84
Godina II Broj 18 15. jun 2006. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu Intervju Javne nabavke u sistemu odbrane Intervju Tema Tema SU@AVAWE PROSTORA ZA KORUPCIJU SU@AVAWE PROSTORA ZA KORUPCIJU STRATEGIJSKI PREGLED ODBRANE STRATEGIJSKI PREGLED ODBRANE BUDU]NOST SADA[WIH ODLUKA Dodatak Dodatak Javne nabavke u sistemu odbrane BUDU]NOST SADA[WIH ODLUKA Pukovnik prof. dr Mitar Kova~ Pukovnik prof. dr Mitar Kova~

018 Odbrana

  • Upload
    gama

  • View
    179

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Military magazine in Serbia

Citation preview

Page 1: 018 Odbrana

Godi

na II

Broj

18

15.

jun

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Javne nabavke u sistemu odbrane

I n t e r v j u

T e m aT e m a

SU@AVAWE PROSTORAZA KORUPCIJU

SU@AVAWE PROSTORAZA KORUPCIJU

STRATEGIJSKI PREGLED ODBRANESTRATEGIJSKI PREGLED ODBRANE

BUDU]NOSTSADA[WIHODLUKA

D o d a t a kD o d a t a k

Javne nabavke u sistemu odbrane

BUDU]NOSTSADA[WIHODLUKA

Pukovnik prof. dr Mitar Kova~Pukovnik prof. dr Mitar Kova~

Page 2: 018 Odbrana

Pokloni~ka putovawa u manastir Hilandar, koja su realizo-vana 2002. i 2003. godine, izuzetno povoqno su uticala na mo-ral Vojske. S obzirom na to {to su pripadnici VSCG pokazaliinteresovawe da se ona ponove, Uprava za qudske resurse G[VSCG (G-1) u 2006. godini organizuje i realizuje pokloni~ka puto-vawa na Svetu goru u manastir Hilandar za profesionalne pri-padnike Vojske Srbije i Crne Gore, ~lanove wihovih porodica ivojne penzionere.

Putovawa se organizuju u saradwi sa Srpskom pravoslav-nom crkvom i bratstvom manastira Hilandar, posredstvom Po-kloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve “Dobro~instvo” izBeograda. Za svako putovawe bi}e odre|en vo|a puta iz Upraveza qudske resurse G[ VSCG (G-1) i duhovnik – sve{tenik Srpskepravoslavne crkve.

Pokloni~ka putovawa planirana su, u grupama po 30 lica, uterminima od 3. do 8. jula, od 9. do 14. jula i od 14. do 19. jula2006. godine.

Program putovawa: 1 dan – Beograd–Solun (polazak iz Beo-grada u 18,00 ~asova ispred Vaznesewske crkve; Ulica admiralaGeprata br. 19; usputna kra}a zadr`avawa radi odmora); 2 dan –Solun–Jerisos (dolazak u Solun u ranim jutarwim ~asovima; slo-bodno vreme; polazak iz Soluna u 15,00 ~asova; obilazak Srp-skog vojni~kog grobqa na Zejtinliku; dolazak u Jerisos; sme{taj uhotelu; no}ewe); 3 dan – Jerisos–Hilandar (doru~ak; ukrcavawena brod; odlazak u Hilandar; obilazak: Katolikon, Trpezarija;obed u mona{koj trpezariji; prisustvovawe bogoslu`ewima; no}-ni odmor); 4. dan – Hilandar (ru~ak; nastavak obilaska: mana-stirski krug, grobqanska crkva...; obed u mona{koj trpezariji;prisustvovawe bogoslu`ewima; no}ni odmor); 5. dan – Hilan-dar–Jerisos–Beograd (ru~ak; polazak za Uranopolis; polazak zaJerisos; obilazak metoha manastira Hilandar Milo Arsenica;nastavak putovawa za Solun; slobodno vreme u Solunu do 18,00~asova; nastavak putovawa za Beograd; usputna kra}a zadr`ava-wa radi odmora); i 6 dan – Beograd (dolazak u Beograd u ranimjutarwim ~asovima).

Cena aran`mana je 100 evra, plus 6.000,00 dinara (u petmese~nih rata).

Cena aran`mana obuhvata auto-buski prevoz na relacijama nazna~e-nim u programu. Ulaznu grupnu vizu,sme{taj u hotelu u trokrevetnim i ~e-tvorokrevetnim sobama, taksu za ula-zak na Svetu goru, prevozbrodovima, usluge obila-zaka po progra-

mu, stru~nog vodi~a i tro{kove organizacije putovawa. U cenuaran`mana ne ulaze li~ni tro{kovi, koji nisu nazna~eni u pro-gramu.

Lica koja `ele putovati u Hilandar treba da se prijave Po-kloni~koj agenciji SPC “Dobro~instvo” (telefon: 011/26-86-4454, 26-59-269 i 26-57-790) i dostave dokumentaciju, potreb-nu za dobijawe ulazne grupne vize u Gr~ku i to:- za profesionalne pripadnike MO i VSCG: fotokopija radnekwi`ice i original potvrda o zaposlewu (obavezno nazna~itivojnu po{tu, mesto i ~in);- za ~lanove porodica pripadnika MO i VSCG: fotokopija in-deksa i potvrda od fakulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi-`ice i potvrda od {kole (za |ake); fotokopija re{ewa upisa fir-me u sudski registar (svih sedam stranica) i potvrda o pla}enomporezu (za ~lanove porodice koji su privatnici); potvrda nadle-`ne slu`be za zapo{qavawe (za ~lanove porodice, koji su prija-vqeni na berzi rada) ili izjava lica za izdr`avawe (za ~lanoveporodice, koji nisu prijavqeni na berzi rada);- za penzionere: fotokopija re{ewa o penziji i fotokopija po-sledweg ~eka od penzije;- prijavqena lica uz navedenu dokumentaciju dostavqaju jednufotografiju (format za paso{);- lica, koja nemaju {engen vizu u novom paso{u, obavezno dosta-vqaju i stari paso{.

Telefon za kontakt: 29-325 (Odsek za kulturu, tradicije i verskuslu`bu Uprave za qudske resurse G[ VSCG).

POKLONI^KA PUTOVAWANA SSVETU GORU

Page 3: 018 Odbrana

NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C ANaru~ujem ..................... primeraka kwige:

KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak

uplatnice poslati na adresu:

NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se mo`e

nabaviti i u na{oj

kwi`ari:

– u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko -izdava~ki centar

„VOJSKA”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne, katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice. Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm. Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na `iro-ra~un NIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu". Kwige mo`ete kupiti i re{ewem o administrativnoj zabrani.

Page 4: 018 Odbrana

4

INTERVJU

Pukovnik prof. dr Mitar Kova~, na~elnik Uprave za strategijsko planirawe Ministarstva odbraneBUDU]NOST SADA[WIH ODLUKA 8

Per asperaSRPSKA VOJSKA 11

POVODI

[ta posle stravi~ne nesre}e u "Prvoj iskri"?FABRIKA NEOPHODNA DR@AVI 14

TEMA

Javne nabavke u sistemu odbraneSU@AVAWE PROSTORA ZA KORUPCIJU 20

ODBRANA

252. oklopna brigadaGOSPODARI ^ELI^NIH GRDOSIJA 24

Novo u Vazduhoplovnom opitnom centru DVOSTRUKO ODBACIVAWE 28

Komandno-informacioni sistem u funkciji osavremewavawa nastaveELEKRONSKI DNEVNIK 30

Grupa za reformu odbraneZA BR@I PUT DO EVROPE 34

DRU[TVO

Kad penzija nije kraj radnog vekaPRED NOVIM IZAZOVOM 42S

AD

R@

AJ

14

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

15. jun 2006.

24

Page 5: 018 Odbrana

Godina dana rada Centra za dnevnu hirurgiju VMAVI[ESTRUKE PREDNOSTI 45

SVET

Vojna policija SAD u IrakuUNIVERZALNE SNAGE 46Terorizam u ime `ivotiwa@IVOTIWSKA FARMA 50Druga bitka za GrozniU OSIWEM GNEZDU 54

TEHNIKA

Juri{ne pu{ke bulpap konfiguracijeMODELI KOJI SU OSVOJILI SVET 60

KULTURA

Isidora @ebeqan, kompozitorNA^IN NA KOJI NAS BOG ^UJE 64

ISTORIJA

"Srbija" - prvi srpski ratni brod na moruPONOS VOJNIKA 72Drugi me|unarodni vite{ki turnir u BeograduVITEZOVI NA DUHOVE 76

SPORT

Pukovnik mr Branko Bo{kovi}, o aktuelnom trenutku vojnog sportaJEDINI BEZ SPORTSKOG PRVENSTVA 78

76

RE^ UREDNIKA

5

KONTINUITET

Akt o ukidawu dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora nikonije doneo, a ona je prakti~no prestala da postoji odmah~im su ozvani~eni rezultati referenduma o samostalnostiRepublike Crne Gore. Odmah posle toga Vrhovni savet od-brane preneo je nadle`nosti komandovawa Vojskom na

predsednike republika, ~lanove toga tela. Istovremeno jerazre{io du`nosti na~elnika General{taba i penzionisao ga nali~ni zahtev. Po svemu sude}i, to je posledwa zvani~na odluka ne-kog od organa dr`avne zajednice.

Nekoliko dana kasnije Narodna skup{tina Republike Srbijekonstatovala je da je Srbija postala sledbenik SCG i naslednikwenog me|unarodnopravnog subjektiviteta. Prema odluci Skup{ti-ne, Vlada Srbije i drugi dr`avni organi obavezni su da donesu po-trebne akte i preduzmu mere za ostvarivawe te odluke, pre svega uoblasti spoqnih poslova i odbrane. Ministri tih resora zauzelisu svoja mesta u Vladi, a zavijorila su se i nova (stara) dr`avnaznamewa. Uredbom Vlade Srbije Vojska Srbije i Crne Gore (na te-ritoriji Srbije) dobila je i novo ime – Vojska Srbije. Time je, da-kle, u nekoliko koraka, obezbe|en formalnopravni kontinuitet ilegitimitet oru`ane sile Republike Srbije.

Ni kontinuitet reforme sistema odbrane Srbije ne}e bitidoveden u pitawe. Nove okolnosti posle razdvajawa Srbije i Cr-ne Gore, prema re~ima pukovnika prof. dr Mitra Kova~a, na~elni-ka Uprave za strategijsko planirawe, ne iznena|uju. O wima se, kaoo alternativi, vodilo ra~una jo{ u toku izrade Strategije odbra-ne i Vojne doktrine zajedni~ke dr`ave, a ti dokumenti }e brzo bitiredefinisani za potrebe Republike Srbije.

Nacrt dokumenta za planirawe, programirawe i ostvarivaweprocesa reforme sistema odbrane Srbije i Vojske Srbije do 2010.godine ve} je usvojen na Kolegijumu ministra odbrane. U sa`etomobimu, kao dodatak Odbrane, dajemo ga na uvid naj{iroj javnosti.Posle javne rasprave, kako se o~ekuje, Nacrt bi na jesen trebaloda bude na dnevnom redu Narodne skup{tine Republike Srbije.

Prema tom dokumentu kontinuirano }e se narednih nekolikogodina daqe smawivati broj zaposlenih u sistemu odbrane. Odla-zak kadra iz vojnih redova bi}e, kako stoji u Nacrtu, bri`qivo pla-niran, uz iznala`ewe prihvatqivog re{ewa za socijalno zbriwa-vawe vi{ka oficira, podoficira i civilnih lica. Deo podofici-ra i civilnih lica mo}i }e da pre|e u redove vojnika po ugovoru, au strukturi profesionalnih pripadnika Vojske bi}e vi{e mesta za`ene.

U ovom broju bele`imo i jedan diskontinuitet. Vesti o afera-ma, mitu i korupciji u nabavkama za potrebe Vojske vi{e nema u me-dijima. Vrh ledenog brega za zloupotrebe polo`aja u Upravi zasnabdevawe otopio se od kada su na wenom ~elu novi qudi koji suspremni da se uhvate u ko{tac s tim problemima. Javnim radom, uskladu sa zakonskom procedurom, suzili su prostor za korupciju.Posluje se doma}inski i kupuje samo ono {to je neophodno u okviruodobrenih sredstava. Mnogima koji su izgubili ranije privilegijeto, naravno, smeta, ali mora}e da se prilagode na zakonitost u ra-du bez prote`irawa dobavqa~a, o ~emu govorimo u temi o javnimnabavkama u sistemu odbrane.

I na kraju, ni Odbrana vi{e nije ono {to je do nedavno bila.Od ovog broja je glasilo Ministarstva odbrane Srbije. ^itaocimai pretplatnicima u Crnoj Gori zahvaqujemo za dugogodi{we pove-rewe. Odbrana im vi{e ne}e stizati na adresu radnog mesta. Ako`ele, naravno, mogu se pretplatiti, a mi }emo im magazin ubudu}eslati na ku}nu adresu.

Page 6: 018 Odbrana

– Srbija sada ima najva`niji zadatakda brine o svojim interesima i interesimasvojih gra|ana. Zato Vlada mora da radi natri fronta. Prvo, da donese vaqane akte opreuzimawu prava i obaveza iz SCG. Drugo,da sve snage usmeri da se donese ustav. Tre-}e, da za{titi na{a prava na Kosovu. Sveovo sa Crnom Gorom nije se desilo u dobromtrenutku imaju}i u vidu stawe u ju`noj pokra-jini. Svima koji `ele izbore, poru~ujem daim je lak{e da sednemo i u roku od dva me-seca donesemo ustav. S wegovim usvajawemneminovno idu izbori.

6 15. jun 2006.

REKLI SU

Delegacija Ministarstva odbrane, kojuje predvodio pomo}nik ministra za qudskeresurse dr Zoran Jefti}, susrela se 7. junasa predstavnicima komandi Podgori~kog kor-pusa i Mornarice. Osnovna tema razgovorabila su kadrovska i statusna pitawa profe-sionalnih pripadnika Vojske, koja su se otvo-rila nakon progla{ewa nezavisnosti Repu-blike Crne Gore i Republike Srbije.

Na sastanku je izra|en zajedni~ki Di-nami~ki plan, u kome je precizirano da sedo 15. juna anketiraju sva lica koja `ele daslu`bu nastave u drugoj dr`avi ~lanici SCG,uz konkretnije obja{wewe vizije razvojavojski Srbije i Crne Gore. Dogovoreno je dase do 31. avgusta, odnosno do po~etka {kol-

ske godine, premeste sva lica koja dobiju sa-glasnost. Zbog najave preme{taja ve}eg bro-ja lica iz Mornarice, kako bi se obezbedi-la primopredaja du`nosti u skladu sa po-trebama slu`be, rok za preme{taj odre|e-nog broja tih lica produ`i}e se prema da-qim dogovorima.

Zajedni~ki stav jeste da }e se obe stra-ne zalo`iti za maksimalno izla`ewe u su-sret li~nim `eqama pripadnika Vojske, uzuva`avawe potreba slu`be.

Na sastanku je dogovorena i daqa sa-radwa radi re{avawa svih preostalihotvorenih pitawa i to za svaki pojedina~nislu~aj, kao {to su pitawe penzija, stambenapitawa, {kolovawe kadra i drugo.

DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE U CRNOJ GORI

Dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministraodbrane za qudskeresurse

Zoran Stojkovi},ministar pravde

Sanda Ra{kovi}-Ivi},predsednica Koordinacionog centra

V O J S K A S R B I J E I C R N E G O R E M E W A N AAKTUELNO

Odlukom Narodne skup{tine Republike Srbije od 5. juna,oblast odbrane stavqena je u nadle`nost Republike Srbije kao dr`ave sledbenika dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora,uz obavezu Vlade i drugih dr`avnih organa da u roku od 45 dana donesu potrebne akte za ostvarivawe nadle`nosti u toj oblasti.

NOVA ZASTAVANA JARBOLIMA

– Danas se u Evropi sprovodi etnocidpred o~ima me|unarodnih policajaca kojine `ele da vide realnost na Kosovu, da suSrbi egzistencijalno ugro`eni i da nemajuosnovno pravo na `ivot.

– Ne}e biti nikakvog pritiska na srp-ske oficire i podoficire da se vrate u Sr-biju ako to ne `ele, ni na crnogorske dr`a-vqane iz Vojske Srbije. ^ak se razmi{qa omogu}nosti da deo srpskih mornari~kihoficira i podoficira nastavi i daqe daradi u crnogorskoj mornarici, jer bi wiho-vo povla~ewe stvorilo probleme u normal-nom funkcionisawu mornarice.

RE[AVAWE STATUSNIH PITAWA

Page 7: 018 Odbrana

7

UKRATKOA Z I V U V O J S K A S R B I J E

Zastupnik na~elnika G[ Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{, sa sa-radnicima, u~estvovao je na redovnom godi{wem sastanku zamenika na~elnika ge-neral{tabova armija zemaqa regiona, koji je, u okviru organizacije Komiteta mi-nistara odbane jugoisto~ne Evrope (SEEDM), odr`an u Sofiji.

Na sastanku su razmotrena pitawa u vezi sa aktivno{}u multinacionalnebrigade SEEBRIG u prethodnom periodu, te druge teme od zna~aja za vojnu multilate-ralnu saradwu.

Tokom dvodnevnog boravka u Sofiji general-major Pono{ imao je i vi{e bi-lateralnih susreta sa kolegama iz regiona koji su bili korisni za daqe ja~awe me-|uarmijske saradwe sa susedima i drugim zemqama jugoisto~ne Evrope.

SASTANAK ZAMENIKA NA^ELNIKAGENERAL[TABOVA

Zastava Republike Srbije, uz himnu ”Bo`e prav-de” i po~asni stroj pripadnika Gardijske brigade,sve~ano je podignuta 6. juna ispred zgrade Ministar-stva odbrane. Stara zastava dr`avne zajednice SCG,koja je sa jarbola skinuta uz intonirawe himne ”Hej,Sloveni”, predata je Vojnom muzeju. Nakon sve~ano-sti, ministar odbrane Zoran Stankovi} izjavio je daVojska funkcioni{e normalno i da je stawe u dr`avistabilno.

Sve~anosti spu{tawa stare i podizawa nove za-stave odr`ane su i u General{tabu i svim komandamai jedinicama Vojske.

A 8. juna pred sedi{tem Ujediwenih nacija u Wu-jorku, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadi}a,zamewena je zastava dr`avne zajednice Srbije i Cr-ne Gore zastavom Republike Srbije. Time je ozvani~e-no ~lanstvo Srbije, kao pravne sledbenice SCG, uSvetskoj organizaciji.

Istog dana Vlada Srbije donela je Uredbu o po-lo`aju pojedinih institucija nekada{we dr`avne za-jednice i slu`bi Saveta ministara. Prema Uredbi,Vojska Srbije i Crne Gore promenila je naziv u Voj-ska Srbije.

Do dono{ewa neophodnih propisa kojima }e bi-ti regulisana oblast odbrane, Vojska Srbije }e, kaopravni sledbenik Vojske SCG, koristiti dosada{weoznake i obele`ja, jer bi za wihovu zamenu u prela-znom periodu bila neophodna znatna materijalnasredstva.

Sa prestankom funkcija dr`avne zajednice Sr-bija i Crna Gora prestala je i potreba za kadrovimakoji su predstavqali Crnu Goru u Ministarstvu od-brane.

Vrhovni savet odbrane je 2. juna doneo odluku orazre{ewu du`nosti na~elnika General{taba VSCGi penzionisawu general-potpukovnika Qubi{e Joki-}a na li~ni zahtev. Ministar odbrane je 3. juna doneoodluku da }e do kona~nih imenovawa na funkcije u Mi-nistarstvu i General{tabu, du`nost na~elnika Gene-ral{taba, pored svoje redovne du`nosti zamenikana~elnika, obavqati general-major Zdravko Pono{.Du`nost na~elnika Vojnoobave{tajne agencije oba-vqa}e pukovnik Zdravko Jelisav~i}. Lica koja su ime-novana na funkcije u Ministarstvu odbrane kao pred-stavnici Republike Srbije nastavqaju sa obavqawemfunkcija na koja su imenovana do izbora u skladu sapropisima Republike Srbije. Ministar odbrane uva-`io je molbu pukovnika Branka \edovi}a da bude raz-re{en du`nosti pomo}nika ministra za materijalneresurse.

Odr`an je i sastanak ~lanova Kolegijuma mini-stra odbrane i na~elnika General{taba na kome jerazmotrena aktuelna politi~ka situacija nastalaprogla{ewem nezavisnosti Crne Gore i stvarawemsamostalne Srbije. Istaknuta je potreba da se u do-govoru sa zvani~nicima Republike Crne Gore {to sko-rije re{e sva organizacijska, kadrovska i materijal-na pitawa zna~ajna za proces razdru`ivawa i stva-rawa oru`anih snaga dveju nezavisnih dr`ava.

U me|uvremenu je doneta i odluka da se Dan SCGi Dan vida Kopnenih snaga 16. jun ne}e obele`avati.U toku je prikupqawe predloga o novom datumu koji biobele`avala srpska vojska.

R. MUTAVXI]Snimio R. POPOVI]

SASTANAK GRUPE ZA REFORMU ODBRANEU zgradi Savezne skup{tine 12. juna odr`an je ~etvrti plenarni sastanak

Grupe Srbija-Nato za reformu odbrane, kojim su predsedavali Sne`ana Sa-marxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane i FrenkBoland, direktor Direkcije za planirawe u Natou. Tom prilikom, kopredseda-vaju}i Grupe gospodin Boland izrazio je zadovoqstvo zbog onoga {to je u~iwe-no, isti~u}i da se rad Grupe za reformu ve} pretvorio u produktivan i va`anproces.

“Grupa Srbija-Natoza reformu odbrane je zanas veoma va`an instru-ment saradwe da Natoomi, {to je jo{ va`nije, sa-radwe sa institucijamaVlade Srbije. Tako|e, onaigra zna~ajnu ulogu u unu-tra{woj koordinaciji usistemu odbrane, a sve zaboqe definisawe na{egStrategijskog pregledaodbrane. Zbog toga o~eku-jemo kontinuitet u raduGrupe i weno daqe {ire-we”, rekla je gospo|aSne`ana Samarxi}-Markovi}. Ona je dodala i da su Strategijskim pregledom od-brane, ~iji je Nacrt usvojen na Kolegijumu ministra odbrane, a o~ekuje se da u Na-rodnoj skup{tini Republike Srbije bude usvojen do kraja godine, detaqno defini-sani koraci reforme sistema odbrane do 2010. godine, a da je kona~ni ciq da do2015. imamo profesionalnu vojsku.

S. S.

SARADWA SA KANADOMPlan bilateralne vojne saradwe izme|u ministarstava odbrane Srbije i Ka-

nade za ovu i narednu godinu potpisali su 5. juna zastupnik na~elnika Uprave zame|unarodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi} i izaslanik odbraneKanade u na{oj zemqi pukovnik Mi{el Lego.

Planom su predvi|ena {kolovawa i usavr{avawa pripadnika Vojske u Kana-di, kao i posete predstavnika kanadskih oru`anih snaga na{oj zemqi.

Tokom razgovora o bilateralnoj vojnoj saradwi istaknuta je podr{ka koju Ka-nada pru`a kroz projekat uni{tavawa protivpe{adijskih mina u okviru projekta NAMSA.

Izaslanik odbrane Kanade pukovnik Lego i predstavnik kanadskog Ministar-stva odbrane Xon Andru{ka posetili su 6. juna Centar za mirovne operacije. Tomprilikom na~elnik Centra za mirovne operacije pukovnik Petar ]ornakov upo-znao je goste sa organizacijom, dosada{wim aktivnostima Centra i u~e{}em pri-padnika Vojske u mirovnim operacijama.

Page 8: 018 Odbrana

15. jun 2006.8

IN

TE

RV

JU

U

BUDU]NOSTSADA[WIH ODLUKA

PUKOVNIK PROF. DR MITAR KOVA^,

NA^ELNIK UPRAVE ZA STRATEGIJSKO PLANIRAWE

MINISTARSTVA ODBRANE

Zastavom, grbom i himnom,prepoznatqivim simbolimadr`avnosti, sistem odbrane Srbije se, o~itone svojom voqom, tek referendumskim izboromgra|ana Crne Gore vratiodavno zaboravqenoj tradiciji nekada{we Srpske vojske. Naspram takve duhovne vertikale, nadle`ne institucije }e ubudu}e kreirati odbrambeni koncept, zavr{avaju}i zapo~etu reformu Vojske,uz demokratsku civilnu kontrolu.

