u luku u Rijeci uplo-vio 30. septembra 1951. godine. Potom je zaostav{tina prene-ta u Beograd i sme{tena u prostorije Elektrotehni~kog fakul-teta, a od juna 1952. nalazi se u zgradi Muzeja.

Teslina zaostav{tina je u Muzeju otvorena, pregledana igrubo popisana u julu 1952. godine. Sava Kosanovi} je umro1956. u Beogradu. [arlota Mu`ar, wegova dugogodi{wa sarad-nica, prenela je 1957. godine iz SAD u Beograd urnu sa posmrt-nim pepelom Nikole Tesle i predala Muzeju na trajno ~uvawe.

Muzej je osnovan 5. decembra 1952. godine. Zgrada Muzejagra|ena je tokom 1927–1928. godine, kao porodi~na vila poli-ti~ara i industrijalca \or|a Gen~i}a, prema projektu zname-

nitog arhitekte Dragi{e Bra{ovana. Otvarawem stalne po-stavke 20. oktobra 1955, Muzej je otvoren za javnost.

kancelarije iznajmqivao je zajedni~ki ili odvojeni pro-stor na devet adresa u ovom gradu (89 Liberty St., 175 GrandSt., 33-35 South Fifth Ave., 46-48 East Houston St., 165 Broad-way, 1 Madison Ave., Woolworth Building, 8 W 40th St., 350 Ma-

dison Ave.) ili u blizini grada, Soreham (Shoreham) na LongAjlendu.

6. Zbirka realija sadr`i pribor za pisawe i rad,pribor za li~nu higijenu, memorijalne predmete, satove,zna~ke, pe~ate, opremu za rad, razne pribore, poku}stvo,kov~ege, ambala`u i predmete koje je dobio na poklon odpoznatih ili nepoznatih darodavaca i prijateqa.

7. Zbirka odlikovawa iz zaostav{tine Nikole Teslesadr`i ordewe, medaqe, akademski znak o po~asnom zva-wu, i diplome o odlikovawu.

8. Zbirka memorijalnih predmeta obuhvata Teslinuposmrtnu masku, posmrtni otisak Tesline desne ruke i urnusa Teslinim posmrtnim pepelom.

9. Zbirku likovne i primewene umetnosti iz zaostav-{tine Nikole Tesle ~ine slike u tehnici uqa na platnu, cr-te`i tu{em i olovkom, radovi u tehnici akvarela i tempe-re, te reqefi u metalu i sedefu.

10. Zbirka likovne i primewene umetnosti Muzeja Ni-kole Tesle obuhvata slike u tehnici uqa na platnu, skulptu-re, plakete, kovani novac.

Me|u sa~uvanim predmetima iz zaostav{tine po zna-~aju Teslinog nau~nog doprinosa izdvaja se pet predmeta:odse~ak sabirnog kabla sa Nijagare, instrument za le~ewestrujama visokih frekvencija, eliminator stati~kog elek-

triciteta, Teslina pumpa i brzinomer.

Izvod iz protokola kr{tenih Srpske pravoslavne crkve, hrama svetihapostola Petra i Pavla 

Mladala~ke uspomene iz Francuske:Tesla u vreme veoma uspe{nihstudentskih dana

Nikola Tesla sa sestri}em Savom Kosanovi}em,1942. godine, ~ovekom zaslu`nim za sada{webogatstvo muzeja u Beogradu 

   M   N   T ,

   I ,   2   A

   M   N   T ,

   V   I   /   V ,

   1

   M   N   T ,

   V   I   /   V ,

   7   2

Page 48: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 48/84

48 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

Zaostav{tina Nikole Tesle jejedinstvena celina koju ~ine arhiv-ska gra|a, muzealije i bibliote~kagra|a, koja se ~uva, obra|uje i izu-~ava u tri odgovaraju}a odeqewa uMuzeju: Arhivi, Zbirnom fondu iBiblioteci.

JEDINSTVENABIBLIOTEKA

Biblioteka je organizovana udva dela: Li~ni fond Nikole Tesle,koji ~ini bibliote~ka gra|a iz Tesli-ne zaostav{tine, i fond Muzeja,stvoren tokom godina rada ustanove.Svaki od delova sadr`i monograf-ske, serijske publikacije i klipinge.

U fondu monografskih publi-kacija iz zaostav{tine mogu se na-}i re~nici i enciklopedije, kwi-`evna dela, in`ewerski priru~ni-ci, nau~ne rasprave, separati, alii brojni proizvo|a~ki katalozi.Me|u serijskim publikacijama izzaostav{tine, ~asopisima i novi-nama, nalazi se {irok spektar sa-dr`aja, od referentnih, stru~nih,nau~nopopularnih, do zabavnih ihumoristi~kih. Sa Teslinom zao-stav{tinom iz Amerike stigao je imo`da najvredniji deo bibliote~-

kog fonda – ise~ci iz {tampe kojiomogu}avaju uvid u dru{tveni i na-

u~ni kontekst u kome je proticaoTeslin nau~ni rad.

Stalna postavka Muzeja pri-premana je od 1953. do 1955. godi-ne. Autor koncepcije stalne postav-ke bio je prvi direktor Muzejaprof. Veqko Kora}, sa izabranimsaradnicima. Posao izbora tehni~-kih eksponata za izlagawe i prate-}ih tekstova uz radne modele pove-rio je Jovanu Surutki, profesoruElektrotehni~kog fakulteta u Beo-gradu, koji je vodio i posao pripre-me projektnih zadataka u Muzeju.

Arhitektonsko re{ewe stalnepostavke delo je arh. Slobodana Va-siqevi}a Macuoke. Izuzetak je pro-storija koja je adaptirana 1957.prema re{ewu arhitekte MilanaPali{a{kog, za sme{taj urne Niko-le Tesle. Izlo`beni prostor orga-nizovan je u dva dela. Prvi deostalne postavke prati biografijuNikole Tesle. U drugom je predsta-vqen razvoj nauke o elektricitetu imagnetizmu do pojave Teslinih ot-kri}a, a izlo`eni su dokumenti iradni modeli kojima su predstavqe-na Teslina otkri}a koja je ostvariou oblastima elektrotehnike i ma-{instva.

Zorica CIVRI]Kustos Muzeja Nikola Tesla 

ARHIVA

Prema vrsti gra|e koja se ~uva u Muzeju, najzastupqenijaje arhivska gra|a (vi{e od 95 % ukupnog fonda). Arhivska gra-|a iz zaostav{tine Nikole Tesle obuhvata razdobqe od 1882.do 1943. godine, a sastoji se od 156.000 listova. Klasifiko-vana je u sedam grupa i hronolo{ki i tematski u celini pratiwegov ivot i rad u nekoliko nau~nih disciplina:

1. Li~ni dokumenti.

2. Pravni poslovi i finansije – osniva~ki dokumenti,dokumenti o finansijskom poslovawu i delatnosti Teslinihkompanija, spisi o za{titi i ugovori o kori{}ewu wegovihpatenata.

3. Prepiska – sadr`i prepisku sa oko 11.500 korespon-denata (kompanija, institucija i pojedinaca).

4. Delatnost – sadr`i 21 podgrupu: Teslini patenti; Teh-nika jake struje; Visokofrekventna tehnika; Ma{instvo – op-{ta ma{inska tehnika; Turbo ma{ine i termodinamika; Avi-jacija i vazduhoplovi; Telemehanika; Varni~ari i oscilatori;Razni materijali i postupci sa wima; Astronomija; Osvetqe-we; ^eona svetlost za lokomotive; Gromobrani; Vodoskok;Primewena fizika – optika i opti~ki instrumenti, kinemato-grafija; Mehani~ki oscilator; Matematika, fizika, prime-

wena hemija; Kalemovi, kondenzatori itd.; ^lanci; Razno.

5. Planovi i crte`i.

6. Fotomaterijal – fotografije, foto-plo~e i slajdovi.

7. Varia.

Prostorija u kojoj je izlo`ena urna sa posmrtnimpepelom Nikole Tesle (stalna postavka muzeja)

   M   N   T ,

   X   /   I   I ,   4   2

   M   N   T ,

   X   /   I   I ,   2   4

Page 49: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 49/84

49

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

Francuske. Posle izuzetno uspe{nih predavawa u Londonu iParizu, posetio je i bolesnu majku u Gospi}u, koja je tokomwegove posete i preminula. Maj~ina smrt ga je veoma pogodi-la, prolazio je kroz te{ka isku{ewa. Po{to se oporavio,

sa ujakom je posetio Zagreb, gde je odr`ao predavawe u Grad-skoj vije}nici. Posebno mu je va`an bio susret sa srpskomstudentskom omladinom. Tesla se u Budimpe{ti sastao sa de-legacijom iz Beograda, koju su ~inili profesori Velike {ko-le i predstavnici Udru`ewa in`ewera, a oni su ga pozvalida poseti Beograd. Tesla je rado prihvatio poziv, naglasiv-{i da je to najve}a radost koju je do`iveo u Evropi, jer: ”Ko-lijevka mojijeh djedova, Kraqevina Srbija... prijestonicaSrbinova, poziva me – to je odlikovawe za mene veliko i ni-{ta mi na svijetu, u `ivotu mome, ne}e biti dra`e od ovogodlikovawa. Ja sam sre}an {to sam Srbin, i tijem imenomponosi}u se do vijeka.”

Za Beograd i Beogra|ane Teslina poseta bila je nezabo-ravan doga|aj o kome su pisale sve novine. Pripreme za sve~a-

ni do~ek zapo~ele su odmah posle povratka delegacije iz Bu-dimpe{te.

U

^OVEK  KOJI  JE

OSMISLIO

2 VEK

Tesla je drhtavim glasomzahvalio za zdravicu, pri~aju}i

zanimqive doga|aje s po~etkasvoga rada. Svoje izlagawezavr{io je re~ima: ”Imamneke ideje, nadam se da }u iho`ivotvoriti, pa kad uspijem,svijet }e se tome moratipokloniti, a za mene }e to bitinajve}a sre}a, {to }e to bitidelo jednog Srbina.” Odlaze}iiz Beograda, poru~io je:”Do}i }e vreme kad }emo mo}i

da doru~kujemo u Wujorku,a ve~eramo u Beogradu.Ja to ne}u do`iveti...”

Nikola Tesla u Beogradu,1892. godine

ovoj godini obele`ava se godi{wica ro|ewa ”~oveka koji jeosvetlio planetu”. Ulaznica za ve~eru, koja se ~uva u Istorij-skom arhivu Beograda, podse}a nas na wegov dolazak u Beo-grad davne 1892. godine. Prise}awe na kratkotrajnu posetuna{em glavnom gradu ujedno je mali oma` velikom izumitequpovodom obele`avawa 150-godi{wice wegovog ro|ewa.

U sklapawu potpunijeg mozaika de{avawa za vreme wego-vog boravka u srpskoj prestonici pomogla su nam istra`ivawaBranislava Stojiqkovi}a izlo`ena u katalogu izlo`be ”Niko-la Tesla u Beogradu 1892”.

Daleke 1856. godine u Smiqanu, u Lici, Austrija (dana-{wa Republika Hrvatska), u uglednoj srpskoj porodici rodio seNikola Tesla. Taj ”mladi srpski genije” iz malog Smiqana, pre-ko Pariza i Londona, vinuo se u ve~nost.

[kolovao se u rodnom Smiqanu, Gospi}u, Karlovcu, Gra-cu i Pragu. Prvo zaposlewe dobio je u Mariboru, zatim u Bu-dimpe{ti, Parizu i Strazburu. Godine 1884. Tesla je oti{aoiz Evrope u Ameriku. Iako je u Ameriku do{ao s ~etiri centau xepu, i dve godine fizi~ki radio da bi pre`iveo, uspeo jeda na|e finansijere za svoj izum. Oni su mu omogu}ili da iz-

vede konstrukciju svog originalnog motora na naizmeni~nustruju. Tako se i ostvario de~ji san; san o Americi u kojoj }eukrotiti Nijagarine vodopade. Godine 1895. po~eo je da radiprvi agregat na hidrocentrali na Nijagarinim vodopadimapo wegovom sistemu, a naredne godine zavr{ena je cela hi-drocentrala i proradio prvi dalekovod do Bafala. Sve {toje kasnije usledilo ve} je istorija, ali prema wemu ona nijebila najpravednija. De{ava se da po inerciji neki wegov us-peh pripisuju Markoniju ili Edisonu, ali stru~waci znaju koje Nikola Tesla.

Svetsku slavu i nau~ni ugled Nikoli Tesli doneli su ot-kri}e obrtnog magnetskog poqa i wegova primena na novommodelu elektri~nih ma{ina polifaznih naizmeni~nih struja.Zbog postignutih nau~nih rezultata u oblasti struja visokog

napona i visokih frekvencija pozvan je u Evropu da svoje na-u~ne rezultate predstavi nau~nicima Velike Britanije i

Page 50: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 50/84

50 1. jul 2006.

SAMO SRBIN I NI[TA VI[EUve~e, 1. juna, @elezni~ka stanica u Beogradu bila je oki-

}ena zelenilom, zastavama i grbovima mnogobrojnih udru`e-wa. Okupilo se mno{tvo Beogra|ana koji su ~ekali dolazakdragog gosta. Bili su tu predsednik beogradske op{tine Milo-van Marinkovi}, profesori Velike {kole i drugih prosvetnihzavoda, ~asnici suda, in`eweri, veliko{kolska i ostala beo-gradska omladina. Akademsko peva~ko dru{tvo ”Obili}” uve-li~alo je do~ek.

Onda{we novine ovako su opisale Teslu: ”G. Tesla je lep,crnomawast ~ovek, malih tankih brkova, visoka i lepa stasa,vedra ~ela izgleda mla|i no {to je; pri tome je vrlo prijatan isimpati~an, a wegov blag osmeh privla~i ~oveka da mu odma po-kloni svoje simpatije.”

Drugi dan svog boravka u Beogradu Tesla je u pratwi AndreNikoli}a, ministra za prosvetu i crkvene poslove, oti{ao u

dvor (danas zgrada Skup{tine grada Beograda) na audijencijukod mladog kraqa Aleksandra I Obrenovi}a. Ukazom kraqev-

S T O P E D E S E T G O D I N A O D

skih namesnika Tesla je odlikovan ordenom Sv. Save II stepena.U Veliku {kolu (danas zgrada rektorata Beogradskog uni-

verziteta) stigao je poslepodne, i tu su ga srda~no do~ekalirektor i profesorski kolegijum. Posetio je Narodni muzej,

koji se nalazio u istoj zgradi, te pojedine kabinete. U ~etirisata poslepodne, u sali Velike {kole, odu{evqeno su ga po-

Page 51: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 51/84

51

R O \ E W A N I K O L E T E S L E

voqstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ni{tavi{e. De{ava se, gospodo, da ~ovek, udaqen od svoje otaxbi-ne, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smetne s umasvoje ime, svoju narodnost i svoju otaxbinu. Ali toga, gospodo,kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i ne}e i ne mo`e bi-ti. Ako se i ne nalazim me|u vama, da kao i vi {to vi{e pri-vredim na oltaru srpske misli, ja radim drugi posao, na dru-gi na~in proslavqam ime srpsko, i na drugi na~in radim itrudim se, da koliko mogu i ja {to korisno privredim svomenarodu i svojoj miloj bra}i. ...Bra}o i drugovi! Hvala vam natolikoj pa`wi i odlikovawu. U vama gledam ja mlado Srpstvo,

koje ima da radi na op{tem zadatku sviju Srba. Vi ste budu}-nost Srpstva. Ja sam – kao {to vidite i ~ujete – ostao Srbin

zdravili studenti, uzvikuju}i: @iveo, iveo i dobro nam do-{ao! Tesla je bio dirnut do~ekom i ~itav minut nije mogao pro-govoriti ni re~, a zatim se, sa mnogo emocija, obratio stu-dentima ”...Svoju radost, koju ovoga trenutka ose}am, ne umem

da vam iska`em, ali se radujem {to mogu ovom prilikom dapred vama, mila bra}o, izrazim svagda svoje najmilije zado-

Page 52: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 52/84

........

Razume}e listak sve`i Svaku `ilu svojeg stabla,Spaja}e nas elektrika (Elektrika na{ih srca)I bez `ice i bez stabla.

Zmaj je od uzbu|ewa jedva pro~itao pesmu do kraja, dok jeTesla ustao i veoma potresen, sa suznim o~ima, poqubio pe-snika u ruku. Mnogi od gostiju zaplakali su gledaju}i taj dirqi-vi prizor, a jedan novinar je zabele`io: ”Nikad ne vi|eh ple-menitijih suza u oku ~ove~ijem.”

Tesla je drhtavim glasom zahvalio za zdravicu, pri~aju}izanimqive doga|aje s po~etka svoga rada. Svoje izlagawe zavr-{io je re~ima: ”Imam neke ideje, nadam se da }u ih o`ivotvori-ti, pa kad uspijem, svijet }e se tome morati pokloniti, a za mene

}e to biti najve}a sre}a, {to }e to biti delo jednog Srbina.”Nikola Tesla je otputovao iz Beograda 3. juna, brzim vo-

zom za Budimpe{tu. Iako je bilo rano jutro, veliki broj Beo-gra|ana do{ao je da ga isprati i da mu po`eli sre}an put.

Tesla je na rastanku obe}ao da }e ”dogodine opet posjetitisrpsku prijestonicu i da }e tom prilikom dr`ati javna predava-wa o elektricitetu”, ali vi{e nikada nije posetio Beograd.

Utisci koje je Tesla poneo izBeograda veoma su mu se urezali u se-}awe. Bio je odu{evqen posetom i,prilikom odlaska za Pariz izjavio jenovinarima: ”^asovi {to sam ih me|uwima proveo u Beogradu, to su zaistanajlep{i ~asovi moga `ivota...”

Jovanka VESELINOVI]Istorijski arhiv Beograda

52 1. jul 2006.

S T O P E D E S E T G O D I N A O D R O \ E W A N I K O L E T E S L E

i preko mora, gde se is-pitivawima bavim. To is-to treba da budete i vi, ida svojim znawem i radompodi`ete slavu Srpstva usvijetu.” Teslin govor stu-denti su ~esto prekidaliuzvicima @iveo Tesla !

Tog popodneva na Ka-lemegdanu je prire|enkoncert u Teslinu ~ast.Pored vojne muzike Du-navske pukovnije, kojom jedirigovao Davorin Jenko,nastupao je i hor Akadem-skog dru{tva ”Obili}”.Horom je dirigovao JosifMarinkovi}, a izvo|enasu dela Mokrawca, Josi-fa Marinkovi}a i Davo-rina Jenka. Posle kon-certa Tesla je pro{etaoKalemegdanom pozdra-vqen od mnogobrojnih Be-ogra|ana koji su do{li daga vide.

NAJLEP[I^ASOVI

MOGA @IVOTAUlaznica za ve~eru u ~ast Nikole Tesle poziva na ”dru-

`evni sastanak i zajedni~ku ve~eru, koja }e biti danas u 9sati u ve~e u ba{ti Vajfertove pivare, a u po~ast dragog namgosta g. Nikole Tesle, slavnog elektrotehni~ara i nau~ewakasrpskog”. Na ulaznici stoji i napomena da je ve~era o svomtro{ku i to ”po karti”. Na ovom velikom banketu okupilo sevi{e od stotinu zvanica. Me|u wima bilo je ministara, pro-fesora, predstavnika raznih udru`ewa, uglednih gra|ana.Odr`ane su zdravice u ~ast velikog gosta. Pored drugih go-vornika, Teslu je pozdravio pesmom dobrodo{lice na{ pe-snik Jovan Jovanovi} Zmaj. Duboko dirnut, Zmaj je prvi put u`ivotu pro~itao sopstvene stihove.

Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku u Beograd 

Ne znam {ta je, je l’ su{tina,Il’ to ~ini samo miso’, – ^im smo ~uli: dolazi{ nam,Odmah si nas elektris’o.......Stoji stablo, stoji Srpstvo,Majka svakom listu – sinu; Najsve`iji list mu trepnu,Pa odlete u daqinu.........Beograd je danas sretan Rukuju} se srpskom dikomI otkriva srce svoje Pred Srbinom, velebnikom.

Urednik priloga Branko KOPUNOVI],saradnik Mira [VEDI]

lektor Mila BARJAKTAREVI],likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI,

korektura Sla|ana GRBA,fotografije iz arhiva Muzeja Nikola Tesla 

(po katalo{koj numerizaciji)

Zgrada Muzeja Nikole Tesle, Krunska 51, Beograd 

   M   N   T ,

   X   /   I   I ,   2   2

Page 53: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 53/84

53

Kobne ve~eri petorica vojnika iz sa-stava stra`e koji nisu bili na du`nosti,me|u kojima i vojnik Petkovi}, oko 20,30~asova do{li su na stra`arsko mesto –osmatra~nicu u izdvojenom objektu ”Lesko-vik” i sa vojnikom koji je bio na stra`i gle-dali {ta se de{ava u selu i slu{ali muzi-ku koja je odatle dopirala. Kako se navodiu saop{tewu Ministarstva odbrane, me|uvojnicima na osmatra~nici nije bilo sva-|e niti konzumirawa alkohola i droge. Je-

dan od vojnika je povukao obara~ pu{ke, ko-ju je vojnik {to je bio na du`nosti stra`a-ra odlo`io pored sebe, i tom prilikom po-godio Petkovi}a u natkolenicu, u predeludesne butine.

Petkovi} je odmah prevezen u zdrav-stveni centar Aleksinac, na odeqewe hi-rurgije, gde je i pored poku{aja reanima-cije, oko 21,15 ~asova konstatovana sm-rt. Vojnik Petkovi} ro|en je 25. septem-bra 1982. godine u Aleksincu, a na od-slu`ewu vojnog roka je od 1. marta 2006.godine.

Ministar odbrane Zoran Stankovi}

i zastupnik na~elnika General{taba Voj-ske Srbije general-major Zdravko Pono{posetili su 18. juna aleksina~ku kasarnu”Deligrad” i izdvojeni objekat ”Leskovik”,gde je smrtno stradao vojnik Petkovi}.

Ministar Stankovi} i general Po-no{ posetili su porodicu nastradalogvojnika i izjavili sau~e{}e. Ministar jenajavio da }e komisija koju je formiraozastupnik na~elnika General{tab, ispi-tati sve okolnosti i utvrditi konkretnuodgovornost vojne organizacije.

Istragu o tom tragi~nom doga|aju vo-di istra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u

Milan Nikoli}. Obdukcijom je potvr|enoda je, kako se nezvani~no saznaje, Petko-vi} iskrvario na putu do bolnice, po{toje metkom pogo|en u arteriju na nozi.

Zbog smrtnog rawavawa Ivana Pet-kovi}a u pritvoru su stra`ar N. A. iz Ni-{ke Bawe, koji je na osmatra~nici odlo-`io pu{ku pored sebe. Pritvor do 30 da-na odre|en je i vojniku S. J. iz Mal~e kodNi{a, koji je povukao obara~ pu{ke i jed-nim hicem pogodio Petkovi}a. Obojica suosumwi~eni za krivi~no delo ”povredeposebne vojne slu`be”.

