84
Godina III Broj 35 1. mart 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu Ve`ba Vojske Srbije na Kalemegdanu Ve`ba Vojske Srbije na Kalemegdanu KU]A OTVORENIH VRATA Intervju Intervju General-major prof. dr Miodrag Jevti} na~elnik VMA SRETEWE 2007 General-major prof. dr Miodrag Jevti} na~elnik VMA KU]A OTVORENIH VRATA ODBRAMBENA INDUSTRIJA SRBIJE ODBRAMBENA INDUSTRIJA SRBIJE SRETEWE 2007 Prilog Prilog Ufokusu Ufokusu

035 Odbrana

  • Upload
    gama

  • View
    153

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Serbian military magazine

Citation preview

Page 1: 035 Odbrana

Godi

na III

Broj

35

1. m

art

200

7.ce

na 1

00 d

inar

a 1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

Ve`ba Vojske Srbijena Kalemegdanu

Ve`ba Vojske Srbijena KalemegdanuKU]A

OTVORENIHVRATA

I n t e r v j uI n t e r v j uGeneral-major prof. dr Miodrag Jevti}na~elnik VMA

SRETEWE2007

General-major prof. dr Miodrag Jevti}na~elnik VMA

KU]AOTVORENIHVRATA

ODBRAMBENAINDUSTRIJASRBIJE

ODBRAMBENAINDUSTRIJASRBIJE

SRETEWE 2007

P r i l o gP r i l o g

U f o k u s uU f o k u s u

Page 2: 035 Odbrana
Page 3: 035 Odbrana
Page 4: 035 Odbrana

4

I N T E R V J U

General-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik Vojnomedicinske akademijeKU]A OTVORENIH VRATA 8

Per asperaBRA]A PO MIGU 13

U FF O K U S U

Ve`ba Vojske Srbije na Kalemegdanu SRETEWE 2007 14

T E M A

Civilna za{tita SrbijePUT KOJIM SE MORA I]I 18

O D B R A N A

Na intervidovskom poligonu Pasuqanske livadePOGODAK PROFESIONALACA 22

250. raketna brigada najuspe{nija u V i PVONAJBOQI PO ^ETVRTI PUT 25

Posledice upotrebe kasetnih bombiZASEDA PODMUKLOG UBICE 26

Demilitarizacija dr`avne granice PRI^A O ^UVARIMA 30

P R I L O G

Odbrambena industrija SrbijeU NISKOM LETU 33

D R U [ T V O

Reforma visokog obrazovawaDIPLOMIRANI I(ILI) MASTER 53

SA

DR

@A

J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Du{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Dari

mir

BAND

A

1. mart 2007.

58

"Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

22

Page 5: 035 Odbrana

Investiciono (ne)odr`avawe slu`benih stanova u novosadskom garnizonuSVA^IJE - KO NI^IJE 56

S V E T

Psiholo{ke operacije oru`anih snaga SAD u IrakuOSVAJAWE SRCA I DU[E 58

O korenima islamske religije i xihadu (2)[IREWE I ODBRANA VERE 60

T E H N I K A

Za{tita informacija na bazi kvantne kriptografijeNEPROBOJNA [IFRA 64

Kako da postanete O-visnikO-GAME 66

I S T O R I J A

Posledwi srpski |eneral - ve{tina ratovawaKWIGA ZA IZU^AVAWE 68

Nove kwigeISTORIJSKA ^ITANKA ZA POKOLEWA 69

F E Q T O N

Topli~ki ustanak 1917. godine BUGARSKI TEROR I ZULUM 70

S P O R T

Projekat Nacionalne asocijacije za oru`je Srbije @ENA NA CRTI 80

77

RE^ UREDNIKA

5

KONVERZIJ A

Specijalni prilog u ovom broju na{eg lista posvetili smoodbrambenoj industriji Srbije. U razgovoru sa ~elnimqudima preduze}a namenske proizvodwe i Uprave za od-brambene tehnologije Ministarstva odbrane poku{alismo da sagledamo za{to nekada uspe{ne kompanije i pe-

rjanice izvoza na{e zemqe ve} godinama grcaju u problemimai koji su putevi za izlaz iz te nezavidne situacije.

Posle perioda napretka i razvoja sedamdesetih i osam-desetih godina pro{log veka, kada su na doma}em i svetskomtr`i{tu ostvarivali vrlo zapa`ene rezultate, nizale su senevoqe koje su im zagor~ale `ivot – raspad dr`ave i Vojske,sankcije, inflacija, razarawe pogona u bombardovawu 1999.godine… Nisu ih zaobi{le ni nesre}e poput one pro{logodi-{we u Bari~u.

Dr`ava je, kao wihov ve}inski vlasnik, pomagala u re{a-vawu goru}ih pitawa i kupovala socijalni mir, ali nije moglada uposli proizvodne kapacitete jer su ulagawa u opremawe imodernizaciju oru`anih snaga, zbog hroni~nog nedostatka fi-nansijskih sredstava, ve} du`e vreme svedena na minimum. Sveto, dakle, ni blizu nije bilo dovoqno da ta preduze}a kona~nostanu na zelenu granu.

Konverzija dugovawa i potra`ivawa u trajni ulog Repu-blike Srbije u kapitalu tih privrednih subjekata bio je spaso-nosni modus za kratkoro~ni izlazak iz krize, ali ne i za traj-no re{ewe problema.

Sa konverzijom proizvodnih kapaciteta vojnog programana civilni i{lo je mnogo te`e. Dok je taj proces kod nekihpreduze}a zapo~et i okon~an jo{ pre nekoliko decenija, koddrugih ide jako sporo, a ponegde je, zbog specifi~nosti proiz-voda, gotovo nemogu}.

Uloga dr`ave u tom procesu, naravno, nije zanemariva.Naprotiv. Kao strate{ki partner mora im obezbediti povoq-nije uslove za poslovawe. Osnivawe Fonda odbrambene indu-strije, koji bi trebalo da im omogu}i jeftinije kredite za sa-naciju i modernizaciju proizvodnih pogona, uvo|ewe novih teh-nologija i obrtna sredstva neophodna za pokretawe procesaproizvodwe jeste, prema re~ima stru~waka, korak koji se o~e-kuje sa puno nade.

Nadu u boqe sutra odbrambene industrije Srbije budi ipristupawe na{e zemqe Programu Partnerstvo za mir, {to}e, kako se o~ekuje, preduze}ima te grupacije omogu}iti da lak-{e na|u inostrane partnere za zajedni~ki razvoj, proizvodwui plasman naoru`awa, municije i vojne opreme.

Pristupawe evroatlantskim integracijama svakako jestenova razvojna {ansa za preduze}a namenske proizvodwe, alito ne}e i}i ni brzo, ni lako jer tek treba raditi na usagla{a-vawu zakonskih procedura, standarda, dozvola i licenci. Jed-no je ipak sigurno. Opsta}e samo oni koji budu imali {ta daponude u `estokoj tr`i{noj utakmici i oni koji su u stawu dase brzo prilagode na nova pravila igre.

Page 6: 035 Odbrana

M

T

inistar odbrane Zoran Stankovi}, sa ko-mandantom Vazduhoplovnih snaga i protiv-vazduhoplovne odbrane general-majoromDraganom Katani}em, 26. februara pose-

tio je Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi} uBatajnici.

Rukovodstvo Zavoda predo~ilo je ministruodbrane dinamiku radova na remontu borbenihaviona MiG 29, a bilo je re~i i o pitawima ve-zanim za aktuelnu problematiku i funkcionisa-we te ustanove.

Ministar Stankovi} je izrazio o~ekivaweda }e do po~etka naredne godine biti zavr{enremont ~etiri na{a aviona.

– Zadovoqni smo tempom kojim se zapo~etiposao obavqa i o~ekujemo da }emo uskoro po~etisa remontom i ostalih vazduhoplova, najpretransportnog aviona AN 26 i osam helikoptera– rekao je ministar Stankovi}.

Odgovaraju}i na pitawa novinara za{tose remontuju samo ~etiri od najavqenih pet MiG-ova, ministarje rekao:

– Pre nego {to smo ugovorili posao imali smo obe}awe da}emo biti oslobo|eni pla}awa PDV-a. Me|utim, ispostavilo seda smo, ipak, morali da platimo, pa je za tu namenu odvojeno oko~etiti miliona evra dodatnih sredstava.

6

AKTUELNO

Povodom 15. februara – Dana Vojske Srbije

PREDSEDNIK SRBIJE PRIREDIO PRIJEM ZAPREDSTAVNIKE VOJSKEPredsednik Srbije Boris Tadi} priredio je u Predsedni-

{tvu Srbije sve~ani prijem za predstavnike Vojske povodom Danadr`avnosti i Dana Vojske Srbije –15. februara.

Prijemu su prisustvovali na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{, ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene-ral{taba, komandanti operativnih sastava i jedinica, ~lanovinajuspe{nije sportske ekipe u Vojsci u 2006. godini – Padobran-ske grupe Nebeske vidre i najboqi studenti Vojne akademije.

ZAHVALNICE ZA USPE[NUSARADWUPovodom Dana Vojske Srbije, ministar odbrane Zoran

Stankovi} uru~io je 14. februara zahvalnice institucijama sakojima je Ministarstvo odbrane veoma uspe{no sara|ivalo uprethodnoj godini.

Ministar Aleksandar Popovi} primio je zahvalnicu, koju jeMinistarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine dobilo za do-prinos u integrisawu nau~ne delatnosti u Ministarstvu odbraneu sistem nau~ne delatnosti u dru{tvu. Dr`avni sekretar Mini-starstva unutra{wih poslova Mirjana Ora{anin primila je za-hvalnicu, koju je to ministarstvo dobilo za doprinos u pripremistrategijskih dokumenata sistema odbrane, a zamenik direktoraInstituta za intelektualnu svojinu Miodrag Markovi} – za stru~-nu pomo} koju je taj Institut pru`io u izgradwi sistema vrednova-wa inventivne delatnosti u Ministarstvu odbrane.

”Praznici se slave sa prijateqima tako da mi je veoma dra-go {to imam priliku da vam se i na ovaj na~in zahvalim za sarad-wu i pomo}“, rekao je tom prilikom ministar Stankovi}.

GENERAL PONO[ U ZDRU@ENOJ KOMANDI NATOANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{ boravio je od 25. do 27. februara u Zdru-`enoj komandi Natoa u Napuqu, na Konferenciji vojnih stru~-waka novoprimqenih ~lanica Partnerstva za mir, a na pozivkomandanta admirala Harija Ulriha.

Ciq Konferencije u Napuqu bio je pru`awe podr{ke no-vim ~lanicama Partnerstva za mir. Tokom sastanka razmatranisu mogu}i oblici saradwe oru`anih snaga novih ~lanica u okvi-ru Partnerstva. Razgovaralo se i o modalitetima wihove sa-radwe sa Zdru`enom komandom Natoa u Napuqu.

U~e{}e na{e delegacije na Konferenciji bila je prilika zaja~awe uzajamne saradwe u oblasti odbrane zemaqa regiona.

M I N I S T A R O D B R A N E U V A Z D U H O P L O

R A Z G O V O R I E K S P E R

REMONT MIGO

KOOPERACIJA

Sni

mio

D. B

AN

DA

rodnevni razgovori eksperata Natoa i Srbije o mehanizmi-ma Partnerstva za mir i zakqu~ewu i primeni bezbedno-snog sporazuma te dve strane po~eli su 26. februara u Pa-lati federacije u Beogradu. U uvodnom izlagawu pomo}nik ministra odbrane Sne`ana

Samarxi}-Markovi} istakla je da Srbija `eli da doprinesetrajnom miru u regionu, u~estvuje u mirovnim operacijama podokriqem Ujediwenih nacija i vo|stvom Natoa i Evropske unije,te da pripremi svoje oru`ane snage za potencijalno ~lanstvo uNatou. Kqu~ne oblasti saradwe sa Alijansom jesu demokratska

Page 7: 035 Odbrana

Ministar Stankovi} je izjavio i da je obezbe|eno pogonskogorivo za potrebe Vazduhoplovstva za dva naredna meseca, a da}e Ministarstvo odbrane ulagati napore da se na{im pilotimaomogu}i nesmetano letewe do kraja godine.

A. PETROVI]

7

Osmi sastanak Grupe Srbija–Nato

SIGNALI ZA JO[ USPE[NIJI RADOsmi sastanak Grupe Srbija–NATO za reformu odbrane, a

prvi nakon prijema Srbije u Partnerstvo za mir, odr`an je 19.februara u Palati federacije. Sastanku su predsedavali po-mo}nica ministra odbrane za politiku odbrane Sne`ana Sa-marxi}-Markovi} i direktor Direkcije za planirawe snagaNatoa Frank Boland. Na dnevnom redu skupa bila je analizadosada{wih aktivnosti i postignutih rezultata.

U uvodnom izlagawu predsedavaju}i su se slo`ili da su pe-riod izme|u dva sastanka Grupe obele`ili prijem Srbije uPartnerstvo za mir i izbori koji su u januaru odr`ani u na{ojzemqi i izrazili nadu da }e i jedan i drugi doga|aj doprinetiradu radnih stolova koji postoje u okviru Grupe.

Na sastanku je istaknuto da je slede}i korak koji Srbijatreba da u~ini, kada govorimo o wenoj saradwi sa Severnoa-tlantskom alijansom, potpisivawe Sporazuma o za{titi pover-qivih informacija i podno{ewe Prezentacionog dokumenta,koji tek treba da usvoji Vlada Srbije, a ~iji su odbrambeni ivojni deo odobreni na Kolegijumu ministra odbrane.

Na sastanku, prisutnima su se obratili i ambasadoriKraqevine Norve{ke Hakon Blakenborg i Republike ItalijeAlesandro Meriola, koji su govorili sa stanovi{ta prethodnei aktuelne ambasade za kontakt sa Alijansom.

S. S.

NA^ELNIK GENERAL[TABAPRIMIO DELEGACIJU ITALIJENa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{, sastao se 21. februara sa vojnom delega-cijom Republike Italije. Tro~lanu grupu italijanskih visokihoficira predvodio je genaral-major Mario Marioli, na~el-nik Tre}e uprave General{taba odbrane Italije. Razgovorimaje prisustvovao i ambasador Republike Italije u Srbiji Ale-sandro Meriola sa saradnicima.

General Pono{ informisao je goste o toku reformi si-stema odbrane Republike Srbije, a bilo je re~i i o mogu}nostiu~e{}a pripadnika na{e vojske u mirovnim misijama.

Delegacija General{taba odbrane Italije, koja je od ovegodine preuzela obavezu dr`ave za kontakte Srbije sa Sever-noatlantskom alijansom, izrazila je podr{ku reorganizaciji imodernizaciji Vojske Srbije i wenim naporima ka evroatlant-skim integracijama.

AMERI^KA DELEGACIJA U MINISTARSTVU ODBRANE SRBIJEU okviru trodnevne posete Beogradu, od 22. do 24. febru-

ara, predstavnik Kabineta ministra odbrane SAD Nejtan Bejni potpukovnik Skot Sili, u ime Evropske komande Oru`anihsnaga SAD, sastali su se sa pomo}nikom ministra odbrane zapolitiku odbrane Sne`anom Samarxi}-Markovi}. Na sastankuje, izme|u ostalog, bilo re~i o saradwi dva ministarstva, bu-du}im sporazumima sa SAD i podr{ci koju SAD daju ProgramuPartnerstva za mir.

– Mi ne}emo stati s reformom. Insistira}emo na razvi-jawu aktivnosti u vezi sa programima Partnerstvo za mir i dr-`avne saradwe sa Ohajom – rekla je tom prilikom Sne`ana Sa-marxi}-Markovi}.

Goste iz SAD primio je i na~elnik General{taba VojskeSrbije general-potpukovnik Zdravko Pono{.

S. \.

O V N O M Z A V O D U ” M O M A S T A N O J L O V I ] ”

A T A N A T O A I S R B I J E

OVA PO PLANU

kontrola sistema odbrane, planirawe i finansirawe tog si-stema i upravqawe resursima, vojno obrazovawe, obuka i dok-trina, vojnomedicinske slu`be, atomsko-biolo{ko-hemijska od-brana, rad Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane, izu~avawestranih jezika, konceptualni, planski i operacioni aspekti u~e-{}a u mirovnim i humanitarnim operacijama.

Direktor Direkcije Natoa za evroatlantske integracije ipartnerstvo dr Jaroslav Skowe~ka izlo`io je ciqeve i mehani-zme partnerstva:

– Ime igre je integracija, i svi mi doprinosimowenom uspehu, za koji su bitne tri kqu~ne re~i: koo-peracija, reforma i edukacija. Kada je re~ o koope-raciji, treba da znate da mi organizujemo saradwuizme|u dr`ava i u tome smo nenadma{ni. Uz to, po-ma`emo dr`avi da se reformi{e i modernizuje ceosvoj sistem. Na{a pomo} odnosi se i na oblast edu-kacije, odnosno uskla|ivawa mi{qewa. Da bi pret-hodne dve stvari bile uspe{ne, treba obrazovati voj-sku, civile, dr`avne slu`benike, javnost, {to zahte-va rad s pojedincima – rekao je izme|u ostalog drSkowe~ka.

Na konsultacijama su u~estvovali predstavniciKabineta predsednika Republike Srbije, ministar-stva odbrane, finansija, unutra{wih i spoqnih po-slova, nauke, pravde, ali i eksperti Natoa za javnudiplomatiju, politiku odbrane i planirawe snaga.

S. \OKI]

Sni

mio

Z. P

ERGE

A I EDUKACIJA

Page 8: 035 Odbrana

1. mart 2007.8

Vojnomedicinska akademija, 2. marta, obele`i}e 163 godine posto-jawa. Nastala je ukazom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, kojim jeregulisano ustrojstvo vojnih bolnica, i sve do danas ostala jedanod najvrednijih delova saniteta, vojske i dr`ave. O wenom sada-

{wem statusu i planovima za budu}nost razgovarali smo sa na~elnikomgeneral-majorom prof. dr Miodragom Jevti}em.

– Kada govorimo o statusu VMA zapitao bih se da li takva institu-cija treba o tome da razmi{qa. Ona ga odavno ima i on je priznat. Mimo`emo da govorimo o ne~emu drugom, o polo`aju u zdravstvenom siste-mu dr`ave Srbije, u wenom akademskom prostoru i u nau~noistra`iva~-kom sistemu. Oni u na{em okru`ewu koji su ugasili svoje vojnozdrav-stvene ustanove sada imaju velike probleme. Me|unarodna zajednica jeispostavila zahteve, a oni nisu jednostavni i mogu se kvalitetno ispuni-ti samo u dobro organizovanim zdravstvenim ustanovama koje imaju bo-gato iskustva.

Vojnomedicinska akademija jezna~ajna institucija i postojidovoqno dugo da jeprepoznatqiva svim na{imgra|anima. Danas je mnogi videkao nacionalno blago, a ve}inana{ih dobronamernih kolega iprijateqa smatra je hramomnauke i medicine. Mi kojiradimo u woj, smatramo jevelikom ku}om zdravqa, ~ija su vrata uvek otvorena - isti~e u intervjuu za na{ list povodom dana VMAgeneral-major prof. dr Miodrag Jevti}.

GENERAL-MAJOR PROF. DR MIODRAG JEVTI]

NA^ELNIKVOJNOMEDICINSKE

AKADEMIJE

KU]AOTVORENIH

VRATA

Page 9: 035 Odbrana

Zadovoqan sam {to smo i tehnolo{ki unapredili rad.Prioritet je bio da nabavimo najmoderniji skener, {to nas jedefinitivno uvrstilo u institucije koje mogu da primene najsa-vremenije dijagnosti~ke metode. I ne samo to. Mi smo tokompro{le godine ulo`ili sredstva u nadogradwu linearnog akce-leratora, koji je sada najsavremeniji u ovom delu jugoisto~neEvrope i koji mo`e znatno da unapredi le~ewe onkolo{kih bo-lesnika. Daqe, otvorili smo moderni, sterilni, hematolo{kiblok, koji je najboqe opremqen u ovom delu Evrope i koji pru`avelike mogu}nosti za le~ewe hematolo{kih bolesnika, a wihsmo do sada slali u inostranstvo.

Nisam, me|utim, zadovoqan, kaoni moje kolege, {to nismo uspeli da po-ve}amo standard zaposlenih i boqevalorizujemo ulo`eni trud, jer ovi qu-di to zaslu`uju. Naknada za na{e de-`urstvo je vi{estruko ni`a nego u ve-}ini zdravstvenih ustanova u Srbiji.A za ~u|ewe je da nastavnici na VMAne primaju nijedan dinar za svoj na-stavni~ki rad. A samo pro{le godineovde se obu~avalo oko 400 medicin-skih stru~waka.

Da li je reorganizacija VMA da-la pozitivne rezultate?– Kako da ne. Mi smo sada savre-

mena medicinska institucija po uzo-rima i standardima ve}ine evropskihdr`ava. Imamo mo}an dijagnosti~ko-poliklini~ki centar, sa 51 specija-listi~kom ambulantom, povezan sa di-jagnostikama koje mogu u svakom mo-mentu, za jedan dan, da do|u do kona~-ne dijagnoze i procene zdravstvenogstawa bolesnika. Forsiramo i ono{to je u Evropi normalna stvar, rad

Vojnomedicinska akademija decenijama neguje najvi{i nivozdravstvene za{tite, tzv. tercijerni nivo, i ako nam i{ta tre-ba onda je to taj nivo zdravstvene za{tite, jer mi ne mo`emove~ito da {aqemo najte`e bolesnike u inostranstvo i tako tro-{imo pare ovog naroda. Vreme je da koristimo ovo {to imamoovde i da na{e stru~ne i ostale kapacitete stavimo u slu`bunaroda. Dakle, VMA je institucija koja mora da se funkcional-no i komplementarno integri{e u zdravstveni sistem Srbije.

Mo`ete li da objasnite {ta to ta~no porazumeva? – Mo`emo da pomogne u mnogim oblastima u zdravstvenom

sistemu Srbije, pogotovo tamo gde smolideri na{e medicinske profesije, imi to uporno nudimo Ministarstvuzdravqa, Republi~kom fondu zdrav-stvene za{tite, nudimo gra|animaSrbije. Tu definitivno VMA ima svo-je mesto. Mo`da je najboqe re{eweda se VMA pozicionira kao peti kli-ni~ki centar u dr`avi. Isto tako,VMA mora da ostane i u sistemu od-brane, jer su mnogi zahtevi u oblastipreventive, preduzimawa mera uuslovima masovnih katastrofa, u~e-{}a u mirovnim misijama ili u me|u-dr`avnoj saradwi specifi~ni.

Zna~ajan segment na{eg rada je iedukacija mladog kadra. Po tome smoprepoznatqivi i na {irem prostoruod nacionalnog. Va`no je napomenutida kolege iz inostranstva ponovo do-laze kod nas. A na{a {kola i na{eedukacione mogu}nosti su izvanredne.Trenutno ovde radi 180 doktora i ma-gistara nauka, 135 je nastavnika,profesora i docenata, a to je ogro-man stru~ni potencijal. I mi to `eli-mo da podelimo sa na{im kolegama samedicinskih, stomatolo{kih i farmaceutskih fakulteta.Sem toga, decenijama je VMA poznata po nau~noistra`i-va~kim projektima i doprinosu nauci. Dobar deo na{egkapaciteta – prostornog, kadrovskog i tehnolo{kog –usmerili smo na negovawe tog segmenta rada i brojni sunau~noistra`iva~ki projekti i radovi odatle potekli. Uovom momentu su jasno profilisana dva meganau~noi-stra`iva~ka projekta sa 45 nau~noistra`iva~kih zada-taka.

O VMA se tokom pro{le godine mnogo pisalo i pri-~alo, a progla{eni ste i za super brend Srbije.^ime se ponosite?– Naravno da se ponosimo zbog izbora VMA za super

brend Srbije, ali to }emo obele`iti drugom prilikom. A{ta je to {to je obele`ilo proteklu godinu i ~ime sam naj-zadovoqniji? Najzadovoqniji sam {to smo uspeli da o~u-vamo VMA, uprkos velikim pote{ko}ama u kojima smo sena{li. Uspeh je {to smo blagovremeno definisali stra-te{ke ciqeve u na{em radu. Najpre smo ulo`ili u kadari stru~wake. Pedeset lekara mla|ih generacija, ali isredwe dobi, uputili smo {irom sveta da usvoje najnovijadostignu}a u oblasti medicine, i da ih primene kod nas.Drugi strate{ki interes jeste da jo{ {ire otvorimo na-{a vrata i kapacitete svim gra|anima u zemqi. Mi sadaradimo pet dana u nedeqi. I zaista se na VMA upu}uje naj-ve}i broj najte`e obolelih i vi{e se ne postavqa pitaweda li ima mesta za nekoga i da li za VMA treba veza. Netreba veza. Jedina uslov je zdravstveni problem i `eqa ipotreba pacijenta da se kod nas le~i.

Spremni smo da od zdravstvenog sistemadr`ave preuzmemo sve obaveze koje dogo-vorimo, ali je nama, kao dr`avnoj insti-tuciji, mesto u sistemu odbrane, jer smodeo saniteta, i na vrhu smo piramide voj-nog zdravstva. Potpuno smo ube|eni daministarstva odbrane i zdravqa na{edr`ave uz malo voqe i kompromisa moguda re{e na{ status.

Vrhunski stru~waci na VMA rade sa punoentuzijazma, ali se on s vremenom iscr-pi. Entuzijazam je potro{na kategorija;vredi do odre|ene granice, ali kad pre-vazi|e mogu}nosti tolerancije onda stru-~waci moraju da tra`e druga re{ewa.Nama to nije svejedno, ali ih moramo raz-umeti. Zato o~ekujemo da nam dr`ava, za-konodavac i pretpostavqeni pomognu dastru~wake boqe platimo i da zadr`imokadar.

Page 10: 035 Odbrana

tro{kova na{ih medicinskih usluga.To je dalo veliku potporu i za mnoge

druge aktivnosti, a stekli smo i pove-rewe tih fondova, jer smo savesno iodgovorno izvr{avali svoje zadatke.Sve {to je dogovoreno i ugovorno, a{to je VMA prihvatila, izvr{eno je navreme, kvalitetno i pouzdano. Najno-vija vest je da }emo pomo}i zdravstvuzemqe tako {to }emo sa liste ~ekawau Srbiji preuzeti 1.500 bolesnika ko-jima }e na{i stru~waci operisati ka-tarakte. Saradwa postoji i u oblasti-ma neurohirurgije, nefrologije, inva-zivne kardiologije, hematologije, or-topedije, transfuziologije, gde god na-lazimo zajedni~ke interese. Bilo bidobro da se u narednom periodu sve touve`e u jedan sistem u kome bismoskladno funkcionisali i omogu}iligra|anima Srbije da im ovde pru`imousluge bez prepreka kojima su sada iz-lo`eni. VMA definitivno treba sta-viti na listu zdravstvenih ustanovaSrbije u koju gra|ani Srbije moraju imogu do}i.

Veoma smo zadovoqni {to su odli~-ne rezultate dali komercijalni pro-grami, poput sistematskih pregleda zazaposlene koje koristi ve}i broj ugled-nih kompanija, a potpisali smo i ugo-vore o dobrovoqnom dopunskom i do-datnom osigurawu sa osiguravaju}imdru{tvima Delta-generali i DDORNovi Sad,

Ne ~ini li vam se da tako mo}nii smetate konkurenciji? Ranije suvam, neretko, upu}ivane i otrov-ne `aoka?– Ranije da, ali mnogo mawe pro-

{le godine. Mi smo otvorili sva vra-ta i na{e kolege mogu da vide {ta miradimo. VMA se ne boji konkurencije.Mi `elimo ”zdravu” konkurenciju ide-ja, rada i rezultata rada. Znamo da suu mnogim oblastima na{i stru~wacilideri, ali isto tako znamo i da smo unekim oblastima “tanki”. Ni mi, nina{i pretpostavqeni, ne `elimo pa-ralelan sistem i ne}emo uporno daforsiramo u na{oj ustanovi razvojonoga {to dobro funkcioni{e u Beo-gradu ili negde u Srbiji, a da za to nepostoji potreba s obzirom na broj

stanovnika ili potreba dr`ave. Ima mesta za svakog ko zna iume kvalitetno da radi. Mi smo spremni na razgovore i kom-promise kako bi se postigla racionalizacija u funkcionisa-wu zdravstvenog sistema.

Zna se da }e medicinski stru~waci me|u prvima odlazi-ti u mirovne misije u svetu. Koliko je qudi obu~eno za tenamene?– Sanitetska slu`ba na tome intenzivno radi. Sticajem

okolnosti, po{to je VMA najve}a ustanova, najvi{e je u woj iura|eno. Pre nekoliko dana vratilo se 35 na{ih lekara i me-dicinskih tehni~ara - iz VMA, Vojne bolnice Ni{, Centra voj-nomedicinskih ustanova Beograd i VMC Novi Sad - koji su bili

po modelu dnevne bolnice, dnevne hi-rurgije. Prvi smo u na{oj zemqi stvo-rili uslove za to i ve} radimo oko 30odsto hirur{kih intervencija u dnev-noj bolnici. U svetu se po tom modeluradi ~ak 70 odsto.

Prvi smo u na{oj zemqi uveli imodel funkcionisawa odeqewa zazdravstvenu negu, pa VMA nema vi{eglavnu sestru, ve} na~elnika odeqewasa dve pomo}nice – jedna ima zadatakda unapre|uje znawe medicinskih se-stara, a druga da se brine o podizawuusluga na nivou sestrinske nege. To jedalo odli~ne rezultate, podiglo moti-vaciju sestara i {iri se Srbijom.

Tako|e je izuzetno zna~ajan radodeqewa za prevenciju intrahospi-talnih infekcija, a formirali smo icentar za transplantaciju organa.Uveliko se rade transplantacije bu-brega, ko{tane sr`i, mati~nih }elija,aktiviran je program transplantacijejetre. Zajedno sa kolegama iz Srbijenameravamo da znatno unapredimoovaj segment na{e profesije. Formi-rali smo centar za klini~ku farmako-logiju, i jo{ nekoliko drugih organiza-cijskih celina koje poma`u da boqomorganizacijom pratimo ono {to je no-vo u svetu, a da zadovoqimo na{estru~ne potrebe za obrazovawem i is-tra`iva~kim radom.

Kakva je saradwa sa Republi~kim fondom zdravstveneza{tite?– Moram na{u javnost obavestiti da smo uspostavili iz-

vanrednu saradwu sa republi~kim fondovima zdravstvene za-{tite, najpre Srbije, pa Crne Gore i Republike Srpske. To namje omogu}ilo da, i pored buxetskih restrikcija sa kojim smo sesuo~ili tokom pro{le godine, funkcioni{emo, dodu{e, na re-striktivan na~in, ali tako da nikome ne uskratimo nijedan neo-phodan lek. U ovom momentu VMA ne duguje nikome ni dinara.Zahvaquju}i takvoj saradwi sa fondovima zdravstvene za{titei odli~noj organizaciji, obezbedili smo veoma dobru naplatu

10 1. mart 2007.

Za pet nedeqa koliko radi najmodernijimultislajsni skener otplatili smo 10 od-sto sredstava anga`ovanih za wegovu na-bavku. Mo`da je to podstrek za nove in-vesticije.

Mi sada radimo pet dana u nedeqni zasve gra|ane, i vi{e se ne postavqaju pi-tawa da li ima mesta za nekoga na VMA ida li treba veza. Nikome ne treba veza.Sa VMA niko nije vra}en i ne}e. Zdrav-stveni, a ne nacionalni, verski ili bilokoji drugi status su na{ dominantni pro-fesionalni interes.

Svi koji su proteklih godina dolazili naVMA i koji su imali priliku da sagledajukako radi na{a organizacija i rezultatekoje posti`e, bili su fascinirani. Vero-vatno su imali odre|ene predrasude, alije ~iwenica da su pro{le godine sve de-legacije (21 na najvi{em nivou) odalepriznawe na{oj sanitetskoj slu`bi – onom {ta ona mo`e, {ta zna i kakve re-zultate ostvaruje.

Ulagawe u najsavremeniju opremu: novi skener

Page 11: 035 Odbrana

na kursu u Norve{koj i oni su nakon jezi~ke pripreme potpunoosposobqeni za izvr{avawe sanitetskih zadataka u okviru mi-rovnih misiji.

Protekle godine imali smo intenzivne susrete sa na{imkolegama iz Norve{ke, Nema~ke, Holandije, SAD, u kojima smonastojali da usaglasimo sve standarde koji postoje u Evropi ikoji su prihvatqivi u kontekstu procedura i organizacije zbri-wavawa u uslovima masovnog povre|ivawa. Na{a iskustva suogromna i svet se za wih interesuje, ali je neophodno u multi-nacionalnim kontigentima medicinskih snaga usaglasiti mere ipostupke, dobro ih uve`bati kako bi sve funkcionisalo bez po-te{ko}a. Najpre treba savladati jezi~ke i stru~ne barijere.Mi na tome uveliko radimo i u narednom periodu mo}i }emosami da obu~avamo na{e qude za instruktore.

Jesu li medicinski poslenici dovoqno prou~ili na{aposledwa ratna iskustva, izvukli pouke i ugradili ih udoktrinu ili su ostala neispri~ana pri~a?– Mislim da na{a saznawa i iskustva nismo dovoqno pre-

do~ili svetskoj stru~noj javnosti, a za takvim informacijama

postoji velika “glad”. Na bilo kom evropskom ili svetskom kon-gresu ili stru~nom skupu gde se pojavimo, bilo gde da odemo, ko-lege `ele da znaju {ta su na{i doktori preduzimali u konkret-nim situacijama – na primer u oblasti politraume, raznora-znih intoksikacija, raznovrsnih infektivnih `ari{ta, post-traumatskog stresnog sindroma. Naravno, ostaje kao zadataksvima nama koji godinama radimo i koji imamo ta iskustva da ihpreto~imo u ne{to {to }emo dovoqno argumentovano i objedi-weno ostaviti generacijama mladih lekara i ponuditi ih na-{im kolegama u svetu, jer nemamo pravo na zaborav – bolestani povre|en ~ovek u bilo kojoj naciji pripada ima pravo da u po-trebnom trenutku dobije najboqu medicinsku pomo}.

Kada }e VMA biti akreditovana kao nau~na ustanova unau~noistr`iva~kom sistemu Srbije i kada }e postatinastavna baza za diplomsku nastavu?– Akreditacija VMA kao nau~noistra`iva~ke ustanove je

pri samom kraju. Sve {to je nadle`no ministarstvo tra`ilo mismo uradili, pripremili i dostavili i imamo ~vrsto obe}aweministra za nauku da }e se uskoro formalizovati na{a akre-ditacija. To automatski podrazumeva ukqu~ewe u nau~ne projek-te i wihovo finansirawe.

Druga stvar je u~e{}e VMA u nastavi. Treba re}i da imamoizvanrednu saradwu sa svim fakultetima u zemqi, i mo`emo dagovorimo samo o wenim modalitetima. Sa univerzitetima i me-dicinskim fakultetima u Kragujevcu, Novom Sadu, Ni{u i Kosov-skoj Mitrovici izvanredno institucionalno sara|ujemo, tako dana{i profesori i nastavnici ve} u~estvuju u dodiplomskoj, po-slediplomskoj nastavi, u izradi i odbrani magisterijuma i dok-torata i u ispitnim komisijama. Sa Medicinskim, Stomatolo-{kim i Farmaceutskim fakultetom u Beogradu gadinama negujemosaradwu, ali je sada moramo institucionalizovati. Mi o~ekuje-mo da tokom ove godine uslede neposredni razgovori i da ih do-vedemo do kraja. U ovom momentu smo pridru`eni ~lan zajednicemedicinskih fakulteta Srbije. I to ne{to zna~i za po~etak.

Danas se uveliko pri~a o smawewu zaposlenih u sistemuodbrane. Da li }e najavqene reformske promene pogo-diti i VMA?– Ja nisam odgovaraju}i sagovornik za tu temu, jer se kod

nas u vojsci zna ko {ta i kako radi. Me|utim, isti~em slede}e –VMA ne smawuje broj svojih korisnika. Svi vojni osiguraniciostaju to i daqe, bez obzira na to da li su u penziji ili ne.Objektivno, mi vi{e nemamo mogu}nosti da smawujemo kadar,jer smo sve mogu}nosti znatno iscrpeli transformacijama uproteklom periodu. Napustio nas je odre|en broj stru~waka, pasada imamo potrebu da primimo mla|e, perspektivne i ambici-ozne lekare, koji `ele da rade ovde, ali i odre|en broj medi-cinskih sestara, jer je na{a ustanova bila poznata ne samo postru~nosti lekara nego i po zdravstvenoj nezi.

Nabavka savremene opreme uvek je va`na vest. Ali je na-bavka skenera koji je kupila VMA izazvala interesova-we u javnosti, ne zbog ure|aja ve} zbog wegovog osve{te-wa. Za{to je to u~iweno?– Ako je i{ta transparentno ura|eno i u skladu sa propi-

sima, i ~emu se posve}ivala posebna pa`wa, to su nabavke sa-nitetskih potro{nih sredstava i savremene opreme. I ja se po-nosim {to pro{le godine za ovu ustanovu nije vezana nijednaafera. Nabavka skenera je druga pri~a i imali smo velikih po-te{ko}a. A za{to smo ga osve{tali? Procenili smo da je to uduhu na{e tradicije, da je potrebno i na taj na~in obele`itipo~etak rada skenera, jer je ulo`eno toliko truda, muka i `eqesvih zaposlenih na VMA. Nismo mogli da se pomirimo sa ~iwe-nicom da VMA tehnolo{ki zaostaje. Definitivno pravda posto-ji i mi smo je prepoznali i na taj na~in.

Mira [VEDI]Snimio Darimir BANDA

11

Page 12: 035 Odbrana

12

DOGA\AJI

Susret generala Pono{a i Katera

NASIQE NE]E BITI TOLERISANOU ni{kom Klubu Vojske 21. februara odr`an je sastanak na-

~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdrav-ka Pono{a i komandanta Kfora nema~kog generala Ronalda Kate-ra. Tom prilikom razmewene su informacije i procene o stawubezbednosti na Kosovu i Metohiji, Kopnenoj zoni bezbednosti i naadministrativnoj liniji prema Kosmetu i sagledane daqe mogu}no-sti za unapre|ewe saradwe.

”Ciq sastanka nije bio da unapredimo mere poverewa - na-glasio je general Pono{ - zato {to smo se saglasili da je ta mi-sija ve} obavqena i da smo izme|u Vojske Srbije i Kfora izgradi-

li odnose potpunog poverewa. Iskoristili smo ovu priliku da jed-ni druge uverimo da pa`qivo pratimo {ta se doga|a na terenu.Vojska Srbije i Kfor su spremni da situaciju dr`e pod kontrolomsa obe strane administrativne linije”.

U svom obra}awu komandant Kfora general-potpukovnik Ro-nald Kater je istakao da dobra saradwa Vojske Srbije i Kforapoma`e multinacionalnim snagama da boqe obave svoju misiju naKosmetu. ”Ne}emo tolerisati nijedan vid nasiqa i odlu~no }emoreagovati. Kqu~na poruka koju upu}ujemo je da }emo misiju obavqa-ti nepristrasno i za sve qude na Kosovu, nevezano za wihovu na-cionalnost i etni~ku pripadnost”, rekao je general Kater.

LETELICE PREDMETDEOBNOG BILANSAPovodom najnovijih spekulacija u javnosti o letelicama koje

su ostale u Crnoj Gori posle razdvajawa Srbije i Crne Gore, Upra-va za odnose s javno{}u Ministarstva odbrane Srbije izdala je20. februara saop{tewe, u kome se ka`e da je Vojska zaintereso-vana za deo letelica i da javna naga|awa o broju vazduhoplova ko-je }e Srbija tra`iti ne}e doprineti zajedni~kom interesu Srbijei Crne Gore.

Razmatrawe eventualne podele letelica bi}e predmet deob-nog bilansa Srbije i Crne Gore. Ministarstvo odbrane RepublikeSrbije o~ekuje da }e, kao i sva do sada razmatrana pitawa, i ovobiti re{eno tako da zadovoqi obe strane.

Ministarstvo odbrane isti~e da je u procesu razdvajawa dr-`avne zajednice imalo konstruktivnu ulogu i da }e tako ostati ikad je re~ o mogu}oj podeli letelica, koja }e biti predmet dogovo-ra dveju dr`ava, ka`e se u saop{tewu Uprave za odnose s javno-{}u.

U Crnoj Gori su, nakon istupawa iz dr`avne zajednice, ostalaukupno 43 vazduhoplova – 21 avion i 22 helikoptera.

Na pisti u Golubovcima nalazi se 17 {kolsko-borbenih avi-ona G-4 supergaleb, ~etiri {kolske utve-75, pet transportnih he-likoptera Mi-8 i 17 helikoptera gazela op{te namene i u borbe-noj, odnosno izvi|a~koj varijanti.

POTPISAN PLAN VOJNE SARADWE SA HRVATSKOMPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sne`ana

Samarxi}-Markovi} i pomo}nik ministra odbrane RepublikeHrvatske za odbrambenu politiku Igor Pokaz, 22. februara uBeogradu, potpisali su Plan bilateralne vojne saradwe za2007. godinu.

^lanovi hrvatske delegacije sastali su i sa na~elnikom Ge-neral{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Po-no{om i direktorom Direkcije za Nato pri Ministarstvu spoq-nih poslova Srbije Milanom Milanovi}em. Na sastancima serazgovaralo o unapre|ewu bilateralne vojne saradwe.

AUSTRIJSKA DELEGACIJAU CENTRU ZA MIROVNE OPERACIJEDelegaciju Ministarstva odbrane Republike Austrije, za-

du`enu za mirovne operacije, 21. februara, u Centru za mirov-ne operacije u Beogradu primio je zastupnik na~elnika Centrapukovnik Zoran Devi} sa saradnicima.

Tom prilikom vo|eni su razgovori o organizaciji kursa lo-gistike za pripadnike Ministarstva odbrane i oru`anih snagaSrbije i zemaqa iz regiona, koji }e austrijska strana podr`ati.

Sa austrij-skom delegacijomvo|eni su razgo-vori i o ostvari-vawu planiranihkurseva u 2007.godini, ali i opredlozima za{kolovawe i po-ha|awe kurseva uAustriji tokom2008. godini, potom o kursevima stranih jezika u Srbiji i Au-striji, konceptu obuke u austrijskim oru`anim snagama i semi-naru o civilno-vojnoj saradwi, koji bi se sprovodio u Austriji.

Sastanak je dogovoren na inicijativu austrijske strane, ka-ko bi se sagledali bilateralna saradwa u teku}oj i predlog ak-tivnosti za idu}u godinu.

PRIPREMA VE@BE ”DUNAVSKA STRA@A 2007”U Beogradu je od 19. do 22. februara odr`an sastanak

predstavnika ministarstava odbrane i vojske Srbije, Rumunije iBugarske, na kome su nastavqene pripreme za ve`bu ”Dunavskastra`a 2007”. Na tom skupu, ~etvrtom po redu, utana~ene su po-jedinosti ve`be, koja }e se krajem juna odr`ati na Dunavu, i usa-gla{eni odgovaraju}i dokumenti neophodni za weno odvijawe.

Ve`ba }e biti izvedena prema proceduri Natoa, a ima}edve bilateralne sekvence i jednu u kojoj }e, na trome|i Rumunije,Bugarske i Srbije, u~estvovati sve tri strane.

Predstoje}a ve`ba treba da poka`e spremnost oru`anihsnaga, ali i drugih instiutucija tri dr`ave, u suprotstavqawusavremenim bezbednosnim izazovima.

Tokom boravka u Beogradu delegacije Rumunije i Bugarskeposetile su Vojnofilmski centar ”Zastava film” i Novinski cen-tar ”Odbrana”.

M E \ U N A R O D N A S A R A D W A

1. mart 2007.

Page 13: 035 Odbrana

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

N

Pred Sretewepoleteli supenzioneri VJ.Migovi, galebovi,a i poneki orao.Srpski borbeniavioni su, posletoliko godina,bili novascenografijabeogradskoghorizonta nadU{}em. Ali biloje to „u krugudvojke“, tako da jenekim osetqivim`iteqimaBeograda sve tozna~ilo „vi{akbuke“. Za kojimesec polete}e iremontovanimigovi-29, ali neu krugu dvojke.Tamo }e i daqekloparatitramvaji, jedinaprevozna sredstvastarija od srpskeavijacije.

Z

Autor je komentator lista ”Politika“

13

amalo da pro{le sedmice izbije muzejska aferaizme|u Srbije i Crne Gore. Muzejska zbog toga {tosu neki avioni vr{waci staramajki dana{wih pi-

lota. Mada tu ima aeroplana, koji su, kao i neki dr`e-}i starci, u veoma dobrom stawu. I tako su na Aero-dromu u Golubovci (kod Podgorice), ostale 43 srpskeletelice.

Da l’ one lete ili venu od ~e`we – ne zna se. Alise zna (tvrdi se) da je ta matora tehnika vlasni{tvo Sr-bije. Takva informacija je stigla iz na{e vojske, a ne-{to kasnije su je potvrdili nadle`ni dr`avni organi. Uskladu s tim, o~ekivalo se da Crnogorci lepo spakuju tena{e vazduhoplove, i otprave ih put Batajnice.

Ali ni{ta se vi{e ne radi na ~ast i obraz, brat-sko poverewe i ve~nu qubav. Nijedna od tih stvari netraje du`e od lo{eg pam}ewa. Spor oko aviona i heli-koptera ionako ima, pre svega, folklornu notu. Jer akoho}emo pravo, te letelice mogu da poslu`e bilo ~emu,osim da lete. Tako da bi se postavilo ozbiqno pitawekako ih prevaqati preko brda amo, ~ak i da ih se Crno-gorci ratosiqaju.

Oni, pak, odlu~no reko{e: jok! Ne damo ono {toje na{e! Da je to na{e (wihovo), kazuju oni, dokazuje~iwenica da su mnogi avioni, a i zrakomlati, ve} od-leteli put Beograda. I to vi{e wih, broja im se nezna. Tako da svakako ispada da sve {to je ostalo u Go-lubovcima pripada Crnoj Gori. ^ak i nekoliko koma-da treba da se vrne, jer je Srbija pre}erala sa uzi-mawem istih.

Tako je otprilike govorio general Blagoje Graho-vac, napu{taju}i svoju filigransku preciznost u javnimnastupawima. On je poslu{ao svoj utisak o tome da je”Srbija pre}erala“, pa ga i obrazlo`io kao pouzdandokaz. Nije se osvrtao na svoje ranije predloge o pro-porcijama nove vojske Crne Gore: 1.000 vojnika, a svatri vida. Ali ako bi u toj karikaturalnoj viziji bilo iratno vazduhoplovstvo, onda bi 43 sporna aviona ihelikoptera mogla da re{e stvar.

Ni nadle`ni Srbi se nisu proslavili u obja{wa-vawu spora i razlozima za wegovo postojawe.Nigde podatka ni parametra, nigde sporazuma o

bilansima podele i modelima raspodele. Neko se odav-de setio i flote. Jeste da Srbija nema more i, kako sa-da stvari stoje, ne}e ga ni imati, ali je uredno kupova-la ratne brodove. I sada su oni ostali na velikoj vo-di. Ne idu torpedni ~amci na Moravu kod \unisa! Jedi-no da ih nekako prevaqamo na Savu i Dunav, i lepo raz-bijemo konkurenciju me|u splavovima. Pa, naravno, ta-ko uspravimo i vojno ugostiteqstvo, koje je, kako se ~uje– odavno na staklenim nogama.

A {ta je onda sa novcima? Srbija ulagala svega95 odsto para za buxet, a Crna Gora sve ostalo. Kakoza odelo, provijant, li~no naoru`awe, sme{taj – tako iza raketne sisteme, la|e, tenkove i avijaciju. I sad, po-sle svega – te{ko je uzeti plajvaz i izvesti pravu ra~u-

nicu. Ustavna poveqa je dozlaboga neprecizna. Wu inije bilo briga za konfederalnu i korodiranu tehno-logiju. Bi}e da su u ~asovima suzne rastave neki qudiodavde bili galantni na tu| ra~un: ”Evo, uzmite, nekavam ostane, to su sitnice... Ma pustite qudi, nema veze,zaboravite...“

Nema veze, dabome. Sve je to nekada bilo brat-sko. Mo`da je neko pomislio da }e ponovo biti. A ondabi bilo svejedno gde se {ta nalazi. Zajedni~ka dr`ava,zajedni~ki brodovi i avioni. Zakletve da se sada amavi{e nikada ne}emo rastajati. Se}awe na metaforu o”dva oka u glavi!“ Pitawe o tome {ta je kome boqe, dali je sve bilo san ili ko{mar, imaju li bra}a danas,ili }e mo`da imati za neku deceniju, viziju novog zagr-qaja. I {ta nam je bilo da se uop{te razdvajamo, gde sunam bratske razroke o~i bile?!

Aonda, kada nas radost sabirawa jo{ jednom pro-|e i po~nemo iznova da se gledamo sa pakosnim ro|a~-kim podozrewem, ponovo }e se javiti sudbonosna nedo-umica: da li da se podelimo kao bra}a ili pravedno.

Boqe pravedno! Bra}a koja se dele nisu pouzda-ni svedoci podele. Avione mogu da podele samo bra}aRajt.

vojevremeno je Aleksandar Deroko napisao: ”Aondak je jeroplan letio nad Beogradom!“ Be{e toliterarno bdewe nad tehnolo{kim usponom srp-

ske metropole, nad kojom su u posledwe vreme leteliuglavnom samo dvokrilci u ratu protiv komaraca.

Pred Sretewe poleteli su penzioneri VJ. Migo-vi, galebovi, a i poneki orao. Srpski borbeni avionisu, posle toliko godina, bili nova scenografija beo-gradskog horizonta nad U{}em.

Ali bilo je to ”u krugu dvojke“, tako da je nekimosetqivim `iteqima Beograda sve to zna~ilo ”vi{akbuke“. Za koji mesec polete}e i remontovani migovi-29, ali ne u krugu dvojke. Tamo }e i daqe kloparatitramvaji, jedina prevozna sredstva starija od srpskeavijacije.

I kona~no, {ta }e se dogoditi sa spornom postav-kom od 43 letelice na podgori~kom aerodromu?

Rekosmo li na po~etku da je to samo jedna muzejskaafera. U wemu su eksponati vi{e nesre}ne biv{e dr-`ave nego wihova vojna tehnika. Saznali smo, ina~e, dasu neki jeroplani u Golubovcima u sasvim dobrom sta-wu. Dakle, mogu se i prodati, a ne poklawati. Ipak namse ~ini da Srbija ne}e preterano naprezati da sve toprevu~e amo. Pre svega zato {to to Crna Gora ne}e da-ti. Ta pri~a je verovatno zavr{ena.

Zbog ~ega je uop{te pokrenuta? Mo`da samo zbogneodoqive nostalgije i porodi~nih uspomena. Na Go-lubovcima }e ostati originalni, korovom i r|om za-{ti}en, lete}i muzej utopijske dr`avne zajednice. Paako ne{to odatle i poleti, bi}e to samo na krilimama{te.

S

BRA]A PO MIGU

Page 14: 035 Odbrana

14

Povodom Dana Vojske i

Dana dr`avnosti Republike Srbije

– 15. februara, pripadnici na{ih

specijalnih jedinica, sastava vojne

policije, pe{adije, in`iwerije,

vazdu{nog osmatrawa, javqawa i

navo|ewa, ABHO, Vazduhoplovstva i

protivvazduhoplovne odbrane,

te Re~ne flotile, pokazali su

osposobqenost za zadatke koji su

definisani u Strategiji odbrane

VE@BA VOJSKE SRBIJE NA KALEMEGDANU

U

U FOKUSU

Uz predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a, mini-stra odbrane Zorana Stankovi}a i saradnika, na~elnikaGeneral{taba Vojske general-potpukovnika Zdravka Po-no{a i najodgovornijih stare{ina srpske vojske, pokaznuintervidovsku ve`bu jedinica Vojske Srbije pratili su

inostrani vojni predstavnici, dr`avni zvani~nici i brojnigra|ani.

Ve`bom Sretewe – 2007 rukovodio je general-major Dra-gan Kolunxija, na~elnik Operativne uprave General{taba Voj-ske Srbije, dok je prikaz komentarisao pukovnik RadoslavCvetkovi}, na~elnik Odeqewa za specijalne jedinice Vojske.

Posle naleta gazele i skoka dva padobranca Vojske Sr-bije, ve`ba je zapo~ela prikazom uve`banosti na{ih specija-laca u borila~kim ve{tinama, upotrebi hladnog i ostalih vr-sta oru`ja. Stare{ine Specijalne brigade demonstrirale sui savladavawe objekata u prostoru razli~itim tehnikama ve-rawa. Pripadnici jedinica pe{adije su, uz podr{ku oklopnihborbenih sredstava, izveli deo specijalisti~ke obuke, kao isaobra}ajne jedinice vojne policije i Garde.