BUDU]NOSTSADA[WIH ODLUKA

savremenim armijama sveta strategijsko planirawe je jedna od najzna~ajni-jih funkcija sistema odbrane. U~e{}e u upravqawu promenama i kreirawestrate{kih re{ewa predstavqaju sadr`aje te delatnosti. Kako brojni teo-reti~ari nagla{avaju, strategijsko planirawe se ne bavi budu}im odlukama,ve} budu}no{}u sada{wih.Da bi na{ sistem odbrane dostigao projektovane ciqeve, odnosno viziju kojoj

te`i, potrebno je vaqano definisati i usmeravati wegove sadr`aje, uva`avaju}iokolnosti u kojima se zatekao. Za strate{ka dokumenta, kompleksan razvoj sistemaodbrane, ekspertsko ocewivawe, organizovawe nau~ne i inventivne delatnostinadle`na je Uprava za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane.

Dileme o sistemu odbrane Republike Srbije posle crnogorskog referendu-ma, bezbednosnim promenama koje su u tom smislu nastale, o daqem toku reformesada ve} Vojske Srbije, podelili smo sa pukovnikom prof. dr Mitrom Kova~em, na-~elnikom Uprave. Razgovarali smo i o Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, te onovinama koje taj dokument donosi u oblasti organizacije, obuke, kadrovske poli-tike, opremawa, infrastrukture i finansirawa Vojske.

[ta se, zapravo, promenilo u sistemu odbrane posle ishoda crnogor-skog referenduma? - Predvi|awe spoqa{wih i unutra{wih ~inilaca koji uti~u na sistem odbra-

ne, wegovo funkcionisawe i budu}nost, jeste jedna od osnovnih funkcija strategij-

Page 9: 018 Odbrana

9

programiran proces zavr{e u predvi|enom roku. Sve funkcije si-stema odbrane zasnovane su na novim dru{tveno prepoznatqivim ipo`eqnim osnovama, uz po{tovawe me|unarodno priznatih standar-da i iskustava dr`ava iz regiona. Ekspertsku pomo} pru`ile su namkolege iz Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke i Direktora-ta za planirawe Natoa.

Mo`e se re}i da Vojska Srbije i Crne Gore na osnovustrate{kih opredeqewa iz Nacrta prerasta u oru`anu silu Republi-ke Srbije znatno mawe brojnu, delotvorniju i tehni~ki opremqeniju.

Snage sistema odbrane bi do 2010. go-dine brojale oko 27.000 pripadnika –po 15 odsto oficira i civilnih lica,25 odsto podoficira i 45 odsto vojni-ka. Do tog vremena se o~ekuje i potpunaprofesionalizacija vojnih sastava. Iz-mene u obuci, boqa i planska popunastare{inskim kadrom obezbedi}e ospo-sobqene jedinice, spremne da odgovorerazli~itim izazovima na nacionalnomi me|unarodnom planu. Nema sadr`ajavojne delatnosti kojom se ne bavi Nacrtstrategijskog pregleda odbrane, ta~nijenema oblasti u kojoj nije definisao jas-na strate{ka opredeqewa i kriteri-jume. Stavovima su prethodile detaqneanalize i realne finansijske projekci-je. Iz Nacrta proisti~u Plan razvojasistema odbrane do 2010. godine i dva-desetak programa razvoja, koji se odno-se na pojedine funkcije i delatnosti usistemu – kadrovska, organizaciona istatusna pitawa, buxetirawe zadatakaodbrane, re{avawe stambenih proble-ma, te konverzija infrastrukture. Po-menuti dokumenti su vaqana osnova zata~no i pouzdano godi{we planirawe.Nacrt }e se, posle verifikacije u Mi-nistarstvu odbrane, uputiti na javnu

raspravu, kako bi se preispitale wegove eventualne nedore~enosti,a potom na usvajawe u Skup{tinu Republike Srbije.

Kako }e se u praksi primewivati pojedina re{ewa? - Ministarstvo odbrane je u proteklom periodu dobro sara|i-

valo sa Vladom Srbije, {to je dobra pretpostavka za primenu re{e-wa koja nudi Nacrt strategijskog pregleda odbrane. Sa dr`avnim or-ganima }e se zajedni~ki re{avati problemi infrastrukture u sistemuodbrane, odnosno vi{ak vojnih objekata, status vojnodohodovnih usta-nova i namenske industrije, stambena pitawa pripadnika Vojske, alii ostale dileme koje name}e reforma. Odvajawem Republike Crne

skog planirawa. S tim u vezi, posle odluke gra|ana Crne Gore da `i-ve u samostalnoj dr`avi, nastale su zna~ajne promene u sistemu od-brane. Sada{wu situaciju optere}uju mahom normativni problemi.Uprava za strategijsko planirawe i Ministarstvo odbrane su, jo{tokom izrade strate{kih dokumenata zajedni~ke dr`ave Srbije i Cr-ne Gore – Strategija odbrane, Vojna doktrina, Strategijski pregledodbrane, vodile ra~una i o takvoj dru{tvenoj alternativi. Zakono-davni i strate{ko-doktrinarni okvir je podr`avao situaciju i u slu-~aju odvajawa Crne Gore. Zato se, ipak, mo`e re}i da nove okolnostinisu iznena|ewe za sistem odbrane, niti su neo~ekivano stawe ilinepremostiv izazov. Sve funkcije odbrane dr`avne zajednice prenetesu na Republiku Srbiju, jer je ona u pravnom smislu nasledila pret-hodnu dr`avu. Va`no je napomenuti da sistem odbrane mo`e bez ve}ihpote{ko}a pratiti nastale promene i odgovoriti im. Strategijskipregled odbrane Srbije i Crne Gore uspe{no je redefinisan za po-trebe Republike Srbije. Sli~no }e se dogoditi i sa Vojnom doktri-nom, koja se ponovo preispituje u Ministarstvu i Vojsci Srbije. Zapo-~eti reformski procesi i organizacione promene nastavi}e se u to-ku godine prema utvr|enim planovima.

Nije li logi~no da tek iz Strategije nacionalne bezbedno-sti proizlaze ostala strategijska dokumenta i zakonodav-na re{ewa? - Dok se ne usvoji Strategija nacionalne bezbednosti Republi-

ke Srbije, ne}e se raspravqati o novoj Strategiji odbrane iako jeona ve} poprili~no izmewena. Ta~no je da se na Strategiju nacional-ne bezbednosti naslawaju ostali dokumenti, po kojima rade Mini-starstvo odbrane i Vojska Srbije. I Vojna doktrina Republike Srbi-je neophodna je za nesmetano funkcionisawe oru`anih snaga. Do kra-ja meseca nadle`ni }e predlo`iti Vojnu doktrinu i Zakon o Vojsci, uskladu sa stavom Vlade Republike Srbije da nekada{we institucijedr`avne zajednice u roku od 45 danarazrade nove pravne okvire. Jo{ prete odluke zapo~elo je preispitivawedosada{we regulative. To, me|utim, nezna~i da vaqa ~ekati da se najpre usvo-ji novi republi~ki ustav, a potom i po-menute strategije kako bi se nastavilareforma sistema odbrane. Takav po-stupak bio bi poguban za sistem. Na{eje opredeqewe da se prioritetno dokraja godine, po propisanoj skup{tin-skoj proceduri, verifikuje Nacrt stra-tegijskog pregleda odbrane, jer je on os-novni dokument za reformu kompletnogodbrambenog sistema i Vojske Srbije.

Ho}e li se u novim okolnosti-ma mewati zadaci i ranije de-finisane misije Vojske? - Strategija odbrane zajedni~ke

dr`ave bila je kompromis izme|u zahte-va politi~kih elita Srbije i Crne Go-re. Nove misije i zadaci srpske vojskebi}e detaqnije definisani kako bi od-govarali realnim bezbednosnim izazo-vima, rizicima i pretwama, na nacio-nalnom, regionalnom i me|unarodnomnivou. U svakom slu~aju, oni ne}e znat-nije odstupati od zadataka koje je neka-da{wa zajedni~ka dr`ava usvojila.Strate{ko opredeqewe sistema odbrane ostaje ukqu~ivawe u evroa-tlantske bezbednosne integracije i saradwa sa armijama u okru`ewui vojskom Republike Crne Gore. Ministarstvo odbrane }e istovreme-no nastojati da okon~a zapo~ete reformske procese u Vojsci Srbije.

Koje novine donosi Nacrt strategijskog pregleda odbrane? - Nacrt strategijskog pregleda odbrane u potpunosti je odre-

dio viziju sistema odbrane do 2015. i ponudio osnove za Plan raz-voja do 2010. godine. Planirane organizacione promene ostvariva-}e se u Ministarstvu i Vojsci Srbije do kraja 2010. godine. Onepredstavqaju svojevrstan test sposobnosti sistema, ali i dr`ave da

NA RASKRSNICI VREMENASmatrate li da vrednosne, normativne, ali i ideolo-{ke novine u sistemu odbrane treba da prati i pro-mena vojni~ke i stare{inske uniforme? - Iako samo spoqa{we, vizuelne promene, poput nove za-

stave, grba i himne, ~ini mi se podjednako govore o spremnostisistema, ali i wegovih pripadnika da prihvate i podr`e druga-~ije vrednosne kategorije. Zato smatram da je neophodno usvoji-ti novu uniformu profesionalnih vojnika srpske vojske. To jevrlo zna~ajno, a realno ne ko{ta previ{e. Dosada{wa unifor-ma, posebno stare{ina, poti~e jo{ iz vremena JNA. Mo`e sere}i da oslikava jedno vreme i simbolizuje vrednosti sa kojimaje neophodan diskontinuitet. Ako `elimo da dostignemo duhovnuvertikalu, profesionalne kvalitete nekada{we Srpske vojske ivratimo se wenoj me|unarodno potvr|enoj tradiciji, verujem da}e nadle`ni imati sluha kada je o uniformi re~. Nasuprot to-me, jo{ jedna promena dugmadi nikome ne}e i}i u prilog.

Na{i vitalni bezbednosni i odbrambeni intere-si su odbrana Srbije, saradwa i pristupawe me-|unarodnim integracijama i organizacijama,Evropskoj uniji, zatim, izgradwa poverewa, bez-bednosti i stabilnosti u regionu, te po{tovaweRezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovui Metohiji.

Osnovu organizacione strukture Vojske Srbije2015. godine predstavqa}e bataqon-divizion-eskadrila. Sposobnost za razme{taj, odr`ivost,modularnost, raspolo`ivost i za{tita, integrisa-no upravqawe i komandovawe, najzna~ajniji suprincipi po kojima }e se razvijati i osposobqava-ti komande i jedinice Vojske.

Mirnodopski sastav Vojske }e 2015. godine brojatioko 0,2 do 0,4 odsto populacije. Preduslov zaostvarivawe takve vizija srpske vojske jeste izdva-jawe oko 2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda Re-publike Srbije. Kada se Vojska bude anga`ovala umultinacionalnim operacijama, bi}e potrebnoobezbediti dodatna finansijska sredstva, van bu-xeta odbrane.

Page 10: 018 Odbrana

INTERVJU

10

Gore olak{ana je komunikacija sistema odbrane sa dr`avnim insti-tucijama Srbije zbog jednostavnijeg odlu~ivawa i otvoren prostor zalak{e re{avawe nagomilanih problema. Tako se reformski tokoviubrzavaju, a mogu}e ih je boqe kontrolisati i podr`avati. Kako izo-staje sukob interesa i pozivawe na republi~ki kqu~ u kadrovskoj po-litici Ministarstva odbrane, postaju izra`ene profesionalne spo-sobnosti i zahtevi struke.

Nacrt je razradio nove na~ine stambenog zbriwavawa zaposlenihu sistemu odbrane – dodelu slu`benih stanova i kreditirawe stambeneizgradwe po povoqnijim uslovima. Predvi|aju se, u tom smislu, pogodno-sti u pogledu kamatnih stopa i u~e{}e dr`ave za umawewe osnovica pokojima se otpla}uju krediti. Takav model primewuje se u mnogim zemqamasveta zbog specifi~nosti vojnog poziva i zadataka koje profesionalnivojnici obavqaju u me|unarodnoj zajednici. Dodelom slu`benih stanovamladim stare{inama pove}ava se wihova motivacija. Predvi|eno je,tako|e, finansirawe jeftine gradwe zabiv{e i sada{we pripadnike Vojske, ~i-ja su primawa nedovoqna za otplatukredita. Razli~ita socijalna pomo} pla-nirana je i za pripadnike Vojske Srbijekoji iz sistema odbrane ne odlaze svo-jom voqom. Do kraja 2010. godine o~eku-je se prevazila`ewe stambenih pote-{ko}a najve}eg broja zaposlenih u Mi-nistarstvu i Vojsci.

Da li je planirano opremawejedinica Vojske Srbije savre-menim tehni~kim sredstvima?- Opremawe, modernizacija i

razvoj Vojske odvija }e se u kontinuitetujer predstavqaju bitan sadr`aj re-forme. Razmatrano je i pitawe inovirawa zakonodavne regulative ipropisanih procedura u toj oblasti. U Nacrtu strategijskog pregledaodbrane su, na sredworo~nom nivou, definisani prioriteti oprema-wa savremenim tehni~kim kapacitetima vojske Republike Srbije do2010. godine. Obim i tempo zavise od finansijskih sredstava koja seobezbede iz buxeta ili prodaje vi{ka vojnih nepokretnosti. Zbog za-starelosti oru j̀a i opreme nije mogu}e u kratkom vremenu osavremeni-ti sve jedinice. Najpre }e se ulagati u modernizaciju slo`enih borbe-nih sistema, potrebnih novim misijama i zadacima Vojske – odre|enitipovi lova~kih i transportnih aviona, borbeni i transportni heli-kopteri, komandno-informacioni sistemi, za{titna oprema vojnika,streqa~ko naoru`awe specijalnih sastava, zatim raketni sistem PVOkub, samohodne haubice i municija za artiqerijska oru|a.

U okviru Uprave za strategijsko planirawe Ministarstvaodbrane formirane su radne grupe za reformu. Koja jewihova uloga?

- Nacrt strategijskog pregleda odbrane predvideo je dva smerasaradwe u kojima teku reformski procesi sistema odbrane – u odno-su na nadle`ne dr`avne institucije i prema evroatlantskim bezbed-nosnim integracijama. Do sada su sa predstavnicima Vlade Repub-like Srbije formirane radne grupe za re{avawe stambenih pro-blema pripadnika Ministarstva i Vojske, za prodaju i konverzijuvojne infrastrukture i finansirawe poslova odbrane. U toku jeosnivawe i grupe za definisawe statusa vojnodohodovnih ustanova.

Me|unarodnu podr{ku planira i ostvaruje Grupa za reformusistema odbrane Srbija-Nato. U woj deluje Koordinaciona grupa,izvr{ni koordinator, Kancelarija, 14 radnih i dva ad hoc stola,koji organizuju stru~ne skupove. Radni stolovi pru`aju dobre uslu-ge i ekspertsku pomo} kako bi se funkcionisawe sistema uskladilos wegovim potrebama i mogu}nostima. Rezultat wihovog rada jesu

projekti koji predstavqaju sponu saProgramima razvoja odbrane. Neke odprojekata kadrovski i materijalno po-ma`u pojedine zemqe. Do sada su na-jve}u podr{ku pru`ile KraqevinaNorve{ka, Ujediweno Kraqevstvo Ve-lika Britanija i Severna Irska, Ne-ma~ka, Holandija i Danska. Konceptevroatlantske bezbednosti zasniva sena saradwi u oblasti odbrane, poli-tike, bezbednosti ili ekonomije, ~imeVojska Srbije dobija novu dru{tvenu,regionalnu i me|unarodnu dimenziju.

Na koji na~in }e se ubudu}e razvijativojna nau~noistra`iva~ka delatnostkao istinska pretpostavka napretka?

- Nau~noistra`iva~ki rad je su{tinska potreba sistema od-brane. Kako se po svojoj prirodi zasniva na kreativnosti, ta de-latnost je uslov i pretpostavka razvoja sistema. Vojna nau~na mi-sao }e se u potpunosti ukqu~iti u sada{we dru{tvene okvire, od-nosno istra`iva~ke i nau~ne institucije dr`ave. Ekspertski timo-vi Ministarstva odbrane i Ministarstva za nauku i tehnologijuRepublike Srbije predlo`i}e modele za definisawe pozicija istatusa vojnog nau~nog kadra, te istra`iva~kih ustanova Vojske.Zna~ajno je da se Institut za stategijska istra`ivawa, Vojnotehni~-ki institut i Vojnomedicinska akademija registruju kao republi~kenau~noistra`iva~ke ustanove da bi ravnopravno u~estvovale u me-|unarodnim projektima. Planirano je i ve}e izdvajawe finansij-skih sredstava za nau~nu delatnost u sistemu odbrane, ~ime seotvaraju mogu}nosti za br`i napredak i razvoj novih sposobnostiVojske Srbije i dru{tva u celini. Vladimir PO^U^

Snimio Zvonko PERGE

USPON OBELE@EN PADOM[ta je nepovoqno uticalo na sistem odbrane proteklih godina?- Sistem odbrane se u minulih dvadesetak go-

dina nije planski razvijao. U wega nisu ulagalenadle`ne dr`avne institucije, ali su ga zato ~estozloupotrebqavale. Entropija je zahvatila sve we-gove podsisteme i elemente. Takve okolnosti bilesu pogodno tlo za nedozvoqeno poslovawe i brojnekriminalne delatnosti, koje su kulminirale uoblasti stambenog zbriwavawa. Sistem je svako-dnevno siroma{io, a materijalni polo`aj wegovihpripadnika doveden je do granice egzistencije. Tekposledwih nekoliko godina, zapo~etim reform-skim procesima, u~iweni su znatni pomaci u Mi-nistarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Posle organizacionih promena, u upravnim struktu-rama Ministarstva odbrane radi}e do 650, a u pod-re|enim sastavima, bez General{taba Vojske, oko6.350 zaposlenih. Oko dva odsto pripadnika siste-ma odbrane bi}e anga`ovano u obave{tajno-bez-bednosnom sektoru.

Do 2010. godine prioritetno }e se modernizovatiVazduhoplovstvo, komandno-informacioni sistemi,elektronski sistemi za izvi|awe, prikupqawe, ob-radu i distribuciju obave{tajnih podataka, te opre-mati snage za hitno reagovawe i mirovne operacije.

Page 11: 018 Odbrana

11

P E R A S P E R A

SRPSKA VOJSKAPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

J

U

Za{to samprotiv imenaVojska Srbije.Pre svega jer ne zvu~i dobro.Nije pevqivo, a taj naziv je i leksi~kisporan. Srpska salata,srpska kobasica,Srpska Crwa ne mogu druga~ijeda se zovu.Zamislitekobasicu Srbije,ili salatuSrbije! O Crwi da i ne govorimo.

Kona~no je na jarbolu ispred Ministarstva od-brane podignuta srpska zastava. Stotinak gra-|ana je posmatralo tu istorijsku scenu. Himna„Hej Sloveni“ svira}e se jo{ samo u Nema~koj,

dok traje loptawe. Posledwi oblik Jugoslavije od-lazi u penziju, a zatim u istoriju.

Ko bi sada brojao, ali izgleda da su za nepunvek ovde `ivele tri Jugoslavije. I kona~no Srbijai Crna Gora, kao poseban oblik nestajawa. Unitar-na ideja je, zajedno sa barjakom umrle dr`ave, oti-{la u muzej na Kalemegdanu. Tamo gde stoje krvavmundir i bela ko{uqa kraqa Aleksandra i mar-{alski sako Josipa Broza, ustani~ke i pobuweni~-ke pu{ke, alat za ubijawe i stvarawe novih dr`a-va. Elan i zanos, silna energija, sve je zarobqenopod svodovima neme zgrade. Sve to ostavqeno uamanet i na tuma~ewe zanesenim, a ipak ravnodu-{nim kustosima.

Posetioci dolaze i odlaze kao i istorija. Gle-daju {ta je bilo, zami{qaju pro{lost, sve te emo-cije i silne umne i hrabre glave koje su odavno naobi~nim grobqima ili u alejama velikana. Ma gdebili, svi su poravnati pred nestajawem. Nemilo-srdni protivnici od pre osamdesetak godina sadasu samo ravnodu{ni kosturi. A mo`da je istorijuipak najboqe definisao onaj osnovac iz jedne beo-gradske {kole: ”I oni su se tako sva|ali, tukli, ra-wavali i ubijali samo da bismo mi imali {ta dau~imo...“

adna deca. Ovde se brzo mewaju i istorija igeografija. Za samo pedesetak godina me|u na-ma, a posebno nad nama, isprobala su se bardvojica vo|a ”koji su obele`ili epohu!“ Dedo-

vi (i babe) rodili su se u Titovoj Jugoslaviji. O~evisu ratovali kako se ona Milo{evi}eva dr`ava nebi raspala, a ipak je rat bio uzaludan. Dedovi suu~ili da domovinu niko i ni{ta ne mo`e da sru{i.Danas su i deca znala da dr`avnu zajednicu ni{tanije moglo da sa~uva. Ne ide, ne vaqa. Sve je to na-pravqeno da bi se raspalo. Od stare i zaguqenebra}e (i sestara) sijamske bliznake ne napravi.

No, da li se Srbija prepala svoje dr`avnostii svoje dr`ave? [ta da radi sada, kad je sama? Skim }e kad su svi oti{li?! Kako da pogleda sebi uo~i, tako mlada, neiskusna, tako ostavqena iznena-da, usred Balkana?

Crnogorci su lepo iza{li na trgove, razvilicrvene barjake, pevali i pucali. Nije to bio obi~anizbor, niti glasawe koje se pamti godinu ili dve. Ne-go skoro zauvek. Samo je Srbija }utala, gledala u tu-|i plot, nevesela kao na da}i. A {ta je bilo?

Samo je umrla baba \ekna, zajednica kojojspasa ionako nije bilo. Lepo zaspala, bez muke,

spasla se jada. Znate li kako je negovati babu kojaod nemo}i ne stigne da zaspi zanavek? Srbija jepla}ala tu negu, i sada `ali. Ne zna gde da frqi tepare {to su presko~ile. Dobra nam je baba bila,mogla je jo{ koju godinu da hrani `ivinu po avliji.To {to su pili}i zatarabqeni u koko{arniku zbogwihovog gripa, ni po jada, nema veze.

Ali kakav smo mi narod, pa se ne radujemo svo-joj dr`avi Srbiji? ^ak se i vlast nekako dr`i kaoda ima kijavicu, a neki narodni deputati otvoreno`ale za nesre}nom \eknom. U parlamentu se domarverao po simsu i skidao muzejska znamewa SCG. Barje vatrogasni orkestar mogao da im pod penxerimazasvira ”Bo`e pravde“.

toj vrednosnoj gu`vi vojska se sna{la sasvimdobro. Mada joj ministarski savet nije prete-rano pomagao. Koga da slu{a vojni vrh kad sevrhovna komana razi{la bez opro{taja. A on-

da su vojnici doneli odluku da forma bude uvertiraza su{tinu. Pa su odmah poskidali ono {to ne va`i,i odsvirali kao sve~anu pesmu ono {to }e va`iti.

E, sad je red da se malo pravim va`an. Mislimda je u pro{lom broju ”Odbrane“ na ovom mestu pr-vi put upotrebqena sintagma ”Srpska vojska“. Tamo,na dnu, na kraju teksta. Nije mi ideja da uzimam mu-{tuluk generalu Pono{u, koji je taj predlog izneo ujavnost. Verujem da se sam setio, a mo`da i ~ita ovaj~asopis. Svejedno je. Va`no je da to bude Srpskavojska. ”Lepo zvu~i, ima ritma...“ Ba{ tako pi{e upro{lom broju.

Za{to sam protiv imena ”Vojska Srbije“. Presvega jer ne zvu~i dobro. Nije pevqivo, a taj naziv jei leksi~ki sporan. Uze}emo neke primere, ~isto na-rodske. Ho}ete li re}i Perina avlija, ili avlija odPere samo je pitawe stila. Ju`waci mogu da reknu:”avlija od na Peru“, i samo }e oni znati {ta su re-kli. Srpska salata, srpska kobasica, Srpska Crwane mogu druga~ije da se zovu. Zamislite kobasicu Sr-bije, ili salatu Srbije! O Crwi da i ne govorimo.

Naravno da u Srpskoj vojsci ne}e slu`iti sa-mo Srbi, kao {to u Francuskoj ne slu`e samoFrancuzi. Mnogi koji slu`e postaju Francuzi, sa-mo da bi igrali lopte za Petlove.

Da, Galski petlovi, ili Pevci od Gala! Kakovam zvu~i?

I jo{ Srpska vojska tako vra}a svoje staroime.

Sve pobede, u ratu i miru ovde ostvarila jeSrpska vojska. Sve poraze, do`ivele su jugosloven-ske.