Nezvani~no se saznaje da je istra-

gom utvr|eno da se S. J. igrao pu{kom inaizmeni~no stavqao i vadio okvir sa

PRONA\ENOBE@IVOTNO

TELO VOJNIKAVojnik Marko Dejovi} prona|enje 25. juna u 06,45 sati, obe{eno vojni~ki kai{ u objektu za sme-{taj vojnika u vaqevskoj kasarni

Vojnik Dejovi} bio je na du`nosti de-`urnog i oko 05,00 ispratio je pripad-nike jedinice na zadatak. Pretpostavqase da je samoubistvo ve{awem izvr{ioizme|u 05,00 i 06,45 sati.

Telo je prona{ao zamenik komandan-ta jedinice i odmah je obave{ten istra-`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu, ko-ji je ovlastio op{tinskog istra`nog sudi-ju u Vaqevu da iza|e na lice mesta sa eki-pom SUP-a Vaqevo i izvr{i uvi|aj. Is-traga je u toku.

Vojnik Marko Rajka Dejovi} ro|en je14. maja 1984. godine u U`icu, a u Voj-sci se nalazio od 3. marta 2006. godi-ne. Pre dolaska u Vojsku, vojnik Dejovi}je u vi{e navrata krivi~no gowen i osu-|ivan, a tokom slu`ewa vojnog roka bioje pozivan na su|ewa i o~ekivao ga jesudski proces pred Tre}im op{tinskimsudom u Beogradu.

U toku boravka u Vojsci Marko Dejo-vi} je imao primerno pona{awe. Sagle-davaju}i wegovu li~nost i pona{awe, aimaju}i u vidu zakonske odredbe o slu`e-wu vojnog roka, na osnovu procene nadle-`nog stare{ine i stru~waka, vojniku De-jovi}u nisu poveravani zadaci sa pove-}anim rizikom i bio je pod posebnom pa-`wom stare{ina i psihologa.

Ministarstvo odbrane ve} du`evreme ula`e znatne napore da predupre-di pojavu vanrednih doga|aja, posebno uradu sa sli~nom kategorijom vojnika. Sa-mo u Garnizonu Vaqevo, od ukupno 86 voj-

nika primqenih u martu 2006. godine (ge-neracija kojoj je pripadao i preminuliDejovi}), 21 vojnik je prekr{ajno ili kri-vi~no gowen, osam ima razli~ite du{ev-ne poreme}aje, a 13 vojnika, po sopstve-nim izjavama, imalo je kontakt sa narko-ticima.

Ministarstvu odbrane poznati sunavedeni podaci, ali je du`no da sprovo-di propise i da prima i tu kategoriju voj-nih obveznika na slu`ewe vojnog roka.

 HRONIKA

SMRT NASTRA@ARSKOM MESTU

mecima iz we, a potom je repetirao, iz-vadio okvir sa municijom i, smatraju}ida je pu{ka prazna, izvr{io probno opa-qewe. Metak je pogodio sada pokojnogPetkovi}a. Jedan od vojnika najpre je po-ku{ao rukom da zaustavi krv koja je {i-kqala iz prekinute arterije, a potom suisto poku{ali i ostali vojnici uz pomo}kai{a.

Ono {to roditeqi pokojnog vojnika`ele da znaju jeste da li je pomo} stigla

na vreme i da li bi wihov sin ostao `ivda mu je na licu mesta pru`ena potrebnapomo}. Kako se nezvani~no saznaje, voj-nici su odmah o nesre}i obavestili nad-re|ene i sanitetsko vozilo je stiglo veo-ma brzo.

Zbog pogibije Ivana Petkovi}a is-tra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u od-redio je pritvor i vodniku V. G. (23), ko-mandiru stra`e, koji se tereti za kri-vi~no delo ”povreda posebne vojne slu-`be”.

SAMOUBISTVOIZ PI[TOQA

Za vreme obavqawa du`nostipomo}nika de`urnog u Kasar-ni ”Prvi pe{adijski puk ” u

Vrawu, 13. juna u 10,45 ~aso-va vodnik prve klase TomicaStankovi} poku{ao je samou-

bistvo iz pi{toqaVodnik Stankovi} preba~en je u

Dom zdravqa Vrawe, gde mu je ukazana

prva pomo}, a zatim u Vojnu bolnicu uNi{u, gde je od posledica rawavawapreminuo posle dva dana.

Uvi|aj na licu mesta izvr{ili suistra`ni sudija Op{tinskog suda uVrawu i organi Vojne policije. Za-stupnik na~elnika General{taba Voj-ske Srbije formirao je komisiju koja}e ispitati okolnosti tog tragi~nogdoga|aja.

Vodnik Tomica Stankovi} ro|enje 14. oktobra 1979. godine u Surdu-lici, a na slu`bi u Vojsci je od 28. av-gusta 1999. godine. Neo`ewen je i i-

veo je u Vrawu.

Vojnik Ivan Petkovi} iz 203. me{ovite artiqerijske brigade uAleksincu preminuo je 17. juna oko 21,15 ~asova u Zdravstvenom

centru u Aleksincu od posledica rawavawaiz automatske pu{ke

Page 54: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 54/84

1. jul 2006.54

KAPETAN PRVE KLASE DR RADOVAN KARKALI]

NA PREKRETNICINajmla|i doktor

vojnotehni~kih nauka,Na~elnik odeqewa

za ispitivawe ABHOi li~nih intendantskih

materijalnih sredstava,sa `enom i sinom `ivi

u dvokrevetnoj sobidepandansa vojnog

sama~kog hotela odsamo devet kvadrata

Navikli smo da pri~u o najboqima zapo~nemo podacima koji dokazuju da su jo{od prvog razreda osnovne {kole bili retko nadareni, talentovani i ambici-ozni. ^esto je to i zaista tako. Ali kapetan prve klase dr Radovan Karkali},vode}i istra`iva~ u Tehni~kom opitnom centru, ne svedo~i o tome. U osnovnoj{koli u Zemunu nije se isticao ni znawem, ni preteranom eqom da bude me|unajboqima. Samo zbog roditeqa, radnika koji su sedamdesetih godina pro{log

veka, trbuhom za kruhom, ali i `ele}i da sinu omogu}e daqe {kolovawe, iz Vi{e-grada do{li bli`e Beogradu, nije se previ{e opu{tao, pa su ocene nekako zadr`a-vane oko ~etvorki. Bilo je, naravno, i petica, posebno oko polugodi{ta i pred krajgodine. Kampawac.

Sli~ne, kampawske, navike Karkali} je zadr`ao i u Vojnoj gimaziji, gde su na-stavnici, ipak, imali poseban dar da na pravi na~in (pr)ocene talentovane. Tu je iotkriven wegov dar za hemiju, pa su odli~ne ocene po~ele da se mno`e. Odavno sezna da oni koji Vojnu gimnaziju zavr{e s odli~nim ili vrlo dobrim uspehom, u Vojnojakademiji nemaju previ{e razloga za brigu. Tek malo vi{e vremena provedenog uzkwigu i nesebi~no zalagawe tokom prakti~ne nastave, dovoqni su za prose~ne re-zultate. Sve preko toga obe}ava prvorazredni uspeh.

AMBICIOZNI KOMANDIR VODARadovan Karkali} je bio me|u vrednijim studentima, posebno u drugom delu

studija, na smeru atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane. Tek tu, u Kru{evcu, pokazaoje sve svoje vrednosti. U najboqoj i najopremqenijoj hemijskoj laboratoriji na Bal-kanu ose}ao se kao riba u vodi. Sve ga je zanimalo, sve vi{e je ~itao, sve ozbiqni-

je pitao. Profesori su ubrzo uvideli da je Karkali}u potrebno posvetiti mnogovi{e pa`we, jer wegov talenat za otkrivawe mnogobrojnih tajni u hemijskoj nauci

   D   R   U   [   T

   V   O

Page 55: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 55/84

je ~ovek sre}an i onda kad “nadrugoj strani” nema ~ime da sepohvali. Kapetan Karkali} nasuverava da je upravo on jedanod tih retkih sre}nika koji vo-le svoj posao i koji na svomradnom mestu izgaraju do kraj-wih granica.

NAJMLA\IDOKTOR NAUKA

Pet godina kasnije, naj-mla|i je doktor vojnotehni~kihnauka. Sa svega 33 godine vo-de}i je istra`iva~ u Odseku zaispitivawe sredstava atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane.Poseduje zvawe istra`iva~ sa-radnik u oblasti hemijske teh-nologije i za{titnih sredsta-va. U~estvuje u zavr{nim, veri-

fikacionim i homologacionimispitivawima sredstava ABHOi druge za{titne opreme doma-}e proizvodwe i sa stranih tr-`i{ta. Ispituje osobine raz-li~itih materijala od kojih seta sredstva izra|uju, ~ini na-pore za unapre|ivawe wihovogkvaliteta i neumorno pi{e.Vremena ima sve mawe, a zah-tevi za anga`ovawem su sve ve-}i. Broj wegovih nau~nih rado-va objavqenih u na{im i ino-stranim stru~nim ~asopisima

sve vi{e raste. U wima, s mnogoautoriteta i dokazanog znawa, dr Karkali} kao autor, ili koa-utor, obja{wava i dokazuje kvalitet na{ih za{titnih sredsta-va, pi{e o na~elima za{tite ekolo{ke sredine, nau~nu i stru~-nu javnost obave{tava o svojim istra`iva~kim projektima, neu-morno brani ugled Vojske i wenih istra`iva~a i nau~nika…

Kapetan dr Radovan Karkali} je Vojsci ve} dosta dao, ma-da napomiwe da se od wega, s pravom, tek o~ekuje maksimum.Qudi poput wega kao da ne `ele da zastanu, da ocene pre|eniput i procene snage za nove izazove. Kao da se pla{e onoga{to ih o~ekuje. Amo`da, jednostavno, nemaju vremena za anali-ze i pravovremeno podvla~ewe crte.

– Upravo radim na nekoliko projekata, programa razvojai studija, pre svega iz oblasti verifikacionih ispitivawa na-

oru`awa i vojne opreme. Ta istra`ivawa potvr|uju veoma vi-sok kvalitet na{ih za{titnih sredstava, u mnogim slu~ajevimaznatno vi{i od onog koji imaju sli~na sredstva inostranih ar-mija, {to nas ohrabruje da nastavimo u istom smeru. Pored to-ga, obavqam i du`nost sekretara Nau~nog ve}a Tehni~ko opit-nog centra, a uskoro treba da dobijem i zvawe nau~nog sarad-nika i docenta. Nauka je put kojim sam krenuo i na kome se ose-}am najboqe. Mnogo boqe nego kao komandir, ili nastavnik,{to su tako|e zanimawa koja su u domenu mog interesovawa.Samo, ko zna da li bih i tu bio toliko uspe{an? – pita se drKarkali} dok sedimo u wegovoj sobici u depandansu sama~kogVojnog hotela na Zvezdari.

U prostoriji “velikoj” svega devet kvadrata, pored fri`i-dera, trpezarijskog stola i stolica, {poreta, kreveta, televi-

zora, garderobnog ormara i ra~unara, mesta ima za samo jed-nu osobu. A kapetan Karkali} ve} vi{e od dve godine nije sam.

55

nije bio za zanemarivawe. Uztakve studente, s vremena navreme, probude se i profeso-ri, pa je, uz wihovu pomo}, Kar-kali} imao sve vi{e odgovora,a sve mawe pitawa.

Najzad, posle zavr{etkaVojne akademije i sticawa prve

oficirske zvezdice, ni za pot-poru~nika Radovana Karkali-}a ni za wegove profesore uKru{evcu nije bilo dileme.Ponudu da ostane u Centru zaABHO prihvatio je oberu~ke.Du`nost komandira voda i na-~elnika klase, ipak, nije gaosvojila. Ose}ao je da mo`e ivi{e i boqe nego do tada. Sve~e{}e je bio u laboratoriji,sve vi{e je ~itao uskostru~nuliteraturu iz oblasti hemij-skih tehnologija, sve vi{e je

pisao. Svoje nemalo znawe ra-do je prenosio novim generaci-jama studenata Vojne akademi-je, tek koju godinu mla|im od se-be, sti~u}i tako samouverenostpotrebnu za ispuwavawe sveve}ih ambicija. Li~nim prime-rom i zanimawem za brojne ne-voqe i brige budu}ih “abehaja-ca”, istovremeno je zadobio iwihovo poverewe, neophodnoza ostvarivawe boqih rezulta-ta u nastavnom procesu. Wego-vo zalagawe i napori ulo`eni

u {to boqi uspeh klase koju je vo-dio nisu ostali nezapa`eni. Upravo to mu je omogu}ilo da do-bije saglasnost pretpostavqenih za nastavak {kolovawa naposlediplomskim studijama.

Za one koji se posvete hemiji, Kru{evac je “obe}ana ze-mqa”, izabrani grad. Nedostaju samo fakulteti. U mnogobroj-nim hemijskim fabrikama mogu}e je neograni~eno sticaweprakti~nog znawa i dokazivawe u praksi, ali za budu}e nau~ni-ke univerzitetski centri ostaju destinacija bez koje nema pro-fesionalnog napretka. Zato je Karkali} morao nazad, u Beo-grad, kad-tad.

Prekomande su deo oficirskog poziva. Deo koji se pod-razumeva, ali ~esto i ne `eli. Karkali} je svoju jedva do~e-kao. [ansa se ukazala u maju 1999. godine, kada prelazi u

Tehni~ki opitni centar, gde wegove sposobnosti, znawe, ambi-cije i nau~na radoznalost, bez koje u poslu istra`iva~a i ne-ma pravog uspeha, dolaze do sve ve}eg izraza. Uskoro, u maju2001. godine, na Institutu za hemiju Prirodno-matemati~kogfakulteta u Kragujevcu, brani magistarsku tezu “Kinetika imehanizam supstitucionih reakcija kompleksa paladijuma II sasumpor donornim nukleofilima” i tako sti~e zvawe magistrahemijskih nauka, {to mu omogu}ava jo{ br`i i sna`niji korakna trnovitom putu istra`iva~a i nau~nika u Tehni~kom opit-nom centru.

Svako breme ima svoje vreme, odavno su rekli na{i stari,mudri qudi, svakako misle}i na to da je najlep{e u~iti u |a~kodoba, voleti dok si mlad i baviti se poslom koji ti donosi naj-vi{e radosti onda kada do|e vreme profesionalnog dokaziva-

wa. Retka je sre}a raditi ono {to se voli. Tada nema granicekoja se ne mo`e pre}i, nema vrha koji se ne mo`e dosegnuti. Tad

REFERENCE ZA PONOS

Doktorsku disertaciju ”Optimizacija tankoslojnihsorpcionih ugqeni~nih materijala ugra|enih u sredstvaABHO u funkciji za{titnih karakteristika i fiziolo{kepodobnosti” kapetan Karkali} je odbranio 19. maja2006. godine na Vojnoj akademiji. Time je stekao zvawe

doktora vojnotehni~kih nauka, smer hemijska tehnologija.U me|uvremenu je zavr{io osnovni kurs u Institutu za nu-klearne nauke ”Vin~a”, vezan za rukovawe zatvorenim iz-vorima jonizuju}ih zra~ewa i tranzicioni kurs za prove-ru sistema menaxmenta kvalitetom ISO 9001.

Dr Radovan Karkali} je stalni ~lan Komisije zausvajawe standarda odbrane za usagla{avawe propisa okvalitetu proizvoda u Sektoru za materijalne resusrseUprave za odbrambene tehnologije. Autor je, ili koautor,85 stru~nih radova nacionalnog i me|unarodnog zna~aja.Trenutni koeficijent nau~no-stru~ne kompetentnosti iz-nosi 53,52. Posledwa slu`bena ocena mu je odli~na, vi-{e puta je nagra|ivan i pohvaqivan.

Page 56: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 56/84

U POSETI

1. jul 2006.56

O`enio se Milenom, pre devet meseci je dobio i sina Aleksu.Ste{wen u sobici u kojoj vi{e nema slobodnog prostora, s be-

bom u naru~ju, uverava nas da je navikao na teskobu u sobi, alida nikako ne mo`e da razume teskobu u du{i. Teskobu koju nekiqudi ne umeju, a neki i ne ele da sakriju.

– Sobica do ove, u kojoj ivim tri godine, dugo je ve} pra-zna. Iste je veli~ine kao ova. Nekoliko puta sam molio uprav-nika hotela da mi dozvoli privremeno “pro{irewe”, ali nijebilo razumevawa. Ni kad mi se rodio sin, nije promenio stav.Birokratija je ja~a i od logike i od zdravog razuma. Molio samga ranije da mi dozvoli da zamenim sada{wu sobu za drugu, sa-mo tri kvadrata ve}u. Ipak, o`enio sam se, dobio sam sina,uve}ala mi se porodica. Nije hteo ni da ~uje. Sobu je dobilaneka `ena, samica. Ponekad pomislim da je u meni “gre{ka”,da mo`da ima razloga {to ni tako jednostavan problem ne mo-gu da re{im. Iako, u principu, imam dovoqno vere u sopstvene

snage, u tim, retkim, trenucima nesigurnosti posumwam u ciqe-ve kojima stremim, u neke moralne vrednosti. Ne mogu da na-|em ba{ nijedan razlog kojim bih objasnio takvo podmetaweklipova u to~kove. Takvo nerazumevawe. Tada mi veru vra}ajusupruga i sin. Dovoqno mi je da ih pogledam, pa da shvatim danema prepreke koju ne mogu da savladam. Samo, vreme prolazi.Govorili su mi da budem strpqiv, da doktoriram, da }u dobitislu`beni stan, da su vrhunski stru~waci potrebni Vojsci, da}e se situacija promeniti, da predstoji reforma Vojske, utvr-|ivawe kriterijuma… Sada sam prvi u rangu kapetana prveklase, govorim tri strana jezika, engleski, italijanski i ru-ski, priznati sam stru~wak i van vojske, s nau~no verifikova-nim radovima… A zaboravqen sam u dvokrevetnoj sobici voj-nog sama~kog hotela, sa `enom i sinom ostavqen na milost i

nemilost birokratiji…

KAKO NAGRADITI NAJBOQE?Ne mo`emo a da se ne zapitamo kako }e primer kapetana

Karkali}a, perspektivnog i mladog oficira, delovati na de-~ake u Vojnoj gimnaziji, ili na wihove, ne{to starije, drugoveu Vojnoj akademiji. Doktor hemije, budu}i docent sa samo 33godine `ivota, od svojih primawa ne mo`e da izdvoji sredst-va za pla}awe podstanarske kirije, mnogo mu je i tih pet hi-qada i {est stotina dinara, koje svakog meseca izdvaja zasobicu od devet kvadrata. Sve ono o ~emu mladi qudi danasozbiqno razmi{qaju, tra`e}i na~ine za ostvarivawe svojih`eqa, pripadnici Vojske, pa i weni vrhunski stru~waci, samosawaju.

Vojska je ve} predugo u situaciji da zbog socijalnog statusagubi najboqe qude. Pravog na~ina za nagra|ivawe najboqih inajstru~nijih u organizaciji u kojoj plata, uglavnom, zavisi od~ina i formacijske du`nosti, zapravo, i nema. Uporno nagra-|ivawe i stimulisawe pohvalama, diplomama, “nagradnim od-sustvom”, pa i odlikovawima, degradira ne samo institucijunagrade ve} ~esto i onoga ko nagradu dobija.

Budimo iskreni: vrhunske sru~wake treba platiti, ili }e-mo ostati bez wih u najnezgodnijem trenutku. Onda kad su namnajpotrebniji! Bogate firme to veoma dobro znaju. Zato vr{a~-ki “Hemofarm” gradi stanove za svoje radnike, a pan~eva~ka“Petrohemija” visokim primawima zadr`ava svoje stru~wake.O privatnim i inostranim firmama, koje vape za vrhunskim iskupim stru~wacima, ne treba ni govoriti.

Du{an GLI[I]Snimio Goran STANKOVI]

U novosadskom garnizonu blizu800 vojnih besku}nika sa nestrpqewemo~ekuje nastavak gradwe stanova unasequ Jugovi}evo. Do kraja godinetrebalo bi da budu zavr{ene bar dvezgrade od 12 zapo~etih.

Nastavak stambene izgradwe u nasequJugovi}evo u Novom Sadu

I

[TEDQIVISTANOVI

zgradwa “1.000 stanova za mlade”, koje je tada{wa Repu-bli~ka direkcija za obnovu zapo~ela krajem 1999. godinena parcelama vojnog zemqi{ta, neposredno uz novosadskukasarnu Jugovi}evo , obustavqena je 2001. godine i od ta-

da se do danas na gradili{tu, uglavnom, nije ni{ta radilo. Na-protiv, gradili{te i zapo~eti objekti zarasli su u korov, nepo-

znati po~initeqi su sa objekata u ve} poodmakloj fazi izgradweposkidali prozore, vrata, instalacije, a u deo nedovr{enih sta-nova (bez struje, vode, grejawa, kanalizacije i ostalih osnovnihuslova za iole normalan `ivot) bespravno se uselilo dvadese-tak ratnih vojnih invalida sa svojim porodicama.

Sa Republi~kom gra|evinskom direkcijom vo|eno je vi{erazgovora u `eqi da se pokrene nastavak izgradwe stambenihobjekata. Ministarstvo odbrane je ugovorna strana za 12,9 od-sto stanova i za wih je poodavno ispunilo sve svoje obaveze pre-ma Direkciji.

Kako je nedavno saop{tio zamenik direktora Gra|evinskedirekcije Srbije Dejan Vasovi}, u toku je izrada izmewenog, no-vog projekta za navedene stambene jedinice, po kome }e se u dva-naest ve} zapo~etih zgrada posebno {tedeti energija. Naseqe je

zbog toga ve} dobilo i novi naziv – Sun~ana strana .Osnovna ideja projekta je da se prika`e kako se za isti no-

vac mogu izgraditi zgrade daleko boqeg kvaliteta od onih kojese prave u na{im gradovima, a to zna~i da }e se praviti jeftinistanovi sa malim utro{kom energije.

Svaka zgrada }e koristiti solarnu energiju, a planira seda se, uz upotrebu posebnih pumpi, iskoristi i toplota podzem-nih voda.

Direkcija je anga`ovala deset timova arhitekata koji trebada urade arhitektonska re{ewa za naseqe Sun~ana strana , u ko-joj }e trospratnice sa potkrovqem imati po dva ulaza i u svakojod wih po 14 stanova kvadrature 40 do 80 kvadratnih metara.