SRETEWE

Page 15: 035 Odbrana

Sastavi Vojske koji se anga`uju u me|unarodnim operaci-jama podr{ke miru prikazali su postupke koji se primewuju nakontrolnom punktu UN i prilikom pretrge terena za razmini-rawe. Tako|e je demonstrirano anga`ovawe na{ih namenskihjedinica sa slu`benim psima za otkrivawe opojnih i eksplo-zivnih materija, osposobqavawe pasa i wihovih vodi~a, tokompojedina~nih ili grupnih napada.

Posmatra~i ve`be Sretewe – 2007 imali su priliku daprate i rad Operativnog centra sistema odbrane u slu~ajuulaska otetog aviona u vazdu{ni prostor Republike Srbije,postupke de`urnih snaga lova~ke avijacije i protivvazduho-

plovne odbrane, presretawe otetog avi-ona sa dva miga 21 i wegov prista-

nak na prinudno sletawe.

E 2007

SRPSKA VOJSKA DANAS

Vojska Srbije trenutno broji oko 31.000 pripadnika. Me|uwenim sastavima najve}i stepen anga`ovawa imaju jedinice u Kop-nenoj zoni bezbednosti. Vojska sara|uje sa vi{e od 30 armija sve-ta, a wene stare{ine u~estvuju u me|unarodnim mirovnim opera-cijama Ujediwenih nacija u Kongu, Obali Slonova~e i Liberiji.

Tokom 2006. godine zapo~ela je reorganizacija srpske voj-ske, kako bi se postigla mawa i efikasnija struktura. Vojska }e,na taj na~in, mo}i uspe{nije da odgovori savremenim bezbedno-snim izazovima. Do sredine 2007. godine formira}e se novaorganizacija snaga, a Vojsku Srbije }e ~initi General{tab, Ko-manda Kopnene vojske, Komanda Vazduhoplovstva i protivvazdu-hoplovne odbrane, zatim Komanda za obuku, sa pot~iwenim jedi-nicama ranga brigade i samostalnog bataqona. Potom }e usle-diti profesionalizacija i ubrzana tehnolo{ko-tehni~ka mo-dernizacija vojnih sastava.

Page 16: 035 Odbrana

Sanitetske, in`iwerijske i ABHO jedinice Vojske Srbijeprikazale su otklawawe posledica posle dejstva terorista he-mijskim sredstvima – formirawe sanitetske stanice, evakua-ciju i zbriwavawe povre|enih, zatim, prelazak reke pokret-nom skelom i dekontaminacija prostora.

Predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Zoran Stankovi} i na~elnik General{taba

general-potpukovnik Zdravko Pono{ prate ve`bu

Protivteroristi~ki timovi Specijalne brigade, pripad-nici sastava Re~ne flotole, jedinica Kopnene vojske i vazdu-hoplovnih snaga izveli su akciju spasavawa otetog broda i ~la-nova posade na Dunavu.

Osloba|awe talaca iz otetog autobusa, odnosno fizi~kablokada i vatreni prepad nesmrtonosnim oru`je teroristi~kegrupe, protivdiverzioni pregled autobusa, ali i likvidacijaterorista koji su oteli putni~ki automobil i slu~ajnog prola-znika, prilikom bekstva iz zone velikog rizika, prikazali supripadnici tima Vojske Srbije koji se anga`uju u takvim situa-cijama.

Na intervidovskoj ve`bi demonstrirani su jo{ postupcivazduhoplovnih snaga na{e vojske i protivteroristi~kog timana oklopnim vozilima tokom prisilnog prizemqewa helikopte-ra sa teroristima.

Posle padobranskog desanta pripadnika specijalnih jedi-nica Vojske i padobranske ekipe Nebeske vidre usledio je sve-~ani defile u~esnika ve`be na Kalemegdanu, uz zvuke vojnihkora~nica reprezentativnog orkestra Garde. Pokazna ve`baSretewe – 2007 zavr{ena je prikazom manevarskih sposobno-sti aviona super galeb i takti~ko-tehni~kim zborom naoru`a-wa i opreme Vojske Srbije.

A. PETROVI]V. PO^U^

PRIBLI@ITI VOJSKU NARODU

Ministar odbrane Zoran Stankovi} pohvalio je ve`bukojom je, kako isti~e, Vojska pokazala da zna i mo`e da oba-vqa svoj posao.

– Na{e oru`ane snage, pod civilnom kontrolom, danasmogu da odgovore svim izazovima koje pred wih postavqaju naj-vi{i dr`avni organi. Vojska }e prema odluci civilnih vlastireagovati onako kako od we tra`e gra|ani na{e dr`ave – na-glasio je ministar Stankovi}.

– Smatrali smo da je najboqe da Dan Vojske proslavimotako {to }emo je pribli`iti gra|anima Srbije, a ne zatvore-ni u kasarne – rekao je na~elnik General{taba srpske vojskegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{.

On je, tako|e, objasnio da je Vojska na ve`bi Sretewe –2007 prikazala samo pojedine sposobnosti koje su atraktivnejavnosti i primerene uslovima u kojima se izvode. Prema we-govim re~ima, intervidovska ve`ba nije zahtevala vanrednetro{kove, jer su demonstrirani sadr`aji sastavni deo redov-ne obuke jedinica i komandi Vojske.

Page 17: 035 Odbrana

Snimili R. POPOVI], Z. PERGE, D. BANDA i J. MAMULA

PRIZEMQEWE OTETOG VAZDUHOPLOVA

Jedna od zamisli ve`be, u kojoj su borbenu sposobnosti obu~enost demonstrirali pripadnici Vazduholovstva iPVO i protivteroristi~ki tim Vojske Srbije, bila je da vo-|a teroristi~kih grupa, posle nekoliko neuspelih akcija, odnadle`nih u Operativnoj komandi zatra`i helikopter zaprevo`ewe do Aerodroma Nikola Tesla, kako bi wegova gru-pa napustila Srbiju. Ukoliko se ne ispune zahtevi terori-sta usledila bi odmazda nad civilnim stanovni{tvom. Zbogozbiqnosti situacije i realnih pretwi, nadle`ni su odlu-~ili da ispune zahteve terorista i obezbedili im vazduho-plov kod Kule Neboj{a na Kalemegdanu.

Po{to su na `elezni~koj stanici usledili novi tero-risti~ki napadi, komandant na{ih sastava je odlu~io da le-telicu sa teroristima, ipak, prizemi i likvidira ih. Pro-tivteroristi~ki tim Vojske na oklopnim vozilima je, posleblokade helikoptera gazelama, koriste}i mrtve uglove pri-{ao vazduhoplovu i primenom sredstava za privremeno one-sposobqavawe neprijateqa okon~ao akciju.

ODGOVOR BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA

Izmewen karakter savremenih izazova, rizika i pret-wi nacionalnoj bezbednosti, ali i opredeqewe RepublikeSrbije da se ukqu~i u evroatlantske bezbednosne integra-cije, redefinisali su na{u odbrambenu politiku i uskla-dili je sa promenama u geostrate{kom okru`ewu. Stoga jeizra`en i zahtev da se smawe vojni potencijali, ali pove-}a sposobnost i efikasnost Vojske za samostalno i multi-lateralno delovawe.

Terorizam, pobune ilegalnih oru`anih grupa, nacio-nalni ili verski ekstremizam, zatim, organizovani krimi-nal, te prirodne i industrijske katastrofe jesu rizici ipretwe bezbednosti Srbije najvi{eg intenziteta, na koje,uz ostale dr`avne institucije, u budu}nosti treba da odgo-vori Vojska Srbije.

Zato su na Ve`bi Sretewe – 2007 prikazane, najpre,mogu}nosti na{ih jedinica da vode borbu protiv terorizmai pomognu civilnim organima vlasti u takvim situacijama.

Rukovodilac ve`be Sretewe – 2007 general-major DraganKolunxija istakao je da je ve`ba ispunila ciq, a to je da se Voj-ska, sa zadacima koje izvr{ava, pribli`i narodu. Impresivanje bio i broj posetilaca, naglasio je on, koji su pratili prikazosposobqenosti na{ih sastava na Kalemegdanu.

– Nadam se da }e ovakva praksa biti nastavqena, jer jeveoma zna~ajno da gra|ani vide {ta i kako Vojska radi – re-kao je general Kolunxija i, podsetio, da kvalitet ve`be ne bibio zadovoqavaju}i da u~esnici koji su je pripremali i izve-li nisu istinski profesionalci.

Viceadmiral Jovan Grbavac, na~elnik Inspektorata od-brane Ministarstva odbrane, izrazio je zadovoqstvo ve-`bom, napomiwu}i da je prikaz imao realnu osnovu u defini-sanim misijama Vojske.

– Imali smo priliku da vidimo izuzetno dobru koncepci-ju ve`be, posebno u oblasti borbe protiv terorizma i pomo-}i stanovni{tvu u vanrednim situacijama – rekao je admiralGrbavac i, dodao, da }e zapo~eta reforma sistema odbrane,ali i wena tehni~ka modernizacija dodatno unaprediti sa-radwu Vojske Srbije sa ostalim dr`avnim institucijama, na-ro~ito ustanovama civilne za{tite.

17

Sni

mio

I. S

AL

IN

GER

Page 18: 035 Odbrana

1. mart 2007.

TE

MA

Dok se {irom planete 1. martaobele`ava Dan civilne za{tite,Srbija je na prekretnici, suo~ena sa razli~itim paralelama iprotivre~nostima u toj oblasti.Jedan od paradoksa jeste da na{adr`ava nije ~lanica me|unarodneorganizacije IDCO, iako su usvetu poznati wen ugled itradicija u oblasti civilneza{tite. Odgovor na to i drugapitawa, komentar zakona koji je upripremi i precizne koordinatepravca kojim se mora i}i, u predve~erje praznika dao jeMilan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije.

PUT KOJIM SEMORA I]IPUT KOJIM SEMORA I]I

CIVILNA ZA[TITAS R B I J E

Ove godine izuzetno blaga zima po{tedela nas je mnogih muka. To je do-bra uvertira za prole}nu simfoniju prirode. Ali pro{la be{e dugai ta{ka, s prologom u vidu pobesnelih voda, klizi{ta, nesre}e... Po-mamile se reke, pretekle preko korita, pa ojadile na hiqade doma-}instava, poharale silne hektare oranica, uni{tile sve u mahnitom

toku. Neslavni rekord vodostaja otkad se bele`e. Zlo bi bilo mnogo ve}e,a posledice nesagledive, da tragediju nisu spre~ile po`rtvovani {taboviCivilne za{tite, Vojske i stanovni{tvo.

Vrati}emo se na ovu temu kasnije, kada saberemo gde smo bili, {tasmo sada i kako }emo daqe.

Sagovornik o jednom od najvitalnijih temeqa na{eg odbrambenog si-stema je Milan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije.Ne toliko zbog funkcije), ve} zbog ogromnog iskustva, dokazane stru~nosti,neiscrpne energije i inspirativne pokreta~ke snage. ^ovek od ideje i ak-cije, beskrajno posve}en odgovornom poslu, poznat je kao otvoren sago-vornik koji ne ulep{ava stvarnost i uvek gleda istini u o~i. Gospodin Po-padi} sa svojim saradnicima svakodnevno vodi bitku da na|e put iz lavi-rinta, za~aranog izme|u nasle|a pro{losti i nasu{ne potrebe da pri-kqu~ivawem svetu budemo na mestu koje nam pripada.

Lak{a tema za po~etak. Prvi mart se obele`ava kao svetski Dan ci-vilne za{tite, ustanovqen 1990. godine odlukom Generalne skup{tineUN. To je datum koji ozna~ava stavqawe na snagu konstitutativnog akta me-|uvladine organizacije Civilne za{tite, a to je 1. mart 1972. godine. Ni-je vezan za doga|aj, tragediju, daleko bilo, ve} ozna~ava po~etak saradwei zajedni~kog rada. ^lanovi su gotovo sve zamqe na planeti, ali ne i Sr-bija. Mi smo, naravno, prihvatili taj datum i obele`avamo ga u na{oj ze-mqi.

– Krajem devedesetih nama su {irom otvarali vrata za prijem u me|u-narodnu organizaciju – obja{wava gospodin Popadi}. – Godine 1998. do-bili smo poziv od ruskog Ministarstva za vanredne situacije da delegaci-ja tada{we SRJ prisustvuje Me|unarodnoj konferenciji Civilne za{tite,

Page 19: 035 Odbrana

19

zovawe i pripremawe Civilne za{tite i svih wenih elemenataza{tite stanovni{tva i materijalnih dobara, upravo privodi kra-ju intenzivnu aktivnost za reformu postoje}eg sistema. Bi}e nov,prilago|en stvarnim potrebama i mo}i }e, napokon, da odgovorisvim izazovima i rizicima sa kojima mo`e biti suo~eno stanovni-{tvo. Wegovi osnovni postulatu jesu: koncentracija srodnih po-slova i slu`bi, precizna podela nadle`nosti i specijalizacija,ekonomi~no i racionalno kori{}ewe postoje}ih raspolo`ivihresursa.

Kakvi su, zapravo, na{i resursi?Oni uop{te nisu mali. Postoje veoma dobro opremqene i

stru~ne slu`be, samo ih odgovaraju}im zakonom treba ukqu~iti usistem Civilne za{tite i obezbedetiti koordinaciju za delovaweu vanrednim situacijama.

Tu bi, svakako, svoje mesto na{ao iCrveni krst Srbije, kao ugledna istitu-cija, ~lanica me|unaraodnih organiza-cija i foruma.

Nezabilaznu ulogu i mesto u tomnovom sistemu kona~no bi morala daima Vlada. Mora se prihvatiti rukovo-de}e uloge. Dakle, korenita reformajeste pitawe opstanka Civilne za{ti-te. Vreme neumitno prolazi i mo`emodo}i u situaciju da se u~iwena {teta nemo`e ni~im popraviti. Mi zaostajemo,a svet ne pristaje da nas ~eka. Danasizgubqeno vreme, izgubqeno je za svag-da. To je vreme velikog pla}awa za ne-mar, pa i prizemna razmi{qawa. Da nebismo i daqe bili `rtve takvog stawa,mora do}i do decentralizacije postoje-}eg sistema, profesionalizacije i mo-dernizacije, naravno, i depolitizacijeposlova za{tite i spasavawa kao naj-vi{eg dr`avnog i javnog interesa – is-ti~e na{ sagovornik.

Dokle se stiglo sa novim Zakonomo Civilnoj za{titi?

Prednacrt novog Zakona o Civil-noj za{titi ne samo da je pripremqenve} je pro{ao sve instance. Nai{ao jena op{tu podr{ku svih organa, a bi}euskoro ponu|en novoj Vladi koja }e gana usvajawe proslediti Skup{tini Sr-bije. U tom dokumentu, najzad su do de-

koja se odr`avala u Pekingu. Imaju}i u vidu na{ ugled i tradiciju,bogato prakti~no iskustvo i svekolike prilike, ~vrsto su nas podr-`ali i o~ekivali na{ prijem. Samo da se malo vratim u pro{lost.Civilna za{tita u ovom obliku kod nas postoji od 1955. godine, ka-da prvobitno zami{qena slu`ba protivavionske za{tite, koja senalazila u tada{wem dr`avnom Sekretarijatu za unutra{we po-slove, Zakonom o odbrani kao komponenta sistema op{tenarodneodbrane i dru{tvene samoza{tite ulazi u sastav Saveznog sekra-tarijata za narodnu odbranu. Mi smo do 1994. godine na ovim pro-storima, kao Dan civilne za{tite obele`avali 20. jun. Zato {to jetog datuma 1955. godine stupio na snagu Zakon o op{tenarodnoj od-brani. Jednom uredbom smo izmenili postoje}e obele`avawe Danacivilne za{tite i prihvatili me|unarorni praznik.

Da se vratim na pri~u o tome za{to se nismo pojavili na me-|unarodnoj konferencije u Pekingu. Ni-smo oti{li zato {to nam je re~eno dapredstavnike Civilne za{tite onda-{we SRJ ne vodi niko iz Ministarstvaodbrane, navodno zbog nekompatibil-nosti Civilne za{tite i ministarstvasile. Tome je doprinela i konfuzija nasednici Vlade, gde se to pitawe re{a-valo. Nismo bili u glavnom gradu Kine,propustili smo veliku priliku, i to nasprati do danas.

Posledwe dve godine intenzivira-li smo kontakte, dobra voqa postoji usedi{tu Me|unarodne oragnizacije Ci-vilne za{tite, sa sedi{tem u @enevi, iu toku su dogovori o na{em prijemu u tuzna~ajnu svetsku instituciju. Cena pri-jema je, na`alost, visoka, ali za to semoraju na}i sredstva, jer je docnija do-bit vi{estruka – ka`e Milan Popadi}.

GDE SMO DANAS

– Danas je stawe druga~ija, ali is-pod potreba i mogu}nosti na{e zemqe.Sa ovakvom organizacijom, Civilnaza{tita ne obezbe|uje potreban nivoza{tite stanovni{tva, materijalnihdobara i `ivotne sredine.To zna~i ne-mogu}nost konkretnog dr`avnog odgovo-ra na sve izazove, pretwe i rizikeelementarnih nepogoda, tehni~ko-teh-nolo{kih nesre}a, prvenstveno u mi-ru, naravno, i ratnim okolnostima.

Setimo se samo poplava, klizi-{ta, oticawe toksi~nih hemikalija izcisterni, velikih po`ara... Dr`avaSrbija nema celovit sistem Civilneza{tite, kakav predvi|aju me|unarod-ni ugovori u skladu sa osnovama me|u-narodnog humanitarnog prava, prven-stveno @enevkom konvencijom i dopun-skim protokolima. To je rezultat dugoglutawa sa kojim smo se kao dru{tvo su-o~ili. U kovitlacima raznih doga|aja idoga|awa, u potpunosti smo zapustilipa`qivo razvijani sistem, a brzople-tim dono{ewem Zakona o odbrani, ko-ji je trebalo da precizno defini{e me-sto, ulogu i zadatke Civilne za{tite,doveli smo tu oblast u funkcionalnuagoniju, normativnu paralizu i kadrov-ske probleme. Postoje}i model je ne-racionalan i nefunkcionalan. Zbogtoga Uprava za odbranu Republike Sr-bije, ~ija je osnovna delatnost organi-

VI[E ADRESA JEDNOG SISTEMA

Na{ model Civilne za{tite niti je funk-cionalan, niti racionalan. To je istina sa ko-jom smo suo~eni. Neoprostivo je okretati glavuod ~iweni~nog stawa. Civilna za{tita se na-lazi pod okriqem Ministarstva odbrane, pro-tivpo`arna policija kao okosnica intervent-nih snaga je u sastavu Ministarstva unutra-{wih poslova, a tamo je na za~equ prioriteta,dok su ekipe za reagovawe na hemijske akciden-te u sastavu Ministartsva za za{titu `ivotnesredine. Javno preduze}e za skloni{ta, nekadformirano da bude logistika sistemu za{titei spasavawa, sada je izvan te strukture i nemanikakve materijalne pomo}i mati~ne ku}e. To-me treba dodati da je odvojena i slu`ba osma-trawa i obave{tavawa. Zatim, ne postojeplanski dokumenti za spre~avawe nepo`eqnihposledica u organima dr`avne uprave, nitipravilna saradwa sa lokalnom samoupravom iostalim elementima za{tite i spasavawa.

Tu oblast treba regulisati tako da celo-kupnu nadle`nost u kriznim sitauacijama preu-zme Vlada, s tim {to bi jedan deo prenela nalokalnu samoupravu, jer sve zavisi od brzinei efikasnosti prvog odgovora na udese. Jedin-stven sistem podrazumeva koncentraciju svihposlova i slu`bi, ali i precizno razgrani~e-we nadle`nosti – podvla~i na~elnik Uprave zaodbranu Milan Popadi}.

Page 20: 035 Odbrana

taqa precizirana prava i obaveze svih u~esnika u za{titi i spa-savawu, zatim prava i obaveze gra|awa u situaciji kada su nepo-sredno ugro`eni stanovni{tvo, materijalna dobra i `ivotna sre-dina. Naravno, i sankcije za neizvr{avawe obaveza. Davno supro{la vremena kada se ovako zna~ajna oblast oslowala na vo-luntarizam, dobrovoqnost, improvizaciju...

[ta nam daje pravo na optimizam?– Uz sve ove probleme koje kao dr`ava i dru{tvo imamo i od

toga ne okre}emo glavu, na{li smo snage, ideje i `equ da stvaripostavimo na svoje mesto. Imamo i neprocenqivo vredan kapitalu znawu, stru~noj osposobqenosti i dragocenom iskustvu qudi pro-fesionalno vezanih za poslove za{tite i spasavawa. Posebno uzavodima, instututima i drugim slu`bama. Mi, kao organ dr`avneuprave, prvi smo postavili stroge kriterijume koji se ti~u stru~-nosti, profesionalnosti, nepristrasnosti u organizovawu i pri-premawu stru~nih organa i stanovni{tva. Naravno i politi~ku ne-utralnost – isti~e Popadi}.

U posledwe dve godine intenzivirali smo kontakte sa biv{imjugoslovenskim republikama. I oni su u proteklom periodu lutaliu reorganizaciji. Okrenuli smo se wima, jer je najpre re~ o suse-dima, delimo isti prostor, mu~e nas sli~ne brige, opasnosti odnesre}a.

KRO]EWE REKA

U uvodu smo pomenuli pro{logodi{wu vodenu stihiju. Gleda-ju}i rezultate malo ko je poverovao da imamo toliko problema.

– Uz sve trenutne te{ko}e i opravdano nezadovoqstvo sada-{wim stawem, moramo ista}i da je Civilna za{tita Srbije napravi na~in odgovorila na nesre}e koje su nas zadesile. Kada supodivqale panonske reke i stradala mnoga mesta u Vojvodini,zahvaquju}i izuzetno dobro organizovanoj odbrani, nijedno bra-weno naseqeno mesto nije poplavqeno! Te`ak ispit su sa najvi-{om ocenom polo`ili qudi iz vodoprivrednih organizacija, ~i-ja je to osnovna delantnost, ali kao segment integrisanog siste-ma za{tite i spasavawa, sa okru`nim {tabovima za Civilnu za-{titu na ~elu. Oni su predstavqali operativno-stru~ne organekoji su rukovodili i usmeravali sve aktivnosti jedinica lokalne

TEMA

20

LEKCIJE IZ PRO[LOSTI

Svaki raskid s pro{lo{}u neminovno ostavqa duboketragove. Opskurna misao da sve {to je biv{e treba odbaciti,nikada nije urodila dobrim plodom. Sli~ne gre{ke nam seponavqaju. Civilna za{tita Jugoslavije decenijama se razvi-jala kao sastavni deo op{teg sistema odbrane. U razdobqu od1955. do 1994. godine organizovana je u okviru republi~kihsekratarijata za narodnu odbranu, dok su savezni organi ima-li samo koordinacionu ulogu. Bio je to vrlo racionalan mo-del, mada prili~no glomazan. Primeren onom vremenu i okol-nostima bio je svrsishodan, op{te prihva}en i utemeqen naop{tim na~elima dru{tva.

Diskontinuitet u radu nastao je s preno{ewem nadle-`nosti odbrane i za{tite iskqu~ivo na savezne institucije.Tada su stru~ne republi~ke slu`be civilne za{tite dospele uSavezno ministarstvo za odbranu. Me|utim, sistemska gre-{ka je na~iwena jo{ 1991. godine, kada je, kao privremenore{ewe, lokalnoj samoupravi oduzeto pravo planirawa i or-ganizovawa za delovawe u vanrednim situacijama. To se lo{eodrazilo na praksu.

– Na~in na koji smo do devedesetih godina osmi{qavaliCivilnu za{titu bio je uspe{an i napredan u ovom delu Evro-pe. Mnoge zemqe su ga preuzele i ugradile u svoje normativnedokumente. S namerom da prekinemo sve {to nas vezuje za tajperiod, mi smo ga brzopleto odbacili. Sada smo prinu|enida od suseda i ostalih zapadnih zemaqa kupujemo sopstvenare{ewa – ka`e Milan Popadi}.

samouprave, preduze}a, slu`bi i gra|ana. Naravno, uz nemerqivdoprinos Vojske.

Tada smo postigli ono {to nije po{lo za rukom nijednoj odsusednih zemaqa. Te iste reke poplavile su ~itave `upanije u Ru-muniji i Ma|arskoj. Zato, povodom svetskog Dana civilne za{ti-te, javno pohvaqujem i isti~em po`rtvovawe i stru~nost okru-`nih {tabova Civilne za{tite severnoba~kog okruga, sa sedi-{tem u Somboru, ju`noba~kog okruga, sa sedi{tem u Novom Sadu,sredwebanatskog okruga, sa sedi{tem u Zrewaninu, ali i op{tin-ske {tabove [apca i Vaqeva. Tako|e je za svaku pohvalu op{tin-ski {tab u Para}inu, koji je od ve~eri kada je se dogodila stra-vi~na eksplozija u vojnom skladi{tu do danas u naprekidnom za-sedawu i akciji. Zahvaquju}i wima spre~ena je katastrofa {i-rokih razmera.

Osim wih, treba ista}i izuzetan rad centara za obave{ta-vawe, koji se nalaze u organizacionoj strukturi Uprave za od-branu. Naime, 33 centra rade neprekidno 24 ~asa, i tamo seslivaju svi podaci o eventualnim rizicima, izazovima i pretwa-ma koji mogu da ugroze stanovni{tvo i materijalna dobra. U wi-ma radi 150 qudi, a glavni se nalaze u Beogradu, Novom Sadu,Ni{u i Kragujevcu. Imamo jo{ 21 okru`ni centar, a u skladu sprocenom o ugro`enosti i povredqivosti anga`ujemo jo{ sedamcentara: Bajina Ba{ta, Qubovija, Loznica, Priboj, Kur{umlija,Bujanovac i Medve|a – podse}a gospodin Popadi}.

Opasnost od neeksplodiranih ubojnih sredstava jo{ posto-ji. Zemqa smo preko koje su protutwali mnogi ratovi.

– Na`alost, tako je. Zato je izuzetno va`no napomenuti an-ga`ovawe jadnog dela oranizacionog segmenta Uprave za odbra-nu na za{titi i spasavawu stanovni{tva od neeksplodiranihubojnih sredstava. Te mere se sprovode u skladu s naredbom mi-nistra odbrane od novembra pro{le godine. Zadatak ekspertskeekipe je da se odaziva na pozive gra|ana nadle`nih organizaci-ja prilikom pronala`ewa ubojnih sredstava na teritoriji repu-blike, van vojnih i objekata Ministartsva unutra{wih poslova.Tim je suo~en sa izuzetno slo`enim i opasnim zadatkom, jer sesvakodnevno prijavquju sredstva najrazli~itijeg kalibra i pore-kla, od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog, pa do inter-vencije Natoa. To su naj~e{}e artiqerijske granate, ru~ne bom-be, tromblonske mine... Samo u toku 2006. godine primqene su

Milan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije

Page 21: 035 Odbrana

Narodnom pozori{tu. Wihovo po`rtvo-vawe u trosmenskom radu obezbedilo jeda ~uvena Savamala, koja lako nastradai prilikom ve}ih ki{a, bude u potpuno-sti za{ti}ena.

Tada smo se definitivno opredeli-li da u budu}im re{ewima anga`ovawaVojke u izvr{avawe svoje tre}e misiji, ato je pru`awe pune podr{ke dr`avnimorganima u spasavwu stanovni{tva i ma-terijalnih dobara, vojnici na slu`ewucivilnog vojnog roka imaju posebno me-sto i poseban zadatak. Oni }e se obu~a-vati za za{titu i spasavawe, vojni rok}e slu`iti u organizacijama i slu`bamakoje se bave za{titom i spasavawem uokviru svoje redovne delatnosti. Tako}emo obezbediti vitalnu injekciju pod-mla|ivawa tih struktura. S druge stra-ne, obu~ava}emo te mladi}e u naponusnage za Civilnu za{titu kako bi poslevojnog roka u svojim sredinama na{lisvoje mesto u jedinicama i slu`bama,kao wihov pouzdan rezervni sastav.Nije to nikakvo epohalno otkri}e.Takav model u Sloveniji primewujese od 1993. godine.

Do kraja naredne godineformira}emo ~etiri velika,dobro organizovana nastav-na centra za obuku, gde }e seobu~avati i vojnici na ci-vilnom slu`ewu roka.Oni }e biti u Beogradu,Novom Sadu, Kragujevcui Ni{u. Kao logisti~kupodr{ku, materijal-no-tehni~ka sredstvai vozila koristi}e-mo donaciju dobijenupro{le godine od amba-sade SAD, odnosno koman-de wihovih kopnenih snaga zaEvropu.

Naravno, planovi su obimni,zadataka je mnogo, ali mi smo zacrta-li ciq i od wega ne}emo odstupiti. Mo-ram da ka`em da imamo i znatne otpore, iako su nam svima punausta modernizacije, profesionalizacije i reformi. Ose}amo ihnajpre u pojedinim qudima i ministarstvima, zbog ustaqenih na-vika, sujete i, za{to ne re}i, li~nih interesa. Oni pru`aju otpo-re promenama koje bi ih li{ile postoje}ih privilegija. Wih jelak{e re{iti, a s druge strane su otpori samih ustanova. Oni sunevidqivi, ali ih ose}amo. Razlog wihovog postojawa je jedno-stavno unutra{wa te`wa da traju takve kakve su, bez obzira nadeklarativno opredeqewe da se stvari pokrenu napred. Na{auprava je, na primer, u sastavu Ministarstva odbrane od 1955.godine. Sada se sua~avamo sa intenzivnim nastojawima da mimozakonske regulative pre|emo u sastav Ministarstva unutra{wihposlova. Novim zakonom, ta oblast je regulisana upravo u skladusa preporukama Me|unarodne organizacije Civilne za{tite. Toje, najpre, formirawe samostalnog organa dr`avne uprave priVladi Srbije, koji bi se profesionalno bavio tim poslovima, azatim, ako bi otpala ta mogu}nost, sagledalo bi se koje je to naj-racionlnije i najekonomi~nije re{ewe. Da li Civilnu za{titukao organ zadr`ati u Ministarstvu odbrane, gde se ona dokaza-la u svom delovawu, neka se dr`ava opredeli – zakqu~uje MilanPopadi}.

Branko KOPUNOVI]

332 prijave, od toga je na 218 lokacija uni{teno 2.126 komadaneeskplodiranih ubojnih sredstava, 12.896 pe{adijske municije,343 kilograma eksploziva i baruta, 2.857 komada pirotehni~kihi 1.797 komada raznih drugih sredstava. Taj posao dobija vi{ena zna~aju ako se zna da ga obavqaju svega tri pirotehni~ara izUprave za odbranu. Do kraja godine ciq nam je da pro{irimostrukturu ekspertskog tima iskusnim oficirima Vojske Srbije ida formiramo najmawe ~etiri operativne ekipe kako bi se {tobr`e odgovorilo obavezama i spasli qudski `ivoti. Na taj na-~in da}emo puni doprinos izradi nacionalnog plana i strategijeza re{avawe problema neeksplodiranih ubojnih sredstava – iz-nosi podatke Milan Popadi}.

VOJNICI NA CIVILNOM SLU@EWU

^esto se ~uju primedbe da mladi}i na civilnom slu`ewu voj-nog roka nisu vaqano uposleni i da rade poslove bez puno smi-sla i sadr`aja.

– Mi iz Civilne za{tite ~vrsto branimo mi{qewe da im jemesto u na{im redovima, uz duboko uva`avawe prigovora save-sti, ali i insistirawe da se taj prigovor ne pretvori u vlastitukarikaturu. Oni treba prvenstveno da se obu~avaju za poslove izadatke za{tite i spasavawa stanovnika i dobara, posebno u slu-~aju elementarnih nepogoda. Imamo i sasvim konkretno prakti~noiskustvo, koje nam daje za pravo da istrajemo na ovakvom re{ewu.Naime, tokom te{ke borbe sa pro{logodi{wom vodenom stihi-jom, u saradwi sa Sektorom za qudske resurse, a po naredbi mi-nistra odbrane, uspeli smo da dobijemo saglasnost za anga`ova-we vojnika na civilnom slu`ewu roka na najugro`enijim mestima.Tada su ravnopravno sa svojim drugovima iz jedinica u~estvovaliu odbrani utvr|enih nasipa. Posebno su se istakli na podru~juSombora, Zrewanina, Novog Sada i Beograda. Nave{}u samo je-dan primer: u odbrani priobaqa reke Save, od sajmi{ta do u{}au Dunav, posebno oko beogradske autobuske stanice, anga`ovalismo ekipu od 120 momaka koji su svoj vojni rok civilno slu`ili u

21

[IROM PLANETE

Gotovo da nema zemqe na svetu koja nema civilnu za{tituili bar neke od wenih ozbiqno organizovanih oblika. [to jedr`ava razvijenija i sre|enija, time je civilna za{tita na vi-{em nivou. Dobro su poznate prilike u jednoj [vajcarskoj, gdesve besprekorno funkcioni{e, pa i gorska slu`ba spasavawa.Jedinice su vrhunski obu~ene i opremqene, pomo} dobro dre-siranih pasa je dragocena, a me|u pripadnicima rezervnog sa-stava su, na primer, i biv{i asovi alpskog skijawa, biatlona.

Suvi{no je govoriti o dometima skandinavskih zemaqa,pre svih Norve{ke i [vedske. Ali, mawe su poznati uspesi pri-padnika Civilne za{tite, na primer, dalekog i `ivopisnog Ne-pala. Naravno, Himalaji su ve~ni izazov za alpiniste i mogu}-nost da se lepo zaradi od taksi. Najvi{e vrhove planete nijelako osvojiti, pa mnoge ekspedicije zapadnu u silne nevoqe.Onda stupaju na scenu ve{ti i hrabri spacioci, pewa~i, leka-ri, piloti helikoptera... Mnogi `ivoti alpCBazar-1inista suspaseni zahvaqaju}i ume}u nepalskih ekipa.

U dalekoj Australiji nai|e period dugih su{a i opasnih po-`ara. Tada se pokre}e ~itav sistem, izuzetno slo`en, ali nada-sve efikasan. Naravno, drugi stepen za{tite je vojska. Pripad-nici tamo{we Civilne za{tite pouzdani su ~uvari i dugih, kat-kad opasnih pla`a. Obu~avaju se u stvarnim prilikama, izbaveutopqenike, brodolomnike, ~ak i qude koje napadnu morski psi.

Japan je pri~a za sebe. Zemqa izlaze}eg sunca ~esto je naudaru zemqotresa i cunamija. Gubici bi bili ogromni, a mate-rijalna {teta nepodno{qiva da nije sjajno organizovanog si-stema Civilne za{tite i zakona koji je regulisao sve do tan~i-na, pa i obaveze projektanata, planirawe gradwe, prostornoure|ewe... Edukacija i ve`be stanovni{tva podrazumeva ~ak inajmla|e. Racionalni Japanci ula`u milione kako bi spre~ilida im stihija uzme mijilarde dolara.

Page 22: 035 Odbrana

22

Pripadnici 1. brigade Kopnene vojske

23. februara ga|ali su iz naoru`awa

oklopnih i mehanizovanih jedinica.

Redovna i planska aktivnost te

jedinice skrenula je posebnu pa`wu,

jer su prvi put ga|ali iskqu~ivo

profesionalci.

Aktivnosti na poligonu pratio je

na~elnik General{taba Vojske Srbije

general-potpukovnik Zdravko Pono{,

sa saradnicima.

A

POGODAKPROFESIONALACA

NA INTERVIDOVSKOM POLIGONU PASUQANSKE LIVADE

vgusta pro{le godine, kada je 1. brigada formirana, ve}ibroj profesionalnih pripadnika promenio je radna me-sta i garnizone u kojima slu`buje. S uvo|ewem nove for-macije, izbacivawem iz upotrebe neperspektivnog naoru-`awa i rasformirawem dela jedinica uo~ena je potreba

da se deo vojnika po ugovoru i stare{ina obu~i za rad na no-vim sredstvima.

Komanda 1. brigade Kopnene vojske odlu~ila je da, u skla-du sa novonastalim okolnostima, deo qudstva osposobi za du-`nosti ni{anxije i komandira tenka M84, ali i ni{anxijeoperatera na borbenom vozilu pe{adije M80 i M80A.

EKONOMI^NOST OBUKE

Tridesetodnevna obuka je, prema re~ima komandanta bri-gade pukovnika \okice Petrovi}a, poverena najiskusnijim sta-re{inama, pa su i rezultati veoma dobri.

– Prema izmenama i dopunama plana obuke, sa svakom ge-neracijom vojnika trebalo bi da organizujemo ga|awe ~etiriputa godi{we. U tom bi slu~aju profesionalni pripadnici ima-li priliku da ga|aju tek svake tri-~etiri godine. Postavqa sepitawe {ta je ekonomi~nije: ponavqati ciklus sa svakom par-tijom ro~nih vojnika, koji nakon {est meseci odlaze ku}ama,ili stvarati kvalitetan i obu~en profesionalni sastav – pod-se}a pukovnik Petrovi}. On isti~e da je racionalnije da se go-rivo i projektili tro{e na trening vojnika po ugovoru i stare-{ina, koji }e s vremenom postajati uve`baniji i pouzdaniji,{to i jeste jedan od ciqeva profesionalizacije.

Page 23: 035 Odbrana

23

Pukovnik Petrovi} priznaje da su materijalna sredstvaograni~ena, ali isti~e da je na to mogu}e uticati promenommetoda obu~avawa i stavqawem u funkciju svih raspolo`ivihresursa kojima jedinica raspola`e. Ipak, on smatra da bi sva-ka pomo} dr`ave u smislu ulagawa u obuku bila dobrodo{la.

Potpukovnici Ivan Dadi} i Dejan Miti}, komandanti ten-kovskog i mehanizovanog bataqona, imaju u sastavu svojih jedi-nica po jednu ~etu profesionalnog sastava. Dvojica stare{i-na, koji su podneli teret pripreme i izvo|ewa preobuke pri-padnika brigade za nove vojnoevidencione specijalnosti, ima-ju razloga da budu zadovoqni postignutim rezultatima. Potpu-kovnik Dadi} nagla{ava ~iwenicu da su ni{anxije na tenkovi-ma M84, koje ga|aju na Pasuqanskim livadama, tek nedavnoimale priliku da se sretnu sa tim borbenim sredstvom.

– Ovo ga|awe predstavqa uspe{an kraj ciklusa kome jeprethodila stru~nospecijalisti~ka obuka na tenkovima, ali ipripremna, {kolska i posadna ga|awa na automatizovanomtenkovskom streli{tu “Ore{ac” – ka`e Dadi}.

Potpukovnik Miti} posebno isti~e obuku operatera.

VI[E GA\AWA

– Ga|awe koje smo imali priliku da vidimo ima zna-~aj i te`inu, jer su ga izveli profesionalci, a to je orga-nizacija kojoj te`imo. Tako|e je zna~ajno {to ova jedinicaprvi put u ovakvim uslovima koristi tenkove M84. To je,osim za pripadnika Brigade koji do sada nisu ga|ali iznaoru`awa OMJ, novo iskustvo i za stare{ine koje su ra-dile na starijoj tehnici – izjavio je na~elnik General{ta-ba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{.

– Druga va`na ~iwenica jeste {to zna~ajan deo ovejedinice ~ine vrhunski profesionalci, koji su se prekva-lifikovali i nema sumwe da }e i nove du`nosti obavqatina zavidnom nivou – naglasio je general Pono{ i dodao da}e ubudu}e biti vi{e ovakvih ga|awa, jer Vojska posedujedovoqno resursa da to omogu}i jedinicama koje }e se for-mirati u toku reformi sistema odbrane.

Na~elnik General{taba rekao je da intervidovskipoligon Pasuqanske livade u ovom trenutku obavqa svojufunkciju iako nije potpuno infrastrukturno zaokru`en.Radovi na wegovoj modernizaciji se planiraju, ali }e mo-rati da sa~ekaju povoqnije finansijske uslove.

– Da bi se uspe{no izvelo ga|awe protivoklopnom vo|e-nom raketom treba pro}i kroz dugotrajnu i slo`enu obuku: teo-rijski deo, zatim vi{e od 2.000 opaqewa i vo|ewa rakete natrena`eru i {kolsko ga|awe na rednom broju 30 bojnom rake-tom, i sve to tek na kraju poka`e koliko je uspeha imao na{trud i rad – dodaje komandant bataqona.

VATRENO KR[TEWE Prema re~ima zamenika komandanta 1. brigade pukovnika

@eqka Kuzmanovi}a, posle tenkovskog i mehanizovanog bata-qona na Pasuqanske livade }e do}i i druge jedinice iz wiho-vog sastava.

– Od 26. februara do 2. marta na intervidovskom poli-gonu ga|a}e samohodni artiqerijski divizion i mehanizovanibataqon iz Ba~ke Topole, a uve`bava}e isto {to i ova dva ba-taqona.

Pukovnik Kuzmanovi} je optimista kada je re~ o procesuprofesionalizacije. On smatra da bi model obuke podofici-ra iz vojni~kih redova bio dobra mogu}nost.

Page 24: 035 Odbrana

UKRATKO

– Svakako da postoji veliki broj vojnika po ugovoru kojisavesno i odgovorno obavqaju svoje poslove, a prema psihofi-zi~kim, stru~nim i, najzad, qudskim kvalitetima zaslu`uju dastupe u stare{inski kor. Ovo ga|awe, a naro~ito obuka kojamu je prethodila, to i potvr|uju.

Iako je pretila opasnost da magla onemogu}i ga|awe, vre-menski uslovi su se oko 11 ~asova popravili, pa je stariji vod-nik An|elko Stojkov, prvi operater, pogodio centar mete pro-tivoklopnom vo|enom raketom na udaqenosti od 2.500 metara.Nekoliko “maqutki” je veoma uspe{no ispaqeno i vo|eno dociqa, na zadovoqstvo komandanata i stare{ina koje su obu~a-vale operatere.

Posle borbenih vozila pe{adije, na streli{te su iza{litenkovi M84. Najuspe{nija posada u sastavu – komandir vod-nik prve klase Davor Jawetovi}, ni{anxija desetar po ugovo-ru Vladimir Niglinski i desetar po ugovoru Milan Jovanovi},voza~, primila je ~estitke od general-potpukovnika ZdravkaPono{a.

Pukovnik \okica Petrovi} izrazio je zadovoqstvo rezul-tatima koje su pripadnici wegove brigade postigli, ali smatrada to ne mo`e niti sme biti dovoqno:

– Zadovoqstvo nije kona~an niti krajwi ciq. Potrebno jeda ovo qudstvo pro|e jo{ jednu fazu obuke, koja ne}e trajatidu`e od {est meseci, i tada }e oni, nadam se, postati pravitenkisti.

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

24

Najboqa posada – komandir vodnik prve klase Davor Jawetovi}, ni{anxija desetar po ugovoru

Vladimir Niglinski i desetar po ugovoru Milan Jovanovi}, voza~

MINISTARSTVO ODBRANE PRODAJE 347 TENKOVAMinistarstvo odbrane ponudilo je na prodaju 287 tenkova

“T 55” i 60 tenkova “T 72”, koji su vi{ak naoru`awa, objavilesu Ve~erwe novosti, 17. februara. Na prodaju je ponu|eno i 19transportera “M 60” i “BTR-50”, kao i deset izvi|a~kih vozila“BRDM-2”.

U Ministarstvu odbrane re~eno je da ta prodaja nije ogla-{ena u dnevnim listovima, jer je “re~ o naoru`awu i vojnoj opre-mi, ali je obave{tewe o tome dostavqeno na adrese 52 preduze-}a koja su registrovana za obavqawe spoqne trgovine kontroli-sanom robom”.

Cena ponu|enih borbenih oklopnih vozila je sastavni deokonkursne dokumentacije i bi}e poznata svim zainteresovanimpreduze}ima kada preuzmu konkursnu dokumentaciju.

IZRADA STUDIJE O AERODROMU PONIKVERegionalna privredna komora (RPK) U`ice po~ela je izra-

du studije izvodqivosti kori{}ewa vojnog aerodroma Ponikveza civilne svrhe, koju finansira Evropska unija u okviru Pro-grama ja~awa regionalnog razvoja kroz unapre|ewe regionalnihaerodroma u osam evropskih zemaqa.

Saradnik RPK i vo|a tog projekta Sa{a Savi} izjavio jeTanjugu da bi studija trebalo da odgovori na pitawe opravdano-sti pretvarawa vojnog aerodroma u civilni ili da bude me{o-vit i da poka`e ekonomsku opravdanost te investicije.

Studija bi trebalo da bude zavr{ena do aprila narednegodine, kad }e biti dostupna nadle`nim ministarstvima, lokal-noj zajednici i potencijalnim investitorima.

Na poslovima wene izrade, pored eksperata iz Slovenijei stru~waka Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, dragocena je ipomo} koju pru`aju Ministarstvo za ekonomske odnose s ino-stranstvom i Direktorat vazdu{nog saobra}aja Srbije.

Ideja o kori{}ewu Ponikava za civilne svrhe stara je vi-{e godina u u`i~kom kraju, a weni zagovornici tvrde da su po-stoje}i turisti~ki kapaciteti, specifi~na proizvodwa ekolo-{ki zdrave hrane i vo}a solidna osnova za realizaciju tog pro-jekta, ali je do sada izostala bilo kakva sveobuhvatna studijakoja bi pokazala opravdanost realizacije.

Vojni aerodrom Ponikve gra|en je u periodu od 1979. do1983. godine, ali je aktivno kori{}en tek od 1992.

Tokom agresije Natoa na SRJ 1999, na aerodrom je palostotinak projektila, koji su o{tetili pistu i neke infrastruk-turne objekte.

Vojska je uspela da ukloni neeksplodirane projektile, apredstoje radovi na asfaltirawu o{te}enog dela piste.

Page 25: 035 Odbrana

Pripadnici 250. raketne brigade PVO~etvrtu godinu zaredom zaslu`ili sutitulu najboqe jedinice u sastavu Va-zduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane (V i PVO). Naime, ve} drugu

godinu uzastopce pripadnici te brigade,na analizi borbene gotovosti V i PVO,poneli su laskavi epitet najboqih, a to-kom dve godine koje su prethodile tom pe-riodu bili su i najboqa jedinica u ranijemKorpusu PVO. Drugim re~ima, ovo je ve}~etvrta godina kako 250. rb PVO potvr|ujeda se i u te{kim radnim uslovima osposo-bqenost wenih pripadnika i ispravnostratne tehnike mogu odr`avati na zadovo-qavaju}em nivou.

Kako isti~e komandant 250. rb PVOpukovnik Stanko Vasiqevi}, vrlo dobraocena, koju je wegov sastav dobio za ono{to je u~iweno na izgradwi borbene go-tovosti, plod je zalagawa celog tima qu-di koji svoje zadatke obavqaju u okvirudvadeset~etvoro~asovnog de`urstva u si-stemu PVO. Posebnim uspehom pripadni-ci brigade smatraju pove}awe ispravno-sti tehnike protekle godine koje je napre-dovala do nivoa koji prelazi 84 proce-

nata, od mogu}eg broja raspolo`ivihsredstava.

Osnovni zadatak brigade, a to jeprotivvazduhoplovna odbrana {ireg pod-ru~ja grada Beograda, sigurno }e u nared-nom periodu biti pro{iren na celu Sr-biju, napomiwe pukovnik Vasiqevi}. Ob-jediwavawem jedinica PVO sistema “ne-va” i “kub”, u tom sastavu koncentrisa}ese sva vatrena mo} Vojske Srbije usmere-na na odbranu od naleta vazduhoplova una{em vazdu{nom prostoru.

Prema re~ima pukovnika Vasiqevi-}a, ~ak 90 odsto sastava jedinice vrhun-ski je stru~no osposobqeno. Preostalihdeset procenata qudstva koje je pre{lo usastav brigade, mahom iz jedinica Ratnemornarice, intenzivno se obu~ava i pozavr{etku obuke preuze}e svoje du`nostii nastaviti da radi sa iskusnijim kolega-ma. Proces transformacije kroz kojiprolazi Vojska, u 250. rb PVO ne ~eka sepasivno, nagla{ava pukovnik Vasiqevi},ve} mu se ide u susret zadr`avawem i una-pre|ivawem profesionalnog odnosa pre-ma zadacima koje brigada izvr{ava.

A. ANTI]

25

P R I Z N A W E 2 5 0 . R A K E T N OJ B R I G A D I

NAJBOQI PO ^ETVRTI PUT

NAJBOQI PO ^ETVRTI PUT

VOJNOMEDICINSKASARADWA SA NORVE[KOMDvo~lani tim Komande zdru`ene voj-

nomedicinske slu`be Kraqevine Norve-{ke posetio je 512. nastavni centar sa-nitetske slu`be Vojske Srbije u NovomSadu, gde je u~estvovao u pripremawuprograma jednomese~ne obuke podofici-ra – instruktora sanitetske slu`be.

Poseta je realizovana u skladu sPlanom bilateralne vojne saradwe iz-me|u ministarstava odbrane dve dr`avei nastavak je sve razvijenije vojnomedi-cinske razmene znawa i iskustava.

INSPEKCIJSKI TIM SRBIJE U BiH^etvoro~lani inspekcijski tim Veri-

fikacionog centra Srbije sproveo je in-spekciju specifi~nog podru~ja u Bosni iHercegovini, u skladu sa odredbama Be~-kog dokumenta iz 1999. godine.

Inspekcija je otpo~ela u Ministar-stvu odbrane u Sarajevu, nakon ~ega je timobi{ao komandu Vazduhoplovnih snaga uRajlovcu, komandu Logistike u Bla`uju,Renxerski bataqon u Butilama, komande2. mehanizovane brigade u Tuzli i wenihjedinica u Semizovcu, Visokom i Butila-ma, komande 15. mehanizovane brigade uBijeqini i 3. bataqona kombinovanih ro-dova 1. gardijsko-mehanizovane brigade uOra{ju.

M. M.

INSPEKTORI HRVATSKEVOJSKE U PRVOJ BRIGADI KOVU skladu sa bilateralnim sporazu-

mom i Be~kim dokumentom 99, inspekcij-ski tim Verifikacionog centra Republi-ke Hrvatske, koji su ~inili major Kre{i-mir Bo{wak i kapetan Tomislav Ka{te-lan, sproveo je inspekciju i ocewivaweta~nosti podataka o aktivnostima ko-mandi i jedinica Prve brigade KoV u No-vom Sadu.

Inspekciji u kasarnama brigade ugarnizonima Novi Sad, Ba~ka Topola iSremska Mitrovica prisustvovali su iinspektori kapetan Klaus Stefensen izDanske i narednik Jan Magenijas iz Ve-like Britanije.

O radu brigade inspektorima je go-vorio komandant pukovnik \okica Pe-trovi}, dok je prate}i tim Srbije pred-vodio potpukovnik Velimir Badwar.

B. M. P.

UKRATKO

Page 26: 035 Odbrana

1. mart 2007.26

Neprecizne, naj~e{}e dejstvuju sa nepredvidivom zadr{kom,razbacane i skrivene vrebaju`rtve, uglavnom civile, neretkodecu. Uzimaju `ivote nedu`nih,nanose te{ke rane i patwe.Wihovih ostataka ima na stotinehiqada “rasejanih“ nateritorijama gde su vo|eniposledwi ratovi. Iako su kasetnebombe me|u najnehumanijimsredstvima za “neutralisawa`ive sile“, wihova upotreba,uprkos brojnim apelima, nijezabrawena nijednomme|unarodnom konvencijom. U tra`ewu odgovora na pitawe{ta daqe ~initi, nedavno je u Tiru odr`an sastanakMe|unarodnog komiteta Crvenog krsta, koji jeorganizovao Crveni krst Libana,u saradwi sa Crvenim krstomNorve{ke, a u~estvovali su i na{i stru~waci.

POSLEDICE UPOTREBE KASETNIH BOMBI

T

ZASEDA PODMUKLOG UBICE

ir, `ivopisni libanski grad, trgovinski centar, turisti~koodredi{te, steci{te umetnika... Prepoznatqiva arhitektu-ra, srda~ni qudi, miris mora i ju`nog vo}a. @ivot u laga-nom ritmu. Pomalo u senci ~uvenog, nekad glamuroznog Bej-ruta, udaqenog osamdesetak kilometara, gizdavog lepota-

na Bliskog istoka, nalazi utehu koja sti`e u {aqivoj uzre~icipomoraca “Svi putevi (ipak) vode u Tir“.