Pa, kumovi, mislite o tome! @ivela Srpskavojska!

Page 12: 018 Odbrana

12 15. jun 2006.

Na~elnik General{taba Vojske Republike Austrijegeneral Roland Ertl sa saradnicima posetio je 12. junaGeneral{tab VS, gde ga je primio zastupnik na~elnika general-major Zdravko Pono{.

– Sa delegacijom Austrije imali smo uspe{ne razgovore.Smatramo da nam je u vojnom pogledu regionalna saradwa jedanod prioriteta. Saglasili smo se i da postoji potreba da seEvropska unija vi{e anga`uje u regionu zapadnog Balkana. Aus-trija je jedna od zemaqa ~lanica EU koja je to prepoznala kaomogu}nost i potrebu, i ona je jedan od zagovornika regionalnoganga`ovawa EU u oblasti odbrane i bezbednosti. Kada je re~ oNatou, prona|eni su mehanizmi za unapre|ivawe saradwe ipored ~iwenice da nismo u PzM – izjavio je nakon razgovorasa visokim gostom general Pono{.

– Dobro je {to se na{a saradwa na poqu odbrane razvi-ja. Mi imamo dosta iskustva u anga`ovawu na internacional-nom planu, kao {to su mirovne operacije. Drago nam je da kaozemqa predsedavaju}a EU mo`emo biti nosioci politikebezbednosti u ovom delu Evrope. Taj program }emo i daqe razvi-jati, kako bi se stvorila zajedni~ka svest o bezbednosti uEvropi.

Stoga i daqe `elimo da radimo na pitawima bezbednostivezanim posebno za ovaj deo Evrope. Preko Centra za obuku za

>>> SEMINAR O OBUCI JEDINICA – Uprava zaobuku General{taba Vojske Srbije i Kancelarija za bilateralneodnose Evropske komande Oru`anih snaga SAD u Beogradu organi-zovala je u Klubu Vojske na Top~ideru od 6. do 8. juna seminar oobuci jedinica. Skup je otvorio pukovnik Milivoje Aran|elovi},zastupnik na~elnika Uprave za obuku. Predavawima su prisustvo-vale stare{ine Ministarstva odbrane i Vojske zadu`ene za obuku.

O organizaciji obuke i inicijalnoj vojnoj obuci podoficirau Kopnenoj vojsci ameri~kih oru`anih snaga, selekciji i osposo-bqavawu vodnika za strojeve ve`be, te profesionalnom razvojupodoficira i kursevima wihovog profesionalnog usavr{avawa,govorili su potpukovnik Mel Hal, komandni zastavnik prve klaseMeril Stiven Rej i komandni zastavnik Merion L. Majk. Tokomseminara na{e stare{ine su razmenile iskustva sa inostranimkolegama o borbenom uve`bavawu ameri~kih jedinica. (V. P.)

>>> PROBLEMI STANARA U SUR^INU – Nedavnoje ministar odbrane po drugi put posetio Sportsko-rekreativni cen-tar ”Sur~in“. Tom prilikom zadr`ao se u du`em razgovoru sa sta-novnicima naseqa koje je izniklo u tom centru. Ministar ih je oba-vestio o merama koje su preduzete da im se olak{a `ivot u nasequ,a re{avawem statusa vojnodohodovnih ustanova, bi}e prona|en iz-laz za mnoge iz problema koji ih mu~e. (M. [.)

>>> SUPROTSTAVQAWE TERORIZMU – U Institutu rat-ne ve{tine, 9. juna, odr`an je redovni sastanak Tima za koordina-ciju rada na nau~noistra`iva~kom makroprojektu ”Sektor bezbed-nosti Republike Srbije u suprotstavqawu savremenom terorizmu“.

Sastankom na kome je analiziran dosada{wi rad i na komesu dogovorene aktivnosti oko realizacije naredne faze, predse-davao je pukovnik prof. dr Branislav \or|evi}, a pored ruko-vodstva Projekta, prisustvovali su i predstavnici pojedinih in-stitucija Republike Srbije.

Nastavqene su i zapo~ete posete izaslanika odbrane u na-{oj zemqi Institutu ratne ve{tine i konsultacije oko unapre|e-wa rada na pomenutom projektu. Ovoga puta gost je bio izaslanikodbrane Kraqevine Norve{ke potpukovnik Brigt Har Vage.

>>> POLICIJA PREUZIMA GRANICU PREMABUGARSKOJ – Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije pre-uzelo je kontrolu na jo{ 60 kilometara dr`avne granice premaBugarskoj. Primopredaja du`nosti izme|u policije i Vojske, ~ijisu pripadnici do sada ~uvali granicu, obavqena je 9. juna u ka-sarni u Dimitrovgradu.

Sve~anom ~inu predavawa du`osti ~uvawa dr`avne me|eprisustvovao je predstavnik Uprave za operativne poslove G[VS potpukovnik Goran Sorak, koji je izjavio da je od ukupno 2.317kilometara dr`avne granice Srbije do sada MUP-u predato1.317 kilometara i to prema Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

>>> SIMPOZIJUM O PROMENAMA MENAXMENTA– Fakultet organizacionih nauka organizovao je jubilarni

deseti me|unarodni simpozijum ”Simorg” na Zlatiboru, koji oku-pqa eminentne stru~wake, najuspe{nije privrednike i nau~nike izoblasti menaxmenta i srodnih disciplina. Centralna tema ove go-dine bila je ”Promene organizacije i menaxmenta – izazovi evrop-skih integracija”.

Vi{e od 500 u~esnika podnelo je 350 radova, a prvi putformirana je sekcija Menaxment u odbrani u koju je Programskiodbor prihvatio 14 radova. U radu sekcije u~estvovalo je vi{ezaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Znawe inajnovije informacije iz oblasti menaxmenta, koja su neophodnau planirawu i sprovo|ewu reforme sistema odbrane, kao i kon-takti koji su ostvareni na simpozijumu, veoma su korisni i bi}eprimeweni u izradi potrebnih normativnih dokumenata. (@. G.)

Delegacija Austrije u Beogradu

BEZBEDNOST

LAK^EVI] NA^ELNIK GENERAL[TABAPredsednik Republike Crne Gore Filip Vujanovi} ime-

novao je dosada{weg komandanta Podgori~kog korpusa gene-ral-majora Jovana Lak~evi}a za vr{ioca du`nosti na~elni-ka General{taba Vojske Crne Gore, a komandant MornariceDragan Samarxi} obavqa}e du`nost wegovog zamenika.

Istovremeno, Lak~evi} je unapre|en u ~in general-potpukovnika, a Samarxi} u ~in viceadmirala.

Q. B.

Imenovani ~elni qudi crnogorske vojske

DOGA\AJI

Page 13: 018 Odbrana

Na Fakultetu bezbednosti Beogradskog univerziteta, pomo}-nik ministra odbrane za qudske resurse mr Zoran Jefti} odbra-nio je 1. juna doktorsku disertaciju “Bezbednosni aspekti ukqu~i-vawa Srbije i Crne Gore u evroatlantske integracije”. Premaoceni Komisije, koju su ~inili mentor prof. dr @eqko Ivani{,prof. dr Dragan Simi} i predsednik Komisije prof. dr RadomirMila{inovi}, “rad je zrelo nau~no delo koje je pokazalo da je au-tor ovladao politi~kom analizom zna~ajnih pitawa, kao {to je~lanstvo u politi~kim integracijama. Kandidat se suvereno kre-tao u kompleksnoj materiji, {to je rezultiralo radom vrednim i{iroj dru{tvenoj zajednici”.

Rezultati istra`ivawa grupisani su u sedam celina, sa ja-snim ukazivawem na bezbednosne perspektive, pri ~emu je ukqu~i-vawe u evroatlantske integracije prioritetni ciq.

Rad omogu}ava da se boqe upoznaju otvorena pitawa bezbed-nosti, kao {to su rizici globalizacije i wen uticaj na regionalnubezbednost, aktuelni trenutak globalne mo}i i wena raspodela,te izazovi bezbednosti me|unarodne zajednice. Vrlo iscrpno jeobra|eno bezbednosno integrisawe Srbije i Crne Gore u evroa-tlantsku zajednicu, svrha tog integrisawa i iskustva u saradwi saNatoom.

Zna~ajan deo rada odnosi se na Program Parterstvo za mir,wegov nastanak i razvoj, osnovna dokumenta i akcioni plan za~lanstvo.

– Ako `elimo da u|emo u Evropsku uniju, moramo da pro|emokroz Parterstvo za mir. Kapaciteti na{e zemqe prepoznati su umnogim oblastima, kao i ~iwenica da smo u brojnim segmentima uravni, ili ispred nekih zemaqa koje su ve} u tom Programu - jedanje od zakqu~aka autora.

Odbrani doktorske disertacije mr Zorana Jefti}a prisu-stvovali su brojni predstavnici Ministarstva odbrane i mini-star dr Zoran Stankovi}.

S. \OKI]Snimio G. STANKOVI]

BEZBEDNOSNI ASPEKTIEVROATLANTSKIH INTEGRACIJA

Doktorska disertacija “Bezbednosniaspekti ukqu~ivawa Srbije i CrneGore u evroatlantske integracije” mr Zorana Jefti}a, omogu}ava dubqu spoznaju aktuelnih pitawa na{e dana{wice i jasnu orijentaciju u budu}im opredeqewima

PUTOKAZ KA BUDU]NOSTI

13

MODELI ZAKONAO BEZBEDNOSTI I ODBRANI

Kwiga “Modeli zakona o bezbednosti i odbrani”, koju jeobjavio Centar za civilno-vojne odnose, predstavqena je jav-nosti 30. maja u prostorijama Centra. Kwiga sadr`i modelepet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti i to: Model zako-na o civilnoj slu`bi, Model zakona o Vrhovnom savetu odbra-ne, Model zakona o tajnim podacima od zna~aja za odbranu ze-mqe, Model zakona o privatnoj delatnosti obezbe|ewa u Repu-blici Srbiji, kao i Radni tekst zakona o demokratskoj i civil-noj kontroli Vojske Srbije i Crne Gore.

O kwizi su govorili weni urednici profesor dr Miro-slav Haxi} i profesor dr Bogoqub Milosavqevi}, kao i advo-kat mr Goran Dolovi}. Profesor Haxi} je posebno naglasio daje, imaju}i u vidu trenutnu situaciju u na{oj zemqi, sada pravitrenutak da se pravno reguli{u sva pitawa koja se ti~u odbra-ne i bezbednosti.

Gost promocije Daglas Vejk, zamenik {efa Misije Oebsa uSrbiji i Crnoj Gori, govorio je o doprinosu te organizacije ja-~awu institucija i demokratizaciji u Srbiji i Crnoj Gori. Amba-sador Gregor Zore, iz @enevskog centra za demokratsku kontro-lu oru`anih snaga, na osnovu uporednih uvida pokazao je neop-hodnost pravnog regulisawa oblasti odbrane i bezbednosti.

Projekat je ostvaren uz podr{ku @enevskog centra za demo-kratsku kontrolu oru`anih snaga.

BALKANA

Iz Centra za civilno-vojne odnose

mirovne operacije i saradwe u toj oblasti `elimo da doprine-semo miru u Evropi – izjavio je general Ertl.

Gosti su potom obi{li Centar za mirovne operacije, adrugog dana posete i 72. specijalnu brigadu u Pan~evu i Vojnuakademiju.

Vojnu delegaciju Austrije primio je i ministar odbrane Zo-ran Stankovi}.

S. \.Snimio Z. PERGE

Page 14: 018 Odbrana

15. jun 2006.

POVODI

14

Opstanak fabrike eksploziva “Prva iskra” pitawe je opstanka svih

ostalih fabrika namenskeindustrije, jer ona proizvodi

osnovnu materiju za “Slobodu” i“Kru{ik”. Bez te fabrike mi nemamomogu}nosti da punimo municiju malih

ili velikih kalibara, da pravimostreqa~ku municiju. Bez we, ma gde

ona bila, ova zemqa ne}e imatieksploziv, koji se ne koristi samo za

vojne ve} i za privredene svrhe.

[TA POSLE STRAVI^NE NESRE]E

U PRVOJ ISKRI? FABRIKANEOPHODNA

Nedequ dana posle stravi~ne eksplozije, u kojoj su stradalatrojica radnika, a pogon za proizvodwu ultrajakog eksplo-ziva oktogena do temeqa uni{ten, u fabrici “Prva iskra”u Bari~u sve je u ti{ini i neprirodnom miru. Zaposlenina zgari{tu ~ine nat~ove~anske napore da dopru do po-smrtnih ostataka svojih nesre}nih kolega, a nadle`ne slu-

`be da odgovore na pitawe {ta je dovelo do iskre, a zatim ieksplozije od koje se me{tanima Bari~a, ali i gra|anima Beo-grada, digla kosa na glavi. Za treptaj oka, tog posledweg pone-deqka u maju, u vazduh je odleteo vi{egodi{wi, decenijski trudgeneracija radnika, koji su dobar deo svog `ivota ulo`ili urazvoj jedne od renomiranih fabrika brizantnih eksploziva uovom delu Evrope.

Nesre}a koja se u radu s eksplozivnim materijama cikli~-no ponavqa svakih desetak godina ponovo je uzela svoj danak.Istraga }e, svakako, otkriti neke od okolnosti koje su uticale

Page 15: 018 Odbrana

na tragediju, ali stariji radnici ve} sada ne prezaju od oceneda je jo{ jednom, ba{ kao i sredinom pro{le decenije, surovopla}ena cena nepa`we i poku{aja da ~ovek zagospodari eksplo-zivu i hemiji. A to, upozoravaju oni koji znaju, nikada ne vodidobru. Ma koliko vodili ra~una o merama bezbednosti u teh-nolo{kom procesu, koje su u “Prvoj iskri” nesumwivo bile navisokom nivou, ako zaboravimo da vatri, vodi i hemiji smemosamo da slu`imo, a nikad da gospodarimo, plati}emo kaznu. I`ivotom.

ZAMAJAC RAZVOJADirektor “Prve iskre” Stojan Bio~anin jo{ nema potpuno

jasan odgovor na pitawe kako daqe. Ono {to, ipak, uporno pona-vqa jeste stav da ta fabrika ima neprocewiv zna~aj ne samo zaradnike koji su u woj zaposleni, ve} i za odbranu Srbije i wenuvojsku. Uostalom, od 1938. godine, odnosno od kada postoji, “Pr-

va iskra” predstavqa zamajac razvoja regije u kojoj je izgra|ena.Stru~na javnost i poznavaoci naoru`awa i vojne opreme dobroznaju da je tokom tih, skoro sedam decenija, u Bari~u proizvo|enizuzetno dobar dinitro i trinitrotoluol, jedan od najraspro-strawenijih eksploziva, koji se koristi u proizvodwi mina i mi-nobaca~kih projektila, ali i privrednog eksploziva. Upornimradom i razvojem stru~waci “Prve iskre” osvojili su i tehnolo-{ki postupak za proizvodwu pentrita, a kruna wihovog znawa isposobnosti svakako je proizvodwa najja~ih eksploziva, heksoge-na i oktogena, koji se koriste u izradi najubojitijih minsko-eks-plozivnih sredstava, raketnih sistema, protivoklopnih i protiv-avionskih sredstava s velikom razornom i probojnom mo}i.

Ono ~ime se zaposleni u “Prvoj iskri” s pravom ponose,pored izvanrednog kvaliteta razli~itih vrsta eksploziva, sva-kako su visok nivo bezbednosti i zaokru`en sistem prerade ot-padnih kiselina i voda, tako da je kompletiran tehnolo{ki ci-klus i sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine, ~emu se u wiho-voj fabrici ve} godinama poklawa izuzetna pa`wa. Najboqi,mada svakako ne`eqeni, dokaz jeste i ~iwenica da u nedavnojeksploziji, osim nekoliko polomqenih prozora na obli`wimzgradama i Fabrici vode, udaqenoj svega 200 metara od mestanesre}e, nije zaga|ena `ivotna sredina. To je i najsurovija po-tvrda napora “Prve iskre” da, tokom dugogodi{we proizvodweeksploziva, istovremeno ugra|uje i najvi{e standarde u obla-sti tehnolo{kog procesa, omogu}avaju}i maksimalnu bezbednostradnika i okoline. Imaju}i u vidu sveobuhvatnost tih procesa uproizvodwi, bari~ka fabrika je bila jedan od renomiranihproizvo|a~a eksplozivnih materija u nekada{woj Jugoslaviji.Prema re~ima direktora “Prve iskre” Stojana Bio~anina, sve-ga nekoliko proizvo|a~a u svetu ima zaokru`enu tehnolo{ku ce-linu u proizvodwi svih tih eksploziva.

Vrhunac razvoja te fabrike postignut je upravo pre raspa-da SFRJ, krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina.“Prva iskra” je tada imala izme|u 450 i 500 zaposlenih, kojisu proizvodili eksploziv za potrebe “Pretisa” iz Vogo{}e, va-qevskog “Kru{ika”, ~a~anske “Slobode”… Kad se raspala je-dinstvena vojna industrija, ostali su bez kupaca, kako iz vojnihstruktura tako i civilnog sektora. U civilnom sektoru velikikupci wihovih proizvoda bili su “Vitezit” iz Viteza, jedan odnajve}ih proizvo|a~a privrednog eksploziva u ovom delu sveta,zatim “Kamnik” i “Miloje Zaki}”, odnosno dana{wa “Trajal

15

ADR@AVI

PREUVELI^AN STRAH

Kampawa dela javnosti zabrinutog zbog eventualnihposledica nesre}e u “Prvoj iskri” na o~uvawe ekolo{keravnote`e, svakako je bez osnova. Stru~waci isti~u da jebezbednost tehnolo{kog postupka u proizvodwi oktogenabila maksimalna, {to je, paradoksalno, ali istinito, do-kazano i posle eksplozije koja je uni{tila postrojewe, alinanela minimalne {tete okolnim zgradama. Objekat senalazio okru`en bedemima i betonskim zidovima nalikna piramidu i visokim oko 20 metara. Oni su spre~iliprostirawe vazdu{nog udara u okolinu, pa se wegova pra-va silina osetila visoko iznad zemqe, gde je i usmerena.

Kad je re~ o eventualnom trovawu hemijskim proizvo-dima, kiselinama i otpadnom vodom, treba naglasiti da jefabrika “Prav iskra” bila bezbenija od svakog skladi-{ta goriva u Beogradu, ili nekom drugom gradu. Zahvaquju-}i zaokru`enom sistemu kontrole i za{tite tehnolo{kogprocesa, fabrika oktogena je predstavqala mawu opa-snost od najobi~nije benzinske pumpe. [ta tek re}i za po-strojewa “Duge”, “Grme~a”, pan~eva~ke “Azotare” ili bilokoje rafinerije nafte?

Page 16: 018 Odbrana

– Opstanak fabrike eksploziva “Prva iskra” je pitawe op-stanka svih ostalih fabrika namenske industrije, jer ona proiz-vodi osnovnu materiju za “Slobodu” i “Kru{ik”. “Milan Blagoje-jevi}” tako|e proizvodi barutne materije. Bez te dve fabrike minemamo mogu}nosti da punimo municiju malih ili velikih kaliba-ra, da pravimo streqa~ku municiju. Bez tih fabrika, ma gde onebile, ova zemqa ne}e imati eksploziv, koji se ne koristi samo uvojne ve} i u privredene svrhe. O tome da se negde pravi novafabrika ne vredi ni pri~ati, tro{kovi bi bili mnogo ve}i negoako se radi u Bari~u, to bi bilo apsolutno neracionalno. Sadaje potrebno obezbediti oko milion i po, najvi{e do dva miliona

korporacija”. Sankcije su ih spre~ile da prodaju eksploziv du-gogodi{wim kupcima u inostranstvu, od kojih su, zahvaquju}iostvarenom kvalitetu, ali i izvozu tehnologije i znawa, po si-stemu “kqu~ u ruke”, svojevremeno zaradili 60.000.000 dola-ra, a smawili su se i zahtevi vojske za eksplozivom, pa je pro-izvodwa u “Prvoj iskri” pala na svega pet odsto.

– Imali smo vrhunski kvalitet eksploziva koji nismo mo-gli da plasiramo – ka`e direktor Bio~anin. – Tro{kovi odr`a-vawa, ina~e veliki u na{oj oblasti, iz dana u dan su se uve}a-vali, pa smo odlu~ili da za neko vreme prestanemo s radom.Fabrika TNT je nekada proizvodila {est do sedam hiqada tonagodi{we, a sada svega100 tona. Samo da ukqu~imo i iskqu~imoma{ine, tro{ili bismo energiju u vrednosti tih sto tona, kojenapravimo za ~etiri, ili pet dana rada. Fiksni tro{kovi subili ogromni. Jedini na{ zadatak posledwih desetak godinapro{log veka bio je da sa~uvamo kadar.

RESURS STRATE[KOG ZNA^AJA

Sude}i po svemu {to se kasnije doga|alo, uspeli su u name-rama da ne izgube zaposlene. Iako su, zarad maksimalnog sma-wewa tro{kova, radili za veoma male li~ne dohotke, odr`alisu visok nivo za{tite u radu s najagresivnijim fluidima, kon-centrovanom azotnom i sumpornom kiselinom i hidridom sir-}etne kiseline, gde ni specijalni ~elik ne mo`e da izdr`i du`eod 10 do 15 godina. Amortizacija takvih fabrika, prema re~i-ma stru~waka, iznosi dvadesetak godina, posle ~ega je neophod-no gotovo potpuno renovirawe. Zaposleni u “Prvoj iskri” ra-dili su sredinom devedesetih godina i na razvoju civilnog pro-grama, {to je ponovo surovo prekinuto bombardovawem Natoa.

– U na{ asortiman u{li su i proizvodi ku}ne hemije, bio-dizel, neke organske i neorganske soli, autokozmetika, anti-friz… Pred bombardovawe smo se pripremili i za malo ak-tivniju proizvodwu eksploziva, kupili ve}e koli~ine sirovina,ali je ipak odlu~eno da demontiramo fabriku. Ponosni smo nato {to smo danono}nim radom, ogromnim nastojawem i po`r-tvovawem svih zaposlenih, maltene za vreme vazdu{nih uzbunauspeli da spasemo veliki deo tehnologije, ma{ina i postrojewaupravo onog pogona oktogena, koji je sada sravwen sa zemqom.Proizvodwa pentrita i heksogena tada je potpuno uni{tena, doksmo proizvodwu oktogena uspeli da sa~uvamo. Stradao je, dodu-{e, glavni objekat, iz koga smo na vreme izvukli 90 odsto opre-me. Zahvaquju}i tome uspeli smo da ponovo pokrenemo proiz-vodwu tog izuzetno sna`nog eksploziva ~im je to od nas zatra-`eno. Na{a predvi|awa bila su da za nekoliko godina mo`emoda radimo i punim kapacitetom, {to zna~i da proizvodimo 120tona oktogena godi{we, {to bi nam donosilo pet do {est mili-ona dolara. Neka se izveze pola od toga, razmi{qali smo ta-da. Pokretawem proizvodwe o`ivela je fabrika, radovali smose budu}nosti, svaki postupak je tri puta proveravan, montira-we postrojewa je obavqeno izuzetno profesionalno, ispo{to-vali smo sve norme i zahteve za{tite na radu, sve tehnolo{keprobe su obavqene. Ra|ene su hladne probe, ispitivan je priti-sak, zagrevana voda da se ispita koliko stepeni sve to mo`e daizdr`i, ispitivane su instalacije, vodovod, elektri~na energi-ja… Da je bilo nekih nepravilnosti u tehnolo{kom procesu, po-kazale bi se odmah po pokretawau fabrike.

S obzirom na sve ono {to ta fabrika zna~i Bari~u i Sr-biji, ali i vojsci, dilema ne postoji ni za pukovnika docenta drVlada Radi}a, na~elnika Uprave za odbrambene tehnologije Mi-nistarstva odbrane.

15. jun 2006.16

POVODI

QUDSKI FAKTOR

Drama koja se nedavno dogodila u Bari~u ponovo jeu prvi stan stavila problem “qudskog faktora”, kaoopasnost da upravo ~ovek bude ona inicijalna kapislakoja vodi “u nebo”. Nesre}e poput ove u kojoj su poginu-la tri radnika “Prve iskre” de{avaju se svakih deset-petnaest godina. I kod nas i u svetu ne mo`e se pobe}iod istine da ~ovek nije robot, da se wegovi postupci nemogu automatizovati, predvideti u svakom trenutku i upotpunosti. Trenutak nepa`we, `eqe za dokazivawemsvemo}i, prevelika samouverenost, stav da nam je “svedo kolena”, da smo mi gospodari stvari, a ne one nama,skupo nas ko{taju. U to smo se uverili bezbroj puta. Nasvom i tu|em primeru. A ipak, gre{ke se ponavqaju, neizvr{avamo sve svoje obaveze na vreme i ta~no onakokako je predvi|eno tehnologijom, skra}ujemo postupak,improvizujemo, rutinski se pona{amo ~ak i kad tako nesmemo da radimo. Vaqda je to u prirodi ~oveka.