Po~etak gradwe o~ekuje se ve} na jesen ove godine, a akosve bude po planu, do kraja godine bi}e zavr{ene bar prve dve

zgrade, koje su ve} i sada u poodmakloj fazi gradwe.B. M. POPADI]

Page 57: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 57/84

57

” ODBRANA”  Bra}e J u g ovi}a 19

11000 Beog rade-mail: odbr ana@beot el.y u

PENZIJA – PRIVILEGIJAILI KAZNA

Jedan od na~ina koji izgleda vodi boqitku na{e vojske je-ste i najnovije sastavqawe tzv. kadrovskih listi. Ima tu, dodu-{e, jo{ “{upqina”, kojih su, kako ~ujem, svesni i oni koji su ihsastavqali, ali u svakom slu~aju ovo je dobar poku{aj za daqirad, s tim {to uo~ene nedostatke treba ispravqati u hodu do

dugoro~nijih re{ewa.Iz do sada dobijenih informacija od pretpostavqenih

komandi izgleda da je za sada zauzet stav da }e jedan od na~inabrojnog smawewa profesionalnog vojnog kadra (u ovom slu~ajumislim pre svega na podoficire), biti i mogu}nost prevreme-nog penzionisawa odre|enih lica, po~ev{i od posledweg napomenutoj listi. Zna~i oni koji imaju 30 i vi{e godina penzij-skog sta`a, s tim da nemaju zavr{enu vojnu {kolu, sa slabijimslu`benim ocenama itd.

Imaju}i u vidu interese vojne organizacije – to je razu-mqivo, ali da li je i pravedno prema ostalim licima koja mo-`da sama imaju equ za prestankom slu`be?

O ~emu je, zapravo, re~? Najpre bi bilo potrebno zapita-

ti se da li taj odlazak u penziju treba shvatiti kao privilegijuili kao kaznu. Ako je to privilegija, {to mislim da jeste, a tomi{qewe dele i mnoge kolege, ja bih onda eleo da iskoristimtu mogu}nost za odlazak u penziju. Za{to?

Zato {to radim i `ivim odvojeno od porodice, a mogu}-nost prekomande ne postoji. Zato {to sam o svom tro{ku zavr-{io fakultet koji su nadle`ni u Vojsci svojevremeno proglasi-li za nepotreban, tako da u vojnoj organizaciji od wega nemamnikakve koristi.

Zato {to `elim da, dok jo{ to mogu, dodatnim poslom po-rodici i sebi obezbedim boqi materijalni status.

Ali ja po sada{wim kriterijumima ne mogu u penziju, pamakar i smawenu, jer sam na ~uvenim listama relativno visokokotiran i progla{en za “perspektivni kadar”, mada mi taj po-

jam za nekog u ~inu zastavnika, koji je u uniformi od svoje ~etr-naeste godine, ba{ i nije jasan.

Tako dolazimo do slede}ih rezultata:

Kolege koje nisu zavr{ile vojnu {kolu i ne znaju {tazna~i oti}i od najmilijih sa 14 godina, koje su putem ugovorado{le do posla naj~e{}e u gradovima gde su i odrasle, `ive-}i s roditeqima, kolege koje naj~e{}e od tih 30 godina, bartre}inu sta`a imaju van Vojske, kolege koje ne znaju {ta je pre-komanda i `ivot odvojen od porodice i najzad kolege ~iji surezultati rada oceweni ocenom “dobar”, e takvi }e, gospodo,oti}i u penziju, i to “tr~e}im korakom”, bar po wihovim re-~ima.

Da se razumemo: da je ovde re~ o otpu{tawu s posla, a ne

o penziji, bila bi druga pri~a. Ovako, tim re{ewem se na nekina~in nagra|uju nerad, birokratija i licemerje. Objasniti todruga~ije, bila bi najobi~nija demagogija.

Postavqa se pitawe {ta bi bilo jedno od re{ewa. Pola-ze}i od toga da je penzija u su{tini privilegija i priznawe,bar za odre|eni broj qudi, predla`em da se, u skladu sa pred-stoje}im smawewem brojnog stawa podoficira u 2007. godini,qudima postavi jednostavno pitawe: Ko `eli penziju ? Ali satakvim pitawem po~eti sa vrha kadrovske liste, pa ako se nedo|e do potrebnog broja, tek onda “na~eti” za~eqe.

U suprotnom, nama “perspektivnima”, koji elimo penziju,preostaje jedino da pocepamo dobijene pohvale i priznawa ida se iz “petnih `ila” potrudimo da najzad dobijemo slu`benuocenu “dobar”.

Nenad JOVANOVI]zastavnik, Pan~evo

P i s ma ~ i t a l a ca 

 @IVOTPOD ZNAKOM PITAWA

Po mnogo ~emu, a posebno po pitawu svakodnevnih neda}a(“Kad vi{e niko ni{ta ne da na obraz”), na{a zbiqa u sve ve-

}oj meri po~iwe da podse}a na serijal “\ekna nije jo{ umrla,a kad }e ne znamo”.

Profesionalnom vojnom licu (“profesionalcu”) po reali-zovanom preme{taju, Zakonom su predvi|ene odre|ene materi-jalne prinadle`nosti. Tro{kove preme{taja dakako mora is-platiti odmah, u celini i u gotovini. Materijalne prinadle-`nosti koje ga po Zakonu sleduju obi~no kasne od tri do {est me-seci. Odgovor nadle`nih slu`bi, posle obavezne pouke da tre-ba da se strpi, da nije on jedini i da slu`be ne mogu da se bavesamo wegovim problemima, glasi: “Dobi}e{ ti to sve odjednom,retroaktivno”. Na{ “profesionalac”, ispra`wenog nov~anikai istawenog strpqewa, pribegava jedinom mogu}em re{ewu, ato je dozvoqeni minusni saldo koji se a`urno uve}ava putem de-belih kamata, bez obzira da li je napravqen kod Po{tanske

{tedionice ili neke od banaka. Tako na{ “profesionalac”, is-to kao i Radosav kome se duguju pare za “]etaqa”, mora da po-zajmquje. Naravno “retroaktivne pare” su pravovremeno i kva-litetno vakcinisane protiv svake, pa i najmawe kamate.

Na{ “profesionalac”, ~ija je supruga posle niza preme-{taja “po potrebi slu`be” ostala bez posla, ~ije su nekada le-pe stvari i name{taj postale poluupotrebqive, a deca stasalaza fakultet (a deca ko deca, kao da teraju inat pa su odli~ni|aci) pribegava spasonosnom re{ewu: Podi}i }e kredit! Na-slu{av{i se prethodno svakojakih reklama o super povoqnim ibrzim kreditima, on kre}e od jedne do druge banke, ali gle ~u-da: ~im spomene u kojoj “firmi” je zaposlen, odnos bankarskihslu`benika prema wemu se naglo mewa, i oni mu svi od redapolusa`aqivo saop{tavaju da krediti za wega ne va`e jer we-

gova “radna organizacija” ne omogu}ava administrativnu za-branu na nov~ana primawa. Agazda, koji kiriju nikako ne}e re-troaktivno, ne samo da se vezuje za euro, ve} izri~ito zahtevada mu se isplata vr{i ba{ u toj valuti.

Izme|u ostalog, prou~avaju}i slovo Zakona, na{ “profe-sionalac” je odavno uo~io da mu je zarada znatno ni`a od pred-vi|ene, ali “nu`da zakon mewa” jer naprosto, para nema.

Na kraju mu ni{ta nije, a ipak sve jeste jasno. I jo{ na{profesionalac, kako ve} red nala`e, mora nau~iti engleskijezik. On mu dodu{e za vreme “qubavi” sa milosrdnim an|eli-ma nije bio neophodan jer su ovi bili previ{e visoko. Sad muje i te kako potreban da poku{a da na engleskom, kad ve} ne mo-`e na srpskom jeziku, objasni ~udnovatu pojavu svog, jo{ uvek,optimisti~kog raspolo`ewa, iako su mu pro{lost, sada{wost,

pa bogme i budu}nost – pod znakom pitawa.Rade KRSMANOVI]

Page 58: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 58/84

ripreme ruske vojske su bile temeqne, a anga`ovano je ~ak 80.000 vojnika ioko 30.000 pripadnika MVD-a. Nadle`ni su obe}ali da }e prekinuti dotada-{wu praksu ~estih prekida vatre i potpisivawa primirja sa teroristima, jerje to lo{e delovalo na moral jedinica. Politi~ari su prepustili vojsci da sa-mostalno donosi odluke o ciqevima i tempu operacija.Poznato je da su ruska i sovjetska vojska oduvek bili privr`eni artiqeriji, ko-

ju su zvali “kraqicom bitke”. Na Zapadu se, u tom smislu, ~esto navode re~i nepozna-tog britanskog vojnika iz vremena krimskog rata – “Znaj, mom~e, Irci se dobro bore,al’ je ruska artiqerija vrelija od pakla”. Svojevremeno je, na pitawe novinara sa

Zapada, o nagla{enoj upotrebi artiqerije u Crvenoj armiji, jedan sovjetski generaluz sme{ak odgovorio – “I kvantitet, sam po sebi, predstavqa kvalitet”. Anga`ovaweartiqerije u borbi je, me|utim, uvek strogo centralizovano i rigidno, do te mere dase i za upotrebu minobaca~a tra`i dozvola vi{e komande. To je tokom bitke za Gro-zni 1995. godine ~esto imalo negativne posledice. Dozvola za otvarawe vatre sti-

Da bi olak{ali preme{tawe jedinica u glavnom gradu ^e~enije, teroristisu iskopali gustu mre`u me|usobno povezanih rovova. Snajperisti su

prekrili vatrene polo`aje betonskim blokovima, a pod wihove predweivice postavili automobilske dizalice. Kada otvaraju vatru na federalne

snage podizali bi predwu stranu bloka, a posle dejstva je spu{tali u

prvobitni polo`aj. Ulaze u zgrade, prizemne i prozore sa prvih spratovazatvorili su daskama, pa su ruski vojnici nosili u`ad sa kukama i lakelestvice za ulaz preko vi{ih eta`a.

   S   V

   E   T

VU JA

ZAMKA

DRUGA BITKA ZA GROZNI

P

1. jul 2006.58

Page 59: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 59/84

niometrijskim ure|ajima. Zani-mqivo je da se u okviru 319. sa-mostalnog helikopterskog pukaiz ^ernigovkog po prvi put bor-beno upotrebio helikopter Ka-mov Ka-50 – ^ernaja Akula .

Prva faza borbene opera-cije zapo~ela je krajem septem-

bra, a zavr{ila se sredinom ok-tobra 1999. godine. Udari avi-jacije po relejnim stanicama mo-bilne telefonije u ^e~eniji do-nekle su omeli linije veza tero-rista. Zato su ~e~enski borci, uzve} poznate Motorole, koristi-li satelitske i mobilne telefo-ne, jer releji u Ingu{etiji i Da-gestanu nisu onesposobqeni.Grupa snaga Sever zaposela jetakozvanu zonu sigurnosti, se-verno od reke Terek, dok su grupesnaga Istok i Zapad izolovale

granice e~enije, te onemogu}i-le dopremawe opreme terori-stima.

U  drugoj fazi operacijeokru`en je Grozni, a opsada jetrajala od sredine oktobra dokraja decembra 1999. godine. Zarazliku od 1995. godine, glavnigrad e~enije je od samog po~etkaopkoqen ~vrstim obru~em. Arti-qerijske i tenkovske snage su za-posele sve dominantne kote, sakojih su dejstvovale po ta~kamaotpora. Prvi poku{aj da se pro-

bije u grad bio je neuspe{an. Tomprilikom je poginuo i generalMihail Malofejev, istaknuti ru-ski komandanat. Potom je Grozni,u vi{e navrata, granatiran VBR-om Grad , te{kim plamenobaca~-kim sistemom TOS-1 i balisti~-kim raketama To~ka . Pa`qivo suprou~eni plan grada i prilaziGroznom, kao i tok kanalizacio-nih odvoda i vodovodnih tunela,koje su ^e~eni uspe{no koristi-li 1995. godine. Sredinom no-vembra, pod okriqem no}i, u

grad su uba~ene specijalizovanegrupe vojnika za gradsko izvi|a-we. Trebalo je da utvrde lokaci-ju i pravce kretawa ~e~enskih je-dinica, te da osmotre situacijuza vaqano navo|ewe i korekcijuvatre.

Od 25. decembra 1999. pado sredine februara 2000. go-dine trajala je tre}a faza bor-be za Grozni. Pripremqene sudve odbrambene linije, za razli-ku od ratne situacije iz1995. go-dine, kada su ^e~eni primenilielasti~nu odbranu bez jasnih li-nija, sa mobilnim timovima i

zala je suvi{e kasno, jer jeprolazila dug lanac komando-vawa. Kako je ~e~enske borceodlikovala velika mobilnost,de{avalo se da zatra`ena ar-tiqerijska podr{ka otpo~netek kada oni napuste mesto su-koba. Zato je kori{}ewe arti-

qerijskih oru|a decentralizo-vano – motorizovanim stre-qa~kim ~etama ili ~etama de-santnika dodeqena je baterijaminobaca~a ili samohodnihminobaca~a Nona 2S9 , teostalih artiqerijskih oru|a,koja su im bila direktno pod-re|ena. Po potrebi su se for-mirali i me{oviti artiqerij-ski pukovi, sastavqeni od ar-tiqerijskih i raketnih oru|a.To je mawim ruskim jedinicamaobezbe|ivalo ve}u inicijati-

vu, te pravovremenu i delo-tvornu artiqerijsku podr{ku.

KRVAVA ZIMAZa neposrednu vazdu{nu

podr{ku ruskih pukova formi-rane su “vazduhoplovne takti~-ke grupe”, sastavqene od dvado ~etiri juri{na helikopteraMi-24 i jednog do dva tran-sportna helikoptera Mi-8 .Dejstvovali su uz kontroluoficira za navo|ewe, koji subili u sastavu {taba svakog

puka. Te stare{ine su, me|u-tim, bile najprivla~niji ciqe-vi protivni~kih snajperista.Sem toga, e~eni su wihove po-zicije lako locirali radio go-

NAJSLABIJA KARIKASadejstvo ruske vojske i jedinica MVD nije bilo do-

voqno koordinisano ni tokom drugog rata u ^e~eniji. Raz-li~ito su tuma~ili koordinate sa mapa i upotrebu signal-nih raketa. Zbog toga su u par navrata jedinice MVD bileizlo`ene dejstvu vlastite avijacije.

Pobedi federalnih snaga doprinele su i pojedine jedi-

nice koje je formirao Bislan Gantamirov, biv{i gradona~el-nik Groznog. Sa nekoliko bataqona sastavqenih od ^e~ena,on je, kako je vi{e puta istakao, nameravao da “~e~enskom na-rodu ponudi ono {to mu je tokom svih godina nedostajalo –dr`avu u kojoj bi vladao zakon”. Prisustvo ^e~ena u redovi-ma federalnih snaga omogu}ilo je da one zadobiju povereweme{tana, ali i prikupqawe razli~itih obave{tajnih podata-ka o teroristima. Osim toga, wihovo poznavawe mentalitetai obi~aja separatista u mnogome je pomoglo ruskoj vojsci.

Teroristi su vodili gerilski na~in ratovawa iprete`no upotrebqavali mine aktivirane radio talasi-ma. Prime}eno je da vozila koja imaju generatore “belog{uma“ ometaju radio signale kojima se takve mine aktivi-

raju na daqine od 100 metara.

^E^ENSKI STINGERProtivavionska sredstva ~e~enskih terorista su ob-

uhvatala mawi broj samohodnih sistema ZSU-23-4 [ilka ,top ZU-23 na kamionu KAMAZ i mitraqeze D[K . Uz to suposedovali 70 do100 lansera protivavionskih raketaStrela-3 SA 14, Igla-1 SA18 i Stinger . ^e~eni, me|u-tim, nisu bili obu~eni za kori{}ewe Stingera. Ugao za-hvata glave za navo|ewe tog projektila je mali, tako daoperater mora biti dobro osposobqen za dejstvo u krat-kom vremenu, jer se lansirawe izvodi za 40 sekundi odotkrivawa ciqa. I rok trajawa baterija je dve godine, a

Stingeri su dopremqeni iz Avganistana, te nisu upotre-bqavani du`i period. Uz to, ruske obave{tajne slu`be suu sadejstvu sa grani~arima spre~ile transport ve}eg bro-ja lansera u ^e~eniju. Smatra se da je samo jedan Su-24oboren projektilom Stinger u oblasti Urus-Martan.

59

Page 60: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 60/84

60

mno{tvom zaseda. Prvu liniju suzaposeli mawe iskusni borci.Da bi olak{ali preme{tawe je-dinica u gradu, iskopali su gustumre`u me|usobno povezanih ro-vova. Pobuwenici nisu nosilipancire, pa su bili i izuzetnopokretqivi. Tako|e nisu upotre-bqavali svetle}u municiju kakoim ne bi odavala polo`aj. Snaj-peristi su poseli visoke i niskevatrene polo`aje, uz unapred od-re|ene linije izvla~ewa. Vatre-ne polo`aje su prekrivali be-tonskim blokovima, pod ~ije sepredwe ivice podmetala automo-bilska dizalica. Da bi otvorilivatru teroristi su podizalipredwu stanu bloka, a posle dej-stva je spu{tali u prvobitni, ma-skirni polo`aj. Ulaze u zgrade,prizemne i prozore sa prvihspratova zatvorili su daskama,pa su ruski vojnici nosili u`adsa kukama i lake lestvice za ulaz

preko vi{ih spratova.

RUSKAMASKIROVKA

Ciq ^e~ena bio je da Ruseisteraju na ulice, dok su oni te-`ili da u|u u zgrade. Ruske jedi-nice su tokom novog sukoba pri-menile ~e~ensku taktiku iz 1995.godine. Formirale su udarne ti-move od tri vojnika – snajperista,mitraqezac i RPG ni{anxija. Dabi ostvarili me|usobnu vatrenu

podr{ku, pokreti timova bili susinhronizovani i kontrolisani.

SVET

1. jul 2006.

Ruske snage su napade usme-ravale du` pet osnovnih pravaca– sa severoistoka iz pravca rekeSun`a, sa istoka du` aerodromai predgra|a Kankale, du` severo-zapadnog puta, sa juga i jugoistoka.@estoke borbe sa ~e~enskim te-roristima po~ele su 17. januara

2000. Protivnici su naizmeni~-no ovladavali va`nim objektimai delovima grada. Otpor ^e~enaje postepeno slabio, pretrpeli suvelike gubitke, a pretilo im je ipotpuno uni{tewe. Operacija“Vu~ja zamka“ po~ela je tokom no-}i 29. januara. Zajedni~kim napo-rima ruskih obave{tajaca – ode-qewa za radio prislu{kivawe,ali i ve{tim kori{}ewem la`nihradio veza izme|u nepostoje}ihjedinica, {to je kao “maskirovka”bilo poznato jo{ u Crvenoj Armi-ji , ^e~eni su usmereni na jugoza-pad. Taj pravac su jedino smatralibezbednim za izvla~ewe. Wega je,me|utim, kontrolisala ruska ar-tiqerija, a vodio je kroz brojnaminska poqa. Tokom povla~ewa jepoginulo ili te{ko raweno skorodve tre}ine terorista. I [amilBasajev, ~e~enski vo|a, tom prili-kom je izgubio nogu. Federalnesnage su 6. februara 2000. pot-puno kontrolisale Grozni.

Odr`avawe reda i mira u^e~eniji posle ratnih dejstava jepovereno jedinicama MVD – 46.

brigada sa 10.000 pripadnika,umesto standardnih 3.000. Narusko-gruzijskoj granici se nala-zi i oko 10.000 grani~ara, kojiposle potpisanog sporazuma u ok-tobru 2002. godine zdru`eno pa-troliraju sa gruzijskim kolegama.Jedinice OMON i SOBR iz raz-li~itih krajeva Rusije slu`e u ^e-~eniji tri do {est meseci. Moto-rizovana divizija ruske vojske je,tako|e, stalno stacionirana u^e~eniji. Ona po ratnom raspo-redu broji oko 15.000 vojnika i

oficira. Uz to, pukovske i bata-qonske takti~ke grupacije ruskihvojnih oblasti permanentno serotiraju u e~eniji, a imaju blizu22.000 pripadnika.

Druga bitka za Grozni jeokon~ana pobedom federalnih je-dinica, ali se ~e~enski problemnije pribli`io kraju, niti defi-nitivnom re{ewu. To potvr|uju na-padi na moskovsko pozori{te itragedija u Beslanu, te stalni okr-{aji terorista sa regularnimsnagama vojske u e~eniji.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

(Kraj)

PRISLU[KIVAWEU toku borbe vrlo dobro su se pokazale specijalna

snajperska pu{ka sa integralnim prigu{iva~em Vintorez isnajperska pu{ka SV-98 , kalibra 7,62 milimetra. Snaj-perska pu{ka V-94 kalibra 12,7 milimetara nije opravda-la borbene zahteve – previ{e je te{ka, pucaw joj je pregla-san, a posle nekoliko uzastopnih hitaca izme{ta joj se kon-~anica. Zajedni~ka odlika ve}ine ruskih opti~kih ni{anaje da nemaju za{ti}ene to~ki}e za pode{avawe kon~anice,te se prilikom transporta ili dejstva ona pomera.

Mada je najavqivana {iroka upotreba u ratu opremeza vezu Akveduk , koja obezbe|uje {ifrirawe glasovnih poru-ka, znatan deo ruskih jedinica je i daqe koristio stara sred-stva veze, {to je e~enima omogu}ilo lako prislu{kivawe.

Page 61: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 61/84

MAKEDONSKI VOJNICIU BOSNI I HERCEGOVINI

61

Makedonska vlada, u okviru aktivnostiza prijem u punopravno ~lanstvo u Nato, od-lu~ila je da uputi vojni kontingent u sastavmisije Evropske unije Altea u Bosni i Herce-govini. U prvoj grupi bi}e 17 vojnika i posa-de dva transportna helikoptera. Makedoni-ja }e postati deo misije koju ~ine vojnici iz22 dr`ave ~lanice Evropske unije i iz jo{11 zemaqa: Albanije, Argentine, Bugarske,^ilea, Kanade, Maroka, Novog Zelanda,Norve{ke, Rumunije, [vajcarske i Turske.

Misija Eufor ili Altea , preuzela jedu`nost od Sfora 2. decembra 2004. naosnovu rezolucije Saveta bezbednosti ko-jom se mandat defini{e kao doprinos odr-

`avawu mira i stabilnosti u BiH, pru`awupomo}i u reformi sistema odbrane, pro-nala`ewu i hap{ewu optu`enika za ratnezlo~ine, stvarawu bezbednosnog okru`ewaza funkcionisawe civilnih vlasti i spro-vo|ewe civilnog dela mirovnog ugovora ipru`awu pomo}i u borbi protiv korupcije.

Pored razme{tawa vojnika u BiH, vla-da Makedonije je tako|e odlu~ila da nasta-

Od 18. do 20. maja u Berlinu je odr`a-na 23. me|unarodna konferencija o global-noj bezbednosti, ~iji je glavni organizator

Institut za istra`ivawa “Strategic DecisionResearch” iz Kalifornije. Konferencija setradicionalno odr`ava u evropskim grado-vima s ciqem ja~awa transatlantskog part-nerstva.