I sve bi bilo kao me|u redovima putopisne reporta`e na-dahnutog ~oveka od pera, da nije politike i rata. Samo toliko. Usvojoj istoriji Liban je vi{e puta pusto{en i obnavqan, wegovalepota iz pepela nicala, a narod nalazio novu snagu da krene odpo~etka. Posledwi rat je mnogo ko{tao i jo{ vi{e boleo, posle-dice su ru{evine i `rtve.

Ovaj put ne}emo se baviti visokom politikom, dugogodi-{wim nere{enim pitawima u tom regionu, u{an~enim stavovimadr`ava i vlada, verskom netolerancijom... Slovo posve}ujemo`rtvama, ta~nije sredstvima koja su u~inila da to postanu.

ZA[TITA

Page 27: 035 Odbrana

27

U savremenim ratovima koristi se arsenal ubita~nog oru`jai sredstava, pa je svaka podela na “humana“ i ona koja to nisu, vi{eironi~ni pogled na `ivot nego ~iweni~no stawe. Ako ve} postojitakva nomenklatura, onda su kasetne bombe (municija) svakako me|unajnehumanijim. Suo~ena sa gotovo svakodnevnim `rtvama svetskajavnost negoduje, od apela i protesta do osude i zgra`awa.

JO[ JEDNO UPOZOREWE

Posledwi rat u Libanu i ono {to je sledilo posle potpisi-vawa mira jesu ozbiqna opomena svetu da se bar jednog zla morare{iti. Kao {to je poznato, o{tro su se sukobile snage Izraelai Hezbolaha. Tokom 34 rata i vazdu{na udara, izraelski avionisu zasipali polo`aje protivnika tonama najrazli~itijih projek-tila. Sa koliko uspeha, to je za neku drugu vrstu analize. Tom pri-likom upotrebqavane su i kasetne bombe. Kako jedno zlo uvekuhvati pod ruku drugo, Hezbolah je uzvratio po severnom delu Iz-raela raketama tako|e puwenim kasetnom municijom! Naravno,opet su stradali civili.

Izraelske kasetne bombezavr{avale su ~esto na jugu Li-bana, me|u planta`ama pomo-ranxi i banana, selima ~iji su`iteqi okrenuti poqoprivre-di, a rad u poqu zna~i jedini iz-vor egzistencije. Od kraja ra-ta, tamo je najvi{e poginulih ipovre|enih. Naravno, opasnostjo{ traje. To je bio razlog ne-davno odr`anog sastanka Me|u-narodnog komiteta Crvenog kr-sta u Triru, koji je organizovaoCrveni krst Libana, u saradwisa Crvenim krstom Norve{ke.Me|unarodni komitet Crvenogkrsta Srbije predstavqali suprofesor dr Miodrag Star~e-vi}, savetnik za me|unarodnohumanitarno pravo, i Sa{aAvram, stru~ni saradnik za {i-rewe znawa o me|unarodnomhumanitarnom pravu. Na okupuse na{lo trinaest nacionalnihdru{tava Crvenog krsta i Cr-venog polumeseca.

“Nadam se da }emo odr-`avawem ovog sastanka u pod-ru~ju koje je te{ko pogo|eno po-

sledicama kasetnih bombiohrabriti u~esnike da daju po-dr{ku uklawawu neeksplodira-ne municije u svim ugro`enimzemqama i razvoju novih pravi-la koja bi {titila civile odupotrebe ovog oru`ja” – rekaoje Sami al Dahdah, PredsednikCrvenog krsta zemqe doma}ina.

^ule su se ozbiqne re~i pot-krepqene tragi~nim brojkama,jer tragi~ne posledice trpi sta-novni{tvo svih regiona u kojimasu vo|eni posledwi ratovi: Ko-sovo, Irak, Avganistan, Liban...

Broj `rtava, naro~ito dece,te{ka rawavawa, onesposo-

bqavawe qudi za rad, kontaminirawe tla, psiholo{ki aspekti iuni{tavwe infrastrukture, ozbiqno upozoravaju.

“Upravo tako. Temu moramo dr`ati stalno otvorenom. U Tirusmo zasedali u radnim grupama. Izneto je mnogo podataka koje }e-

mo proslediti, delom javnosti,uglavnom ekspertskim grupamaiz raznih zemaqa. Slede}i sa-stanak na o ovoj temi odr`a}ese aprila u {vajcarskom Mon-treu, a potom sledi veliki eks-pertski skup u Norve{koj i ~i-tav niz sastanaka planiran zaovu godinu. Raspravqa}e se ovojnim, tehni~kim i pravnim pi-tawima vezanim za upotrebu ka-setne municije.

Ono {to za sada ne po-stoji ti~e se pravnog okvirakoji bi zabranio upotrebu ka-setne municije. ^ak i kada ne-ma za posledicu qudske `rtve,{to je retko, uklawawe i uni-{tavawe je veoma opasno, slo-`eno i skupo. Re~ je o milioni-ma dolara koje izdvaja me|una-rodna zajednica. Kod nas }e, naprimer, taj posao finansijskipodr`ati Norve{ka.

Na{a zemqa je me|u oni-ma koje insistiraju na trajnomre{avawu problema, najpretehni~ke ispravnosti, preci-znosti, ure|aja za samouni{te-we nakon dejstva... Jedno je dej-

NEPRECIZNE I ZLO]UDNE

Kada borbeni avion iz-baci smrtonosni kontejner,on se otvara u vazduhu, aodande poispada na stotine“bombica“ koje “pokrivaju“prostor od 200 do 400 me-tara. U svakoj se nalazi oko300 {rapnela koji se raspr-skavaju u pre~niku od sedam-

desetak metara. Pri tome prodiru u tlo do dubine od 17 centime-tara. Ako pogo|eni i pre`ivi, ostaju mu te{ke rane i trajne po-sledice. Kasetne bombe su veoma neprecizne, ostaje oko 40 odstoneeksplodiranih puwewa da dugo i neumoqivo vrebaju `rtvu.

Neke deluju privla~no na padobran~i}ima jarkih boja, paneupu}eni, naj~e{}e deca, lako posegnu za neobi~nom “igra~kom“.Neki upaqa~i su poznati, ali mnogi se dr`e u tajnosti. Ma{takonstruktora i zahtevi naru~ilaca su nedoku~ivi. Jer kako obja-sniti podatak da se mogu aktivirati i posle dugih meseci ili go-dina mirovawa. Osim na mehani~ki dodir, neke reaguju prilikompromene temperature, vla`nosti vazduha, najmaweg potresa...

Kasetna puwewa nisu samo specijalnost avionskih bombi. Mo-gu se lansirati sa raketama pa i nekim artiqerijskim oru|ima.

Ta vrsta municije upotrebqava se od pedesetih godina pro-{log veka, tokom iscrpquju}eg rata u Vijetnamu, pa nadaqe. Na-predak ratne tehnologije usavr{io je wihovu ubila~ku mo} dozvona koja miroqubivom ~ove~anstvu zvone na uzbunu.

Profesor dr Miodrag Star~evi}

Page 28: 035 Odbrana

ZA[TITA

1. mart 2007.28

stvovati po polo`ajima neprijateqske armije, a neprihvatqivoje da bombe zavr{e u poqima, planta`ama od kojih qudi `ive,de~jim igrali{tima...

Te{ko je prebrojati milijarde dolara utro{enih na proiz-vodwu kasetnih bombi, a jo{ te`e sabrati tro{kove da se loci-raju i uni{te. Ako tome dodamo qudske `rtve, onda ne postoji ce-na kojom se mogu izraziti posledice. Do sada je u Libanu otkri-veno 100.000 neekslodiranih klaster bombi na 359 lokacija, ave} je nastradalo vi{e od dve stotine qudi.

ZA[TITA CIVILA

Kod nas postoji {est potvr|enih lokacija sa neeksplodira-nom kasetnom municijom i jo{toliko za koje se ozbiqno sum-wa da predstavqaju opasnost.Ali tu se ne mo`e mnogo u~ini-ti pre nego {to Nato dostaviplan ciqeva koji su ga|ani ka-setnim bombama“ – isti~e pro-fesor Star~evi}.

Prava razmera drame idoga|awa najboqe se sagleda-va na terenu.

“Imali smo priliku daobi|emo sela na jugu Libana,gde je zavr{io veliki broj ka-setnih bombi. Obi{li smo po-rodice nastradalih, i to suuglavnom bila deca. Za rodite-qe ne postoje re~i utehe. U sre-dinama koje su daleko od u`ur-banog sveta, tamo gde se `ivina svoj na~in, ni odrasli, a ka-moli deca ne znaju kakva opa-snost se krije od neekslodira-ne kasetne municije. Na`alost,rat ih je nau~io i tim lekcija-ma. Liban je jo{ jedno upozo-rewe. Zato je istrajnost qudiiz Me|unarodnog komiteta Cr-venog krsta i uop{te svih na-cionalnih organizacija vi{e-struko opravdana.

Videli smo i rad ekipa naterenu. Fasciniraju wihov en-tuzijazam, hladnokrvnost, upo-rnost da se prona|e svaki de-li} bombe. I u idealnim uslo-vima to je te`ak zadatak, a pod-ru~je gde su pale bombe je sveosim pogodnog za rad. Valovi-to tlo, mnogo gustog rastiwa,promena pravca vetrova... Sveto umnogome ote`ava posao ti-movima za razminirawe“ – ka-`e Sa{a Avram.

Te{ka tema uvek nudi slo-`ena pitawa i nimalo lake od-govore. Predugo je prisutna, aproblemi su nagomilani. Jedni~ine ogromne napore da se tomzlu stane na put, dok drugi kao

Sa{a Avram

STRADAJU I MINERIMineri su qudi za ko-

je se opravdano ka`e da jeopasnost wihovo zanima-we. Visokoobu~eni, psiho-fizi~ki pripremqeni, po-`rtvovano tragaju, otkri-vaju i uni{tavaju neeksplo-diranu municiju. Ali sadr-`aj kasetnih bombi je no}-na mora ~ak i za wih. Iakoih bri`qivo studiraju,unapre|uju opremu i sred-stva, ni to nije dovoqno.Javno priznaju da je svakisusret sa podmuklim ubica-ma pri~a za sebe i neopi-siva igra sa smr}u. Naj~e-{}e se formiraju timovistru~waka iz raznih zema-qa, precizno se snima te-ren, planira i kre}e u akciju. Rad je u po~etku timski, a rizik svakog ponaosob. Za te qude malo jere}i da su hrabri, jer `ivot stalno stavqaju na kocku. Opet, {ta bi svet bez wih?

Uzbudqiva pri~a u kojoj se prepli}u sre}a i tuga dopisana je i u Libanu. Sre}a kada se mu-nicija prona|e i uni{ti jer }e produ`iti ne~iji vek, u~initi detiwstvo bezbri`nim. Tuga, kao po-sledica tragedije kada miner pokloni svoj `ivot da bi drugi `iveli. Do sada je Libanu na huma-nom zadatku poginulo osam hrabrih minera, a devetnaest wihovih kolega je raweno. Uprkos tome,timovi minera nastavqaju svoju borbu na te{kim frontovima...

Page 29: 035 Odbrana

da okre}u glavu. Te{ko je re}i po-stoji li ono {to mi u posledwe vre-me ~esto nazivamo sukob interesa,jer pravo i pravda katkad ne idu ukorak. O~igledno da je potrebnojo{ mnogo truda, rada i sredstavakako bi se do{lo do ciqa, a on jeprestanak stradawa civilnog sta-novni{tva.

Gospodin @eqko Le`aja, sa-radnik za Me|unarodno humanitar-no pravo Me|unarodnog komitetaCrvenog krsta ka`e:

“Upotreba kasetne municijene podle`e posebnom slovu Me|una-rodnog humanitarnog prava, osim

onog koji ~vrsto va`i za pravila u oru`anim sukobima. To su, presvega, pravilo razlikovawa vojnika i civila, te pravilo razli-kovawa vojnih i civilnih objekata. Osim toga, re~ je o zabranineselektivnih napada i pravilu proporcionalnosti koje spre~a-va prekomerno stradawa civila u odnosu na postizawe takti~keprednosti.

ME\UNARODNI ODGOVOR

[to se ti~e upotrebe kasetnih bombi koje se rasprskavaju upre~niku od nekoliko hiqada metara, wihova upotreba u naseqenimpodru~jima je sama po sebi neselektivna i nalazi se u suprotnosti spravilom razlikovawa“.

^esto se postavqa pitawe za{to Me|unarodni komitet Crvenogkrst ne zauzme o{triji stav o potpunoj zabrani upotrebe kasetnihbombi?

“Odmah nakon ratnih doga|awa na Kosovu, pokrenuta je ini-cijativa za wihovu zabranu u naseqenim podru~jima. Usledio jemasovno podr`an predlog za usvajawe me|unarodnog ugovora otakozvanim eksplozivnim ostacima rata, koji je stupio na snagu12. novembra pro{le godine. Taj ugovor, odnosno Peti protokolKonvencije o klasi~nom oru`ju, obavezuje strane u oru`anom su-kobu da uklone ili pru`e pomo} pri uklawawu bilo koje munici-je koju su koristili i da obezbede informacije o wenim vrstamai lokaciji. Me|utim, Protokol ne sadr`i posebna ograni~ewaupotrebe kasetnih bombi ili zahteve da se smawi procenat neek-splodiranih delova. Mo`e se re}i da je ciq donekle postignut,jer su mnoge dr`ave i vlade po~ele ozbiqno da preispituju oprav-danost upotrebe tih sredstava.

Ukoliko bi se zabranilo dejstvo po naseqenim mestima ikada bi kasetna municija odmah eksplodirala prilikom pada, ka-ko je to predvi|eno, odnosno ako bi se odmah aktivirao ure|aj zasamouni{tavawe kod neaktiviranih bombi, humanitarni pro-blem bi bio re{en. To je tehni~ki sasvim izvodqivo“ – zakqu~ujegospodin Le`aja.

Iako su mnoge dr`ave po~ele da preispituju, a neke i da me-waju svoju politiku u vezi sa upotrebom kasetne municije, brojzemaqa pogo|enih ovim oru`jem i daqe raste, civili neprekidnostradaju a konkretnog me|unarodnog odgovora jo{ nema…

Branko KOPUNOVI]

29

NARAMAK BOMBICA

U Libanu je anga`ovano 55 me{ovitih i nacionalnihtimova za razminirawe. Nosilac posla je poznata britan-ska firma MAG i wima su podre|eni svi sastavi. Me|u vi-sokoprofesionalnim i vrhunski opremqenim ekipama je-dan od najboqih je {vedski sastav. Koliko je sre}a va`anfaktor uverili su se i ~lanovi na{e delegacije – wima sueksperti firme MAG pokazali fascinantnu fotografiju,na kojoj seqak nosi ~itav naramak “bombica” koje je na{aona planta`i. Jednostavno ih je “pobrao”, a pri tom imaosre}u da nisu eksplodirale.

BEZ POMO]I PASA

Zna~ajni ~ovekovi pomaga~i gotovo su u stalnom sastavuspecijalnih jedinica vojske i policije. Poznati su po tome da,sem ostalog, nepogre{ivo otkrivaju drogu i eksploziv. Me|u-tim, timovi koji otkrivaju ostatke kasetne municije li{eni supomo}i pasa. Poznato je da pas prilazi sasvim blizu sumwi-vom predmetu i tek kada prisloni wu{ku daje znak o ~emu jere~. To bi u slu~aju klaster municije predstavqalo veliku opa-snost, jer ponekad svaki dodir vodi u tragediju.

Najve}i ~ovekov prijateq i saradnik na mnogim opa-snim zadacima po{te|en je isku{ewa da otkrije neeksplo-dirane ostatke kasetnih bombi i pri tom plati glavom.

@eqko Le`aja

Page 30: 035 Odbrana

1. mart 2007.30

wu dr`avne me|e. Ako zanemarimo ratne godine, kada su svi bili“grani~ari”, branioci otaxbine i narodnog prava na opstanak,najte`i period za ~uvare na{ih granica bio je period Informbi-roa, kada su upravo grani~ari bili meta. Od 1948. godine i Rezo-lucije, pa do pomirewa s Rusima, na granici Jugoslavije s Ma|ar-skom, Rumunijom, Bugarskom i Albanijom, gotovo svakodnevno su be-le`eni me|ugrani~ni incidenti, a neretko i ve}i sukobi.

PRVE @RTVE NARU[AVAWA RAVNOTE@E

Nije to, me|utim, bio jedini period u kome su na{i grani~aribili prva ̀ rtva zahla|ewa me|udr`avnih odnosa, iako stoji da su,tada, upravo oni bili ciq teroristi~kih grupa koje su u na{u ze-mqu ulazile s podru~ja zemaqa Var{avskog ugovora. Slobodno semo`e re}i da su grani~ari, u decenijama iza nas, uvek prvi ose}a-li posledice gotovo svake krize, ili poreme}aja odnosa u svetu,posebno u Evropi i neposrednoj okolini.

Posle Informbiroa usledila je revolucija u Ma|arskoj, pasovjetska intervencija u ^ehoslova~koj, studentska ’68, nemiri uPoqskoj… Re`im kontrole i obezbe|ewa na na{im granicama me-wao se i poo{travao i u slu~ajevima destabilizacije unutra{wihprilika, poput hrvatskog prole}a 1971. godine, pobune [iptarana Kosovu i Metohiji 1981…

I tako do dana dana{weg. Nikad mira za grani~are, za qude~ija je du`nost – za{tita dr`avne teritorije – me|u najsvetijim za-dacima u istoriji.

Na na{im prostorima, trusnim od pamtiveka, jer smo se zau-stavili na sredokra}i Zapada i Istoka, na putu siroma{nih kabogatima i mo}nih ka slabima, grani~arski je poziv uvek bio veo-ma rizi~an, ophrvan te{ko}ama svakojake vrste, pa i one materi-jalne. Iako su `ivotom branili otaxbinu i onda kad su drugi u mi-ru u`ivali, odgovaraju}a nagrada nekako je uvek izostajala. Akobi, me|utim, gre{ku napravili i “stranu vojsku u carstvo pustili,da robi i pqa~ka”, u doba Vizantije, na primer, morali su {tetu

PRI^AO ^UVARIMADEMILITARIZACIJADR@AVNE GRANICE

Od kraja januara ove godine graniceSrbije, umesto vojske, ~uva policija, {to je u skladu sa civilizacijskimnapretkom dru{tva, normama Evropskeunije i `eqom Srbije da sa kom{ijamaostvari {to boqe me|udr`avne odnose. Time je zavr{en skoro stogodi{wiperiod u kome je dr`avne me|e na ovimprostorima kontrolisao vojnik,najverniji ~uvar narodnog ogwi{ta.

J

POVODI

o{ pamtim ~asove srpskohrvatskog jezika i istorije, na koji-ma smo, tek osnovci, pisali pisma odva`nim qudima, zadu`e-nim da ~uvaju na{ miran san. Negde daleko, na granici, naj~e-{}e na veoma nepristupa~nim i neprohodnim planinama, narekama i moru, grani~ari su danono}no bdeli, s oru`jem urukama i bez straha u srcu, spremni da o{tro i beskompro-

misno reaguju na svaki poku{aj povrede na{ih granica. Upravozbog wih, mnogi od nas, posebno oni hrabriji i sna`niji, ̀ eleli suda {to pre stignu u godine u kojima se ide u vojsku, slu`i vojni roki s oru`jem u ruci brani otaxbina. Ma{tali smo o tome da i mi,negde u nekoj nedo|iji, skriveni od pogleda prestupnika i {verce-ra, usamqeni u no}i, pri~amo s olistalim drve}em, ili vernimvu~jakom, spremni da zaustavimo svakoga ko bi makar i pomislioda naudi na{oj zemqi. U tim de~a~kim snovima na granici je uvekbilo leto, uvek je bila mirna no} i uvek je grani~ar pobe|ivao iostvarivao svoj odgovorni i vite{ki zadatak.

U stvarnosti, naravno, ~esto nije bilo tako. Od 1913. godi-ne, kada su, 13. novembra, uredbom kraqa Srbije Petra Prvog Ka-ra|or|evi}a, oformqene grani~ne jedinice srpske vojske, bilo jemnogo krvavih dana, mnogo je grani~ara dalo `ivot u zalog o~uva-

Page 31: 035 Odbrana

31

potpukovnik Goran Sorak, dugogo-di{wi komandir grani~nog voda i~ete, pa komandant bataqona. – Uto doba plenili smo na stotine ko-mada pe{adijskog oru j̀a, a neret-ko i artiqerisjkog naoru`awa.Stalni sastanci jugoslovensko-al-banskih me{ovitih komisija, ~ak ina najvi{em nivou, nisu mnogo po-magali. Ilegalni prelasci s al-banske na na{u teritoriju bili susve masovniji, posebno neposred-no pre 1998. godine.

O naporima grani~ara natom delu jugoslovenske i srpskegranice svedo~e i imena karaula,data u znak se}awa na poginule~uvare dr`avne me|e.

Te{ko je bilo i na nedefini-sanim granicama. Uslovi `ivotana tim delovima dr`avne granice~esto su se grani~ili s nepodno-{qivim. Grani~ari su `iveli ukontejnerima, ili neuslovnim ba-rakama, ~esto s oru j̀em ispod kre-veta, za slu~aj hitne intervencije.

Na rekama i moru ̀ ivelo sene{to druga~ije nego na kopnu,ali je zadatak uvek bio isti.“Plove}im karaulama” najvi{eproblema zadavali su naoru`ani{verceri ribe, kasnije i duvana,koji se nisu libili i da zapucajuna grani~are. [verceri “belogrobqa” bivali su najsuroviji.

Obavqaju}i svoju odgovornu du-`nost i ~esto rizikuju}i `ivote uizvr{avawu mnogobrojnih zada-taka, grani~ari su na umu uvekimali svoju najsvetiju obavezu – o~uvawe dr`avne granice. Zatoim nije bilo te{ko da na graniciostanu i po deceniju, ili dve, `r-tvuju}i ne samo svoju, ve} i budu}-nost svoje dece. @ivot u pograni~-nim mestima, bez {kola i fakul-teta, bez pozori{ta, bioskopa iopremqenijih prodavnica, dale-ko od popularnih i dru{tvenim`ivotom mnogo bogatijih gradovai garnizona, nije bio lak ni ro-diteqima ni deci. Supruge ofi-cira i podoficira grani~ne slu-`be nisu uvek uspevale da na|uposao, a deca su do svojih {kola~esto i pe{a~ila. Sredwu {koluobi~no su zavr{avala u mestimaudaqenim od svojih domova i ponekoliko desetina kilometara.

Ali s granice nisu odlazili. Jer tamo, u pograni~nim me-stima `ivi se humanije, qudi su bli`i jedni drugima, ne samona karaulama, gde se tradicionalno `ivi “za drugog i s dru-gim” ve} i u slobodno vreme, u one retke sate kad nisi na du-`nosti.

Zato nekada{wim grani~arima se}awa na dane provedene nakarauli ~esto vi{e vrede i zna~e nego `ivot koji provode danas,daleko od granice i `ivota na woj.

Du{an GLI[I]

nadoknaditi. Granicu sredwove-kovne Srbije ~uvali su kapuxije,slu`benici na grani~nim prela-zima, i kraji{nici. U KraqeviniJugoslaviji za dr`avnu me|u bilesu zadu`ene grani~ne trupe, a usocijalisti~koj je grani~na za{ti-ta bila sastavni deo za{tite dr-`avne teritorije. Do 1953. godi-ne za granicu je bio nadle`anKNOJ, a kasnije su oformqenegrani~ne jedinice JNA.

Danas na granicama Srbijevi{e nema vojnika. To nikako nezna~i da wene granice nisu sigur-ne i bezbedne kao ranije. Demili-tarizacija granica obavqena je uu skladu s normama koje va`e uEvropskoj uniji, u zemqama ~lani-cama Partnerstva za mir i razvi-jenom, civilizovanom svetu. Odkraja januara na srpskim dr`av-nim me|ama su pripadnici Grani~-ne policije, me|u wima, naravno,ima i biv{ih pripadnika vojske.

– Posao preuzimawa kontro-le dr`avne granice, za koji je na-{im susedima trebalo od tri dopet godina, mi smo zavr{ili za ne-{to vi{e od godinu i po dana – na-pomiwe pukovnik Stojan Kowiko-vac, doskora{wi na~elnik Ode-qewa za poslove grani~ne slu`beGeneral{taba Vojske Srbije. – Za-hvaquju}i veoma dobroj saradwi sUpravom grani~ne policije Mini-starstva unutra{wih poslova ikvalitetnim pripremama, koje smosproveli do sredine avgusta2005. godine, prakti~ni deo pre-daje nadle`nosti realizovali smoveoma brzo, tako da na{i nasled-nici na grani~nim prelazima,pripadnici Grani~ne policije,svoje zadatke mogu da izvr{avajuveoma efikasno, a ja mogu da ka-`em da granice Srbije ostaju u si-gurnim rukama - podvla~i pukov-nik Kowikovac.

NAJTE@E PREMA ALBANIJI

Te{ko}a }e, naravno, uvekbiti. Jer one su sastavni deo `i-vota na granici. O tome najboqesvedo~e se}awa doskora{wih gra-ni~ara Vojske Srbije, ali i onihranijih, koji su danono}no patro-lirali jedva prohodnim stazama Prokletija, ~esto prte}i sneg ce-lac, visok i vi{e od metra. O tome svedo~e brojni komandanti gra-ni~nih bataqona, komandiri ~eta i vodova za intervenciju, koman-diri karaula, ali i me{tani bez kojih du`nost grani~ara i ne mo-`e da se obavqa na pravi na~in. Najte`e je, naravno, bilo na gra-nici s Albanijom, gde pravog mira gotovo da i nije bilo.

– De{avalo se da u jednom danu na{i grani~ari uhvate i ponekoliko stotina ilegalnih prelaznika, a posledwih godina dvade-setog veka veoma ~esti su bili i upadi {iptarskih terorista – ka`e

POLICIJA UMESTO VOJSKE

U avgustu 2005. godine, kada je zapo~eta realizacijaSporazuma o predaji granice MUP-u, na obezbe|ewu dr`av-ne me|e bili su anga`ovani 10 grani~nih bataqona i dva du-navska odreda, sa oko 2.600 pripadnika.

Demilitarizacija granice prakti~no je po~ela 15. avgu-sta 2005, kada je policiji ustupqen posao obezbe|ewa dr-`avne granice prema Ma|arskoj. Preuzimawe me|e premaRumuniji otpo~elo je 5. decembra iste godine, a prema Bugar-skoj 15. maja 2006. Do kraja pro{le godine policija je preu-zela poslove kontrolisawa dr`avne granice prema Hrvat-skoj i Bosni i Hercegovini. Na kraju, 26. januara zavr{enaje i primopredaja na me|i s Makedonijom, tako da, od tog da-na, granicu Srbije ne ~uvaju pripadnici Vojske.

Pograni~na policija preuzela je od Vojske i sve nepo-kretnosti na dr`avnoj granici, ali i ve}i deo pokretnihsredstava koja su grani~ari Vojske Srbije koristili u obez-be|ewu granice.

I GRANI^ARI SU SPECIJALCI

Do 2005. godine na poslovima kontrole dr`avne grani-ce Srbije, ukupne du`ine od oko 2.115 (2.359) kilometara,bilo je anga`ovano 2.638 pripadnika Vojske Srbije, a me|uwima je gotovo 1.370 bilo profesionalnih oficira i podo-ficira.

Raspore|eni u 10 grani~nih bataqona i dva Dunavska od-reda, grani~ari Vojske Srbije danono}no su kontrolisali dr-`avnu me|u na{e zemqe, nadmudruju}i se s ilegalnim prela-znicima, {vercerima i teroristima i spre~avaju}i ih u ostva-rivawu ~esto i najagresivnijih namera prema na{oj zemqi.

Izvr{avaju}i svoje odgovorne zadatke pripadnici gra-ni~nih jedinica ~esto su bili istinski specijalci. Opremqe-ni najsavremenijim oru`jem, modernom optoelektronskomopremom i najkvalitetnijim sredstvima veze kojima raspola-`e Vojska Srbije, na{i grani~ari su razli~itim takti~kimradwama, postupcima i aktivnostima, nalik onim koje rea-lizuju i druge specijalne jedinice, ostvarivali neponovqivuulogu prvih branilaca Srbije.

Pukovnik Stojan Kowikovac Potpukovnik Goran Sorak

Page 32: 035 Odbrana

321. mart 2007.

DOGA\AJI

Druga konferencija o ECDL-u

PRIZNAWE VOJNIM INFORMATI^ARIMANa Drugoj konferenciji o ECDL-u (European Computer Dri-

ving Licence), koja je odr`ana 22. februara u Privrednoj komoriBeograda, za najuspe{niji ECDL test centar u na{oj zemqi zaproteklu godinu, priznawe u vidu umre`enog globusa, od pred-sednika Jedinstvenog informati~kog saveza Srbije \or|a \uki-}a primio je, u ime Ministarstva odbrane, prodekan za nastavuVojne akademije pukovnik dr Vladimir Gruji}.

Kao {to je poznato, Nacionalnom strategijom razvoja in-formacionog dru{tva, koju je usvojila Vlada Srbije sredinompro{le godine, a po preporukama EU i UN, ECDL (Evropska do-

zvola za kori{}ewe ra~unara) definisan je kao svima neophod-ni i osnovni standard za poznavawe rada na ra~unarima. Zatoje i na toj veoma pose}enoj konferenciji, koju su organizovaliJedinstveni informati~ki savez Srbije i Privredna komoraBeograda, bilo re~i o rezultatima i iskustvima ostvarenim una{oj i susednim zemqama u toj va`noj oblasti.

O prvim, ali zato ni{ta mawe zna~ajnim uspesima ECDLprojekta u vojnoj sredini, na skupu je, sa veoma zapa`enom pre-zentacijom, rezultate polugodi{weg rada predstavio potpukov-nik @ikica Milinkovi}, ECDL koordinator Ministarstva od-brane. Milinkovi} je naglasio da je u MO i G[ VS ovaj proje-kat nai{ao na veliko zanimawe i da u narednom periodu u MOpredstoji formirwe novih test centara i kabineta za pripre-mu, obuku i testirawe, pre svega, vojnih, ali i subjekata iz gra-|anstva i dr`avne uprave. Prema wegovim re~ima, samo u pr-vom ciklusu, od ukupno 245 visokih vojnih rukovodilaca, ECDLtestove uspe{no je polo`ilo wih 203, {to je sasvim izvesno – izuzetan uspeh. D. MARINOVI]

U Regionalnom trening centru za komunikacije u Skopqu, od19. do 23. februara 2007. odr`an je prvi medija trening za tre-nere, koji je poha|alo 12 zaposlenih u Ministarstvu odbraneSrbije, ali i pripadnici Vojske Srbije. Projekat je podr`alaAmbasada Velike Britanije u Beogradu.

Ciq te akcije jeste edukacija i prakti~na obuka zaposlenihu Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za izvo|ewe medija tre-ninga. Polaznici kursa savladali su osnovne principe odnosasa javno{}u i komunikacijskih ve{tina kako bi {to uspe{nijeradili sa medijima. Obuku su izvodili treneri Ministarstvarada i socijalne politike i Ministarstva unutra{wih poslovaMakedonije, koji su kurs za medija trenere zavr{ili u [vajcar-skoj.

U okviru tog projekta, koji zajedno sprovode Regionalni tre-ning centar za komunikacije iz Skopqa i Ministarstvo odbraneSrbije, bi}e odr`ana jo{ dva kursa u Skopqu i Beogradu. Poslezavr{etka polaznici }e biti obu~eni za izvo|ewe medija tre-ninga svojim kolegama u Ministarstvu odbrane Srbije.

A. GAJI]

POSLOVNA SARADWAVMA I DDOR NOVI SADNa~elnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu general-

major prof. dr Miodrag Jevti} i generalni direktor Akcionar-skog dru{tva za osigurawe i reosigurawe DDOR Novi Sad Dar-ko Boti} potpisali su Ugovor o poslovnoj saradwi, 23. februa-ra u Beogradu.

Na osnovu tog dokumenta, gra|ani koji su sebi obezbedilidopunsko zdravstveno osigurawe kod Osiguravaju}eg dru{tvaDDOR iz Novog Sada, mo}i }e da koriste pojedine medicinskeusluge na VMA.

V. P.

TAKMI^EWE U KORA^NICAMAU novosadskoj kasarni “Jugovi}evo”, povodom Dana Vojske, a

na inicijativu Komande Prve brigade Kopnene vojske, 13. febru-ara odr`ano je zavr{no takmi~ewe u kora~nicama, na kome je na-stupilo sedam najboqe plasiranih e{elona stare{ina i vojnikaPrve brigade iz garnizona Novi Sad, Pan~evo, Sremska Mitro-vica i Ba~ka Topola. U takmi~ewu, koje je prethodilo finalnom,u~estvovale su sve jedinice brigade ranga ~eta–baterija.

@iri je cenio sve, od vojni~kog izgleda, koraka, do melodi~-nosti i stihova koje su ispevali sami u~esnici takmi~ewa, koje jeposle du`eg vremena vratilo pesmu u kasarne i vojni~ke strojeve.

Po oceni `irija, najubedqiviji sveukupni utisak ostavilesu stare{ine i vojnici e{elona Prve mehanizovane ~ete 16. me-hanizovanog bataqona iz garnizona Sremska Mitrovica, kojimaje pukovnik \okica Petrovi}, komandant brigade, na prigodnojsve~anosti uru~io zaslu`eno priznawe.

B. M. P.

PRIVEDENA ^ETIRIPRIPADNIKA REGRUTNOG CENTRANI[Pripadnici Vojne policije i Vojnobezbednosne agencije

priveli su ~etiri pripadnika Regrutnog centra Ni{, zbog pos-tojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo pri-mawa mita, a zatim ih predali istra`nom sudiji Okru`nogsuda u tom gradu na daqu nadle`nost, navodi se u saop{tewuUprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane Srbije.

Istra`ni postupak o navedenom slu~aju je u toku, a istraguvode Okru`no javno tu`ila{tvo i Okru`ni sud u Ni{u.

O B U K A Z A B U D U ] E P R E D A V A ^ E

Page 33: 035 Odbrana

O D B R A M B E N A I N D U S T R I J A S R B I J E

SPECIJALNI PRILOG 18

Kakav je vlasni~ki profil, a kakav asortiman proizvoda u {est fa-brika Odbrambene industrije Srbije, kakvi su problemi sa kojimaposluju, dokle se stiglo sa konverzijom, socijalnim programom, ali ikakve su perspektive tih proizvodwi, s obzirom na ~iwenicu da sunekada bile okosnica izvoza na{e zemqe, samo su neka od pitawa sakojima se kolektivi iz te bran{e svakodnevno susre}u. Ista ta pita-wa postavili smo na{im sagovornicima u poku{aju da na|emo argu-mentovane odgovore, kako bismo o ovom va`nom segmentu proizvodweimali koliko-toliko stvarnu sliku, ili bar neophodne delove u mo-zaiku koji }e svako od nas sam sastaviti.

U NISKOM LETU

Page 34: 035 Odbrana

1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

D

ΠZa {ta je nadle`na Uprava za odbrambene tehnologije upreduze}ima namenske industrije?РPolitika planirawa odbrambenih materijalnih resursa

– prirodnih, finansijskih, privrednih i ostalih potencijala kojise anga`uju za potrebe odbrane Republike Srbije, u nadle`nostije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane. Upravaza odbrambene tehnologije, kao unutra{wa organizacijska jedini-ca Sektora, jeste stru~ni organ koji planira i organizuje nau~noi-stra`iva~ki rad u oblasti odbrambenih tehnologija. Odgovorna jeza odr`avawe i remont sredstava naoru`awa i vojne opreme, alii organizaciju, odnosno planirawe proizvodwe vojnih tehni~kihkapaciteta, shodno potrebama Vojske Srbije, koje su predvi|enewenim strate{ko-doktrinarnim opredeqewima i normativnim do-kumentima. I kontrola kvaliteta proizvoda namenske industrije – onih koji se proizvode za na{e potrebe, a ~esto i izvoznih pro-izvoda preduze}a, jedan je od zadataka Uprave.

ΠKoliko su, zapravo, uposleni kapaciteti Odbrambene in-dustrije Srbije?РKapaciteti preduze}a za proizvodwu naoru`awa i vojne

opreme u Srbiji usmereni su i na doma}e i na inostrano tr`i{te.Postoje}i resursi fabrika mogu uspe{no da zadovoqe zahteve raz-li~itih kupaca u zemqi i svetu.

Odbrambena industrija Srbije, i pored problema koji su jojobele`ili poslovawe u bliskoj pro{losti, mo`e da podmiri 50do 60 odsto potreba Vojske Srbije. Zbog te{ke materijalne situa-cije u sistemu odbrane, ponajpre neredovnog finansirawa, anga-`ovano je samo nekoliko procenata postoje}ih kapaciteta namen-ske industrije. Ministarstvo odbrane je, na primer, sa Odbram-benom industrijom u toku 2005. godine ugovorilo kupovinu sred-stava naoru`awa i vojne opreme u vrednosti od 60,4 miliona, aza 2006. godinu oko 93,5 miliona dinara, {to je zanemarqivo ma-lo u odnosu na stvarne potrebe Vojske i mogu}nosti na{e odbram-bene industrije. U toku je realizacija ugovorenih poslova.

Ipak, dok ne modernizujemo Vojsku Srbije, ne re{imo pro-bleme vi{kova naoru`awa i vojne opreme, odnosno ne okon~amo

Odbrambena industrija Srbije, i poredproblema koji su joj obele`ili poslovawe u

bliskoj pro{losti, mo`e da podmiri 50 do 60 odsto potreba Vojske. Zbog te{ke

materijalne situacije u sistemu odbrane,ponajpre neredovnog finansirawa,

anga`ovano je samo nekoliko procenatapostoje}ih kapaciteta fabrika namenske

proizvodwe. Dok se ne okon~a reforma srpskevojske, reorganizuju weni sastavi i prevazi|u

problemi vi{ka naoru`awa i opreme,potencijali preduze}a ne}e biti dovoqnoiskori{}eni. Zato je potrebno podr`ati

wihova izvozna opredeqewa i modernizaciju.

34

eo privrednog potencijala Republike Srbije ~ini i {estpreduze}a iz grupacije Odbrambena industrija Srbije – Za-stava-oru`je iz Kragujevca, Prvi partizan iz U`ica, Kompa-nija Prva Iskra – Namenska u Bari~u, zatim, u Lu~anima Mi-lan Blagojevi} – Namenska, Sloboda iz ̂ a~ka i Holding kom-

panija Kru{ik iz Vaqeva. Ve}inski vlasnik pomenutih fabrika je-ste Republika Srbija. Ministarstvo odbrane je, me|utim, odgovor-no za wihovu proizvodnu programsku orijentaciju. PredstavniciMinistarstva, proporcionalno udelu dr`avnog kapitala u fabri-kama odbrambene industrije i, na osnovu Zakona o odbrani, Odlu-ke Saveznog ustavnog suda i Zakona o preduze}ima, anga`ovani su uupravnim i nadzornim odborima, te u skup{tinama tih preduze}a.

Sa pukovnikom mr Dankom Jovanovi}em, zastupnikom na~el-nika Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalneresurse u Ministarstvu odbrane, razgovarali smo o uposlenostikapaciteta vojne namenske industrije, potrebama Vojske za wiho-vim proizvodima, problemima koji optere}uju wihovo tr`i{noposlovawe i perspektivi na{e odbrambene industrije.

PUKOVNIK MR DANKO JOVANOVI],ZASTUPNIK NA^ELNIKA UPRAVE

ZA ODBRAMBENE TEHNOLOGIJE

ORIJEN-TACIJA NA

INOSTRANOTR@I[TE

Page 35: 035 Odbrana

– Vaqa znati da jestawe u na{oj odbram-benoj industriji godinaunazad veoma te{ko.Uzroci tome su, izme|uostalog, lo{a finan-sijska situacija u si-stemu odbrane i gubitak me|unarodnog tr`i{ta za plasman proiz-voda vojne industrije.

Da bi se unapredilo stawe u toj privrednoj oblasti, 2005.godine Vlada Republike Srbije usvojila je Koncept restrukturisa-wa preduze}a iz grupacije Odbrambene industrije Srbije. Taj mo-del podrazumeva brojne organizacione promene u preduze}ima na-menske industrije, finansijsku i programsku konsolidaciju, ali ismawewe broja zaposlenih. Tokom 2006. godine nadle`ne dr`avneinstitucije konvertovale su dugovawa fabrika namenske u trajniulog Republike Srbije nad wihovim kapitalom – prema Ministar-stvu odbrane u vrednosti od 2,26 milijardi dinara, sa stawem od31. decembra 2004, ali i ostalim javnim preduze}ima, ~ija potra-`ivawa od 31. decembra 2004. iznose oko 667 miliona dinara.Na taj na~in preduze}a su i dodatno finansijski relaksirana, ~i-me su, delimi~no, stvoreni uslovi za wihovu proizvodnu konsoli-daciju i uspe{an izlazak na me|unarodno tr`i{te.

Okon~an je i prvi krug socijalnog programa, za 2.723 radni-ka namenske industrije, koji su zajedni~ki pomogli Vlada RepublikeSrbije i Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je finansiralostimulativne otpremnine, u vrednosti od 703 miliona dinara,sredstvima koje je pozajmilo od Republike Srbije. Taj novac sistemodbrane je trebalo da vrati dr`avi do 30. novembra 2005. izFonda za reformu, odnosno iz finansijskih sredstava koja dobijeprodajom vi{ka vojnih nepokretnosti.

Fabrika Zastava-oru`je iz Kragujevca, dodu{e, nije u potpu-nosti realizovala socijalni projekat prema Konceptu restruktu-risawa. Po{to od osnivawa Fonda za reformu sistema odbranenije bilo ostvarenih prihoda prodajom vi{ka nepokretnosti, a ume|uvremenu se raspala i dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora,te je i Fond prestao da postoji, Ministarstvo odbrane jo{ nije

35

U S T R I J A S R B I J E

vratilo pozajmqena nov~ana sredstva Republici Srbiji. U svakomslu~aju, Ministarstvo je, odricawem od dugova namenske i pozajmi-com od dr`ave, znatno pomoglo stabilizaciju i opstanak fabrikavojne industrije.

Π[ta }e, nadaqe, u~initi Ministarstvo odbrane?РSektor za materijalne resurse formirao je radni tim, koji

}e, na osnovu analize efikasnosti proizvodwe, programske ori-jentacije, sada{weg nivoa tehnolo{kog razvoja i organizacijepreduze}a odbrambene industrije, prate}i tokove u proizvodwinaoru`awa i vojne opreme i uva`avaju}i iskustava stranih zema-qa u toj oblasti, precizno definisati pravce organizaciono-sta-

tusnih promena u tim preduze}ima. Model }eprvenstveno zavisiti od potreba Vojske Sr-bije, {to defini{e Uprava za razvoj General-{taba, ali i od wene brojne veli~ine.

Istovremeno, zbog nedovoqne uposle-nosti kapaciteta Odbrambene industrije Sr-bije, Uprava za odbrambene tehnologije je, uskladu sa odlukama Vlade Republike Srbije,pokrenula inicijativu da se {to pre realizu-je i drugi krug socijalnog programa. Zato je odsvih preduze}a namenske zatra`ila da odre-de broj zaposlenih radnika u budu}nosti. Ka-ko sistem odbrane jo{ nema potrebne strate-{ko-doktrinarne dokumente koji defini{uobim i strukturu potreba Vojske u sredworo~-nom i dugoro~nom periodu za proizvodima na-oru`awa i vojne opreme, on }e, u tom smislu,podr`ati procene i predloge fabrika.

Radi kona~nog oporavka srpske od-brambene industrije – finansirawe sanaci-je, konverziju, modernizaciju tehni~kih kapa-citeta, te uvo|ewe novih tehnologija u fabri-ke, Uprava predla`e da se formira Fond za

odbrambenu industriju koji bi planirao i vodio sve aktivnosti. ΠKakva je perspektiva na{e odbrambene industrije kada jere~ o vojnim programima?РImaju}i u vidu respektabilno iskustvo preduze}a, sa~uvan

stru~ni i tehni~ki potencijal, Odbrambena industrija Srbije }e,posle restrukturisawa i oporavka, opstati, te doprineti privred-nom razvoju Srbije u celini. Stoga }e se Ministarstvo odbrane uprocesu opremawa naoru`awem i vojnom opremom, u skladu sa teh-nolo{kim mogu}nostima fabrika i ekonomskom opravdano{}u zah-teva, prioritetno opredeliti za doma}e privredne i nau~ne kapa-citete. Kada je re~ o nabavci tehni~kih sredstava i opreme iz uvo-za, Ministarstvo }e podr`ati zajedni~ke projekte fabrika sa ino-stranim ili ostalim partnerima, prvenstveno ako oni upo{qavajudoma}e privredne resurse i obezbe|uju transfer savremenih teh-nologija.

Strana iskustva govore da je zna~ajno sa~uvati preduze}a od-brambene industrije u dr`avnim okvirima. SAD i Velika Britani-ja su se, u proteklom periodu, suo~ile sa te{ko}ama zbog privati-zacije fabrika za proizvodwu naoru`awa i vojne opreme – velikifinansijski gubici, nemogu}nost kontrole i brojne zloupotrebe,pa danas ponovo nastoje da ih povrate pod dr`avno okriqe.

Kako su preduze}a na{e odbrambene industrije vrlo zna~ajnaza sistem odbrane zemqe, ali i ukupnu dr`avnu privredu, potreb-no je da im Vlada Republike Srbije, u dogovoru sa ministarstvimaprivrede i finansija, ali i Privrednom komorom, omogu}i razli-~ite izvozne poslove, finansijsku pomo} i povoqne kredite, teobezbedi vaqanu za{titu wihovih interesa.

V. PO^U^Snimio Z. PERGE

reformu sistema odbrane, kapacitetiodbrambene industrije Srbije ne}e bitidovoqno iskori{}eni i uposleni. Zatoim treba dati prioritet u izvoznoj ori-jentaciji, jer su wihovi proizvodi ku-rentni na tr`i{tu.

ΠKako su nadle`ne dr`avne institu-cije prevazi{le probleme obostranihfinansijskih dugovawa Ministarstvaodbrane i srpskih fabrika za proiz-vodwu naoru`awa i vojne opreme?

Prvi krug socijalnih programa za zaposlene u odbram-benoj industriji, koji se odnosio na 2.723 radnika, zajed-ni~ki su pomogli Vlada Republike Srbije i Ministarstvoodbrane. Ministarstvo je finansiralo stimulativne ot-premnine, u vrednosti od 703 miliona dinara.

Tokom 2006. godine nadle`ne dr`avne institucijekonvertovale su dugovawa fabrika namenske u trajni ulogRepublike Srbije nad wihovim kapitalom – prema saop-{tewu Ministarstva odbrane, u vrednosti od 2,26 mili-jardi dinara.

Ministarstvo odbrane je sa Odbrambenom industri-jom Srbije, u toku 2005. godine, ugovorilo kupovinu sred-stava naoru`awa i vojne opreme u vrednosti od 60,4 mili-ona, a za 2006. godinu oko 93,5 miliona dinara, {to je za-nemarqivo malo u odnosu na stvarne potrebe Vojske i mo-gu}nosti na{e odbrambene industrije.

Page 36: 035 Odbrana

36 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Nakon pedeset godina razvili smo se u kompaniju ~iji godi{wiprihod prema{uje 120 miliona dolara. Od toga ~etvrtinuproizvodwe izvozimo ostvaruju}i prihod od 30 miliona do-lara. U kompaniji radi oko 5.000 zaposlenih u 30 proizvod-nih pogona. Sloboda poseduje 65 prodavnica i 32 servisa

{irom Jugoslavije i ima predstavni{tva u Makedoniji i BiH. Ukup-na povr{ina poslovnog prostora kojim raspola`emo je 130.000metara kvadratnih. Sloboda posluje pod imenom kompanija Slobo-da D. D. ^a~ak. U okviru deoni~arskog dru{tva u~e{}e dru{tvenogkapitala iznosi 100%. Kompanija je organizaciono i proizvodnopodeqena na tri celine: namensku proizvodwu, aparate i alatni-cu – zapisano je u Monografiji koja prati 55 godina Kompanije”Sloboda” za period 1991–1998. godine.

VOJNI PPROGRAM

Tako je uistinu i bilo. A onda je usledilo bombardovawe u ko-me su stradali mnogi pogoni Slobode, dr`ava je jo{ jednom prome-nila ime, a promenili su se i mnogi uslovi poslovawa. Kakvo jedanas stawe u ovoj kompaniji u odnosu na wene po~etke govori namwen generalni direktor Radomir Quji}:

”Kompanija Sloboda je osnovana 1948. godine odlukom vladeFNRJ i od tada posluje kao dr`avno, odnosno vojno preduze}e. Ka-ko se razvijala tada{wa Jugoslavija, tako se uspostavqala i isto-rija firme. Posle prve krize pedesetih, kompanija Sloboda je po-~ela i civilnu proizvodwu. Vojna proizvodwa se razvijala u skla-du sa zahtevima vojske (JNA). Prvo se krenulo sa asortimanom pro-tivavionske municije, 1951. godine, a prvi proizvod bio je metakelikon. [ezdesetih je otpo~ela proizvodwa tromblonskih mina,koje su dugo bile osnovni proizvod Slobode i za doma}e tr`i{te,i za izvoz, posebno Irak. Od osamdesetih Kompanija kre}e sa pro-izvodwom raketnih sredstava. Prva proizvedena raketa bila jezoqa, projektovana 1979, osvojena 1981. godine, a kasnije su sejo{ dve rakete na{le u lepezi proizvoda Slobode: osa i pos bd.

KOMPANIJA ”SLOBODA”, ^A^AK

I IME I ZNAWE

Kompaniju vodim ve} 13 godina i moguslobodno da ka`em da je 2006. bila najgora

za nas. Bio sam u Kompaniji kada smobombardovani i skoro potpuno uni{teni,kada je velika inflacija harala Srbijom,

kada je stabilizovan dinar, a Slobodaizgubila vi{e od pet miliona maraka

obrtnih sredstava, kada smo poslovali podsankcijama, bez mogu}nosti izvoza, alinijedna od tih godina nije bila sli~na

2006. Da bismo izvezli robu potrebne sunam tri vrste dozvola: dozvola za izvoz,

dozvola za transport i dozvola za sletawei preletawe aviona, ako se roba takotransportuje. U izdavawe tih dozvola

ukqu~ena su ~etiri ministarstva, i uveknegde neko uko~i ~itav proces – ka`e

Radomir Quji}, direktor tog preduze}a.

Page 37: 035 Odbrana

37

U S T R I J A S R B I J E

dobiti dve veoma va`ne stvari. Prvo, da }emo dobiti ne vi{e trgo-vinskog ve} strate{kog partnera i, drugo, da onaj koji je osnivaopreduze}e, u~estvovao u wegovom razvoju – logi~no bude i wegovvlasnik. U zavisnosti od modela privatizacije radnici mogu bitivlasnici od 15% do 30% akcija. Uz sve to, imali smo i obe}aweMinistarstva odbrane da }emo posle tog utvr|ivawa vlasni{tvadobiti uposlenost od 25% kapaciteta za potrebe Vojske. Taj drugideo, na`alost, nije ostvaren. Procenat uposlenosti za potrebe Voj-ske je sve mawi i mawi, a u 2006. godini bio je ispod 3%. Po~ela jei 2007. godina a mi jo{ uvek nemamo nijedan ugovor sa Vojskom. Ve-rujem da }e i tu kona~no ne{to morati da se promeni. Problem seuslo`wava ako, hteli to mi ili ne, priznamo da Sloboda nema ar-

tikle za tr`i{nu proizvodwu, jermi radimo samo vojnu municiju, na-{e proizvode mogu da kupe samo voj-ska ili policija, samo dr`avni or-gani. To je upravo ono {to nas spu-tava, {to je pod apsolutnim re`i-mom dozvola, sa ~im imamo i najve-}e probleme. Konverzija vojne in-dustrije je, {to se ti~e Slobode,zavr{ena pre 45 godina, kada je iz-dvojen deo sa ku}nim aparatima.Vojna fabrika od tada razvija sa-mo vojne proizvode, a civilna – ci-vilne. Imali smo alatnicu, koja jepravila alate za obe fabrike,imali smo preduze}e Jedinstvo kojeje energetski snabdevalo obe fa-brike, imali smo servis, koji jeservisirao na{e proizvode…

Ka`em, konverzija je izvr{ena davno, danas je samo donetaodluka da se taj civilni deo proda, to je jedina razlika. Naravno,ukoliko ne na|emo doma}eg partnera, mora}emo da na|emo stra-nog. Za to nam je potrebna dozvola.