Nemamo snage, ni `eqe da poverujemo da su nesre}epoput ove u Bari~u neizbe`ne. Put za wihovo izbegavawe,za wihovo spre~avawe mora da postoji. Ve}a i ~e{}a kon-trola, kazne za nepridr`avawe propisa i zakona, netole-rancija prema onima koji se ne pona{aju u skladu s propi-sanim postupcima, mo`da su neki od na~ina. Ipak, kakoizmeniti ~oveka?

Page 17: 018 Odbrana

evra, kojima bi se finansirala izgradwa novog objekta, umestoovog do temeqa uni{tenog, nabavka nove tehnologije i postroje-wa, dok za wihovo montirawe ve} postoje projekti koji su kori-{}eni i pre godinu dana, kad je fabrika, posle dugogodi{we pau-ze zbog bombardovawa, pu{tena u rad. Tim parama, koje se, ina-~e, izvozom oktogena, mogu vratiti za svega godinu dana, obnovi-la bi se vrednost fabrike u iznosu od oko {est miliona.

NERACIONALNO PREME[TAWE FABRIKE

Preme{tawe fabrike na drugu lokaciju, po mi{qewu pu-kovnika dr Radi}a, bilo bi problemati~no, neracionalno, pa iveoma te{ko. Sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine ne bi sedobilo gotovo ni{ta, posebno na du`i rok.

– Kada je gra|ena “Prva iskra” na tom prostoru nije bilonaseqa. Ako fabriku izgradimo sada na ledini, udaqenoj odnaseqenog mesta, to ne zna~i da za desetak, dvadesetak godinaoko we ne}e nastati grad. Pa i weni radnici treba negde da`ive. Vaqda u wenoj blizini. S druge strane, optu`be da je “Pr-va iskra” ugro`avala `ivotnu sredinu apsolutno su zlonamer-ne i neosnovane. Za{tita na radu je bila maksimalno sprove-dena, ba{ kao i ekolo{ka za{tita. To se, na kraju, pokazalo iposle nesre}e, kada nikakva trovawa i ugro`avawe `ivotnesredine nisu zabele`ena. Udar eksplozije bio je toliko jak, astradalo je samo nekoliko prozora na okolnim zgradama. To suomogu}ili bedemi oko uni{tenog objekta, kupasto izgra|eni, jerje i pravac prostirawa eksploziva takav. Tu su zatim tuneli, pabetonski zidovi… Svi objekti okolo ostali su ~itavi. Evakua-cija koja je usledila posle nesre}e predstavqa deo unapredobaveznih preventivnih postupaka u slu~aju hemijskog akciden-ta. Pokazalo se da osnove za paniku nije bilo, ba{ kao ni zaovakve neargumentovane stavove javnosti da fabriku treba iz-mestiti. Pa svako skladi{te goriva, kojih je Beograd pun, opa-snije je od postrojewa “Prve iskre” koje je odletelo u vazduh.

Proizvodi “Prve iskre”, posebno oktogen, odavno pred-stavqaju strate{ke proizvode neophodne svakoj razvijenoj dr-`avi. Ne samo za vojne, ve} ni{ta mawe i za civilne svrhe. Ko-li~ine tog eksploziva potrebne na{oj vojsci nisu velike i moguse bez velikih problema i uvoziti. Ali, u nestabilnim me|una-rodnim odnosima, oslonac na uvoz tako zna~ajnih proizvoda,neophodnih u izradi razli~itih vrsta ubojnih sredstava i nao-ru`awa, predstavqa rizik koji se vrlo lako mo`e osvetiti. Ni-je nepoznato da je Srbija po~etkom Prvog svetskog rata ve} bi-la u takvoj situaciji, kada je ostala bez artiqerijske municije,a granate pristigle iz Francuske nisu odgovarale po kalibru.I sankcije koje su obele`ile `ivot gra|ana Srbije u posledwojdeceniji 20. veka mogu da poslu`e za opomenu da se, u opremawui snabdevawu vojske, nikada ne treba previ{e oslawati na ino-stranog partnera.

– Uvoz ~etiri vrste svetski poznatog eksploziva trotila,heksogena, penrita i oktogena koji se koriste u proizvodwi na-oru`awa i vojne opreme, mo`e nas skupo ko{tati. Oni mogu dase uvoze, kao i svaka druga vojna oprema, ali to nije isto kaokad uvozite sirovine za izradu naoru`awa. Mi i sada uvozimokomponente za proizvodwu eksploziva. To nije sporno, ali je ve-oma va`no da shvatimo da, u bilo kom trenutku nestabilne me-|unarodne situacije, uslovi na{eg opstanka i polo`aja u evrop-skoj, ili regionalnoj, pa i svetskoj zajednici, umnogome zaviseod mogu}nosti odbrane, a oni su bez strate{kih proizvoda, ve-oma sumwivi. U nepovoqnim uslovima trgovine, u uslovimasankcija ne}emo biti u situaciji da nabavimo tu vrstu proizvo-da. Oktogen ima izuzetno razorno dejstvo i veliku probojnu mo},koji opravdavaju wegovo kori{}ewe u izradi protiavvionskih iprotivtenkovskih projektila i raketnih sredstava. Wegova ku-mulativna mo} je drasti~no ve}a nego kod trotila, uslovi wego-vog kori{}ewa su druga~iji u odnosu na obi~ni eksploziv. Pro-

17

STANDARD IZNAD PROSEKA

Da su se u “Prvoj iskri” nazirali boqi dani, svedo-~e radnici ~ija je plata posledwih meseci bila oko25.000 dinara. Nedavno su primqeni i novi radnici, aoni koji su oti{li, zadovoqni socijalnim programom i ot-premninama, bili su spremni da pomognu kod svakog pove-}awa obima posla. Atmosfera je bila izvanredna, kolek-tiv homogen, jak i profesionalno veoma osposobqen. Ve-liki broj radnika re{io je ono najva`nije, stambeno pi-tawe, drugima se sme{io stan u bliskoj budu}nosti. Tre-balo je da se od sama~kog hotela napravi stambena zgradau kojoj bi dvadesetak radnika dobilo svoj dom.

“Prva iskra” je bila jedna od retkih fabrika, pogotovonamenske industrije u kojoj su plate bile redovne, a sve soci-jalne i druge da`bine uredno ispla}ivane. Zbog toga smatra-ju da dr`ava ne}e zaboraviti porodice `rtava tragi~ne ne-sre}e, ni sve ostale radnike “Prve iskre” koji se decenija-ma, s mawe, ili vi{e sre}e, bore s opasnim i nepredvidqi-mim hemijskim i eksplozivnim materijama. Konsolidacija wi-hove fabrike, isti~u, najboqi je put u `eqenu budu}nost.

Stojan Bio~anin, direktor “Prveiskre” Bari~

Docent dr Vlado Radi}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije

Srce oktogena: objekat koga vi{e nema

Page 18: 018 Odbrana

vi kompletnu gamu vojnog i pri-vrednog ekploziva u nas, imaosvojen postupak delaboracijepe{adijskih mina, proces u komese trotil iz zastarelih mina ko-risti za izradu privrednog eks-ploziva. Ta postrojewa su i daqeu radu, nalaze se svega sto pede-set metara od postrojewa koje jeuni{teno, a postoji mogu}nost iza proizvodwu biolo{kog dize-la, gde su velike {anse i za iz-voz.

PREDSTOJI OBNOVA

Zbog svega toga u Ministar-stvu odbrane smatraju da dr`avatreba da na|e na~in za finansi-rawe obnove pogona namenskeindustrije u Bari~u.

Studija s takvim predlogomuskoro }e se na}i pred ministri-

ma za privredu i finansije u Vladi Republike Srbije, od kojihse o~ekuje podr{ka i zbog toga {to je proces restrukturisawavojnih fabrika do sada tekao prema planu.

– Mi smo smawili broj radnika u fabrikama namenske in-dustrije, odvojili civilni od vojnog pogona, ispunili smo gotovosve zahteve vlade u procesu strukturne, organizacione i finan-sijske konsolidacije. Prva fabrika koja bi trebalo da dobijeplanirana stredstva je ova u Bari~u. “Zastava oru`je” Kraguje-vac, “Sloboda” ^a~ak, “Kru{ik” Vaqevo, “Milan Blagojevi}”Lu~ani, “Prvi partizan” U`ice i “Prva iskra” Bari~ predsta-vqaju oslonac na{e odbrane. Vojska ne sme da se odrekne tih{est fabrika. Ako je potrebno, neka se obavi diverzifikacijaizme|u vojnog i civilnog pogona, ali vojni pogon onda mora dase o~uva, ne sme da se konzervira, jer se uslovi u okru`ewu nemogu predvideti. Ti pogoni treba da rade. Kako i koliko, s kojimkapacitetom, vide}emo, ali se ne smeju ugasiti – napomiwe drRadi}.

To se posebno odnosi na fabriku “Prva iskra”, jedinu uokru`ewu koja je imala perspektivu da gladno evropsko i svet-sko tr`i{te snabdeva oktogenom dobrog kvaliteta. Nema nika-kve sumwe da bi za samo jednu kalendarsku godinu, ~ak i rade}is pola kapaciteta, radnici vratili sredstva neophodna za ob-navqawe fabrike. Kvalitet wihovog eksploziva priznavali sui najstro`i svetski eksperti u oblasti naoru`awa i vojne opre-me. Oktogen iz “Prve iskre” ocenili su i stru~waci Boforsa iameri~ki proizvo|a~i naoru`awa i ubojnih sredstava. To je,dakle, izuzetan proizvod, svetski priznatog kvaliteta, ~ija pro-daja je bila veoma perspektivna. Uostalom, “Prva iskra” je ve}prodavala eksploziv i Amerikancima i zemqama Zapadne Ev-vrope, posebno Englezima i Nemcima, jer su cene bile drasti~-no mawe nego u Izraelu, ili u nekim zemqama ~lanicama Na-toa.

Naravno, sve to ne bi uspeli da “Prva iskra” nije bila do-stojan konkurent svetskim proizvo|a~ima eksploziva. Za{to dato ne bude i budu}e? Ako dr`ava `eli da ima fabriku koja }e daobezbe|uje sve potrebe na{e zemqe za oktogenom, koje objektiv-no i nisu velike, mo`da svega nekoliko tona, ali koji, s obziromna sve masovnije kori{}ewe u izradi naoru`awa i sistema, mo-`e da se izveze za velike pare, onda nema mesta dvoumqewu. Ok-togen }e uvek biti potreban velikim i bogatim zemqama, a “Pr-va iskra” je svoje, veoma ceweno, mesto na tom tr`i{tu ve} ima-la. Zato wen zna~aj uveliko prema{uje wenu veli~inu i okolnostda je zapo{qavala svega 150 radnika.

Du{an GLI[I]

15. jun 2006.18

izvodwa oktogena nije pomodarstvo, on se sve vi{e koristi u iraketnim sistemima To vi{e nije svetsko ~udo, rezervisano sa-mo za svetske sile, to je dokaz da pratimo najsavremenije svet-ske tehologije. Uostalom, poznato je da na{a vojna industrijani za korak nije zaostajala od svetskih normi. Tehnologija kojukoristi na{a namenska industrija nije arhai~na, mi smo svojeznawe i sposobnosti proverili i dokazali na tr`i{tu. U pro-izvodwi oktogena i pentrita bili smo me|u svega pet, {est ze-maqa – podvla~i dr Radi}, nagla{avaju}i strate{ki zna~ajosnovnih proizvoda “Prve iskre”.

– Te fabrike, u odre|enim uslovima, predstavqaju ~ini-lac mo}i i uspe{nije odbrane, one su i jedan od pokazateqasposobnosti dr`ave i wene vojske da se nose s neprijateqimai ~inilac uspe{nog odvra}awa protivnika, svesnog da mo`emoda proizvodimo i strate{ko oru`je. Mi smo imali slu~aj i to-kom sankcija i tokom agresije kada je fabrika stajala, kad ni-smo proizvodili eksploziv. Imali smo ga, dodu{e, na zaliha-ma, ali to jasno dokazuje da je “Prva iskra” potrebna ovoj dr-`avi i wenoj vojsci. Tu nema dileme. U odnosu na wen zna~aj,sredstva koja treba da se ulo`e u weno obnavqawe su mala.Ona ne proizvodi samo oktogen, jedina je osposobqena da pra-

[TETA JE VE]A NEGO POSLE BOMBARDOVAWA

Sada kad je stradalo i to {to su pre sedam godinasa~uvali, u “Prvoj iskri” ne sumwaju da }e ponovo obnovi-ti proizvodwu. Mada je {teta od eksplozije ve}a nego po-sle bombardovawa, po{to su uni{tene i ma{ine, ostaloje vi{e od 70 odsto postrojewa za proizvodwu oktogena,eksploziva za kojim potra`wa u svetu neprekidno raste.Direktor Bio~anin isti~e da im je ostala sva infrastruk-tura, tu su kompresorske stanice, dozidni sistemi, kotlar-nice, su{nice, objekti za flegmatizaciju i pakovawe, gre-jalice…

– [teta na svim ostalim objektima nije ni pedesethiqada dolara. Od sto odsto kapaciteta i tehnologije zaproizvodwu oktogena ostalo je vi{e od 70 odsto. To nasohrabruje u zahtevu da nam dr`ava i vojska omogu}e obno-vu fabrike – ka`e direktor “Prve iskre” Stojan Bio~a-nin i procewuje da je za pokretawe proizvodwe oktogenapotrebno najvi{e dva miliona evra, odnosno oko150.000.000 dinara.

Posle bombardovawa Natoa

Page 19: 018 Odbrana

19

gog, i Tibora [varca, tre}eg u klasi, ru~nim satovima s posvetomnagradio je dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qud-ske resurse.

Kao i svake godine, Fond “Potporu~nik Borko Nikitovi}”,nagradio je najboqeg maturanta, a u ovoj generaciji to je VladimirPetrovi}. Fond “Potporu~nik Borko Nikitovi}” su 1993. godi-ne, u spomen na hrabrog gardistu, svojevremeno najboqeg u~enikaosnovne {kole i Vojne gimnazije i prvog studenta Vojne akademije,osnovali Srpska pravoslavna crkva, Univerzitet u Beogradu iVojna akademija. Najboqem u~eniku 30. klase Vojne gimnazije na-gradu je uru~ila majka hrabrog potporu~nika Zora Nikitovi}.

D. G.

– Najte`e nam je bilo tokom bombardovawa Srbije, dok smogledali sve one slike razarawa na{e otaxbine. Moj otac to nijemogao da podnese, verujem da mu je to i skratilo `ivot – pri~a sauzbu|ewem. Uvek sam `elela da do|em ba{ ovde, u krug Vojne aka-demije, da vidim gde se moj otac {kolovao, gde je od kraqa dobiosabqu kao jedan od najboqih pitomaca, odakle je oti{ao u Garduda `ivotom brani kraqa i otaxbinu. Zahvalna sam Vojsci {to mije to omogu}ila, {to sam mogla da se uverim u snagu i vojni~ki duhdana{wih generacija oficira, spremnih da brane svoju zemqu.To mi mnogo zna~i u volonterskom radu u Kongresu srpskog ujedi-wewa. Mi ~inimo sve {to mo`emo da svet obavestimo o napori-ma na{eg naroda da odlu~no prevazi|e slabosti iz pro{losti isvom snagom istraje na putu demokratizacije dru{tva i br`eg iz-laska iz krize. Koliko mo`emo, mi }emo u tome i daqe pomagati– rekla je Jasmina Todorovi}-Bulan`e, predsednica Kongresasrpskog ujediwewa.

D. G.

Na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi} nedavno je primio Jasminu Todorovi}-Bulan`e, predsednicu Kongresa srpskog ujediwewa, k}erku predratnogsrpskog oficira, jednog od najboqih pitomacaKraqevske vojne akademije u klasi koja je {kolovawe zavr{ila 1938. godine

^etvorogodi{we {kolovawe u~enici 30. klase Vojne gimnazije okon~ali s vrlo dobrim uspehom

P

J

rve junske subote u~enici Vojne gimnazije proslavili su uspe-{an zavr{etak {kolovawa i dobili diplome o polo`enomispitu zrelosti. Sa prosekom 3,51 trideseta klasa je me|unajuspe{nijim generacijama. Ako se zna da su tokom {kolova-

wa postigli zapa`ene rezultate i u vannastavnim sadr`ajima, po-put sportskih takmi~ewa, kulturnih i nau~nih aktivnosti, onda jejasno koliko su napora morali da ulo`e tokom te ~etiri godine.

Isti~u}i se osvojenim prvim i drugim mestima na razli~itimnivoima takmi~ewa, te radom u Istra`iva~koj stanici u Petnici,i ta generacija vojnih gimnazijalaca svrstala se u red najvrsnijihsredwo{kolaca Beograda i Republike. Najuspe{nije me|u wimaVladimira Petrovi}a, prvog u rangu, Neboj{u Milo{evi}a, dru-

POLO@EN ISPITZRELOSTI

JUBILARNA 30. KLASAVOJNE GIMNAZIJE ZAVR[ILA [KOLOVAWE

POLO@EN ISPITZRELOSTI

P R E D S E D N I C A K O N G R E S A S R P S K O G U J E D I W E W A U V O J N O J A K A D E M I J I

KAD EMOCIJE NAVIRUKAD EMOCIJE NAVIRU

asmina Todorovi}-Bulan`e, predsednica Kongresa srpskogujediwewa, ugledne organizacije srpskog naroda u dijaspori,ostvarila je jo{ jednu davna{wu `equ. Po~etkom juna obi{laje Vojnu akademiju i tako “na licu mesta” videla prostor u ko-

me je wen otac, Sima Todorovi}, poru~nik li~ne Kraqeve garde,jo{ pre sedam decenija sticao oficirska znawa.

Zahvaquju}i svojoj go{}i za interesovawe koje je pokazala zarenomiranu i u svetu veoma cewenu vojnu visoko{kolsku ustanovu,o istoriji Vojne akademije dugoj vi{e od 180 godina govorio je ge-neral-major Vidosav Kova~evi}, prvi ~ovek “vojnog univerziteta”.Posle razgovora o naporima Kongresa srpskog ujediwewa da seistina o srpskom narodu {to vernije pribli`i svetu, posebno Sje-diwenim Ameri~kim Dr`avama, ali i prigodnih re~i o se}awimasvoga oca na ̀ ivot proveden u jugoslovenskoj vojsci i kraqevoj gar-di, Jasmina Todorovi}-Bulan`e je obi{la prostorije u kojima sedanas obrazuju budu}i piloti i mornari~ki oficiri. S mnogo emo-cija prisustvovala je i probi Orkestra garde koji je uve`bavaopoznati Mar{ na Drinu.

Page 20: 018 Odbrana

15. jun 2006.

J A V N E N A B A V K E U S I S T E M U O D B R A N E

SU@AVAWE PROSTORAZA KORUPCIJU

Uprava za snabdevawe

ranije je bila vrh ledenog

brega ukupnih de{avawa

u sistemu vezanih za

afere koje se ti~u

potpisanih ugovora.

U novom na~inu rada

za mito i korupciju

prostor se su`ava.

Svaka nabavka ili

prodaja moraju biti

transparentni, odnosno

svaki dobavqa~ ostvaruje

uvid u celokupnu

proceduru.

20

TE

MA

Page 21: 018 Odbrana

Uprava za snabdevawe formirana je polovinom pro{le go-dine i pravni je sledbenik Uprave za javne nabavke osno-vane u drugoj polovini 2003. godine. Prva godina wenograda protekla je u upornom zalagawu da se zakon po{tuje ida ranije zloupotrebe koje su rezultirale poznatim afe-rama, budu samo pro{lost. To je i osnovni zahtev ministra

odbrane Zorana Stankovi}a, koji je tu upravu stavio pod svojudirektnu nadle`nost.

Na ~elu Uprave za snabdevawe je pukovnik Slobodan Mar-kovi}, koji je takvu poziciju organizacione celine kojom rukovo-di shvatio i kao poverewe i kao odgovornost i kao zadatak nakome se pola`e ispit savesti i stru~nosti.

– Ovde je ranije bio vrh ledenog brega ukupnih de{avawa usistemu vezanih za afere koje se ti~u potpisanih ugovora, ko{to su afera Pancir, zatim prodaja naoru`awa pod vrlo ~ud-nim okolnostima, netransparentnost, forsirawe pojedinih do-bavqa~a od rukovode}ih organa, prevashodno onih najvi{ih dr-`avnih – ka`e na po~etku razgovora pukovnik Markovi}. – Takoje pri~a izlazila iz okvira Ministarstva odbrane pod pla{tomvi{ih dr`avnih interesa, a kadrovska piramida je pravqenada bi se takve stvari i odradile.

Pukovnik Markovi} ukazuje na ~iwenicu da ta uprava rea-lizuje 70 odsto materijalnih rashoda vojske, pa je utoliko ja-snije koliko je wen zakonit rad zna~ajan za sistem.

21

Pukovnik Slobodan Markovi}, na~elnik Uprave za snabdevawe– U borbi retrogradnih i zdravih snaga ho}u da verujem

da su ove druge kona~no nadvladale. Za razliku od ranijihperioda i druga~ijeg na~ina rada pojedinih biv{ih minista-ra odbrane, sada sa tog nivoa nema nametawa odluka nitiprote`irawa dobavqa~a. Naprotiv, ministar samo insi-stira na zakonitosti, {to je veliki podstrek za qude u Upra-vi da rade kako treba.

U ispravqawu spornih stvari, kao {to je uticaj tako-zvane farmakomafije, mogu otvoreno da ka`em da ti konci iti pritisci nisu prekinuti. Ipak se tu okre}e veliki novac,interesi su jako izra`eni, a infrastruktura je stvarana go-dinama i to je vrlo te{ko razbiti. Me|utim, mi forsiramozdrave snage i zdrave odnose. I ranije su qudi u Upravi di-zali glas protiv nezakonitih radwi, ali su bili u}utkivanitakozvanim vi{im interesima, odlukama ministara i nena-dle`nih dr`avnih organa. Zbog toga su trpeli posledice igubili posao.

Red je uveden i u prodaji, iako tu ni propisi nisu bili ba{ najjasniji. I tu isti~em sistem, od General{taba do na-{e uprave koja realizuje prodaju. Vi{e ne}e biti prodaje na ime i prezime, gde ministar donosi odluku, nego }e svakaprodaja biti na tenderu. I svi kupci u istoj ravni, na istoj crti, tako da }e odlu~ivati tr`i{ni kriterijumi.

Ho}u da naglasim da nam za sve to treba kadrovski jaka Uprava za snabdevawe, sa dovoqnim brojem izvr{ilaca, ko-ja }e novim definisawem poslova u sistemu logistike pravovremeno, stru~no i zakonito obavqati poverene poslove.

MO]NICI I WIMA NEPODOBNIPotpukovnik Rajko Petrovi}, na~elnik Odseka za ekonom-

sko-pravne poslove:– Problemi i afere iz ranijeg perioda posledica su sprege

nadle`nih lica iz redova takti~kog nosioca, koja su pokretalapostupke i obrazlagala ekonomsku opravdanost nabavke, i uti-cajnih lica iz preduze}a koja su sebe videla u ulozi dobavqa~aVojske za ”poslove veka”, {to je rezultiralo dono{ewem odre|e-nih odluka o nabavkama na nivou Saveta ministara, mimo usta-qene procedure i ovla{}ewa. Time je najvi{e poquqan ugledUprave za snabdevawe, ~iju okosnicu ~ine najprofesionalnija inajstru~nija lica odabrana u redovima Ministarstva odbrane iVojske, koja su zavr{avawem kursa javnih nabavki, prakti~no ”li-cencirana” za tu vrstu poslova.

Treba re}i da su neki od najstru~nijih i najkvalitetnijih qu-di koji su radili na veoma odgovornim i ”osetqivim” mestimaosetili svu gor~inu ”mo}nika” i sa etiketom ”neefikasnosti”oterani su iz ove uprave, a dovo|eni su drugi da realizuju tekonkretne, sad slobodno mo`emo re}i, nezakonite radwe. Ali,treba i to ista}i, mnoge od wih nisu realizovane pre svega za-hvaquju}i stru~nosti i odgovornosti lica koja i daqe rade uUpravi.