Te`i{te prou~avawa Instituta tre-nutno je usmereno prema razvoju savezni~kestrategije Natoa, a ono bi trebalo da pru-`i odgovore o borbi protiv globalnog te-rorizma, o pretwama od asimetri~nih iza-zova i opasnostima od mogu}ih teroristi~-kih nuklearnih napada.

Na godi{wim forumima te zna~ajneme|unarodne institucije okupqaju se viso-ki dr`avni i vojni funkcioneri. Glavne te-

me ovogodi{weg foruma bile su: novi ope-rativni izazovi Nato (Balkan, Mediteran,Irak, Avganistan), aktuelna situacija u Av-ganistanu, razumevawe pretwi globalnojbezbednosti, budu}nost i zajedni~ko delo-vawe Nato i EU, spre~avawe {irewa oru`-ja za masovno uni{tavawe, Irak i Sredwiistok, me|unarodna saradwa i informa-ti~ka revolucija.

KONFERENCIJAO GLOBALNOJBEZBEDNOSTI

{tite pojedina~nih brodova i konvoja, ot-krivawa i spasavawa pogo|enog broda. Upojedinim epizodama ve`be bile su ukqu~e-ne i jednice KoV i ratnog vazduhoplovstva.

Ratna mornarica Rumunije izvela je po-morsku ve`bu “Litoral 2006.“ sa raketnimga|awima. Na ve`bi je bilo anga`ovano 19ratnih brodova, dva pokretna raketna siste-ma, helikopteri Puma , avioni MiG-21 i oko2.400 vojnika iz sva tri vida rumunske armi-je. Razra|ivano je ja~awe koordinacije vidov-skih komandi prilikom izvo|ewa zajedni~kihve`bi i raketnih ga|awa sa kopna i brodova.

Ratne mornarice Bugarske i Rumunije suu vodama vojnopomorske baze Varna izvele

redovnu, godi{wu zajedni~ku ve`bu protiv-minskih brodova “MCM LIVEX 2006“, na kojojsu u~estvovala dva mino~ista~a iz Rumunije i~etiri iz sastava bugarske ratne mornari-ce. Razra|ivani su postupci zajedni~kih tak-ti~kih grupa mino~ista~a u izvo|ewu borbe-nih aktivnosti u razli~itim uslovima.

Na kraju, u me|unarodnim vodama Cr-nog mora Turska je bila doma}in regional-noj pomorskoj ve`bi “BLACKSEA PARTNER-SHIP 06“, uz u~e{}e ratnih brodova morna-rica svih zemaqa crnomorskog regiona. Nave`bi, ~iji je ciq saradwa radi ja~awabezbednosti i stabilnosti regiona, razra-|ivane su antiteroristi~ke operacije,

borbe protiv povr{inskih brodova, pod-mornica i neprijateqeve avijacije.

Gr~ka je objavila da }e u narednih petgodina ulo`iti vi{e od tri milijarde evrakako bi ispunila ambiciozni program ob-nove flote ratnih brodova. Najve}i deosredstava predvi|en je za projekt i izgrad-wu {est novih fregata.

Prema planovima Komande ratne mor-narice Gr~ke nove fregate }e biti namewene

MERIDIJANI

Tokom prethodna dva meseca odr`ane suveoma intenzivne nacionalne i multinacio-nalne ve`bovne aktivnosti u akvatorijumu Cr-nog mora. Ratna mornarica Bugarske izvela jedve pomorske ve`be – “Galatea“ i “Atija“.

U okviru “Galateje“, u akvatorijumu voj-nopomorske baze Varna, uz u~e{}e jedinicaPVO i obalske artiqerije razra|ivani susadr`aji operacija tra`ewa i spasavawana moru, protivminske i protivpodmorni~-ke borbe, presecawa puteva krijum~arewaqudi, oru`ja i droge.

Vojnopomorska baza Burgas bila je or-ganizator ve`be “Atija“, na kojoj su izvo|e-

ne operacija kontrole pomorskih puteva, za-

Priprema Blagoje NI^I]

VE@BOVNA RAPSODIJANA CRNOM MORU

za protivvazdu{nu, protivpodmorni~ku i pro-tivbrodsku borbu, te za izvo|ewe operacijaizvi|awa, obave{tavawa i istra`ivawaakvatorijuma u najnepovoqnijim uslovima.

U sklopu tog projekta mornarica }emodernizovati i sada{we ~etiri MEKO-200HN fregate, koje su u proseku stare de-setak godina.

GR^KA POKRE]E NOVI PROGRAM FREGATA

vi u~e{}e u misijama u Iraku i Avganista-nu. O~ekuje se da }e grupa od 90 vojnika ot-putovati u Avganistan do po~etka jeseni.

Makedonija planira da oformi stalnikontingent od 1.500 pripadnika, obu~enihpo Nato standardima, koji }e u~estvovatiu mirovnim misijama kada zemqa stekne pu-nopravno ~lanstvo u Alijansi.

Page 62: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 62/84

62 1. jul 2006.

ORU@JE ZA NOVI VEK

J U R I [ N E P U [ K E B U L P A P   K O N F I G U R A C I J E ( 2 )

Svetom se polako {iri ideja

o “novom“ konstrukcijskom

re{ewu juri{ne pu{ke za

pe{adinca 21. veka, ali je

zanimqivo da se najja~e

firme koje proizvode

automatske pu{ke kao {to su

Heckler & Koch, Colt, Beretta,

Remington, Vin~ester i

drugi, jo{ nisu odlu~ile za

neke modele bulpap 

konstrukcije

Pred konstruktore i proizvo|a~e savremenih automatskih (juri-{nih) pu{aka postavqaju se novi zahtevi – smawewe borbenemase i gabarita oru`ja, pove}awe vatrene mo}i i preciznostioru`ja, te jednostavnost u rukovawu i odr`avawu oru`ja. Kakobi ispunili te op{te zahteve, neki konstruktori su se odlu~iliza primenu nove bulpap konstrukcije.Za{to? Najpre, uspe{no mogu da ispune prvi zahtev koji se po-

stavqa pred wih, a to je smawewe borbene mase i gabarita. Osnov-

na konstrukcijska novina bulpap konstrukcije jeste da se okvir nala-zi iza pi{toqskog rukohvata i mehanizma za okidawe, {to zna~i daje sanduk u kome se nalazi povratni mehanizam i u kome se kre}e za-tvara~, sme{ten u kundak. Zbog toga kundak treba da bude iznutra{upaq. Kompozitni materijala koji se koristi za izradu kundakaujedno uti~e na smawewe mase oru`ja. Po{to se okvir nalazi izarukohvata, velika je mogu}nost iskori{}avawa, smawewa gabarita,odnosno du`ine oru`ja, jer je iskori{}en svaki deo pu{ke (kundak jeujedno i sanduk oru`ja u kome se kre}e nosa~ zatvara~a sa zatvara-~em).

LAKE ZA MODERNIZACIJU

Iako danas gotovo svaka automatska (juri{na) pu{ka ima za

osnovni ni{an optiku, delimi~no pove}awe preciznosti posti`e sei zahvaquju}i ~vrstom spoju kundaka sa telom pu{ke. Me|utim, o pre-

   T   E

   H   N   I   K   A

Page 63: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 63/84

ciznosti mo`emo raspravqati. Naime, u samomkundaku sme{ten je povratni mehanizam i unutarwega kre}e se zatvara~. Prilikom ni{awewaoslawa se obraz na kompozitni materijal (plasti-ka) od kojeg je izra|en kundak a na taj na~in se i uvopribli`ava gorwem delu kundaka. Kako je kundak{upaq, ipak se ”~uje” odre|ena buka prilikom kre-tawa zatvara~a napred-nazad. Do sada, kod kla-

si~nih pu{aka, to nije bio slu~aj, jer se zatvara~kretao ispred lica vojnika. A taj ”{um” mo`e deli-mi~no da dekoncentri{e strelca i uti~e na efekatna ciqu.

Prednost te konstrukcije jeste i to {to se, kaoi kod ostalih automatskih (juri{nih) pu{aka obi~nekonstrukcije, osnovna varijanta lako modernizuje,odnosno mogu se, uz odre|ene modifikacije ili do-rade (na primer, produ`ewe cevi, postavqawe no-`ica, omogu}avawe puwewa oru`ja iz dobo{a iliduplih dobo{a itd.), dobiti laki pu{komitraqezi,snajperske pu{ke ili karabini (automati).

Pomo}u ”Pikatinijeve” ili ”Viverove” {inena oru`je se mogu montirati svi optoelektronski

ure|aji za ni{awewe i osmatrawe koji su po Natostandardu, zatim razni dodaci, kao {to su laser-ski obele`iva~i ciqeva, takti~ka svetla, potcevnibaca~i granata 40 mm, predwi rukohvat ili, kakoga popularno jo{ zovu, ”juri{ni” rukohvat itd. Nataj na~in je uspe{no ispuwen jo{ jedan zahtev, a toje pove}awe preciznosti oru`ja.

PRIMETNE MANE

Kao i svako drugo vatreno oru`je, pu{ke te konstrukcijeimaju odre|ene mane. Kod pionirskih modela glavni nedostatakje bio {to ih levoruki vojnici nisu mogli uspe{no koristiti,zbog praznih ~aura koje su im uletale ta~no u lice prilikom ni-{awewa i dejstva iz takvih pu{aka. Sli~an problem postojao je

i kod standardne konfiguracije automatskih (juri{nih) pu{aka.To je nateralo najpre konstruktore i proizvo|a~e da uspe{nore{e problem. Kod novijih modela automatskih (juri{nih) pu{a-ka u bulpap konstrukciji prona|eno je re{ewe – jednostavna po-luga koja pomera izbaciva~ i time reguli{e da kroz otvor za iz-bacivawe ~aura ispadaju ~aure sa leve ili desne strane kundaka(u zavisnosti od toga da li je strelac de{wak ili levak). Ina~e,otvor se nalazi na samom kundaku (sa gorwe predwe strane) ipokriven je poklopcem. To je jedno od re{ewa.

Belgijanci su kod svoje ~uvene automatske pu{ke F 2000 pri-menili istorijsko re{ewe iz 1884. godine konstruktora HiramaMaksima. Posle opaqewa metka, ~aura se ne izbacuje odmah, ve}se sme{ta u jednu cev (ejection tube). Tek posle ~etvrtog metka iz tecevi ispada, i to napred, prva ~aura, koja se u me|uvremenu ohla-

dila. Na starijim modelima to je ostalo nere{eno, dok je kod no-vijih modela to uspe{no re{eno. Me|utim, jo{ se pojavquju nekimodeli kod kojih to nije re{eno. Takav je ju`nokorejski DAR 21.Samo zbog tog nedostatka taj model lo{e prolazi na svetskom tr-`i{tu naoru`awa.

Zajedni~ki problem imaju i sve automatske (juri{ne) pu{kesa okvirom velikog kapaciteta (30 i vi{e metaka). Kada vojnik naboji{tu, ako se nalazi u le`e}em stavu, treba da zameni prazanokvir, on mora da izvede odre|eni ”ritual”, jer je te{ko da bezpromene stava to uspe{no uradi. Kod klasi~nih modela zamena jei lak{a, jer strelac mo`e delimi~no pogledom da kontroli{epostavqawe okvira u le`i{te, dok kod bulpap konstrukcije totreba da odradi na slepo ili da pusti pu{ku iz zgiba ramena.Promena stava ne odnosi se na ustajawe nego na malo podizawe.

Ta mala promena, me|utim, mnogo zna~i, mo`da i sam `ivot, jerpri izvo|ewu te radwe vojnik pove}ava svoju povr{inu kao metu.

63

Za raziku od oru ja bulpap konstrukcije,

kod kojih zastoj mo`e da se utvrdi i otklonisamo ako se rasklope, to nije slu~aj kod ruske groze, jer je ona i daqe zadr`ala klasi~ansanduk od modela kala{wikova 

Modernizacijom FA MAS G -2 u G-3, ta pu{ka }e postati osnovni model naoru`avawafrancuskog vojnika 21. veka 

SLI^NOSTI I RAZLIKE

Jedina izra`ajnija prednost bulpap konstrukcije u

odnosu na klasi~nu je ukupna du`ini oru`ja. Me|utim,preklapawem kundaka dobijamo pribli`no du`ine bul -pap konstrukcije, ali time se remetili preciznost oru`-ja. Brzina ga|awa razlikuje se od oru`ja do oru`ja i je-dino AN 94 zaslu`uje malo vi{e pa`we, jer je (u tabeli)zabele`ena brzina od 1.800/600 metaka u minuti. To zna-~i da ta pu{ka prva dva metka ispaquje brzinom od 1.800metaka u minuti i da se brzina smawuje na standardnih600 metaka u minuti ako se i daqe dr`i prst na obara~u.To je postignuto zahvaquju}i principu rada delova te pu-{ke i zbog toga {to ona ima ”pretpuwewe”. ^ak je i po-~etna brzina razli~ita, ali nijedna pu{ka ne odska~e poizrazitoj veli~ini – brzini.

Druga razlika na koju treba obratiti pa`wu jeste

du`ina cevi. Kod bulpap konstrukcije cevi su malo du`e.Me|utim, i kod obi~ne konstrukcije (zapadne) cevi su do-sta duge, odnosno identi~ne po du`ini sa nekim primer-cima bulpap konstrukcije. Kod isto~nih verzija obi~nekonstrukcije, cevi su kra}e u odnosu na bulpap konstruk-cije za 25 do 35 odsto. Razli~ita je i daqine uspe{nogdejstva. Uglavnom se kre}e od 400 metara, dok se sa 700metara izdvaja AN 94.

Osnovni ni{an kod automatskih (juri{nih) pu{akabulpap konstrukcije jeste opti~ki ni{an, ali te pu{ke zboguspe{nosti dejstva (daqine ga|awa) gube trku sa obi~nomkonstrukcijom koja dejstvuje na istoj daqini, pa ~ak i na ve-}oj bez opti~kih ni{ana. Sve te odlike umnogome zavise iod obu~enosti onoga ko to oru`je koristi. Ipak, sve te od-

like treba prihvatiti sa dozom rezerve.

Page 64: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 64/84

64 1. jul 2006.

NAORU@AWE

I posledwi zahtev – jed-nostavnost u rukovawu i odr-`avawu, dosta je naru{en. Tekonstrukcije automatskih (ju-ri{nih) pu{aka iako nemajumnogo delova, delimi~no suslo`enije za odr`avawe, naro-

~ito za rasklapawe i sklapawe oru`ja. Kod standard-nih konfiguracija dovoqno je odstraniti poklopac sanduka, iliprelomiti pu{ku kod spoja sanduka i cevi, i ve} se stiglo do po-vratnog mehanizma, zatvara~a i unutra{weg dela sanduka, dok jeto kod bulpap konstrukcije sve malo komplikovanije. U zavisno-sti od modela treba razdvojiti kundak na dva dela, ili otvoritikundak sa zadwe strane. Naro~iti problem predstavqa zamenanekog dela u mehanizmu za okidawe. Kod klasi~nih pu{aka do-voqno je da se skine samo poklopac sanduka i izvade povratnimehanizam i zatvara~ sa nosa~em ({to zna~i da je izvr{eno sa-mo delimi~no rasklapawe oru`ja radi popravke), dok popravkakod bulpap konstrukcije zahteva totalno rasklapawe i rad u ra-dionici, a ne na terenu.

Najvi{e problema ima oko utvr|ivawa i otklawawa zasto-

ja kod oru`ja. Kod oru`ja bulpap konstrukcije mo`e se ta~no utvr-diti i otkloniti zastoj samo ako se rasklope. To jedino nije slu-~aj kod ruske groze , jer ona je i daqe zadr`ala klasi~an sandukod modela kala{wikova.

IZVESNA BUDU]NOST

Da oru`je u bulpap konstrukciji ima svoju budu}nost, doka-zali su najpre Francuzi sa svojim FA MAS-1 ”trubom”, razvije-nom po~etkom sedamdesetih godina (a krajem sedamdesetih usvoje-nom u naoru`awe). Danas jo{ koriste ne samo osnovnu verzijuve} i wen savremeniji modernizovaniji model G-2. Zbog wegovihi daqe odli~nih svojstava pokazalo se da je jeftinije modernizo-vati je nego napraviti novu pu{ku, pa je francuski general{tab

odlu~io da FA MAS G-2 u|e u program PAPOP, da se modernizuje uG-3 i tako postane osnovni model naoru`avawa francuskog voj-

nika 21. veka. Osnovni mo-del je bio dosta popularan,pa je prodat u nekoliko dr-`ava, kao {to su Gabon, Li-ban, Senegal, UjediweniArapski Emirati i dr.

Austrijanci su 1977. go-dine usvojili svoju Stayer  AUG karabin iste konstruk-cije. Pu{ka je do`ivela ve-liki uspeh i mnoge zemqesveta su je kupile i uvele unaoru`awe svoje vojske:

Maroko, Oman, Saudijska Arabija, Australija, Novi Zeland iIrska. Pored toga, Stauer AUG danas do`ivqava modernizacijui usavr{avawe. Zatim, tu su jo{ modeli VECTOR CG-21 iz Ju`neAfrike, pa TAR-21 iz Izraela, NORINCO QING BUQIANG ZU-95 i 97 iz Kine. Nisu ni Rusi zaostali, izbacili su na tr`i{tesvoju verziju bulpap konstrukcije – groza OC-14.

Tim pionirima kluba bulpap konstrukcije pridru`ile su semnoge firme i dr`ave sveta. Me|u wima se nalaze i Belgijanci,

koji su oti{li korak daqe, pa umesto opti~kog ni{ana, imaju inte-gralni sistem za kontrolu vatre, odnosno mali kompjuter koji jesme{ten u dowem delu kundaka i koji ima i druge mogu}nosti: me-rewe daqine do ciqa, predla`e ni{ansku ta~ku, otklawa negativ-ne uticaje meteo-uslova, pa ~ak omogu}ava zauzimawe nagiba i zapotcevni baca~ granata. Pored toga, ima i termovizijski ni{an.Aako sve to ipak zaka`e, ostaje stari provereni mehni~ki ni{an.

I tako se polako {irom sveta {iri ideja o ”novom“ kon-strukcijskom re{ewu juri{ne pu{ke za pe{adinca 21. veka. Alije zanimqivo da se najja~e firme koje proizvode automatske (ju-ri{ne) pu{ke (kao {to su Heckler & Koch, Colt, Beretta, Remington,Vin~ester i drugi), jo{ nisu odlu~ile za neke modele bulpap kon-strukcije.

I{tvan POQANAC

(Kraj)

Model AUG viver 

Page 65: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 65/84

65

Ameri~ka administracija ponovo je zatra`ila odobrewe od Kongresa SAD daodobri miliona dolara za zavr{etak zapo~etog projekta – studije o Robustnom nu-klearnom penetratoru Zemqe (RNEP – The Robust Nuclear Earth Penetrator ).

Kongres SAD je, nakonprvog odbijawa zavr{etkaprojekta u oktobru 2005. go-dine, ponovo na dnevni redstavio isto pitawe, jer je sa-da ameri~ka administracijaponovo podnela predlog, alisa novim nazivom, koji jo{nije zvani~no objavqen.

Taj projekat napravqen

je radi stvarawa pouzdanogoru ja za uni{tavawe nukle-arnih podzemnih postrojewa,koja se ne koriste za komer-cijalne civilne svrhe.

U RV OS SAD nedavno je predstavqen prototip prve laserske pu{ke, nesmrtono-snog sredstva specijalnih snaga za kontrolisawe demonstracija i za{titu objekata kao{to su kontrolne ta~ke, ulaz u objekte specijalne namene itd.

Sredstvo je predstavqeno sa nazivom ”Li~ni stimulacioni sistem za zaustavqawei odgovor’’. Umesto municije koristi laserski zrak male snage. Svetlost koja se generi-{e tim sistemom ima mogu}nost privremenog paralisawa lica koje je objekat primenesredstva, {to ima sli~nosti sa ose}ajem kada se bez ikakve za{tite pogleda u sunce.

Primerci pu{ke bi}e predati na kori{}ewe Ministarstvu odbrane SAD, Zdru-

`enom direktoratu za nesmrtonosna sredstva i Nacionalnom institutu pravde SAD kaooru`anoj grani Ministarstva pravde SAD.

ARSENAL

TR ON NI[AN

ZA KORPUS MARINACA SAD

Pripremio Goran KALAUZOVI]

Ameri~ka kompanija Trijicon of Wixom izMi~igena potpisala je novi ugovor sa Korpu-som Marinaca SAD. Kompanija ima obavezu dau narednih pet godina obezbedi usavr{eni mo-del opti~kog ni{ana ( Advanced combat opticalgunsights, ACOG) za sve marince.

Ni{an je kompatibilan sa pu{kom M16.Wegova uloga je da poboq{a u~inak vatrenogdejstva u svim uslovima vidqivosti, ali bezupotrebe baterija. Kompanija Trijicon of Wi-xom je pionir u izradi opti~kih ni{anskih si-

stema za vojsku i druge institucije koje kori-ste oru`je.

TEST IZRAELSKOG

 ANTIBALISTI^KOG PROGRAMA

U RV SAD PREDSTAVQENA PRVA LASERSKA PU[KA

ORU@JE ZA UNI[TAVAWE

PODZEMNIH BUNKERA

NOVI PRETRA@IVA^INA BRITANSKIM BRODOVIMA

Novi izraelski antibalisti~ki projektil Arrow Weapon System (AWS) uspe{no je, nakonsimuliraju}eg napada, presreo iranski bali-sti~ki projektil sredweg dometa Shahab-3 (me-dium-range ballistic missile, MRBM). Testirawe jeizvr{eno tokom juna u isto~nom delu Medite-ranskog mora.

Presretawe je izvr{eno na rekordno ma-loj visini leta projektila, {to je wegova glav-na odlika. Proba je ozna~ila stavqawe pro-jektila Arrow II Block 3 u operativnu upotrebu.Projektil zajedno proizvode Izrael i Amerika(Israel Aircraft Industries, IAI i Boeing Integrated De-fense Systems, BIDS).

Izraelska PVO bi}e zasnovana na dvauvezana PVO sistema, AWS kao vi{i nivo za-{tite i Patriot , kao ni`i nivo za{tite, ~imese garantuje bezbednost vazdu{nog prostoraIzraela.

Kraqevska ratna mornarica Velike Britanije odobrila je ugradwu softvera –pretra`iva~a tehni~kih svojstava i ap-dejt (novih, sve`ih) informacija na brodovimaklase fregata i brodovima vi{e klase.

Eksperimentalni softver, koji je ugra|en na raketnoj fregati klase HMS Westmin-

ster , tip 23, omogu-}ava skoro trenu-tan pristup najno-vijim informaci-jama, koje obezbe-|uje centralni so-ftver UK DefenceLogistics Organisati-on.