Ima dosta prostora za ulagawe, jer Kompanija Sloboda `elida bude lider u proizvodwu naoru`awa i vojne opreme na ovimprostorima. Posebno sada, sa ulaskom u Partnerstvo za mir bi}emogu}nosti sa spajawe sa zapadnim zemqama sa kojima do sada ni-smo imali saradwu. O~ekujem, jer smo jeftiniji, imaju}i u vidu kva-litet, da }emo za wih proizvoditi pojedine artikle, posebno {tomi proizvodimo i zapadne i isto~ne kalibre. Verujem da nas natom tr`i{tu ~ekaju boqi i ve}i kupci, ali je put dug. Treba ga savla-dati. Mi kontinuirano radimo za Ministarstvo odbrane Austrije,ve} sedam, osam godina smo wihovi redovni dobavqa~i, otvarajuse mogu}nosti za saradwu sa Francuskom, sa Italijom imamo ve}neke male poslove, sa Belgijom se spremamo na ne{to ve}i posao.Zato je moja poruka, kao dugogodi{weg privrednika, da oni koji sene bave privredom, ne smetaju onima koji se wome bave. To }e ondabiti dobro za sve. Onda }e imati od koga da se napla}uju porezi idoprinosi, a ovako, kad ne radimo dovoqno, nema ni~ega.”

DR@AVA JJE NNA[ VVLASNIK

Imaju}i sve pomenuto u vidu, postavqa se i pitawe uposleno-sti kapaciteta?

“Uposlenost kapaciteta u posledwe tri godine opada. Prvirazlog sam pomenuo, poruxbine Vojske su bile sve mawe. Dogovore-na je i sa svim nadle`nim instancama usvojeno da }e Vojska Sloboduuposliti sa 1.200.000 norma sati. Posledwe dve godine kupqeno jemawe od 51.000 norma sati, {to je vi{e od dvadeset puta mawe ne-go {to je re~eno, usvojeno i napisano. Drugi ozbiqan problem kojise pojavio 2006. godine je stopirawe poslova za koje smo imali re-dovne dozvole, a to je veliki ugovor od 4,5 miliona dolara izvoza

Posle raspada Jugoslavije 1991. godine Sloboda dobija novi za-datak – artiqerijsku municiju. U naredne dve godine kre}e novirazvojni ciklus Slobode i odre|uje period koji je usledio. Danasje u na{em proizvodnom programu, osim osnovnog programa i neko-liko novih artikala, artiqerijski program municije 66 mm, 100mm, 105 mm, 122 mm, 125 mm i 155 mm. U me|uvremenu je razvijenaraketa osa, a osnovni program se i daqe razvija. Wega ~ini pro-tivavionska municija od 20 do 57 mm, municija za baca~e granata40 mm, municija za automatski baca~ granata 30 mm...

Asortiman proizvoda Kompanije Sloboda broji oko 150 ar-tikala. To je fabrika koja ima mo`da naj{iri proizvodni program,sa zna~ajnim artiklima i u ovom momentu verovatno i najzna~ajni-ji partner Vojske Srbije. Na`a-lost, ta pozicija se ne o~itava i unaruxbinama robe”.

CIVILNI PPROGRAM

Drugi deo fabrike, civilnaproizvodwa, razvijao se uporedo,oslawaju}i se na razvoj aparata zadoma}instvo. I u tom delu Slobodaje bila veoma zapa`ena na doma}emtr`i{tu, mo`da i najja~i proizvo-|a~ bele tehnike posle Gorewa. U tojfabrici osvojena je tehnologijaproizvodwe ma{ina za prawe ve-{a, ma{ina za prawe posu|a, fri-`idera. Danas taj deo Kompanije,pod nazivom Sloboda – Aparatiproizvodi samo dva artikla: {po-rete i usisiva~e, i to mali broj.

”Na{e strate{ko opredeqewe jeste da na|emo dobrog part-nera za zavisno preduze}e i da ga na najboqi na~in za{titimo iosposobimo za jednu ozbiqnu proizvodwu. Re{ewe je u pronalaskupartnera koji se bavi proizvodwom bele tehnike i ima tr`i{te uZapadnoj i Sredwoj Evropi, a koji bi svojim dolaskom ovde mogaoda proizvodi i plasira robu prema nedavno potpisanom ugovoru oslobodnoj trgovini na zapadnom Balkanu, od Hrvatske do Moldavi-je, ukqu~uju}i Rumuniju, Srbiju, Bugarsku, BiH, Crnu Goru i Albani-ju, na zna~ajnom tr`i{tu koje ima vi{e od 50 miliona stanovnika.Mislim da }e taj argumenat polako postati dominantan, i da }emomnogim proizvo|a~ima bele tehnike na tim tr`i{tima postati in-teresantni. Sloboda ima ime, i to je ono {to je sigurno, ima zna-we, ali nema dovoqno novca i investicija da bi bila ozbiqanproizvo|a~ aparata za doma}instvo.

Skoro smo obavili razgovor sa jednom ozbiqnom firmom izPoqske koja se bavi proizvodwom malih ku}anskih aparata. To jefirma Zelma, a ona proizvodi milion usisiva~a godi{we, {to jetri puta vi{e nego {to je Sloboda ikada proizvela u svojoj isto-riji. Usisiva~i su im dosta dobri i izvoze ih u Nema~ku i Rusiju.Sigurno je da }emo mi posle potpisivawa ugovora o slobodnoj tr-govini Zapadnog Balkana i ratifikacije ugovora o slobodnoj trgo-vini sa Rusijom postati interesantni za sve te zemqe, a da }e poq-ska firma biti zna~ajan partner, mo`da i strate{ki za Slobodu –Aparati.”

Koji je procenat dr`avnog vlasni{tva u Slobodi, da li je toprednost ili nedostatak za poslovawe, to su neka slede}a logi~napitawa za wenog direktora.

“Po~eli smo kao dr`avna firma. [estog oktobra 1950. fa-brika je predata radnicima, kao {to je to u~iweno sa svim fabri-kama posleratne Jugoslavije. Na Skup{tini Kompanije 2003. godi-ne doneli smo odluku da ponovo vratimo dr`avi 51% vlasni{tva.Kada smo dobili ponudu da ponovo podr`avimo Kompaniju, mi smoje razumeli na pravi na~in. Pomislili smo da }emo tom odlukom

Generalni direktor Radomir Quji}

Page 38: 035 Odbrana

38 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

za Gruziju, odobren od Vlade SCG udecembru 2005. godine, onda suusledile delimi~ne isporuke da biu avgustu 2006. godine taj posaobio zaustavqen. I umesto da ima-mo jednu uspe{nu i ~istu godinu,imali smo dva velika udara. Drugije bio odbijawe zahteva za nove do-zvole za poslove sa Jermenijom ijo{ neke izvoze u vrednosti od oko11 miliona dolara.

Kompaniju vodim ve} 13 godi-na i mogu slobodno da ka`em da je2006. godina bila najgora za nas.Bio sam u Kompaniji kada smo bom-bardovani i skoro potpuno uni-{teni, kada je velika inflacijaharala Srbijom, kada je stabili-zovan dinar a Sloboda izgubilavi{e od pet miliona maraka obrt-nih sredstava, kada smo poslovalipod sankcijama, bez mogu}nosti iz-voza, ali nijedna od tih godina ni-je bila sli~na 2006.

Da bismo izvezli robu po-trebne su nam tri vrste dozvola:dozvola za izvoz, dozvola za tran-sport i dozvola za sletawe i pre-letawe aviona, ako se roba takotransportuje. U izdavawe tih do-zvola ukqu~ena su ~etiri mini-starstva, i uvek negde neko uko~i~itav proces. Ili je u pitawu ne-znawe qudi koji se bave odbram-benom industrijom, mislim na onekoji su dobili ingerencije nad na-ma, a nikada ih ranije nisu imali.Ili postoji namera da se mi ugasi-mo, pri tom ne mislim na vrh dr-`ave, ve} pre na neke sive ~inov-nike koji sebi daju ve}a prava nego{to ih realno imaju. Postoji iproblem sa pozicijom na{e dr`a-ve u odnosu na robu koju mi proiz-vodimo, koja jeste politi~ka, ali jei ekonomska kategorija.

Dr`ava nam je nadoknadila{tetu nastalu prekidom ugovorasa Gruzijom. To je u redu, ali drugu{tetu koju smo imali jer nismo do-bili dozvolu za Ugovor sa Jermenijom vredan 6,5 miliona dolaradr`ava nije prihvatila da nadoknadi. Na{a dr`ava }e morati dase kona~no opredeli oko toga {ta se po{tuje. Da li se po{tuju Uje-diwene nacije, bilateralni odnosi, politike velikih sila? Jer,ako budemo pitali stalno nekoga gde smemo da izvozimo, mi nigdene}emo prodavati. A {to je najinteresantnije, te iste velike ze-mqe na tim istim mestima, gde nama nije dozvoqeno, prodaju muni-ciju. Mi i daqe ~ekamo dozvole za Jermeniju, preda mnom je ~ak mo-gu}nost za ugovor vredan 17 miliona dolara…

Sloboda mo`e vrlo lako da ugovori posao u vrednosti dvade-set, trideset miliona dolara. U stvari, ve} je i ugovorila, ali jeneizvesnost oko dozvola sve ve}i problem. Imamo mogu}nost da sepodignemo, da ponovo budemo ozbiqna firma, {to smo uvek bili.Ali ozbiqna firma je ona koja ima ozbiqne poslove. Uz sve ovo

`elim da naglasim da je Slobodau posledwih deset godina imalanajve}i razvoj u svojoj istoriji –osvojila je 85 novih proizvoda.”

Pitawe kontrole kvalitetai me|unarodnih standarda je tuposebno va`no.

“Sloboda poseduje sertifi-kat ISO-9001. Pro{le godinesmo imali proveru kvaliteta ko-ju smo bez problema zadovoqili.A ono {to je zanimqivo i za {toverujemo da va`i za svih {estfabrika odbrambene industrije,jeste da mi svi taj sertifikatimamo od osnivawa. Pravila po-na{awa u vojnim preduze}ima suod samog po~etka bila takva, odulaska materijala, do izlaskaproizvoda. Zato su na{i proiz-vodi prisutni u skoro svim ze-mqama sveta.

Dve su prekretnice, koje vi-dim za vojne fabrike Srbije. Ili}e dr`ava kona~no da bude vla-snik i onog ostatka dru{tvenesvojine, jer svako od ovih predu-ze}a ima taj deo koji nije privati-zovan. U tom slu~aju }e 15% da po-deli radnicima od ukupnog kapi-tala, a da vrednost tog kapitalakoji preuzima dr`ava ulo`i u raz-voj tih {est preduze}a, tako daulagawem u razvoj dobije vlasni-{tvo. Mislim da bi se jedino takoi na najbezbolniji na~in zavr{i-la privatizacija preduze}a od-brambene industrije.

[ta sledi posle toga?Ukoliko dr`avi to predsta-

vqa balast bilo koje vrste, onauvek mo`e da iza|e na berzu i daponudi svoje akcije, radnici tako-|e na toj istoj berzi nude svoje ak-cije, i tako se onda odvija procesmewawa strukture vlasni{tva nao~igledan na~in.

Na{ strate{ki partner uovom trenutku je dr`ava, ako bi setra`io drugi, to bi dr`ava i ~i-

nila, jer je ona na{ vlasnik. Isto tako mislim da dr`avna svojinanije najsre}niji oblik svojine. Najgora je javna, pa dr`avna, dru-{tvena, a najboqa je privatna. Treba pogledati i na{e okru`ewe.Privatizovane su skoro sve firme sli~ne na{oj i neuporedivo ve-}e. Privatizovan je bugarski Arsenal, koji je nekada imao 13.000radnika. Tako je ura|eno u Slova~koj, ^e{koj, Poqskoj… Mi smoodabrali druga~iji model, meni ne smeta {to smo ga izabrali, sa-mo mi smeta {to on ne funkcioni{e kako treba. Uprkos svemu, miopstajemo. A opstajemo jer proizvodimo kvalitet, jer imamo qudekoji sjajno rade svoj posao. Treba re{iti i probleme o kojima smogovorili, a koji nisu mali”.

Dragana MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]

Page 39: 035 Odbrana

39

U S T R I J A S R B I J E

”ZASTAVA-ORU@JE”, KRAGUJEVAC

INVESTI-CIJE ZA

BUDU]NOST

Dvadeset sedmog oktobra 1853. godine topovski plotuni ogla-sili su da je u ~uvenoj kragujeva~koj Topolivnici uspe{no iz-liveno prvo doma}e oru|e. Bio je to po~etak razvoja fabri-ke, koja je najpre proizvodila topove, sabqe, bajonete, a ka-snije postala poznata po svom programu streqa~kog oru`ja.

Taj datum slavi se i danas kao dan fabrike Zastava-oru j̀e i iznovapodse}a da je u tom gradu i na tom mestu zapo~ela industrijska pro-izvodwa u Srbiji, pa se Zastava s razlogom smatra kolevkom srp-ske industrije. Oko we je nikao ~itav vojnoindustrijski kompleks.

Kragujeva~ki gigant je u svojoj istoriji pre`iveo mnoge brodo-lome, bio je ru{en u ratovima, pa iznova zidan. Poga|ale su ga ivelike krize. Od one po~etkom sedamdesetih oporavio se tako {toje deo vojne prizvodwe konvertovan u civilnu. Tada su napravqeniprvi karabini modela M-70, i otpo~ela je prodaja tog lova~kogoru`ja na ameri~kom tr`i{tu. Naredna velika kriza pogodila ihje devedesetih, kada su zemqi uvedene sankcije, a tokom bombardo-vawa SRJ 1999. godine Zastavi je naneta velika {teta. Od posle-dica zatvarawa tr`i{ta oporavila se relativno brzo – krajem2003. skinute su sankcije, a lova~ke karabine po~eli su da izvozena ameri~ko tr`i{te godinu dana kasnije. Ali su od posledica bom-bardovawa ”rane” zale~ene tek pro{le godine.

SMERNICE ZZA OOPSTANAK

Nekada su se preduze}a te namene nazivali vojna industrija,potom je postojala Zajednica naoru`awa i vojne opreme, a vi{eputa su tretirani kao posebna vrsta privrede. Odlukom republi~-ke Vlade na sednici od 10. marta 2005, Zastava i jo{ pet preduze-}a vojne namene nazivaju se odbrambenom industrijom sa ve}in-skim dr`avnim kapitalom.

Na pomenutoj sednici Vlade trebalo je da se re{e brojna go-ru}a pitawa. Doneta su i tri va`na zakqu~ka – o restrukturisawudugova i povoqnim kreditima koje bi dobili preko Fonda odbram-bene industrije za reformu te industrije, a preduze}a su se oba-

Restrukturisawe dugova i radnesnage, konverzija proizvodwe,

investicioni programi, tr`i{te,re~i su koje se ~esto ~uju u

preduze}ima odbrambene industrije. A o tome {ta one ta~nozna~e na primeru Zastava-oru`je,

govori prvi ~ovek te fabrike mr Dragoqub Grujovi}.

Page 40: 035 Odbrana

40 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

me mewaju proizvodni program kada gube tr`i{te i naj~e{}e sepribegava slede}em metodu – prestanu da proizvode, smawe radnusnagu, a zadr`avaju potreban broj qudi koji se bavi razvojem i tr-govinom i ~ekaju momenat da po~nu proizvodwu – kad na|u tr`i{te.

Grujovi} misli da je mnogo te`e sprovesti konverziju vojne pro-izvodwe kod nas i na Istoku. Navodi primer Rusije, koja je posle pa-da Berlinskog zida i perestrojke probala da svoju ogromnu vojnu in-dustriju prilagodi takvom poslovawu. Konstruktori u Petersburgusu napravili traktor od tenka – ali on nije imao tr`i{te. Jedan za-vod u Moskvi napravio je teflonsko posu|e, ali ni oni nisu uspelida ga komercijalizuju. Mnogo je takvih primera i u Rusiji, i u zemqa-ma u okru`ewu. Aepilog je ve}inom tu`an – propale su mnoge fabri-ke koje su proizvodili oru j̀e u Bugarskoj, Ma|arskoj, Poqskoja.

– Ne mo`e vojna proizvodwa, sa posebnom filozofijom ispecifi~nim znawima, da napravi ne{to {to je potrebno civil-stvu. Preveliki se zna~aj pridaje pouzdanosti i glomaznost i ta-kva sredstva ~esto nisu upotrebqiva u civilnoj nameni – obja-{wava Grujovi}.

A kakvo je stawe u Zastavi? Prizvodwa je grupisana u pogoneu kojima se proizvode vojni artikli i, sa druge strane, civilni.Ciq je da se pod jednim krovom na|u civilni proizvodi – pi{toqi,revolveri, malokalibarske pu{ke, sa~marice, karabini i drugo,ali da se u drugom, vojnom delu, preraspodelom obezbedi da i svivojni pogoni budu pod jednim krovom. Tako bi se stvorila boqa rad-na atmosfera i smawili tro{kovi proizvodwe.

Vojni program je instalisan na 74 odsto kapaciteta, a civil-ni na 26 odsto, sa te`wom da poraste na 30 odsto. Trenutno je vr-lo mala uposlenost kapaciteta – za sve pogone u proseku iznosi 27odsto, s tim {to ve}i deo pripada civilnim programima.

– Zahvaqu}i saradwi sa Remingtonom dosta je dobra uposle-nost kapaciteta u civilnom pogonu – za lova~ko i sportsko oru`je.Tu je pove}an obim proizvodwe, modernizovan je pogon, zaposlenisu novi radnici, i na taj na~in je pove}ana produktivnost i ispla-tivost tih proizvoda – uspevamo da pokrivamo tro{kove proizvod-we i imamo dobit. A kada je re~ o vojnim kapacitetima, oni se mo-gu vi{e uposliti, ali ih ne mo`emo konvertovati u ve}em stepenu.

vezala da smawe broj zaposlenih. O tome {ta je do sada ura|eno uZastavi obja{wava direktor mr Dragoqub Grujovi}:

– Napravqeni dugovi restrukturisani su postepeno, a dug kojije fabrika imala do 31. decembra 2004. preina~en je u udeo dr-`ave u kapitalu preduze}a. Sada je dr`ava Srbija, zajedno sa Fon-dom za razvoj, vlasnik 66,5 odsto kapitala preduze}a, a 33,5 od-sto je dru{tveni kapital. Ostali su nam novi dugovi, nastali zbognepla}awa poreza i doprinosa za period 2005–2006. godine. Na-damo se da }e nam i ovoga puta dr`ava pomo}i, jer sami to ne mo-`emo da re{ima.

Grujovi} isti~e da do danas nije osnovan Fond odbrambeneindustrije za reformu te industrije, koji je trebalo da im omogu}ipovoqnije kredite za modernizaciju, popravku poru{enih pogona ijeftinija obrtna sredstva neophodna za proces proizvodwe.

Kada je re~ o restrukturisawu radne snage, direktor Grujo-vi} ka`e da je taj zadatak zavr{en polovi~no. U Zastavi su uradi-li novu sistematizaciju i organizaciju posla. Otpu{teno je, na do-brovoqnoj osnovi, 1.000 radnika, a trebalo bi jo{ toliko. Tre-nutno imaju 2.723 zaposlena, a projektovani broj je 1.729.

– Mi smo morali pa`qivo da smawujemo broj zaposlenih kakobi nam ostali o~uvani procesi rada, jer se kod nas gotovo sve kom-ponente prave u fabrici, a vrlo malo u eksternoj kooperaciji. Imi smo u tome uspeli, ali nismo dovoqno smawili broj zaposle-nih. Imamo mogu}nost da, otpu{tawem 300 radnika po novom soci-jalnom programu, taj broj umawimo na 2.400. Mi u fabrici sma-tramo da bi broj zaposlenih trebalo smawiti na oko 2.200, ali unaredne ~etiri godine. Takvu odluku je pro{le godine doneo na{Upravni odbor, kada je razmatran petogodi{wi biznis plan. Na-dam se da }emo taj plan mo}i da predstavimo novoj vladi i da }e gaona prihvatiti – isti~e direktor.

MAGI^NA RRE^ –– KONVERZIJA

^esto se kao spasonosni proces koji mo`e da pomogne od-brambnoj industriji pomiwe konverzija. Pri tome se misli na za-menu vojnih programa civilnim. Ministarstvo odbrane je jo{1996. godine naru~ilo od Ekonomskog instituta iz Beograda dauradi detaqnu studiju, koja bi, na osnovu iskustava drugih, pokaza-la {ta je mogu}e uraditi u na{im uslovima. Onda{wa vlada nijerazmotrila wihovu analizu, a prethodna je, ne znaju}i da ona po-stoji, anga`ovala jednu agenciju da uradi novu studiju o tome kakobi trebalo da izgleda namenska industrija danas i sutra.

Direktor Grujovi} ima zamerke na tu analizu, jer smatra dasu je radili mladi stru~waci, koji nikada nisu bili na tr`i{tu voj-nog oru j̀a niti su se suo~ili sa propisima i problemima, ve} su sepozivali na iskustva drugih zemaqa, opisali stawe, ne nude}i za-kqu~ke. A prema direktorovom mi{qewu, istina je slede}a – mnogi na Zapadu zagovarali su tu ideju o konverziji vojnih predu-ze}a u civilna, ali je tamo to mnogo lak{e uraditi. Na Zapadu fir-

MI SMO ORU@ARI– Mi mo`emo da zamislimo da u na{oj fabrici radimo

neki drugi proizvod, ali nam je za to potrebna sasvim drugaoprema. A to povla~i nove investicije, nove radnike i in`e-were koji ne}e zami{qati proizvod sa cevkom. A svi smo mi,bez obzira na zavr{enu {kolu, balisti~ari, oru`ari. I samoto znamo. Mi ne mo`emo da uradimo konverziju. To mo`e nekodrugi. Ali }e morati da napravi drugu liniju i da zaposli dru-ge radnike, a onda mu ovaj pogon ne}e trebati. To }e biti novafabrika, pored ove na{e, ali nikako konverzija proizvodwe.Mi jedino mo`emo da pove}amo procenat uposlenih kapacite-ta u civilnom programu – za sportsko i lova~ko oru`je.

Zastavin proizvodni program modelima graviranog oru`ja

Page 41: 035 Odbrana

41

Direktor dodaje da mnogi u Vladi Srbije neshvataju i ne prihvataju ~iwenicu da Zastava nijepreduze}e zapadnog profila, jer je wena kompletnaproizvodwa na jednom mestu – ima malo kooperana-ta. Ta~no je da mnoge evropske fabrike nemaju tolikozaposlenih koliko oni, ali te inostrane firme imajudosta kooperanata {irom sveta, koji za wih proiz-vode odre|ene delove. A kada bi se sabrao ukupanbroj qudi koji se anga`uju oko jednog proizvoda, dobi-la bi se sli~na ra~unica.

NEOPHODNA MMODERNIZACIJA

Zastava-oru`je ima kvalitetan proizvod, ali i skup, jer se ucenu ugra|uje mnogo toga. Zna~ajan je udeo radne snage – od 60 do65 odsto, zavisno od artikla, a ciq im je da taj procenat padne is-pod 50 odsto. Da bi se smawio utro{ak radne snage preko je po-trebno uvo|ewe nove, savremenije i produktivnije opreme. Zbogtoga su pro{le godine u Zastavi odlu~ili da, posle 16 godina, po-krenu novi investicioni ciklus. Kupili su 21 savremeni numeri~-ki obradni centar. Jedanaest centara je pu{teno u proizvodu avgu-sta 2006, a sada se pu{taju u pogon ma{ine koje su stigle krajemgodine. U opremu najnovije generacije ulo`ili su oko dva milionaevra. Na novim ma{inama se radi br`e za 90 odsto, a u budu}no-sti }e sigurno svaka ma{ina mo}i da zameni 8 do10 radnika. Na-meravaju da slede}e godine investiraju jo{ tri miliona evra i dakupe 30 novih ma{ina, da modernizuju termi~ku obradu, stvoreuslove za obradu ner|aju}eg ~elika i ulo`e u modernizaciju pro-izvodwe kundaka.

Pogoni bi, prema wihovom planu, trebalo potpuno da se mo-dernizuju do 2010. godine. Formira}e vlastiti pogon za proiz-vodwu toplih energenata, koji }e sada{we tro{kove na energen-tima (oko 30 odsto zimi, a 15– 20 leti) smawiti na oko 10 odstoukupnog udela u proizvodu. Preduzimaju mere da preduze}e ubudu}enapajaju strujom direktno od EPS-a, a ne preko posrednika, a odSrbija-gasa su tra`ili da im se odvoji i grana za prirodni gas. Tajpostupak je u toku. Ostaje im da re{e problem velikog gubitka vodeu fabrici zbog starog vodovodnog sistema. A imaju jo{ jednu ideju –da sami proizvode struju za potrebe fabrike, na na~in kako to ra-de wihove kolege u svetu. Potrebno je samo da imaju svoju toplanutipa blokovskih kotlarnica, u koju se postavi gasogenerator, savelikim stepenom iskori{}ewa, i on proizvodi struju koja }e, na-ravno, biti ukqu~ena u sistem EPS-a.

Da bi modernizovali preduze}e kako su zamislili, neophodnisu dugoro~ni krediti (na ~etri do pet godina, sa grejs-periodom). Ata investicija }e se isplatiti i u slu~ju da im dr`ava dozvoli pri-vatizaciju. Tada bi imali znatno ve}u tr`i{nu vrednost.

Za tr`i{te se treba boriti. Direktor Grujovi} isti~e da suim redovno ugro`eni finansijski tokovi zbog tr`i{ta na kometrenutno posluju – pre svega tr`i{ta vojnog proizvoda, jer su, ikad imaju ugovoren posao, procedure dobijawa dozvola kompliko-vane. Zato u fabrici tra`e da se na preduze}a odbrambene indu-strije primeni nova strategija kad je re~ o statusu, na~inu re{a-vawa plasmana, pre svega vojne robe.

– Nama je potreban kontinuitet u proizvodwi, jer ako se pre-kine proizvodwa jedne linije, onda treba vi{e meseci, ~ak i godi-nu da ponovo proradi. Mi smo imali taj problem posle bombardo-vawa, i tek je pro{le godine uspostavqena proizvodwa na veli-kom broju proizvodnih linija u Zastavi. Zato su potro{ena velikasredstva. Mnogi sada ne mogu da vide efekte, ali }e se oni videtiako se nastavi proizvodwa. U protivnom, uludo smo tro{ili pare– zakqu~uje direktor Zastava-oru`je.

Mira [VEDI]

U S T R I J A S R B I J E

Tu imamo opremu prilago|enu velikimproizvodima – velike strugove, glodali-ce... [teta je {to sada tu opremu ne kori-stimo dovoqno. Takve ma{ine nisu zasta-rele i koriste se u svim fabrikama nao-ru`awa u svetu. Mi ih rado pokazuju stra-nim delegacijama koje do|u kod nas, jer suone dobra osnova za kooperaciju sa ino-partnerima. Nadamo se da }emo uskorouposliti i te kapacitet.

CENA DDOBROVOQNIH

ODLAZAKA

Trenutno su u Zastavi zaposleni qu-di raznih zanimawa – od KV i VK majstora

do visokostru~nog kadra, a imaju jednog doktora nauka i pet magi-stara. Predstoji im da re{e, naravno uz pomo} dr`ave, pitaweinvalida rada koji najvi{e dolaze iz proizvodwe. To je stvarnost,jer je prose~na starost 48 godina, a prose~an broj godina radnogsta`a 27. Nakon odlaska 1.000 radnika (u okviru dva socijalnaprograma), koji su uglavnom bili pred penzijom (dve do pet godina),fabrika je 2005. godine podmla|ena, ali ne mnogo. Stawe nije po-

pravio ni prijem 170mladih radnika, jer sestarosna struktura po-merila samo za neki me-sec. Zato planiraju da dokraja ove godine prime200 mla|ih qudi, ali uskladu sa predstoje}im,tre}im programom re{a-vawa vi{ka uposlenih. Iovoga puta bi trebalo dabude primewen kriteri-jum dobrovoqnost, aliGrujovi} druga~ije misli:

– Prilikom prote-klog otpu{tawa dobro-voqanost nam nije pore-metila strukturu zapo-slenih, ali u ovoj godini}emo razmotriti i drugekriterijume kako sestruktura zaposlenih ne

bi bitno poremetila. Neophodno je da odr`imo proizvodnost po-gona i drugih funkcija, pogotovo onih visokokreativnih. I u pret-hodnim socijalnim programima dogodilo nam se da odlaze mladi iperspektivni stru~waci. Pretpostavqam da }e u narednom ciklusuve}inom oti}i qudi iz proizvodwe, ali moramo da vodimo ra~unao tome da zadr`imo i primimo jo{ mladih. Oni pokazuju visokuproduktivnost i ~ak su za 30 odsto pove}avali normu.

Direktor mr Dragoqub Grujovi}

VOJNA KONTROLA KVALITETA– Mislim da je trebalo da se zadr`i vojna kon-

trola kvaliteta u okviru vojnih artikala, jer se poka-zala vrlo korisnom. Mi smo je ~ak bili uveli i za ci-vilno oru`je. I tu tradiciju ne}emo prekidati. Uvelismo u na{u fabri~ku superkontrolu i poku{avamo dazadr`imo kvalitet. Ali niko ne mo`e da zameni vojnogkontrolora, ~oveka sa strane koji je nepristrasno ra-dio i odgovarao za kvalitet. To nam danas nedostaje.

uveliko je oboga}en unikatnim

Page 42: 035 Odbrana

42 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

S

“PRVA ISKRA – NAMENSKA”, BARI^

U SUSRETJUBILEJU

Orijentisana prete`no na izvoz,“Prva iskra” je, sve do posledwe

decenije dvadesetog veka, bilamo}na i cewena fabrika, veoma

uspe{na u proizvodwi i plasmanuvisokobrizantnih eksploziva,

ali i prodaji “doma}e pameti” na inostranom tr`i{tu. Kraj

Jugoslavije ozna~io je po~etaknevoqa za jedno od perspektivnih

preduze}a u Srbiji. Usledile sume|unarodne sankcije, agresijaNatoa, pa eksplozija u kojoj jeuni{ten pogon za proizvodwu

oktogena. U “Prvoj iskri” veruju da je nevoqama do{ao kraj.

vetski priznat i poznat proizvo|a~ brizantnih eksploziva“Prva iskra – Namenska” slede}e godine obele`ava sedamdecenija postojawa. U kompaniji, po kojoj je Bari~ postao po-znat u evropskim razmerama, posle pro{logodi{we nesre}e,~ak i nepopravqivi optimisti nisu krili nevericu u brz opo-

ravak fabrike. Jo{ od raspada druge Jugoslavije, “Prva iskra” jegotovo neprekidno suo~ena s te{ko}ama i problemima, koje samanije mogla da razre{ava. Drasti~ne posledice razbijawa jedin-stvenog tr`i{ta, na kome je plasirala i do 80 odsto proizvodanamewenih doma}im kupcima, do danas nisu otklowene. Najve}ikupci “Iskrinih” proizvoda bili su tada bosanskohercegova~ki“Vitez”, “Pretis”, Bugojno, slovena~ki Kamnik… Kasnije su do{lesurove me|unarodne sankcije, ~iji je neprobojni zid onemogu}ioizvoz eksploziva u zemqe Zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog isto-ka, Afrike i Azije.

Orijentisana prete`no na izvoz, “Prva iskra” je, sve do po-sledwe decenije dvadesetog veka, bila mo}na i cewena fabrika,veoma uspe{na u proizvodwi i plasmanu pentrita, heksogena i ok-

togena, ali i prodaji “doma}e pameti” na inostranom tr`i{tu.Samo na izvozu tehnologije, po sistemu “kqu~ u ruke”, svojevremenoje ostvarena zarada od nekoliko desetina miliona dolara, dok jeprihod od prodaje eksploziva, proizvo|enog po najvi{im svetskimstandardima, ukqu~uju}i i ameri~ki MIL, bio vi{estruko ve}i.

ZNAWE II EENTUZIJAZAM

Posle bombardovawa na{e zemqe celokupna namenska indu-strija je zastala, tako da proizvode “Prve iskre” vi{e nisu moglida apsorbuju ni kupci u Srbiji, me|u kojima su se isticali “MilanBlagojevi}”, “Sloboda”, “Tigar”…. Skoro svaki pogon u bari~kojfabrici 1999. godine bio je o{te}en ili razoren, tako da je pro-izvodwa gotovo obustavqena. Ipak, nijedan in`ewer tada nije daootkaz. Zahvaquju}i neuni{tivom entuzijazmu zaposlenih, svesnihzna~aja fabrike u kojoj rade, ali i ~iwenici da je veliki deo opre-me na vreme sklowen i sa~uvan od bombi Natoa, proizvodwa pen-trita, heksogena i oktogena je obnovqena, a “Prva iskra” je pono-vo zakucala na vrata svetskog tr`i{ta eksploziva. Na`alost, za-

Page 43: 035 Odbrana

43

U S T R I J A S R B I J E

kratko, jer je upravo taj pogon uni{ten u pro{logodi{woj tragi~nojeksploziji, kada su poginula trojica radnika “Prve iskre”.

– Proizvodwa pentrita, heksogena i oktogena, nenadano pre-kinuta nesre}om koja se ovde dogodila krajem maja 2006. godine,do danas nije nastavqena – sa `aqewem zakqu~uje direktor Kom-panije Stanoje Bio~anin, nagla{avaju}i da neophodna pomo} dr-`ave u obnavqawu glavnog objekta za proizvodwu najtra`enijeg inajperspektivnijeg eksploziva dana{wice, oktogena, koji se kori-sti i za proizvodwu raketnih si-stema, neopravdano kasni. – Po-znato je da mi nemamo sredstava dasami podignemo pogon koji je do ju-~e bio na{ glavni izvor prihoda.Perspektive za izvoz oktogena sufantasti~ne, posebno ako se uzmeu obzir da ga danas proizvodi sve-ga nekoliko zemaqa u svetu, a uovom delu Evrope niko. S obziromna sve aktivnije ukqu~ivawe Srbi-je u evroatlantske integracije,prihod koji bismo mogli da ostva-rimo samo od izvoza brizantnogeksploziva meri se desetinama mi-liona dolara. A potrebno je ulo-`iti svega milion, mo`da milion ipo dolara, {to je tek desetinavrednosti celokupnog pogona zaproizvodwu oktogena. Zbog rela-tivno male sume, potrebne za ob-navqawe uni{tenog objekta, nemo`emo da koristimo kapacitetekoje smo sa~uvali, modernu opre-mu, perspektivnu i sigurnu tehno-logiju, savremene hale, {to je sve,ina~e, desetostruko vrednije oduni{tenog dela fabrike. Ako smonegde bili u samom svetskom vrhu,onda smo to u proizvodwi bri-zantnog eksploziva – podvla~i di-rektor.

Strah od eventualnih nesre-}a, koje se u fabrikama eksplo-ziva doga|aju i u najrazvijenimzemqama sveta, ipak ne bi smeoda onemogu}i realizaciju veoma isplativih i relativno lakoizvodqivih poslova, smatraju u “Prvoj iskri”.

– Bilo bi veoma korisno da se na nivou Ministarstva odbra-ne organizuje sastanak, savetovawe o budu}oj proizvodwi oktoge-na, da se razmotre perspektive proizvodwe i plasmana tog veomatra`enog eksploziva i tada, verujemo, ne bismo imali razloga dasumwamo u sigurnu budu}nost na{eg kolektiva – ka`e direktor Bi-o~anin, nagla{avaju}i da bi “Prva iskra” godi{we mogla da pro-izvede oko 60 tona oktogena. – Ako desetak tona ostavimo za po-trebe na{e zemqe, sve ostalo bismo plasirali u inostranstvu izaradili godi{we tri milina dolara.

Ra~unica je vi{e nego jasna. S druge strane, izvozom tog stra-te{ki zna~ajnog proizvoda, na{oj dr`avi se omogu}ava da agresiv-nije nastupa na tr`i{tu oru`ja, da lak{e nabavqa savremenasredstva i opremu, da bude otpornija na razli~ite, pa i najsurovi-je oblike uslovqavawa i nepovoqne trgovine.

– Ako mo`ete tr`i{tu da ponudite jedan od najja~ih i najper-spektivnijih ekslpoziva dana{wice, za ~iju proizvodwu imate oko90 odsto tehnologije, automatski postajete respektabilan ~inilacu me|unarodnim odnosima. S druge strane, ako smo uspeli da ob-

novimo proizvodwu oktogena posle agresije Natoa, ako smo sa~u-vali tehnologiju i qude, nema opravdawa da zbog nedostatka rela-tivno male koli~ine novca to ne u~inimo opet – veruje prvi ~ovek“Iskrinog” menaxmenta.

Nestrpqivo o~ekuju}i sredstva neophodna za obnavqawe po-gona za proizvodwu oktogena, zaposleni u bari~koj kompaniji, ipak,ne sede skr{enih ruku. Proizvodwa trinitrotoluola (TNT) nakonagresije bazirana je na delaboraciji vi{ka minskoeksplozivnih

sredstava. Tako dobijen eksploziviz starih protivpe{adijskih minaupotrebqava se u privredi, u rud-nicima i kamenolomima, a u nared-nih pet do deset godina “Prvuiskru” o~ekuju delaborisawe iprerada eksploziva do zadovoqa-vaju}eg kvaliteta, iz jo{ oko mili-on, milion i po protivtenkovskihmina, povu~enih iz na{eg naoru`a-wa. Zahvaquju}i modernoj tehnolo-giji, zaposleni u bari~koj fabriciuspevaju da dostignu vrlo visokkvalitet tako prera|enog eksplo-ziva, priznat i evropskim sertifi-katom, {to im omogu}ava da ga iz-voze i u zemqe Zapadne Evrope.

To je tek jedan od poslova ko-jim im se sme{i, posebno otkad jeSrbija u{la u Partnerstvo za miri znatno se pribli`ila evropskimintegracijama. To, naravno, nijedovoqno. Nastoje}i da “pre`ivi”me|unarodne sankcije i opstane doboqih dana, “Prva iskra” je svoje-vremeno osvojila i paletu komer-cijalnih proizvoda u oblasti au-to-kozmetike i farmako-industri-je, tako da civilni sektor u ukpnomprihodu Kompanije danas u~estvujesa oko 50 odsto.

Uprkos nevoqama koje su ihzadesile pro{le godine, u “Prvojiskri” isti~u da, posle sprovede-nih socijalnih programa i smawe-wa broja zaposlenih za gotovo dve

tre}ine – sa 325 u 1999. godini na 113 – uskoro otvaraju vratafabrike za prijem mladih radnika. Za razliku od impresivne ob-razovne strukture, u kojoj preovla|uju zaposleni sa visokim i sred-wim nivoom obrazovawa, starosna struktura nije zadovoqavaju}a.Svega dvadesetak zaposlenih je mla|e od 40 godina, {to za fabri-ku eksplozivnih materija predstavqa tiwaju}u opasnost.

ZASIJA]E OOPET IISKRA

– Stariji radnici su skloni improvizacijama i rutini, ma ko-liko se trudili da, raznim redovnim i vanrednim kontrolama,spre~imo opu{tawe na radnom mestu – isti~e direktor Bio~anin.– Bez mladih, obrazovanih i budu}nosti okrenutih radnika, sprem-nih za dokazivawe, te{ko je razmi{qati o modernizaciji i razvo-ju fabrike, o novim poslovima i prodorima na svetskom tr`i{tu.

Po{to osnovna delatnost, odnosno proizvodwa brizantniheksploziva, nije obnovqena, uposlenost kapaciteta “Prve iskre”danas nije na nekada{wem nivou, iako se ~ini sve {to je mogu}e uanga`ovawu pojedinih delova fabrike. Na primer, u pogonu za de-laboraciju TNT o~ekuju da narednih godina uposlenost dostigne 60odsto, a boqi dani sme{e se i drugima.

Direktor Kompanije Stanoje Bio~anin

BOGAT PRIZVODNI PROGRAMOsim raznih vrsta delaborisanog i prera|enog eks-

ploziva, neophodnog pojedinim privrednim granama poputrudarstva, industrije nafte i gasa, industrije za preradumetala, putne industrije, u svoj veoma bogati proizvodniprogram ”Prva iskra – Namenska” upisuje proizvodwu bio-dizela i izooktil nitrata, sirovina za farmaceutsku indu-striju, antifriza i auto-kozmetike, proizvoda ku}ne hemi-je, organskih i neorganskih soli…

Pored toga, bari~ki kolektiv svetu nudi i transfertehnologije, po ~emu je “Prva iskra” nekada bila veoma po-znata, posebno u zemqama Bliskog i Dalekog istoka.

Page 44: 035 Odbrana

44 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Smatraju}i aktivnije i svestranije u~e{}e na svetskom tr`i-{tu jednim od najva`nijih uslova opstanka u bliskoj budu}nosti,menaxment Kompanije “Prva iskra” razmi{qa i o masovnijoj pro-izvodwi biodizela, ekolo{kog goriva od uqane repice, za {taima i tehnologiju i postrojewa. To je oblast u kojoj Srbija jo{ mo-`e da iskoristi svoje veoma velike potencijale. Ako znamo da u na-{oj zemqi ima oko ~etiri i po miliona hektara obradive povr{i-ne, od ~ega je ~ak 20 odsto u parlogu, jasno je da su mogu}nosti zaproizvodwu uqane repice ogromne. Dovoqno je da se ona zasadina polovini neiskori{}ene zemqe i da Srbija godi{we proizvedenajmawe 450.000 tona bio goriva.

Za “Prvu iskru” proizvodwa biodizela nije novost. Jo{ 1994.godine napravili su nekoliko hiqada tona tog goriva, da bi, ubrzo,uqana repica na vol{eban na~in nestala sa na{ih oranica, ba{ u

vreme kad Evropa po~iwe da zapa`a prednosti ekolo{kog dizela. Da-nas se u Nema~koj, na primer, poqa ̀ ute od uqanih kultura. Zahvaqu-ju}i tome {to ima dovoqne koli~ine sirovina za proizvodwu novoggoriva, Nema~ka proizvodwa dostigla je vi{e od dva miliona tonabiodizela. Pre trinaest godina, kada je “Prva iskra” dokazala svojesposobnosti u proizvodwi biogoriva, Nema~ka nije proizvela nijed-nu tonu. U me|uvremenu proizvodwa ekogoriva kod wih je rasla geo-metrijskom progresijom. A kod nas…?

Geometrijskom progresijom raste `eqa zaposlenih u “Prvojiskri” da dr`ava ve} jednom ka`e {ta }e biti s wihovom fabri-kom. Da li }e je osuditi da `ivotari, nesposobna za konkurencijuna svetskom tr`i{tu, ili }e joj dati snage da ostvari svoje velikei dokazane potencijale. Privatizacija je tek jedan od uslova neo-phodnih za lak{e ostvarivawe wenih proizvodnih mogu}nosti.

Ipak, u Kompaniji podse}aju da susvesni zna~aja fabrike eksplozivaza svaku, pa i za na{u zemqu. Even-tualni strate{ki partner, smatradirektor Bio~anin, zato ne bismeo da zanemari interes ne samozaposlenih, ve} i dr`ave koja, uo-stalom, ima ve}inski udeo kapita-la u bari~koj fabrici i da spre~imodernizaciju i razvoj “Prveiskre”, kao {to se to de{avalodrugim preduze}ima.

INTERES DR@AVE

– Fabrika je na izvanrednommestu, blizu Beograda, na obaliSave… Svesni smo da ona mo`e iz-gledati kao veoma dobar zalogaj ne-kome ko bi da za male pare veomabrzo do|e do velikog bogatstva.Ipak, verujem da Srbija sebi ne smeda dozvoli da ostane bez fabrikekoja se odavno dokazala i u Evropii u svetu. Brizantni eksplozivi sekoriste uglavnom za izradu minsko-eksplozivnih sredstava za potrebevojske. Zato je od prvog dana svog po-stojawa “Prva iskra” deo odbram-bene industrije ove dr`ave, a odnedavno, uz jo{ pet fabrika namen-ske proizvodwe “Milan Blagoje-vi}”, “Sloboda”, “Zastava oru`je”,“Prvi partizan” i “Kru{ik”, na{kolektiv predstavqa oslonac Gru-pacije odbrambene industrije Sr-bije, posebno od najnovije konver-zije duga, kada je procenat dr`avnogkapitala u “Prvoj iskri” pove}anna oko 60 odsto – napomiwe direk-tor Bio~anin.

U “Prvoj iskri” o~ito nemajudileme. Jasno je da o fabrici i we-noj budu}nosti, u najve}oj meri, od-lu~uje dr`ava. A u wen interes za-posleni u bari~kom kolektivu, zna-~ajnom delu Grupacije odbrambeneindustrije Srbije, ne `ele da sum-waju.

Du{an GLI[I]

Page 45: 035 Odbrana

45

U S T R I J A S R B I J E

HOLDING KORPORACIJA ”KRU[IK”,A. D. VAQEVO

KQU^OPSTANKA

Bili su industrijski gigant osamdesetih godina i jedan od stubova

vojne industrije – godi{we su izvozili u vrednosti od oko sto miliona

dolara, a fabrika je zapo{qavala oko 5.500 radnika. Danas je ”Kru{ik”

prisiqen da svoje kapacitete, kao i ostali, zaposli civilnim

programima.

Jedna od {est fabrika odbrambene industrije jeste vaqevskiKru{ik a.d. Nastao je 1937. godine, kada je preduzimqivi in-`ewer Nikola Stankovi} re{io da, pored fabrike naoru`a-wa i vojne municije u Vi{egradu, izgradi jo{ jednu u Vaqevu.Dve godine kasnije Ministarstvo trgovine i industrije izda-

lo mu je dozvolu da firma ”Vi{egradska industrija Stankovi} a.d.”mo`e da izra|uje kapisle u Vaqevu u radwi ”Vistad”. Od tada tafirma preuzima monopol nad proizvodwom kapisli No 8, a vrlobrzo po~iwe i proizvodwu ru~ne ofanzivne bombe i pe{adijskepu{~ane municije. ”Vistad” je tokom rata imao odlu~uju}u ulogu usnabdevawu fronta ratnim materijalnim sredstvima.

Posle oslobo|ewa zemqe fabrika prelazi u nadle`nost Mi-nistarstva narodne obrane i dobija naziv Vojnotehni~ki zavod Va-qevo. Pod danas prepoznatqivim imenom Kru{ik preduze}e je re-gistrovano 1948. godine, a od 1945. do 1952. postaje jedan od stu-bova jugoslovenske vojne industrije.

VREME VVELIKOG PPROFITA

Tokom proteklih 68 godina postojawa smewivali su se usponii stagacije u poslovawu i razvoju preduze}a, ali se nije mewalaosnovna delatnost – razvoj i proizvodwa sredstava NVO. Pedese-tih godina u fabrici se, uz aran`mane sa zapadnim zemqama, in-tenzivno razvijaju novi proizvodi u oblasti ratne tehnike, pove-}ava obim proizvodwe i izvoza, a sve to je bitno uticalo na ukup-nu ekonomiju zemqe. Sem tog vojnog programa, do sedamdesetih go-dina pro{log veka u Kru{iku se razvija vi{e novih civilnih pro-

Page 46: 035 Odbrana

ni ili u ve}inskom vlasni{tvu vi{e od 50odsto akcija ostalih dru{tava.

Vlasni~ki odnos se promenio po zavr-{enom ra~unu za 2005. godinu. Izvr{ena jedokapitalizacija u zavisnim dru{tvima iregulisani su imovinsko-pravni odnosi ka-ko bi se dru{tva {to boqe pripremila zaprivatizaciju. Tokom 2006. pripojena su ~e-tiri zavisna preduze}a mati~nom. Iste go-dine je za privatizaciju pripremqeno petzavisnih dru{tava, a ~etiri su privatizova-na tokom pro{le i po~etkom ove godine.Ostala dru{tva }e se privatizovati 2007.

godine. A privatizacija namenske proizvodwe je u direktnoj vezisa budu}im razvojem i stausom preduze}a iz Grupacije odbrambeneindustrije Srbije i o nastavku tog procesa odlu~iva}e resornaministarstava – odbrane i privrede.

Po strukturi osnovnog kapitala, pre sprovo|ewa zakqu~akaVlade Srbije sa sednice od 10. marta 2005, u Kru{iku je 51 odstobio dr`avni kapital, a 49 odsto dru{tveni. Nakon konverzijeobaveza tokom 2005. i u 2006, struktura se promenila i danas je65,33 odsto dr`avni kapital, a 34,67 odsto dru{tveni.

Osnovne delatnosti HK Kru{ik ostale su iste. Oni se baveistra`iva~ko-razvojnom, poslovnom i proizvodnom delatno{}u. Uokviru proizvodne delatnosti namenski program (proizvodwasredstava NVO) ~ini oko 90 odsto, a preostalih 10 odsto je ci-vilni program. Posledwih godina izra`ena je te`wa da se pro{i-ri proizvodwa za civilno tr`i{te.

Uposlenost kapaciteta tokom pro{le godine bila je: 88 odstovojni i 12 odsto civilni, a prose~na proizvodwa za vojno i civilnotr`i{te upo{qavala je ma{inske kapacitete sa 20 odsto.

DESETOGODI[WI PPUT KKONVERZIJE

Konverzija procesa rada jo{ nije zavr{ena zbog nedostatkasredstava za zamenu kapaciteta. A taj proces su zapo~eli sa punoentuzijazma pre 10 godina. Tada se u namenskoj industriji inten-zivno radilo na prestrukturisawu dela wenih kapaciteta za pro-izvodwu novih profitabilnih tr`i{nih programa. Prvi koracisu bili da se izdvoji odre|en broj stru~waka in`ewera koji }e seiskqu~ivo baviti razvojem civilnih programa. Tako|e je, u okviru

grama i tehnologija. Takosu po~eli da proizvodeakumulatore, lova~ku mu-niciju, tekstilne ma{i-ne, sanitarnu i vodovod-nu armaturu, precizni~eli~ni liv, prera|iva-li su plasti~ne mase, anikla je i fabrika spi-ralnih opruga...

Zlatno doba u raz-voju Kru{ika bio je pe-riod od 1975. do 1989.godine. Tada se u okviruvojnog programa razvi-jaju slo`eni raketni si-stemi (protivoklopne vo-|ene i protivavionskesamonavo|ene rakete), asopstvenim snagama iznawem razvijaju i veli-ki broj klasi~nih sred-stava vojne tehnike – mi-nobaca~ke mine, min-sko-eksplozivna sred-stva, balisti~ke rakete,i dr. Kru{ikov osnovniprogram bio je i ostaominobaca~ka municija, ito u kompletnom asorti-manu – razorna, dimna,osvetqavaju}a i ve-`bovna municija. Do-stignuti nivo kvalitetaproizvoda i organiza-ciona i tehnolo{kaefikasnost obezbedili su konkurentnost wihovih proizvoda nasvetskom tr`i{tu.

Polovinom osamdesetih godina u Kru{iku je bilo uposlenooko 100 odsto kapaciteta. Posebno mesto zauzimala je namenskaproizvodwa sa visokokvalitetnim tehnologijama raketnog progra-ma, koji je godinama bio okosnica razvoja preduze}a i izvoznih re-zultata. A izvozilo se u vi{e od 15 zemaqa i godi{we je ostvari-van prihod u vrednosti od sto miliona ameri~kih dolara. Kru{ikpostaje gigant jugoslovenskih razmera i u wemu je radilo oko 5.500radnika. Od zara|enog novca intenzivno se modernizuju proizvod-ni programi i uslu`ni kapaciteti.

Privredni i tehnolo{ki razvoj fabrike zaustavqa se po~et-kom devedesetih, s raspadom SFRJ. Od tada po~iwe neprekidanpad uposlenosti i ekonomske snage fabrike, zaposlenosti i stan-darda radnika. A najve}u {tetu Kru{ik je pretrpeo tokom bombar-dovawa Natoa. Pogoni na mati~noj lokaciji u Vaqevu potpuno surazoreni, uni{teno je oko 92 odsto proizvodnog i poslovnog pro-stora, a infrastruktura je uni{tena ili te{ko o{te}ena. Predu-zetim merama pre i tokom bombardovawa delimi~no je sa~uvanaproizvodna oprema, koja je jednim delom odmah stavqena u funkci-ju, a delom konzervirana.

PROFIL KKORPORACIJE

Recesija u poslovawu, ratovi u okru`ewu, sankcije, gubitaktr`i{ta, doveli su devedesetih godina Kru{ik u te{ku situaciju,posebno namensku proizvodwu. Zbog toga su sve snage bile usmere-ne na tra`ewe novog organizacionog sistema, pa se 1992. Kru{ik

organizuje kao holding. Pun naziv te fabrike sada glasi Holdingkorporacija za metalopreradu, osnivawe, finansirawe i upra-vqawe Kru{ik, a. d. Vaqevo.