BRIGA ZA VOJNE OSIGURANIKEPotpukovnik Milan Ili}, zastupnik na~elnika Odseka za

nabavku sanitetskih sredstava: – U ovoj godini prioritet u nabavkama bilo je obezbe|ewe

najneophodnijih koli~ina lekova sa doma}eg i stranog tr`i{ta,te drugog medicinskog potro{nog materijala i rezervnih delova,potrebnih za svakodnevnu upotrebu, ali i za primenu u vrlo slo-`enim zahvatima i hitnim intervencijama najeminentnijih stru~-waka iz oblasti medicine. ̂ ine se i napori da se i pored finan-sijskih te{ko}a modernizuje i poboq{a opremqenost svih vojno-zdravstvenih ustanova, a pre svega Vojnomedicinske akademije.

Poseban problem ~ini re{avawe pitawa oko ugovarawapru`awa apotekarskih usluga i usluga zdravstvene za{tite voj-nih osiguranika i ~lanova wihovih porodica u civilnim zdrav-stvenim ustanovama u mnogim garnizonima u kojima su zbog orga-nizacijskih promena i smawewa brojnog stawa prestale sa ra-dom vojne zdravstvene ustanove.

POSREDNICI DI@U CENEPotpukovnik Milan Kecman, na~elnik Odseka za snabde-

vawe intendantskim srdstvima:– Planska vrednost za artikle hrane u ovoj godini iznosi

679.734.500 dinara (bez PDV). Ugovarawe je oblikovano u 24posebne nabavke za 85 artikala. Od toga su ugovorena 82. Od-ustalo se od nabavke ke~apa i kompota, a {e}er nije ugovoren

Deo sredstava iz paketa antibalisti~ke opreme koji je biopredmet sada spornog ugovora sa ”Proizvodwom Mile Dragi}” i daqe je interesantan za Vojsku, ali u znatno smawenim koli~inama

Page 22: 018 Odbrana

Najve}e optere}ewe iz prethodno zakqu~enih poslovapredstavqa neraskinuti ugovor sa Proizvodwom “Mile Dra-gi}”. Posle vi{e razgovora sa predstavnicima te firme i savlasnikom, u Upravi ocewuju da druga strana jo{ nije zatvorilatu pri~u zbog interesa koji `eli da ostvari. Pregovori su ot-prilike na pola puta, ali se veruje u postizawe dogovora. U me-|uvremenu traje sudski spor, a zbog pritiska javnosti i sumwe uume{anost u zakqu~ewe tog ugovora ostavku je podneo tada{wiministar odbrane Prvoslav Davini}.

Kod jo{ nekih starih ugovora problem je {to su zakqu~iva-ni mimo zakona, a naj~e{}e nije po{tovana procedura dono{e-wa odluka o pokretawu nabavki. Zato su te odluke stornirane,namaju pravno dejstvo niti su {tetne za Vojsku. Odluke o nabav-kama koje se sada donose prilago|ene su stvarnim potrebama iodobrenim nov~anim sredstvima.

Od aktuelnih problema me|u najve}im je nedostatak sred-stava i ka{wewa u pla}awu dobavqa~ima. To smawuje wihovo

interesovawe i remeti neke o~ekivane tr`i{ne efekte. Nai-me, Vojska bi kao veliki kupac mogla posti}i jo{ ni`e cene,ali nesigurnost dobavqa~a zbog roka pla}awa uti~e na wihovukalkulaciju.

I kod dosada{wih nabav-ki ima mesta za samokriti~-nost, pa u Upravi priznaju da jebilo dosta neracionalnog ras-polagawa sredstvima, uzimanesu stvari koje nisu neophodne,ali se sada i tu zavodi red. Sa-da se kupuje ono {to je neophod-no i samo u okviru odobrenihnov~anih sredstava. Uvodi sedakle finansijska disciplinai doma}insko poslovawe.

To doma}insko poslova-we, uskla|ivawe potreba imogu}nosti, ne}e ugroziti re-dovnost snabdevawa, posebnokad je re~ o hrani. Izuzev {e-}era, svi artikli su ugovore-ni. Problem su energenti i to

TEMA

15. jun 2006.22

zbog nezainteresovanosti ponu|a~a koja je prouzrokovana ne-dostatkom te robe na tr`i{tu i neblagovremenim pla}awem.Ugovarawe {e}era je u toku i prema tr`i{nim uslovima morabiti pla}en unapred.

Kao primer doma}inskog odnosa naveo bih ugovaraweuzimawa mleka i mle~nih proizvoda. Zbog pote{ko}a u na-plati svojih potra`ivawa na{ dugogodi{wi snabdeva~ ”Im-lek” Beograd izgubio je interes za daqu saradwu. To su isko-ristila pojedina trgova~ka preduze}a koja raspola`u sa ve-likim finansijskim mogu}nostima i stavqaju se u ulogu po-srednika izme|u proizvo|a~a i nas kao velikog kupca i ponu-dila snabdevawe mlekom skupqe od ”Imleka” za oko14.500.000 dinara. Toliko bismo dali vi{e za mle~ne arti-kle da nismo uspeli, zahvaquju}i nastojawima Uprave zasnabdevawe, da uspostavimo dobre odnose sa ”Imlekom” iugovorimo wihovu isporuku i u ovoj godini.

Sli~ni rizici prete i sa drugim artiklima hrane gde seizme|u neposrednog proizvo|a~a i nas kao velikog kupca uba-cuju posrednici.

PRODAJA SAMO NA TENDERUPukovnik Milutin Kova~evi}, na~elnik Odseka za uvoz i

prodaju tehni~kih sredstava:– Uprava za snabdevawe u postupku prodaje naoru`awa i

vojne opreme pojavquje se posle propisane procedure utvr|i-vawa vi{kova i odluke ministra odbrane o prodaji. Posle

formirawa konkursne dokumentacije o prodaji, dostavqa seobave{tewe svim pravnim i fizi~kim licima registrovanimza spoqnu trgovinu kontrolisanom robom. Time se posti`epotpuna transparentnost u prodaji i ne postoje privilegova-na preduze}a, koja imaju pravo pre~e kupovine. Zainteresova-ni ponu|a~i kupuju konkursnu dokumentaciju i dostavqaju svojeponude do datuma definisanog u woj. Nakon otvarawa ponudapo utvr|enoj proceduri, komisija bira najpovoqnijeg ponu|a-~a, s tim {to nijedna cena u ponudi ne mo`e biti ispod onekoja je odre|ena konkursnom dokumentacijom.

Pukovnik Bodgan Krsmanovi}, referent za prodaju:– Uprava za snabdevawe predla`e da se sa~ine spiskovi

suvi{nih sredstava po takti~kim nosiocima (po asortimanu ikoli~inama) i da zakonskim putem ministar odbrane doneseodluku o prodaji svih suvi{nih sredstava u ~ijem bi se prilo-gu nalazili spiskovi sredstava. Takav na~in ima vi{e predno-sti, kao {to su brzo reagovawe prema potencijalnim kupcimai izbegavawe sukoba interesa u~esnika u prodaji. Predlog jei da se lista vi{kova objavi na Internet sajtu MO i Vojske~ime bi se postigla maksimalna transparentnost u oblastiprodaje.

PROCEDURA JAVNE NABAVKEErna Brki}, na~elnik referata za pravne poslove:– Propisana procedura javne nabavke primewuje se na sve

nabavke tr`i{nih dobara, usluga i ustupawa radova ~ija proce-

AFERA PANCIRDeo sredstava iz paketa antibalisti~ke opreme ko-

ji je bio predmet sada spornog ugovora sa ”Proizvod-wom Mile Dragi}” i daqe je interesantan za Vojsku, aliu znatno smawenim koli~inama u odnosu na ranije ugov-orenih 63.000 za{titnih prsluka i 59.000 {lemova idruge vojne opreme u ukupnoj vrednosti oko 176 milionaevra.

U Upravi za snabdevawe isti~u da nema ni sred-stava za wihovo pla}awe. To su dva osnovna razloga zbogkojih posao sa ”Proizvodwom Mile Dragi}” ne mo`e bi-ti realizovan.

Page 23: 018 Odbrana

zbog dugova iz prethodne godine. Gorivo je nabavqeno prema po-trebama i za odr`awe potrebne borbene gotovosti. Mada je dugJugopetrolu preko 700 miliona dinara, novi ugovor je zakqu~en ipotrebne koli~ine goriva isporu~ene.

Iako se dosta govori o nedovoqnim sredstvima za sistemodbrane, naro~ito u delu plata i nabavke novog modernijeg nao-ru`awa, u Upravi za snabdevawe ocewuju da bi za teku}e tro{ko-ve odobrena buxetska sredstva mogla biti sasvim dovoqna da ni-je prenetih obaveza iz prethodne godine.

Zna~ajno je {to se u novom na~inu rada za mito i korupcijuprostor su`ava. O tome se zaista vodi ra~una tako da svaka na-bavka mora biti, kako se to sada ka`e – transparentna, odnosnoda svaki dobavqa~ ima uvid u celokupnu proceduru. Za svaku na-bavku formira se komisija u kojoj su nosioci planirawa, stru~nireferent, finansista, pravnik, a svaki ugovor ide na kontrolu iodobrewe.

U toku 2005. godine Uprava za snabdevawe zakqu~ila je ukup-no 539 ugovora o nabavci i prodaji. Na sprovedene postupkeponu|a~i nisu ulagali zahteve za za{titu prava, a to ve} punogovori o po{tovawu zakonitosti u vr{ewu javnih nabavki.

Posebno se insistira na tenderskoj dokumentaciji koja mo-ra biti, kako se ka`e, neutralnog karaktera, da ne favorizujenijednog dobavqa~a. Neki se zbog toga qute jer su izgubili privi-legovane pozicije, ali ulo`enih `albi nije bilo. Procedura iwihova prava nisu povre|eni.

Stvari se daqe moraju mewati u oblasti planirawa. Nemavi{e nabavki sad za sad. Treba imati u vidu potrebne rokove zadono{ewe odluke, a za wu je potrebno i nekoliko meseci i vi{e.Zato neupu}eni mogu ste}i utisak o sporosti ili birokratskomzatezawu. Iz Uprave uveravaju da samo insistiraju na po{tova-wu propisane procedure.

Na~elnik Uprave za snabdevawe pukovnik Slobodan Marko-vi} posebno isti~e podr{ku celokupnog sistema, od ministra, Ko-legijuma, stru~nih slu`bi, General{taba... I veruje da nadvlada-va zdravo jezgro. Retrogradne snage su potisnute i to omogu}avaqudima koji su i ranije `eleli po{ten odnos da sada rade samnogo vi{e samopouzdawa i zajedni~ke pozitivne energije.

Radenko MUTAVXI]

>>> IZ ODEQEWA ZA STAMBENE POSLOVE – Odeqewe zastambene poslove je nakon preseqewa iz Katani}eve 15 na novuadresu, u Nemawinoj br. 15 u Beogradu, posle kra}eg prekida pono-vo od 3. juna stavilo u funkciju telefonski govorni automat broj011-3201-715 ili vojni lokal 23-715, na koji se stambeni intere-senti mogu informisati o svom statusu, trenutnom rangu zahteva zastan i zadwem aktu u zahtevu.

Odeqewe za stambene poslove od 7. juna po~elo je redovnoinformisawe stambenih interesenata u vremenu od 9,00 do 15,00~asova, u prizemqu zgrade br. 5, prostorija br. 22, (izuzev u mese-cu avgustu), i to: prve srede u mesecu za penzionisana vojna i civil-na lica i interesente van garnizona Beograd, a tre}e srede u mese-cu za PVL i CL i interesente iz garnizona Beograd.

Stambeni predstavnici komandi, jedinica i ustanova Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije mogu se na osnovu pisanog zahtevaobra}ati ubudu}e na adresu MINISTARSTVO ODBRANE, SEKTORZA QUDSKE RESURSE, UPRAVA ZA KADROVE, Odeqewe za stambe-ne poslove Ul. Nemawina br. 15 Beograd.

>>> SKUP UDRU@EWA PENZIONISANIH PODOFICIRASRBIJE – Udru`ewe penzionisanih podoficira Srbije odr`alo je6. juna u Domu Vojske u Beogradu skup na kome se razgovaralo sa nad-le`nima o najva`nijim pitawima koja se ti~u te penzionerske popu-lacije. Rukovodstvo udru`ewa pokrenulo je vi{e tema za raspravu,me|u kojima su najva`nije neostvarene isplate naknada po uredbiod 1. avgusta 2004. i neslagawe sa visinom povi{ice penzije u ok-tobru 2005. godine. Po mi{qewu penzionisanih podoficira, onisu zakinuti, jer je wihova penzija tada porasla znatno mawe negopenzija wihovih kolega penzionisanih oficira i generala.

Stru~ni tim Ministarstva odbrane na ~elu s pukovnikom Mio-dragom Gordi}em, zamenikom na~elnika Uprave za kadrove, pru`ioje odgovore na pitawa iz domena wihove nadle`nosti, koja su najvi-{e zanimala penzionere. U odgovorima je istaknuto da }e isplatanaknada po uredbi iz 2004. godine biti obavqena, jer re~ je o ne-spornom pravu. Me|utim, kada je re~ o budu}im povi{icama podo-ficirskih penzija koje trenutno u proseku iznose oko 15.000 dina-ra, stvar stoji druga~ije. Te penzije ne}e mo}i bitnije da porastuzbog dva osnovna razloga. Prvi je nastojawe Ministarstva finan-sija Srbije da {to pre uspostavi sistem raspona u platama i pen-zijama u skladu sa stru~nom spremom zaposlenih u dr`avnoj slu`bi.Drugi razlog je prevelik broj vojnih penzionera u odnosu na aktiv-na vojna lica.

>>> U KRUGU kasarne Re~ne flotile ”Du{an Vukasovi}-Dio-gen” u Novom Sadu, u vodi pored broda ”RPN-43”, 1. juna u 6,25 sa-ti prona|eno je be`ivotno telo desetara po ugovoru Obrada [qi-van~anina.

Desetar [qivan~anin je ro|en 1972. godine, a u Vojsci je od1995. na du`nosti motoriste u Tre}em odredu za spa{avawe i pre-vo`ewe u Re~noj flotili. Na brodu pored koga je prona|en desetar[qivan~anin je i spavao.

Istra`ni sudija Okru`nog suda u Novom Sadu Nada Kolarskii nadle`ni organi izvr{ili su uvi|aj.

>>> U GARNIZONU Subotica, 11. juna na streli{tu ”Hra-stova~a”, kontrolni oficir je prilikom redovnog obilaska oko17,40 ~asova prona{ao be`ivotno telo desetara po ugovoru Zora-na Stojanovi}a.

Desetar Zoran Stojanovi}, koji je obavqao ~uvarsku slu`buna streli{tu, ro|en je 22. avgusta 1980. godine u selu Paligraca,op{tina Ni{, a u Vojsku je stupio 1. avgusta 2002. godine. U 36.oklopnoj brigadi Novosadskog korpusa nalazio se od 16. februara2006. godine. Pokojni Stojanovi} je bio o`ewen, otac dvoje dece,nastawen u selu Novi @ednik u op{tini Subotica.

Prema prvim rezultatima istrage desetar Stojanovi} je najve-rovatnije izr{io samoubistvo pucaju}i iz pi{toqa u grudi.

23

wena vrednost na godi{wem nivou prelazi 200.000 dinara. One~ija je vrednost od 200.000 do 2.000.000 dinara smatraju sejavnim nabavkama male vrednosti. U okviru wih, ako vrednostdobara ili usluga ne prelazi iznos od 300.000 dinara, nabavkusprovodi realizator nabavke u skra}enom postupku (naruxbeni-com). Nabavke dobara i usluga u vrednosti od 300.000 do2.000.000 dinara i ustupawe radova bez obzira na wihovuvrednost obavqaju se komisijski, u redovnom postupku – dosta-vqawem zahteva za prikupqawe ponuda po pravilu petorici, anajmawe trojici potencijalnih ponu|a~a.

Nabavke ~ija vrednost prelazi 2.000.000 dinara sprovodese komisijski u otvorenom postupku, restriktivnom postupku iliu postupku sa poga|awem, pri ~emu je otvoreni postupak pravilo,a ostali postupci izuzetak.

Propisana procedura, od faze dobijawa zahteva za nabav-ku pa do zakqu~ewa ugovora, podrazumeva sprovo|ewe niza rad-wi. To zahteva vreme od najmawe 60 dana, a u slo`enijim pred-metima i vi{e, i to pod uslovom da su se stekle zakonske pretpo-stavke za dodelu ugovora o javnoj nabavci.

Ako se tome doda da je zakonski rok za davawe mi{qewa nanacrte ugovora, a koji je propisala Direkcija za imovinsko-pravne poslove, 30 dana od dana dostavqawa predmeta, to uslo`enijim predmetima mo`e da produ`i nabavku i do 90 dana.

Ovo je va`no znati kako bi se blagovremenim planirawemobezbedilo da nabavka bude realizovana na vreme.

UKRATKO

HRONIKA

Page 24: 018 Odbrana

15. jun 2006.24

Kraqeva~ka 252. oklopnabrigada isti~e se kvalitetom

borbene obuke, poslovimaza{tite i unapre|ewa `ivotne

sredine i sportskimdostignu}ima. Pripadnici

jedinice ne samo da odr`avajupotreban nivo borbene

spremnosti, ve} je po nekimelementima i unapre|uju, {to su

potvrdili i kontroloriInspektorata odbrane koji su

nedavno rezultate kraqeva~kihtenkista vrednovali vrlo

dobrom ocenom.

Mi mnogo ula`emo u znawe, ume}e i stru~nost na{ih stare-{ina kako bismo obezbedili obuku dobrog kvaliteta, pogo-tovo u uslovima skra}enog vojnog roka i oskudnih materi-jalnih mogu}nosti – isti~e komandant pukovnik Mla|en Ni-{evi}. – Vreme od {est meseci je kratko da bi se osposo-bio dobar tenkista, ali prednost je {to vojnici dolaze na

slu`ewe vojnog roka sa mnogo ve}im informati~kim znawima ne-go {to je to ranije bio slu~aj. Ta ~iwenica, uz maksimalno anga-`ovawe izvo|a~a obuke, omogu}ava da se na programskim i boj-nim ga|awima posti`u odli~ni rezultati. Na primer, u posledwojgeneraciji vojnika skoro svi operateri popularne maqutke vodi-li su raketu do ciqa, a polovina wih je pogodila sam centar.

Ga|awe se uve`bava na streli{tu koje je, posle dvadesetgodina, stavqeno u funkciju. Sopstvenim snagama i uz pomo} sa-radnika iz Kraqeva, streli{te je popravqeno, {to stvara mo-gu}nosti za postepeno osposobqavawe ni{anxija na tenku ioperatera na borbenim vozilima pe{adije.

U posledwe vreme obuka se integri{e, tako da su nedavnoprogramska {kolska ga|awa na poligonu Ora{ac izvedena za-

252. OKLOPNA BRIGADA

GOSPODARI^ELI^NIHGRDOSIJA

OD

BR

AN

A

Page 25: 018 Odbrana

jedno s pripadnicima 1.oklopne brigade. Time jeostvarena u{teda od150.000 dinara.

Ve`bali{te ”Kara-panxa” na periferijiKraqeva pravo je mestoza osposobqavawe po-sada tenkova M-84 iborbenih vozila pe{a-dije M-80A. Na wemusmo zatekli stare{ine ivojnike iz jedinice kape-tana Dejana Krsti}a, ko-ji su izvodili doobukuvoza~a tenkova i borbe-nih vozila pe{adije.

Stariji vodnik Dra-gan Petkovi}, desetar pougovoru Bojan Dugali} ivojnici Nemawa Jovano-vi}, Aleksandar Stevanovi}, Jovan ^eperkovi} i drugi lako sure{avali probleme i specifi~nosti terena na ve`bali{tu,kao {to su uzbrdice, nizbrdice, bo~ni nagibi, prelazak prekorovova razli~ite {irine i razne podloge zemqi{ta. Po{to seobuka izvodi u svim meteorolo{kim uslovima, dawu i no}u i uuslovima koji obuku pribli`avaju borbenim okolnostima, jasnoje da za voza~e tenkova prakti~no nema nepoznanica.

VELIKA PORODICAU oblasti za{tite pripadnici 252. oklopne brigade po-

stigli su izuzetno vredne rezultate. To je i iznena|ewe, jer jepoznato da za to nema posebno odvojenih sredstava. Preprekesu prevazi|ene inventivno{}u qudi i wihovom `eqom da osmi-sle i urade ne{to {to je za sve dobro. Kao prvo, u brigadi nijebilo vanrednih doga|aja ve} nekoliko godina. Nare|ewa su ja-sna i ona preciziraju da se zdravqe i `ivoti qudi ne smejuugroziti, pa makar se i odustalo od izvr{avawa zadatka. Bez-bednost saobra}aja je na visokom nivou, a posle ukupno pre|e-nih 1.130.000 kilometara, dogodila se samo jedna saobra}ajnanesre}a, za koju je odgovoran vojni voza~, {to je daleko ispodproseka u na{oj vojsci.

O brizi za qude svedo~i i podatak da je gubitak radnih da-na po osnovu bolovawa svega 1,6 posto.

Za{tita i unapre|ewe `ivotne sredine u kraqeva~kojbrigadi re{eni su za primer drugima. Tehni~ko-tehnolo{ke me-re za{tite na radu primewuju se u svakoj radionici, kancela-riji ili na poligonu, tako da su maksimalno su`ene mogu}nostiza povrede. Pomo}nik komandanta za logistiku potpukovnik De-jan ^endi} i referent za{tite od po`ara kapetan Ivan Kruqnagla{avaju da brigada ima odli~nu saradwu sa civilnimstrukturama kao {to su vatrogasna ~eta OUP Kraqevo, JKP”^isto}a”, Republi~ka inspekcija za{tite `ivotne sredine iJP ”Srbija{ume”.

U Kasarni ”Jovan Kursula” vidi se doma}inska atmosferana svakom koraku. Plod je to takmi~arskog pristupa da svakipripadnik jedinice svoj kutak, radno mesto ili radnu sredinu~uva, ure|uje i unapre|uje. ^lanovi vojnog kolektiva su posebnoponosni na prostore poput akumulatorske stanice, parka teh-ni~kih sredstava i kuhiwsko-trpezarijskog bloka, koji pokazujukako se velikim anga`ovawem mogu posti}i vrhunski rezultati uo~uvawu i unapre|ewu radne i `ivotne sredine.

Proletos je u krugu kasarne zasa|eno 2.500 sadnica, {to}e jo{ vi{e ozeleniti i oplemeniti taj prostor. Po re~ima sta-re{ina i vojnika, glavni pokreta~ poslova u za{titi `ivotne

sredine je pukovnik Mla|en Ni{evi}, koji skromno ka`e: ”Jakasarnu i brigadu do`ivqavam kao svoju veliku porodicu i swom provodim vi{e vremena nego sa sopstvenom suprugom i tro-je dece.”.

BRIGADA ZAPADNE SRBIJEOsnovni zadaci pripadnika kraqeva~ke brigade vezani su

za odr`avawe i unapre|ewe borbene gotovosti, borbeno ospo-sobqavawe, izvr{avawe zadataka u Kopnenoj zoni bezbedno-sti, za obezbe|ewe vojnih objekata i garnizonske poslove. Mla-di profesionalni kadar (prosek od trideset godina) ~ini svekako bi se zadaci profesionalno i bezbedno izvr{ili. U stro-ju vrlo dobrih i odli~nih te{ko je nekoga ista}i, ali pomenimo,ipak, {tab koji predvodi potpukovnik Savo Vu~kovi}, zatim Pr-vi oklopni bataqon, na ~elu sa majorom Neboj{om Ristovi}em,logisti~ki bataqon kojim komanduje potpukovnik Branko Ko{aki zastavnike Petra Dobri~i}a i Dragana Grabov~i}a, koji bri-nu o akumulatorskoj stanici i in`iwerijskoj jedinici.

25

NA SPORTSKOM POQUSportska takmi~ewa i ~asovi fizi~kog vaspitawa

obavezna su i redovna pojava. Jedan od najboqih sporti-sta u brigadi je potporu~nik Slobodan Ivkovi}, repre-zentativac Vojske u orijentacionom kretawu. Pro{le go-dine je u~estvovao na 38. vojnom svetskom prvenstvu u Fin-skoj, a sada se priprema za vojno svetsko prvenstvo u Bra-zilu. Pripreme podrazumevaju svakodnevno tr~awe na sta-zi od deset kilometara. Naravno u slobodnom vremenu,zato {to obaveze komandira mehanizovane ~ete nisu ma-le. Zanimqivo je da su svi ostali ~lanovi reprezentacijena{e vojske iz specijalnih jedinica, {to govori da pri-padnicima oklopnih jedinica nije lako da ostvare dobrerezultate u orijentiringu. Time je uspeh potporu~nika Iv-kovi}a ve}i.