Taj softveromogu}ava isto-vremeno pretra-`ivawe i prosle-|ivawe odgovoraza vi{e od 800

objekata intere-sovawa za dve dotri sekunde.

Page 66: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 66/84

1. jul 2006.66

P

    K

    U    L    T    U

    R    A

ZLATNI VITEZ 2006. U SERPUHOVU, RUSIJA

Z SV E T  PO  ME RI  Pokrenut 1992. godine,Me|unarodni filmski festival”Zlatni vitez” je ove godinesvoje 15. izdawe organizovao upodmoskovskom graduSerpuhovu. Vi{e od 30 zemaqa

u~esnica, u sedam selekcija,prikazalo je svoje najboqedokumentarne, igrane,animirane i televizijskefilmove, veli~aju}i hri{}anskeideale i uzdi`u}i ~ovekovudu{u – {to je i moto festivala.

replavqen nasiqem svakojake vrste (slike, zvuka i sadr`aja),savremeni film nas sve vi{e iscrpquje i tro{i, a sve maweoplemewuje. Da ne govorimo o tome kako jedna prose~na po-rodica te{ko da mo`e zajedno u bioskop. Porodi~ni film,kako se, uslovno re~eno, zvala ta skoro izumrla gra|evinaprvog veka filma, retka je pojava u bioskopima {irom sveta.

Tim vi{e raduje ~iwenica {to, u tim uslovima neobi~an, ali sna-`an energetski talas ve} 15 godina bele`i plimu emocija druga-~ije vrste. Bore}i se za vrednosne kriterijume koje podrazumevapravoslavqe, za snagu filma koja ne dolazi iz nasiqa ve} iz ide-je koja veli~a dobro, ne zaboravqaju}i da je sve borba, da posto-ji i sumwa, ali da je istina to ~emu se te`i – Zlatni vitez je zaovih 15 godina okupio oko 5.000 filmskih i pozori{nih umetnikaiz 55 zemaqa sveta, koji su to energetsko klupko odmotali predstotine hiqada gledalaca. Vi{e od 35 klubova Zlatnog viteza otvoreno je u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Srbiji, Bugarskoj, ^e-

{koj, Poqskoj, Gr~koj, Finskoj, Kini..., jer se Festival nikada nezavr{ava.U svojim klubovima – rasadnicima, preko svojih eho-progra-

ma, me|usobnih gostovawa kinematografija koje okupqa – on tra-je, dakle, u pravom smislu te re~i – ve} 15 godina.

Zaokru`uju}i jubilej, ovogodi{wi festival je obele`io i80. ro|endan And`eja Vajde, 60. ro|endan svog, mo`e se slobod-no re}i, idejnog tvorca, osniva~a i predsednika – Nikolaja Pe-trovi~a Burqajeva, 60. ro|endan Vladimira Gostjuhina, (~uvenogbeloruskog glumca znamo ga iz ”Urge” Nikite Mihalkova, koja jesvojevremeno nagra|ena Lavom u Veneciji), ali i 50 godina veli-kog ruskog filma ”@dralovi lete” Mihaila Kalatozova. Festi-val, tako|e, nije propustio Se}awe na Stevu @igona , kao {tonikada ne zaboravqa svoje ”saborce” u onoj najve}oj bici na ovoj

planeti, koju je jo{ pre sto pedset godina najavio Gogoq – bici za ~ovekovu du{u .

Page 67: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 67/84

NEDOPIVENA  ^A[A

Sele}i se svake godine u neki drugi grad ili zemqu, putuju}ipo Rusiji, Srbiji, Ukrajini..., Zlatni vitez se ove godine zaustaviou Serpuhovu, {est i po vekova starom podmoskovskom gradu, koji je,nikav{i kao vojno utvr|ewe, tokom svoje burne istorije bio ju`nagranica odbrane Moskve. U tom odgovornom ”poslu” pomogla mu jei reka Oka, plavi pojas Bogorodice, koja svojim tokom ~ini svoje-vrstan vodeni bedem oko Moskve, a zajedno sa Narom i Serpejkom,prolazi kroz grad. @iteqi Serpuhova vole da ka`u da se wihovgrad, zbog svega toga, mo`e smatrati muzejom pod otvorenim nebom.

Iz zbirke tog neobi~nog muzeja izdvajamo zanimqive ~iweni-ce koje ga odre|uju, poput dva manastira: Visoki mu{ki manastir(1374) i enski manastir Vavedewa bogorodi~inog (1360), koji ~u-vaju dve kopije ~udotvorne ikone, koja je i svojevrsni za{titni znakSerpuhova. Ikona Bogorodice Nedopivena ~a{a izgorela je u rat-nim po`arima. Kako su bile sa~uvane novine sa po~etka 20. veka ukojima je postojala wena fotografija, napravqene su dve kopije.

Obema se pripisuju isceliteqske mo}i, pre svega u borbi protivalkoholizma, duvana i drugih bolesti zavisnosti. U mu{kom mana-stiru se zbriwavaju i le~e alkoholi~ari, kojih je, na`alost, pri-li~an broj. U vreme Staqina taj je manastir bio zatvor u kome suwegovi protivnici streqani, a sam Staqin ~esto je boravio u Ser-puhovu, pogotovo u vreme Drugog svetskog rata, obilaze}i ju`nu ka-piju odbrane Moskve. @enski manastir je za vreme tog istog rata,rusi ga zovu Veliki otaxbinski rat, pripadao vojsci i u wemu je bi-la sme{tena Vi{a vojna leta~ka {kola. Delovi zida vojnog utvr|e-wa iz 16. veka i danas postoje, a wegov ve}i deo prenet je u Moskvui ugra|en u moskovski metro.

Neobi~nost Krsnog hoda u Serpuhovu je u tome {to postoje dvepovorke, sa dve ~udotvorne ikone, koje se sre}u i nastavqaju zajed-no svoj molitveni put.

Gosti festivala su, zbog wihove brojnosti, sme{teni delom uSerpuhovu, delom u Drakinu, a srpska delegacija je sme{tena u obli-

`wem Protvinu, kojese smatra gradom na-u~nika, jer se u wemunalaze mnogobrojniinstititi, a me|u wi-ma i Institut za nu-klearnu fiziku, zbog~ega je Protvino do-skoro bio ”zatvore-ni grad”.

Tragove svih tihetapa svoje istorijeSerpuhov nosi u sebi: i krst, i petokraku, i Lewina, i Staqina iSergeja Radowi{kog a da mu to nimalo ne smeta da se, kako re~ewegov gradona~elnik Pavel Vladimirovi~ @danov, ubroji u onegradove koje iako ih posetimo nakratko, dugo pamtimo, jer smo barna tren, sve lo{e gurnuli u drugi plan, a u du{i osetili mir i la-ko}u, dok nam je u srcu odzvawala muzika.

DUHOVNI  [TIT  GLOBALIZACIJI

Posle jutarweg Krsnog hoda i ve~erweg velelepnog otvarawana gradskom stadionu, pod otvorenim nebom, Festival je po~eo dase odmotava. Tokom narednih deset dana izabrani filmovi su pri-kazani u nekoliko projekcionih dvorana u sedam selekcija: umet-ni~ki, igrani film; dokumentarni; animirani; video – televizij-ski; de~iji; debitantski i studentski film. Prvi put ove godine

67

U[ E

Mu{kiVisoki manastir ~uva 

jednu od dve kopije 

ikone Majke Bo`ije ”Nedopivena ~a{a” 

Page 68: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 68/84

uvedena je i selekcija televizijskog umetni~kogfilma, koja se mo`e smatrati sedmim takmi-~arskim programom. O pobedniku svakog odovih programa odlu~ivao je kao i uvek, me|u-narodni `iri, a u svakom `iriju mi smo ima-

li svog predstavnika.Igrani film, svojom posebnom magijom,

privukao je i ove godine najvi{e gledalaca.Me|u prikazanim filmovima na{li su se i:beloruski ”Pamtim” Sergeja Si~eva, bugarski”I Gospod je si{ao da nas vidi” Petra Popzla-teva, indijski ”Povratak u domovinu” A{uto{aGovarikera, iranski ”Komad hleba” Kemala Tabri-cija, triptih koji rediteqski potpisuju Abas Kjaro-stami, Ken Lou~ i Ermano Olmi – ”Karta”, kazahstanski”Stepa-ekspres” Aman`ola Ajtuarova, makedonski ”Kao u lo-{em snu” Antonija Mitrevskog, poqski ”Kolektor” Feliksa Fal-ka, rumunski ”15” Ser`a Nikolaeskua, ameri~ki ”Laku no} i sre}-no” Xorxa Klunija, francusko-engleska koprodukcija ”Oliver

Tvist” Romana Polanskog, crnogorski ”Ponovo pakujemo majmune”Marije Petrovi}, ju`nokorejski ”Nategnuta tetiva” Kim Ki-Duka...Kako samo deo pomenutih filmova nagove{tava, konkurencija jebila vi{e nego `estoka, ali nikoga nije za~udilo kada je najve}efestivalsko priznawe ”Zlatni vitez” – uru~en upravo Kim Ki-Du-ku, koga ina~e i na{a publika, pogotovo festovska, veoma voli.Wegova prepoznatqiva poetika jednostavno je kulminirala uovom filmu. Veliki broj odli~nih filmova uslovio je jo{ jednogZlatnog viteza i on je dodeqen Belorusu Sergeju Si~evu. Srebrni vitez dodeqen je kirgistanskom filmu ”Nasle|e predaka” Nurbe-ka Egena, a bronzani Rumunu Ser`u Nikolaesku.

GRAN  PRI  

ZA  TELEVIZIJSKI

FILM

Nova selekcija – tele-vizijskog umetni~kog filmave} je prvom sesijom oprav-dala postojawe, jer je upra-vo ostvarewe te selekcije na-gra|eno Gran prijem festiva-la. Za najboqu je progla{enaigrana serija prvog progra-ma ruske televizije ”Olujnavrata”, koju rediteqski pot-pisuje Andrej Maqukov, a tre-tira borbu protiv terorizmai problem ^e~enije. U samojselekciji Zlatni vitez dode-qen je serijalu ”Hodo~a{}e uve~ni grad” Vladimira Hotinenka, gde se vo|eni prologom nekoli-ko ikona filma poput Nikite Mihalkova i K{i{tofa Zanusija,upoznajemo sa zemaqskim `ivotom Isusa Hrista. Srebrni vitez dodeqen je sjajnoj igranoj seriji ”Bre`wev” Sergeja Sne`kina aBronzani na{em serijalu ”O {tetnosti duvana” Petra Zeca, sni-mqenom po motivima ehovqevih pripovedaka u produkciji RTS-a i”Bandur filma”. Specijalna diploma za debitantsku ulogu dodeqe-na je Jeleni Zec. Pomenute ruske televizijske serije bilo bi lepovideti i na na{oj televiziji, te je ovo i mala sugestija za qude kojio tome odlu~uju. Jovan Markovi}, potpredsednik Festivala Zlatni vitez , ina~e ~ovek koji vodi beogradsko Preduze}e za proizvodwufilmova ”Film i ton”, predsedavao je `irijem u ovoj selekciji, iposebno je zadivqen serijom o Bre`wevu.

Kako je u ostalim selekcijama bilo prikazano zaista mnogodobrih filmova, koji su nagra|eni vitezima i diplomama, nemogu-

}e ih je pobrojati na ovom prostoru i u ovom tekstu.Zna~ajno je pomenuti uspeh na{eg dokumentarnog

filma koji je oli~en u Bronzanom vitezu Draga-nu El~i}u u selekciji video-televizijskog fil-ma za ”Igru” i specijalnim diplomama filmo-vima: ”Rudarska opera” Olega Novkovi}a i”@iveti na Kosovu” Baneta Milo{evi}a. Uselekciji animiranog filma Srebrni vitez 

dodeqen je Rastku ]iri}u za film ”Meta-morfoza”, dok je specijalnu diplomu u stu-dentskoj selekciji dobio film ”Izlaz” Rado-ja Ja~evi}a, a tom selekcijom je ove godinedominirao podmladak gruzijskog filma.

”Sa 223 prikazana filma u zvani~noj se-lekciji iz 33 zemqe, sa mno{tvom prate}ih pro-

grama, me|u kojima treba pome-nuti i ^etvrtu konferenciju me-|unarodnog objediwenog foru-ma kinematografa slovenskih ipravoslavnih naroda, koja sebavila temom – Duhovno jedin-stvo kao {tit protiv globaliza-cije, 15. me|unarodni filmskifestival Zlatni vitez je oprav-dao, sa~uvao i nastavio sve

ideje s kojima je stvoren” – ka`e wegov predsednik Nikolaj Petro-vi~ Burqajev, narodni umetnik Rusije, glumac koga pamtimo iz fil-mova koji su obele`ili 20. vek, poput ”Ivanovog detiwstva”, ”An-dreja Rubqova”, ”Majstora i Margarite” ili ”Qermontova”, kogai rediteqski potpisuje. Na sve~anosti zatvarawa Festivala na-javqena je i mogu}a destinacija za narednu godinu – Sankt Peter-burg.

Ako vam se u~ini da je tekst povremeno pisan sa dozom emo-cije, koja bi bila na granici patosa, silno ste se prevarili. Jerta je vrsta ushi}ewa su{tina ruske komunikacije. Ruski jezik jebogat, kitwast, poeti~an, a Rusi to i danas neguju i obilato kori-ste. A to iako deluje arhai~no – veoma prija. Poetika sa~uvana uonom tananom zrnu trake sa koje se odmotava film – tako|e.

Tekst i fotografijeDragana MARKOVI]

68

Kadar televizijske serijeo Bre`wevu 

Roman Polanski tokom snimawa filma ”Oliver Tvist”

KULTURA

1. jul 2006.

Idejni tvorac i predsednik Zlatnog vitezaNikolaj Petrovi~ Burqajev

Page 69: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 69/84

Mnogobrojni Novosa|ani najrazli~itijih uzrasta su saneskrivenim odu{evqewem i simpatijama pratili nastup gardi-jskog orkestra koji je pod dirigentskom palicom potpukovnikaStanislava Stojiqkovi}a i potporu~nika Aleksandra \urova,izme|u ostalih, izveo i najpopularnije kompozicije Xona Vilijam-sa (iz ~uvenih filmovi Indijana Xons i Supermen), Frenka Sina-tre, grupe ABBA i Henrija Mensinija (Pink Panter). Zato nije ~udo{to je svaka melodija propra}ena dugotrajnim aplauzima, koji suod muzi~ara izmamili i nekoliko kompozicija na bis.

B. POPADI]

69

K U L T U R O S K O P

PROGRAMCENTRALNOGDOMA VOJSKE

KWI@EVNI

PROGRAM

6. jul – Velika sala u 18 satiPromocija kwigaBAWICA – MATHAUZENautor Miladin Luki} – Lule iPOVEST O JUMBI I ^ETNIKUautor Qubisav Kruni} – Jumba

DRAMSKI

PROGRAM

1. jul – stepeni{te Doma u 21,30Dah teatarALTERNATIVNI VODI^ KROZBEOGRAD

IZLO@BE

M A L A G A L E R I J ADo 6. jula – samostalna izlo`baslikadr Milo{ ZEREMSKI,~lan Likovne grupe CD VS

likovni stvaralac iz Beograda

K

PROMENADNI KONCERTGARDIJSKOG ORKESTRA

U NOVOM SADU

U  ^AST

MUZIKE  I  LETA

U organizaciji komandeNovosadskog korpusa i

Muzi~ke omladine NovogSada, Reprezentativniorkestar garde Vojske

Srbije odr`ao je 21. juna

koncert za pripadnikenovosadskog garnizona igra|ane Novog Sada

oncert tog renomiranog muzi~kog sastava predstavqa ve}tradicionalno obele`avawe po~etka leta, ali i Svetskog danamuzike, koji se, na predlog @aka Langa, tada{weg ministra zakulturu Republike Francuske, obele`ava od 1985. godine.Atraktivni nastup orkestra zapo~eo je ispred zgrade Ko-

mande Korpusa i nastavio se defileom du` Dunavske i Zmaj-Jovineulice da bi se zavr{io promenadnim koncertom na platou ispredGradske ku}e.

I

IZLO@BA PRIPADNIKA VS LIKOVNIH STVARALACA

PRED  PROSTIRAWEM  SVETLOSTI

Pripadnici Vojske Srbije likovni stvaraoci okupili su seu sredu 13. juna u Velikoj galeriji Centralnog doma VS nadesetoj po redu izlo`bi grafika, skulptura, slika i crte`a

zlo`bu je otvorio na~elnik Centralnog doma pukovnik Zoran Pe{i}, koji je istakao da su sre}niqudi koji svojim umetni~kim delima pronose dobrotu i pregala~kim radom na razme|i vekovabrane i ja~aju uspomenu na neprolazne vrednosti.

Pozdravqaju}i okupqene likovne stvaraoce, referent za likovnu delatnost Milorad Bubawaukazao je na simboliku brojeva koji su po samoj svojoj prirodi u tesnoj vezi sa svetom boja, lini-ja, veli~ine, pravaca, oblika, senki i povr{ina – sa slikarskim svetom. Deseta izlo`ba, na kojoj jeu~estvovalo 75 umetnika sa ukupno 114 radova, svedo~i o svojstvu kulture da uvek iznova bude velika inepresu{na reka `ivota koja traje kao istina o neumornom u nama. Kultura pri~a o nepodeqenostivremena na trenutke zastoja i napredovawa, ve} na stalno i sna`no savladavawe prepreka prostira-wu svetosti i svetlosti.

Likovnoj grupi Centralnog doma VS, koja je progla{ena za najboqu likovnu grupu u Beogradu u2005. godini, na otvarawu izlo`be dodeqeno je prigodno priznawe u ime VS, koje je pukovnik Pe{i}uru~io predsedniku te likovne grupe Todoru Jovanovskom. Izvanredno priznawe za razvoj likovne kul-ture dodeqeno je Blagoju Novi}evi}u doskora{wem, pripadniku VSCG iz garnizona Pqevqa.

Veliko interesovawe publike, koju su izazvali prikazani radovi likovnih stvaralaca iz Vojske,izme|u ostalog je i logi~an sled konstantno dobrog rada zaposlenih u CD VS. U vode}oj vojnoj ustanovikulture tokom protekle godine organizovane su 24 izlo`be, a od tog broja bilo je devet grupnih i pet-naest samostalnih. Savet galerije se pa`qivim izborom izlaga~a potvrdio kao prire|iva~ va`nih do-ga|aja iz oblasti kulture, {to je na najboqi na~in potvrdila i deseta izlo`ba likovnih stvaralacapripadnika VS.

A. ANTI]

Page 70: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 70/84

70

    F

   E   Q   T

   O   N

Pi{e dr Mile BJELAJAC

Snagu dr`ave ume|unarodnim

odnosima odre|ujewena ekonomska i

vojna mo}, pa i mo}wenih saveznika, a

ne moralnost iliretorika, ugled

wenih dr`avnika ilioblik vladavine.

Vojni teoreti~ari suzato skepti~ni premailuzijama da je me|u

nacionalnimdr`avama problembezbednosti ikada

mogu}e kona~nore{iti, te zato

razumevaweme|uzavisnosti vojne

sile i diplomatijeima izuzetan zna~aj.

POZNAVAWEVOJNOG FAKTORA

KAO PREDUSLOV

POLITI^KEKULTURE (3)

P

omenuti raport A. Ma{ina i wegove komparativne studije srpske i bu-garske vojske, i ostalih u okru`ewu, indikovawe prete}eg dr`awa Au-strougarske i Bugarske na vest o slabosti Srpske vojske, {to je proiz-velo rezervisanost i nezainteresovanost mogu}ih saveznika, upravo

ilustruje va`nost uo~avawa odnosa diplomatskih napora i vojne snage.Ma{in tada upozorava najodgovornije: Svaka dr`ava ustrojava i dr`i svoju vojsku u ciqu da ona bude predstavnik wene dr`avne mo}i i sto`er wene dr`avne bezbednosti. U koliko koja dr`ava ima ve}u, boqu i sna`ni-ju vojsku u toliko je ugled i politi~ki zna~aj u svetu ja~i. U koliko je me|u-narodni uticaj wen mo}niji i dr`avni opstanak bezbedniji. To i doprinosi  da se velike dr`ave danas takmi~e u usavr{avawu i razvijawu svoje vojske,mawe dr`ave sleduju}i primeru velikih, ~ine to isto. I one se u granica-ma svojih mo}i i snage staraju da imaju {to ve}u i boqu vojsku. Ovo one ~i-ne ne samo s obzirom na susedne mawe dr`ave s kojima treba da odr`ava-ju ravnote`u, ve} i s obzirom na velike dr`ave, koje pri vojno politi~kimkombinacijama vode stalno i ozbiqno ra~una o broju i kvalitetu vojske mawih dr`ava, jer te mawe dr`ave mogu biti u savezu sa jednom ili drugomve}om dr`avom, a svojom dobro ure|enom vojskom znatno poja~ati snagu sa-

veznika.

D I P L O M A T I J AS I L A I

Page 71: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 71/84

neizvesnosti uspe{ne pomo}i saveznika na jugu gotovo da nisuimala uticaja na kona~nu odluku. Kosi} je dobio odgovore izLondona i Atine 15. marta na svoj radni sto. U me|uvremenuBeograd saznaje da uskoro po~iwe nema~ki napad na Gr~ku.

Nova sednica Krunskog saveta, 23. marta uve~e, na kojoj jedoneta odluka da se otputuje u Be~ i potpi{e pristup Trojnompaktu, odr`ana je, dakle, u atmosferi vi{estrukih pritisaka:dela vlastite javnosti, koja progovara slobodarskom tradici-

jom, sumwe u svoj vojni potencijal i trenutne (ne)mogu}nostitradicionalnih saveznika da pomognu, te `estokog pritiska izBerlina, koji dobija na zamahu posle ulaska wihovih snaga uBugarsku.

Ni pobednik iz Drugog svetskog rata nije mogao da izbegnesurovosti matemati~ke jedna~ine: diplomatska pozicija – vojnifaktor. Bez podr{ke SSSR-a, Josip Broz nare|uje na{im sna-gama da napuste Trst, potom prihvata formirawe STT (1947),ali je 1954. spreman da se brani ako do|e u pitawe zona B.Kada su jedinice JA morale da napuste grad i ve}i deo okolineTrsta, Broz se obratio oficirima etvrte armije:

– Vi ste rukovodioci armije... koja je dala mnogo krvi zaoslobo|ewe na{e porobqene zemqe, za oslobo|ewe na{e po-robqene bra}e u Istri i slovena~kom primorju. Samo okolno-

sti koje su bile van na{eg doma{aja i na{e mo}i onemogu}ile sunam da potpuno ostvarimo vjekovni san ... (Borba, 28. jula 1947 ).