Taj poslovni sistem ~ini Holding korporacija Kru{ik (mati~-no dru{tvo) i 14 zavisnih preduze}a, s tim {to mati~no dru{tvokontroli{e svako dru{tvo u okviru te grupacije. Ta kontrola za-sniva se na kapital odnosu – mati~no dru{tvo ima u potpunoj svoji-

46 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Generalni direktor Jovan Davidovi}

SISTEM KVALITETA– Kao proizvo|a~i mi smo najzainteresovaniji za kva-

litet proizvoda, pa shodno tome imamo u organizaciji Kor-poracije Sektor kvaliteta. U wegovom sastavu je radna je-dinica Obezbe|ewe kvaliteta, a u okviru we je Odsek zaupravqawe kvalitetom, koji se bavi projektovawem, odr`a-vawem i poboq{awem sistema menaxmenta kvalitetom.Korporacija je 31. jula 2006. uspostavila i sertifikovalaSistem menaxmenta i kvaliteta saglasno zahtevima Stan-darda JUS ISO 9001/2001 i SNO 9000/05 – isti~e di-rektor Jovan Davidovi}.

ASORTIMANU Kru{iku se proizvode sredstva NVO za sve vidove Voj-

ske. Osnovni program je bio i ostao minobaca~ka municija ukompletnom asortimanu. Proizvode i razvijaju vo|ene i nevo-|ene rakete, minsko-eksplozivna sredstva, a za potrebe Vazdu-hoplovstva osvojen je ve}i komplet piropatrona i raketnih mo-tora za katapultirawe sedi{ta. U artiqerijskom programupreovladava proizvidwa artiqerijskih zrna sa upaqa~ima itopovskim kapislama, a od balisti~kih artiqerijskih raketaproizvode raketu plamen. U fabrici su osvojeni i proizvede-ni minobaca~kih upaqa~i, koji su unificirani za sve kalibremina.

Page 47: 035 Odbrana

47

U S T R I J A S R B I J E

sistema Kru{ik, osnovana istra`i-va~ko-razvojna jedinica sa zadat-kom da razvije slo`ene proizvode itehnologije, ~ije je finansirawe de-lom pokrivalo Ministarstvo za na-uku i tehnologiju Srbije.

Iz te ”nove radionice” pote-kli su najpre elektrodetonatori zapotrebe in`ewerije i rudarstva, u~iji razvoj je ulo`eno vi{e od 1,5milion maraka. Za wih su dobilisertifikat o kvalitetu od Institutaza bezbednost, kao nadle`nog orga-na. Otpo~eo je razvoj protivgradnihsistema (univerzalnog lansera iprotivgradne rakete), grebenastihsklopki, gasomera, ure|aja za ga{e-we po`ara aerosolom, kontejneraza skladi{tewe eksploziva i drugo.Ipak, budu}i da su kapaciteti stari,konverzija na civilne programe nijese mogla u potpunosti sprovesti.

U Kru{iku su tokom 2000. i2001. zapo~eli sanaciju objekata iopreme koji su poru{eni tokom bom-bardovawa. Najpre su dobili sred-stava iz Fonda solidarnosti, a unarednim godinama su izdvajalisopstvene pare.

– Sanacija je delimi~no zavr-{ena. Do sada je ulo`eno oko 300miliona dinara, ali to nije bilodovoqno da se zavr{i sanacija –ka`e generalni direktor fabrikeJovan Davidovi} i dodaje: – Proiz-vodwa se danas odvija u neuslovnimobjektima, a nije osposobqena teh-nologija kovawa, {to nam je odstrate{ke va`nosti. Modernizaci-ja i opremawe pogona i daqe su pri-oritne aktivnosti.

U me|uvremenu, direktor isti~e da su u potpunosti realizo-vani zakqu~ci Vlade Republike Srbije od 10. marta 2005, odno-sno 17. avgusta 2006, izuzev dugovawa prema javnim preduze}ima~iji je osniva~ lokalna samouprava. A to je trebalo da uradi Mi-nistarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu u saradwi saMinistarstvom finansija.

ULOG DDR@AVE UU KKAPITALU

Vaqevske oru`are su martovski zakqu~ci obavezali da sma-we i broj radnika i oni su to delimi~no uradili. Broj zaposlenihnakon realizacije socijalnog programa iz 2005. iznosio je 1.332,ali je posle pripajawa ~etiri zavisna preduze}a pove}an na1.440. Toliko ih je i danas u Kru{iku. Trideset odsto je polukvali-fikovanih, niskokvalifikovanih i radnika sa ni`om stru~nomspremom, 54 odsto je kvalifikovanih i visokokvalifikovanih rad-nika i zaposlenih sa sredwom stru~nom spremom, a 16 odsto imavi{u i visoku stru~nom spremom.

– Na{a je procena da je jedna tre}ina radnika vi{ak. On seuglavnom odnosi na re`iju i u proizvodwi, i u administrativnimsektorima. U naredenom preriodu taj }emo problem morati da re-{imo socijalnim programom. Naravno, u skladu sa zakonom i u sa-radwi sa nadle`nim ministarstvom – ka`e Davidovi}.

Druga bolna tema su dugovi. Sve obaveze koje je Kru{ik imaoprema dr`avi, sa stawem na dan 31. decembar 2004, konvertova-ne su u trajni ulog u kapital preduze}a, ali su u me|uvremenu na-stali novi dugovi – do 31. decembra 2006. ta brojka se popela na966 miliona dinara, od toga su obaveze prema dr`avi 550 milio-na dinara (Fondu za razvoj RS, po osnovu poreza i doprinosa nazarade za period 2005/2006).

I pored nemogu}nosti da izmiruju poreze i doprinose, u Kru-{iku se trude da funkcioni{u bez ve}ih zadu`ivawa. Iako se bo-re sa izuzetno nepovoqnim ekonomskim uslovima i neizvesnim tr-`i{tem, uspevaju da od proizvodwe i usluga uredno izmiruju svojeobaveze prema zaposlenima i dobavqa~ima. A prema dr`avi? Tusu na pola puta. Nadaju se da }e im dr`ava pomo}i i otvoriti novatr`i{ta. Za wih kao i za ostala preduze}a odbrambene industri-je, izvoz je kqu~ opstanka. Rukovodstvo te fabrike o~ekuje da }e imvrata ka Evropi i svetu otvoriti ulazak na{e zemqe u Partner-stvo za mir, jer }e mnogo lak{e na}i uspe{ne inostrane partneresa kojima }e sara|ivati.

Neke od evropskih pravila su ve} prihvatili. Osim mladogdirektora u {esto~lanom upravnom odboru Korporacije su tri`ene – Sne`ana Milovanovi}, Gorica Stevanovi} i MilijanaObradovi}. Mira [VEDI]

Page 48: 035 Odbrana

”MILAN BLAGOJEVI]“, LU^ANI

USMEREN KA IZVOZU

48 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

N

Preduze}e ”Milan Blagojevi}” Lu~ani osnovano je 25. februara 1949,

Re{ewem Vlade FNRJ, iskqu~ivo za proizvodwu vojnih proizvoda

za potrebe Vojske FNRJ. I danas, posle 57. godina postojawa

i proizvodweu kontinuitetu za vojnepotrebe, Preduze}e posluje pod nazivom

”Milan Blagojevi} – Namenska” AD Lu~ani, samo sa potpuno druga~ijom

orijentacijom plasmana vojnih proizvoda – ka izvozu i to sa vi{e

od 90 odsto proizvoda.

akon svojinske transformacije po posebnom programu zapreduze}a namenske proizvodwe, 2000. godine utvr|eno je iidentifikovano u~e{}e dr`avnog kapitala od 51% u Predu-ze}u, {to zna~i da je ostatak kapitala od 49% predstavqaodru{tveni kapital. Kako je najte`i period u istoriji poslo-

vawa ove fabrike period ekonomskih sankcija me|unarodne zajed-nice i te{kog razarawa proizvodnih kapaciteta tokom bombardo-vawa 1999. godine, dugovawa prema dr`avi i javnim preduze}imaznatno su narasla, tako da je tokom prethodnih godina dr`ava iz-vr{ila konverziju dugovawa. Na osnovu toga dr`avni kapital uPreduze}u se pove}ao i sada iznosi oko 68%.

[to se tehnologija i proizvodnih programa ti~e preovla|ujunitroceluloza, jednobazni baruti, nitroglicerin, jake sme{e, dvo-bazni baruti, polusagorqiva ~aura, osnovna i dopunska barutnapuwewa, celuloid i elementi od celuloida, proizvodwa etra i re-kuperacija rastvara~a, proizvodwa energetskih fluida.

Ovakva proizvodwa skoro iskqu~ivo je vezana za vojni pro-gram, mada se odre|ene, procentualno male proizvodwe, poput in-dustrijske nitroceluloze, svrstavaju u civilni program. Procentu-alno, moglo bi se re}i da je 80% proizvodwe ”MB-Namenske” ukqu-~eno u vojne programe, a samo 20% u civilne.

SOCIJALNI PPROGRAM UU TTOKU

Kako je proizvodni program izuzetno specifi~an, predvi|enza proizvodwu iskqu~ivo namenskih proizvoda, prakti~no ne po-stoji mogu}nost konverzije rada sa te oblasti u bilo koju oblastcivilnog sektora.

Danas je u Preduze}u zaposleno 1.027 radnika, 26 ima sta-tus radnika na odre|eno vreme. Prose~ne godine starosti zapo-slenih su ne{to vi{e od 43 godine, {to govori da je populacija

Page 49: 035 Odbrana

49

radnika od 40 do 50 godina najbrojnija (oko400 radnika).

Nakon razarawa u bombardovawu 1999.godine, evidentan vi{ak radnika re{avan jepreko nekoliko vidova zbriwavawa, tako da jetom prilikom isplatom 24 li~na dohotka i do-bijawem povoqnih kredita Preduze}e napusti-lo 510 radnika.

Takozvani prvi krug Socijalnog programaza daqe re{avawe vi{ka zaposlenih sprove-den je u 2005. godini. Na principu dobrovoq-nosti, prijavqeno je i kao tehnolo{ki vi{ak,ispla}eno preko Socijalnog programa, sred-stvima Ministarstva za rad, zapo{qavawe isocijalnu politiku i Ministarstva odbrane,273 radnika, kojima je na taj na~in prestaoradni odnos.

U drugoj fazi Socijalnog programa, shod-no Zakqu~ku Vlade Republike Srbije, ura|en jeProgram vi{ka zaposlenih i po istom princi-pu dobrovoqnosti prijavilo se 76radnika. Po predatom Programu, kodMinistarstva za rad postignuta jesaglasnost i ono }e obezbediti sred-stva za isplatu redovnih otpremninaza 76 radnika u vi{ku zaposlenih.Postignuta je saglasnost i kod Mini-starstva odbrane da ovih 76 radni-ka predstavqaju vi{ak zaposlenih udrugoj fazi, ali ovo ministarstvojo{ nije definisalo na~in obezbe|e-wa sredstava za otpremnine.

Pomenuto je da su prethodnaoptere}uju}a dugovawa Preduze}akonvertovana uz pomo} Vlade Repu-blike Srbije, {to je pomoglo da sefirma oslobodi balasta ranije na-gomilanih dugova. Sada se nalazi upoziciji teku}eg dugovawa prema do-bavqa~ima, koje u skladu sa ostva-renim prihodima i prilivima sredstava servisira.

Kako je u sada{woj tr`i{noj i privrednoj orijentaciji Pred-uze}e ”MB-Namenska” AD skoro u potpunosti okrenuto stranom tr-`i{tu, pristupawe Partnerstvu za mir moglo bi otvoriti mnogenove mogu}nosti, olak{ati pro{irewe broja stranih kupaca. Uovom trenutku sve je to i daqe nepoznanica.

SUDBINA ”PRQAVIH TTEHNOLOGIJA”– Na osnovu dosada{we saradwe sa inostranim partnerima

i kvaliteta proizvoda koji su na ta tr`i{ta plasirani, ostaje kao~iwenica wihova zainteresovanosti za daqu saradwu. Me|utim,kako je na{a tehnologija u svetskim krugovima svrstavana u tzv.”prqave tehnologije”, i kako je svetska intencija sa stanovi{taekologije i za{tite `ivotne sredine da se takve fabrike zatvara-ju, te{ko je definisati budu}nost ove proizvodwe, a u svemu tomeneizvesno je i pitawe pronalaska odgovaraju}eg strate{kog part-nera – saznajemo od direktora Preduze}a mr Rado{a Milovano-vi}a.

Saznajemo i da je od bombardovawa naovamo Preduze}e u ne-prekidnom procesu renovirawa, a samim tim i obnavqawa kom-pletne opreme koja je bila razru{ena do temeqa. Uz neznatnu po-mo} dr`ave i najve}im delom uz sopstvena odricawa, u prethodnompetogodi{wem periodu u obnovu fabri~kih tehnologija ulo`eno je

U S T R I J A S R B I J E

8,8 miliona evra. Najkrupnije investicije iztog perioda su pogon nitroceluloze, pogon sfe-ri~nih baruta, kotao 1, pogon jakih sme{a, de-lovi pogona za proizvodwu klasi~nih baruta.U nedostatku sredstava, nije zavr{ena kom-pletna obnova pogona za proizvodwu sagorqi-vih elemenata, a imaju}i u vidu potra`wu stra-nih kupaca za tim proizvodima, neophodno bibilo {to pre rekonstruisati ovaj pogon.

Svakako je veoma va`no i ko se brine okontroli kvaliteta proizvoda, da li su u pita-wu me|unarodni standardi i koji?

Osnovni vojni proizvodi ”MB-Namenske”prave se po me|unarodnim standardima MIL,GOST i STANAG, a od marta meseca pro{le go-dine, na osnovu provere Ministarstva odbra-ne, Sektor za materijalne resurse, Uprava zaodbrambene tehnologije, Odeqewe za kvalitet,standardizaciju i metrologiju, Preduze}e jevlasnik sertifikata kojim se potvr|uje da je si-

stem menaxmenta kvalitetom prove-ren i usagla{en sa slede}im standar-dima kvaliteta: JUS ISO 9001:2001(ISO 9001:2000). Sistem menaxmen-ta kvalitetom odnosi se na: nitroce-lulozu, celuloid i proizvode od celu-loida, rastvara~e, barute, barutnapuwewa, sagorqive elemente za mu-niciju 125 mm i municiju 125 mm.

Kakva je, imaju}i u vidu sve ne-dostatke i prednosti, perspektivahemijske industrije ”Milan Blagoje-vi}” bar u narednih nekoliko godinatako|e smo pitali wenog direktora:

– Na{a perspektiva je u izvozu.Izvanredan proizvodni program, po-~ev od klasi~nih do najsavremenijihsferi~nih tipova baruta koji se pro-izvode po WINCESTHER OLIN tehno-logiji, uz me|unarodno priznat i pro-

veren kvalitet svih proizvoda, zatim proizvodwa sagorqivih ele-menata, i dodatni program namenskih i komercijalnih tipova ni-troceluloze, aduti su koji nam realno nude {ansu za otvarawe tr-`i{ta svih zemaqa sveta. Da bi se na{i proizvodi na{li na timtr`i{tima, pored visokog kvaliteta, potrebno je izboriti se zaplasman i preko odgovaraju}ih cena u vrlo o{troj me|unarodnojkonkurenciji i, naravno, ispo{tovati sve zahteve kupaca, me|u ko-jima su prvenstveno rokovi isporuke. Kupci su u ovoj oblasti nao-ru`awa i vojne opreme specifi~nog karaktera i vrlo probirqivi.

Me|utim, kada se zna~ajni izvozni poslovi ugovore i po zah-tevanom kvalitetu i standardu zavr{i proizvodwa, u Preduze}unas uveravaju da je na putu plasmana do inostranih kupca naj~e{}iproblem dobijawe dozvola za izvoz i za transport. Kako se jednedobijaju od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom,a druge od Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, ito u razli~itim intervalima izdavawa, uglavnom se u dosada{wimugovorenim izvoznim poslovima gubilo od 10 do 15 dana, {to jeznatno pomeralo rokove isporuke i pove}avalo tro{kove izvo-znog posla na {tetu Preduze}a. Sa ovim problemom susre}u se idruga preduze}a iz grupacije ”Odbrambena industrija Srbije” kojasu izvoznici, tako da smo u skoro svakom od wih ~uli istu molbu:da nadle`na ministarstva poku{aju da se usaglase i povoqnije iefikasnije re{avaju ovakve probleme.

Dragana MARKOVI]

Direktor mr Rado{ Milovanovi}

Page 50: 035 Odbrana

50 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Najve}i uspeh firme posledwih godina, kako isti~e generalnidirektor Dobrosav Andri}, jeste povratak na svetsko tr`i-{te. Dobri rezultati ostvareni su uprkos problemima, odkojih direktor izdvaja tri glavna, pad kursa koji poga|a sveizvoznike, zatim skupo finansirawe proizvodwe, gde se o~e-

kuju pogodnosti u bankarskom sistemu i ~esta kolebawa cena obo-jenih metala na svetskom tr`i{tu. Od dr`ave se o~ekuje da re{iprva dva problema, kako bi izvozne firme do{le u boqu poziciju,ali je to i ukupni interes, jer }e tako biti ostvaren ve}i priliv odizvoznih poslova.

OSLONAC NNA TTRADICIJU

”Prvi partizan” je preduze}e sa tradicijom od 1928. godine,kada je u U`ice iz Maribora preme{tena Fabrika za proizvodwuoru j̀a i municije. Posle rata tu ostaje samo proizvodwa municije,

„PRVI PARTIZAN”, U@ICE

POVRATAKNA

SVETSKOTR@I[TE

Proteklih nekoliko godina ”Prvi partizan” bele`i

stalan rast proizvodwe i izvoza,osvaja nove proizvode i tr`i{ta

i upe{no sprovodi programrestrukturisawa u okviru mera za ozdravqewe i konsolidacijudoma}e odbrambene industrije.

Podaci o ukupnom prihodu,ostvarenom izvozu i stabilnim

i dugoro~nim poslovnim ugovorimasa inostranim kupcima, osnova suoptimizma da }a u`i~ka fabrika

municije ostati u vrhu svetskihproizvo|a~a te robe za civilne

i vojne potrebe.

Page 51: 035 Odbrana

51

a preduze}e, pored osnovne delatnosti, u na-rednim decenijama vrlo uspe{no razvija civil-nu proizvodwu i stvara veliki sistem sa 12osnovnih proizvodnih programa i oko 7.000 za-poslenih. Devedesetih godina izvr{ena je de-kompozicija slo`enog preduze}a, svi programipostali su nezavisne fabrike, a mati~na fir-ma, ”Prvi partizan”, tako|e samostalna fa-brika koja nastavqa proizvodwu streqa~ke mu-nicije do kalibra 12,7 mm. U proizvodnom pro-gramu je oko 400 vrsta streqa~ke municije, voj-ne i takozvane civilne, odnosno komercijalne,u koju spadaju sportska i lova~ka.

Preduze}e je uspe{no nalazilo svoje me-sto i u najte`im godinama sankcija, a do da-nas su sva prethodna tr`i{ta u svetu ponovoosvojena. Krenulo se i u izvozne poslove sanovim kupcima, tako da se municija sa karak-teristi~nom oznakom ”PPU” danas prodaje nasvim kontinentima. Takvom uspehu je doprine-lo i to {to razvoj i pra}ewesvetskih trendova u proizvodwimunicije nisu prestajali ni u naj-te`em periodu izolacije.

Lak{em prilago|avawu zah-tevima na svetskom tr`i{tu dopri-nelo je i to {to je fabrika ~ak pretrideset godina krenula sa konver-zijom – razvijawem proizvodwe ta-kozvane civilne, komercijalne mu-nicije, na istim kapacitetima koji-ma je raspolagala. Zahvaquju}i to-me razvijen je veoma {irok spek-tar proizvoda, koji se svake godi-ne {iri prema zahtevima tr`i{ta.

SVETSKI KKVALITET

Zna se da je proizvodwa mu-nicije slo`en tehnolo{ki proces,ali su decenije razvoja u~inile da”Prvi partizan” va`i za kvali-tetnog proizvo|a~a, koji prati va-`e}e standarde i u samom je vrhusvetskih proizvo|a~a municije pobroju kalibara koje mo`e da po-nudi.

Trend prodaje komercijalnemunicije posledwih godina u stal-nom je porastu, dok prodaja vojnemunicije zavisi od situacije u sve-tu, novih kriznih `ari{ta i dru-gih razloga koji uslovqavaju tra-`wu. Ali i u najlo{ijim periodima, kao {to je bilo pre nekolikogodina, kada se firma vra}ala na svetsko tr`i{te, uposlenost ka-paciteta bila je ve}a od 50 posto. U pro{loj godini dostignuta jepuna uposlenost kapaciteta u dve smene, a u novu poslovnu godinukrenulo se sa dosta ugovorenih poslova za stalne kupce.

Odgovor na varirawe tra`we ”Prvi partizan” vidi u prona-la`ewu jednog ili vi{e trajnih partnera koji snabdevaju svetskotr`i{te vojnom municijom. Upo{qavawe oko 40 posto ukupnih ka-paciteta sa tako ugovorenom proizvodwom dalo bi stabilnu osno-vu da, uz zadovoqewe rastu}e tra`we na tr`i{tu komercijalnemunicije, posla bude dovoqno i tokom cele godine, ali i u dugoro~-nijem periodu.

– U tom pravcu u~iweni su zna~ajni kora-ci, a najva`nija je saradwa sa belgijskom fir-mom FN Herstal, koja traje ve} nekoliko godina,uz obostrani interes i postignute dogovoreza narednih deset godina – isti~e direktorAndri}. – Deo te saradwe je osposobqavawe”Prvog partizana”, i to do kraja ove godine,za proizvodwu novog metka u kalibru Natoa,za koji FN Herstal ima licencu i koji }e se, os-im u Belgiji i Italiji, odskora proizvoditi iu Srbiji.

Nesumwivo da }e evroatlantske integra-cije i prijem u Partnerstvo za mir biti novarazvojna {ansa i za u`i~ku fabriku, ali tone}e i}i ni brzo, ni lako. Tek treba raditi nausagla{avawu zakonskih procedura, dozvola,licenci...

U razvojnom delu trenutno se najvi{eradi upravo na osvajawu proizvodwe novogmetka za FN Herstal, zatim na programu speci-

jalnih zrna i takozvane traserneili obele`avaju}e municije, zakoju ima potrebe i kod nas, a ra-~una se i na prodaju u inostran-stvu.

PROIZVODNI

PROGRAM

Osnovno u proizvodnom pro-gramu po ~emu je ”Prvi partizan”prepoznatqiv u zemqi i svetu jemunicija. U ponudi je preko 400vrsta municije, sportske i lova~-ke (karabinske, pi{toqske i re-volverske), streqa~ke i podkali-barne.

Razvijen je i program alata, ukome preduze}e nudi alate za ob-radu plasti~nom deformacijom,farmaceutske alate i alate zapreradu plastike.

U ponudi opreme i ma{ina suhorizontalne i vertikalne prese,kao i mehani~ke i hidrauli~ne, ~e-tvorosekventni ventili za za kli-matizaciju prostora, pru`ne maza-lice za podmazivawe {ina u kri-vinama i skretnicama, a tu su iusluge remonta i izrada rezervnihdelova za ma{ine.

Poznat je i program medi-cinske opreme u kome se proizvode razli~ite vrste hirur-{kih stolova, hirur{ki pribori za te stolove i litotripter,ure|aj za neoperativno razbijawe kamena u unutra{wim or-ganima.

Ovako {irok asortiman, iskusan kadar i optimalna opre-ma, zadovoqavaju najrazli~itije zahteve kupaca u pogledu kvali-teta, koli~ina i rokova. Uz to, sposobnost da se izvr{i tran-sfer znawa, tehnologije i opreme po sistemu ”kqu~ u ruke”, svr-stavaju ”Prvi partizan” me|u najkomletnije i najzna~ajnije svet-ske proizvo|a~e u svojoj oblasti, a to potvr|uju i poslovni re-zultati koji su iz godine u godinu sve boqi i daju osnovu za daqerazvojne planove.

U S T R I J A S R B I J E

VLASNI^KA SSTRUKTURA”Prvi partizan” je akcionarsko dru{tvo, u kome je

68,5 procenata dr`avnog kapitala, a dru{tvenog 31,5 po-sto. O~ekivani redosled poteza bio bi da se i taj dru{tve-ni kapital pretvori u akcije u skladu sa zakonom. Ve} dokraja marta o~ekuje se odluka Vlade Srbije o podeli akcijazaposlenim i penzionerima (15 posto), a ostalih 16,1 po-sto bi}e na tr`i{tu.

ISEQEWE PPROIZVODWE IIZ PODZEMNIH PPOGONA

U pomenuti iznos investicija nije ukqu~eno planiranoiseqewe proizvodwe iz podzemnog dela u jednu od hala ukrugu fabrike. Da bi ono bilo realizovano treba dobitidozvolu od vlasnika. Motivi za taj potez su pre svega eko-nomski, jer bi proizvodwa bila znatno jeftinija – za okomilion evra godi{we, a drugi razlog je humane prirode.Iako su ispuweni svi uslovi u pogonima koji su pod zemqom,svakako da je zdravije i lak{e raditi na zemqi nego „u ru-pi”, kako se ti pogoni popularno nazivaju. Procena da biiseqewe ko{talo oko 3,5 miliona evra govori da bi se in-vesticija brzo isplatila.

Radi ostvarewa tog plana ve} je kupqena nova hala od3.500 kvadratnih metara, u koju }e biti preme{ten deo pro-izvodwe, kako bi se oslobodilo oko 4.500 kvadratnih me-tara za iseqewe proizvodwe iz podzemnih pogona.

Generalni direktor Dobrosav Andri}

Page 52: 035 Odbrana

REZULTAT ZZA OOPTIMIZAM

Ostvareni prihod ”Prvog partizana” u pro{loj godini je 35miliona dolara. Od toga je 95 posto izvoz, i to u zemqe Evropskeunije, gde su najve}i partneri Nema~ka, Italija i skandinavske ze-mqe, zatim SAD, Ju`na i Sredwa Amerika, Ju`na Afrika, Austra-lija, Novi Zeland...

U SAD je ostvaren izvoz od {est miliona dolara, a ove godi-ne o~ekuje se devet miliona, {to je pribli`no godi{woj cifri ko-ja je ostvarivana u vreme najve}eg izvoza u SAD pre sankcija.

Primetan je mali plasman municije na doma}e tr`i{te, gdeVojska posledwih godina ne kupuje ni{ta. Ministarstvo unutra-{wih poslova je simboli~an kupac, a potreba za komercijalnommunicijom u odnosu na kapacitete je zanemarqiva. Dakle, izvoz je

52 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D U S T R I J A S R B I J E

nu`nost i uslov opstanka i uspe{nog poslo-vawa ”Prvog partizana”.

Pre desetak godina preduze}e je imalo1.250 zaposlenih, pre dve godine, kada sekrenulo u restrukturisawe, taj broj je bio1.100, a sada je 730 zaposlenih, uz privre-meno anga`ovawe oko 200 radnika u udari-ma proizvodwe. Wihovo povremeno anga`o-vawe je stalna praksa, tako da ve} ima obu-~enih radnika i oni }e biti prvi kandidatiu budu}im primawima. Fabrika }e imatipotrebu da podmladi visokostru~ni i maj-storski kadar, jer je sada prose~an radnista` vi{i od 25 godina.

U procesu restrukturisawa iz fabrikesu oti{la 332 zaposlena, pod uslovima kojeje predvi|ao socijalni program. Wima je is-pla}eno 250 evra po godini sta`a – po 100evra od te sume obezbedila su ministarstvaodbrane i rada, a po 50 evra preduze}e.

Sprovedena je i druga stavka restruk-turalnog programa, a to je svo|ewe ra~unaizme|u dr`ave i preduze}a i pretvarawe du-ga prema dr`avi u wen vlasni~ki kapital.

Na redu je tre}a stavka tog plana, a toje investirawe, gde je fabrika iskazala po-trebu za novim ulagawem od oko pet miliona

evra. Ciq je podizawe tehnolo{kog nivoa i osvajawe proizvodwenovih pozicija. Pored proizvodwe municije, Fabrika proizvodi ima{ine za tu namenu, pa bi nova oprema i automatizacija procesasvakako pove}ali wenu konkurentnost.

Direktor Andri} sa zadovoqstvom isti~e da ”Prvi partizan”iz godine u godinu bele`i rast proizvodwe i izvoza, osvaja noveproizvode i tr`i{ta i upe{no sprovodi program restrukturisawau okviru mera za ozdravqewe i konsolidaciju doma}e odbrambeneindustrije. Podaci o upupnom prihodu, ostvarenom izvozu i sta-bilnim i dugoro~nim poslovnim ugovorima sa inostranim kupcima,jesu osnova optimizma da }a u`i~ka fabrika municije ostati u vr-hu svetskih proizvo|a~a te robe za civilne i vojne potrebe.

Radenko MUTAVXI]

”Prvi partizan” je u samom vrhu svetskih proizvo|a~a municije po broju kalibara koje mo`e da ponudi

Page 53: 035 Odbrana

S

53

istem vojnog {kolstva na{ao se u situaciji neminovnog pri-lago|avawa novom zakonu, ali su posledice mnogo dalekose-`nije i ne mogu se ograni~iti samo na vojno {kolstvo. Morase imati u vidu da je neminovna promena sistematizacije rad-nih mesta u dru{tvu u celini u skladu sa Zakon o visokomobrazovawu (ZVO), za sva radna mesta gde je do sada bio pred-

vi|en profil radnika sa vi{om ili visokom stru~nom spremom od-re|enog stepena, radi korelacije sa novim vrstama i stepenimavisokog obrazovawa. Ova promena ne}e mimoi}i ni Vojsku Srbije.

Osnova za razumevawe ovih promena je ~lan 25. ZVO kojiglasi:

Delatnost visokog obrazovawa ostvaruje se kroz akademske istrukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih stu-dijskih programa za sticawe visokog obrazovawa.

Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski pro-gram, koji osposobqava studente za razvoj i primenu nau~nih,stru~nih i umetni~kih dostignu}a.

Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski pro-gram, koji osposobqava studente za primenu znawa i ve{tina po-trebnih za ukqu~ivawe u radni proces.

Studije prvog stepena su:1) osnovne akademske studije;2) osnovne strukovne studije.Studije drugog stepena su:1) diplomske akademske studije – master;2) specijalisti~ke strukovne studije;3) specijalisti~ke akademske studije.Studije tre}eg stepena su doktorske akademske studije.Pa`qivim ~itawem ovog ~lana u korelaciji sa ostalim od-

redbama ZVO name}e se nekoliko veoma bitnih zakqu~aka koji neostavqaju dilemu.

Pre svega sistem vi{ih {kola i vi{eg obrazovawa u skladusa ZVO vi{e ne postoji. Vi{e {kolovawe je zameweno osnovnimstrukovnim studijama kao vrstom studija za sticawe visokog obra-zovawa prvog stepena. Zakon je ostavio vreme i propisao uslove iproceduru za prelazak dosada{wih vi{ih {kola na novi sistem uzprilago|avawe wihove kadrovske i materijalne organizacije, alii nastavnih planova i programa (po novom studijskih programa).Tako|e, priznat im je isti status i obrazovni nivo kao i osnovnimakademskim studijama.

Dosada{we osnovne studije za sticawe visokog obrazovawakoje su se odvijale na odgovaraju}im fakultetima svedene su naosnovne akademske studije kao studije za sticawe visokog obrazo-vawa prvog stepena, ali u kra}em trajawu i bez sticawa zvawa –diplomirani, odnosno po novom – master.

SPECIJALISTI^KE, MAGISTARSKEI DOKTORSKE STUDIJE

U praksi to izgleda ovako. Pravni fakultet u Beogradu je ve}po~eo na osnovu ZVO sa izdavawem diploma o zavr{enim osnov-nim akademskim studijama prvog stepena i ste~enom akademskomnazivu – pravnik (ne i diplomirani) studentima koji su polo`ilisve ispite prve i druge godine i odre|en broj op{tih ispita posledruge godine, {to odgovara trogodi{wem ukupnom {kolovawu.

REFORMAVISOKOG

OBRAZOVAWA DIPLOMIRANII(ILI) MASTER

Novi Zakon o visokom obrazovawu usvojen je i stupio na snagu 10.septembra 2006, zbog neophodnoguskla|ivawa na{eg sistemaobrazovawa na nivou dr`ave sasistemima obrazovawa Evropskeunije u skladu sa obavezama iz tzv.Bolowske deklaracije, koju je na{adr`ava nedavno potpisala iprihvatila

DR

U[

TV

O

Page 54: 035 Odbrana

1. mart 2007.54

Na kraju, tu su doktorske akademske studije kao studije zasticawe visokog obrazovawa tre}eg i ujedno posledweg, najvi{egstepena. One su postavqene na sasvim druga~iji na~in. U sebisadr`e i pro{iruju dosada{we magistarske studije jer name}uobavezu polagawa ve}eg broja ispita u trajawu od, po pripadaju-}im bodovima, tri godine, a tek nakon toga sledi izrada i odbra-na doktorske disertacije. Uslov za upis ovih studija je prethodnookon~awe specijalisti~kih akademskih ili diplomskih akadem-skih – master studija.

RAZLOZI ZA PROTESTE STUDENATAProblem u primeni ZVO nastao je na samom po~etku, kada je

Konferencija univerziteta, koja je trebalo da zapo~ne proces us-kla|ivawa visokog {kolstva u skladu sa novim zakonom, prisvoji-

la pravo da tuma~i pojedi-ne odredbe zakona. Dono-{ewem protivzakonite od-luke o neizjedna~avawu dosada ste~enih zvawa di-plomirani sa zvawem ma-ster nepotrebno je izazva-la sukob sa studentskimorganizacijama u visokom{kolstvu, pa je zatra`ilapravno tuma~ewe navodnospornog ~lana 127. ZVO odSekretarijata za zakono-davstvo Vlade RepublikeSrbije kao ovla{}enog dr-`avnog organa. Boqe bibilo da je to zatra`ilapre dono{ewa bilo kakveodluke po ovom pitawu,utoliko pre {to je Zakonvi{e nego jasan ako se pa-`qivo ~ita.

Usledilo je pravnotuma~ewe Sekretarijataza zakonodavstvo, 20. no-vembra 2006, gde se izme-|u ostalog ka`e:

Republi~ki sekreta-rijat za zakonodavstvosmatra da moraju biti za-{ti}ena ste~ena prava i

Magistarske poslediplomske studije vi{e ne postoje, a speci-jalisti~ke poslediplomske studije pretrpele su znatne izmene. Ume-sto jednih i drugih ZVO uvodi studije za sticawe visokog obrazova-wa drugog stepena, koje ure|uje sasvim druga~ije od dosada{wihposlediplomskih studija. Od starih re{ewa zadr`ane su klasi~nespecijalisti~ke studije pod nazivom specijalisti~ke akademske stu-dije, koje su pretrpele najmawe izmena i u skladu su sa novim si-stemom bodovawa ali i dosada{wom praksom na velikom brojufakulteta. Tako|e, one omogu}avaju licima da ih upi{u iako nisuzavr{ila osnovne akademske studije na istom fakultetu.

Novina je i uvo|ewe specijalisti~kih strukovnih studija kaostudija za sticawe visokog obrazovawa drugog stepena. Me|utim,ZVO ovde preko sistema bodova uvodi znatna ograni~ewa, tako daove studije mo`e da upi{e samo lice koje je prethodno zavr{iloosnovne strukovne studije, a poslewihovog okon~awa ne mo`e da upi-{e doktorske akademske studije.Odnosno, sada postoji visokostrukovno obrazovawe prvog idrugog kao najvi{eg stepena i onoje potpuno odvojeno od svih nivoavisokog akademskog obrazovawa.

Diplomske akademske studije – master su tre}a vrsta studija zasticawe visokog obrazovawa dru-gog stepena i wihova osnovna raz-lika u odnosu na specijalisti~keakademske studije je to {to ih ne mo-`e upisati lice koje nije zavr{iloosnovne mati~ne studije prvog ste-pena. Ovo razlikovawe i ovakvazakonska regulativa morali su bitipreuzeti iz Bolowske deklaracije,a re{ewe je nametnula praksa, jerlica koja nisu zavr{avala posledi-plomske studije na mati~nim fakul-tetima nikada nisu realno moglaste~enim znawem da konkuri{u po-slediplomcima koji su nastavqaliusavr{avawe u svojoj struci. Poje-dine oblasti, kao {to je medicina,nikada nisu ni predvi|ale mogu}-nost posledoplomskog usavr{ava-wa za nekog ko nije zavr{io mati~-ni fakultet – medicinski.

POSLEDIPLOMSKA USAVR[AVAWAKakav je status lica koja su se u momentu stupawa na sna-

gu novog Zakona o visokom obrazovawu zatekla na magistar-skim poslediplomskim studijama ili ve} imaju ste~eno zvawemagistra?

Ovu problematiku reguli{e ~lan 123 stav 3 i ~lan 128.Zakona o visokom obrazovawu.

^lan 123. u stavu 3 navodi: Studenti upisani na magistar-ske studije do stupawa na snagu ovog zakona imaju pravo da zavr-{e studije po zapo~etom planu i programu, uslovima i pravilimastudija, najdu`e za pet godina od stupawa na snagu ovog zakona.

Drugim re~ima, oni imaju pravo da zavr{e magistarskeposlediplomske studije po postoje}em nastavnom planu i pro-gramu i da odbrane magistarsku tezu najkasnije do 10. septem-bra 2011. Ukoliko to ne postignu u ovom roku, imaju pravo daim se na osnovu polo`enih ispita prizna akademski nazivspecijaliste ili akademski naziv mastera, zavisno od togagde i pod kojim uslovima su zavr{ili osnovne fakultetske stu-dije i gde i pod kojim uslovima su upisali poslediplomske ma-gistarske studije.

Druga mogu}nost je da upi{u studije za sticawe akademskognaziva doktora po novom zakonu, ukoliko jo{ nisu magistrira-li ili ako ne ispo{tuju rok do 10. septembra 2011, da im sepriznaju polo`eni ispiti kao deo polo`enih ispita na doktor-skim studijama, ali bi bili u obavezi da polo`e preostalepredvi|ene ispite i odbrane doktorsku disertaciju u skladu sanovim zakonom.

^lan 128. glasi: Lica koja su prema propisima koji su va-`ili do dana stupawa na snagu ovog zakona stekla akademskinaziv magistra nauka, mogu ste}i akademski naziv doktora nau-ka odbranom doktorske disertacije prema propisima koji suva`ili do stupawa na snagu ovog zakona, najkasnije u roku odsedam godina od stupawa na snagu ovog zakona.

U najpovoqnijoj poziciji su oni koji ve} imaju ste~eni nazivmagistra. Tada mogu odbraniti doktorsku disertaciju u skladu sastarim propisima najkasnije do 10. septembra 2013, odnosnobez polagawa ikakvih dodatnih ispita. Ali, ako probiju taj rok idaqe im ostaju prethodne dve mogu}nosti – da upi{u studije zasticawe naziva doktora po novom zakonu gde bi im se priznaodeo polo`enih ispita ili da odustanu i prihvate naziv akadem-skog specijaliste ili mastera zavisno od konkretne situacije.

Page 55: 035 Odbrana

55

pravna sigurnost gra|ana koji su stekli akademsko zvawe u skladusa ranijim propisima. Vremensko dejstvo zadr`avawa prava nakori{}ewe ste~enog akademskog naziva odnosi se ne samo na sada-{wost, ve} i na budu}nost.

U konkretnom slu~aju, to zna~i da u praksi treba da budu iz-jedna~eni nazivi koji su ste~eni do stupawa na snagu Zakona o vi-sokom obrazovawu, sa novim nazivima koja predvi|a Zakon o viso-kom obrazovawu.

Drugim re~ima, lica koja su stekla VII-1 stepen stru~nespreme (na primer, diplomirani in`ewer, diplomirani prav-nik, itd.) po sili zakona moraju biti izjedna~ena sa nazivommaster.

Pravno gledano, ZVO je nedvosmisleno izjedna~io zvawe di-plomirani sa zvawem master u gore citiranom ~lanu 25. Ina~eformulacija stava 5 ta~ke 1 navedenog ~lana ne bi glasila kakoglasi ve} samo master akademske studije i ni{ta vi{e. Zakonoda-vac je smatrao da je bio dovoqno jasan u formulaciji ovog ~lanapa nije u zavr{nim i prelaznim odredbama posebno preciziraoizjedna~avawe ovih akademskih zvawa. ^lan 127. na koji se Kon-ferencija univerziteta pozvala kao sporan zapravo ne reguli{eizjedna~avawe zvawa ve} daje smernice za postupak ovog izjedna-~avawa. Pa`qivim ~itawem ovog ~lana dolazimo do zakqu~ka daje ZVO dao slobodu Konferenciji univerziteta da propi{e kon-kretne kriterijume za uskla|ivawe starih i novih zvawa ali ne islobodu da tuma~i zakon. Posle pravnog tuma~ewa Sekretarijata

USKLA\IVAWA U VOJSCI

[to se ti~e Vojske izvesno je ve} sada da }e se vrlo br-zo morati promeniti pravilnik o VES-ovima (vojnoevidenci-onim specijalnostima) za oficire, ali i unutra{wa sistema-tizacija radnih mesta radi uskla|ivawa sa novim re{ewimao statusu lica sa visokim obrazovawem u skladu sa Zakonomo visokom obrazovawu.

Na primer, sada je potrebno predvideti za oficirepravne slu`be najmawe tri umesto dosada{wa dva VES-a, ito jedan za oficire sa pravosudnim ispitom, jedan za ofici-re sa nazivom diplomirani pravnik (master) i jedan za ofi-cire sa nazivom pravnik.

za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije kao vrhovnog organa iz-vr{ne vlasti u Republici i nakon {to je Ministarstvo prosvete isporta kao nadle`ni organ izvr{ne vlasti u Republici za visokoobrazovawe prenelo ovo tuma~ewe, dileme vi{e nema, {to je usvojim zvani~nim saop{tewima za javnost ovo resorno ministar-stvo i potvrdilo.

Kako }e se stvari odvijati daqe ostaje da se vidi. Postignutje na~elan dogovor izme|u Konferencije univerziteta i resornogministarstva da se ~lan 127. dodatno precizira kako bi se otklo-nila svaka dilema. Ali, bez obzira na to da li }e se to desiti iline}e, tu je Zakon o visokom obrazovawu ali i navedeno pravno tu-ma~ewe izvr{ne vlasti doneseno u zakonitom postupku primenezakona i ono je pravno obavezuju}e, pogotovo za onoga koji je to tu-ma~ewe i tra`io.

Naravno, uvek postoji mogu}nost da Skup{tina Republike Sr-bije, koja je kao donosilac zakona ovla{}ena da daje tuma~ewaspornih pitawa koja su pravno obavezuju}a za sve, reaguje i pru`idodatno tuma~ewe. Ali i mogu}nost da svako lice koje smatra da mukonkretna visoko{kolska ustanova ili organizacija gde je zapo-slen ne priznaje izjedna~avawe naziva diplomirani sa nazivommaster – tu`bom pred sudom ostvari priznawe prava na novi na-ziv i svoj status u skladu sa novim nazivom na osnovu Zakona o vi-sokom obrazovawu.

Aleksandar GAVRILOVI]

PROGRAM PRISMA

NOVI SADR@AJI PREKVALIFIKACIJEU okviru razvoja sadr`aja Programa zbriwavawa vi{ka

vojnog kadra – PRISMA, Direkcija za prekvalifikaciju Upra-ve za kadrove MO, kao neposredni nosilac Programa, u fe-bruaru i martu sprovodi vi{e aktivnosti radi pru`awa {tokvalitetnije i sadr`ajnije pomo}i licima koja u procesu re-forme, po potrebi slu`be, napu{taju Ministarstvo odbrane.

Pored redovnih aktivnosti u Regionalnim centrima, kao{to su savetovawa i informisawa o mogu}nostima nastavkakarijere u civilnim strukturama, redovni prijem i informisa-we korisnika o ponu|enim sadr`ajima Programa za prekvali-fikaciju – PRISMA, u toku su i aktivnosti na realizaciji po-stoje}ih i unapre|ivawu novih sadr`aja.

U toku je prijem prijava za kori{}ewe sredstava Poveri-la~kog fonda Nato/PzM. Veliko zanimawe za ponu|ene oblikepomo}i potvr|uje neophodnost postojawa takvog na~ina podr-{ke vi{ku vojnog kadra.

U okviru planiranih sadr`aja nastavqa se prijem prijavaza prekvalifikaciju oficira pri Ma{inskom fakultetu u Ni-{u. Slede}a grupa polaznika po~e}e se prekvalifikacijom po-~etkom aprila.

U toku je i prikupqawe prijava za prekvalifikaciju podo-ficira i civilnih lica namenski {kolovanih za vojna zanima-wa. Kurs prekvalifikacije tih kategorija po~e}e s prvim dani-ma aprila. Ponu|eni profili i zanimawa sa~iweni su u skla-du sa rezultatima do kojih se do{lo analizom rezultata anke-te o potrebama tr`i{ta rada u Republici Srbiji, koje je za po-trebe Programa sprovedeno tokom 2006. godine.

M. MITROVI]

NAU^NI SKUP NA VMA

TERAPIJSKA PRIMENAMATI^NIH ]ELIJANa Vojnomedicinskoj akademiji odr`an je nau~ni skup sa

nazivom ”Mati~ne }elije – biologija i terapijska primena”.Tom prilikom bilo je re~i o mati~nim }elijama, po~ev{i od bi-ologije, wihove primene u klasi~nim transplantacijama, u kar-diologiji, kardiohirurgiji i kod bolesti jetre.

Skup je otvorio na~elnik Vojnomedicinske akademije gene-ral-major prof. dr Miodrag Jevti}, naglasiv{i u svom govoruda je }elijska terapija otkrovewe koje }e u svetu medicine inauke dati veliki doprinos.

Prva transplantacija kosne sr`i i mati~nih }elija naovim prostorima izvedena je upravo u Vojnomedicinskoj akade-miji. Re~ je o singenoj transplantaciji izvedenoj jo{ 1973. go-dine, da bi 1983. godine bila ura|ena i prva alogena tran-splantacija. Od tada do dana{wih dana ura|eno je oko ~etiri-sto transplantacija.

”Pre dve i po godine prikqu~ili smo se zemqama koje ima-ju najrazvijeniju zdravstvenu slu`bu, a koje rade takozvanu }e-lijsku terapiju. Re~ je o postupku regenerativne medicine, u ko-me se iz ko{tane sr`i i periferne krvi uzimaju mati~ne }eli-je odraslih osoba, pre~i{}avaju i potom apliciraju u organkoji je zahva}en bole{}u”, ka`e profesor doktor Bela Balint,nau~ni savetnik, ~lan prvog tima koji je 1973. godine uradiotransplantaciju u na{oj zemqi. Profesor Balint je dodao dajedno od najve}ih priznawa stru~wacima sa VMA, koji se baveizu~avawem i terapijskom primenom mati~nih }elija, jeste to{to }e idu}eg meseca iz Londona sti}i bolesnik kome }e se una{oj zemqi obaviti prikupqawe i pre~i{}avawe }elija.

S. S.

Page 56: 035 Odbrana

STANDARD

56

SVA^IJE–KO NI^IJE

I N V E S T I C I O N O ( N E ) O D R @ A V A W ES L U @ B E N I H S T A N O V AU N O V O S A D S K O M G A R N I Z O N U

Od 1995. godine, kada su se useliliu slu`bene stanove u Kninskoj broj150A, u novosadskom prigradskomnasequ Veternik, zakupci uzaludtra`e od nadle`nih otklawawebrojnih gra|evinskih nedostataka ihitnu sanaciju velikih o{te}ewazgrade zbog kojih ona sve vi{epropada. To ka`u stanari, a nadle`ni, za sada, samo – }ute.

OOd ukupno 31 stana, od garsowera do trosobnih, u zgradikoju je u novosadskom prigradskom nasequ Veternik izgradi-la privatna firma “Termoelektro” iz Veternika, 1995. go-dine Vojska je otkupila 24, {est stanova zadr`ao je “Termo-

elektro” za svoje radnike, a jedan je otkupilo privatno lice.Otkupqeni za profesionalna vojna lica, svi stanovi su

naimenovani kao slu`beni i uredno podeqeni, u skladu sa pro-pisima i na radost porodica, a potom i useqeni.

Odmah posle useqewa zakupci slu`benih stanova poslalisu na desetine zahteva Vojnogra|evinskoj direkciji za otklawa-

we uo~enih stambenih i gra|evinskih nedostataka u garantnomroku, ali osim praznih obe}awa da }e nedostaci biti otklowe-ni – ni~ega drugog nije bilo.

POMERENA KROVNA KONSTRUKCIJA

U okviru zgrade izgra|ena je i kotlarnica na gas koja ni dodanas nije tehni~ki primqena (iako radi). Wome rukuje nestru~-no lice, penzionisani potpukovnik Stevan Atlagi} kome za rad,u toku grejne sezone, svaki stanar pla}a po 250 dinara mese~no.Na istu kotlarnicu, me|utim, prikqu~ena je i obli`wa zgrada sa13 stanova koji su pripadali Zavodu za retardiranu decu, a sa-da su u privatnom vlasni{tvu. Uglavnom, u ~ijem je vlasni{tvupomenuta kotlarnica i daqe se – ne zna.

Kako se u odr`avawe zgrade vi{e godina, osim zamene se-dam-osam bojlera i sanacije podignutog parketa u jednom stanu, ipored ~estih i brojnih obra}awa stanara, nije ni{ta ulagalo,~esta proki{wavawa u~inila su svoje pa sada delovi hodnika(posebno oko razvodnih ormari}a za struju i stepeni{nih sve-tlarnika) i plafoni u ve}ini stanova vi{e li~e na apstraktnaumetni~ka dela nego na okre~ene povr{ine. Uz to, deo krovnogpokriva~a je mestimi~no pomeren pa na tim mestima zjape rupe,a stanari ~esto upiru pogled i ka visokom nezgrapno izgra|enomdimwaku jer se pribojavaju da bi se i on mogao uru{iti. Na jed-noj od mansardi vidno su pomerene cigle i deo krovne konstruk-cije, pa je “najmawi” problem to {to je taj stan za vreme i naj-sitnije ki{e potopqen. Kako ka`u stanari, opasnije od toga jepitawe – do kada }e ta konstrukcija izdr`ati?

Stanari su se u svojoj dugogodi{woj muci obra}ali brojniminstitucijama: Komandi Novosadskog korpusa, tada{woj Prvojarmiji, Vojnogra|evinskoj direkciji, na~elnicima General{ta-ba, ministrima odbrane… Posledwi put, 1. decembra pro{legodine, obratili su se dopisom i direktoru Vojnogra|evinskogcentra, ali… sve je ostalo bez rezultata.

Kako ka`u stanari ove zgrade, ina~e penzionisane vojnestare{ine Stevan Atlagi}, Bogoqub Ugrinov, Damir Ivan~evi},Dragan Zdravkovi} i Milo{ Da~kovi}, ~iwenica je da je u vi{enavrata, a posledwi put 2004, kod wih dolazila ekipa tada{weVojnogra|evinske direkcije sa dipl. in`. Jovicom Stoi~evi}emna ~elu i da je ona konstatovala i evidentirala {tetu posle pro-ki{wavawa nekoliko stanova. Tada je stanarima obe}ano da }e

Page 57: 035 Odbrana

ISTA ZGRADA – DVA BROJA

Iznad ulaza u zgradu postavqena je tabla sa ku}nim brojem 151A i natu adresu stanarima ove zgrade glase sva identifikaciona dokumenta. Me-|utim, u JP “Informatika” na tom ku}nom broju ne postoji objekat ve} nabroju 151 (na terenu je to sasvim druga zgrada) mada se, uverili smo se, upo-re|ivawem broja stanova i podataka o stanarima, radi o istoj zgradi.

domena teku}eg odr`avawa zgrade (kori{}ewe i odr`avawe za-jedni~kih prostorija, zamena sijalica, odr`avawe zajedni~ke hi-gijene zgrade i drugo), dok je investiciono odr`avawe iskqu~ivou nadle`nosti vlasnika zgrade.

Kako sada stoje stvari, nad zgradom u Veterniku trebalo bida postoji trojno vlasni{tvo i to Ministarstva odbrane, privat-ne firme ”Termoelektro” iz Veternika i ono privatno. Me|utim,kako smo saznali od Ratka Stanivukovi}a, direktora “Termoelek-tra”, prilikom kupovine 24 stana u zgradi u Kninskoj ulici, 1995.godine, Vojska je postala i vlasnik zgrade, pa je, samim tim, ona inadle`na za weno investiciono odr`avawe. O tome ko je vlasnikkotlarnice koja obezbe|uje grejawe za stanare i jo{ jednoj zgradivan vlasni{tva MO – nismo uspeli da dobijemo odgovor.