Wegov kolega po ~inu i struci potporu~nik Ivan Ste-fanovi} ve} godinama se dokazuje u karateu. U~estvovaoje, kao dr`avni reprezentativac na vi{e od stotinu svet-skih, evropskih, balkanskih i doma}ih prvenstava. Najve-}i uspeh je postigao osvajawem tre}eg mesta u ekipnoj kon-kurenciji, na svetskom juniorskom prvenstvu u Novom Sa-du. Recimo i da je potporu~nik Stefanovi} 2002. godineizabran za sportistu VSCG, dok je 2001. godine osvojiotre}e mesto.

AKUMULATORSKA STANICA U ZELENILUZastavnik Petar Dobri~i} ka`e: ”Kada sam posle po-

vratka sa Kosmeta 1999. zatekao sru{enu kasarnu u Kra-qevu i moju akumulatorsku stanicu, rekao sam sebi da sesve to mora ponovo izgraditi.” I zaista, zastavnik je pri-onuo na posao i na mestu uni{tene akumulatorske staniceizgradio objekat koji garantuje bezbedan rad, tehni~koodr`avawe akumulatora i za{titu `ivotne sredine. Vi{eod 1.500 akumulatora pro|e mese~no kroz stanicu, a wi-hova tehni~ka ispravnost garantuje pokretqivost borbe-nih i neborbenih vozila.

Zastavnik Dobri~i} i wegovi saradnici napravili sui korak vi{e, tako da su sredinu karakteristi~nu po otrov-nim gasovima oplemenili zasadima jagoda, jabuka, kru{aka,bresaka i cve}a. Svoj doprinos stvarawu lepog ambijenta uakumulatorskoj stanici daju i vojnici na odslu`ewu vojnogroka, poput Seada Miraqemovi}a iz Novog Pazara.

Komandant pukovnik Mla|en Ni{evi}

Page 26: 018 Odbrana

Brigada je razme{tena na tri lokacije, ali obezbe|uje ive}i broj objekata u Kraqevu i ^a~ku. Na obezbe|ewu vojnihobjekata anga`ovana je petina od ukupnog broja qudstva. Nije tomalo, pogotovo kada se zna da popuna vojnicima na odslu`ewuvojnog roka iznosi skromnih 40 posto, dok je popuna vojnicimapo ugovoru na nivou od 60 posto. U brigadi o~ekuju da }e uskoropo~eti da se re{ava kona~ni status objekata koji su progla{eniza ”vi{ak nepokretnosti” i da }e se rasteretiti obezbe|ewatih objekata.

Garnizonskih poslova ima mnogo, {to tra`i dosta vreme-na, truda i rada. U Kraqevu `ivi 14.000 vojnih osiguranika, anedavno je odlukom ministra odbrane o`ivqena i ambulanta u^a~ku, koja }e zdravstveno zbriwavati 2.000 vojnih osigurani-ka iz toga grada. Komandant brigade je preduzeo mere da se kra-qeva~ki Klub Vojske odr`ava u funkcionalnom stawu i da sesa~uva deo kwi`nog fonda iz uga{ene garnizonske biblioteke.Tako je beletristika preba~ena u ”brigadnu biblioteku”, gde jedostupna ~itaocima, deo stru~ne literature podeqen je jedini-cama, a zastareli vojnostru~ni fond komisijski uni{ten.

U svakodnevnom radu 252. oklopna brigada ima veliku po-dr{ku na~elnika Ra{kog okruga, predstavnika lokalne samou-prave u Kraqevu, MUP-a, privrednih i dru{tvenih preduze}a.Nema sumwe da }e taj sastav u budu}nosti i daqe imati veomava`nu ulogu na tom prostoru. Po Strategijskom pregledu odbra-ne u Kraqevu }e se nalaziti komanda jedne od ~etiri brigadeKopnene vojske, koja }e imati vi{e modularnih bataqona.

Stare{ine i vojnici koji tako profesionalno izvr{avajusvoje zadatke svakako i zaslu`uju da budu pripadnici brigade

zapadnog dela Srbije. Zoran MILADINOVI]

Snimio Zvonko PERGE

JEDINICE

ZNAWE – I SRCEKada bi kraqeva~ki tenkisti sa svojom borbenom i

neborbenom tehnikom napravili mar{evsku kolonu, onabi bila duga vi{e od {ezdeset kilometara, a kad bi teh-niku ukrcali na voz, sklopile bi se na desetine kompozi-cija. Zato odlazak 252. oklopne brigade iz Kraqeva u Me-tohiju, tokom rata 1999, predstavqa dobro poznat primer

lukavstva i maskirawa u borbenom razvoju. Da bikombinovani pokret tako velike jedinice

ostao neprime}en, potrebno je bilo da sta-re{ine i vojnici imaju mnogo znawa, isku-stva, snala`qivosti i srca. I uspeli su.

Spomen-obele`je u krugu Kasarne ”JovanKursula” podse}a na profesionalno

obavqene zadatke u tom ratu, alii na 24 poginula i vi{e

od 200 rawenihboraca.

Page 27: 018 Odbrana

za elektronske sisteme, za vazduhoplovstvo, za eksperimentalno-dinami~ke prototipove i sektor zajedni~kih slu`bi, te odeqeweza informatiku. Sa~uvali su ~etrdesetak raznih tehnologija, takoda jo{ uvek mogu da projektuju i rade za sva tri vida.

Istovremeno, grupisani su objekati koji su bili razme{te-ni na vi{e lokacija u gradu - u Katani}evoj i Kumodra`u. Sadasu svi u @arkovu. Na taj na~in pove}ana je efikasnost rada i

27

Niko ne}e biti otpu{ten iz VTI u nekojnarednoj reorganizaciji Vojske, a nema

problema ni da institut bude registrovankao nau~noistra`iva~ka ustanova - istakao

je ministar odbrane dr Zoran Stankovi} idodao da }e se toj ustanovi omogu}iti da

vrati neke od otpu{tenih stru~waka

POSLEDWI ^ASPOMO] U

Najve}i ”stradalnik“ u smawivawu vojske protekle godinebio je Vojnotehni~ki institut. Ta najve}a vojna nau~noistra-`iva~ka ustanova u zemqi, koja se ve} 60 godina bavi is-tra`ivawem i razvojem sredstava NVO, ostala je bez polo-vine svog kadra.Nedavno ih je posetio ministar odbrane dr Zoran Stanko-

vi}, i u du`em razgovoru sa rukovodstvom Instituta i zaposle-nima saznao {ta su do sada uradili kako bi unapredili poslo-vawe i poboq{ali rad.

Nakon smawewa sastava u protekloj godini uga{en je odre-|en broj oblasti nau~noistra`iva~ke delatnosti i rad vi{e la-boratorija, objediweni su kapaciteti i definisana je nova for-macija (koja je jo{ uvek na usagla{avawu u nadle`noj upravi). Pri-likom racionalizacije prevashodno se vodilo ra~una o zadacimai ugovorima koji zadovoqavaju realne potrebe sistema odbrane ikoji im omogu}avaju u~e{}e u tr`i{noj konkurenciji. Sada u VTI,po predlogu transformacije, postoji {est sektora. To su sektoriza naoru`awe i vozila, za materijale, za tehnologije i za{titu,

POSETA MINISTRA ODBRANEVOJNOTEHNI^KOM INSTITUTU

smaweni tro{kovi Insitituta za oko50 miliona dinara na godi{wem nivou.

Kada je re~ o kadrovskoj struktu-ri, tehni~ki kadar je prilikom linear-

nog smawewa pretrpeo najve}i udar, pa je sada 76 odsto zapo-slenih direktno upu}eno u istra`ivawe i razvoj. Tako je izvede-no neplanirano prilago|avawe republi~kom zakonu o nau~noi-stra`iva~koj delatnosti u Srbiji koji dozvoqava da svega do jed-ne petine, ili do 20 odsto ukupnog sastava instituta radi drugeposlove, a ne istra`iva~ke.

Direktor pukovnik prof. dr Marinko Ugr~i} ka`e da je pro-cewena vrednost kapitala Instituta 240 miliona ameri~kih do-lara, ali da mnogo vi{e od toga vredi intelektualna svojina ko-ja je sadr`ana u tehni~koj dokumentaciji. Bogatstvo te ku}e su ilaboratorije, posebno one koje su jedinstvene u zemqi i koje mo-gu da ostvare jo{ ve}i prihod.

- Ve} dugi niz godina prate nas problemi, na primer neredovnofinansirawe, ve}i tro{kovi re`ije nego oni za potrebe realizaci-je zadataka nau~no-istra`iva~kog rada. Nepovoqna je i starosnastruktura (prosek 46 do 48 godina). Ni plate nisu nikakav stimulansza privla~ewe mla|ih stru~waka. Spisak problema je zaista dug, awih umno`ava nere{en status. Naime, VTI je vojna nau~noistra`i-va~ka ustanova, ali nije ukqu~ena u lanac istra`iva~kih institucijau Srbiji. Sa druge strane mi nemamo `iro-ra~un {to nam ote`avarad sa tre}im licima, a buxet je svake godine sve restriktiviniji paza istra`ivawe ima sve mawe para - ka`e prof. dr Ugr~i}.

Na pitawe kako re{iti te probleme direktor je predlo`ionekoliko mera, a ministar Stankovi} je, sa`eto u nekoliko ta~a-ka, istakao {ta }e Ministarstvo odbrane uraditi da se te mereostvare. Kao prvo, VTI mo`e i treba da zadr`i status nau~noi-stra`iva~ke ustanove i time bude okosnica tehni~ke moderniza-cije vojske Srbije u uvo|ewu sredstva NVO u naoru`awe. I nesamo to, sa vladom Srbije bi}e dogovorena integracija VTI u si-stem nau~noistra`iva~ke delatnosti Republike Srbije, jer suustanova koja ispuwava sve uslove za to (ima 28 doktora nauka,a minimum je 10).

Dogovoreno je da vi{e nijedan ~lan kolektiva ne}e biti ot-pu{ten iako bude otpu{tawa u Vojsci, a ne}e biti ni penzionisa-wa oficira doktora nauka sa 54 godine `ivota. Ministar jepredlo`io rukovode}im qudima da sa~ine elaborat u kome }eobjasniti koje stru~wake treba vratiti u Institut ili sa wimasklopiti ugovor o delu, a preporu~io je da wegovi saradnici po-mognu Institutu da se sa~ini re{ewe po kome bi VTI, poput VMA,mogao da pru`a usluge tre}im licima.

- Na|ite zakonsku osnovu, neka vam nadle`ni sa~ine odlukuili re{ewe i ja }u to potpisati. A od vas i od rezultata va{egrada zavisi da li }ete ostati u vrhu i biti institucija kakva jenekad bila - istakao je ministar.

Posle razgovora sa rukovode}im qudima u VTI, ministar jeobi{ao nekoliko jedinstvenih laboratorija koje mogu da rade zatre}a lica u zemqi i u svetu.

U razgovoru sa zaposlenima ministar je odgovorao na wiho-va pitawa i sugerisao kako da re{e neke probleme. Obe}ao je da}e omogu}iti odlaske stru~wacima na stru~ne i nau~ne skupove, tena sajmove naoru`awa u svetu, da }e inicirati podmla|ivawe ka-dra iz gra|anstva i istakao koliko je va`no da se VTI ukqu~i u na-stavni proces, i da po Bolowskoj konvenciji ponudi laboratorij-ske usluge i qude koji su u stawu da u~estvuju u izvo|ewu nastave.

M. [VEDI]Snimio D. BANDA

Page 28: 018 Odbrana

15. jun 2006.28

JEDINICE

NOVO U VAZDUHOPLOVNOM OPITNOM CENTRU

DVOSTRUKOODBACIVAWE

Novi tehni~ki kapaciteti i opremaCentra doprinose efikasnijem i pouzdanijem ispitivawu i analiziosobina padobranskih sistema. Uspe{no se koriste za vojne i civilnepotrebe. Primenom sofisticiranihtehnologija ta ustanova Vojske zauze}evode}u poziciju u oblasti kojom se bavi, ne samo u na{oj zemqi ve} i regionu.

Vazduhoplovni opitni centar je nau~noistra`iva~ka ustanovaVojske koja realizuje razvojna i verifikaciona ispitivawavazduhoplova i vazduhoplovnih tehni~kih sredstava za vojne icivilne aplikacije. Formiran je 14. decembra 1933. ukazomKraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Od 1945. godine do dana{wih dana Centar je ispitivao 203

tipa vazduhoplova – 60 stranih aviona, 94 doma}a aviona, 14 he-likoptera, 35 vrsta jedrilica, zatim, 102 li~na, teretna i ko~io-na padobrana, 65 vrsta i tipova vazduhoplovnog naoru`awa, vo-|enih i nevo|enih ubojnih sredstava doma}eg i stranog porekla, teveliki broj elektroure|aja i li~ne opreme pilota. Piloti Opit-nog centra su izveli vi{e od 120.000 letova, a in`eweri napisa-li oko 1.650 stru~nih izve{taja i elaborata, ali i stotine nau~-nih radova.

PRIMEWENA ISTRA@IVAWASpecijalni vojni padobran velike nosivosti i padobranski

sistem sa dvostrukim odbacivawem, na koje se postavqaju ure|ajiza akviziciju i prikupqawe podataka, Vazduhoplovni opitni cen-tar je nedavno kupio od ameri~ke firme Jump Shack. Pomo}u akvi-zicionog sistema se objektivno, efikasno i jednostavno mogu ispi-tati svojstva svih tipova padobrana. Javnosti su na AerodromuBatajnica prikazane wegove mogu}nosti i tehni~ki dometi. Opitnipadobranci su tom prilikom izveli i test skok iz helikoptera, ko-riste}i upravo te savremene tehnologije.

Kako nagla{ava pukovnik Zoran Filipovi}, zastupnik koman-danta Centra, sistem sa dvostrukim odbacivawem pove}ava bez-bednost prilikom ispitivawa rezervnih kupola padobrana, jerpadobranac poseduje tri upravqive kupole, {to je metodolo{kive} odavno primeweno na Zapadu. ^ine ga, naime, kontejner, glav-na i rezervna kupola, dodatne upravqive kupole i padobranskiautomat.

– Opitni padobranac ima mogu}nost da prilikom ispitivawarezervne kupole padobrana, ukoliko do|e do nepravilnosti iliotkaza u wenom funkcionisawu, odbaci kupolu i otvori drugu, koja

Page 29: 018 Odbrana

mu je poznata i proverena. Odbacivawe glavne i aktivirawe re-zervne kupole padobrana danas se izvodi radi ispitivawa wenihodlika ili obuke padobranaca – ka`e pukovnik Filipovi}.

Ina~e, ispitivawe padobrana obavqa se po ustaqenoj meto-dologiji. U wima se porede odlike novog tehni~kog sredstva sa pro-pisanim zahtevima i standardima. Vrsta ispitivawa – funkcional-na, verifikaciona, trupna ili zavr{na – odre|uje obim i komple-tan postupak. Najdetaqnija su ispitivawa prototipa padobrana.

– Najpre se izvode pripreme za ispitivawe, zatim ispitiva-wa na zemqi i u letu. Izbor merne opreme zavisi od parametarakoji se proveravaju. Do sada se u Vojsci za ispitivawe padobrana

u letu koristio PC nekompatibilan analogni akvizicioni sistem ioptoteodolitski sistem, koji obezbe|uje spoqna trajektografskamerewa. Ispitivawa na zemqi obuhvataju kontrolu spoqnog izgle-da i dimenzija padobrana, proveru mase i pakovawa, ocewivawepogodnosti za rukovawe, merewe sile aktivirawa pomo}u ru~ice iproveru uticaja okoline – obja{wava pukovnik Sa{a Tirnani}.

ANALIZA ODLIKAU letu se ispituju funkcionalnost i performanse padobrana

– da li konstrukcijska svojstva obezbe|uju nesmetanu i bezbednuupotrebu prilikom skokova iz razli~itih vazduhoplova.

– Ta faza zapo~iwe desantirawem padobranskih lutki, pri~emu se meri vreme otvarawa padobrana i posmatra pravilnost uwegovom letu. Ispituje se, tako|e, otpornost konstrukcije testompreoptere}ewa, pomo}u lutke ~ija je te`ina 1,5 puta ve}a od pred-vi|ene nosivosti padobrana. Od performansi se bele`e vremeotvarawa padobrana, wegov put, usporewe, vertikalna i horizon-talna brzina, stabilnost, finesa, te zaokreti i prevla~ewe. Uko-liko padobran ne zadovoqi sve predvi|ene zahteve bez otkaza io{te}ewa, ispitivawa se ponavqaju – tvrdi pukovnik Tirnani}.

Akvizicioni sistem kojim se Vazduhoplovni opitni centaropremio za ispitivawe pomenutih parametara, mo`e se koristitina oba padobranska sistema. Jednostavan je za montirawe i upo-trebu.

– Sastoji se od integrisanih dava~a sile na oba sistema –Vinstonovi mostovi, 3D senzora linearnog ubrzawa i visine, sen-zora ugaonog ubrzawa, zatim, dva A/D konvertora, GLX eksplorera(GLX Xplorer Dataloger) i datastudija (DataStudio). Senzor linearnogubrzawa i visine meri nadmorsku visinu do sedam kilometara.GLX eksplorer poseduje korisni~ki interfejs koji omogu}ava izra-du razli~itih grafi~kih prikaza dobijenih rezultata. Sve vrstenaknadnih obrada i analiza izvode se u datastudiju – poja{wavapotpukovnik Veselin Gredi}.

Istovremeno prikupqawe podataka sa ~etiri senzora, dakle,jeste najzna~ajnija odlika akvizicionog sistema za ispitivawe pa-dobrana. On prakti~no obezbe|uje pra}ewe, snimawe i analizusvih fizi~kih parametara na vazduhoplovnim i nevazduhoplovnimsistemima – saobra}ajna sredstva, termodinami~ke ma{ine, elek-tri~ne ma{ine, ekolo{ki parametri `ivotne i radne sredine.

– Va`no je jo{ napomenuti – smatra potpukovnik Gredi} – dase na specijalni vojni padobran velike nosivosti – Military TacticalRacer Delta 400, tako|e mo`e postaviti akvizicioni sistem. Taj pa-dobran se sastoji od kontejnera, glavne i rezervne kupole, kontej-nera za teret, xepova za radio-stanicu i bocu za kiseonik, te pa-dobranskog automata. Maksimalna nosivost wegove kupole iznosido 400 kilograma. Ne postoje ograni~ewa u pogledu minimalne te-`ine neophodne za bezbedno funkcionisawe. Kupola glavnog pado-brana je potpuno elipti~na, {to smawuje dinami~ki udar, a pove-}ava pouzdanosti otvarawa i prizemqewa.

Vladimir PO^U^Snimio Goran STANKOVI]

29

SAVREMENO PADOBRANSTVOKori{}ewe vertikalnog vazdu{nog tunela za uve`ba-

vawe padobranaca u slobodnom padu jeste najzna~ajnija no-vina u savremenom vojnom padobranstvu. Sve vi{e se upo-trebqavaju specijalni padobrani pove}ane nosivosti, askokovi su sa velikih visina. Sa porastom brzina u slobod-nom padu, prilikom otvarawa padobrana, javqaju se vrlointenzivni dinami~ki udari, {to dovodi do ozbiqnih posle-dica. Re{ewe nudi padobranski ure|aj koji ujedna~ava i ste-penuje proces otvarawa – Speed-Bag.

U sportskom padobranstvu opada popularnost klasi~-nih i disciplina skakawa sa daskom, a padobranci ~e{}elete u sede}em polo`aju i naglava~ke – free-flying i kao qudiptice – bird men. Zbog rane orijentacije na slobodno leteweznatan broj rekreativnih padobranaca ne sti~e potrebannivo ve{tine u osnovnom letewu na stomaku, {to smawujebroj padobranskih instruktora. U srpskom padobranstvu ne-dostaju stru~waci za pakovawe i pregled modernih padobra-na, servisirawe i odr`avawe opreme.

OVLA[]EWA CENTRAUz zavr{na, verifikaciona i razvojna ispitivawa,

nau~noistra`iva~ku delatnost, metrolo{ko obezbe|ewe iobuku vazduhoplovnog i tehni~kog osobqa, Vazduhoplovniopitni centar ocewuje jo{ mogu}nosti i letne karakteri-stike vazduhoplova u zemqi i inostranstvu, za vojne i zacivilne potrebe.

Centar, u tom smislu, poseduje slede}a ovla{}ewa – Uverewe o osposobqenosti za ispitivawe vazduhoplova uletu, koje je izdao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Sr-bije i Crne Gore, Potvrdu o priznawu ispitne institucije,Re{ewe o ispitivawu uslova za pregled merne opreme, Ci-vilno ovla{}ewe za obuku probnih pilota aviona i helikop-tera i Ovla{}ewe za {kolu civilnih pilotskih zvawa.

Opitni padobranac sa akvizicionim sistemom

stariji vodnik Neboj{a Jandri}

Page 30: 018 Odbrana

Primena komandno-informacionog sistema u Sredwoj stru~noj vojnoj {koli u Kru{evcu – Smer tehni~ke slu`be, predstavqa novinu u upravqawu obrazovno-vaspitnim procesom, jer su takva koncepcijska re{ewa prilagodqiva, a mogu se ugraditi u sve {kolske centre i sli~ne organizacione strukture

15. jun 2006.

KOMANDNO-INFORMACIONI SISTEM U FUNKCIJI OSAVREMEWAVAWA NASTAVE

U

ELEKTRONSKIDNEVNIK

30

OBUKA

Kru{evcu od 1991. godine postoji i radi {kola koja je uproteklih 15 godina osposobila vi{e od dve hiqade u~e-nika za potrebe tehni~ke slu`be me|u kojima i 1.200 podo-ficira, 586 mehani~ara i 350 polaznika raznih kurseva.Sredwa stru~na vojna {kola – Smer tehni~ke slu`be da-nas se nalazi u sastavu Pozadinskog {kolskog centra, ko-

jim komanduje pukovnik Qubi{a Veli~kovi}. Namewena je za{kolovawe podoficira i mehani~ara (naoru`awe, motorna vo-zila, telekomunikacije, raketni sistemi, pogonska sredstva ioprema), obu~avawe podoficira i mehani~ara za odr`avaweborbenih sistema i specijalisti~ko obrazovawe civilnih lica– mehani~ara za 16 specijalnosti. U proteklom periodu, {kolaje postigla zapa`ene rezultate u {kolovawu sredwo{kolskogtehni~kog kadra zbog ~ega je vi{e puta nagra|ivana.

Me|utim, odgovorni qudi u toj {kolskoj ustanovi ne spava-ju na lovorikama ve} ula`u jo{ vi{e napora kako bi unapredi-li i osavremenili obrazovno-vaspitni proces. Oni su odlu~i-li da u praksi primene mogu}nosti savremene informati~ketehnologije koja omogu}ava da se podaci unose i ~uvaju u elek-

Page 31: 018 Odbrana

tronskom obliku, a potrebne informacije dobijaju u kratkomvremenu i na pregledan na~in.

INTERAKTIVNA VEZAProjekat upravqawa obrazovno-vaspitnim procesom u {ko-

lama Pozadinskog {kolskog centra zapo~et je 1996. godine sa ci-qem da se nastavni proces osavremeni uvo|ewem novih nastavnihtehnologija i organizacionih oblika {kolovawa kadra vojske. Utom projektu Sredwa stru~na vojna {kola dobila je vode}u ulogu{to i ne ~udi kada se zna da ta ustanova raspola`e visokoobrazo-vanim nastavnim kadrom, kvalitetnom nastavno-materijalnom ba-zom (20 nastavnih kabineta i specijalisti~kih radionica) i savre-menim nastavnim planovima i programima. Na osnovu istra`iva-wa, prvo su osmi{qeni takti~ko-tehni~ki zahtevi za komandno-in-formacioni sistem, {to je ve} tada odgovorilo tehnolo{kim zah-tevima vremena i potrebama {kolovawa budu}eg kadra. Potom jeprojektovani komandno-informacioni sistem prakti~no provereni opitovan na eksperimentalnom modelu mre`e u Sredwoj stru~nojvojnoj {koli – Smer tehni~ke slu`be.

– Danas je taj sistem ne samo u potpunosti za`iveo ve} i omo-gu}io znatan napredak u organizaciji nastavnog procesa – sa neskrivenim ponosom govori na~elnik [kole pukovnik mr Ra-domir \uki}.