Tako|e, u Titovom otporu Staqinu 1948. godine, ogromnizna~aj imalo je dr`awe vojske. Na sastanku u Top~ideru na~el-nik Politi~ke uprave general Svetozar Vukmanovi} Tempo oku-pio je 200 generala i pukovnika, vrh tada{we armije, kako biim objasnio situaciju i procenio da li bi podr`ali Tita i oneu Politbirou u eventualnom sukobu. Tito je bio stalno na otvo-renoj vezi s druge strane, a Tempo mu je svaki ~as referisao.Tek kada je, i pored nekolicine koji su }utali, ostala masa vi-sokih stare{ina, mada pod {okom, podr`ala aklamacijom Titai KPJ, moglo se ~vr{}e formulisati istorijsko NE Staqinu.

Primeri bi se mogli re|ati sve do vremena u kome je gene-ral Veqko Kadijevi} procewivao mogu}e opcije 1990. i 1991.

godine, ali i wegovi naslednici.

Mada je ova analiza stara gotovo vek, ona odslikava nesamo specifi~nosti istorijskog trenutka ve} je i refleks tra-dicionalnog stawa stvari, koje u svojim promewivim spoqnimoblicima, traje do danas.

PROPAST ”VJEKOVNOG SNA”Bez razumevawa te me|uzavisnosti nije bilo mogu}e razu-

meti zbog ~ega Kraqevina SHS popu{ta pred pritiscima Ita-

lije 1918–1920. godine, odnosno 1924. godine. Nije to bilo,kako su hrvatski opozicioni savremenici vikali, zbog antihr-vatskog stava Beograda, tj. nezainteresovanosti srpskog fakto-ra, ve} zbog te bazi~ne me|uzavisnosti. Tek posle pa`qive upo-redne analize dve vojne snage, ukupnih planova i kontraplano-va, situacije u okru`ewu, pa i najvi{ih namera prikrivenih odjavnosti, mo`e se zakqu~iti za{to je Rapalski ugovor u tomistorijskom trenutku bio – rezultanta realnog. Ilustrujmo to iPa{i}evim izlagawem na sednici Delegacije SHS na Mirovnojkonferenciji u Parizu 23. januara 1920. godine:

– Kad bih ja ovde znao, kakvo je ta~no stawe na{e vojske umoralnom i materijalnom pogledu, kakva je politi~ka situacija(...) ja bih mogao da dam vladi svoje mi{qewe. Ovako, samo vla-da mo`e da re{i dokle se mo`e apelovati na zemqu, na vojsku,

na javnost itd. i dokle se mo`e odupirati Italiji.Uka`imo da tada nisu svi savremeni politi~ari razume-

vali tu me|uzavisnost.U februaru 1941. godine Sovjeti su kona~no prekinuli

svaki daqi razgovor o isporukama svekolikog naoru`awa Jugo-slaviji. Posledwa nada u pomo} se izjalovila. Prozvan da ka-`e svoje mi{qewe, general Petar Pe{i}, ministar vojni, nasudbonosnom Krunskom savetu 6. marta 1941, procewuje da voj-ska mo`e pru`iti tek kratkotrajan otpor u slu~aju agresije.Vlatko Ma~ek se odmah hvata za te re~i, i oni kojima je bilabli`a misao odlagawa neumitnog napada i da se potpi{e pri-stup Trojnom paktu.

Na~elnik General{taba Petar Kosi} u isto vreme {aqe utajnu misiju Britancima u Gr~ku svog oficira kako bi proverio

da li neka pomo} mo`e sti}i sa te strane. Saznawa o nemo}i i

Page 72: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 72/84

FEQTON

1. jul 2006.72

ODMAZDA IZ VAZDUHAKazivawe generala Mom~ila Peri{i}a novinaru \uri

Zagorcu o sporewu wega, kao na~elnika General{taba, i poli-ti~kog vrha o na~inu upotrebe vojske, prihvatawu ili neprihva-tawu ultimatuma tzv. me|unarodne zajednice, tra`ewa da sevojska zbog neizvesne budu}nosti oja~a neophodnim sistemima(S-300) i obustave sve ostale investicije za ra~un odbrane –upravo su pitawe odnosa izme|u vojnog faktora i diplomatije.Evo {ta o tome general Peri{i} ka`e u intervjuu:

– Iz iskustva sa Zalivskim ratom i Bosnom znali smo da}e se wihova odmazda zasnivati na napadima iz vazduha, gde suu apsolutnoj superiornosti. Procewivali smo da do kopneneinvazije ne}e lako do}i, znali su dobro da su teren i motivi-

Srazmerno tada{wim slabostima, ultimatumi sa Zapadasu bili, kao {to je poznato, sve odlu~niji i suroviji. Me|utim,sli~ne argumente su pred poslanicima ponavqali generali iministri vojske dvadesetih godina pro{log veka, tra`e}i van-redne kredite i obja{wavaju}i da je srazmera ulagawa u novonaoru`awe mawa od {tete koja mo`e da se dogodi ako zemqapostane rtva agresije, posebno ako se ne za{titi od masovnihvazdu{nih bombardovawa. Tada se u vidu imala snaga i doktri-

na susedne Italije. General Milan Nedi}, na primer, dva putapreti ostavkom (1939–1940) zbog ~vrstog odbijawa ministrafinansija ([uteja) da mu se iza|e u susret i zadovoqe hitnevojne potrebe.

Na{a javnost ne samo da je uskra}ena za prevod zna~ajnogistorijskog i teorijskog dela francuskih istori~ara – anali-ti~ara Morisa Vajsa i @ana Doaza, Diplomatija i vojni fak-tor (Pariz, 1987, 1992) ve} nema ni svoju uporednu istorijukoja bi pomogla svima koji su poslom zadu`eni za odbranu, aistori~arima pro{irila osnove razumevawa pro{losti.

I na kraju {ta re}i o jugoslovenskom iskustvu sa multiet-ni~kom armijom (1918–1991)?

MULTIETNI^KA ARMIJA

Tom pitawu posvetili smo celu jednustudiju (1999). Wome smo, dabome, otvo-rili mnogo pitawa, ali i ponudili odgo-vore. Smatramo da za ukupnu i slo`enuanalizu ove problematike nije jedina ipresudna ~iwenica to {to je armija do-`ivela dva poraza, one 1941. i 1991. go-dine. Na vojni legitimitet i ugled u dru-{tvu, a i u o~ima vlastitih pripadnika,uticali su mnogi ~inioci. Svakako, bilasu vremena kada je vojni ugled bio u uspo-nu, neprikosnoven, a bilo je i dana kadase krunio i ru{io u vanrednim okolno-stima.

Kao multietni~ka, NOV i JA je zavr-{ila Drugi svetski rat. Bila je faktorodvra}awa 1919–1920, 1927–1928,1932–1933, 1940, 1947, 1948–1952,1954, 1968, mo`da 1990, a u slu~aju Hr-vatske i u junu 1991. godine. Uz to, vojskaje bila faktor stabilnosti, brana od

unutra{wih potresa i mogu}eg gra|anskog rata, garant o~uva-wa reda i poretka.

No, {ta su bili stvarni sadr`aji jugoslovenstva? Moglibismo zakqu~iti da je postojala te`wa da to bude tolerantname{avina onih pozitivnih borbenih tradicija, iz bli`e i da-qe pro{losti, svih naroda tada{we dr`ave. Tako|e smo ana-lizirali ta~ne etni~ke strukture oficirskog kora i najvi{enamere u tom pogledu. Me|utim, uprkos eqama dr`avnog i voj-nog rukovodstva, posebno u SFRJ, etni~ki nesklad stalno sereprodukovao, delom i kao posledica rata iz koga je proiza-{la osnova vojske, a delom i iz nezainteresovanosti za vojnipoziv zbog ekonomskih razloga.

Problemima i iskustvima sa funkcionisawem multina-cionalnih, etni~kih, verskih i rasnih armija danas se u sve-tu bave vojni i civilni istori~ari, analiti~ari i politi~a-ri. Stvari se posmatraju sa dosta skrupula. Prate se isku-stva ameri~ke, kanadske, carske ruske, sovjetske, indijske,nigerijske, {vajcarske, austrougarske, jugoslovenske armijei drugih armija. Bitna sastavnica tog pitawa je i gra|ewejednog zajedni~kog identiteta unutar armije, odnosno samogdru{tva.

(Kraj)

sanost na na{oj strani. U tim okolnostima, predlo`ili smo dase poja~amo gde smo najslabiji, u protivvazdu{noj odbrani.Tra`ili smo da se nabave novi provereni, efikasni sistemi.Ra~unali smo da bi lanseri S-300 zna~ajno poboq{ali na{polo`aj i da bi sigurno i napada~a primoralo da razmi{qa.Jer, s ovim sistemom, od sto aviona u naletu, obara se 20-25aviona. Sa drugom generacijom ovog sistema efekti su jo{ zna-~ajniji. Obara se 40-45 aviona. Mi nismo imali mogu}nosti ivremena da otvorimo ki{obran, da za{titimo celu teritori-ju. Mogli smo, recimo, sa tri brigade (jedna brigada 26 lanse-ra) da za{titimo vitalna dobra i ve}e gradove, {to bi bilavelika stvar. (...) Politi~ki vrh je odbio taj plan uz obrazlo-`ewe da nemamo sredstva!

– Akoja su se sredstva tra`ila?– Za pomenute tri brigade 500 miliona dolara.– Da li smo se mogli zadu`iti?– Mislim da jesmo. Kad smo predlagali ovu investiciju

morali smo misliti i na realnost. A ta na{a realnost se za-snivala: u zemqi se grade novi objekti, sportske dvorane...podzemni prolazi, putevi... Mi smo mislili, jer smo ta~no zna-

li {ta nas ~eka, da je korisnije i va`nije da sa~uvamo izgra-|eno i qude, da dosta toga {to se gradilo mo`e sa~ekati.

Manevri Torlak, septembar 1940,Prva padobranska ~eta VojskeKraqevine Jugoslavije 

Page 73: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 73/84

brak sa Katarinom Aragonskom, od kojese razveo u maju 1533. godine.11. jul 1844.Ro|en je srpski kraq Petar Prvi

Kara|or|evi}, kraq Srbije od 1903. do1918. i potom, do smrti 1921,Kraqevine SHS. Wegova vladavina jeobele`ena razvojem parlamentarnedemokratije, ubrzanim privrednimrazvojem, kulturnim napretkom islobodom {tampe kakva nije postojalani pre ni posle wegove vladavine.11. jul 1876.U crnogorsko-turskom ratu od 1876. do1878. godine Crnogorci su u bojuna Fundini u Ku~ima do nogupotukli odred od oko 6.000turskih vojnika.11. jul 1935.Umro je francuski oficirjevrejskog porekla AlfredDrajfus, koji je 1894. la`nooptu`en da je Nema~koj odavaovojne tajne i osu|en na do`ivotnurobiju samo na osnovu sumwi iizjava grafolo{kih stru~waka.11. jul 1937.Umro je ameri~ki kompozitor,poreklom ruski Jevrejin, Xorx Ger{vin,koji je u klasi~nu muziku uneo elementefolklora, popularne muzike, crna~kihduhovnih pesama i bluza.11. jul 1982.Umro je srpski pisac Mehmed – Me{aSelimovi}, ~lan Srpske akademije

nauka i umetnosti, jedan od najve}ihsrpskih kwi`evnika 20. veka.11. jul 2002.Italijanski parlament dopustio jemu{kim naslednicima prestola da sevrate u zemqu, okon~av{i, posle 56godina, wihovo izbegli{tvo zbogsaradwe italijanske kraqevske ku}e safa{istima tokom Drugog svetskog rata.12. jul 1941.Na Cetiwu odr`ana Petrovdanskaskup{tina, koja je proglasila “suverenui nezavisnu Crnu Goru“ pod italijanskimprotektoratom.13. jul 1878.Uz u~e{}e predstavnika Nema~ke, Austrougarske, Francuske,Velike Britanije, Italije, Rusije i Turske, zavr{en je Berlinskikongres. Odlukama kongresa Kne`evina Srbija i Kne`evina CrnaGora dobile su nezavisnost i teritorijalno uve}awe. Odlukamakongresa Austrougarska je dobila pravo da okupira Bosnu iHercegovinu, te dozvolu da dr`i svoju vojsku u garnizonima uRa{koj oblasti.13. jul 1941.Po~eo op{tenarodni ustanak u Crnoj Gori. Na meti ustanikana{le su se italijanske posade u vi{e crnogorskih mesta.13. jul 1974.U Trstu zavr{ena Evropska konferencija o mawinama. Nakonferenciji je upozoreno na jo{ nere{ena pitawa mawina uevropskim zemqama, {to je tada ~inilo oko 40 miliona qudi.14. julSveti mu~enici i besrebrenici Kozma i Damjan u vojsci

Kne`evine Srbije slava Bolni~arskih ~eta.Pripremio Miqan MILKI]

1. jul 1968.Izme|u SAD, SSSR i Velike Britanije potpisan ugovor one{irewu nuklearnog oru`ja.1. jul 1968.

Stupila na snagu carinska unija izme|u zemaqa Evropskeekonomske zajednice.1. jul 1991.Prestao da postoji Var{avski ugovor, ~ime nestaje blokovskapodela sveta, a Nato postaje dominantni vojni savez.1. jul 2000.Razra|ena je ideja o osnivawuEvrokorpusa. Ta jedinica, ja~ine 15-16brigada, bila bi okosnica evropskogsistema bezbednosti.4. jul 1930.Kraq Aleksandar Kara|or|evi} objavioDeklaraciju kojom je ideja jugoslovenstvanametnuta kao op{tenarodna ideologija.Jugoslovenstvo je trebalo da bude imperativ

gra|anske du`nosti i sredstvo potpunog raskida sapro{lo{}u.4. jul 1941.Na sednici Politbiroa CK KPJ uBeogradu doneta je odluka opo~etku ustanka u Jugoslaviji.Sednicom je predsedavaogeneralni sekretar KPJ JosipBroz.5. jul 1941.U Beogradu formiran zloglasni logor na Bawici.7. jul 1941.Na ivandawskom va{aru u Beloj Crkvi kod Vaqeva izbio je sukob ukome su jugoslovenski komunisti ubili dvojicu srpskih `andarma.Taj datum je Komunisti~ka partija Jugoslavije proglasila za Danustanka u Srbiji.7. jul 2002.^lanice Evropske unije povla~eiz opticaja svoje valute, koje su1. januara iste godine zameweneevrom kao zajedni~kom valutom.8. jul 1942.U selu Toboli} formirana Prva hrvatska NOU brigada. Brigadaje bila hrvatska samo po nazivu, jer je bora~ki kadar bioprete`no srpske nacionalnosti.8-12. jul 1969.U Beogradu odr`ano savetovawe nesvrstanih dr`ava. U~estvovaloje 47 dr`ava stalnih ~lanica i deset dr`ava posmatra~a.9. jul 1913.Jedna od najve}ih i presudnih bitaka u Drugom balkanskom ratuvo|ena je izme|u srpske i bugarske vojske na reci Bregalnici od

30. juna do 9. jula 1913. godine. Bitkom je re{en ishod Drugogbalkanskog rata u korist Kraqevine Srbije. Srbi su imali16.200 poginulih i rawenih, od ~ega 11.350 u Tre}oj armiji, aBugari oko 25.000. Obe strane pretrpele su znatne gubitke i odkolere, koju su Bugari preneli od Turaka.9-10. jula 1945.Na prvom redovnom zasedawu Oblasnog narodnooslobodila~kogodbora kosovsko-metohijske oblasti u Prizrenu, usvojena jeRezolucija kojom je izra`ena `eqa delegata o prikqu~ewu teoblasti federalnoj Srbiji, kao wenom sastavnom delu.11. jul 1807.Srpski ustanici, odbijaju}i napad Turaka koji su iz Bosne prekoZlatibora poku{ali da pomognu opsednutoj posadi u U`icu,zauzimaju taj grad.11. jul 1533.

Papa Klement [esti zapretio je engleskom kraqu Henriju Osmomda }e ga ekskomunicirati iz rimokatoli~ke crkve ako ne obnovi

 DOGODILO SE...

VREMEPLOV

73

Page 74: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 74/84

MIT, LEGENDA ILINAJVE]A SRPSKA TAJNA

Da na{ narod ima duboke

korene, bogatu tradiciju

i neugasli slobodarski

duh najboqe potvr|ujeVidovdan. Za oru`ane

sastave Srpstva zato je

28. jun uvek imao ne samo

inspirativnu i pokreta~ku

ve} i zavetnu snagu.

1. jul 2006.74

TRADICIJE

VIDOVDAN

roda. Ta etika ne samo da prevazilazi usko nacionalni zna~aj ve} posvojoj sveobuhvatnosti, ~ovekoqubqu, lepoti, qubavi prema slobodi,pravdi i najvi{im moralnim vrednostima ivota ima i – op{te~ove-

~anski smisao.Zato se pojam “krug vrednosti svoje nacije“ u toj etici mo`e iz-raziti i vrednostima “ota~astva“, odnosno idealom otaxbine. Svakoonaj koji sa unutra{wim zadovoqstvom ~asnog `ivota za svoju nacijuose}a da je ispunio veliki zavet, ostavqaju}i vredna dela pokolewi-ma, i zaslu`uje da u|e u krug najzaslu`nijih za kulturno-istorijski iduhovni `ivot nacije. Slu`iti ~asti svoje nacije, dakle, zna~i ujednoslu`iti i duhovno-istorijskom ivotu ~ove~anstva.

Najboqa dela nalazila su najja~e izvore upravo u vremenimastradawa, a ona su, opet, ra|ala najve}e sinove, najuzvi{enije pri-mere i najplemenitija dela. Kosovsko i poslekosovsko doba to najbo-qe dokazuju.

VEKOVNA MISTE RI JA

Vite{ka humanost velikih vojvoda, wihova milosrdnost, po{to-vawe, naklonost lepim kraqevskim k}erima, protkana ~a{}u, juna-

{tvom, ponosom i gospodstvom, ali i odanost naciji, veri i vladaru,u Kosovskoj bici imaju veli~anstvenu potvrdu. Tom uzvi{enom gospod-stvu, potom, divili su se i wime napajali mnogi nara{taji. I devojke,sa neute{nom tugom u srcu, zaru~ivale su se s kosovskim vitezovima,tim “najkrasnijim herojima na ovome svetu”. One odlaze na krvavorazboji{te da vidaju rane svojim vitezovima i time pokazuju svojuvernost nacionalnim junacima.

Uostalom, mnogi na{i potowi pregaoci, junaci, stvaraoci, umet-nici i poslenici kulture stvarali su velika dela nadahwuju}i se naj-blagodetnijim i najskupqim nacionalnim uspomenama: Vidovdanom iKosovom. Te uspomene su naro~ito inspirisale sve lepote i vredno-sti srpskih ideala. A vidovdanska filosofija upravo pretpostavqaduhovno materijalnom, nebesko zemaqskom, op{te individualnom, ~a-sno nevernom i vite{ko sujetnom. Ona je, drugim re~ima, svetlost islavqewe mu{kog, juna~kog, vite{kog i ~asnog po`rtvovawa ideji kojasama sebe, posle smrti, vaskrsava. Vidovdanska etika i filosofija

isti~u vrednost individualnog samopregora u op{tem interesu kolek-tivne sre}e, a zarad svetlije budu}nosti pokolewa.

O

tome da je Vidovdan odavno bio praznik na{eg naroda govoremnogi drevni obi~aji. Sa vojni~kog stanovi{ta posebno su zna-~ajni obi~aji koji su posve}ivani bogu Vidu, a odnose se na rat i

juna{tvo. O tome, istina, ne postoje sre|ena nau~na istra`iva-wa, ali se zna da je Vidovdan bio dan moma~kog ogledawa i nad-metawa u juna{tvu. Na taj dan su mladi}i plenili pa`wu devoja-ka da bi kod wih izazvali simpatije. Kod naroda, koji je posebno

cenio i negovao herojski i juna~ki duh, ta moma~ka nadmetawa moralasu biti jasno odre|ena vite{kim pravilima kako bi se sposobnosti ive{tine uverqivo i uzvi{eno pokazale.

Vidovdan je, dakle, bio i ostao dan juna~kog ogledawa, te je, i potome, duboko usa|en u svest srpskog naroda. Kako su Srbi bili sklo-ni ratovawu, deo vidovdanskog kulta, posve}en ratu i juna{tvu, po-stajao je izra`eniji. To juna~ko nadmetawe s vremenom se oblikovalou svojevrsni srpski vite{ki kodeks.

Usvajawe hri{}anstva bilo je u nas uslovqavano delimi~nimnastavqawem odre|enih paganskih verovawa i dotada{wih u naroduveoma sna`no ukorewenih obi~aja. Tako se, slave}i Vidovdan, slavio

i kult boga Vida.Kult je nosio u sebi i mitsko jezgro brojnih prethri{}anskih ve-rovawa po kojima se juna~kom smr}u na bojnom poqu prelazilo u ve~-ni `ivot. Takva smrt na bojnom poqu imala je svoj motiv u ~asnom `r-tvovawu koji je dugo `iveo u vojskama, odnosno oru`anim sastavimaSrpstva. Vidovdanski kult juna~kog, vite{kog i ~asnog posebno je iz-ra`en u vreme Kosovske bitke i posle we. Uostalom, i ona dogodilase na Vidovdan, 28. juna 1389. godine.

Kao zavet, taj kult se pronosio potom i na ivot obi~nog ~oveka,daju}i mu vi{i smisao. Po wemu, ako ~ovek ho}e da svoj `ivot pro`i-vi qudski i dostojanstveno, treba da ga ispuwava i oboga}uje delimavisoke eti~ke vrednosti. Naravno, vidovdanski kult }e se ose}ati ipred Prvi srpski ustanak, ali ne}e izostati ni u Drugom srpskomustanku.

Prema mi{qewu Milo{a \uri}a, vidovdanska etika upravo jeizrasla iz simbioze eti~kih vrednosti Kosovske bitke, samog kulta,

na{e pravoslavne vere, sredwovekovne vite{ke tradicije i narodneepike. Tako je ona postala nepisana filosofija morala srpskog na-

Page 75: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 75/84

Kosovska bitka 1389. godine jedan je od najzna~ajnijih doga|aja una{oj nacionalnoj istoriji. Ona je toliko zna~ajna da se i vreme, po-nekad, deli na ono pre i posle Bitke, tog do tada najve}eg sukoba srp-

ske i turske vojske. Na jednoj strani bila je vojska koja je branilasvoje najdra`e i najuzvi{enije; na drugoj bio je osvaja~ i porobqiva~Evrope koji je svoju veru {irio sabqom i nasiqem.