Prema re~ima stanara Bogoquba Ugrinova, ostalo je neja-sno i na koji na~in je “Termoelektro” od zajedni~kih prostorija uzgradi adaptirao jo{ dva stana za svoje radnike kao ni to na ko-ji na~in je, s obzirom na okolnosti, Vojnogra|evinski centar re-{io investiciono odr`avawe zgrade u kojoj MO ne pripadaju svistanovi a koje, uverili smo se i sami, i ne funkcioni{e ba{ nazadovoqstvo zakupaca slu`benih stanova.

Budimir M. POPADI]

57

TRO[KOVI ZAKUPNINE

Samo na ime zakupnine slu`benog stana (bez komunalnih i ostalihtro{kova) stanari ove zgrade upla}uju Vojnogra|evinskom centru, mese~noi u proseku, oko 3.000 dinara. Svakog meseca to ukupno iznosi, za 24 sta-na, oko 72.000, a na godi{wem nivou oko 864.000 dinara. Zakupci stano-va u ovoj zgradi se zato s pravom pitaju da li je mogu}e da se od tog nemalognovca ne mo`e izdvojiti i deo za investiciono odr`avawe sve vi{e oronu-log objekta.

Iz Uprave za infrastrukturu

RE[AVAWE PROBLEMAMinistarstvo odbrane je 1995. godine od preduze}a Ter-

moelektro kupilo 24 stana u Veterniku. Kako obja{wava potpu-kovnik Milan Sladoje, zastupnik na~elnika Direkcije za gra-|evinsko-urbanisti~ki konsalting Uprave za infrastrukturu,Ministarstvo je ve}inski vlasnik zgrade u Kninskoj ulici broj150A, jer su stanovi kategorisani kao slu`beni. Zbog toga, tvr-di Jovica Stoji~evi}, gra|evinski tehni~ar koji vodi posloveodr`avawa stambenog fonda Vojnogra|evinskog centra Beo-grad, ono je i nadle`no za investiciono odr`avawe objekta uVeterniku.

Jedna od ugovornih obaveza firme Termoelektro bila davojne stanove iz zgrade u Kninskoj ulici 150A prikqu~i na si-stem daqinskog grejawa. Zbog tehni~kih problema Termoelektronije obezbedio grejawe objekta prema ugovoru o kupovini, ve} jeizgradio individualnu podstanicu, odnosno kotlarnicu u zgradi.Tek kada Vojnogra|evinski centar i preduze}e Termoelektro de-fini{u imovinskopravni status kotlarnice, {to jo{ nije u~iwe-no, precizira}e se i nadle`nost za rukovawe podstanicom u zim-skom periodu, ali i weno tehni~ko odr`avawe.

Prema re~ima Jovice Stoji~evi}a, Centru Beograd su po-znati problemi sa kojima se svakodnevno suo~avaju stanari

Kninske 150A. Vojna ustanova Beograd 2, iz Uprave za infra-strukturu, ve} je nekoliko puta otklawala neispravnosti u zgra-di, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava i kapaciteta nijeu mogu}nosti da izvede sve potrebne gra|evinske radove i oprav-ke, posebno u unutra{wosti.

– Te{ko}u Direkciji i Vojnogra|evinskom centru predsta-vqa i zakonska procedura o anga`ovawu izvo|a~a gra|evinskihradova u postupku javnog nadmetawa, jer je re~ o nabavkama malevrednosti, a vrlo usitwenim poslovima. Uz to, nekoliko godinaunazad, za investiciono odr`avawe vojnih slu`benih stanovanisu bila odobrena potrebna nov~ana sredstva. I propisi kojireguli{u investiciono odr`avawe vojnostambenog fonda pri-li~no su prevazi|eni. Sada{we privremeno finansirawe Mi-nistarstva odbrane dodatno uslo`ava probleme – nagla{avapotpukovnik Sladoje.

Kako napomiwu nadle`ni iz Direkcije za gra|evinsko-ur-banisti~ki konsalting, da bi se prevazi{le te{ko}e stanara uKninskoj ulici broj 150A, u Veterniku, razmatra se i mogu}nostda se zakupcima slu`benih vojnih stanova refundiraju tro{koviinvesticionog odr`avawa zgrade, ali samo ako stru~ne ekipeCentra Beograd komisijski procene da su intervencije bile neo-phodne i hitne. Stanarima se, me|utim, vojni slu`beni stanovine mogu preimenovati u stanove za otkup, jer je to u suprotnostisa postoje}om pravnom regulativom.

V. PO^U^

{teta biti sanirana u najkra}em roku. Me|utim, do danas je sveostalo na – obe}awu.

Revoltirani takvim pona{awem nadle`nih, stanari, koji sudo sada uredno izmirivali svoje ekonomske stanarine, bave semi{qu da, iako svesni da }e se to sukobiti sa Zakonom, zakupninuvi{e ne upla}uju nadle`nima ve} da taj novac namenski utro{e zainvesticiono odr`avawe zgrade i tako bar spre~e weno daqepropadawe. Ujedno, misle oni, ukoliko merodavni nisu u stawu dainvesticiono odr`avaju zgradu, slu`bene stanove trebalo bi mo-`da preimenovati u stanove za otkup, ~ime bi svaki vid odr`ava-wa zgrade bio u iskqu~ivoj nadle`nosti samih stanara.

[TA KA@E ZAKON?

Mada stanari tvrde kako nemaju pravo na formirawe svojeskup{tine (jer nisu vlasnici stanova nego samo zakupci), od Rad-mile Denkovski, pravnice u novosadskom JP “Informatika”, kojese bavi i poslovima naplate komunalnih usluga i radom skup{ti-na stanara, saznali smo da po Zakonu o odr`avawu stambenihzgrada (Slu`beni glasnik RS br. 44/95) i zakupci slu`benih sta-nova imaju pravo i obavezu da formiraju skup{tinu stanara, stim da se ona mo`e baviti, izme|u ostalog, samo poslovima iz

Page 58: 035 Odbrana

N

1. mart 2007.58

SV

ET

OSVAJAWE SRCA I DU[E

PSIHOLO[KE OPERACIJEORU@ANIH SNAGA SAD

U IRAKU

Pretpostavka zapadnih koalicionih snaga da }e "upotreba masovne vojske i precizne municije {okirati i uzdrmati ira~ki re`im", te da }e seon sru{iti kao kula od karata, bila je pogre{na.Operacija za osvajawe "srca i du{e" Ira~ana vodi se i danas nesmawenim intenzitetom,a po svemu sude}i potraja}e jo{ godinama.

aj~e{}e kori{}ena definicija psiholo{kih operacija jeste ona iz do-kumenta FM-33 "Psiholo{ke operacije – Doktrina KoV SAD", koja glasi:"Psiholo{ke operacije (PSYOP – Psichological operations) predstavqajuplanske aktivnosti propagande i psiholo{kih akcija u miru ili ratu,usmerene na spoqne neprijateqe, prijateqe i neutralnu javnost, kakobi se uticalo na stavove i pona{awa na na~in koji odgovara postizawu

nacionalnih ciqeva, kako politi~kih, tako i vojnih i sastoje se od strategij-skih, operativnih i takti~kih psiholo{kih operacija."

Psiholo{ko-propagandne operacije naj~e{}e se realizuju u okviru "spe-cijalnih operacija" (psiholo{ke, informativne i obave{tajne ) koje kasnijeprerastaju u "operacije podr{ke miru" (Peace support operations – PSO) kao{to su: "operacije za o~uvawe mira", "operacije za nametawe mira" i "huma-nitarne operacije".

U oru`anim snagama razvijenih zemaqa, na nivou general{taba i u vi-dovskim komandama postoje specijalizovani organi preko kojih se rukovodipsiholo{ko-propagandnim delovawem, a realizacija se odvija preko poseb-nih jedinica – grupa za psiop. U nekim armijama i zvani~no se nazivaju orga-nima za psiholo{ka i propagandna dejstva, a u drugim, iako postoje, tako sejavno ne nazivaju jer termin psiholo{ko-propagandno delovawe ima negativ-nu konotaciju.

JA^AWE JEDINICA ZA PPD

U posledwem ~etvorogodi{wem pregledu odbrane SAD, od februara2006. godine, u okviru smernica za budu}i razvoj oru`anih snaga do 2010

godine, dat je zadatak da se jedinice za psiholo{ko-pro-pagandno delovawe i civilne poslove OS SAD (Psycholo-gical Operations and Civil Affairs units) pove}aju na 3.700qudi, (33% vi{e od dotada{weg brojnog stawa). Ciq tepromene je zna~ajnija podr{ka jedinicama za specijalneoperacije OS SAD, kao i sli~nim jedinicama u ameri~-koj vojsci.

Ubrzo zatim Komanda Kopnene vojske SAD odo-brila je da se u wenim jedinicama, od oktobra 2006. go-dine, uvedu nove oficirske specijalnosti "oficir zapsiholo{ke operacije i oficir za civilne poslove", ~i-me su ameri~ki stru~waci za vojnu propagandu izvojeva-li pobedu u dugogodi{woj borbi za svoj status.

Letak iz Avganistana ”Prijateqstvo me|u narodimaje tu radi pomo}i”

Page 59: 035 Odbrana

Stvari su potom krenule svojim tokom. U odnosu na instruk-cije ministra odbrane SAD, raspisan je konkurs za popunu jedi-nica za psiholo{ke operacije SAD, pre svega jedine aktivne, 4.grupe za psiholo{ko ratovawe (4. PSYOP group) koja ima mirno-dopsku lokaciju u Fort Bragu u dr`avi Severna Karolina a di-rektno je pot~iwena Komandi Kopnene vojske SAD za specijalnoratovawe (USSOCOM). Time su pokrenuti prakti~ni koraci zaja~awe jedinica za psoholo{ko-propagandne operacije OS SAD.

JAVNA DIPLOMATIJA

U ameri~koj vojnoj misli propagandna nastojawa uticawa navoqu, svest i emocije protivnika sve ~e{}e se ozna~avaju termi-nom "upravqawe percepcijom". Ono ukqu~uje sve aktivnosti zauticaj na stavove i objektivno rezonovawe strane populacije iwihovog civilnog i vojnog rukovodstva, a sprovodi se u okvirujavne diplomatije, psiholo{kih operacija, javnog informisawa,obmane i tajnih operacija.

Danas, posle 11. septembra, iz samog vrha ameri~ke admi-nistracije, tj, iz wene kancelarije za globalne komunikacije(White House Office of Global Communications) usmeravaju se aktiv-nosti javne diplomatije SAD, radi obja{wavawa i stvarawa po-zitivne me|unarodne slike o ameri~koj politici i odbrambenimaktivnostima. Nacionalni savet za bezbednost i politiku SADkoordinira poruke i politiku izme|u Bele ku}e, Odeqewa za jav-nu diplomatiju i Pentagona. Zajedno, ova tela podr`avaju i ko-ordiniraju rad sa do sada najvi{e finansiranim telom za vo|e-we operacija "menaxmenta percepcije" na strategijskom nivou.Telo, koje je osnovano jo{ 1980. godine, sada je fokusirano naislamski svet i ima buxet od 750 miliona ameri~kih dolara sa-mo za region Sredweg Istoka.

Uprkos tom velikom naporu, rezultat javne diplomatije SADu arapskom svetu, vezano za operaciju "Ira~ka sloboda", bilaje vrlo slaba. Jedan od faktora koji danas potkopavaju ideju"svetskog globalnog stava" o nekom problemu je pojava prolifera-cije resursa za javno informisawe (proliferation of news sources).Pove}an broj satelitskih televizijskih stanica, vesti i Internetveza stvorio je ~ak slo`eniju situaciju za globalni uticaj jedne"supersile" na mi{qewe qudi. Primer vidimo u ~iwenici daarapska populacija radije gleda Al Xaziru nego CNN.

BELA I CRNA PROPAGANDA

Dok je strategijsko kori{}ewe javne diplomatije donelopome{ane rezultate, kori{}ewe operacija psiholo{ko-pro-pagandnog delovawa u vojnim operacijama u Iraku na takti~-kom nivou bilo je uspe{no. Kori{}ewe masovnih medija kao{to su radio, leci i "novi mediji", kao {to je slawe e-mejlovaglavnim donosiocima odluka iz BAS partije Sadama Huseina,imalo je va`an uticaj na brzinu vojne operacije.

Pretpostavka zapadnih koalicionih snaga da }e "upotrebamasovne vojske i precizne municije {okirati i uzdrmati ira~kire`im" koji }e se sru{iti kao kula od karata, bila je pogre{na.

59

Uo~ena pogre{na procena naterala je konvencionalne ameri~ketrupe da promene svoj pristup i da nateraju wihove psiop snageda preispitaju i promene psiholo{ko-propagandne "teme i poru-ke", na one koje koje }e se vi{e zasnivati na stalnim i neprekid-nim primenama psiop produkata a ne "jednom sna`nom koji }e odu-vati neprijateqa".

Pored letaka, po~elo se sa intenzivnijim radio programi-ma, emitovanim sa fiksnog mesta i sa specijalnog EC-130 Com-mando Solo aviona. Emitovawem radio programa, (Amerikanci –Radio Sawa – Zajedno, Britanci – Radio Nahrain – Dve reke),koalicione snage `elele su da elektronski prigu{e uticaj Ira~-kog dr`avnog radija.

To su bili primeri "bele propagande" gde se otvoreno izno-silo ko je sponzor ovih radio programa, a primewivala se i "cr-na propaganda" CIA-e, koja je po~etkom februara 2003. godine,dakle pre po~etka oru`ane operacije, uspostavila radio stani-cu "Tikrit", la`no iznose}i da su je formirali Ira~ani iz Ti-krita. Na po~etku sadr`aji emitovanog programa nisu kritikova-li Sadama Huseina, da bi posle nekoliko nedeqa "program" bioizrazito kriti~ki prema ira~kom re`imu. Ideja Centralne oba-ve{tajne agencije bila je da odre|ene ciqne grupe ira~kih gra-|ana ne}e otkriti da informacije dolaze iz "pogre{no izabra-nog izvora", koji na prvi pogled izgleda ta~niji i prihvatqiv.

IZLAZNA STRATEGIJA

Takti~ki psiop elementi na vozilima sa megafonima, sa zvu-kovima i efektima tenkovskih dejstava i helikoptera, imali suposeban uticaj pri obmawivawu i ube|ivawu okupiranih ira~kihjedinica da se predaju i pri odr`avawu kontrole nad ira~kimzatvorenicima.

Operacija za osvajawe "srca i du{e" Ira~ana vodi se i da-nas nesmawenim intenzitetom, i nastavi}e se jo{ godinama. Za-to primena psiop u stvari treba da bude jedan od va`nih eleme-nata izlazne strategije u svakom sukobu ili u anga`ovawu Na-toa. Posle transformacije strukture Natoa 2003. godine i od-luke o "izlasku i anga`ovawu Alijanse van svojih evropskih gra-nica", psiholo{ke operacije i jedinice za psiop dobijaju pove-}an zna~aj u napadnim i stabilizacionim operacijama. Me|u-tim, izra`ena je nejednaka razvijenost psiop jedinica i kapaci-teta u armijama zemaqa Natoa. Belgija, ^e{ka, Nema~ka, Poq-ska, [panija i Velika Britanija ja~aju svoje psiop resurse isposobnosti. Dok su nacije usvojile psiop doktrinu, {tabovi istrategijske vojne komande Natoa tek ~ine napore za ja~awepsiop kapaciteta.

Milan MIQKOVI]

UPOTREBA NOVIH MEDIJA

Jedan od najve}ih inovacija je primena psiop metodakod "novih medija", bila je slawe poruka mobilnim telefoni-ma ili e-mejlova najva`nijim li~nostima ira~kog re`ima.

BATAQON ZA PROMENU STAVOVA

Sredinom januara 2007. godine, oko 280 rezervista10. psiop bataqona Ameri~ke nacionalne garde iz KanzasSitija, dr`ava Kolorado, krenulo je po drugi put za nepu-nih dve godine na jednogodi{we anga`ovawe u operaciji"Ira~ka sloboda". To je prvi put u 32-godi{woj istoriji je-dinice da se bataqon anga`uje u celokupnom sastavu, sa za-datkom da psiholo{ko-propagandnim delovawem prema lo-kalnoj ira~koj populaciji uti~e na promenu "lo{ih stavovaprema ameri~kim vojnicima".

Jedinica je ina~e specijalizovana za {irewe propa-gandnih poruka putem "zvu~nika i megafona" na vozilimahamer, ali i za distribuciju pamfleta, letaka, postera, no-vina, te za emitovawe radio i televizijskih emisija.

Page 60: 035 Odbrana

Usvojoj kwizi Savremeni rat kao xihad, profesor dr MiroqubJevti} je objasnio da je xihad re~ arapskog porekla i kao in-finitiv zna~i: 1) “iscediti svu mast iz mleka prilikom pra-vqewa butera, odnosno zalo`iti se svim silama u ostvarewunekog zadatka; 2) u smislu akcije primene voqe, snage, napora

sile i sposobnosti da se te{ko radi, u prenosnom smislu mo`emogovoriti o borbi kao naporu da se ostvari neki ciq”. Prema to-me, u samoj definiciji xihada ne pomiwe se rat ili terorizam kaoprioritetni ciq, ve} primena na mnogo {irem planu.

Ako znamo da je me|u muslimana i wihovim uticajnim li~no-stima op{teprihva}eno mi{qewe da je islam jedina prava vera ida je namewena ~itavom svetu, u tom smislu je su{tina vr{ewaislamske misije – dave u prevo|ewu celokupne qudske zajednice naislam. Ukoliko neki vladar, dr`ava ili narod ne ̀ ele da prihvatepoziv na islam koji im muslimani upu}uju na miran na~in, nakontoga mo`e se koristiti i oru`ana sila da se privole na to.

Ostvarewe zadatka pretvarawa sveta u zemqu islama (car-stvo islama) – dar al islam, predstavqa xihad. Budu}i da se {ire-we islama ne}e sprovoditi uvek samo oru j̀em, pogre{no je povezi-vati xihad samo sa ratom, {to je posledwih godina (i zbog poznatihrazloga) bilo preovla|uju}e uverewe. Osim toga, arapski jezik imaizraz koji u potpunosti obja{wava pojam oru`ane borbe (rata), ato je harb, {to je tako|e dokaz da xihad, ipak, nije sinonim za rat.

VELIKI I MALI XIHADXihad ne predstavqa samo {irewe ve} i odbranu islama i

wegovo ja~awe unutar zajednice u kojoj on ve} postoji, pa se i na tajna~in mo`e negirati wegovo iskqu~ivo ratno zna~ewe. Odbrana ija~awe vere ne sprovode se samo oru`anom borbom ve} i brojnimdrugim akcijama koje nemaju veze sa ratom, pa ~ak ni sa verom. Po-tvrdu ovog tuma~ewa mogu}e je na}i u razli~itim istupima musli-manskih dr`avnika u mirnodopskim vremenima. Oni su progla{a-vali xihad u vreme kada je trebalo masovno opismeniti stanovni-{tvo, izgraditi zemqu, ili ostvariti bilo kakav zna~ajan napre-dak. Vidqivo je da se xihad progla{ava i tokom aktivnosti koje ne-maju dodira sa ratom, niti sa religijom. Ako `elimo daqe da po-jednostavqujemo ovaj pojam, najlak{e je re}i da rat jeste xihad,ali da xihad nije samo rat.

U prilog ovome ide i podela na ”veliki” i ”mali” xihad, na~emu insistiraju moderni teolozi. ”Veliki” xihad obuhvata borbudu{e, savesti, unutra{wu borbu sa samim sobom radi ostvariva-wa napretka, a ”mali” xihad je sama oru`ana borba. Iako ova po-dela slu`i kao izgovor mnogim muslimanskim autoritetima da jepravi xihad daleko od rata, ni u kom slu~aju ne treba gubiti iz vi-da wegov ratni~ki oblik, jer nije ni{ta mawe zna~ajan od neoru-`anog. Ako bi se, pak, oslawali na stavove nekih autora koji subili inspiratori stvarawa zna~ajnih teroristi~kih organizacija,takva podela xihada mogla bi biti i obrnuta, i to bi se moglo do-kazati prostim nabrajawem ratova i teroristi~kih akcija koje susprovedene u ime islama i xihada, i to samo u 20. veku. Uostalom,jedan od priznatih islamskih autoriteta sa prostora biv{e SFRJNerkez Smailagi} ka`e: ”Xihad – sveti rat je verska du`nost sva-kog vernika da {iri islam putem oru`ja”. Upravo zbog toga, svakopozivawe na xihad, pogotovo kada dolazi iz usta teroristi~kih vo-|a i wihovih inspiratora, za najve}i broj qudi ima krajwe pojed-nostavqeno i prete}e zna~ewe i gotovo uvek jasno asocira na rati druge, mo`da i gore vidove oru`ane borbe.

Stoga, iako teoretsko odre|ewe xihada ne daje za pravo dase o wemu razmi{qa samo kao o ratu, svedoci smo da se me|u ne-muslimana taj termin do`ivqava upravo tako. Neki muslimanskiautoriteti, poput Smailagi}a, dali su povod za takvo razmi{qa-we, pa je to {iroko prihva}ena asocijacija upravo na terorizam.Budu}i da nemuslimanski svet “nije obave{ten” u kojim se mirno-dopskim prilikama progla{ava neoru`ani xihad, ali da vrlo do-bro ose}a i zna kada je na sceni onaj drugi, nimalo ne ~udi {to sushvatawa o wemu dobrano iskrivqena.

Islamski fundamentalizam predstavqa ideologiju koja uskladu sa zna~ewem re~i ”fundament” (temeq, osnova, prvobitni)treba da ozna~i povratak pravom, izvornom islamu, u wegovoj pr-

O KORENIMA ISLAMSKE RELIGIJE I XIHADU (2)

1. mart 2007.60

POGLEDI

Arapska re~ xihad nije sinonim

za rat, kao {to nemuslimani

~esto misle. Xihad ne ozna~ava

samo {irewe ve} i odbranu

islama i wegovo ja~awe unutar

zajednice u kojoj ve} postoji, pa

se i na taj na~in mo`e negirati

wegovo iskqu~ivo ratno zna~ewe.

Pojednostavqeno, najlak{e je

re}i da rat jeste xihad, ali da

xihad nije samo rat.

[IREWE IIODBRANA

VERE

Page 61: 035 Odbrana

61

jala borba za islam razli~itih eks-tremnih islamisti~kih organizacija:najpre se islamska misija – dava, iscr-pqivala na nivou neislamskih re`imau islamskim dr`avama u skladu sa shva-tawem da se muslimani moraju izbori-ti najpre sa samim sobom.

POLITI^KI POKRETIslamski fundamentalizam je mo-

gu}e podeliti na vi{e grupa, pa takopostoji: u zvani~no priznatim dr`av-nim institucijama (ministarstva ver-skog obrazovawa i teolo{ke {kole);me|u teolo{ki obrazovanim kadromsa statusom alima (znalac {erijatskogprava); me|u vernicima bez teolo{kogobrazovawa, ali su oni istovremenonajradikalniji tuma~i islama, naj~e-{}e veoma militantni.

Svoje stavove, ~esto suprotne sta-vovima zvani~ne politike islamske dr-`ave, alimi iznose u xamijama, tokomhutbe – molitve petkom, izrazito poli-ti~ki obojene. Sa takvom praksom ali-ma susretali smo se i u periodima ko-ji su prethodili ratovima na prosto-rima Bosne i Hercegovine i Kosova iMetohije, ali i danas. Me|utim, to nezna~i da su alimi uvek protivnici zva-ni~ne politike islamske dr`ave. Prebi se moglo re}i da fundamentalizamuleme (mno`ina od alima) dr`ava kon-troli{e i u velikom broju slu~ajevamaterijalno potpoma`e upravo da bipropagirao zvani~ne stavove, a da sa-mo mawi wihov deo ne dopu{ta da ihvlast iskoristi.

U islamskim dru{tvima jo{ se ni-je pojavio nijedan politi~ki pokret ko-ji je zna~ajniji od religije, {to poka-zuje zna~aj fundamentalizma. Kolikogod neke promene, partije ili zbiva-wa u islamskim dr`avama u nekom tre-nutku izgledale zna~ajne, pre ili ka-snije one }e na neki na~in prestati dapostoje, a ostaje islam. Setimo se sa-mo neuspelih poku{aja izgradwe soci-jalizma u nekim islamskim zemqama,ili pokreta nesvrstanih, koji je poka-zao svoj islamski karakter i vrationam se kao bumerang sa po~etkom ras-pada biv{e SFRJ.

Budu}i da je re~ o ideologiji, zaislamski fundamentalizam mo`emore}i da je, u stvari, politi~ki pokretzasnovan na islamu. Va`no je ista}i ida ve}ina muslimana ne prihvata fun-damentalizam kao svoju ideologiju, ve}joj se suprotstavqa, naj~e{}e u grani-cama koje ne ugro`avaju islam kao ve-ru, ali mu oduzimaju ekstremizam. To jebitno da bi se izbegle tendencije op-tu`ivawa svih muslimana zbog ekstre-mizma koji je svojstven mawem delusledbenika ove religije.

Predrag KARAXI]

vobitnoj formi, o~i{}enom od svih uti-caja drugih religija i savremenih dru-{tvenih tokova. Prakti~no, ta ideolo-gija zasnovana je na individualnom tu-ma~ewu islama pojedinih vo|a islami-sti~kih organizacija i wihovih teore-ti~ara, odnosno inspiratora, a su{ti-na je u tra`ewu ve}e islamizacije dru-{tva i neprestanoj te`wi da se doslov-no primeni {erijat. Sinonimi za fun-damentalizam jesu i izrazi radikali-zam, islamizam, islamski preporod...

Primena {erijata i wegovo pra-vilno tuma~ewe od presudne je va`no-sti ne samo u izgradwi i ja~awu islam-ske dr`ave ve} i za {irewe islama doosvajawa ~itave zemaqske kugle. Nagla-{avamo da islamisti smatraju da je {e-rijatsko pravo najtipi~nija manifesta-cija verskog u~ewa, te da se islam nemo`e ostvariti bez primene {erijat-skog prava. U skladu sa proklamovanimgeslom da nema islama bez islamske dr-`ave, svaka dr`ava u kojoj se donose za-koni koji nemaju utemeqewe u Kuranu,odnosno {erijatu, smatra se neislam-skom, a kao takva – mora da bude sru-{ena. Prema tome, ne dozvoqava se bi-lo kakvo odstupawe od pravila propi-sanih {erijatom, a u suprotnom, dozvo-qena su sva sredstva za ru{ewe takvedr`ave. Jasno je i ne treba posebno na-gla{avati da je sredstvo borbe protivtakvih ure|ewa upravo xihad, i to usvim svojim oblicima, oru`anim i neo-ru`anim.

NEISLAMSKI RE@IMIDaqa razmi{qawa o ideologiji

fundamentalizma dove{}e nas do is-pravnog zakqu~ka da danas postoji ve-liki broj dr`ava koje su islamske, iliih bar mi tako do`ivqavamo, a u kojimane vlada doslovna primena {erijata.To se ponajpre odnosi na regione i ze-mqe koje su nekada bile kolonije Zapad-nih zemaqa i koje su neminovno popri-mile mnoge odlike sekularnih dr`ava,bez obzira na to {to se i danas dekla-ri{u kao islamske. Isto tako postojijedan broj islamskih dr`ava koje od svogpostanka nikada nisu bile kolonizira-ne, gde su muslimani u apsolutnoj ve}i-ni i gde nisu postojale nikakve spoqneprepreke, osim civilizacijskih dostig-nu}a, da se primewuju zakoni zasnovanina {erijatu, a u praksi nije tako.

Ovo je sigurno izvor frustracijaza ekstremiste i ideologe islamskogfundamentalizma, pa se oni prvenstve-no okre}u borbi protiv takvih re`ima.U delima ideologa islamskog fundamen-talizma (Sejid Kutb, Abu-l-Ala Mevdudi,Ali [irati) neprekidno provejavaju mi-sli i ideje koje su usmerene upravo pre-ma ”neislamskim” re`imima u islam-skim zemqama, a tek u kasnijim fazamaostalim “neverni~kim” i “bezbo`ni~-kim” re`imima. Upravo tako se i odvi-

SVETI RATTermin xihad u Evropi se naj~e{}e pre-

vodi kao sveti rat i za tako ne{to postoji lo-gi~no obja{wewe, uz napomenu da se islamskiautoriteti protive tome. U evropskoj, prete-`no hri{}anskoj tradiciji, ciq svetih ratovabio je da pro{ire hri{}anstvo me|u nehri-{}anima i da uspostave tradiciju i vrednostikoje su propovedale hri{}anske crkve. S ob-zirom na to da je ciq sprovo|ewa islamskemisije dave {irewe islama, {to je obrnutproces u odnosu na prethodni, logi~no je da sekod nas xihad prevodi upravo kao sveti rat.

Muslimani smatraju da je to nepravilnozato {to je preuzeto iz tradicije hri{}anskihsvetih ratova, ali i zbog toga {to islam ne po-znaje atribut sveti i ne pripisuje ga bilo ~emuna zemqi. Ovo je, ipak, ta~no samo u teoretskomsmislu, a praksa pokazuje da se i oni koristepojmom sveti, iako se, mo`da, ta re~ ne izgova-ra, ve} se weno zna~ewe ogleda u obliku mnogo-brojnih radwi i postupaka (ritualno stavqaweKurana na ~elo i srce, zabrana nemuslimanimada kro~e na tlo Meke i Medine, odnos straho-po{tovawa pred Muhamedovim grobom...).

POREZ ZA NEMUSLIMANEIslamski fundamentalizam nije ”privi-

legija” 20. ili 21. veka, ali je u dana{we vre-me postao veoma vidqiv i lako uo~qiv u sva-kom svom obliku, jer je ve}ina ”ostatka sveta”ure|ena na sekularnim principima. Osim to-ga, pod uticajem poznatih istorijskih i dru-{tvenih procesa nastupile su i neminovnepromene u mnogim tradicionalno islamskimdr`avama, pri ~emu je za ekstremiste naro~i-to bolan prestanak primene mnogih {erijat-skih odredaba, poput pla}awa xizje.

To je porez – glavarina, koji pla}a puno-letan mu{karac nemusliman u muslimanskojdr`avi. Izme|u ostalog, ta da`bina je imalasvoju ulogu u prevo|ewu nemuslimana u islam,jer je ponekad bila toliko visoka da ju je bilote{ko pla}ati. Pogotovo treba imati u viduda su nemuslimani imali i druga ograni~ewa uizbora posla kojim }e se baviti, pa tako nisumogli da se bave zanatima {to donose dobruzaradu. Sa prihvatawem islama, prestaje oba-veza pla}awa xizje i sti~u se sva prava kojaimaju i ostali muslimani.

Page 62: 035 Odbrana

POGLEDI

1. mart 2007.62

ti nesigurnost. Rat je bio sastavni deo celokupne qudske istorije.On i danas potresa mnoge narode i civilizacije sa neuporedivove}im posledicama. Samo u prvih 85 godina 20. veka vo|eno je 207ratova, u kojima je izgubqeno 78 miliona qudskih ̀ ivota. U Prvomsvetskom ratu poginulo je dvanaest miliona boraca i tri milionacivila, a u drugom – sedamnaest miliona boraca i dvanaest mili-ona civila. Gubici u prvoj ~etvrtini 20. veka prema{ili su ukupnegubitke u svim prethodnim ratovima. U lokalnim ratovima, koji suvo|eni od Drugog svetskog rata do 1985. godine, bilo je ~etiri pu-ta vi{e `rtava nego u onim koji su vo|eni od po~etka 20. veka doDrugog svetskog rata... Procewuje se, tako|e, da je samo na prosto-rima biv{e SFRJ u periodu od 1991. do 1995. poginulo oko200.000 qudi, a ratnih invalida je nekoliko puta vi{e.

Pored poginulih i rawenih, posledice rata su i pojava veli-kog broja raseqenih lica, razarawa i ru{ewa, gubici u privredi,mr`wa, kriminal, bolesti i traume, ekolo{ka zaga|ewa, i drugo.Dakle, rat je narodima stalno donosio ogromne qudske i materi-jalne gubitke, nesre}u, patwu i bol.

^oveku i ~ove~anstvu jeste potreban mir, ali ne bilo kakav.Mir po svaku cenu: poni`avaju}i, porobqavaju}i, eksploatator-ski, tutorski, ga`ewa dostojanstva qudi i naroda i mir u kome nepostoji sloboda stvarala~kog i kulturnog ispoqavawa, ~oveku i~ove~anstvu nije potreban. Takav mir, ako je i mogu}, nije vredan.^oveku i ~ove~anstvu je potreban mir koji ih osloba|a tutorstva iraznih predrasuda, mir koji omogu}ava stvarala{tvo i uve}avaukupne mo}i ~oveka, a te mo}i, povratnim uticajem, uzdi`u i wegasamog, svakog ~oveka, kao svesno i racionalno bi}e. Konkretnijere~eno, ~oveku i ~ove~anstvu je potreban mir koji omogu}ava oslo-ba|awe od svih oblika porobqavawa i siroma{tva, socijaliza-ciju li~nosti i kreativnost ~oveka.

Istinska kultura mira podrazumeva slobodu, humanizam, to-leranciju, solidarnost i pravo na razli~itost. To su bitni ele-menti kulture mira koje bi svaka moderna dr`ava trebala da obez-bedi svojim gra|anima. Dr`ava koja gra|anima ne obezbe|uje teelemente, nema pravih ciqeva koji je opravdavaju. Apsolutna rav-nopravnost, me|utim, ne postoji, a samim tim ne postoji ni apso-lutna sloboda i sigurnost svih qudi na Zemqi. Zato je potrebno da~ovek u borbi za kulturu mira, u konkretnim uslovima, napustipravo na sve stvari i da se zadovoqi sa onoliko sigurnosti i slo-bode prema drugim qudima koliko je u stawu i sam da im prizna itoleri{e. Borbom za kulturu mira potrebno je obezbediti progre-sivno mewawe qudi i wihovih navika u saznajnom, kulturnom ivrednosnom smislu.

Osnovna pitawa koja se ~esto i vezi s tim postavqaju, kao{to su: Da li je mir mogu}? Mo`e li oru`je za masovno uni{tava-we u~initi svet bezbednijim? Da li politi~ka igra zastra{ivawai pretwi mo`e qudima i narodima da pru`i sigurnost? Da li jemogu}e stvoriti svet bez konflikata? - nisu svojstvena samo zaskepticisti~ke krugove u nauci. Ona se sa pravom ~esto postavqa-ju i u krugovima obi~nih qudi. Zato je i verovawe da je mir mogu}vrednost po sebi i predstavqa osnovni deo kulture mira. Ako sunestali ropstvo i aparthejd, za{to ne bi mogao nestati i rat – na-ro~ito rat u uslovima primene sredstava za masovno uni{tavawe.

Pod pojmom kultura mira, dakle, podrazumeva se stawe i pro-ces u kome razli~ite grupe qudi `ive i pona{aju se shodno svojimsopstvenim vrednostima i normama, imaju slobodu da izra`avajusvoju voqu i u~estvuju u aktivnostima celokupnog dru{tva, pri tome~uvaju}i i razvijaju}i sopstvene odlike i samosvojne crte. Ta~nijere~eno, kultura mira podrazumeva: suverenitet i ravnopravnostme|u dr`avama; odbacivawe upotrebe oru`ane sile; miroqubivore{avawe sukoba; neme{awe u unutra{we poslove drugih zemaqa;po{tovawe qudskih prava i prava naroda da odlu~uju o svom ure-|ewu i na~inu razvoja; saradwu me|u dr`avama i po{tovaweosnovnih normi me|unarodnog prava. Kultura mira je sastavni deokulture `ivota i stvarala{tva uop{te.

Dr Mom~ilo SAKAN

SLOBODA ISTVARALA[TVO

Brojni razlozi idu u prilogaktuelizaciji kulture mira. Bez mira nema ni kulturnogstvarala{tva, ni kreativnosti, ni slobodnog ispoqavawa qudiuop{te. Kultura mira je danas tema brojnih me|unarodnihorganizacija i nau~nih skupova.Postoji i rezolucija Generalneskup{tine Ujediwenih nacija, prema kojoj je 2000. progla{enaMe|unarodnom godinom kulturemira, a prva decenija ovog veka – Me|unarodnom decenijom kulture mira.

Periodi mira su, na`alost, u istorijskim materijalima veomamalo prikazani i obja{weni. Skoro celokupna istorija ~o-ve~anstva zasniva se na opisu i obja{wewu ratnih situacijai veli~awu dr`avnika i vojskovo|a koji su rukovodili opera-cijama u ratu. ^ak je i kulturno stvarala{tvo, uop{teno po-

smatrano, dobrano usmereno prema ratu. O tome svedo~e brojneslike i spomenici posve}eni revolucijama, bitkama, dr`avnici-ma, vojskovo|ama, ratnim razarawima, i sli~no, kao i brojni pi-sani materijali stru~nog, nau~nog i umetni~kog karaktera. ^ak su ispomenici mira, tamo gde su postojali, mawe pose}ivani i uva`a-vani nego oni koji podse}aju na rat.

Istorijska iskustva ukazuju i na ~iwenice da je svet bio, ijo{ jeste, jedno veliko qudsko razboji{te, te da ~oveku i daqe pre-

K U L T U R A M I R A

Page 63: 035 Odbrana

REAGOVAWE RUSIJE NA PROTIVRAKETNI [TIT

BATAQON SLOVENACA NA KOSMETU

FRANCUSKI BRODOVIPODR@AVAJU MISIJU U AVGANISTANU

ALBANIJA, BUGARSKA IHRVATSKA POVE]AVAJUPOMO] U AVGANISTANU

63

Slovena~ka vojska po prvi put izvan te-ritorije Slovenije u operacijama Nato {a-qe jedinicu ranga bataqona. To je 10. moto-rizovani bataqon, posebno pripremqenajedinica popularno nazvana “Sokol”, koja}e od italijanskog kontingenta preuzeti od-govornost nad teritorijom u zapadnom deluKosova, kao deo Multinacionalnih snagaZapad. Borbena grupa “Sokol” je ja~ine 650vojnika, od kojih su 500 iz slovena~ke i 150iz ma|arske vojske.

Slovena~ki kontigent u svom {estome-se~nom mandatu u sastavu KFOR, koji zapo-~iwe 1. marta, bi}e odgovoran za usposta-vqawe bezbednosti u svojoj zoni odgovorno-sti, slobode kretawa, pru`awe humanitar-ne pomo}i stanovni{tvu i stvarawa uslovaza prenos nadle`nosti civilnim struktura-

Iz Tulona je isplovila grupa borbe-nih brodova francuske mornarice, predo-|ewa atomskim nosa~em aviona ”[arl deGol“, na putu ka Indijskom okeanu, radi pru-`awa podr{ke kopnenim snagama Nato uAvganistanu.

Grupa, pod kodnim nazivom ”Task Forse473“ u svom sastavu, osim nosa~a aviona,ima 8 brodova, od kojih su tri francuska,jedna {panska fregata i podmornica, 30aviona i oko 3.000 vojnika. Na putu ka ciq-nom odredi{tu, grupacija francuskih bro-dova }e u Sredozemnom moru izvesti pomor-sku ve`bu sa {panskom mornaricom, a zatimi sa francuskim ratnim vazduhoplovstvom.

Nakon ulaska u vode Indijskog okeanaborbena grupa }e se ukqu~iti u pomorsku ve-`bu ”White shark“ sa pripadnicima armijeSaudijske Arabije i francuskim kontigen-tom raspore|enim u Xibutiju. Ova francu-ska grupacija neposrednu podr{ku snagamaNato u Avganistanu zapo~iwe u aprilu i natom zadatku }e provesti oko dva meseca.

Na sastanku zemaqa koje u~estvuju ume|unarodnim bezbednosnim snagama zapodr{ku u Avganistanu, odr`anog krajem ja-nuara, Albanija, Bugarska i Hrvatska ponu-dile su pove}awe pomo}i. Albanija je naja-vila udvostru~avawe broja vojnika koji senalaze u toj zemqi, Bugarska je obe}ala da}e pokloniti avganistanskoj vojsci oko 500tona vi{ka oru`ja, a Hrvatska }e, osimoru`ja, pove}ati i broj svojih vojnika satrenutnih 153 na 200 u 2007. i na 300 u2008. godini.

MERIDIJANI

Dosada{wi ruski ministar odbraneSergej Ivanov, u autorskom ~lanku u nema~-kom listu “Süddeutsche Zeitung”, upozorio jeSAD da ukqu~ivawe zemaqa isto~ne Evrope uameri~ki protivraketni {tit predstavqa”neprijateqski signal” na koji }e Rusija uz-vratiti adekvatnim ”protivmerama”. Ivanovje upozorio da raspore|ivawe ameri~kih ra-keta i lovaca na teritoriji Poqske i radar-skih stanica u ^e{koj, kao svojevrsnog proti-vraketnog {tita, koji bi, prema obja{wewi-ma, trebalo da za{titi evropske partnereod raketnog napada iz neprijateqskih dr`a-va poput Irana ili Severne Ko-reje, ”nema samo vojnu, nego i sim-boli~nu va`nost”.

Raketne baze blizu ruskegranice, upozorio je ministar,optereti}e odnose Rusije i SAD,Rusije i Natoa, kao i bilateralneveze Rusije i Poqske, pa i svakedruge dr`ave koja bi se prikqu~i-la ameri~kom projektu. Ivanov usvom tekstu ne iskqu~uje mogu}nostda bi Va{ington sli~no delovao iu drugim regionima, konkretizuju-}i podru~je azijskog Pacifika.

Priprema Blagoje NI^I]

AFRI^KA UNIJARASPORE\UJE SNAGE U SOMALIJI

Savet bezbednosti Ujediwenih nacijaodobrio je Afri~koj uniji da rasporedisvoje mirovne snage u Somaliji, koje bi na-kon {est meseci mogle da zamene snage Uje-diwenih nacija u toj afri~koj zemqi.

U Rezoluciji 1744, koja je usvojena jed-noglasno, Savet bezbednosti odobrava ze-mqama ~lanicama Afri~ke unije da posta-ve {estomese~nu misiju u Somaliji u kojojgra|anski rat traje od 1991. U rezolucijise pozivaju 53 zemqe ~lanice Afri~ke uni-je da doprinesu formirawu jedinstvenihmirovnih snaga ukupne ja~ine oko 8.000 voj-nika. Mandat snaga podrazumeva prvenstve-no uspostavqawe bezbednosti i stabiliza-ciju Somalije, a posebno prestonice Moga-di{a.

Ovakvim pisawem Ivanov je ponoviostav slu`bene Moskve da ameri~ke baze u ze-mqama biv{e isto~ne Evrope predstavqajupretwu nacionalnoj bezbednosti Rusije, upr-kos uveravawima iz Va{igntona da sistemnije namewen ga|awu ciqeva u Rusiji. Osimtoga, takvi postupci SAD }e iznuditi ne sa-mo “odre|ene protivmere nego i uticati naukupni odnos Rusije i Nato”.

Rusija, prema Ivanovu, priprema ”asi-metri~ni odgovor” zasnovan na vlastitimtehnologijama koji podrazumeva izgradwu no-vih modela visoko preciznog oru`ja.

ma vlasti. Zona odgovornosti “So-kola” su op{tine Klina i Pe}, a bi-}e sme{teni u kasarnama u Pe}i. Ko-mandant borbene grupe je potpukov-nik Miha [krebinc Barbo. Osimborbene grupe “Sokol” na Kosovu jejo{ oko 100 vojnika iz Slovena~kevojske, pripadnika vojne policije,sanitetskih i veterinarskih slu`bi,logistike, veze, in`iwerije, heli-kopterskih jedinica i grupa oficirau {tabu i komandi KFOR-a.

Page 64: 035 Odbrana

64

NEPROBOJNA [IFRA

ZA[TITAINFORMACIJANA BAZI KVANTNEKRIPTOGRAFIJE

Nastupa li novo doba kvantnihra~unara i novi pravac za{titeinformacionih sistema na bazikvantne kriptografije? Mnogi nau~nicidanas vide kvantnu kriptografiju kaoprvu potpuno neprobojnu {ifru ikadapostignutu od postanka tajnog pisawa usvetu. A dokle su stigla istra`ivawa uovoj oblasti, nikada u potpunostine}emo znati jer se krajwi rezultatine objavquju javno.

nih i vladinih podataka, ~ije de{ifrovawe bi ugrozilo mnoge kom-panije, vlade, vojne strukture i sisteme, wihove baze podataka, iizazavalo milionske {tete ekonomiji i bezbednosti neke dr`aveuop{te.

Zbog svega toga mnoge dr`ave su jo{ pre nekoliko godina pro-cenile najverovatniji pravac razvoja telekomunikacionih i infor-macionih tehnologija i uvidele da va`ni i osetqivi podaci, ~uvanipomo}u dana{wih kriptografskih sistema i kqu~eva, mogu biti de-{ifrovani u budu}nosti tako da osetqive dr`avne i vojne tajne, kaoi poverqivi komercijalni podaci i trgova~ke {ifre moraju biti za-{ti}eni ne samo danas ve} decenijama u budu}nost. Ovo je vrlo va-`na tematika jer tehnologije oblikuju budu}nost u svim sferama `i-vota, a u oblasti za{tite informacija i podataka mora se uvek bitikorak ispred nadolaze}eg ra~unarskog kriminala i pretwi.

KVANTNA KRIPTOGRAFIJAKriptologija je nauka koja prou~ava matemati~ke tehnike po-

mo}u kojih se obezbe|uje sigurnost, autenti~nost i {tite privat-nost, pouzdanost i sva druga svojstva digitalnih informacija. Svetu kojem su razvijeni dana{wi sistemi kriptoza{tite mewa se i svesu ve}e pretwe za bezbednost tih sistema. To zahteva neprestanopra}ewe razvoja i pravaca kretawa odre|enih novih tehnologija,posebno u oblasti ra~unara i telekomunikacija, a vojne strukturebi posebno trebalo da sagledaju nove tehnolo{ke procene razvojau ovim oblastima. Vojska bi u svojim procenama i istra`ivawimanaravno trebala da pomno prati nove tehnologije, i da razvijevlastiti sistem kriptoza{tite informacija jer je takav sistem zaneku dr`avu i vojsku najsigurniji.

Evropsko udru`ewe za informacione tehnologije, odnosnonapredna istra`ivawa u oblasti kriptologije - ECRYPT (EuropeanNetwork of Excellence in Cryptology), navodi u svom projektu “Izazoviza kriptolo{ka istra`ivawa u Evropi od 2007 do 2013. godine idaqe” da pretwu po kripto-sisteme ne predstavqaju samo kvantnikompjuteri ve} i nekonvencionalni kompjuteri i neistra`ene novetehnologije koje eksploati{u fenomene fizike kao {to su opti~kira~unari ili analogni elektronski ra~unari.

Po~etkom aprila 2004. godine zapo~eo je i Evropski projekatSECOQC (Secure Comunication based on Quantum Cryptography –Bezbednost komunikacija na bazi kvantne kriptografije) ~iji je

1. mart 2007.

S

NEPROBOJNA [IFRA

matra se da }e u bliskoj budu}nosti kvantne tehnologije, kaoprincipijelno nove, napraviti revoluciju u mnogim poqimanauke, a posebno u oblasti kvantnog ra~unarstva i kvantnihkomunikacija. Vojne strukture u mnogim dr`avama, pogotovo uSAD i Evropi, postavile su kao prioritet razvoj kvantnih

komunikacija koje obuhvataju oblasti kvantne kriptografije i weninterfejs sa kvantnim kompjuterima, u ciqu da se vojni sistemi, ai dr`avne institucije i kompanije, za{tite od budu}ih pretwi inovih tehnologija presretawa.

Mnogi nau~ni istra`iva~ki centri i institucije pojedinihdr`ava zakqu~ili su da kvantna kriptografija predstavqa novipravac za{tite i bezbednije komunikacije u informacionim i te-lekomunikacionim sistemima. Prodor kvantnih ra~unara i kvant-nih tehnologija potpuno bi poslao u “staro gvo`|e” sada{we kom-pjutere, a posebno sada{we sisteme za{tite infromacija, i uzdr-mao ih iz temeqa.

Sada{wim resursima ra~unara prakti~no je nemogu}e de{i-frovati za{ti}ene podatke ~ija za{tita po~iva na kqu~u sasta-vqenom od dugog niza brojeva, ali pojavom kvantnih kompjutera,koji obe}avaju dramati~no pove}awe snage i brzine ra~unara,omogu}i}e se zlonamernim grupacijama i globalnim hakerima daupadnu u sada{we bezbednosne sisteme. Danas u svetu kroz inter-net mre`u proti~u milioni nov~anih transakcija, poslovnih, voj-

TE

HN

IK

AZA[TITAINFORMACIJANA BAZI KVANTNEKRIPTOGRAFIJE

Page 65: 035 Odbrana

ciq razvoj potpuno bezbednih ko-munikacionih mre`a. U projekatsu ukqu~eni mnogobrojni fizi~a-ri iz kvantne oblasti, zajedno sastru~wacima za internet mre`u iekspertima na poqu kriptografi-je, elektronike, IT bezbednosti irazvoja softvera.

Uz pomo} grupe austrijskih inema~kih nau~nika koji su insta-lirali kvantni kriptigrafskisistem, u Evropi je 21. aprila2004. izvr{ena prva komercijal-na bankarska transakcija putemkori{}ewe kvantne kriptografi-je. Tog dana je gradona~elnik Be~aizvr{io transfer novca od Grad-ske ve}nice do Creditanstalt bankeAustrije putem opti~kog kabla du-`ine 1,45 km, postavqenog ispodulica Be~a, koriste}i kvantni“kqu~” nastao od fotona, odno-sno, svetlosnih ~estica. Sigur-nost proizvedenih kqu~eva zasni-va se na zakonima fizike, a ne nakomplikovanim matemati~kimprocedurama koje se koriste u da-na{wim sistemima kriptoza{ti-te. Sa druge strane, kvantnakriptografija pojednostavquje idistribuciju kqu~eva koji nastajuistovremeno i kod predajnika ikod prijemnika, odnosno primao-ca.

Princip rada se, ukratko,zasniva na prenosu polarizova-nih fotona ili svetlosnih ~esti-ca koji osciliraju u elektromag-netnom poqu, na jedan od dva modaliteta (kvantna stawa). Prvi na-~in je kad su fotoni, odnosno svetlosne ~estice, pozicioniranevertikalno ili horizontalno (pravolinijski modalitet), a drugina~in kada su orijentisani pod uglom od 45 stepeni levo ili desnood vertikale (dijagonalni modalitet).

TEHNOLO[KI PROBLEMI

U svakom modalitetu, odnosno kvatnom stawu, suprotne pozi-cije fotona predstavqaju kvantne bitove - kjubite “nulu” ili “jedi-nicu”, odnosno, pojedina~ni foton predstavqa svaki bit informa-cije, a niz ovih fotona nosi kqu~ za {ifrovawe ili de{ifrova-we poruke. Po{iqalac, odnosno predajnik (koji kriptografi pokonvenciji zovu Alice), {aqe niz bitova biraju}i ih nasumi~no pojednom ili drugom modu. Sa druge strane, primalac, odnosno pri-jemnik (koji kriptografi zovu Bob), postavqa isti nasumi~ni moda-litet i tako prima poruku. Ako se bilo ko ume{a na put prenosafotona, wihov tok }e se odmah poremetiti i uznemiriti sistem.Primalac ne}e primiti {ifrovanu poruku i prikaza}e mu se gre-{ka. Kako je nemogu}e ponovo kopirati isti niz fotona koji nasta-ju nasumi~no po zakonima prirode, tako u~esnici mogu odmah daprimete da im neko tre}i krade i ometa niz fotona. U toj karakte-ristici prirodnog pona{awa svetlosnih ~estica, odnosno nepono-vqivosti svetlosnog kqu~a, ogleda se i apsolutna bezbednost ova-kvog prenosa poverqivih informacija, odnosno, to predstavqakqu~ni aspekt wenog bezbednosnog modela.

Kvantna kriptografija je definitivno iza{la iz okvira la-boratorija, ali nau~nici i proizvo|a~i moraju da re{e mnogo-brojne probleme koji su od velike strate{ke i tehni~ke va`nosti.Tehni~ki problemi koji ograni~avaju kvatnu kriptografiju u sada-{wem tehnolo{kom okru`ewu su ograni~ewa vezana za prenos fo-

tona (zavisno od toga da li ideopti~kim kablom ili vazdu{nimputem preko satelita), za kvantnumemoriju, protokole, a tako|e po-stoji i problem brzine prenosakqu~a jer kvalitet kqu~a opada save}om udaqeno{}u. Naime, kqu~fotona mo`e putovati samo izme-|u ra~unara koji su direktno po-vezani pomo}u opti~kog kabla (li-nije), a gre{ke se javqaju usled po-ve}awa du`ine opti~kog kabla(jer se fotoni degeneri{u na ve-}im udaqenostima), i zbog nesa-vr{enosti samog sistema koji is-to tako prouzrokuje poreme}ajsvetlosnih ~estica.