Tim kreatora projekta, ili kako ih u {ali zovu “trust mozgo-va”, ~ine sada ve} pukovnici u penziji Jovo Pilipovi} i Marko[egrt, pukovnici Radomir \uki} i Branko Grubi}, potpukovniciIvan Vuli} i Goran Jeremi} i major Boban Trajkovi}, mada treba

31

naglasiti da su svoj doprinos dali i drugi pripadnici {kole. Onisu tvorci komandno-informacionog sistema koji se sastoji iz ko-risnika, softvera i hardvera i ~ija se programska re{ewa mogupodeliti na dve celine u vidu baze podataka i aplikacije. Baza po-dataka je sme{tena u centralnom ra~unaru i sadr`i podatke o u~e-nicima, nastavnicima, instruktorima, nastavnim planovima i pro-gramima i ispitima. Drugim re~ima, to je pravo skladi{te pokaza-teqa i parametara koji se pomo}u razvijenog softvera prevode udragocene informacije zlata vredne u upravqawu obrazovno-vas-pitnim procesom. Korisni~ki program, pak, podrazumeva jednosta-van unos podataka, generisawe tabela, pregleda, spiskova, doku-menata, obrazaca, svedo~anstava i diploma. U kakve pojedinostiulazi program govore podaci o, na primer, sklonostima u~enika,wihovim porodicama ili karakteristikama li~nosti.

Za nastavni proces najva`nije je formirawe svojevrsnogelektronskog dnevnika u koji nastavnici svakodnevno registrujuocene u~enika. Po re~ima majora mr Bobana Trajkovi}a, elektron-ski dnevnik omogu}ava ne samo prosto evidentirawe provere zna-wa ve} i kvalitativnu te`inu svake ocene. Na ovaj na~in, upravniorgani {kole imaju dnevni uvid u stawe obrazovno-vaspitnog pro-cesa {to im omogu}ava da pravovremeno i ta~no informi{u pret-postavqene komande i roditeqe u~enika. Posebno je va`no {tona~elnik {kole, organi uprave, na~elnici klasa i razredne sta-re{ine mogu da na osnovu raspolo`ivih informacija trenutno in-terveni{u i preduzmu odgovaraju}e mere za poboq{awe uspehau~enika ili anga`ovaniji rad nastavnika. Re~ je o svojevrsnoj in-teraktivnoj vezi koja ve} daje rezultate u vidu boqeg uspeha u~eni-ka i wihove osposobqenosti za rad u jedinicama Vojske Srbije iCrne Gore.

HARDVERSKA I SOFTVERSKA RE[EWA– Komandno-informacioni sistem radi u lokalnoj ra~unar-

skoj mre`i – ka`e pukovnik mr Branko Grubi} – sa velikom brzi-nom prenosa podataka i 40 umre`enih personalnih ra~unara.

Srce sistema predstavqa centralni ra~unar koga podacimahrane ra~unari iz klasa u~enika, nastavni~kih zbornica i organauprave, mada zapa`eno mesto pripada i kabinetu informatike ko-ji je sastavni deo mre`e i ima veliki zna~aj za osposobqavaweu~enika u informati~kim znawima.

Po mi{qewu potpukovnika Gorana Jeremi}a, va`no je {to susvi u~esnici u obrazovno-vaspitnom procesu osposobqeni da sa-mostalno koriste komandno-informacioni sistem, naravno, u onojmeri koliko to zahteva wihovo radno mesto.

Pozitivne karakteristike komandno-informacionog sistema uSredwoj stru~noj vojnoj {koli – Smer tehni~ka slu`ba mogu}e je sa-gledati na svakom koraku. Jasno se vidi da je ~itav projekat realizo-van na osnovu rezultata istra`ivawa upravqa~kih procesa u {kolii da sistem podr`ava postoje}u organizaciju {kole. On ima otvore-

PRAVCI DAQEG RAZVOJA[kola 21. veka ne mo`e se

zamisliti bez primene savremeneinformati~ke i multimedijalnetehnologije. U prosvetnom sistemuna{e zemqe se tek naziru za~ecisavremenije upotrebe ra~unara idrugih tehni~kih pomagala, ali je,kao {to vidimo, ta tehnologija sauspehom primewena u Sredwojstru~noj vojnoj {koli – Smer teh-ni~ka slu`ba. Ni tu nije kraj.Stru~waci iz {kole ve} imaju re-{ewe za modelirawe elektron-skog, telefonskog i Internet dne-vnika koji bi roditeqima omogu-}ili neposredni uvid i pra}eweuspeha dece u vojnoj {koli.

Kreatori komandno-informacionog sistema: potpukovnik GoranJeremi}, pukovnik Branko Grubi}, potpukovnik Ivan Vuli}, major

Boban Trajkovi} i pukovnik Radomir \uki} (sleva na desno)

Page 32: 018 Odbrana

nu arhitekturu za mogu}a pro{irewa i veze sa drugim komandno-in-formacionim sistemima, dok je istovremeno i fleksibilan za pri-menu u sli~nim organizacionim sistemima zato {to je zasnovan nastandardnoj konfiguraciji personalnih ra~unara u mre`nom okru-`ewu. U izradi sistema su primeweni savremeni softverski alati ire{ewa {to omogu}uje pouzdan komunikacioni tok.

Va`no je {to su kreatori poklonili veliku pa`wu ne samofunkcionalnosti i jednostavnosti upotrebe, ve} i bezbednosti si-stema.

– Za{tita je implementirana i na nivou hardvera i u softve-ru – tvrdi potpukovnik mr Ivan Vuli}. – Ona se ogleda u za{titiod neovla{}enog pristupa i kopirawa celine sistema ali i poje-dinih podataka.

Jedinstveno programsko re{ewe projektanata sistema pred-stavqa za{tita pristupa ocenama u okviru elektronskog dnevnika,tako da pojedina~nu ocenu mo`e mewati samo predmetni nastavnikdok je pregled ocena omogu}en svim upravqa~kim strukturama.

Za uspe{no pra}ewe i upravqawe obrazovno-vaspitnimprocesom potrebne su brze i pravovremene informacije koje omo-gu}avaju i preduzimawe konkretnih delatnosti u ciqu poboq{awa.Sigurno je da primena komandno-informacionog sistema u kru{e-va~koj sredwoj {koli predstavqa veliki korak u tom pravcu, pogo-tovo {to su nova re{ewa koncepcijski prilagodqiva i mogu seugraditi u sve {kolske centre i sli~ne organizacione strukture.Na taj na~in bi vojno {kolstvo imalo savremen pristup u projekto-vawu, programirawu i vrednovawu obrazovno-vaspitnog procesadok se izrazito pozitivan pomak mo`e o~ekivati u delu primenenovih nastavnih tehnologija.

Zoran MILADINOVI]

OBUKA

15. jun 2006.32

OSTVARENI EFEKTIUnapre|eno upravqawe, organizacija rada i sistemati-

zacija po funkcijama i zadacima su samo neke od prednosti ko-je donosi primena savremenog komandno-informacionog siste-ma. Po re~ima na~elnika [kole pukovnika Radomira \uki}a,sada su poboq{ani i pojednostavqeni postupci predvi|awa iodlu~ivawa, usavr{eni informacijski upravqa~ki tokovi iskra}eno vreme za preduzimawe upravqa~kih akcija. Ne trebazaboraviti da je upotrebom komandno-informacionog sistemaosigurana ta~nost i stalna a`urnost podataka i informacija,te da su unificirani i sistematizovani potrebni izlazni do-kumenti po funkcionalnim zadacima i poslovima. To u praksizna~i da je veoma jednostavno uraditi potrebne preglede, ta-bele, diplome, uverewa ili svedo~anstva. Na taj na~in je obez-be|ena racionalnost anga`ovawa kadrovskih, vremenskih imaterijalnih resursa.

Donacija Kraqevine Danske

VOZILA ZA PRISMUPredstavnik Ministarstva odbrane Kraqevine Danske major

Per Rinca i na~elnik Uprave za kadrove general-major SlobodanTadi} potpisali su po~etkom juna sporazum o donaciji pet motornihvozila marke HYNDAI.

Kraqevina Danska glavni je donator Centra za prekvalifi-kaciju podoficira i civilnih lica namenski {kolovanih za vojnazanimawa. Poklowena vozila doprine}e kvalitetnijoj saradwi ikomunikaciji sa ciqnim grupama.

– Imali smo privilegiju da podr`imo projekat Prisma. Zawegovo funkcionisawe neophodni su alati i sredstva. Jedno odwih jesu i sredstva komunikacije, te obezbe|ivawe fizi~kog kon-takta sa ciqnim grupama, jer je to jedan od na~ina na koji se qudi-ma u Centru za prekvalifikaciju olak{ava da sara|uju s onima ko-ji ostaju bez posla u Vojsci – rekao je tom prilikom major Rinca.

On je objasnio da }e Kraqevina Danska, pored Norve{ke i [ved-ske, a verovatno uskoro i Finske, u okviru Nordijske inicijative,formirati i podr`ati Centar za prekvalifikaciju podoficira.

General Tadi} je istakao nastojawe da se pomo} u prekvalifi-kaciji pru`i svim kategorijama lica koja ostaju bez posla u Vojsci.

– Na tr`i{tu rada ima mnogo nezaposlenih, pa se trebausredsrediti na one oblasti za kojima postoji potra`wa. Tim kojiuskoro dolazi iz Danske istra`i}e tr`i{te rada i ima}emo odgo-vor u kom pravcu treba usmeriti obuku – rekao je general Tadi}.

S. \OKI]

Mogu}nosti obuke na poligonu “U{}e”

TEMEQ ZA RAZVOJ BRODARSTVAU prostorijama Vojne akademije na Bawici 6. juna je odr`ana

prezentacija “Mogu}nosti obuke u veslawu i jedrewu na poligonuU{}e”. Na prezentaciji, koja }e svoj prakti~ni deo imati uskorona samom poligonu na beogradskom U{}u, prikazane su mogu}nostiOdseka Mornarice Vojne akademije za izvo|ewe obuke u jedrewu iveslawu.

Na~elnik Odseka Mornarice kapetan bojnog broda \or|ePra`i} govorio je o istorijatu brodarstva na rekama Srbije, pod-setiv{i na slavne datume brodara Srbije, od osnivawa {ajka{kogbataqona do herojskih podviga poru~nika bojnog broda Beri}a,Spasi}a i Ma{ere.

Na~elnik Generalnog inspektorata odbrane viceadmiral Jo-van Grbavac istakao je da strategija nacionalne bezbednosti tre-ba da defini{e nacionalne interese Srbije.

Predstavnik Ministarstva za kapitalne investicije IvanaTomi} naglasila je da to ministarstvo ima izra`en interes da is-koristi stru~ne i materijalne kapacitete kojih ima u Vojsci, jeroni mogu da budu dobar temeq za razvoj brodarstva u Srbiji.

A. ANTI]

Page 33: 018 Odbrana

Organizatori savetovawa bili su Odeqewe za transport Sekto-ra za materijalne resurse MO i Vojna akademija. U Program-skom odboru savetovawa u~estvovali su general-major mr Pa-vle Gali}, general-major mr Vidosav Kova~evi}, pukovnici drBranko \edovi}, Qubomir Samarxi}, dr Dragutin Jovanovi},

dr Qubislav Vasin, dipl. in`., in`. Sini{a Mari~i}, profesoridr Milan Vujani} i dr Krsto Lipovac i docent dr Dragan Jovanovi}. Savetovawe je, u skladu s namerama organizatora, poslu`ilo kaosvojevrsna tribina na kojoj se mo`e ~uti glas stru~ne javnosti iz svihzainteresovanih institucija dru{tva. Skup je, pored toga, bio i pri-lika da se analizira petogodi{we iskustvo u sprovo|ewu mera bez-bednosti u saobra}aju u sistemu odbrane, koje su, izme|u ostalog, u2005. godini rezultirale izostankom nezgoda sa smrtnim ishodom.

Bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju, Vojska kao institucijaprati jo{ od 1953. godine. Statistika je zabele`ila da je od tog vre-mena do danas u saobra}ajnim nesre}ama poginulo 1.777, a povre-|eno je 19.941 vojnih lica. Ogromni qudski i materijalni gubici u“ratu na putevima” upozoravaju da se stalno iznova moraju iznalazi-ti sadr`aji i oblici preventivnog delovawa na smawivawu posledi-ca te negativne pojave.

Ranija savetovawa istog nivoa odr`ana su 1985, 1988. i 2001,a ovogodi{wi skup je prema konstataciji organizatora u pravom smi-slu prerastao u nau~no-stru~nu manifestaciju visokog ranga. Na sku-pu su u~estvovali predstavnici svih merodavnih institucija dru{tvakoje doprinose bezbednosti qudi.

Za ovogodi{wi nau~no-stru~ni skup pristiglo je 59 referata,koji su razvrstani u osam celina. Uvodni referati ticali su se pro-gramskih opredeqewa najvi{ih dr`avnih institucija koja imaju zaciq pove}awe bezbednosti saobra}aja u Srbiji. Prvi put na stru~niskup najvi{eg nivoa posve}en bezbednosti vojnog saobra}aja pozvanisu i predstavnici nekoliko stranih armija.

Ostali referati podeqeni su u sekcije, koje su se odnosile nasistem bezbednosti putnog saobra}aja, saobra}ajne nezgode i posle-dice, vojna vozila i voza~e, obuku i usavr{avawe voza~a u vojsci,

saobra}ajnu vojnu policiju, te na strategiju, programe i kampawe ubezbednosti saobra}aja.

Kao jednu od najkonkretnijih mera koje su preduzete za poboq-{awe bezbednosti saobra}aja u Vojsci pukovnik Mari~i} je istakaoformirawe Saveta za bezbednost saobra}aja, prvo na nivou Gene-ral{taba, a od 2006. godine na nivou Ministarstva odbrane. Taj sa-vet je jedan od inicijatora odr`avawa stru~nog skupa kao va`nog de-la uspostavqawa sistema bezbednosti putnog saobra}aja u sistemuodbrane. Sve preduzete aktivnosti stru~waka za saobra}aj iz Vojskeimaju za ciq definisawe i sprovo|ewe strategije bezbednosti put-nog saobra}aja u Ministarstvu odbrane i Vojsci do 2010. godine.

Organizatori skupa izrazili su posebno zadovoqstvo {to je naskup pristiglo pet zajedni~kih radova pripadnika Vojske sa kolegamaiz civilnih institucija i osam radova stru~waka iz civilnih struktu-ra. Istaknuta je i ~iwenica da su se studenti Vojne akademije tako|eoglasili sa tri rada. Tim povodom general Gali} je studentima kaopodsticaj za daqi rad uru~io kwige sa posvetom.

Kad je re~ o saobra}ajnoj struci u Vojsci, tako|e ohrabruje ~i-wenica da su potporu~nici, poru~nici i kapetani autori 18 radova,od kojih, po mi{qewu nadle`nih stru~waka, ve}ina mo`e da budeprikazana i na simpozijumima vi{eg ranga.

Aleksandar ANTI]

33

BEZ @RTAVA

^ETVRTO SAVETOVAWE O BEZBEDNOSTI PUTNOG SAOBRA]AJA U SISTEMU ODBRANE

I AMERIKANCI [TEDEO organizaciji transporta, obuci voza~a i bezbednosti u

vojnom saobra}aju u ameri~kim oru`anim snagama, u~esnicimaskupa u @arkovu govorio je major Ken Fecer. Rezervista, ina~esaobra}ajni policajac, koga je zbog pove}anog vojnog anga`ovawau svetu, ameri~ka vlada aktivirala kao oficira saobra}ajneslu`be. Major Fecer radi u Komandi za kontrolu kretawa u Ne-ma~koj. On je u svom referatu istakao da se ameri~ka vojska tru-di da delotvorno koristi sredstva prenosa pa zbog toga ~esto an-ga`uje komercijalne prevoznike po ugovoru.

Armija SAD je tako|e razvila univerzalno transportno vo-zilo hamvi, kod nas poznatije kao hamer. Na istu {asiju montirase dvadesetak razli~itih vrsta vozila koja imaju najrazli~itijunamenu, od borbenih do sanitetskih. Za pra}ewe kretawa tran-sporta ameri~ka vojska koristi GPS ure|aje, ali se zbog smawe-wa tro{kova ~esto upotrebqavaju i radiofrekvencijski ure|aji.Kroz luku u Belgiji prolaze svi ve}i konvoji ~iji ulazak registru-je velika antena.

Za re{avawe problema transporta Amerikanci primewujusistem tzv. centralizovane kontrole i veoma decentralizovanihre{ewa. Neposredni organizatori transporta su autonomni usvojim odlukama kako najbr`e i najlak{e da stignu na zadati ciq.

U amfiteatru Odseka Logistike Vojne akademije u @arkovu 8. juna je odr`ano 4. savetovawe o bezbednostiputnog saobra}aja u sistemu odbrane.Analizirano je petogodi{we iskustvo usprovo|ewu mera bezbednosti, koje su uprotekloj godini rezultirale izostankomnezgoda sa smrtnim ishodom.

Snimio D. BANDA

Page 34: 018 Odbrana

15. jun 2006.

GRUPA ZA REFORMU ODBRANE

G

34

SARADWA

Kako je ~lanstvo uPartnerstvu za mir, Natou iEvropskoj uniji postalo strate{ki ciqna{e zemqe, vi{e se ine postavqa pitawe da li su nam reformeneophodne, ve} kako da ih {to uspe{nijesprovedemo, izbegavaju}iwihove negativneposledice. Grupa zareformu odbrane treba da doprinese da se taj proces ubrza.

maqe Natoa i druge me|unarodne organiza-cije, ~ija iskustva }e nam svakako koristiti.^lanovi radnih stolova, polaze}i od Stra-tegijskog pregleda odbrane i rukovode}i sewime, kontinuirano se bave izradom proje-kata, orijenti{u}i se na re{avawe pojedi-na~nih prioritetnih problema u procesureforme sistema odbrane zemqe.

Prema re~ima potpukovnika Gaji}a, urad Grupe ukqu~eno je oko 120 stru~waka,a kako je reforma sistema odbrane zasno-vana na nekoliko osnovnih oblasti, i Gru-pa usredsre|uje svoj rad na wih. Pomenuteoblasti se odnose na: Organizaciju civil-

ma odbrane na{e zemqe ubrza, ~emu }e dadoprinese boqa interresorna saradwa me-|u dr`avnim organima i institucijama u Sr-biji oko pitawa reforme sistema odbrane,koje je od prioritetnog dr`avnog zna~aja.

Ciqevi Grupe su definisani u okviru”Programa saradwe SCG i Nato” iz 2005.godine i izve{taja o poseti ekspertskog ti-ma Natoa za reformu odbrane iz januara2004. godine, a kao wen osnovni zadatakutvr|eno je savetovawe rukovodstva zemqekako da na najboqi na~in uskla|uje refor-mu sistema odbrane i rukovodi wome radiuspostavqawa modernih institucija odbra-ne pod demokratskom kontrolom.

Strukturu Grupe ~ine Koordinacionitim i radni stolovi. Koordinacioni tim sesastaje jednom mese~no u Beogradu, a posletre}eg sastanka Grupe, odlu~eno je da seformira i Kancelarija. Kako saznajemo odna{eg sagovornika potpukovnika @eqka Ga-ji}a, Kancelarija je formirana sa ciqemuskla|ivawa svih aktivnosti Grupe i radaradnih stolova, pru`awa pomo}i u ostvari-vawu kontakata sa dr`avnim organima, da-vawa podr{ke Izvr{nom koordinatoru iKoordinacionom timu u planirawu, pra}e-wu i unapre|ewu wenog rada i rada radnihstolova i pru`awa tehni~ke podr{ke.

Rad u Grupi je organizovan kroz {esna-est radnih stolova. Oni predstavqaju svoje-vrsna ekspertska tela u kojima se trenutnonalaze uglavom predstavnici Ministarstvaodbrane i Vojske, ali je ideja i potreba da ubudu}nosti u wihov rad vi{e budu ukqu~enipredstavnici vladinih institucija, po{toreforma sistema odbrane nikako nije pita-we kojim se treba baviti samo Ministar-stvo odbrane i General{taba odnosno ze-

rupa za reformu odbrane formira-na je na inicijativu Kraqevine Nor-ve{ke, koja je, kao kontakt-zemqa zavezu Srbije sa Natom, pokrenula pi-tawe stvarawa jednog institucional-

nog okvira saradwe na{e zemqe i tog sa-veza. Predlog je obrazlo`en time da bipokretawe rada takve grupe doprinelouspehu samog procesa reforme sistemaodbrane i br`em ukqu~ivawu zemqe uevroatlantske integracije.

Kako je inicijativa Norve{ke radoprihva}ena, pre tri meseca je formirana,tada Grupa SCG-Nato za reformu odbrane,koja je na posledwem, ~etvrtom, sastanku 12.juna preimenovana u Grupu Srbija-Nato zareformu odbrane. Formirawe Grupe tre-balo bi da doprinese da se reforma siste-

ZA BR@I PUT DO EVROPEZA BR@I PUT DO EVROPE

KOORDINACIONI TIM

U Koordinacionom timu Grupe zareformu nalaze se pomo}nik mini-stra odbrane za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi}, ko-predsedavaju}i Grupe, pomo}nik mini-stra za qudske resurse dr Zoran Jef-ti}, pomo}nik ministra za materijal-ne resurse dr Branko \edovi}, na~el-nik Uprave za buxet i finansije Mi-nistarstva odbrane Aleksandar Sto-janovi} i na~elnik Uprave za strate-gijsko planirawe pukovnik prof. drMitar Kova~, izvr{ni koordinator.

U rad Grupe su ukqu~eni direk-tor Direkcije za planirawe NatoaFrenk Boland, kopredsedavaju}i Gru-pe, eksperti iz civilnog i vojnog delaNatoa, predstavnik Ambasade za ve-zu sa Natoom u Beogradu, te izasla-nici odbrane zemaqa ~lanica Natoau na{oj zemqi.

Page 35: 018 Odbrana

U

35

REFORMA OBRAZOVAWA

Reorganizacija i modernizaci-ja sistema odbrane uslovqava ineophodnost reformisawa vojnogobrazovnog sistema i wegovo te{wepovezivawe sa civilnim. S obziromna zna~aj vaqanog obavqawa tog po-sla, pitawu obrazovawa posve}enaje posebna pa`wa u okviru Grupe zareformu sistema odbrane.

Tre}i radni sto bavi se pita-wima reforme obrazovawa u si-stemu odbrane, a rukovodilac je pu-kovnik Aleksandar Savi}. Posled-wem sastanku su, pored predstavni-ka Vojne akademije i Vojne gimnazi-je, prisustvovali i predstavniciKraqevine Norve{ke i Ministar-stva prosvete i sporta Srbije.

Jedna od tema sastanka bilo jeukqu~ivawe predstavnika zemaqaNatoa, odnosno Kraqevine Norve-{ke, u daqi rad. Pre vi{e od dva-deset godina i u Norve{koj je vojnisistem obrazovawa bio odvojen odcivilnog, a vi{egodi{wa iskustvakoja Norve`ani imaju u toj oblasti,i koja su ponudili na{im vojnim icivilnim obrazovnim strukturama,svakako }e biti korisni.

ne i demokratske kontrole sistema odbra-ne (izrada Strategijskog pregleda odbra-ne, funkcionisawe i unutra{wa organi-zacija Ministarstva odbrane i civilna idemokratska kontrola oru`anih snaga);Implementaciju Strategijskog pregledaodbrane (sistem upravqawa qudskim re-sursima, sredworo~ni i dugoro~ni planopremawa, reforma sistema obuke, revi-dirawe strategije i doktrine, razvoj kon-cepta logistike, logisti~kih procedura istandarda i revizija koncepta rezerve), iUpravqawe posledicama reforme odbra-ne (smawewe broja zaposlenih, preobukai prekvalifikacija, konverzija baza i ne-pokretnosti i konverzija pokretne vojneimovine).

Na tre}em sastanku Grupe za reformuministar odbrane dr Zoran Stankovi} re-kao je da su, posle 2000. godine, ~lanstvo uPartnerstvu za mir, Natou i Evropskoj uni-ji postali strate{ki ciqevi na{e zemqe.Me|utim, da bi se to ostvarilo, neophodnoje u~initi radikalne promene u svim delo-vima na{eg dru{tva. Zbog toga se vi{e nine postavqa pitawe da li su nam reformeneophodne, ve} je osnovno pitawe kako daih {to boqe sprovedemo, izbegavaju}i wi-hove negativne posledice. Jedan od odgovo-ra mogao bi da glasi: uz pomo} Grupe za re-formu odbrane.