U Srba postoji vekovna misterija, filosofija, istorija – legen-da, kult i zavet Kosova. Tajna Vidovdana! I nema tog Srbina na Zemqikoji ne zna za Kosovo i Vidovdan. Ko god poznaje na{ narod, ~uo je zaKosmet i zna da Srbi slave bitku na Kosovu. Ali mnoge ~udi i {to mi,uz toliko slavnih pobeda, slavimo, kako se tuma~i, svoj najve}i poraz.Kako da se ne ~ude kad i za nas same postoji tajna Kosova i Vidovdana,s jedne, i misterija wihove simbioze, s druge strane srpske zavetne du-hovno-eti~ke medaqe? Ali ma kako paradoksalno izgledalo, ta tajna ita misterija davale su i daju neobi~nu, pa i nepredvidivu vulkanskusnagu na{em narodu. I oduvek je tu, zapravo, bilo ne~eg mo}nog i zago-netnog. Pa, ni srpsko pravoslavqe se ne mo`e zamisliti bez Kosova,a dubqi mitski narodni duh bez Vidova dana. Istina, Kosovo nije svana{a istorija, ali jeste wen centralni doga|aj. Za{to?

Istorijske ~iwenice govore da je srpska vojska, no{ena eti~-kim, nacionalnim, politi~kim i vojnim motivima, sa duhovno{}u hri-{}anske, ali i sa sna`nim sponama stare pradedovske vere, moralada, upravo na Vidovdan, na Kosovu poqu poka`e svu svoju vrednost. Otome svedo~e beseda kneza Lazara i kazivawe srpskih vitezova svo-me knezu uo~i boja. Ali tom bitkom je srpska vojska ostavila i porukui zavet pokolewima kako se moraju voleti otaxbina, sloboda i vera,svoj narod i wegove svetiwe, kako se brani sopstveno trajawe i do-stojanstvo.

Za Srbe je tog Vidovdana Kosovo bila pozornica na kojoj su semorale, bez ostataka i ustezawa, pokazati sve nacionalne, moralnei duhovne vrednosti, mesto gde se trebalo izboriti za svoju slobodu,veru i otaxbinu. Kosovo je postalo zavetni put kako se mora boritiza Krst ~asni i slobodu zlatnu. Ali bila je to i pozornica za sve srp-ske ratnike: strelce i kowanike, vojvode, vitezove i plemstvo na ~elu

sa knezom Lazarom.

Neosporno je zato da je Kosovska bitka sa svojim junacima i vite-zovima, predawem, legendom i mitom duboko urasla u svest Srba. Na{narod je vekovima ~uvao i odr`avao, po{tovao i negovao eti~ke i du-hovne vrednosti i poruke Bitke koja je generacijama izazivala divqe-we i pijetet, postala inspiracija, podsticaj, zavet…

Kult te bitke i Vidovdana izrastao je iz odluke kneza Lazara isrpske vojske da se odlu~nim bojem stane na put azijatskoj najezdi. Ta uistoriji srpskog naroda najsudbonosnija odluka jasno iskazuje opre-deqewe i re{enost da se istraje na ve~nim i neprolaznim vredno-

stima i idealima. Kosovo i Vidovdan su svetlost, trajawe, nada, po-`rtvovawe, svesna i `estoka borba, odbrana otaxbine i roda, slo-bode i pravoslavne vere. Zato je vite{ka i ratni~ka ~ast kosovskihjunaka postala obrazac za ugled svim pokolewima kako se vaqa bori-ti za svoj narod da bi opstao na svojim teritorijama.

IDEAL  VITEZA  I ^OVEKA

Najmarkantnija li~nost na{e epske proze i poezije je Milo{Obili}. Milo{ev odlazak na Kosovo poqe da ubije turskog cara Mu-rata i da razbije i pobedi tursku silu, te tako da sa~uva ~ast, obraz idostojanstvo svoje nacije idealan je i jedinstven primer u istoriji ~o-ve~anstva.

Uzor Milo{a je negovan, odr`avan i po{tovan u narodnoj sve-sti. On je uobli~en u trajan ideal svakom Srbinu, mu{karcu i vojniku,ali i svakoj Srpkiwi kakvog mu{karca treba da voli i po{tuje. Takav

ideal viteza na najlep{i na~in iskazao je i Wego{ u Gorskom vijencu .Obili}eva eti~ka veli~ina na{la je u tom delu svu sadr`inu i poru-ku. Wego{ Milo{a uzima kao ideal ~oveka i viteza.

I taj ideal se odr`avao. Obaveza slavne srpske vojske, a po-sebno oficirskog kora, bila je da po{tuje, neguje i u sebi odr`ava irazvija uzvi{ene vojni~ke vrline i vrednosti Milo{evog duha. U bor-bi za slobodu na{eg naroda, veru i otaxbinu, Milo{ev ideal opijaoje i uznosio na{e qude ka velikim patriotskim delima. Za srpskeoficire to je bilo naro~ito va`no.

U tom smislu zna~ajna je poruka akademika i |enerala JovanaMi{kovi}a, prvog vojnika i jednog od na{ih najumnijih generala, kojiu svojoj najpoznatijoj kwizi Kosovska bitka, na samom kraju, ocewuje iu zavet srpskim oficirima ostavqa: ...Eto, to pokazuje pro{lost na-{eg naroda – wegova istorija. Ako `elimo da nas ona pou~i u sada-{wosti te da stvorimo svetlu budu}nost, treba da imamo ~vrstu dr-

`avnu organizaciju, da imamo dovoqnu, dobro organizovanu, disci-plinovanu i odu{evqenu vojsku i da me|u sobom razvijemo slogu, qu-bav, religioznost i patriotizam do fanatizma. To je dijagnoza, a to jei prognoza cele na{e dr`avne i narodne snage. Svaki druk~iji poli-ti~ki eksperimenti sa dr`avnim ure|ewem i narodnim upravqawemsamo }e nas oslabiti i unazaditi.

Na osnovu ve} re~enog da Kosovo nije sva na{a istorije, ali je-ste wen centralni doga|aj, kako ka`e na{ savremenik, ono nam je vi-dovdanskim i svojim kultom, legendom i mitom, uz ideal Obili}a, uzavet ostavilo – nedvosmisleni put. Ali na taj put o~uvawa otaxbinei Srpstva, pre svih, obavezni su na{i narodni prvaci, vojni~ke sta-re{ine, qudi plemenitog i vite{kog duha, Srbi po krvi, duhu i uvere-wu. Ali i svi oni koji mogu i ho}e da doprinesu ne samo usko nacio-nalnom nego i op{tem dobru za sve qude i narode dobre voqe.

Kako je na Balkanu minulih vekova bilo vi{e osvaja~kih i poro-

bqiva~kih vojski nego na drugim prostorima Evrope, to je za na{ na-rod, a posebno za wegovu vojsku, odnosno najvi{e za wegove oficire,bilo prirodno i neminovno da nastave svetle tradicije i zavetne po-ruke Vidovdana, kosovskog kulta i mita i duha Obili}a. Uostalom, zasrpsku vojsku i Srbe neshvatqivo bi bilo da su weni oficiri biliindiferentni na takve zavetne i svete istorijske poruke svojih veli-kih predaka i slavnih Nemawi}a.

To {to se, na`alost, u na{oj vojsci, posle Drugog svetskog ratado danas, gotovo nije obele`avao niti slavio Vidovdan, naravno, po-sebna je pri~a; ba{ kao i ona o na{im srpskim naravima, neraskinu-tim ideolo{kim predrasudama, nedore~enoj istoriji…

Da li je, mo`da, ve} danas kucnuo pravi ~as da u Srbiji, kona~-no, ispravimo neke istorijske, ali i aktuelne nepravde i zablude, po-kaza}e vreme i naredni doga|aji. No, ako se to i ne dogodi, uprkossvemu, Vidovdan i Kosovo }e i daqe ostati na{a nepre`aqena, najve-

}a srpska misterija i tajna…Rade RAJI]

75

Page 76: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 76/84

76

V E R S K I  PR Z N I I

1–15. jula

Pravoslavni

3. jul – Prepodobni Naum Ohridski5. jul – Prepodobna Anastasija Srpska7. jul – Ro|ewe svetog Jovana Prete~e –

Ivawdan11. jul – Sveti novomu~enici Dabrobosanski

i Mile{evski12. jul – Sveti apostoli Petar i Pavle –

Petrovdan14. jul – Sveti mu~enici i besrebrenici

Kozma i Damjan

Rimokatoli~ki5. jul – Sveti ]iril i Metodije, slavenski

apostoli

Jevrejski13. jul – [iva asar betamuz

Sveti apostolPetar ro|en je u Vit-saidi, bio je ribari prvo se zvao Si-

mon. Gospod mu je daoime Kif, ili Petar.On je prvi od u~eni-ka jasno izrazio ve-ru u Gospoda IsusaHrista rekav{i: ”Tisi Hristos, sin Boga`ivoga”. Wegova severa postepeno utrv-|ivala, jer kada jeGospod izveden pred

sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se kasnije te-{ko pokajao i postao neustra{ivi propovednik Je-van|eqa. Posle jedne wegove besede tri hiqade qu-

di se preobratilo u hri{}ansku veru. Propovedaoje u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku, Italiji. Po-magao je i verom isceqivao qude.

Po zapovesti cara Nerona Petar je razapet nakrst, a on sam je molio xelate da ga raspnu glavomokrenutom na dole, smatraju}i sebe nedostojnim daumre kao wegov Gospod.

Sveti apostol Pavle ro|en je u Tarsu i zvao seSavle. Bio je farisej i progoniteq hri{}ana. Kadase ~udesno preobratio u veru postao je apostol ivatreni pobornik i propovednik Jevan|eqa. Mnogoje stradao i strpqivo podnosio muke govore}i: ”Ne`ivim ja, nego Hristos ivi u meni”. Pose~en je u Ri-mu u vreme cara Nerona.

Najpre ustanovi da li je to odista bolest. @ivot je nelak, ~esto veo-ma mu~an, mo`da ~ak i neradostan; a na{a podsvest je sli~na dete-tu, kao `ena, kao budala{: ona je sposobna da podra`ava svakojbolesti, da odbegne u “bolest”, da igra ulogu “bolesnika”. Sli~naneuroti~na stawa, nesumwivo, samo se ispoqavaju kao “bolest”,

ali to je neka sasvim druk~ija bolest: ona se mo`e le~iti iskreno{}u irazumevawem...

Ako je to odista bolest – nikada ne vi~i, uvek oslu{ni! Ona je kaoposetilac: {ta on `eli od mene? Ona je kao put: kuda sam se to deo?Ona je kao prijateq koji `eli da me upozori: ~uvaj se, ovde si u `ivotuna~inio gre{ku, ovde sa tobom mo`e da se dogodi ne{to ozbiqno.

Zahvali}u ti se za predostro`nost, dragi prijatequ, zato {to mepose}uje{ i pobu|uje{ na ovaj put. “Ko `eli da putuje, mora umeti da }u-ti”. Tako gledaj i slu{aj! Oboje – instinkt i duh – moraju dati znak o sebi.Oboje moraju govoriti ne{to zna~ajno: oboje moraju biti jedinstveni u

mi{qewu. Instinkt mora da izle~i telo; duh – da isceli du{u. Jer zdra-vqe je – istovremeno zdravqe du{e i tela: biti bolestan zna~i istovre-meno biti mawkav u isceqewu du{e i tela. I jedino Hristos, na{ Spasi-teq, znao je kako uz pomo} duha isceliti i du{u, i telo.

Instinkt iscequje telo. To jest: svako le~ewe je samoizle~ewe. Tajtajanstveni rad ne mogu da odmene ni lekar, ni lekovi. Oni mogu jedinopomo}i, podr`ati, obodriti. Taj metod isceqewa dejstvuje sam po sebi,iz sopstvenih pobuda. I dejstvuje tako {to se ne baca na simptome ishi-treno, da bi ih odstranio; pa oni su ciqni, slu`e iscelewu i nestaju usvoje vreme. Instinktivno samoiscelewe i jest obnova. Bolesnik i le-kar moraju najpa`ivijim, najpo`eqnijim na~inima i}i u susret tom obna-vqawu. [ta mu ide na korist? Odmor, spokoj, prikupqawe snage, hrana,vazduh, toplina, dobro raspolo`ewe. I tek potom dolazi ostalo. Akobolesnik ume da oslu{kuje u sebi, on }e uskoro primetiti da instinktpotpuno samostalno izabira ono {to je korisno (“hteo bih”, “tako sam

se u`eleo”, “odgovaralo bi mi”), i da odbija ono {to je {tetno (“ne mo-gu”, “ne jede mi se”, “odvratno”).Instinkt `eli poverewe. [to samouverenije ispoqava sebe, {to

se bolesnik poslu{nije pona{a, tim pre }e nastupiti i iscelewe.A duh iscequje du{u. Ovde i jest – isceqewe, samoisceqewe; samo

ne “odozdo”, nego “odozgo”.Dakle, pre svega – ne roptati, ne prokliwati, ne o~ajavati, ma ka-

ko nam bilo r|avo. Bolest zahteva mirnu du{u, vedro raspolo`ewe, si-gurnost. Ona }e, mo`da, zahtevati jo{ izvesno vreme, kao i prosor (pro-menu mesta, boravak u bawi). Sve to joj, po mogu}stvu, selduje da bi bilasavladana. Tada }e i po~eti ono najglavnije.

[ta su{tinsko bolest mora da mi saop{ti?O mom `ivotu: da nisam znao da ga `ivim kako vaqa; da ne cenim

zdravqe kao dar Bo`iji; da moram platiti krivwu za to {to sam se raz-boleo; da je zdravqe sam po sebi – sre}a i radost.

O ivotu uop{te: da je pun predivnih stvari, mimo kojih sam do sa-

da slepo i ravnodu{no prolazio; da predstavqa nebrojeno mnogo mogu}-nosti za qubav, dobro, samopo`rtvovawe i podvig, koje sam ja, neshva-tqivo za{to, propustio da pro|u mimo mene; da vreme uri, i da je zem-na epizoda mog ivota ograni~ena; da sam do sada iveo bezumno, gube-}i najdragocenije darove, i da od sutra, da, ve} od sutra po~iwem novi`ivot.

Zatim }e mi ispri~ati mnogo {ta i o patwama: da ih nu`no vaqaprihvatiti, kao dug; da ~ove~anstvo neprestano strada, i da je predodre-|ewe postradawa dato ~oveku da bi shvatio zakone stvarawa i voquStvaraoca; da ~ovek, uop{te, preko stradawa dolazi do otre`wewa,prosvetqewa, do usavr{ewa; da je najva`nije u `ivotu – ste}i prekosvakog stradawa delim istinske vere i istinske mudrosti.

I {ta daqe? Bolest je postala obnovom, odmorom, prosvetqewem u`ivotu! Sada evo i iscelewa. Da li je tu jo{ uvek potrebna uteha?

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

BOLEST

1. jul 2006.

DUHOVNOST

S V E T I  AP O S TO L I  

P E T R  I P V L E

Page 77: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 77/84

77

RIZNICA

JELEKI KUBURAILIJE GARA[ANINA

Porodica Gara{anin je u 19.veku na “polzu Ote~estva”dala tri znamenite li~no-sti: dedu Milutina, sinaIliju i unuka Mi

lutina. Po rodnomselu porodi~no pre-zime Savi} prome-nili su u Gara{a-nin. Me|utim, odsvih Gara{anina,Ilija je u srp-skoj diplomati-ji ostavio naj-ve}i trag. Je-vrem Gruji} je zawega rekao “da gaje Bog stvorio za po-glavara zemqe”.

Ilija je ro-|en pred kraj Prvogsrpskog ustanka, po~etkom 1812. godine. De~a~i} se, uz ~uvawestoke na porodi~nom imawu u Gara{ima, “u~io kwizi” od pri-vatnih u~iteqa koje mu je otac dovodio iz Srema. [kolovaweje nastavio u Zemunu i Orahovici.

U dr`avnu slu`bu stupio je 1834. godine. Skoro 33 godine,sa kratkim prekidima u vreme smena dinastija na srpskom pre-stolu, slu`io je Ilija i Obrenovi}ima i Kara|or|evi}ima, ta~-nije Srbiji. Tako je bilo sve do kraja 1867, kada je, po `eqikneza Mihaila, smewen sa du`nosti. Tada se povukao iz javnog`ivota na novo imawe u Grockoj , gde je 1874. umro.

Iako je bio u slu`bi u vreme prve vladavine Milo{ai Mihaila Obrenovi}a, Ilija je bio na ~elu ustavobrani-teqske opozicije, zbog ~ega je, nakratko, morao i zemqu danapusti.

Bunom Tome Vu~i}a Peri{i}a 1842. godine, na vlast suvra}eni Kara|or|evi}i. Ve} naredne godine, kad je Vu~i} podpritiskom Rusije napustio Srbiju, Ilija je postavqen za mi-

nistra unutra{wih dela. Sve vreme vladavine kneza Alek-sandra Kara|or|evi}a bio je jedan od stubova ustavobrani-

teqskog re`ima. Smatraju}i da Srbi-ja mora da ima “plan za svoju budu}-

nost” i dugoro~nu spoqnu politi-ku, 1844. godine izradio je

“Na~ertanije”.U tom razdobqu

uspe{no je suzbijaobune obrenovi}eva-ca, a u vreme revolu-cionarnih doga|aja1848/1849. organi-zovao je slawe do-brovoqaca za stva-rawe srpske Vojvo-dine. Od 1852. do1853. obavqao jedu`nost predsedni-ka vlade i ministrainostranih dela. Uvreme druge vlada-vine kneza Mihaila

Obrenovi}a ponovo je u vrhu dr`avne vlasti, predsednik vla-de i ministar inostranih dela.

Ilija Gara{anin bio je veoma aktivan tokom burnih do-ga|awa u Srbiji: u vreme bombardovawa Beograda 1862, te

pregovora za ustupawe gradova Srbiji 1867. godine. Isto-vremeno je vodio politiku stvarawa saveza balkanskih zema-qa. Stoga je primao i uzvra}ao posete dr`avnika iz svih srp-skih krajeva, razmewuju}i prigodne darove s wima.

Od crnogorskog vladike Rada dobio je jelek – deo lepenarodne no{we, te medaqu za hrabrost Milo{ Obili}. Uzjo{ nekoliko wegovih odlikovawa i oru`ja, u Vojnom muzeju uBeogradu ~uva se i kubura kremewa~a sa srebrnim okovimaura|enim u filigranskoj tehnici.

Na pitawe prijateqa za{to daruje goste, Gara{aninje mudro odgovorio: “Dao sam im, prvo, zato {to su mi do-{li, drugo, zato da mi opet do|u i tre}e, zato da ne odudrugima.”

An|elija RADOVI]Snimio Vojislav TRANDAFIL

Page 78: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 78/84

1. jul 2006.78

   S   P   O

   R   T

REZULTATIGeneralni poredak:

1. Zoran Pavkov, Sombor (ujedno i pobednik “Memo-rijala princa Tomislava Kara|or|evi}a“); 2. SlobodanJakovqevi}, U`ice (pobednik “Memorijala heroja Tepi-}a“); 3. Aleksandar Japunxi}, Sombor; 4. Nikola [ma-ki}, U`ice; 5. Sa{a Ivkovi}, Sombor; 6. Radivoj Jako-vqevi}, Novi Sad; 7. Ratomir Lazovi}, U`ice; 8. Rado-slav Dra{kovi}, U`ice; 9. Vladimir Jak{i}, Beograd;10. Denis Sadovski, Sombor.

Najuspe{nija takmi~arka bila je Jasmina Cvijovi},

U`ice.

Nadmetawe automobilista,odr`ano u srcu [umadije,

proteklo je u znaku takmi~araiz U`ica i Sombora. U`i~ani suosvojili prva dva mestau klasama, dok je mesto

sveukupnog pobednika pripaloZoranu Pavkovu, iz Sombora.

Start trke, odr`ane podpokroviteqstvom op{tine

Aran|elovac, bio je uistorijskom Ora{cu, a ciq uKragujevcu, prvoj prestonici

moderne srpske dr`ave.

Predsednik op{tine Aran|elovac dr Radosav [vabi} otvara takmi~ewe 

A

ko se za jednu trku automobilista javi vi{e od 50 posadaiz raznih krajeva zemqe, to ve} samo po sebi dosta govorine samo o zapa`enom interesovawu za tu, pomalo speci-fi~nu granu sporta, nego, najverovatnije, i o `eqi da se

dan provede u srcu [umadije – Aran|elovcu, Topoli i Kra-gujevcu koji obiluju ne samo prirodnim lepotama, ve} i

KARAVANPRIJATEQSTVA

Jubilarni auto-reli

Page 79: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 79/84

79

ma vozila (do i vi{e od 1.200kubika), dok je wihov predstav-nik u generalnom plasmanu za-uzeo drugo mesto sa istim bro-jem poena (550), ali je na ispi-tima spretnosti vozio ne{tosporije, zbog ~ega mu nije po-{lo za rukom da se domogne

najvi{eg mesta na kona~nojrang-listi ovogodi{we, 30. ju-bilarne automobilske trke,koja je pod pokroviteqstvomop{tine Aran|elovac starto-vala iz istorijskog Ora{ca,gde je pre ne{to vi{e od dvaveka vo`d Kara|or|e postaviotemeqe moderne srpske dr`a-ve, a zavr{ila se u Kragujevcu.

Na itinereru ne du`em od60 km (zbog u{tede u gorivu)takmi~ari su morali da savla-daju dva prili~no te{ka ispi-

ta spretnosti i da re{e zani-

ZAPA@ENA AKCIJAPomo}nik ministra odbrane za qudske resurse Zo-

ran Jefti} primio je pred samo takmi~ewe predstavnikeOrganizacionog odbora, koje je predvodio pukovnik u pen-

ziji Dragan Trifunovi}, predsednik Oficirskog auto-mo-to sportskog kluba. Oni su svog doma}ina upoznali samnogim zanimqivim pojedinostima vezanim za tu manife-staciju dru`equbqa, razvoja amaterskog auto-moto spor-ta i sticawa voza~kih ve{tina, na kojoj je do sada u~e-stvovalo vi{e od hiqadu aktivnih, rezervnih i penzioni-sanih stare{ina i ~lanova wihovih porodica, kao i dru-gih takmi~ari iz raznih krajeva zemqe.

Pridru`uju}i se naporima ~lanova Organizacionogodbora i po`elev{i im da i ovogodi{we nadmetawe iz-vedu onako kako je zami{qeno i planirano, gospodin Jef-ti} je podr`ao akciju koja umnogome doprinosi podizawusaobra}ajne i tehni~ke kulture i bezbednosti saobra}ajana putevima, a takmi~arima po`eleo da se, pre svega, u

fer nadmetawu, izbore za {to boqi plasman.

EVROPSKO PRIZNAWEPredstavnici Organizacionog odbora jubilarnog au-

tomobilskog takmi~ewa bili su gosti i Auto-moto savezaSrbije, ~iji se sekretar Miroslav Paunovi} sa izuzetnimzanimawem upoznao sa programom relija. On je naglasioda mu je drago {to se, zahvaquju}i i ovakvim nadmetawi-ma, najve}a porodica automobilista oli~ena u Auto-motosavezu Srbije stalno uve}ava, ne propustiv{i priliku daka`e i to kako je AMSS od po~etka stajao iza takmi~ewana kome u ve}ini u~estvuju pripadnici na{e vojske.