Neke velike tehnolo{ke kom-panije obavqaju ispitivawa u ci-qu re{avawa problema daqinepomo}u repetitora, tako da foto-ni putuju kroz vazdu{ni prostor{aqu}i kqu~eve preko satelita,repetitora i daqe na druge uda-qene destinacije. Prvi takav eks-periment uspe{no je izveden2002. godine u Los Alamos NationalLaboratory SAD, u pustiwi WuMeksiko, pri idealnim vremen-skim uslovima.

Dana{wi istra`iva~i su seskoncentrisali na upotrebu op-ti~kog kabla u prenosu fotona iuspe{no su izvedeni eksperimentii u drugim dr`avama kao {to suVelika Britanija i [vajcarska, au Japanu je istra`iva~ki tim veli-ke kompanije Toshiba postigao svet-

ski rekord u dometu i brzini prenosa kvantnog kqu~a. Oni su 2004.godine demonstrirali distribuciju kvantnog kqu~a preko 122 kmstandardnog telekomunikacijskog opti~kog kabla koriste}i BB84protokol (protokol za razmenu kvantnog kqu~a koji su predlo`ilijo{ 1984. godine Benet i Brasard) pri ~emu je zabele`ena najmawastopa gre{ke od 8,9 odsto. Takav sistem, pogotovo preko satelita,bi}e veoma skup, ali za vojne i diplomatske komunikacije to bi de-finitivno bio izbor. Ina~e, kako se navodi u nekim krugovima, o~e-kuje se vrlo brzo u SAD prakti~na primena putem opti~kog kabla, ipretpostavqa se da }e to ukqu~iti stalnu liniju izme|u Bele ku}e uVa{ingtonu i Pentagona i pojedine veze izme|u kqu~nih vojnih me-sta i va`nih odbrambenih sistema i istra`iva~kih laboratorija.

Razvoj kvantnih ra~unara je jo{ jedan od va`nih pokreta~arazvoja kvantne kriptografije. Me|utim, pre nego {to ova tehno-logija postane popularna, pouzdana i dostupna mora se jo{ mnogotoga uraditi, a pre svega prebroditi pomenuta ograni~ewa.

INFORMATI^KA BEZBEDNOST

Za{tita informacija, odnosno kvantna kriptoanaliza ikvantna kriptografija, mogu imati u budu}nosti zna~ajan uti-caj na politi~ke, diplomatske i vojne odnose, a i finansijskeuslove. Zbog svega toga kvantna kriptografija je u mnogim ~a-sopisima i magazinima iz oblasti nauke i novih tehnologijanavedena kao jedna od deset tehnologija koje }e promeniti svet.

Mnogi nau~nici danas vide kvantnu kriptografiju kao pr-vu potpuno neprobojnu {ifru ikada postignutu od postanka taj-nog pisawa u svetu, a koliko se stiglo sa istra`ivawima u ovojoblasti nikada u potpunosti ne}emo znati jer se krajwi rezul-tati ne objavquju javno.

Dijana MARINKOVI]

65

PRAKTI^NA PRIMENAKvantna kriptografija je prvi put prakti~no primewe-

na oktobra 1989. godine u istra`iva~kom centru IBM Tho-mas J. Watson, blizu Wujorka, kada su dr Charles Bennett i JohnSmolin obavili prvu kvantnu kriptografsku razmenu koriste-}i polarizovane fotone svetlosti na udaqenosti od 32 cen-timetra.

PRIORITET DR@AVEKriptografski proizvodi i softver imaju najve}u pri-

menu u vojsci i obave{tajnim slu`bama, pa ako padnu u po-gre{ne ruke mogu predstavqati veliku pretwu po nacionalnubezbednost dr`ave. Za svaku dr`avu je najbezbednije da pr-venstveno razvije vlastiti sistem kriptoza{tite informa-cija, naravno, prate}i pomno {ta se de{ava u svetu na tompoqu kako bi za{tita bila efikasnija.

APSOLUTNA ZA[TITAJedan od ciqeva kvant-

ne kriptografije je da obez-bedi apsolutnu za{titu ko-munikacionih i informaci-onih sistema u globalnojmre`i za koju su najvi{e za-interesovane prvenstvenovladine, odnosno vojnestrukture, a posebno obave-{tajni sektori, dr`avne in-stitucije, telekomunikacio-ni sistemi, banke, brokerskefirme, velike kompanije idrugi.

Page 66: 035 Odbrana

SIMULACIJE

66 1. mart 2007.

Na nebu Interneta ve}

vi{e godina sija zvezda

pod imenom O-game.

Iza tako ~udnog naziva

krije se krajwe “zarazna“

vi{ekorisni~ka

svemirska upravqa~ka

simulacija.

NO-GAME

ije u pitawu neki novi ra~unarski virus ve} ne{to mnogo opasnije po va{e zdravqe. Razloziza brigu }e vam biti jasni vrlo brzo ukoliko posetite http://www.ogame.ba i registrujete se uneki od univerzuma koji trenutno postoje. Siguran sam da }e vam veliko iznena|ewe biti ~i-wenica da je sve 99.99% prevedeno na srpsko-hrvatsko-bosanski jezik. Ako ste pomislili dasu autori iz ovih krajeve ili iz neposrednog “kom{iluka“ onda ste mnogo pogre{ili.Autori su iz firme Gameforge GmbH i osim ove “doma}e“ postoje i mnoge lokalne ali i in-

ternacionalna verzija (na engleskom naravno http://www.ogame.org). Osim Internet konekcije (inaravno ra~unara), za igrawe vam nije potrebno ni{ta vi{e. Nema nikakvih instalacija niti har-dverskih potreba jer je sve grafi~ki oskudno a od zvuka i muzike nema ni traga. Sve potrebne in-formacije dobijate direktno kao da ste otvorili neku sasvim obi~nu Internet prezentaciju. Ovoremek delo od “igre“ konstantno se unapre|uje i mewa pa se pojavquju i nestaju pojedine opcije.Naravno, sve {to ste do sada pro~itali ne}e vam dati pravu sliku o O-game. Ali, evo detaqnogprikaza glavnih opcija i nekoliko saveta od iskusnog igra~a.

OSNOVNI MENIPregled je osnovni meni u kome se nalazite odmah na po~etku pri ulasku u igru. U wemu ima-

te podatke o va{im poenima i proizvodwi na va{oj planeti i kolonijama ako ih imate. Najva-`nija informacija koju dobijate ovde je spisak svih dolazaka i odlazaka va{ih flota ali i flo-ta ostalih igra~a koji vas napadaju, {pijuniraju ili trguju sa vama. Jedan od opcija u ovom meni-ju je i mogu}nost uni{tavawa kolonije ili promena wenog imena. Va{u osnovnu planetu nije mo-gu}e uni{titi pa se potrudite da vam kolonije budu boqe i ve}e od we.

Zgrade je mo`da i najva`niji meni jer uspeh igrawa zavisi umnogome od va{e ekonomije. Svezgrade koje izgradite niko vam ne}e mo}i uni{titi, pa va{a proizvodwa ne}e mnogo trpeti akovas neko bude napao. Rudnici vam proizvode sirovine za izgradwu ali da bi mogli da rade po-trebna je energija. Zapo~etu izgradwu mogu}e je prekinuti, a ukoliko ste platili za igrawe mo-

KAKO DA POSTANETE

O-VISNIK

Page 67: 035 Odbrana

`ete da stavite na spisak i nekoli-ko narednih izgradwi koje }e po~etipo zavr{etku teku}e izgradwe (pod-razumeva se da morate imati i do-voqno resursa).

Tehnologija je spisak svih mogu-}ih istra`ivawa i svih objekata ibrodova koje mo`ete izgraditi i na-praviti. Na osnovu ovog spiska mo}i}ete da planirate {ta vam je potreb-no od istra`ivawa i kojim redom dagradite objekte na planeti. Ve}inastvari na spisku povezana je me|u-sobno pa dobro razmislite pre negokrenete u izgradwu ili istra`ivawe.

Istra`ivawe pokre}e ili zau-stavqa neko istra`ivawe. Samojedno istra`ivawe mo`e biti po-krenuto u jednom trenutku, a na pla-neti tj. koloniji koja ima istra`i-va~ki centar u izgradwi nije mogu}eistra`ivati.

Brodogradili{te je mesto gdemo`ete da gradite va{u flotu. Ovdeobratite pa`wu. Ukoliko ne{to gre-{kom po~nete da gradite, ne}ete mo-}i to i da prekinete. Od nivoa izgra-|enog brodogradili{ta zavisi}e br-zina izgradwe va{ih brodova.

Flota je meni u kome mo`ete da{aqete va{e flote na druge planetei kolonije da biste ih napadali ilizbog trgovine. U zavisnosti od vrstebrodova koje imate u floti dobijatei razli~ite mogu}nosti, npr. ako uflotu dodate i sonde za {pijuna`umo}i }ete da se bavite {pijuna`om.

Galaksija vam omogu}ava da po-gledate {ta se de{ava oko vas u va{emuniverzumu. U svakom univerzumu po-stoji devet galaksija i ako imate do-voqno goriva mo`ete pogledati {ta jeu bilo kom delu va{eg univerzuma. Uni-verzumi su ina~e nezavisni i svaki jeza sebe odvojena igra, pa ako `eliteigrati u nekom drugom univerzumu mo-rate se posebno registrovati za wega.

Odbrana je korisna naro~ito upo~etku jer spre~avate slabije igra~eda vas napadaju i uzimaju va{e resur-se. Sve {to budete stavili na spisakza izgradwu dodaje se na spisak iz-gradwe u brodogradili{tu i to tako-|e ne}ete mo}i da prekinete.

Savez je vi{e opcija u kojima je mogu}e organizovati se sadrugim igra~ima. Takve grupe tj. organizacije zovu se savezi i svakomo`e da kreira svoj savez ili da se poku{a pridru`iti nekom ve}postoje}em. Naravno, ovde se vode ratovi me|u savezima (naro~i-to me|u nacionalno “obele`enim“ savezima), pa dobro razmisliteu koji ulazite.

Poruke je mesto gde }ete imati mogu}nost da pro~itate porukekoje su vam poslali drugi igra~i ali i obave{tewa o stizawu va{ihflota, o eventualnim borbama ili izve{taje o {pijuna`i.

Postavke slu`e za pode{avawe va{ih parametara u igri. Ne-kada `elite da promenite va{e ime ili da ukqu~ite MO tj. “mododsustva“ gde sva proizvodwa resursa prestaje za minimum tri da-na. Nakon toga mo`ete se vratiti u igru ili produ`iti va{ MO.Dok ste u MO niko vas ne}e mo}i napadati pa mo`ete mirno da“spavate“.

U po~etku igrawa potreban vamje metal pa se potrudite da rudnikametala imate vi{e od ostalih. Na-kon {to se razvijete ekonomski, pri-meti}ete da vam je potrebniji kri-stal od metala pa razvijajte, tj. poku-{ajte da izgradite vi{e rudnika kri-stala. Na kraju, kada ve} budete po-~eli sa izgradwom ve}ih flota, oba-vezno gradite rudnike deuterija jer}e va{a flota tro{iti ogromne ko-li~ine goriva. U kontaktu sa drugimabudite qubazni, nikoga ne vre|ajte.Razlog je taj {to je bilo koga mogu}eprijaviti nekome od prisutnih ope-ratera u igri, a onda oni odlu~uju ko-liku kaznu dobija igra~ koji je vre|aodrugog igra~a. Kazne su veoma strogei ukoliko vas “bes ponese“, mo`etedobiti zabranu igrawa narednihtridesetak godina u tom univerzumu.

SAVETIOd flote gradite samo male

transportere i to u malim koli~ina-ma. Kada ne budete na Internetu ne-}ete mo}i da kontroli{ete de{ava-wa oko va{ih kolonija pa zato nakraju dana sve resurse ubacite u va-{e transportere i po{aqite ih ne-gde sa brzinom od 10 ili 20 proce-nata da bi zapravo oni bili na putudok vi niste u igri. Kada se vratite uigru pozovite ih nazad, ili ako su upu-}eni na neku drugu va{u planetu sa~e-kajte da tamo stignu. Kada steknete do-voqnu proizvodwu resursa po~niteda pravite reci lere tj. brodove koji}e sakupqati ru{evine po obli`wimsektorima.

Ukoliko primetite da je va{ na-predak usporen, po~nite da planira-te kolonizaciju negde (najboqe u na-rednoj galaksiji) ali obratite pa`wuda od pozicije gde budete gradili ko-loniju imate neke dodatne prednosti.Ako je kolonija na mawem broju u sek-toru 1 ili 2, proizvodwa energije po-mo}u solarnih satelita bi}e ve}a.

Na drugom kraju sektora, tj. napozicijama 14 ili 15, proizvodwadeuterija bi}e ve}a. Moja preporukaje da gradite na poziciji 4, 5 ili 6,

jer su to najve}e {anse da va{a kolonija bude ogromna (sa mnogomesta za gradwu). Sve kolonije sa mawe od 200 mesta za izgradwusu neupotrebqive za du`e igrawe. Ukoliko u “kom{iluku“ imateigra~e koji pored imena imaju slovo I u zagradi, to ozna~ava dataj igra~ nije igrao ve} nekoliko dana. Po{aqite na takvu planetunekoliko sondi za {pijuna`u i ako nema odbrane po{aqite u na-pad samo transportere.

Sve je besplatno, ali postoji i mogu}nost da pla}ate za igra-we. Verovatno ste odmah pomislili “za{to bih pla}ao ako je bes-platno”. Pa tako dobijate nekoliko pogodnosti koje vam mnogo po-ma`u u po~etku. Trik je {to kasnije nemate skoro nikakve koristiod pla}awa ali }e vam biti skoro nemogu}e da prekinete pla}awei da nastavite igrawe. Cena koju pla}ate je trenutno oko 7 evra zatri meseca.

Igor VASIQEVI]

67

Page 68: 035 Odbrana

S

1. mart 2007.68

KULTURA

vojim delom “Posledwi srpski |eneral – ve{tina ratovawa”Novica Stevanovi} se iz ugla stru~waka, oficira srpske vojske iistori~ara svrstao u red zapa`enih publicista analiti~araratne ve{tine Jugoslovenske vojske u Otaxbini. Na osnovuarhivske gra|e Vojnoistorijskog instituta i pisanih izvora iz

prve ruke, neoptere}en ideolo{kim premisama, autor je uspeo da anal-izira ratnu ve{tinu general{tabnog pukovnika Jugoslovenska vojskeKraqevine Jugoslavije Dragoquba – Dra`e Mihailovi}a, po~ev{i odaprilskih ratnih dana 1941, kada nije priznao kapitulaciju, do wegov-ih posledwih dana.

Na primeren i jasan na~in autor obja{wava da je svoju legalnuvojsku u porobqenoj otaxbini armijski general Mihailovi} organizo-vao i odmah ukqu~io u sistem komandovawa Savezni~ke vojske i u~estvo-vao u Protivosovinsko-logisti~koj operaciji za slamawe Romela uAfrici. Me|utim, po{to se na{ao u vrtlogu politi~kog obrta Zapadnihsaveznika prema Kraqevini Jugoslaviji i wenoj vojsci, odnosno po{toje izdan, armijski general se morao braniti i od savezni~ke specijalneoperacije koja je vo|ena protiv JVO u tri faze i ~iji je krajwi ciq bioda se Mihailovi}, vojni ministar i na~elnik {taba Vrhovne komandelegalne i legitimne Jugoslovenske vojske me|unarodno priznate dr`ave,isprva sabotira, zatim satanizuje,da mu se oduzme legitimitet i da seu~ini otpadnikom. S takvim ciqem,a u wegovoj pozadini, stvoreno je iopasno jezgro (pod kontrolom bri-tanske tajne slu`be – Kairski odsekDirekcije za specijalne operacije)za sadejstvo sa komunisti~kim oper-ativnim snagama sa Zapada. I,po{to je, kasnije, pred savezni~komspecijalnom operecijom i wegovvrhovni komandant kraq kapituli-rao, iako je obe}ao srpskim ofi-

cirima “da ne}e popustiti“, usledi}e|eneralovo komandantsko manevri-sawe i tra`ewe nemogu}eg izlaza, sverom da }e struka trijumfovati nadpolitikom, pa je, s tim u vezi, vodio trivrste operativno-strategijskih op-eracija, nadaju}i se da saveznici,ipak, ne}e odustati od svog plana iskr-cavawa na Balkan.

Budu}i da kao visokomoralansrpski oficir nije imao izlaza, vaqauo~iti dostojanstveno dr`awe i od-lazak u smrt generala Mihailovi}a,da bi, po{to je ^er~ilova strankaizgubila izbore, wegov ministar spo-qnih poslova Entoni Idn, na nov-

inarsko pitawe [ta Vam je najvi{e na savesti, sada pri kraju Va{epoliti~ke karijere? odgovorio: “Na{a izdaja Mihailovi}a”. Ali, sveje to bila slaba uteha za satirawe srpskog naroda i wegovog ofi-cirskog kora i ustoli~ewe jednog nedemokratskog re`ima u Jugoslaviji.

Dakle, Stevanovi} je svojim delom, na argumentovan na~in,oslikao funkciju komandovawa, na koju ne mo`e uticati ni jedna ide-ologija, ali i profil srpskog oficira, glavnokomanduju}eg, u najburni-jim vremenima za srpsku naciju.

Me|utim zakqu~uju}i svoje delo, autor ka`e da se srpskom naroduistorija ponovila, poja{wavaju}i da je, po~etak posledwe decenije 20.veka, kojoj je bio svedok obavqaju}i novinarske zadatke u vojnom listu“Narodna armija”, sagledao kao i 1941. godinu. Dakle, prou~avaju}ibogatu arhivu, autor je izvukao zakqu~ak da se funkcija komandovawavojskom nastavila i posle okupacije Kraqevine Jugoslavije 1941. i dasu kraq i Vlada, izbegli iz zemqe, kao i 1915. godine, nastavili svojekomandne aktivnosti odmah posle izve{taja i uspostavqawa veze sageneral{tabnim pukovnikom Dragoqubom Mihailovi}em, koji je, krajemleta 1941, u svom {tabu na Ravnoj gori radio na mobilizaciji i orga-nizovawu vojne sile u zemqi.

U me|uvremenu, na sceni su se pojavili partizani, kao oru`anasila Titove komunisti~ke partije, koja autora neodoqivo podse}a naoru`ane paravojne formacije nastale 1991. u Sloveniji i Hrvatskoj,pa Stevanovi} zakqu~uje “da izme|u tih paravojski gotovo nema nikakverazlike”, ali i poentira da, stoga, “Drugi svetski rat na na{im pros-torima, ili gra|anski rat pod okupacijom, nisu izu~eni, niti suizvu~ene pouke, te nam se istorija ponovila”. Autoru je nelogi~no iza{to je Tito, kao vo|a paravojske, do{ao u prvi plan, odnosno za{tosu saveznici prihvatili i naoru`avali wegovu vojsku i uz obilatu vo-jnu, materijalnu i stru~nu pomo} suprotstavqali je do uni{tewa legit-imnoj Vojsci Kraqevine Jugoslavije.

Po wemu, odgovor le`i u ~iwenici da je ovde, o~igledno, re~ omnogo krupnijim razlozima, a ne o Titovom vojnom ume}u. Bilo je jasno,ka`e autor, da se time od srpskog naroda, a i od {ire javnosti, ̀ eleloprikriti ne{to zaista stra{no – zatirawe wegovog oficirskog kora iprikrivawe bruke i zlo~ina samo zbog interesa.

Autor, na kraju, ~iwenicama zakqu~uje da srpski narod, ipak, netreba da strahuje za svoju budu}nost, jer }e u svom oficirskom koruuvek imati Mi{i}e, Mihailovi}e, Tepi}e... a od aktuelne politike, ipameti politi~ara, zavisi}e da li }e oni biti vojvode, |enerali, hero-ji... i, kako autor podvla~i, da nam se ne ponovi |eneralov vapaj iz1944. godine: “Nigde prijateqa, nigde pomo}i, nigde za{tite. Za sve

narode na|e se izlaz, sem zanesre}ni srpski narod! Wemu kaoda je sudbina da bude uni{ten, i tonajvi{e od Saveznika...“

Kwigu “Posledwi srpski |ener-al”, koja ima 470 strana, desetak{ema i fotografija, izdao je “Dex-in“ iz Beograda, a da svetslostdana ugleda svesrdno je pomogloMinistarstvo kulture RepublikeSrbije.

Du{an MARINOVI]Snimio Mi}a MILUTINOVI]

Srpski narod, ipak, ne treba da strahuje za svoju budu}nost, jer }e

u svom oficirskom koru uvek imati Mi{i}e,Mihailovi}e, Tepi}e... a od aktuelne

politike i pameti politi~ara zavisi}e da li }e oni biti vojvode, |enerali i heroji – ka`e autor ovog zna~ajnog

i obimnog istoriografskog dela pukovnik u penziji Novica Stevanovi}

POSLEDWI SRPSKI \ENERAL-VE[TINA RATOVAWA

KWIGA ZZAIZU^AVAWE

KWIGA ZZAIZU^AVAWE

PROMOCIJA ISTINEU sve~anoj sali Udru`ewa novinara Srbije u Beogradu,

20. februara javnosti je predstavqena kwiga Novice Ste-vanovi}a “Posledwi srpski |eneral – ve{tina ratovawa”. Os-im autora, na promocije kwige pred prepunom salom, o tomzna~ajnom delu na{e istoriografije, govorili su potpukovnikIvan Mijatovi} iz Vojnog muzeja, prof. dr Ogwen Adum, predsed-nik Udru`ewa pripadnika Jugoslovenske vojske u Otaxbini, mrNeboj{a \oki}, istori~ar, i Zoran Radoj~i} iz Srpskog sabo-ra Dveri.

Page 69: 035 Odbrana

su s jedinstvenim ube|ewem klicali:”Srbija nikada nije bila i ne}e bi-ti opasnost za mir na Balkanu”.

Sa mnogih stranica ove kwigezadivquju opisi narodnog samoprego-ra, heroizma i visoke nacionalnesvesti. Uzalud sve represalije oku-pacionog sistema, slobodarsku zubqusrpskoga etnosa nisu mogle da zgasnuni najbrutalnije mere porobqiva~a.Patriotizam i visoki moral trijum-fovali su nad zlim i genocidom.

Nikla je i borbom stvorenaustani~ka dr`ava, a u woj, tek vaskr-sloj iz krvi srpskih sinova – usposta-vqena pravda i zakon. Autori iznose

tvrdwe o nemerqivom moralnom, politi~kom i vojnom zna~aju togustanka, mada je on u krvi ugu{en. Zlo~ina~ka odmazda, naro~ito Bu-gara, tako|e je u potpunosti rasvetqena, u re~i i slici. ̂ oveka ~estohvata jeza od tih prizora. Postaje o~igledno kako su Srbi, jo{ odon-da kada su do{li na Balkan, uvek bili meta osvaja~a i uvek moralipodnositi ogromne ̀ rtve za svoju ~ast, dostojanstvo i slobodu. Ali, unizu bojeva i ustanaka, koje su vodili za svoj opstanak, nikada nisupadali u bezna|e, bakqe slobode stalno su svetlele, pa i u nametnu-tom Prvom svetskom ratu. Pre`iveli ustanici prikqu~ili su se Pr-voj armiji Srpske vojske i septembra i oktobra 1918. u~estvovali,sa svojom bra}om, u kona~nom oslobo|ewu zemqe.

Kompozicija cele monografije ”Ustanak u Toplici i Jablanici1917” sasvim je dobro osmi{qena. U wenom drugom delu autori do-nose niz pouzdano ocrtanih i toplo pisanih portreta znamenitihli~nosti ustanka. Na kraju je i pregled spomeni~nih obele`ja, muzej-skih postavki i va`nije literature, {to sve, u dana{we vreme, mo-`e dobro da poslu`i u edukativne svrhe, o~uvawu i negovawu slobo-darskih tradicija srpskoga naroda.

Ova kwiga iz pera trojice afirmisanih publicista istori~a-ra, sa obiqem propratnih dokumenata, originalnih fotografskihsnimaka i druge gra|e, zato je verna slika topli~ko-jablani~kogustanka 1917. godine. Ali, ona je isto tako i dokaz o neprestanomistrajavawu srpskoga naroda na braniku ~asti, dostojanstva i otax-bine, te bi i zbog toga trebalo da postane nezaobilazno istorijsko{tivo i u kulturno-obrazovnim ustanovama.

Dr Milivoj RODI]

P

69

ublicisti~ka i istorijska literatura o narodnom ustanku u ju-goisto~noj Srbiji, februara i marta 1917. godine, nije oskud-na. Sada se tome korpusu studija i kwiga pridodaje monografi-ja ”Ustanak u Toplici i Jablanici 1917”, trojice uglednih is-tra`iva~a, Novice Pe{i}a, Dobrosava Turovi}a i Predraga

Pavlovi}a, u izdawu Udru`ewa ratnih dobrovoqaca1912–1918,wihovih potomaka i po{tovalaca, a gde se, na autenti~an i celovitna~in, daje prikaz tog krupnog doga|aja iz istorije srpskog naroda.

Autori su publikaciju znala~ki snabdeli svim relevantnim ~i-wenicama, izlo`iv{i prikupqenu gra|u sledom od uzroka i op{tihprilika, kakve su bile u Srbiji pre i za vreme trajawa Prvog svet-skog rata, do samih posledica i oslobo|ewa zemqe. A sasvim je lepgest Udru`ewa ratnih dobrovoqaca 1912–1918, wihovih potomakai po{tovalaca, koje je ovo jubilarno izdawe, pisano povodom devetdecenija od ustanka, posvetilo svim ”znanim i neznanim junacimakoji polo`i{e `ivote za slobodu”.

Na osnovu primarnih nau~nih izvora, dokumenata, ~lanaka istudija iz periodi~nih izdawa, te zbornika i {ireg popisa konsul-tovane literature, autori su rekonstruisali, objektivno i detaqno,narodni ustanak u Toplici, Kosanici i Jablanici. Ta nu`nost, taj kozna koji po redu krik Srba iz okova ropstva, mada kratkotrajan,spontan, po okupatora iznena|uju}i, pokazao je nevi|enu snagu srp-skog naroda, vazda spremnog na `rtvovawe, a sadr`anog u onoj sta-roj epskoj uzre~ici: ”Bi}emo se, more, do jednoga”.

Zato je ustanak iz 1917. i ocewen kao deo visoke kolektivnesvesti i zato je u svoje redove povukao sve `ivo na tom prostoru –mu{ko, `ensko, starce, decu... To je ono srpsko rodoqubqe koje segrani~i sa slobodarskim fanatizmom, ispred kojega su, u strahu, uz-micali najkrvolo~niji zlotvori.

Autori pi{u objektivno i nadahnuto o ustanku, ali nepristra-sno osvetqavaju istorijsku ulogu i pojedinih vo|a, pre svega KosteMilovanovi}a Pe}anca (izaslanika Vrhovne komande sa Solunskogfronta), Koste Vojinovi}a i drugih vojvoda i ~etovo|a. Jaka gerilaprethodila je ustanku, a pobune te vrste i ustanci vazda su bili zna-ci srpskoga nepokora i slobodarstva. Na pakleni plan okupatoraSrbi iz jugoisto~nih krajeva, kao i vasceli srpski narod, nepomir-qivo odgovaraju: ”Srbija ne sme da umre; ona ne}e nestati sa ze-mqopisne karte”. U te{kim situacijama po opstanak Srpstva, Srbi

Monografija ”Ustanak u Toplici i Jablanici 1917”, autora Novice Pe{i}a,

Dobrosava Turovi}a i Predraga Pavlovi}a,posve}ena devedesetogodi{wici od tog

jedinstvenog istorijskog doga|aja u porobqenoj Evropi, jo{ jedan je dokaz o nikada ugasloj bakqi slobodarstva

srpskog naroda jugoisto~ne Srbije

N O V E K W I G E

ISTORIJSKA^ITANKA ZZAPOKOLEWA

Sve~anost povodom 90 godina od Topli~kog ustankaU SPOMEN SRPSKOM NEPOKORU

U Centralnom domu Vojske Srbije u Beogradu 21. februaraprire|ena je sve~ana akademija posve}ena devedesetogodi{wiciod po~etka Topli~kog ustanka, koji je u februaru 1917. godine po-digao narod jugoisto~ne Srbije da bi izborio slobodu od terorai zverstava bugarskog i austrougarskog okupatora. Odluka o podi-zawu ustanka, jedinstvenog u porobqenoj Evropi, u jeku Prvog svet-skog rata, doneta je u selu Obili}u u kostani~kom kraju, na skupu300 ~etovo|a i narodnih prvaka. Najistaknutiji predstavnici po-kreta bili su rezervni poru~nik Kosta Milovanovi} Pe}anac,izaslanik Vrhovne komande sa Solunskog fronta, i rezervni pot-poru~nik Kosta Vojinovi} Kosovac, od naroda priznati vo|a.

Sve~ana akademija je bila posve}ena se}awu na te slavnei te{ke dane, a organizovalo ju je Udru`ewe ratnih dobrovoqa-ca 1912–1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda,pod pokroviteqstvom Ministarstva za rad, zapo{qavawe i so-cijalnu politiku, sektor bora~ka za{tita. U ime Ministarstvaskupu je prisustvovao Dragan Risti}, a uvodnu besedu imao je Ra-de Naprta, potpredsednik Udru`ewa. Tom prilikom izveden jebogat kulturno–umetni~ki program koji su vodili Dragana @ivo-jinovi} i Zoran Simonovi}. Rodoqubive pesme pevao je hor cr-kve svetog Marka i solista Nada Popov. Besedu “Junaci Prvogsvetskog rata“ govorio je Milo{ Stankovi}.

N. PE[I]

ISTORIJSKA^ITANKA ZZAPOKOLEWA

Page 70: 035 Odbrana

1. mart 2007.70

Pi{e: Dr Predrag

PEJ^I]

Ustanak u Toplici,predvo|en KostomVojinovi}em i KostomPe}ancem, trajao jekratko, od 28.februara do 25.marta 1917. godinekada je u tom krajuformirana Komitskadr`ava, koju subugarski okupatoriugu{ili u krvi. Zasve to vremeustanici nisu imalibilo kakvu vezu nitipodr{ku od srpskeVrhovne komande kojaje, u su{tini, i bilaprotiv dizawanarodnog ustanka uokupiranoj Srbiji.

Ratna dejstva koja su protiv Kraqevine Srbije zapo~ele Nema~ka, Austrougar-ska i Bugarska zavr{ila su se uspostavqawem okupacione uprave nad Srbijomod 1915. do 1918. godine. S obzirom na potpisivawe tajnog ugovora, 6. septem-bra 1915. u Plesu, izme|u Centralnih sila i Bugarske o budu}oj politici nabalkanskom voji{tu, usledilo je komadawe Srbije i teritorijalna podela nabugarsku i austrougarsku okupacionu zonu.Bugarska okupaciona zona obuhvatala je isto~nu Srbiju izme|u Velike Mora-

ve i Timoka, na jugu ispod Vrawa, a na zapadu i dolinu Toplice iza mesta Bla`evo.Bugarima su pripale i oblasti Kosova i Makedonije, te teritorija koju je Srpskavojska povratila u balkanskim ratovima. Austrijska okupaciona zona nalazila sezapadno od bugarske i obuhvatala je 60 odsto srpske teritorije sa 55 odsto sta-novni{tva.

Razarawa Srbije tokom rata 1914. nastavqena su i daqe radi ostvarivawavojnih i politi~kih ciqeva okupatora. Po tom planu trebalo je potpuno vojno uni-{titi Srbiju i onesposobiti wen bora~ki potencijal za du`i period. RazbijaweSrbije, u politi~ko-pravnom smislu, pratila je zaplena svih materijalnih dobarauz eksploataciju wenih privrednih bogatstava. Okupator je radio i na stvarawuuslova koji }e onemogu}iti prirodni natalitet Srba, ali i na ukidawu srpske kul-ture, {kola i crkava, koje je trebalo da zamene tu|e. U tome su Bugari posebnopredwa~ili.

Uz vojni~ke `rtve rata (koje su 1914–1915. iznosile ukupno 249.963 poginula,ubijena i nestala), okupator je ~inio ratne zlo~ine i posle okupacije Srbije. Tako jebroj civilnih `rtava, u istom periodu, iznosio oko 515.000 stanovnika, mahom `e-na, deca i starih lica. Okupator, posebno bugarski, sprovodio je teror i genocidnad srpskim narodom, pqa~kaju}i i razaraju}i zemqu. Satrvene su ~itave srpske po-rodice. Pravu sliku o tome donela je posle rata Me|unarodna komisija radi kr{e-wa Ha{ke poveqe od strane Bugara nad Srbima:

“Stra{na je bila sudbina Stojanke Gili} i wenog desetogodi{weg sina Vukomi-ra. Bugarski vojnici su je prvo izboli no`evima, a zatim zatvorili u ku}u i zapali-li… Wenu ro|aku Sofijanu Gili} bugarski vojnici su boli no`evima dok je ona u ru-

FE

QT

ON

TOPLI^KI UUSTANAK 11917. GGODINE

BUGARSKI TEROR I ZULUM

Page 71: 035 Odbrana

novi} ostao je kao rawen u Mitrovici. Jedno vreme bio je liferantaustrijske vojske u okolini Mitrovice i i{ao po svim mestima raditrgovawa. Kupovao je stoku. Prolaze}i kroz Srbiju, od Skopqa doBeograda, govorio je narodu da se krije po {umama, da se ne predajeAustrijancima i Bugarima… Optu`en da je bio srpski oficir. Uhap-{en, odveden je u Kru{evac gde su ga na najte`e muke stavili. Stavi-li su ga i na elektri~nu stolicu pet minuta da prizna {ta je on, u komciqu je govorio narodu i je li istina da je bio srpski oficir. Nijepriznao ni{ta!”

Kada se spasio zatvora Vojinovi} je septembra 1916. od dese-torice ~etnika obrazovao svoju ~etu, naoru`av{i je oru`jem koje jeblagovremeno sakrio. ^eta je imala i zastavu, srpsku trobojku sanatpisom Sloboda ili smrt. Uskoro je od prido{lih qudi, vojnikai oficira koji su zaostali posle povla~ewa Srpske vojske i poseb-

no od mladi}a koji su izbegli bu-garsku regrutaciju, obrazovao idrugu ~etu.

Kosta Vojinovi}a se najpreobra~unavao sa {pijunima i Ar-nautima koji su pqa~kali stanov-ni{tvo. U narodu je dizao srpskiduh, govore}i mu da ne posustajejer Srbija nije propala i da }eubrzo kucnuti ~as slobode! Krajem1916. ~eta Koste Vojinovi}a na-rasla je dolaskom grupe od oko 20~etnika iz Crne Gore koja je pot-pisala vojnu i dr`avnu kapitula-ciju. Tu grupu je doveo kapetan biv-{e crnogorske vojske MilinkoVlahovi} u Toplicu, u kojoj je, ina-~e, ve} bilo dosta crnogorskih po-rodica.

Formirawe ~ete Koste Voji-novi}a, koji je od prvih dana poznat pod ~etni~kim imenom vojvodaKosovac, smatra se za po~etak oru`ane akcije {irih razmera u oku-piranoj Srbiji, mada su u woj, ve} u to vreme, postojale mnoge oru`a-ne ~etni~ke grupe, koje je narod zvao komitama. Naro~ito su bile jakeakcije i bojevi komitskih ~eta sa okupacijskim vlastima oktobra1916. na kopaoni~kom podru~ju. Sve u~estaliji sukobi sa Srbimaprisilili su okupatora da, u ciqu slamawa narodnog otpora, prove-de, krajem 1916. i po~etkom januara 1917, svoju prvu veliku akciju“~i{}ewa terena”. Tom prilikom, jake regularne austrougarske snageubile su sa bugarskim odredima 28 ili 30 qudi, zapalile 55 ili 57ku}a, prona{le mnogo oru j̀a, ~ak i le{eve austrijskih ̀ andarma, po-bijenih tokom novembra i decembra 1916.

Akcija je bila usmerena prema mestu Bla`evu, u kome je, navod-no, bila ~eta Koste Vojinovi}a. Ali, on nije dozvolio da po drugi putbude uhva}en ve} se, prema austrougarskim podacima, izvukao u prav-cu Kosovske Mitrovice i spasio. Okupator je, me|utim, smatrao da jewegovim odlaskom i na osnovu rezultata akcije “~i{}ewa” otklowe-na opasnost od narodnog otpora.

INICIJATIVE SA SOLUNSKOG FRONTA

Da se radi, ipak, o ustani~kom pokretu Srba vidi se iz jednogizve{taja nema~kog komandanta Mitrova~kog vojnog okruga Beograd-skom guvernamu generalu baronu Adolfu fon Remenu, od 24. januara1917, u kome stoji da “iz izjava pohap{enih dobijamo utisak da je re~o velikom ustani~kom pokretu...” i da se, na osnovu zaplewenog pro-glasa, “napisanog na upadqivo dobrom srpskom jeziku, da zakqu~itikako izme|u ~etovo|a ovde i kod Srba u Bitoqu postoji tajna veza!”. Naime, po{to je Bitoq oslobo|en jo{ 4. oktobra 1916, to je dalopovoda okupacijskim vlastima da zakqu~e da se u Toplici radi o ko-ordiniranoj akciji srpske Vrhovne komande sa srpskim oficirimakoji su tu uba~eni sa Solunskog fronta.

Operativni odsek srpske Vrhovne komande na Solunskom fron-tu, kojim je rukovodio pukovnik Danilo Kalafatovi}, prikupqao jepodatke, koliko je mogao, i o okupiranoj Srbiji, pa se ve} tada ja-vqaju inicijative pojedinih ~etnika da se prebace do sredi{nih de-lova okupirane Srbije. Na primer, takav zahtev Vrhovnoj komandi,

71

kama dr`ala dvoje male dece. Dok je imala snage, branila je kao la-vica svoju decu. Kada je u ranama izdahnula vojnici su joj iz mrtvihruku izvukli decu – Ratka, starog dve godine i Milicu staru godinudana. Decu su ubacili u ku}u i `ive zapalili…”

Op{ta denacionalizacija i bugarizacija srpskog stanovni-{tva sprovodila se po wihovoj formuli: “Re~ Srbin treba pot-puno da se izgubi i niko ne sme da je izusti, svi treba da je potpu-no zaborave! Srbe treba pretvoriti u Bugare, milom ili silom!”Da bi taj ciq {to br`e ostvarili Bugari su internirali najpresrpske sve{tenike i u~iteqi, od kojih su mnoge ubili; zatvorilisu srpske {kole, zabrawivali srpski jezik i kwige, ube|ivali na-rod da treba da se vrati, navodno, bugarskoj veri, da bugarski~ita i pi{e, slave svoje da ne slavi i uop{te sve srpske obi~ajei zavete da zaboravi. U me|uvremenu, Bugari su po~eli da otva-raju u Srbiji bugarske {kole, au crkve su doveli svoje sve{te-nike iz Bugarske.

Istovremeno sa denaciona-lizacijom, ~iwena su u`asnazverstva u Toplici, ju`nomorav-skom, ni{kom i svrqi{kom kraju,u Pustoj Reci, leskova~koj kotlinii u dolini Ni{ave. Posebno subila stra{na bugarska zverstvanad srpskim sve{tenstvom, od ko-jih je ubijeno dve tre}ine. U izve-{taju Me|unarodne komisije sta-jalo je: “U mr`wi prema srpskojcrkvi Bugari su terali do besti-jalnosti. Oni su progonili srpskecrkve i u oltare u wima, srpskekalu|erice skidale gole i silo-vali, jahali srpske popove i kalu-|ere, pquvali im u bradu, teralisu ih pe{ke po zimi bez zimskog odela i obu}e i jo{ ih tukli kundaci-ma. Od silnog mu~ewa neki su pomerili s pame}u, neki izvr{ili sa-moubistvo!”

Me|utim, kada su Bugari otpo~eli sa mobilizacijom i da silomodvode srpsku mlade` u bugarsku vojsku, do{lo je do prvog ja~eg oru-`anog otpora protiv okupatora, posebno u topli~kom kraju.

NARODNI OTPOR

Prvi narodni otpor zabele`en je u leto 1916. kada je u Brusu,prema austrougarskim dokumentima, “otkrivena jedna organizacijasa zadatkom da pripremi protivdr`avni pokret”. Na ~elu tog pokre-ta bio je vlasnik mlina Sibin Jeli~i} koji je savetovao narodu da“skriva oru`je i eksploziv i sa~uva ih za ustanak koji se sprema”.Okupacijske vlasti su ga uhapsile i zajedno ga obesile sa sedmori-com seqaka.

Okupatorske vlasti zabele`ile su narodni bunt tog leta i ju-`no od Kragujevca gde se, prema nepotvr|enim podacima, diglo oko2.000 Srba, ali i da je jedan sve{tenik u okolini Beograda, pre ne-go {to je obe{en, svojim govorima “dizao veru i podbadao narod”.Sli~no je bilo u Ma~vi.

Okupatorske vlasti su, tim povodom, preduzele niz obave{taj-nih delatnosti i uspele da u|u u trag Kosti Vojinovi}u, poru~nikuSrpske vojske, koji je organizovao jednu komitsku ~etu. Jedno vremeVojinovi} je bio u Jadarskom ~etni~kom odredu vojvode Vuka, a 1915.je u~estvovao u borbama za odbranu Beograda kada je bio rawen.Prilikom povla~ewa, Vojinovi} se zadr`ao u Kosovskoj Mitrovicii, po{to je znao nema~ki jezik, postavqen je za snabdeva~a te je slo-bodno putovao, {to je koristio da u Srbiji izgradi dobru mre`u isaradwu sa qudima.

U svoj Dnevnik Vojinovi} je upisao: “Uspeo sam da ubedim srpskinarod da Srbija nije propala... i da svi treba oru j̀e pa`qivo da ~u-vaju, jer }e nam docnije biti od velike potrebe. Sakupqao sam srpskevojnike i obja{wavao sam im kakve du`nosti trebaju imati kao srp-ski vojnici.”

U leto 1916. Vojinovi}a su uhapsile austrijskih vlasti, ali jeon uspeo da se spase. U jednom nema~kom izve{taju stoji: “Kosta Voji-

Srpski sve{tenici koji su stradali zbog odanosti svom narodu

Page 72: 035 Odbrana

FEQTON

72

leta 1916, uputio je i i Bo-`in Simi}, ~lan Crne ruke,u kome je tra`io da ide u Sr-biju, da prikupi zaostale voj-nike i digne narod na usta-nak. Simi}u je to najpre odo-breno, ali mu je, potom, od-lazak zabrawen po{to sepripremao Solunski procespukovniku Dragutinu Dimi-trijevi}u Apisu i drugovima.Sli~an zahtev da ide u Srbi-ju i organizuje ~etni~ku akci-ju uputizo je Vrhovnoj koman-di i iskusni ~etnik, majorQubomir Vulovi}, koji }ekasnije sa Apisom i RadomMalobabi}em biti streqan26. juna 1917, po zavr{etkusu|ewa u Solunu.

Ipak, Vrhovna komanda je 9.avgusta 1916. u Srbiju poslala~etni~kog vojvodu Vasilija Trbi}akoji je, me|utim, avionom preba-~en samo do okoline Skopqa gdeje, potom, proveo pet meseci. We-gov izve{taj da je u severoisto~-noj Makedoniji odr`avao vezu saoko 3.000 vojnih obveznika i be-gunaca iz bugarske vojske bio jela`an; jedino je bilo ta~no da suu tim krajevima “Bugari pobilivi{e od 2.000 osoba i da su bu-garski vojnici silovali i devoj~i-ce od 10 godina starosti”.

Vrhovna komanda, uvi|aju}ida se Trbi} ne mo`e probiti u Sr-biju, 28. septembra 1916. {aqe uokupiranu otaxbinu Kostu Milo-vanovi}a – vojvodu Pe}anca.

INSTRUKCIJA VRHOVNE KOMANDE

Poru~nik Kosta Pe}anac je pre polaska dobio posebnu instruk-ciju Operativnog odeqewa Vrhovne komande, koja mu je, s obzirom nasadr`aj, saop{tena uz potpis, 16. septembra 1916. godine.

U instrukciji [taba Vrhovne komande, OBr. 4605, stoji da }ePe}anac biti preba~en u predeo Kosova i da }e mu zadatak biti da “upredelu Toplice i Ju`ne Morave prona|e na{e tamo{we obveznike,da im saop{tite na{ skori dolazak i da ih organizujete za ~etni~kuakciju; da stupi u vezu sa Arnautima na Kosovu, Karadagu i predeluoko Mitrovice i da gleda da ih pridobijete za na{u stvar”. U instruk-ciji stoji da su proglasi za Arnaute od{tampani i da mu se predaju, teda }e ih “rasturiti tek kad se oseti da Bugari po~iwu da napu{tajuMakedoniju”. Daqe, Pe}ancu se nare|uje “da na{em narodu da do zna-wa da }e Srpska vojska uskoro do}i u otaxbinu i da mu on izlo`i op-{tu situaciju u Evropi”. U ~etvrtoj ta~ki instrukcije posebno se nagla-{ava “da ~etni~ku akciju otpo~ne tek onda kad se bude jasno videlo daBugari odstupaju i da je na{a vojska blizu”, odnosno da wegovo “ba-vqewe mora da ostane u najve}oj tajnosti”. “Bugarske vlasti ne smejusaznati za Vas i Va{u akciju, kako ne bi preduzimale represivne me-re prema na{em stanovni{tvu”. Instrukcija Pe}ancu, koju je potpisaou Solunu pukovnik Kalafatovi}, zavr{ava se ovako: “Vi }ete sami bi-ti u arnautskom odelu, a u slu~aju da padnete u {ake neprijatequ, netreba odati ko ste, niti da ste poslani od Operativne vojske.”

Ubrzo po sletawu u okupiranu Srbiju, Pe}anac se sastao sa

Kostom Vojinovi}em i ve} odprvog susreta nastojao je dase postavi iznad drugih, go-vore}i da je poslan od srp-ske Vrhovne komande i daima specijalna ovla{}ewa.

Posle sastanka u se-lu Grguru 21. i 22. oktobra1916, Pe}anac je izdao de-klaraciju u kojoj je u 14 ta~a-ka formulisao obaveze ~et-nika, vojnih obveznika i sta-novni{tva, te pona{awe prizauzimawu varo{i i drugihmesta. Deklaracija je po~i-wala re~ima: “Junaci! U imeWegovog Veli~anstva kraqaSrbije i na{e drage Otax-bine pozivam sve vas na op-{ti ustanak protivu vekovnogpodlog na{eg neprijateqakoji nas je mu~ki s le|a napaou najte`im trenucima!”

Drugog dana, na sa-stanku u Obili}u, doneta je nared-ba koja je propisala pravila o na-~inu operacija i o smrtnim kazna-ma nad krivcima na osnovu Ratnogzakona Kraqevine Srbije. “Sva-kom stare{ini i ~etniku du`nost je{tititi ~ast i dostojanstvo i ponosstanovni{tva kroz koje prolazi, asami ~etnici i stare{ine treba dasvojim pona{awem i `ivotompredstavqaju savr{enstvo mora-la!” – pi{e u petom ~lanu te nared-be koju se potpisali Kosta Vojino-vi}, Kosta Pe}anac, Milinko i To-{ko Vlahovi} i Jovan Radovi}.

I zaista, topli~ke ustanike istanovni{tvo krasili su visokborbeni moral i o~uvawe svihsrpskih pravoslavnih svetiwa.Uostalom, to, stalno i svojevrsnopozivawe na Boga davalo je mo-ralnu snagu i ustanicima i naro-

du koji je, uprkos poku{aju nacionalnog istrebqewa, ostao uporan usvojoj vekovnoj te`wi ka nacionalnoj slobodi. Zato i ne ~udi da suse iz takvih odnosa, tih dana, ra|ali brojni primeri li~ne, ali imasovne hrabrosti stanovni{tva. U jednoj naredbi od 22. februara1917. stoji: “Stare{ine, podoficiri i ~etnici imaju se u narodupona{ati tako, kako dolikuje i kako tra`i ~ast, ime i sveti pozivdana{wih ~etnika; ni prema kome nasiqe, a naro~ito iznu|ivawenovca, na moral paziti najvi{e, za prestup bi}e ka`wen smr}u!”

Ali, u uslovima surovog rata, kada su se na{li pred krajwim~inom, pojedinci su postajali izdajnici: {pijunirali su svoje kom{i-je i potkazivali, pokazuju}i neprijatequ ku}e i porodice iz kojih suse regrutovali ~etnici ili mesta na kojima se skrivalo oru j̀e. Isti-na, Bugari su svojom perfidno{}u i obe}awima da }e po{tedeti `i-vote uku}ana, a posebno dece, i te kako doprineli da pojedini rodi-teqi podlegnu i postanu {pijuni i denuncijatori. Dodu{e, bilo je iprimera da su mnogi seqaci to ~inili i iz ~iste materijalne kori-sti, mada su mnogi ubrzo uvideli da Bugari ne dr`e obe}awa jer su,po obavqenom poslu, ubijali od reda.

No, ve} tada je bilo jasno da se bugarski teror i zulum ne mo-gu vi{e trpeti. Narodu je bilo jasno da se mora pobuniti, di}i naoru`je…

Fotografije iz monografije ”Ustanak u Toplici i Jablanici1917”.

(Nastavak u slede}em broju)

1. mart 2007.

^ETNICI I KOMITEU Topli~kom ustanku narod je svoje ~etnike zvao – komitama.

^etnici su bili dobrovoqci u sastavu neregularnih trupa, ~eta(otud i naziv ~etnici) i odreda razli~ite ja~ine, a bili su podkomandom ~etovo|e ili vojvode. ^etnici su nosili nacionalnuno{wu i bili su naoru`ani za blisku borbu – no`evima i bom-bama, dok su im dejstva poznata kao ~etni{tva, ili ~etni~ka ak-cija. Nastanak ~etni{tva, u etimolo{kom i sadr`ajnom zna~ewu,rezultat je istorijske ideje o osloba|awu srpskog naroda odturskog ropstva.

Komita je tako|e pripadnik oru`anih grupa koje nisu u sas-tavu redovne, regularne vojske; to je neregularni borac, ali iodmetnik od vlasti. Neke ~etni~ke vojvode, kasniji autori i pis-ci, pa i istra`iva~i pro{log veka pa sve do danas, koristeuporedo obe re~i, i ~etnik i komita, {to je prihva}eno ira{ireno u narodu. Uostalom, u srpskoj staroj ~etni~koj zakletviiz 1903. godine postojala je re~ komita, a i u svom delu [ta samvideo i do`iveo u velikom ratu u Srbiji dr Ar~ibald Rajs izjed-na~ava pojmove komita – ~etnik – dobrovoqac.

Vojvode Kosta Pe}anac i Kosta Vojinovi}

Page 73: 035 Odbrana

5. mart 1970.Stupio na snagu Ugovor o ne{irewu nuklear-nog naoru`awa.6. mart 1945. U Wujorku je umrla srpska slikarka MilenaPavlovi}-Barili, jedna od najzna~ajnijihpredstavnica nadrealizma u srpskom slikar-stvu. 7. mart 1850. Ro|en je ~ehoslova~ki dr`avnik i filozof To-ma{ Masarik, profesor Pra{kog univerzi-teta, borac za nezavisnost i prvi predsednik^ehoslova~ke.7. mart 1876.Prvi razgovor telefonom obavili su prona-laza~ telefona Aleksander Grejem Bel i we-gov saradnik Votson. 8. mart 1910. U Kopenhagenu je odr`ana Druga kon-ferencija ̀ ena socijalista, na inici-jativu nema~ke revolucionarke KlareCetkin. Tada je ustanovqen praznikDan ̀ ena u znak se}awa na demonstra-cije `ena u ^ikagu 8. marta 1909. 8. mart 2001. Nato je odobrio ulazak jugoslovenskihvojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti naadministrativnoj granici Srbije i Kosmeta. 10. mart 1953.Na batajni~ki aerodrom sletela su prva ~etiri mlazna aviona izprograma ameri~ke pomo}i jugoslovenskom ratnom vazduhoplov-stvu. Tokom marta i juna 1953. Jugoslaviji su SAD isporu~ile 11aviona tipa T-33A i 54 aviona tipa F-84G. 12. mart 1856.U selu Kumodra` kod Beograda ro|en StepaStepanovi}.Bio je ministar vojni, a zatim ko-mandant Drinske, pa Moravske divizije. Mi-nistar vojni ponovo je bio od 1911. do 1912.U Cerskoj bici je komandovao Drugom armijomi zbog toga je dobio znamewe vojvode. Umro jeu ^a~ku 1929.12. mart 1947.Objavqena Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskoj pomo}i ze-mqama ugro`enim komunisti~kim pokretima. Bio je to po~etak zao-{travawa odnosa izme|u komunisti~kog Istoka i zemaqa zapadnedemokratije, poznatog pod nazivom hladni rat.13. mart 1938.Hitler prikqu~uje Austriju Tre}em rajhu (an{lus).14. mart 1908.U Beogradu ro|en Ko~a Popovi}, general-ma-jor JNA. Apsolvirao je filozofiju na Sorbo-ni 1932, a jula 1937. stupio je u redove In-ternacionalnih brigada u [panskom gra|an-skom ratu. Bio je komandant Prve proleter-ske brigade od wenog formiraw i Druge ar-mije. Za narodnog heroja progla{en je 1953.Umro je u Beogradu 1992. godine.15. mart 1922.Velika Britanija ukinula protektorat nad Egiptom, koji je progla-{en nezavisnom kraqevinom.15. mart 1939.Tre}i rajh okupirao ^ehoslova~ku.