Gospodin Paunovi} je na kraju razgovora upoznao

svoje goste sa jednim zna~ajnim priznawem – odlukom daAMSS bude organizator 21. evropskog takmi~ewa decepod nazivom “[ta zna{ o saobra}aju“, koje }e se u prvojpolovini septembra ove godine odr`ati u Beogradu.

Sveukupnom pobedniku Zoranu Pavkovu pehar je uru~io general-major Dragan Kolunxija 

brojnim kulturno-istorijskim znamenitostima, a da i ne govori-mo o posebnim turisti~kim biserima Srbije u koje spadaju Buko-vi~ka Bawa, Oplenac i mnoga druga {umadijska mesta.

[to se samog takmi~ewa ti~e, ono je proteklo u znaku U`i-~ana i Somboraca. U`i~ani su osvojili dva prva mesta u klasa-

mqiv test iz poznavawa Zakona o bezbednosti saobra}aja , kaoi istorije ovog dela [umadije. Vo`ene su dve etape: prva podnazivom “Memorijal princa Tomislava Kara|or|evi}a“ (odOra{ca do Oplenca) a druga pod nazivom “Memorijal herojaTepi}a“ (od Oplenca do Kragujevca). Zanimqivo je da se za trkuprijavio i \or|e, sin princeze Linde i princa Tomislava Ka-ra|or|evi}a, ali mu se eqe ovoga puta nisu ispunile, jer zbogkvara mewa~a na “renou 5“ (posebno dove`enom iz Londona)

nije mogao da startuje i da se, verovatno, izbori za neko od za-pa`enih mesta, budu}i da je, kako sam ka`e, veliki poklonikauto-trka.

Sve~anost povodom progla{ewa pobednika i uru~ivawapehara, nagrada i ostalih priznawa najuspe{nijim takmi-~arima bila je u kragujeva~kom Klubu vojske. Na~elnik Komandeoperativnih snaga Vojske Srbije general-major Dragan Ko-lunxija uru~io je pehar generalnom pobedniku “Karavana pri-jateqstva 2006“ Zoranu Pavkovu. Na istoj sve~anosti je dode-qen i Zlatni kqu~ Oficirskog auto-moto sportskog kluba Mio-dragu Nikoli}u Femanu, uglednom privredniku [umadije i pr-vom predsedniku Udru`ewa Privredni preporod Srbije, kojeokupqa osvedo~ene stvaraoce novih vrednosti u raznim obla-stima privrednog i dru{tvenog ivota.

Vlada RISTI]Snimio Darimir BANDA

Page 80: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 80/84

N

SPORT

1. jul 2006.80

ato “Trka za partnerstvo” odr-`ana je 25. juna na relacijiHorgo{–Segedin, a pod pokro-viteqstvom Jap de Hop Shefe-ra, generalnog sekretara Na-

toa. Start polumaratonske trke(21.097,5 m) bio je u Srbiji, a ciq ususednoj Ma|arskoj.

Kako nam je rekao pukovnikMilorad Sekulovi} iz Uprave zaobuku G[ VS i koordinator trke iz-me|u Vojske Srbije i Natoa, na ovoj,prvoj sportskoj manifestaciji kojuorganizuje Alijansa, u~estvovalo je45 tro~lanih ekipa (u disciplini{tafeta) iz Ma|arske, Rumunije,^e{ke i na{e zemqe, odnosno ukup-no oko 400 takmi~ara. Organizova-ne su i polumaratonske trke za `e-ne i mu{karce pojedina~no, odno-sno tro~lane ekipe, te za hendike-pirane osobe u kolicima.

– Vojska Srbije bila je najzna~ajniji donator trke, jer smo,izme|u ostalog, obezbedili besplatni sme{taj za u~esnike polu-maratona u suboti~koj kasarni “Kosta Na|”. Anga`ovali smo ijedno odeqewe vojne policije radi obezbe|ewa manifestacije i uHorgo{ dovezli dve cisterne sa pija}om vodom – ka`e pukovnikSekulovi} i dodaje da je na{u vojnu sportsku ekipu sa~iwavaloukupno 11 atleti~ara, koji su na polumartonu u~estvovali u triekipe i pojedina~no.

U ekipi Vojske Srbije 1 tr~ali su major Dragan Todorov i po-ru~nici Dejan Popovi} i Aleksandar Ne{evski, u ekipi 2 kapetanprve klase Nenad Milosavqevi}, stariji vodnik Jovi{a Marko-vi} i vodnik prve klase Igor Vukovi}, a u tre}oj poru~nik Vladi-

mir Tokali}, potporu~nik Sa{a Vojnovi} i vodnik prve klase Dra-gan Kqaji}. Pojedina~no, svoju snagu i sportsko ume}e oprobale

su na{e stare{ine major Stanko Peri} i stariji vodnik prve kla-se Andrija Radi}.

Po protokolu trka je, posle pozdravnih govora, po~ela u10,30 ~asova, a na po~asnoj pozornici, uz strane i doma}e zvani-ce, bio je i komandant Novosadskog korpusa general-major Stani-mir Matijevi}.

Kolona takmi~ara je, posle uspe{nog starta, krenula premadr`avnoj me|i, koju svi oni iz Srbije, koji nisu imali uredno vi-

zirane paso{e nisu mo-gli da pre|u, ra~unaju}itu i novinarske ekipe iizve{ta~e.

Posle sat vremena,

15 minuta i osam sekun-di, prva ekipa Vojske Sr-bije, prva je pro{la krozciq, koji je bio na sege-dinskom aerodromu. Ta~-nije, prvi je stigao na{poru~nik Aleksandar Ne-{evski.

U ukupnom plasmanu,kada je re~ o {tafetnompolumaratonu, samim timekipa VS 1 osvojila je pr-vo, dok je na{a ekipa brojdva zauzela tre}e mesto.Od 45 ekipa na{a vojna

ekipa broj 3 zauzela je ta-ko|e visoko, {esto mesto,~ime su, kao i mnogo puta

do sada, na{i maratonci pokazali da su u sasvim dobroj kondiciji.Kao nagradu na{a prvoplasirana tro~lana vojna ekipa dobila je odorganizatora besplatni put i boravak u Briselu, gde bi naredne go-dine trebalo da se organizuje sli~na manifestacija.

Trebalo bi ista}i dobru organizaciju ”Trke za partnerstvo” ikorektan odnos svih zadu`enih za to takmi~ewe i dru`ewe takmi~a-ra i prisutnih iz nekoliko zemaqa. Iako je to prvi polumaraton naovim prostorima, i jo{ odr`an na temperaturi vi{oj od 30 stepe-ni Celzijusovih, pokazalo se da je i te kako vredelo na wemu u~e-stvovati. Osvajawem prvog, tre}eg i {estog mesta u jakoj konkuren-ciji, na{i vojni atleti~ari su, dakle, dokazali da na wih trebasvakako ra~unati i u predstoje}im me|unarodnim takmi~ewima.

D. MARINOVI]Snimio Z. PERGE

NATO TRKAZA PARTNERSTVO

HORGO[–SEGEDIN

POBEDANA[IH MOMAKAOsvajawem prvog, tre}eg i {estogmesta na{i vojni atleti~ariubedqivo dokazali da na wih i tekako treba ra~unati i u predstoje}iminostranim sportskim nadmetawima

Start u Horgo{u, finale u Segedinu 

Page 81: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 81/84

– Dunav je lepa ali i opasna reka –ka`e predsednik op{tine Veliko Gradi{teDragan Mili}. – Procenili smo da }e bi-ti poplavqeno 1.500 ku}a ako voda pro-dre u grad. Nismo se dali, branili smo sei odbranili. Kqu~no mesto u odbrani gra-da imali su vojnici i stare{ine iz garni-zona Po`arevac. Bilo je dana kada je po36 sati padala ki{a i kada se nivo vodesvakog sata podizao za santimetar. Vojni-ci su se tada smewivali po tri puta dnev-no i uspeli su da, zajedno s narodom, poli-cijom i decom iz {kola, odbrane grad. Sa-da, kada je sve pro{lo, mo`emo samo daka`emo jedno veliko hvala.

Jedanaest dana su se pripadnici 565.

nastavnog centra KoV iz Po`arevca bori-li protiv vodene stihije u Smederevu, Ko-

stolcu, Velikom Gradi{tu i Golupcu. Dve hi-qade vojnika, u~enika i stare{ina upornoje, iz dana u dan, branilo 20 kilometara

ugro`ene obale Dunava u naseqenim mesti-ma. Brojke su ~esto {ture, ali ponekad go-vore vi{e od re~i. Zato treba zapamtitida su pripadnici po`areva~kog centra tihdana ostvarili 20.000 radnih ~asova iugradili u bedeme 675.000 xakova peska.

– U Velikom Gradi{tu podigli smo be-dem dug 1.800 i visok {est metara – ka`ekomandant pukovnik Vinko Markovski. – Nikap vode nije prodrla u grad. Nismo mi sa-mi odbranili Veliko Gradi{te i druga me-sta, ali smo kao pripadnici organizova-ne, disciplinovane i stru~ne formacije,dali primer svim gra|anima kako treba

braniti gradove. U prvi mah gra|ani kaoda nisu shvatili razmere opasnosti, alipo dolasku vojske svi su razumeli ozbiq-nost situacije i suprotstavili se stihiji.

Gra|ani Velikog Gradi{ta su na “Ve-~eri branilaca od poplava” imali prili-ku da opet u svojoj sredini vide vojnike,stare{ine i u~enike koji su u~estvovali u

odbrani wihovog grada. Na~in nije bio va-`an, zato {to su i tap{awe po ramenu, istisak ruke, i zagrqaji govorili isto. Po-sebno dragi gosti bili su u~enici Sredwestru~ne vojne {kole iz Po`arevca, koji suu odbrani od poplava pokazali veliku sr-~anost i hrabrost.

Po re~ima komandira voda poru~nikaZorana Kova~a, bilo je u~enika koji su ne-pliva~i, ali su i pored toga uletali u nabu-jali Dunav. Jedan od wih je mla|i vodnik Vla-dimir Ili} iz Prokupqa, koji tvrdi: “Bio jeto na{ borbeni zadatak u miru. U tim trenu-cima, razmi{qao sam samo kako da napunim{to vi{e xakova i ugradim ih u bedem. Po-nosan sam na ono {to smo uradili, ali bo-

qe da se nikad vi{e ne ponovi.”Z. MILADINOVI]

81

Susret branilaca od poplava u Velikom Gradi{tu

JEDNO VELIKO HVALA

V

MALI OGLASI 

TRIDESETOGODI[WICA zavr{etka{kolovawa 23. klase MTSV[ bi}e obe-le`ena sve~anim skupom u Novom Sadu,15. jula 2006. godine u 10 ~asova naRPB-30 ”Kozara”. Mole se pripadniciklase za prijavu u~e{}a na telefon021/897-104 ili 063/856-0637 (]u}uzBora) i 021/639-1996 ili 064/307-9721 (Horvat Dragutin).

^ETRDESET godina od zavr{etka {kolo-vawa 12. klase artiqerijsko-podofi-cirske {kole iz Zadra obele`avamo u~etvrtak, 20. jula 2006. godine u Beogra-du. Pozivamo sve drugove i nastavnike saprostora biv{e SFRJ, da se jave Inici-jativnom odboru na telefone: 011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322,Viktor Hli{~.

DVANAESTA klasa Pe{adijske podofi-cirske {kole iz Sarajeva obele`ava ~e-trdesetu godi{wicu zavr{etka {kolova-wa 20. jula 2006. godine u 12 ~asova urestoranu Centralnog doma VS u Beogra-du. Zainteresovani treba da se jave Od-boru za organizaciju susreta na telefo-ne: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i018/509-127 ili 063/8872-967 (QubaSopreni}). Posledwi rok za prijavu je14. jul 2006. godine.

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE, 350 metara do pla`e. Te-lefoni: 42-445, 081/483-445, 081/245-341, 067/201-978.

VEOMA povoqno prodajem Magnum-357,kratka cev: zastava 7,65 mm niklovan:karabin M-48 sa snajperom – vojne dozv-ole. Telefon 064/2751-585: 011/2144-061.

MEWAM novu ku}u u Aran|elovcu od 100kvadratnih metara na 6 ari placa, zastan ili poslovni prostor u Beogradu.Tel.: 011/3238-777 i 063/8646-627.

   S  n  i  m  i  o   Z .

   P   E   R   G   E

OBAVE[TEWEPRETPLATNICIMAPretplatnike na magazin Odbra-

na , pripadnike Ministarstva odbranei Vojske Srbije, podse}amo da su prili-kom preme{taja u drugu jedinicu – usta-novu obavezni da o promeni adrese li~-no obaveste na{u slu`bu pretplate, ka-ko bi im Odbrana i ubudu}e a`urno sti-zala svakog 1. i 15. u mesecu na adresuradnog mesta.

Za sve informacije obratite seslu`bi pretplate NIC ”Vojska”, tele-fon 011/3201-995 (vojni 23-995) ilielektronskom po{tom, na adresu: odbra-

[email protected]

Vi{e od 12.000 pripadnika Vojskeukqu~ilo se tokom aprila u odbranu

od poplava i pru`awe pomo}icivilnom stanovni{tvu na svimugro`enim podru~jima. Vode Dunava,Save, Tise i Tami{a smirile su se,

ali stanovnici Smedereva, Ba~kePalanke, Zrewanina, @abqa,

Beograda, Velikog Gradi{ta,Kostolca, Golupca, Negotina i drugihgradova i sela nisu zaboravili {ta

su sve vojnici i stare{ine u~iniliza wih u najte`im trenucima.

eliki broj priznawa stigao je u jedi-

nice Vojske, a me{tani kao da se tak-mi~e u izrazima zahvalnosti vojnici-ma zbog nesebi~nog zalagawa i anga-

`ovawa u odbrani od poplava. Nedavno sugra|ani Velikog Gradi{ta organizovali“Ve~e branilaca od poplava”, gde su, uz iz-vorne narodne pesme i rok-muziku, jo{ jed-nom pozdravili hrabre branioce.

Page 82: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 82/84

82 1. jul 2006.

   U   K   R   [   T   E   N   E

   R   E   ^   I A

 O

B  

A

  V

  G

[   

T  

   X

   R

   S

R   

A

   ON 

  \

AQ  

  Lw 

S   

    K

USPRAVNO:

1. Vr{iti prebrojavawe, 2. Radarski ure|aji, radari, 3. Upi{ite: d, p,4. Reka u Nema~koj, 5. Halapqiv, pro`drqiv, 6. [krt bogata{, 7. Mu{koime, 8. Kijavica (med.), 9. Ime filmskog re`isera Joselianija, 10. Od-brambeni igra~, 11. Upi{ite: w, t, 12. Veliki, grabqiv i veoma opasangmizavac, 13. Nosa~, amalin, 14. Osobe sklone moralisawu, 15. Sport-ski komentator, Gojko, 16. Oznaka na motornim uqima, 17. Mu{ko ime,Edvard, 18. Tursko mu{ko ime, 20. Muslimansko mu{ko ime, 21. Na{aglumica, Mira, 23. Organizacija afri~kog jedinstva (skr.), 24. No}nilokal, 26. Jedna od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, 27. Sportski komen-tator RTS, Nedeqko, 28. Kamen (pesn.), 29. Peti mesec u godini, 30. Vr-sta ma~a, 31. Francuski dr`avnik, Mari @ozef, 32. Ime pesnika Raki-}a, 34. Period od 24 ~asa, 35. Numeri~ki (skr.), 37. Struk cve}a, 38.Jevrejsko mu{ko ime, 40. Mutava, 41. Skandinavsko mu{ko ime, 42. Imevi{e mesta u Srbiji, 43. Vremenski termin, 44. Pogodak u ko{arci, 45.

Staroegipatsko bo`anstvo, Ptah, 46. Filmski glumac, Xefri, 48. Upi-{ite: s, j, 49. Simbol renijuma.

VODORAVNO:

17. Na{ ko{arka{, igra u [paniji, 18. Japanska devojka, ronilac nabisere, 19. U`i~anin, 20. Pripadnost pozitivnom ili negativnom polu ufizici, 21. Ramonova imewakiwa, 22. O~ev ili maj~in otac, ded, 23.Mali tavan, tavani}, 24. Holandski fudbaler, Vinston, 25. Obilno,obilato, 26. Poluga na osovini kola, jarmac, 27. Vrsta ribe iz sever-nih mora, 29. Strano `ensko ime, 30. Strana negacija, 31. Duboka re~-na dolina, 32. Obli~je, figura, 33. Jedan od najve}ih francuskih dram-skih pisaca, 34. Ime pisca Pavi}a, 35. Miodrag odmila, 36. Ostrvo naseveroistoku Rusije (4. slovo: n), 37. Mu{ko ime, Rade, 38. Cini~no po-na{awe, 39. Silan, mo}an, 40. Domovina Kiprana, 41. Lep, divan, 42.Duvan za lulu, 44. Sastojak vanile, 45. Deo posu|a za obedovawe, 46.Majka, mati, 47. Nadomestak mokra}ovoda (med.), 48. Zanatlija koji iz-ra|uje pojaseve, 49. Neupotrebqavano, 50. Vrsta le`aja, 51. Takmi~ar ustreli~arstvu, 52. Urlik, rika, 53. Slatko mlado vino, 54. Na{ ko{ar-

ka{, igra u Gr~koj.

[AH 

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJA

POBEDAZA TITULUPikula – LajthajmPan~evo, 2006.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Sf6

4.d3 Lc5 5.0-0 d6 6.c3 Lg4 7.h3 Na na{em dr`avnom prvenstvumajstor Borko Lajthajm je umalopretekao svekolike velemajstore.Ovo je bila presudna partija i zawega i za Dejana Pikulu, koji je za-hvaquju}i ovoj pobedi stigao do de-obe prvog mesta. Igra se Italijan-ska partija, varijanta iz davnihvremena, prava klasika! Za po-sledwi potez belog je izvor, koji}emo izostaviti, tvrdi da do sadanije zabele`en u turnirskoj prak-si. Naravno da je taj potez odigranbezbroj puta, ali na nivou koji ni-je zabele`en u va`ne kwige!

ZANIMQIVOSTI

RADIO-ME^EVIPrvi radio-me~ odigran je

izme|u dva broda udaqenih 160miqa 1902. godine.

SSSR i SAD su prvi radio-me~ odigrale 1945. godine, a re-zultat je bio 15,5: 4,5 za Sovjete.

TELEGRAFSKI ME^Prvi {ahovski me~ putem te-

legrafa odr`an je 1844. godineizme|u ameri~kih gradova Va-{ingtona i Baltimora.

TELEPRINTERSKI

USPEHU teleprinterskom me~u izme-

|u Beograda (koji je zastupaoBU[K ”Vidmar”) i Be~a (”Hi-cing”) na{a ekipa je slavila po-bedu od 5,5:4,5.

7...Lh5 8.Te1 a6 9.Lb3 La710.Sbd2 0-0 11.Sf1 Lf3 12.Df3Kh8 13.Lg5 h6 14.Lf6 Df6 15.Df6gf6 16.Sg3 Se7 17.Tad1 Tad8 18.d4b5 19.Kf1 Kg7

34.d5 Lb6 35.Te4 a5 36.f5 Tc8 37.Te6 b4 38.Sf6 Kg7 39.Se4 a440.Tg6 Kf8 41.Th6 Ke7 42.Te6 Kf8 43.f6

1:0 

Beli: Kf1, Td1, Te1, Lb3, Sg3, a2,b2, c3, d4, e4, f2, g2, h3 Crni: Kg7, Td8, Tf8, La7, Se7, a6,b5, c7, d6, e5, f6, f7, h6

Slabosti na kraqevom krilu

crnog su o~igledne.20.Td3 Kg6 21.Ld1 Lb6 22.Sh5 

ed4 23.cd4 Kh7 24.Lg4 Kh8 25.Sf6La5 26.Tc1 Kg7 27.Sh5 Kh8 28.Tc2 f5 29.ef5 Sf5 30.Lf5 Tf5 31.g4

Pozicija belog je dobijena.31...Tf7 32.Te2 Tdf8 33.f4 Kh7 

REKLI SU...Vi{e se nau~i iz jedne izgubqe-ne, nego iz sto dobijenih partija.

Kapablanka

KOMBINACIJASmejkal – MedinaAmsterdam, 1971.

Beli: Kg1, Dd2, Ta1, Tf1, Lc2, Lh6,Sf3, Sg3, a2, b3, c3, d5, g2, h3 Crni: Kg8, Dc7, Ta8, Tf8, Ld7, Lg7,Sb7, Sh7, a5, b5, c5, e5, f7, g6, h5 

Beli na potezu.

1.Sh5! gh5 2.Lh7 Kh7 3.Lg7 Kg7 

4.Dg5 Kh7 5.Dh5 Kg7 6.Sg5! 1:0 

   R   E   [   E   W   E   I   Z   P   R   O   [   L   O   G   B   R   O   J   A

 -   V   O   D   O   R   A   V   N   O  :  {

  p  a  n  s  k  i  z  i  d ,  s  v  i  l  o  l  i  k  o ,

  t  a  r  i  k  a  m  e  n ,

   B  l  a  g  o

   j   e  v  i

   } ,   I  r  i

   j   a  n  a  c ,  v  r  a  t  o  l  o  m  i   j   a ,

  l  e  g  a  l  a  n ,  p  r  a  m ,

  r  i  l ,

   K  a  r ,  n  o -

  g  a  t ,

   G  r  a  d  a  c ,

  t  a  p ,

  t  i ,

  n ,

  n  a  r ,

  k  r  s  t  a  r  i  c  a ,

   E  d  i  t ,

   E  p  i  r ,

  s  k  a  k  a  v  i  c  a ,

  s  t  r ,

  i ,

   M  o ,

   A  n  t ,  c  a  r  i  c  a ,

  t  a  r  a  { ,

  e  r  g ,  a  o  r ,

  l  i  c  a ,

  k  o  l  o  m  a  z ,  z  a  r  a  s  l  o  t  i  n  a ,

   b  a  k  a  l  a  r  i ,

  i  z  a -

   b  r  a  n  i  c  a ,

   b  a  r  o  m  e  t  a  r ,  s  i  m  e  t  r  a  l  a ,

  d  u  k  s -  m  a

   j   i  c  a .

Page 83: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 83/84

NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,telefaks: 011/3241-363. iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige:KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa

uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu

u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac.......................................................................................................................... (i

me, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ............... .............. ............ Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

 Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu:NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se mo`enabaviti i u na{oj

kwi`ari: – u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

„VOJSKA”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqajukulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne,katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice.Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm.

Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakonuplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na `iro-ra~unNIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu".Kwige mo`ete kupiti i re{ewem o administrativnojzabrani.

Page 84: 019 Odbrana

7/17/2019 019 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/019-odbrana 84/84