Pripremio Miqan MILKI]

1. mart 1878. Zavr{en je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritori-jalno pro{irewe za ~etiri okruga i me|unarodno priznawe naBerlinskom kongresu koji je odr`an u junu iste godine.1. marta 1913.Izveden prvi skok padobranom iz aviona. Padobranac je bio ame-ri~ki kapetan Beri, a skok je izvr{en u Sent Luisu.1. mart 1919. U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – Privremenonarodno predstavni{tvo Kraqevine SHS u kojem je bilo 296 po-slanika, postavqenih ukazom vlade. 1. mart 1954 .Na pacifi~kom ostrvu Bikini SAD su izvele prvu probu hidrogen-ske bombe. 1. mart 1992.Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je iza{lo 66,04 odsto bira-~a, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. 1. mart 2001. Tu`ila{tvo Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine podiglo je optu-`nice protiv vi{e lica iz SRJ zbog napada na Dubrovnik 1991.godine.2. mart 1917.Posledwi ruski car Nikolaj Drugi Romanov od-rekao se prestola. Posle pobede Oktobarskerevolucije odveden je u Jekaterinburg, gde je ujulu 1918. sa celom carskom porodicom i saposlugom, prema naredbi boq{evi~kog vo|eLewina, likvidiran.3. mart 1878. Potpisan je Sanstefanski mirovni ugovor Rusijei Turske kojim je Rusija poku{ala da Isto~no pita-we re{i u svoju korist stvarawem Velike Bugarske. 3. mart 1886.Nakon srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zakqu~ilesu Bukure{tanski mir. Tromese~ni rat koji je po~eo kraq MilanObrenovi} znatno je oslabio kraqev polo`aj u zemqi. 3. mart 1913.Me|u prvim dr`avama u svetu, Kraqevina Srbija donela je zakon-ski dokument pod nazivom ”Uredba o saobra}aju spravama koje sekre}u po vazduhu”. 3. mart 1918.U Brest-Litovsku sklopqen separatni mir izme|u Sovjetskog Save-za i Centralnih sila. Sovjetski Savez se tada odrekao Livonije,Kurlandije, Litve, Estonije, Poqske, Finske i Ukrajine.4. mart 2002. Evropska unija prihvatila plan o novom Internet domenu -eu.5. mart 1953.U SSSR umro Josif Visarionovi~ Xuga{vili Staqin. 5. mart 1832. U Beogradu je po~ela da radi prva {tamparija u Srbiji, kupqena uRusiji.5. mart 1964. Umro je prvi filmski snimateq na Balkanu Milton Manaki, koji je1905. po~eo filmskom kamerom da bele`i doga|aje. 5. mart 1999. Odlukom Me|unarodnog arbitra`nog tribunala, grad Br~ko dobioje status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, {to jeizazvalo o{tre proteste u Republici Srpskoj. 5. mart 2001.Predsednici SRJ i Republike SrpskeVojislav Ko{tunica i Mirko [arovi}potpisali su u Bawaluci Sporazum ouspostavqawu specijalnih i paralel-nih veza SRJ i RS.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

73

Page 74: 035 Odbrana

74

LI^NOSTI

1. mart 2007.

P

Obnovom rada Pe}ke patrijar{ije(1557) zaustavqeno je rastakawe srpskog naroda izazvano prodorom islama. U svemu tome,patrijarh Makarije, bliski ro|akMehmed-pa{e Sokolovi}a, tre}eg vezira Porte, ostavio jeupe~atqiv doprinos.

P R V I P A T R I J A R H O B N O V Q E N E S R P S K E C R K V E

ojava Makarija Sokolovi}a (?–1574), prvog patrijarha obnovqene srpske cr-kve, ali i pojava Mehmed-pa{e Sokolovi}a, koji je “privoleo” Portu da izdaberat o toj obnovi, neodvojivi su od manastira Mile{eve i wene istorijskeuloge u srpskom pravoslavqu. Najverovatnije, posao oko obnavqawa patri-jar{ije, zavr{en je u porodi~nom krugu. Naime, Mehmed-pa{a “u~io je nekad

kwigu u Mile{evi, gde mu je stric (ili ujak) bio kalu|er. Makarije je, po nekima, biobrat, a po nekima sinovac Mehmed-pa{in”, pi{e istori~ar Radovan Samarxi}.

Mile{eva je u 16. veku bila sredi{te srpskog pravoslavqa. Kao ~uvari kultasvetog Save, mile{evski kalu|eri su imali obavezu da “sa~uvaju srpsku crkvu ipravoslavqe”. Borave}i na Svetoj Gori, mile{evski kalu|eri su “izbliza” prati-li {ta se preduzima u onom delu pravoslavqa nad kojim su “bdeli gr~ki prvosve-{tenici”. Reformski pokret u 16. veku zahvatio je, naravno, i pravoslavni svet.

Uloga Mehmed-pa{e Sokolovi}a, tre}eg vezira Porte, u dobijawu berata odsultana Sulejmana Drugog, kojim je obnovqen rad Pe}ke patrijar{ije (1557), nijeproistekla iz wegovog srpskog rodoqubqa, kako smatraju neki srpski istori~ari.Vi{e se mo`e govoriti o wegovoj trajnoj vezanosti za zavi~aj, ro|ake i zemqake,bez obzira na veru, kao i wegovoj svesti o svom poreklu, koga se nikad nije odre-kao. Mehmed-pa{a je svoju najbli`u rodbinu preveo u islam, a wegov stri~evi} Mu-stafa u~inio je to sa ~itavim selima u isto~noj Bosni.

UPAM]ENA STARA VERA

Bajo Sokolovi} (Mehmed-pa{a) bio je ~atac u Mile{evi i odveden je “dan-kom krvi”, kad mu je bilo oko osamnaest godina. Dabome, mogao je upamtiti staruveru, tradicije svoga naroda koje su ostale u manastiru, predawa o svome rodu ijeziku. Veoma oprezni K. Jire~ek je smatrao da je “Mehmed Sokolovi} ... u potaji

MAKARIJESOKOLOVI]

Page 75: 035 Odbrana

75

bio srpski rodoqub, svakako,samo na crkvenom podru~ju i uneku ruku radi porodi~ne poli-tike. Wegov odnos prema pe}kojcrkvi pokazuje da se kod Srbamuslimana u 16. veku nije ugasi-la svest o nacionalnom i ver-skom poreklu ...”.

Mehmed-pa{a imao je i jedanneposredan razlog da pomognesrpskom narodu. Kao rumelijskibeglerbeg, on je rukovodio ratnimpohodima na Banat (1551). Zapo-seo je veliki broj gradova zahva-quju}i pomo}i Srba “u svojoj or-diji i u neprijateqskim redovi-ma”. Podse}awa radi, Srbi sutada bili najve}i narod u evrop-skoj Turskoj. Sokolovi}eva idejaje bila da u obnovqenoj patrijar-{iji “okupi sve Srbe” i “efika-snije stavqa srpski narod u slu-`bu Carstva”.

Makarije, budu}i srpski pa-trijarh, bio je, verovatno, bratili najbli`i ro|ak Mehmed-pa{in. Preciznog odgovoranema. Stefan Gerlah smatra da jebio brat vezirov. Mletak, MarinKavalija, govori o Makariju kaosinovcu Mehmed-pa{inom. Soko-lovi}i su, kao rod, zaista bilimnogobrojni, razgranati i pove-zani, pa je te{ko precizno utvr-diti wihove srodni~ke odnose.Bilo kako bilo, o Makariju se,pred obnavqawe rada patrijar-{ije, govori kao o arhimandritumanastira Hilandara. Zanimqi-vo je da se o wemu dugo pripove-dalo da je imao odobrewe sulta-na “da mo`e nositi topuz i wimetu}i svakoga ko mu se usprotivi”.Zbog toga su ga i prozvali Topu-zli Makarije. No, ta pripoveda-wa su odba~ena kada je Makarijepreuzeo upravu nad srpskom cr-kvom, gde se pokazao kao “dobar, pravedan i krotak ~ovek”. Da jeMakarije imao “za{titu” na Porti dok je boravio u Hilandaru,potvr|uje jedan ferman kojim sultan uzima u za{titu “raju i wenepastire u celoj Rumeliji, u Vidinu, Temi{varu u Bosni i Hercego-vini”. Akt se odnosio samo na Hilandar, ali je wime pomenut savsrpski narod gde je prikazana ugro`enost wegovog mona{tva isve{tenstva uop{te.

PATRIJARH SSVIH SSRBA

Prvom patrijarhu obnovqene srpske crkve Porta je dala po-lo`aj sli~an onome koji je dobio Genadije Sholaris, prvi cari-gradski patrijarh posle pada vizantijske prestonice (1453). Na-ravno, time crkva nije oslobo|ena priznawa stare{instva Cari-gradske patrijar{ije, ali je postala, kao i ona, sasvim nezavisnana podru~ju svoje jurisdikcije. Imala je svoje granice, unutra{wuorganizaciju, pravo na politi~ko i kanonsko odlu~ivawe, a pogo-tovu na svoje istorijske tradicije i kulturno delovawe.

Makarije Sokolovi} je sebe nazivao “patrijarhom svih Sr-ba”, ali su mu tu titulu i drugi davali kad bi ga pomiwali. Sa~uva-ni zapis iz 1568. pomiwe ga kao onog koji “pridr`ava presto srp-ske zemqe”. Bio je prvi od pe}kih patrijarha koji se nazivao i pa-trijarhom Bugara.

Po uzoru na svetog Savu,Makarije je prvo morao usposta-viti unutra{wu organizaciju srp-ske crkve i celu teritoriju pode-liti na eparhije, a ove na proto-popijate i parohije. Turske vlastise nisu mnogo uplitale u ovu po-delu na eparhije, ali su, zbog ubi-rawa da`bina, imale ta~an uvidu wihovo prostirawe, upravu iprihode. Dosada{wa istra`iva-wa do{la su do podatka da je bi-lo oko ~etrdeset eparhija koje suulazile u sastav Pe}ke patrijar-{ije. U izjavi patrijarha GavrilaPrvog (1564), u Rusiji, ka`e se dapod svojom vla{}u dr`i “ukupno40 eparhija, osam mitropolija i32 episkopije”.

Makarije se posebno zala-gao da srpska crkva {to temeq-nije zaposedne zemqe severno odSave i Dunava, koje su nekadapripadale Ugarskoj. Do 1557, natom prostoru, naseqenom Srbi-ma, sve do Podravine, jo{ preturskog osvajawa, “postojala je...samo jedna srpska pravoslavnaeparhija, ona u Sremu ...”. Patri-jarh Makarije osnovao je u timkrajevima eparhije sa sedi{timau Budimu, Pe~uju, Segedinu, Ara-du, Temi{varu, Vr{cu i u mana-stiru Orahovici.

DUHOVNI PPREOBRA@AJ

I tako, posle 1557. srpskinarod i crkva su se “sredili iduhovno preobrazili”, pa su savi{e poverewa u sebe mogli o~e-kivati nova te{ka vremena. Tajpokret je pokrenula i ostvarilacrkva, ~iji su predvoditeqi“umeli i s Turcima i sa svojimnarodom”. Wen glavni oslonac ucarstvu Osmanlija bio je, do1579, Mehmed-pa{a Sokolovi}.

Politika patrijarha Makarija i wegovih naslednika nije bilasamo u tome da se sa~uva nemawi~ko jezgro srpskih zemaqa. Onisu {irili svoju duhovnost do posledwih me|a do kojih se ogla{a-vao wihov narod. Dabome, time je stvarano teritorijalno jedin-stvo Srba. Pe}ka crkva nije samo odr`avala sve Srbe u jednojveri, nego je mnoge od wih “uzdigla na vi{i stepen pobo`nosti,po uzoru na one koji su bili prirasli uz svetu lozu Nemawi}a”,ka`e Radovan Samarxi}. Ona je bila i prenosnik istorijskihtradicija, tako da su Srbi i u najudaqenijim krajevima stekliistovetnu samosvest i karakter.

Patrijarh Makarije je umro u jesen 1574. godine. Svoj prestoje ustupio sinovcu Antoniju (1571), hercegova~kom mitropolitu.Dinastiju Sokolovi} na prostoru srpske zemqe zakqu~io je Sava-tije, hercegova~ki mitropolit. Ro|aci Mehmed-pa{e Sokolovi}aostali su na ~elu srpske crkve vi{e od trideset godina, dr`e}iistovremeno i Hercegova~ku mitropoliju.

Obnovom srpske crkve zaustavqeno je rastakawe srpskog na-roda izazvano prodorom islama. Plima islamizacije zadr`ava-na je, sem ostalog, pojavom mu~eni{tva za pravoslavqe i stvara-wem kultova onih koji su se `rtvovali za wega. U svemu tome, pa-trijarh Makarije Sokolovi} je ostavio upe~atqiv doprinos.

Krsman MILO[EVI]

OBNOVA SVETOSAVQAMnogi istori~ari smatraju da je Pe}ka patrijar{ija, zbog

udaqenosti od nadzora Porte i zbog za{tite pojedinih vezi-ra, u`ivala ~ak ve}u autonomiju od Carigradske patrijar{ije.Smatra se da je Makarije Sokolovi} i{ao stopama wenog ute-meqiva~a kada je obnavqao svetosavsku crkvu. Naime, poticaoje iz kraja u kome je duhovno sredi{te bila Mile{eva, a zaka-lu|erio se i obrazovao upravo u tom manastiru. Sveti Sava jeraspore|ivao eparhije da bi “potisnuo uticaj rimske crkve iuni{tio jeresi”.

Makarije je prema jugu i istoku postavio me|e Pe}ke pa-trijar{ije da bi suzbio prevlast Carigradske i Ohridske ar-hiepiskopije. Prema severu i zapadu srpska crkva je zauzima-la prostor koji je osvajala Turska, pa se tako podru~je Pe}kepatrijar{ije protezalo od gorwe Ugarske i Budima do sever-nih granica dana{we Albanije i Makedonije. Ta patrijar{ijaje “prostorom nadma{ila granice Carigradske vaseqenskepatrijar{ije”, pa i prostor ve}i od Du{anovog carstva.

Page 76: 035 Odbrana

76 1.

VERSKI PPRAZNICI1 - 15. mart

Pravoslavni2. mart – Sveti velikomucenik Teodor Tiron9. mart – Prvo i drugo obretewe glave svetog

Jovana Krstiteqa

Rimokatoli~ki10. mart – ^etrdeset mu~enika

Jevrejski1. mart – Cam Ester – Esterin post3. mart – Purim5. mart – [u{an Purim

Do|i, qubavi moja! Ali, oprezno! I ne zbori prejako. Da-nas, rano, pri prvom da{ku jutra rascvetala se (zar nezna{?) na{a `uta ru`a. Jo{ ju~e, kada je odlazilo sunce,uspavquju}em ve~erwem vetru. A danas ve} cvate ~istom le-

potom. Zna{ li ti {ta joj od nas treba? Da bismo se sa po{to-vawem ushitili wome, da bi u wenom prisustvu postali takoprosti i skromni, isto tako poverqivi i sre}ni, kao ona. Do-|i, nasladi}emo se wenim izgledom, a zatim }u poverqivo dati ispri~am o onome {ta cveti} ume re}i ~oveku…

Ako je svet za tebe postao suvi{e prazan i odve} surov,seti se cveti}a, pamti kako se ra|a i kako `ivi, i tada ti ne}ebiti potrebno da tra`i{ blagodarniju utehu. Kako on usamqe-no u sebi nosi rast, svoju slaba{nu tajnu i sporo zri radisvoje odba~ene sudbine, bespomo}no podrvgnut nepostojanomili, ~ak, surovom vremenu, poveren kri{om jedino samome se-bi i Bogu! On je spokojan i }utqiv, pokoran sudbini, a ipak, iz-nutra odoleva. Pripremaju}i dragocen dar i sam je, zarana,spreman za nezahvalnost sveta.

Zatim se pojavquje pupoqak kao `ivo obe}awe lepote,kao privla~na budu}nost jo{ nevidqivog cveti}a. On je premasebi snishodqiv, kao da zna da sve {to je verno dolazi samo,i to u ono potrebno vreme, da ne treba ubrzavati tajni hod`ivota, kao da bi `eleo da nau~i nas, nestalne, nestrpqivequde, toj ne`noj i spokojnoj mudrosti. I evo, cveti} cveta! Na-lazimo ga posle prohladne no}i kako se napio rose ipogruziou sawarije. Sa ~istim srcem deteta gleda nas on, sasvim otvo-ren, a ipak – sav u sebi, tako {tedar i neposredan, prele-stan, naj~istije sazdawe sveta. Ni{ta od gordosti, ni{ta odsujete. On je samo ono {to jeste, i to {to jeste pokazuje, odi-sta, u celini. On je sre}an jer nema {ta da tra`i: pa on je do-stigao najvi{u ta~ku svog postojawa, on sada pre`ivqava sop-stvenu apoteozu.

Zato ga voli sve {to ovde ̀ ivi i {to je sposobno za upija-we. Wemu su se sme{ile feje kad je bio jo{ pupoqak i elfi suse radovali rumenoj ~a{ki. On se greje na suncu i sunce se ra-duje svom sopstvenom zemnom ogledalu. Wemu poju ptice, oneraspevane, wemu nemome, kao da pevaju o wemu ili u wegovoime. ^ak se i Izegrim prokrada da stane preda w sa opu{te-nom glavom i da se zbuweno pokloni…

Zatim dolaze qudi i ushi}uju se tihim ~udom svakodnevice.Oni gledaju u otvorenu du{u biqa i udi{u wegov bla`en miomi-ris koji nazivaju „aromatom”. Oni oslu{kuju tihu molitvu priro-de – to krasnore~ivo }utawe, tu radost i nasladu, to poslanstvou svet nemoga ditiramba – i wihovo srce po~iwe da se iscequje.Svako ̀ rtvuje cveti}u svoj dari ono {to on daruje ima svoj pose-ban izgled. To je kao zov, upu}en jo{ nezaqubqenome, kao utehaonome ko nesre}no voli; kao himna za sre}noga; kao podse}aweza surovoga; kao upozorewe za nesre}noga; kao zabrana pra-zwikavome racionalisti. A sawar, ~ija je du{a sazdana iz istotako ne`ne materije, kao i cveti} pogru`en u sawariju, vidi i ~u-je sve {to je drugome predodre|eno i crpi iz te prelesne sawa-rije sveta nasladu, pome{anu sa tugom…

Da, sa tugom. Jer predivni trenutak je kratak, ah, kako kra-tak! A okolni vetar ve} ~eka opale latice… Do|i, qubavi mo-ja! Jo{ }emo malo gledati i nasla|ivati se. Jer na{a ru`a }ejo{ cvasti, mirisati i }utati za nas.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMAOBI^NIM

CVET

PURIMNajveseliji jevrejski praznik kojim se obele`ava oslo-

bo|ewe jevrejskog naroda u vreme progonstva u Persiju, u do-ba cara Ahasvera (ili Aha{vera, u Dani~i}evom prevodu Bi-blije Asvir). Ovaj praznik pada u periodu od kraja februarado kraja marta. Prvi zapis o Purimu nalazi se u starozavet-noj Kwizi o Jestiri. Ne smatra se verskim praznikom, ve} pri-likom da se jednom godi{we prepusti jelu, pi}u, zabavi i do-brom raspolo`ewu. Tokom ovog praznika rad nije zabrawen,ali se odobravaju mnogi znaci radosti koji u Judaizmu nisusasvim uobi~ajeni.

Me|u pet dobrih dela koja treba ispuniti za praznik,ubrajaju se: post uo~i praznika, prisustvo javnom ~itawu Me-gile u hramu, slawe darova rodbini i prijateqima, darivawedece i sirotiwe i prisustvovawe purimskoj zabavi. Post uo~ipraznika na 13. adar, poznat kao Esteren post, obi~aj je kogasu se Jevreji kod nas ponegde strogo pridr`avali, naro~ito upobo`nim porodicama, dok se negde potpuno izobi~ajio.

Tiron zna~i re-grut. Tek {to je svetiTeodor stigao u voj-sku, u puk marmarit-ski, u gradu Amasiji,po~eo je stra{ni pro-gon hri{}ana pod ca-revima Maksimija-nom i Maksiminom.Mladi} nije hteo dakrije da je hri{}aninpa je ̀ estoko ka`wen.U tamnici se Teodorujavi sam Hristos i re-~e mu: Ne boj se Teo-dore, Ja sam s tobom,ne uzimaj vi{e ze-maqske hrane i pi}a,

jer }e{ biti u drugom `ivotu, ve~nom i neprolaznom, sa mnomna nebesima.

Tada se u tamnici pojavi mno{tvo an|ela koji su svojimsjajem i belinom osvetlili tamnicu, dok su stra`ari sve to u ~u-du posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor je izveden iz tamnicei mu~en, a potom osu|en na smrt i ba~en u ogaw 306. godine.

Wegove mo{ti nalaze se u fru{kogorskom manastiruNovo Hopovo.

SVETI VVELIKOMU^ENIK TEODOR TTIRON

1. mart 2007.

DUHOVNOST

Page 77: 035 Odbrana

77

Nismo sigurni {ta bi pokazala anketa kada bi `iteqe prestonice pita-li po kome nosi ime Tir{ova ulica. Dodu{e, mnogi bi znali da namer-nika upute u tom pravcu jer se tamo nalazi dobro poznata de~ija bolni-ca. Ali, ko je ta li~nost? U tragawu za oblicima otpora germanizacijii ja~awu nacionalne svesti, poznati ~e{ki intelektualac dr Miroslav

Tir{ i grupa wegovih istomi{qenika osnovali su gimnasti~ko dru{tvo. Bi-lo je to u Pragu daleke 1862. godine. Samo dve godine kasnije, na predlogpoznatog profesora Emanuela Tonera dru{tvo je dobilo ime “Sokol”, po le-gendarnoj ptici iz srpskih narodnih pesama.

Dru{tvo je vrlo brzo preraslo u savez, a on u pokret koji je proklamo-vao oslobodila~ke nacionalne ciqeve i bio zasnovan na idejama francu-ske revolucije (sloboda, bratstvo i jednakost). Pred kraj 19. veka u ^e{kojje bilo 200 sokolskih dru{tava sa vi{e od 25.000 ~lanova koji su se zvali“sokoli”, a prostorije gde su ve`bali “sokolane”.

^AST PRE SVEGANakon pojave u ^e{koj, ideju sokolstva prihvataju i ostali slovenski

narodi. U Kraqevinu Srbiju stigla je krajem 19. veka, ta~nije 1891. godinepromenom imena “Beogradsko dru{tvo za gimnastiku i borewe” u “Beograd-sko gimnasti~ko dru{tvo - Soko”. Ubrzo se osnivaju mnoga sokolska dru-{tva, a wihov sistem fizi~kog vaspitawa ulazi u obavezni nastavni pro-gram Vojne akademije i va`i za sve pripadnike Vojske Kraqevine Srbije.

Zavr{etkom Prvog svetskog rata, odnosno stvarawem Kraqevine Sr-ba, Hrvata i Slovenaca dolazi do ujediwewa sokolskih saveza. Ve} 1920.godine promeweno je ime u “Jugoslovenski sokolski savez”. Prvi sokolskislet odr`an je 1922. u Qubqani, a drugi osam godina kasnije u Beogradu.

Izme|u dva svetska rata sokolstvo je na ovim prostorima predstavqalosna`an i masovan pokret na poqu sporta, prosvete i kulture. Pod wegovim

Duboki i razgranati korenisrpskog sokolstva brojevekove trajawa, ali i decenijezabrana. Me|utim, sve seponovo vratilo na svoje mestokada je u Beogradu obnovqenSavez sokola. Ispod wegovogimena stoji da je re~ ovanstrana~kom vite{komudru`ewu za telesno, moralnoi narodnosno vaspitawe decei odraslih bez obzira nauzrast, pol, rasnu, politi~ku i versku pripadnost. U osnovipedago{ke uloge zdravo telo iduh se podrazumevaju, a u~tivopona{awe, drugarstvo,solidarnost i borba protivsvih oblika poroka –utemeqena su obaveza.

VI[E OD IGREVI[E OD IGREPOVRATAK SRPSKOG SOKOLSTVA

Page 78: 035 Odbrana

TRADICIJE

78 1. mart 2007.

okriqem na{le su se sve kategorije stanovni{tva, od najmla|ih donajstarijih. Sokolstvo je imalo upori{te u {kolama, vojsci, selimai gradovima. Setimo se samo kultne televizijske serije “Vi{e odigre” ~ije je emitovawe svojevremeno praznilo ulice. Sem ostalog,na upe~atqiv na~in pri~a prati razvoj sokolstva u maloj srpskojvaro{i i maestralno opisuje sudbine wenih junaka koje se kre}u od{aqivih zgoda do dramati~nih doga|aja.

Mala {etwa kroz istoriju bila bi nepotpuna bez pomiwawapatriotskog duha koji je bio bri`qivo negovan me|u sokolima. Osimbrojnih sportova, vinuli su se i u nebo, pa su jedrili~arstvo, pado-branstvo i motorno letewe postali dodatni znaci raspoznavawa.Wegovi su ~lanovi, ba{ kao u pomenutoj seriji, ispisali ~asne re-dove oslobodila~ke borbe. Otpor okupatoru su, na ovaj ili onaj na-~in, pru`ali svi, mali i veliki junaci, poznati i nepoznati herojirata. Pilot Miha Klavora je hrabro krenuo u susret nema~kim lov-cima na nebu iznad Beograda. Poginuo je u neravnopravnoj borbi...

Wegov kolega Sava Poqanec oborio je dva “meser{mita” prenego su ga zasuli neprijateqski rafali. Zahvaquju}i ve{tini, uspeoje da se povu~e, aterira i nastavi borbu na tlu. Ve`ba~ Mato Duho-vac je kao pilot NDH prebegao Sovjetima i sa wima u{ao u oslobo-|eni Beograd 1944. godine. Major Du{an Stevanovi} je odbio dapreda oficirsku sabqu nema~kom komandantu, iako je wegova jedi-nica bila opkoqena. Umesto zarobqeni{tva oti{ao je u legendu.Pilot Evgenije Radanov, tako|e ~lan Sokola, za vreme Aprilskog ra-ta, bio je a|utant u 64. vazduhoplovnoj grupi koja je trebalo da sepreda bez borbe. On je to odbio. Posle rata, na predlog svojih dru-gova sokola, postavqen je za komandanta aerodroma Pan~evo.

POPUT FENIKSAVrednost sokolskog sistema svestranog fizi~kog ve`bawa,

organizacija i metodika rada uva`avane su i u posleratnim orga-nizacijama za fizi~ku kulturu. [tavi{e, wihovi ~lanovi ve`balisu u nekada{wim sokolanama. Kruta politi~ka struja koja je tokomneselektivnog raskida sa pro{lo{}u precrtavala imena poputSokola, nije mogla da stavi u kavez duh ve~ne ptice.

Silaskom sa scene socijalisti~kog sistema, Soko je poput fe-niksa ponovo uzleteo iz svog pepela. Najpre u ^e{koj 1990, a po-tom u Jugoslaviji 1992. godine.

Danas obnovqeno sokolstvo u Srbiji predstavqa izazov ipodstrek, priznawe i povratak tradiciji. Savez Soko Srbije

REZULTATI ZA PO[TOVAWEIako sokolima pobede i trofeji nisu osnovni ciq, uspesi

uvek gode. Radost je onomad vi|ena i u Boru gde je u trci beba oddevet do 18 meseci pobedio jedan sr~ani de~ki}, mo`da budu}ireprezentativac, ko zna? Puzali su, ustajali, padali, ali na-predovali ka ciqu. Trka u znaku radosti, u slavu ra|awa, nego-vawa mladih nara{taja.

Wihovi mnogo stariji drugari osvetlali su obraz u Pragu.Na pro{logodi{wem Uskr{wem evropskom ko{arka{kom tur-niru okupilo se 150 ekipa iz 22 zemqe. Zlatnu medaqu osvoji-la je ekipa Stari DIF-Soko iz Beograda. Sokoli su doletelina po~asno postoqe i u Pezaru, na poznatom ko{arka{kom tur-niru slavnog italijanskog {ampiona Skavolinija.

Nizu bisera pridru`ila se i gimnasti~ka ekipa Sokolskogdru{tva Vojvodina iz Novog Sada. U okviru 14. svesokolskogsleta 2006. godine u Pragu, iako najmla|a, mu{ka ekipa osvoji-la je tre}e mesto.

Sokoli su, sem ostalog, u~estvovali na Beogradskom mara-tonu, “Danu izazova”, “Javnom ~asu” u Batajnici...

okupqa 22 dru{tva i 4.500 ~lanova {irom zemqe. Re~ je o van-strana~koj organizaciji ~iji se rad temeqi na demokratskimprincipima, bez obzira na versku, nacionalnu, politi~ku ilirasnu pripadnost. Zato su danas u tom savezu svi uzrasti: od ma-li{ana pred{kolskog uzrasta do vreme{nih qudi `eqnih da sa-~uvaju vitalnost i zdravqe. Ponovo rade ili su obnovqeni so-kolski domovi u Novom Sadu, Prokupqu, Sremskoj Mitrovici,[apcu, Prokupqu, ]upriji, Kragujevcu... Svetli primer je novo-sadska sala, savremeno opremqena, lepo ure|ena, prepuna ve-`ba~a... Mo`da ste zapazili da me|u pomenutim centrima nemaimena prestonice. U Beogradu postoji velelepni sokolski dom,ali to je, igrom sudbine i spletom istorijskih paradoksa, sada-{wa zgrada DIF-a. Tako su sokoli podstanari u vlastitoj ku}i i,

Ve`ba ”Balkanika” u izvo|ewunovosadskih gimnasti~ara

Verni tradiciji: nekada{we uniforme, oprema i amblem

Page 79: 035 Odbrana

79

N: PREBOGAT SADR@AJZa svakog po ne{to, uvek i svuda, samo da se dru`i, ve`ba,

tr~i, takmi~i... Osim ve`ba~kog programa, u sokolskim dru{tvi-ma neguju se i slede}e discipline: sportska gimnastika, ritmi~-ko-sportska gimnastika, atletika, plivawe, veslawe, kajak, pla-ninarstvo, smu~awe, klizawe, borila~ki sportovi (izuzev bok-sa i kik-boksa), biciklizam, motociklizam, streqa{tvo, stre-li~arstvo, autosport, jedrewe, padobranstvo, bodi-bilding, ae-robik, elementarne igre, sportske igre (ko{arka, fudbal, ru-komet, odbojka, vaterpolo, hokej na travi i ledu), ples, ostalioblici rada (orijentaciono kretawe, kros, izleti, dan sporta,logorovawa, zimovawa), korektivna gimnastika, akademije, jav-ni ~asovi i sletovi, me|unarodna, op{tinska i me|uop{tinskatakmi~ewa...

^lan redakcije na{eg magazina predlo`io je Savezu SokoSrbija pokretawe inicijative da se, u wihovoj brojnoj porodi-ci sportova i disciplina, pokrene i rowewe {to je bezrezer-vno prihva}eno.

da paradoks bude ve}i, danas pla}aju taj status. Na to ukazuje drGordana Rajnovi}, stare{ina Soko Srbije, ugledna profesorkai dugogodi{wi sportski pedagog. Gospo|a Rajnovi} ka`e da su napotezu Ministarstvo za prosvetu i sport, Olimpijski komitet,Skup{tina glavnog grada… Svima su se obra}ali i dobijali bez-rezervnu podr{ku, ali jo{ nema konkretne i preko potrebne po-mo}i. A Sokoli su radni i skromni, ne tra`e mnogo, samo malorazumevawa i pa`we. Iza wih stoje zadivquju}i rezultati i me-|unarodni ugled.

Soko Srbije je u~estvovao na 13. i 14. svesokolskom sletu uPragu gde su na{i ve`ba~i osvojili nepodeqene simpatije ne samodoma}ina ve} i mnogobrojnih gostiju iz Evrope i sveta. U okvirusleta 2006. godine odr`an je sastanak Svetskog sokolskog saveza.

Na Izbornoj skup{tini te organizacije za ~lana Nadzornog odbo-ra izabrana je upravo dr Gordana Rajnovi}.

Sport i fizi~ka aktivnost jedna su dimenzija rada Sokola, avaspitna i pedago{ka uloga organizacije nalaze se u istoj ravni.U~tivo pona{awe, qubav prema mla|em i po{tovawe starijeg, odlepe re~i do plemenitog gesta naprosto se podrazumevaju. Ose}ajpripadnosti svojoj zemqi i narodu tako|e. “Poka`i se sopstvenimsnagama, ali ne na {tetu drugih”, rekao je u smislu zaveta pomenu-ti dr Miroslav Tir{. I jo{ jedno wegovo na~elo osnova je idejesokolstva: “Samo narod telesno zdrav i moralno jak mo}i }e daizdr`i utakmicu me|u narodima.”

VELIKO MALO MESTOVojvo|ansko mesta{ce Sefkerin, koje se svilo na levoj obali

Tami{a, svetli je primer obnovqenog sokolstva u Srbiji. Poznatoje po ~estitim doma}inima i marqivim ratarima koji bele`e za-pa`ene prinose repe, suncokreta, kukuruza, p{enice... Tamo je jo{1931. godine formirana sokolska ~eta sa 79 ~lanova. Neki su jo{`ivi i, hvala Bogu, dobrog zdravqa i bistrog uma, poput prvog u~i-teqa Milana Radosavqevi}a kome je u sokolskim poslovima poma-gala supruga Dara, tako|e u~iteqica i sokolica. Za ve`bawe sukoristili bioskopsku salu, a od gimnasti~kih sprava nabavili surazboj, vratilo i karike. S vremenom su se pro~uli wihovi fudba-leri, a mesto su proslavili vi{estruki prvaci SFRJ u kungfuu.Eto, stara isto~wa~ka ve{tina uhvatila je duboke i plodne koreneu pitomoj vojvo|anskoj ravnici.

Danas je na ~elu tamo{wih sokola Dragan Risti}. Mlad, ra-dan i ambiciozan ~ovek kome je na srcu povratak svetle tradicije,a na umu spas za mlade u ve`bawu i sportu, {to daqe od zadimqe-nih kafi}a, kladionica, alkohola i droge. Ne samo da bele`evredne rezultate, ve} ih u zemqi i svetu isti~u kao primer u~tivogpona{awa. Psovke su, na primer, proterane iz wihovog re~nika.

Da se u Savezu Soko Srbije vredno radi i razmi{qa una-pred, pokazuju mnogi wihovi planovi. Osim saradwe sa sportskimi obrazovnim institucijama, {tampaju i “Oko sokolovo” ~iji jeglavni i odgovorni urednik profesor Pavle Vra~ari}. Lepo ure-|en ~asopis donosi pregr{t informacija, analiza, reporta`a,eseja, saveta, izve{taja... Svakako, te{ko je pobrojati sve entuzi-jaste, vredne qude okupqene u Savezu. Jedan od wih je svakako iSa{a Nedeqkovi}, ~lan prosvetnog odbora, neumorni zagovornikideje da su obavezne pratiqe zdravog tela ~istota duha, misli,znawe, uqudno pona{awe...

Pri~a o sokolima mogla bi beskrajno te}i, ali neka redovepotowih testova opi{u novi uzleti plemenite ptice pod ~ijim kri-lima su se najzad i verujemo zauvek okupili.

Branko KOPUNOVI]

Page 80: 035 Odbrana

Nenad Petkovi}, generalni sekretar Streqa~kog savezaSrbije, ilustrovao je to slede}im podacima – trenutno su u stre-qa~kom sportu `ene boqe od mu{karaca. Od 18 takmi~ara kojiidu na prvenstvo Evrope, 12 je `ena, a {est mu{karaca. Sem to-ga, od prvih olimpijskih igara (1988) u kojima su na{i strelciosvojili olimpijsku medaqu, od pet olimpijaca osvaja~a medaqatri su `ene, a dvojica mu{karci. To su Jasna [ekari}, ArankaBinder i Aleksandra Ivo{ev. Jasna [ekari} ve} 20 godinau~estvuje na olimpijskim igrama i jedina je `ena u sveta koja idena {estu olimpijadu.

Petkovi} dodaje jo{ jedan zanimqiv podatak – kada prviput iza|u na crtu da pucaju `ene su boqe od mu{karaca. Oneslu{aju instruktora i sve odrade {kolski. A streqa{tvo jetehni~ki sport. Po wegovom mi{qewu ve}ina mu{karaca je su-jetna, vole da se hvale i pogre{no misle da je wihova genetskapredispozicija da znaju dobro da pucaju i da se to nasle|uje.

Sem popularizacije tog sporta, ciq projekta “@ena na cr-ti” bio je da se pripadnice lep{eg pola obu~e u pravilnom ruko-vawu vatrenim oru`jem, uz stru~an nadzor. A koliko su savladaleta kratka uputstva ubrzo su pokazale na streli{tu – u ga|awu izpi{toqa po izboru i iz vazdu{ne pu{ke.

U ga|awu iz vazdu{ne pu{ke prvo mesto osvojila je JasminaMi{kovi}, drugoplasirana je bila Tijana Arsovi}, a tre}a Zor-ica \oki}. Najperspektivnijem takmi~aru, Nikoleti Karapanxi,Sportski klub “Partizan” dodelio je sertifikat koji sadr`iobuku za vatreno oru`je. Ina~e, sve u~esnice takmi~ewa dobilesu sertifikate za u~e{}e u toj akciji, a podeqene su i zahval-nice organizatorima akcije.

Pripadnice “ne`nijeg” pola po`elele su da se ponovo okupei oku{aju na crti, posebno iz pi{toqa. Nestalo je po~etni~ketreme, pa su spremne za nove izazove i rekorde. A predsednicaNacionalne asocijacije za oru`je Srbije, mr Zorica Suboti},zadovoqna odzivom, rezultatima i atmosferom, obe}ala je da}e akcija biti nastavqena i pozvala na nova dru`ewa, na koji-ma }e u~estvovati i na{i vrhunski strelci.

M. [VEDI]

Trideset sedam `enarazli~itih profesijanedavno je, prvi put, iza{lona crtu u Streqa~kom klubu“Partizan” i pokazalo damogu biti i dobri strelci.Tom akcijom Nacionalnaasocijacija za oru`je Srbijepromovisala je ideju oru`jakao simbola sporta idru`ewa.

G

@ENA NA CCRTI

odi{wica osnivawa Nacionalne asoci-jacije za oru`je Srbije nedavno je obe-le`ena zanimqivom akcijom u prostori-jama Streqa~kog kluba “Partizan”. Pro-jekat “@ena na crti” osmi{qen je tako da

preko spoja `ena razli~itih profesija i is-taknutih sportistkiwa u streqa{tvu uka`e naniz predrasuda dana{weg doba. Jedna od wihje izjedna~avawe pojma oru`ja sa sredstvom zasprovo|ewe sile i vr{ewem krivi~nih dela, adruga, tradicionalno mu{ka – da je nemogu}epovezati oru`je sa pripadnicama lep{eg pola.

– Na ru{ewu tog tabua uticala je i na{aasocijacija koja je izme|u svih mu{karaca zapredsednika izabrala `enu – mr Zoricu Sub-oti}. Ona predvodi ekipu mu{karaca koji su uUpravnom odboru – rekao je Dragan Obradovi},~lan Upravnog odbora te asocijacije.

@eqa organizatora bila je da poka`ekako je streqa{tvo vite{ki sport, koji {iripozitivnu energiju, i u kome ̀ ene mogu masovnoda u~estvuju. A poznato je da su upravo one lepoprihvatile taj sport.

SPORT

80 1. januar 2007.

P R O J E K AT N A C I O N A L N EA S O C I J A C I J E Z A O R U @ J E S R B I J E

Page 81: 035 Odbrana

81

VES 71101 (~uvar) – 5 izvr{ilacaVES 72701 (voza~) – 7 izvr{ilacaVES 72503 (medicinski tehni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72117 (protivpo`arac) – 1 izvr{ilacVES 71107 (strelac) – 6 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju sle-de}e uslove:

OP[TI USLOVI– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu;– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za kojekonkuri{u;

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu za-tvora od najmawe {est meseci;

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no deloza koje se goni po slu`benoj du`nosti;

– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali oba-vezu slu`ewa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u

rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi;– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju

konkuri{u;– da poseduju polo`en voza~ki ispit sa odgovaraju}om katego-

rijom (za voza~e neborbenih m/v).

NA^IN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev za

prijem u vojnu slu`bu vojnoj po{ti za koju konkuri{u i prila`u sle-de}e dokumente:

– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci):– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);– autobiografiju;– uverewe op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {estmeseci);

– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariji od{est meseci);

– fotokopiju vojni~ke kwi`ice;– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overe-

na u sudu ili op{tini);– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-

za~e neborbenih m/v).Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kan-didate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu itra`iti od Vojnobezbednosne agencije da izvr{i bezbednosnu pro-veru kandidata.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-matrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne bu-du izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklo-pqen ugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 1 (jedne) godine.

Zahtevi se podnose Vojnoj po{ti 2977 Beograd sa naznakom“za konkurs”.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

Klub VS ”TOP^IDER” Beogradr a s p i s u j e

PISMENO NADMETAWE

za obavqawe fotografskih i snimateqskih usluga u prostorijama Kluba VS ”Top~ider”– bez restoransale u vreme odr`avawa sve~anosti koje organizujezakupac (tre}e lice) i fotografisawa za potrebe

Komande Garde

USLOVI:– pravo u~e{}a imaju sva doma}a pravna lica i preduzetnici

koji su za obavqawe fotografskih delatnosti upisani u sudskiregistar, a koji nisu sudski ka`wavani i koji prihvataju obavezuda bez naknade fotografi{u aktivnosti Komande Garde u zoni od-govornosti ( do 60 anga`ovawa godi{we i izrade do 2.000 foto-grafija u boji standardnog formata sa tih aktivnosti);

– pojedina~na cena fotografija u boji standardnog formata (13 x18 cm)ne mo`e biti ve}a od 60 dinara za doma}ina sve~ano-sti (mladence i roditeqe) i do 120 dinara za goste;

– pre dostavqawa ponude u~esnici nadmetawa du`ni su da seobaveste o uslovima nadmetawa i da ponude usaglase prema timuslovima. O uslovima nadmetawa ponu|a~i se mogu obavestiti uprostorijama Kluba od 12,00 do 13.30 ~asova svakog radnog danaili pozivom na telefon 011/3600-470.

SADR@AJ PONUDE I POSTUPAK NADMETAWA:

– ponuda treba da sadr`i naziv i ta~nu adresu ponu|a~a, do-kaz o upisu u sudski registar i dokaz da ponu|a~ nije sudski ka-`wavan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak;

– ponu|a~i su du`ni da u ponudi navedu cenu u dinarima, uiznosu godi{we pau{alne naknade uve}anu sa pripadaju}im PDV(18% ) koju treba da plate Klubu na osnovu prose~nog broja od15 sve~anosti godi{we, sa prose~no 180 gostiju (Klub ne garan-tuje broj sve~anosti). Ponu|a~ koji bude izabran treba da uplatinavedenu cenu u celini u roku od pet dana od dana zakqu~ewaugovora;

– nekompletne i ponude pristigle posle roka, te ponude kojenisu usagla{ene prema uslovima za nadmetawe ne}e biti razma-trane;

– krajwi rok za dostavqawe ponuda je 9. marta 2007;– pismene ponude slati na adresu Klub VS ”Top~ider”, Gar-

dijska br.1, u zape~a}enom omotu sa naznakom “Ponuda – ne otva-rati”;

– javno otvarawe ponuda u prostorijama Kluba, dana 13. mar-ta 2007. godine u 12.00 ~asova uz prisustvo ponu|a~a;

– najpovoqniji ponu|a~ bi}e obave{ten o izboru u roku od10 dana od dana nadmetawa.

Vojna po{ta 2977 Beogradr a s p i s u j e

KONKURSza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim

du`nostima

MALI OGLASINI[–BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84

kvm, I, L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijen-tisan, za trosoban u Beogradu. Mo`e prodaja 65.000 evra. Tel:018/589-358, 064/145-40-79.

Page 82: 035 Odbrana

82 1. mart 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Pokorica, 2. Nadoknada za ispa{u stoke, 3. Ve}i vodeni tok, 4. Asimptot-ske prave u matematici, 5. Ime gangstera [ulca (Holan|anin), 6. Koji pri-pada Ani, 7. Proizvo|a~ vina, 8. Skida~ laka sa noktiju, 9. Upi{ite: w, i,10. Ajkula, 11. Krpa pri~vr{}ena na motku, omelo, 12. Biv{i engleski glu-mac, Oliver, 13. U~initi srodnim, 14. Koje pripada kova~u, 15. Ime biv{egglumca i peva~a Montana, 16. Inicijali glumice Tompson, 17. @ivanin ime-wak, 19. Biv{i italijanski sprinter, Stefano, 21. Mre{}ewe riba, 22.Atinski vojskovo|a u Peloponeskom ratu, 24. Ubele`iti se u kakav spisak,25. Bugarski kwi`evnik, Quben, 26. @iteq Timo~ke krajine, 28. Koje pripa-daju Kosovu, 29. Simbol lantana, 31. Hronike, letopisi, godi{waci, 32.Sorta crvenog vina, 33. Varijanta imena Kuman, 35. Li~na zamenica, 36.Napada~ (str.), 37. Mali vrtovi, 38. Negativan jon, anion, 39. So jodne ki-seline, 40. Odisejeva postojbina (gr~.), 42. Izraz iz pokera, 43. Reka nagranici Rusija i Belorusije, 44. @ensko ime, Raviojla, 46. Telefonski po-ziv, halo, 47. @ensko ime, Elizabeta odmila, 48. Simbol nikla, 49. Auto-klub (skr.), 50. Predlog: s

VODORAVNO:18. Do`ivqavawe nesre}e, stradala{tvo, 19. Je` koji `ivi u moru, 20.Meci koji zataje (pokr.), 21. Na{ likovni umetnik, Dragan, 22. Li~na za-menica, 23. Rakijetine, rakij{tine, 24. Vrsta ribarske mre`e, 27. [i-roki slojevi naroda (tur.), 28. Pristalica naturizma, 29. Tip ameri~kihaviona, 30. Mili-amper (skr.), 31. Auto-oznaka za Prokupqe, 32. Mestou Sloveniji, 33. Biv{i fudbaler Partizana, Dragi, 34. Gr~ki uzvik: dovraga!, 35. Podli, pokvareni, 36. Lojni ~vor, 38. Inosavin imewak, 39.Otisak stopala, 40. Ruski politi~ar, Igor, 41. Nau~na disciplina ana-toma, 42. Majka, mater, 43. Osamnaesto i 3. slovo azbuke, 44. Upi{ite:~, r, 45. Na levu stranu, 46. Razvezati pojas, raspasati, 47. Biv{a kli-za~ica svetske slave, Kristin, 49. Veliki sportski objekt, 50. Kapelmaj-stori, 51. Li~na zamenica, 52. Pro`drqivac, halapqivac, 53. Prezimeizvedeno iz imena Sekula, 54. Visinske ta~ke male vrednosti, 55. Tava-nice od trske.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJANEPOZNATE

VODEStefanova - Kurajica

Solin, 2006. 1.de Sf6 2.Lg5Svetska prvakiwa Bugarka Anto-

aneta Stefanova ima titulu mu{kogvelemajstora i wen je rejting u vre-me dok je igrala ovu partiju bio2489. bosansko-hercegova~ki vele-majstor Bojan Kurajica je po tom ra-~unu znatno ja~i (2555).

Beli servira malo re|i, no do-bar tre}i potez, pa je zanimqivo{ta }e se daqe doga|ati. Otvara-we Trompovskog.

2…Se4 3. Lf4 d5 4.e3 c5 5. Ld3cd4 6.Le4 de4 7.ed4 e5 8.Le5 Sc69.Sc3 Da5 10.Lf4 La3 11.Lc1 Lb412.d5 Se7 13.Ld2 0-0 14.Sge2 Lf515.0-0 Tfd8 16.Sf4 Sg6

Odigrano je niz originalnih iatipi~nih poteza, koji su rano do-veli do o{tre i neizvesne pozici-je. Crni je o~igledno u{ao u ”nepo-znate vode” i utro{io dosta vreme-na da nekako ispliva…

17.Sh5 Dc5 18.De2 f6 19.Tad1Lc3 20.Lc3 Td5 21.Td5 Dd5

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: b

abin

i ja

r~ev

i, v

lada

r, e

mi-

tova

we,

rad

ijat

ori,

lag

arij

a, A

ksel

, kam

, m, A

rali

ca, A

kop,

spo

red,

rit

ica,

oliv

in, A

m, te

k, E

lija

Kaz

an, t

itr,

g, k

u, K

I, a

, Rin

t, ra

zma`

enac

, Asa

, [a,

an-

keta

, Bin

ela,

int

aqo,

ion

i, Te

l Avi

v, a,

Erp

, ta~

no, z

aled

iti,

fot

o-ap

arat

, Mi-

luti

nac,

aka

nti,

pre

tpre

mije

ra.

Beli: Kg1, De2, Tf1, Lc3, Sh5, a2, b2,c2, f2, g2, h2Crni: Kg8, Dd5, Ta8, Lf5, Sg6, a7,b7, e4, f6, g7, h7Sada }e partija biti vrlo brzo

odlu~ena.22.Lf6 Df7 23.Lg7 Sh4 24.Lc3

Sf3 25.gf3 Dh5 26.Dc4 Kf8 27.Dc5Kf7 28.Dc7 Ke8 29.De5 Kf7 30.Dg7Ke8 31.Dg8

1:0

KOMBINACIJEDoro{kevi~ - V. Fedorov

SSSR, 1981.

Beli: Kg1, De5, Td2, La6, a4, b3, f2,g2, h3Crni: Kg8, Dc7, Te8, Ld5, b6, e6, f7,g7, h7Beli na potezu.1.Tc2! Dd7 2.Tc8 Te8 3.Dc7!1:0

ZANIMQIVOSTIMUCAVAC

Al Laxlax (Mucavac) je 910.godine objavio analize najja~egigra~a 10. veka As Sulija, kojesu sa arapskog prevedene napersijski, zatim na sanskrit, pana italijanski jezik.

BIO JE KINEZAladin (Ali [atran`i, Ali

[ahista), najja~i igra~ 14. ve-ka, koji je tukao sve {ahistesvoga vremena, bio je po zani-mawu advokat, a po nacional-nosti - Kinez.

TELEGRAFSKI ME^Prvi {ahovski me~ putem te-

legrafa odr`an je 1844. godineizme|u ameri~kih gradova Va-{ingtona i Baltimora.

TELEPRINTERSKIUSPEH

U teleprinterskom me~u iz-me|u Beograda (koji je zastupaoBU[K ”Vidmar”) i Be~a (”Hi-cing”) na{a ekipa je slavila po-bedu od 5,5:4,5.

REKLI SU...Svi u~iteqi su blesavi.

Fi{er (kada je imao 16 godina)

Page 83: 035 Odbrana

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

Page 84: 035 Odbrana

Autori oficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocima tradicije obezbe|uju obele`je ~asnog oficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102Tel: +381 (0)11 377-15-22, +381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)63 876-88-01E-mail: [email protected]: www.statusstil.com

NARUXBENICANaru~ujem:

* pozla}enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 kom._______________* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 kom._______________* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 kom._______________

u 15 jednakih rataIme i prezime: _____________________________________________________^in __________________ V. P. i mesto ________________________________Adresa stanovawa naru~ioca: ___________________________________________________________________________________________________________________JMBG_________________________________Broj l.k. ______________________________________Kontakt telefon: ______________________________________________________________________

Datum________________________

Potpis naru~ioca________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:„Status Stil”, Ul. Gradski park 2, 11080 Zemun

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

Sabqu M. 1895/1995

mo`ete kupiti za33.000 dinara

15 jednakih rata• isporuka odmah

po potpisivawu ugovora