Sawa SAVI]Snimio Goran STANKOVI]

Beogradu je, od 7. do 9. juna, odr`ana~etvrta konferencija Foruma za po-mo} zemqama Jugoisto~ne Evrope (So-uth Eas Europe Clearinghouse – SEEC).Forum za pomo} zemqama Jugoisto~ne

Evrope je regionalna bezbednosna inicija-tiva pokrenuta 2004. godine, na inicijati-vu Komande Oru`anih snaga SAD za Evropu(US EUCOM). Ciq Foruma je koordinacijapodr{ke u oblasti odbrane zemqama kan-didatima za ~lanstvo u Nato (Albanija, Hr-vatska, Makedonija), kao i kandidatima zapristupawe Programu ”Partnerstvo zamir” (Srbija, Crna Gora i BiH). Forum sedopuwuje sa ostalim regionalnim bezbed-nosnim inicijativama, posebno sa Ameri~-ko-jadranskom poveqom.

Prva konferencija Foruma odr`anaje u decembru 2004. u Qubqani, druga uSkopqu u junu 2005, a tre}a u Zagrebu kra-jem pro{le godine. U Beogradu su u januarui aprilu ove godine odr`ani konsultativ-ni sastanci, na kojima su formirane triekspertske podgrupe: za projekat u~ewa en-gleskog jezika, za buxetirawe i finansi-rawe odbrane i za adaptaciju pravne regu-lative.

Konferenciju su otvorili pomo}nikministra odbrane za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi} i Nil Grej-ston, predstavnik Ministarstva odbraneUjediwenog Kraqevstva, dok je wene okvirei ciqeve predstavio pukovnik Majk Ander-son iz US EUCOM-a.

Sne`ana Samarxi} Markovi} ista-kla je da o~ekuje donacije vredne vi{e sto-tina hiqada evra i izrazila nadu da }e

konferencija stvoriti uslove za ja~awevojne saradwe me|u zemqama u regionu.

Trenutna lista potreba Srbije sadr`iukupno 64 projekta iz razli~itih oblastireforme sistema odbrane. Vrednost o~eki-vanih donacija iznosi 700.000 evra. Najve-}e dosada{we uspehe u realizaciji predsta-vqaju razvoj programa za u~ewe engleskog je-zika (PELT), koji finansiraju Velika Brita-nija, Holandija, Danska i Norve{ka, kao iprogram obuke eksperata za finansiraweodbrane koji obezbe|uje SR Nema~ka.

Povodom donatorske konferencije uTop~ideru je odr`an gala koncert Umetni~-kog ansambla Vojske. Okupqenim predstav-nicima zemaqa donatora i regiona, obra-tio se ministar odbrane Zoran Stankovi}:

- Reforme sektora odbrane jedan suod prioritetnih zadataka celog dru{tva.Wih sprovodimo zbog nas samih jer one ne-maju alternativu. Tako|e, uspe{nost re-formi sistema odbrane povezana je sa na-{im drugim prioritetnim zadatkom, a to je{to br`a i potpunija integracija u evroa-tlantske strukture, najpre Partnerstvo zamir, Nato i Evropsku uniju - rekao je mini-star Stankovi} i istakao da je stabilnostzapadnog Balkana preduslov za potpunubezbednosnu stabilizaciju Evrope.

Ambasador Ujediwenog Kraqevstva uBeogradu Dejvid Gauen, izrazio je zadovoq-stvo {to je wegova zemqa kopredsedavaju-}a konferencije i istakao ~iwenicu da an-ga`ovawe zemaqa zapadnog Balkana naForumu jasno pokazuje wihovu opredeqe-nost za reforme sistema odbrane.

S.\OKI]Snimio G. STANKOVI]

^etvrta konferencija Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope

NAJAVADONACIJAUnapre|ewe regionalne stabilnosti i bezbednosti krozme|usobnu saradwu u interesu je celog regiona kao najboqina~in za ostvarewe ekonomskog prosperiteta i uspe{nogintegrisawa u svetske tokove

Page 36: 018 Odbrana

36 15. jun 2006.

Do pre godinu dana sliku vojne ekonomije “Medo{evac” ka-rakterisali su divqa trava na plodnoj zemqi, prizoripra{ume u staklenicima, neobra|eni i nepokriveni pla-stenici, stara i neupotrebqiva mehanizacija, prazne {ta-le i poneka sviwa u memqivom sviwarniku. Danas se na istom mestu mogu videti uzorane wive, zasa|e-

ni i dobro opremqeni staklenici i plastenici, proizvodwarasada na elektri~nim termotepisima, velike zalihe sila`nehrane, prepuno prasili{te, pripremqeni objekti za uzgoj juna-di i kvalitetna klanica. [ta se to dogodilo?

Kako su, za samo godinu dana, farma i ekonomija posta-le ogledni i udarni deo Vojne ustanove “Morava” iz Ni{a. Opravom ekonomskom bumu, rezultatima u proizvodwi hrane,strategiji razvoja i drugim pitawima razgovaramo sa direk-torom Vojne ustanove “Morava” pukovnikom Negovanom Golu-bovi}em i upravnikom Vojne ekonomije “Medo{evac” Sr|a-nom Gaji}em.

REVITALIZACIJA PROIZVODWE

– Zatekao sam ustanovu i ekonomiju – govori pukovnik Golu-bovi} – u tako lo{em stawu da je nekome trebalo platiti da biih uzeo. Na ekonomiji je sve stalo, po~ev od proizvodwe povr}apa do uzgoja stoke. S druge strane, sve analize su govorile dase poqoprivreda isplati i ustanovi i Vojsci.

Zato je Vojna ustanova “Morava”, juna pro{le godine, or-ganizovala seminar na kome su u~estvovali najkompetentnijiqudi iz intendantske, veterinarske i sanitetske slu`be VSCGi Direkcije za turizam i ugostiteqstvo, te profesori sa Po-qoprivrednog i Veterinarskog fakulteta, koji su svojim elabo-ratima dokazali opravdanost ulagawa u razvoj ekonomije. Tadaje odre|ena strategija razvoja i trasiran put kojim }e se vojna

IZ VOJNE USTANOVE ”MORAVA”

Za kratko vreme na vojnojekonomiji nadomak Ni{arazvijena je savremenapoqoprivredna proizvodwa, kojaje po nekim elementima jedinstvena u Srbiji

PREPORODZA GODINUDANA

EKONOMIJA

In`ewer poqoprivrede Sr|an Gaji} pored novih zasada...

ekonomija razvijati. Od ideje do realizacije je ~esto dug put,ali to ne va`i za pripadnike vojnog kolektiva “Morava”, kojisu odmah prionuli na ra{~i{}avawe rastiwa, orawe osamhektara neiskori{}ene ledine, opremawe napu{tenih objeka-ta, unapre|ewe uzgoja sviwa, izgradwu prasili{ta i druge po-slove.

Sredstva za revitalizaciju proizvodwe na ekonomiji, Voj-na ustanova obezbedila je iz sopstvenih prihoda.

– Neko vreme smo o~ekivali da Direkcija za turizam i ugo-stiteqstvo obezbedi beskamatni avans – ka`e pukovnik Golubo-vi} – koji bi omogu}io br`u i bezbolniju obnovu agrara, po{toje poznato da se nov~ana sredstva u poqoprivredi sporo okre-}u. Oni pomo} jesu obe}avali, ali je u stvarnosti nije bilo. Zadosada{wi uspeh, ipak, neophodno je ista}i zasluge KomandeKopnenih snaga i komandanata u ni{kom garnizonu.

Zauzvrat, qudi iz ustanove pripadnicima vojske obezbe|ujusigurnu i kvalitetnu robu kojoj niko ne mo`e da konkuri{e cenomi kvalitetom. Pro{irivawem kapaciteta vojne ekonomije i osa-vremewivawem proizvodwe oni `ele da ostvare i funkciju za-{tite standarda stare{ina, vojnika i civilnih lica.

RASADI NA TERMOTEPISIMA

Vojna ekonomija “Medo{evac” prostire se na 36 hektaraizme|u sela Medo{evac, naseqa [qaka i aerodroma Ni{.Prema re~ima upravnika Sr|ana Gaji}a, tokom ove godine isko-risti}e se maksimum raspolo`ivog zemqi{ta i to u prvom usevusadwom povr}a (celer, krastavac, krompir, kupus, crni luk,{argarepa, paprika, paradajz, plavi patlixan, per{un, spana},

Page 37: 018 Odbrana

37

tikvice, bundeva, cvekla, lubenica, karfiol), dok }e se po ubi-rawu letine isti prostor iskoristiti za sadwu drugog useva.Povrtarske kulture gaje se u za{ti}enom prostoru poput stakle-nika i plastenika, uz kori{}ewe najsavremenijih metoda kao{to su sistem navodwavawa kap po kap i zastirawe zemqi{tamal~ folijom.

Ciq sadwe u plastenicima je proizvodwa ranog povr}a, do-brog kvaliteta, i to u periodu kada je to veoma unosan i profi-tabilan posao. U povrtarsku proizvodwu ulo`i}e se ove godine

dva i po miliona di-nara za nabavku seme-na, pesticida i amba-la`e, a o~ekuju se pri-nosi od najmawe 300tona povr}a.

Na ekonomiji je ob-novqeno i prasili-{te u kome se trenut-no nalaze 21 krma~a i200 prasi}a. Sada jeto savremeni objekatsa grejawem i venti-lacijom. Od juna }epo~eti da saniraju

objekat za tov junadi, dok se ve} uveliko priprema kabasta sto~-na hrana za tu namenu. Uzgoj junadi na vojnoj ekonomiji, ina~e,nije postojao u posledwih deset godina. Sa razvojem sto~arskeproizvodwe, za`ivela je i klanica. Zanimqivo je da gotovo istibroj qudi obavqa poslove uve}anog obima proizvodwe, uz na-ravno ve}e zalagawe i motivaciju. Isti radnici su se preko no-}i preporodili, a dodatno su motivisani kada je ekonomija po-~ela da se obnavqa.

Stvoreni su i mnogo boqi uslovi za rad. Dovoqno je u}i ustaklenike i pogledati proizvodwu rasada na elektri~nim ter-motepisima. Kori{}ewe sterilnih podloga za setvu i kvalitet-nih semena garantuje zdrav i kvalitetan rasad, od ~ega zavisi iukupan prinos. Stru~waci ka`u da je ovakav na~in proizvodwejedinstven u Srbiji i da se ne mo`e na}i ni na poznatim poqo-privrednim dobrima. To je jo{ jedan pokazateq da je Vojna eko-nomija “Medo{evac” za samo godinu dana pro{la te{ko zami-sliv put, od potpune stagnacije i nazadovawa do razvijawa sa-vremene poqoprivredne proizvodwe, koja je po nekim elementi-ma najboqa u zemqi.

Zoran MILADINOVI]

... a ovako je isti prostor izgledao pre godinu dana

PROFITABILAN POSAO

Ukupna ulagawa u razvoj proizvodwe na vojnoj ekono-miji su deset miliona dinara, a ukupna tr`i{na vrednostsvega {to se na woj proizvelo u proteklih godinu dana iz-nosi 100 miliona dinara. I laicima je jasno da govorimoo dobrom profitu. Logi~no je postaviti pitawe – pa za{tose ranije nije pokrenula proizvodwa na ekonomiji?

– Prethodnom rukovodstvu – tvrdi pukovnik Golubovi}– kao da je odgovaralo da kupuju proizvode koje sada dobi-jamo sa ekonomije.

Jednogodi{wa praksa pokazala je da se efikasnim po-slovnim potezima sve mo`e dovesti u red. Prema re~imapukovnika Golubovi}a, iskustva sa medo{eva~ke vojne eko-nomije mogu}e je primeniti i na drugim vojnim ekonomijamapoput, recimo, Kara|or|eva.

U ovakvim poslovima va`no je da rukovodioci svih ni-voa pru`aju li~ni primer, zato {to po pravilu za neuspehima 1.001 razlog a za uspeh samo dva, a to su `eqa i voqa.Samo tako se i mo`e objasniti da je Vojna ustanova “Mora-va”, i pored velikih ulagawa, pro{lu godinu zavr{ila sa22 miliona dinara u plusu, isplatila sva potra`ivawa iradnicima pove}ala plate za deset odsto.

OPRAVDANOST POSTOJAWA

O uspe{nom poslovawu Vojne ustanove ”Morava”svedo~i podatak da je sopstvenim sredstvima izgradila40 kantina i adaptirala 16 restorana u klubovima Voj-ske. U ratnoj 1999. godini, ”Morava” dokazuje potpunuopravdanost svog postojawa tako {to i u ratnim uslovimaizvr{ava zadatke snabdevawa vojnih jedinica, raspore-|enih na teritoriji Kosmeta. U ratu je pretrpela i ogrom-nu {tetu, po{to joj je poru{eno vi{e od pola gra|evin-skih objekata.

Danas, “Morava”, sa 18 kantina, sedam restorana,tri restorana zatvorenog tipa, samouslugom, diskontom,Vojnom ekonomijom “Medo{evac” i autokampom “Qubi~e-vac”, ima realne osnove za uspe{no poslovawe.

Direktor Vojne ustanove ”Morava” pukovnik Negovan Golubovi}

Page 38: 018 Odbrana

38

Izlagawe radioaktivnim zra~ewima je, sa stanovi{ta uticaja na zdravqe qudi, vi{estruko i neuporedivo opasnije od izlagawa nejonizuju}im zra~ewima, ali i nejonizuju}a zra~ewa mogu izazvati neke specifi~ne reakcije kod `ivih organizama. Dodu{e, jo{ uvek nema potpunih nau~nih obja{wewa za te pojave, pa su i mi{qewa stru~waka o {tetnosti nejonizuju}ih zra~ewa dosta podeqena.

TIHAOPASNOST

15. jun 2006.

NEJONIZUJU]A ZRA^EWA

ZA[TITA

Sni

mio

D. B

AN

DA

Page 39: 018 Odbrana

(uski snop koji nosi ogromnu energiju), ali i elektromagnetska po-qa niskih frekvencija (provodnici elektri~ne energije, telefon-sko-telegrafski vodovi) i ultrazvuk (u medicinskoj dijagnostici,locirawu brodova i podmornica).

Radi ispitivawa rizika zbog izlagawa stanovni{tva nejo-nizuju}im zra~ewima, Svetska zdravstvena organizacija je po-krenula dva kapitalna projekta, u koja su ukqu~ena najve}a svet-ska imena iz te oblasti. Prvi je INTERSUN global UV projekt, ~i-ji je osnovni ciq prikupqawe dobijenih rezultata iz celog svetai na osnovu kojeg je u~iwena revizija preporuka u oblasti za{ti-te od ultravioletnog zra~ewa od Me|unarodne komisije za za-{titu od nejonizuju}eg zra~ewa (ICNIRP). Drugi je Internacional-ni EMF projekt, koji se bavi pitawima vezanim za rizike zbog iz-

39

IDAQE OD MOBILNIH TELEFONA

[tetna delovawa EM zra~ewa su termi~ka i nadra`ajna(iritiraju nervni sistem) i naj~e{}e se odnose na visoke ni-voe elektri~nog i magnetnog poqa u podru~ju prenosa elek-tri~ne energije i radio-prenosa. Radi spre~avawa negativ-nih efekata polazi se od na~ela predostro`nosti, zbog ~egasu grani~ne vrednosti i do pedeset puta ni`e od onih pri koji-ma se {tetno delovawe javqa. Dugotrajno delovawe poqa ni-skih nivoa nije dovoqno ispitano, pa se ne mo`e sa sigurno-{}u re}i da li dovodi do te{kih oboqewa. O tom pitawu imadosta suprotnih mi{qewa. U praksi je, svakako, preporu~qi-vo ne izlagati se nepotrebno izvorima nejonizuju}ih zra~e-wa. Na primer, nije dobro dr`ati mobilni telefon uz telo.I kada ne razgovaramo, mobilni telefon stalno radi na kon-trolnim kanalima, {to zna~i da popularni ”mobilwak” zra~idva vata neprekidno, a to sigurno nanosi ve}u {tetu od, reci-mo, antene bazne stanice na udaqenosti od dvadeset metara.

Zra~ewe kod ra~unara je minimalno, ali se kompjute-rima i televizoru ne treba pribli`avati na udaqenost ma-wu od 2-3 dijagonale tih ure|aja. Ne treba se izlagati po-qima dalekovoda, kao {to nije svejedno da li koristiteobi~ne sijalice ili neonke. Neonke su boqe, jer emituju mno-go mawe infracrveno zra~ewe. Ne treba zaboraviti na ku-mulativna ili zbirna dejstvo nejonizuju}ih zra~ewa, koja si-gurno postoje, mada se ne zna koliko su ona izra`ena.

ntenzivni razvoj nauke u posledwe tri decenije dovodi dotoga da ~ovek sve vi{e prihvata i nove tehnologije koje ko-riste razne vrste zra~ewa. Zajedno sa tim pojavilo se i ne-zaobilazno pitawe – kako se i koliko za{tititi od mogu}ihnepotrebnih i prekomernih izlagawa, pogotovo imaju}i uvidu {tetne efekte zra~ewa na zdravqe qudi. Tragi~na is-

kustva ~ove~anstva zbog masovne primene nuklearne energije (do-voqno je pomenuti samo bombardovawe Hiro{ime i Nagasakija uJapanu 1945. godine i havariju nuklearnog reaktora u ^ernobi-qu 1986. godine) ubrzala su razvoj za{tite od jonizuju}ih zra~e-wa, tako da se o izvorima, rizicima i efektima takvih zra~ewavi{e zna nego o bilo kojem drugom toksi~nom agensu. To se ne mo-`e re}i i za nejonizuju}a zra~ewa, koja su tek odnedavno postalapredmet pa`we stru~waka i {ire javnosti.

Prema dosada{wim saznawima, izlagawe jonizuju}im (radio-aktivnim) zra~ewima je, sa stanovi{ta uticaja na zdravqe qudi,vi{estruko i neuporedivo opasnije od izlagawa nejonizuju}im zra-~ewima, ali i nejonizuju}a zra~ewa (posebno elektri~na, magnetnai elektromagnetna poqa) mogu izazvati specifi~ne reakcije kod`ivih organizama. Dodu{e, nema jo{ potpunih nau~nih obja{wewaza te pojave i struwaci su u pogledu {tetnih dejstava nejonizuju}ihzra~ewa dosta podeqeni. Ta pitawa, nesumwivo, iz dana u dan do-bijaju na zna~aju, odgovori su sve slo`eniji, a za potpun }e, o~i-gledno, trebati jo{ dosta vremena. To je bio razlog da razgovara-mo sa najodgovornijim qudima za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewau Ministarstvu nauke i za{tite `ivotne sredine i na Vojnomedi-cinskoj akademiji kako bismo, makar delimi~no, razre{ili nekenedoumice i ukazali na ono {to se u na{oj zemqi preduzima radiza{tite od podmuklog i potencijalno opasnog protivnika.

OPREZAN PRISTUP

Osnovna podela zra~ewa vezana je, naj~e{}e, za mogu}i efe-kat jonizacije, koji nastaje zbog izlagawa materije zra~ewu. Takose sva zra~ewa dele na dve kategorije: jonizuju}a, poznatija kaoradioaktivna (sva elektromagnetna zra~ewa sa energijom fotonaiznad 12,4 eV), i nejonizuju}a, koja obuhvataju spektar elektro-magnetnih zra~ewa koja imaju energiju fotona mawu od 12,4 eV.Jednostavnije re~eno, u nejonizuju}a zra~ewa spadaju ultraqubi-~asta ili ultravioletna, vidqiva (sve {to vidimo), infracrvena(izvori toplote poput sunca, pe}i, solarijuma, sijalica), radio-frekvencijska (u sistemu telekomunikacija) i laserska zra~ewa

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

Page 40: 018 Odbrana

15. jun 2006.40

Boris Juri}, savetnik za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite `ivotne sredine

ZA[TITA

Institut za medicinu rada VMA, rukovalac Neboj{a Pe{i}, lekar @ivomir Radojkovi} i pukovnik Dragan Aleksi} pored ure|aja

za merewe radio-frekvencijskih zra~ewa

lagawa stanovni{tva elektri~nim, magnetnim i elektromagnet-nim poqima. Rezultate EMF projekta treba o~ekivati naredne go-dine, posle ~ega }e se, najverovatnije, pristupiti reviziji refe-rentnih nivoa izlagawa. U me|uvremenu ICNIRP preporu~uje tako-zvani ”oprezan” pristup, koji podrazumeva i izradu zakonske re-gulative na nacionalnom nivou u smislu ograni~avawa ulaska,rada ili boravka u zonama u kojima je nivo poqa ve}i od propi-sanih referentnih vrednosti.

– Nejonizuju}a zra~ewa jesu mawe opasna od jonizuju}ih – ka`e savetnik u Odseku za za{titu od jonizuju}ih i nejonizuju-}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite `ivotne sredineRepublike Srbije Boris Juri} – ali se ne smeju potceniti, jer ne-briga mo`e dovesti do katastrofalnih posledica. Zahtevi da seta oblast zakonski uredi potpuno su opravdani, i to su naprednedr`ave ve} u~inile u posledwih dvadesetak godina.

Prema dostupnim podacima, regulativa za{tite od nejoni-zuju}ih zra~ewa je u zemqama EU dosta fragmentisana, {to po-tvr|uje i studija Evropskog komiteta za elektrotehni~ku standar-dizaciju (CENELEC), iz koje se vidi da postoji vi{e od 130 zako-na, pravilnika, standarda i preporuka koje su donele pojedinezemqe ~lanice. Poseban zna~aj ima preporuka Saveta Evrope iz1999. godine, zato {to propisuje granice izlagawa EM poqima.Na{a zemqa ula`e napore da ne ostane izvan svetskih tokova, o~emu svedo~i i Nacrt zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa,koji je po~etkom aprila upu}en Vladi Republike Srbije radi usva-jawa u skup{tinskoj proceduri.

Nacrt pomenutog zakona bazira se na dosada{wim sazna-wima iz oblasti za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa i na podaci-ma iz regulativa EU i drugih zemaqa (SAD, Kanada, Japan, Au-stralija). Tim zakonom je predvi|eno da se na naj{iroj osnovi i

ULTRAVIOLETNA ZRA^EWAU spektru nejonizuju}ih zra~ewa posebno su zanimqiva

ultravioletna, koja imaju korisna svojstva, ali znaju da bu-du i veoma {tetna. U Rusiji lekari koriste ultravioletnezrake za le~ewe upale grla, zato {to uni{tavaju bakterijei viruse. S druge strane, neumereno kori{}ewe ultravio-letnih lampi i solarijuma u kozmetici je veoma opasno, zato{to ~esto dovodi do raka ko`e. Javnost je posledwih godinadosta saznala i o postojawu “ozonskih rupa” (najve}a ozon-ska rupa se nalazi iznad Atlantika), {to je naziv koji ozna-~ava naru{enost ozonskog omota~a. Otud i opasnost od ul-travioletnih zraka koji sada bez prepreka ulaze u zemqinuatmosferu i mogu da budu veoma {tetni za ko`u i o~i.

na sveobuhvatan na~in urede na~ela, uslovi i mere za{titezdravqa qudi i `ivotne sredine od {tetnog dejstva nejonizuju}ihzra~ewa, nadzor nad sprovo|ewem tih mera i odgovornost.

– Dono{ewe Zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa jeneophodno – tvrdi Boris Juri} – jer je stawe u toj oblasti neza-dovoqavaju}e i stalno se pogor{ava. Sada se izvori nejonizuju-}ih zra~ewa uveliko koriste nekontrolisano. Dono{ewe Zako-na spre~ilo bi i nekontrolisan uvoz izvora nejonizuju}ih zra-~ewa koji mogu da ugroze zdravqe qudi i ~ije kori{}ewe nije do-zvoqeno u drugim zemqama.

PRITU@BE GRA\ANA

Dve va`ne ~iwenice su, u pretposledwoj dekadi pro{log ve-ka, nametnule potrebu da se oblast nejonizuju}ih zra~ewa zakon-ski uredi. Naime, razvoj tehnike i tehnologije doveo je do enorm-nog porasta broja korisnika EM spektra i prodora u frekventneoblasti koje su bile relativno slabo eksploatisane (GSM, sate-litske veze, radio i TV prenos, optoelektronika, laseri, i dru-go). Istovremeno su i istra`ivawa ukazala na zakqu~ak da elek-

Page 41: 018 Odbrana

tromagnetna zra~ewa imaju {tetni zdravstveni uticaj na stanov-ni{tvo, i to po vi{e raznih parametara, kao {to su vrsta emite-ra, frekvencija, vrsta rada, nivo zra~ewa, udaqenost od izvora,osetqivost populacije ili akumulacija. Tim problemima se kodnas bavi vi{e institucija, ali te`i{ni zadaci dono{ewa strate-{kih dokumenata, analize uticaja izvora nejonizuju}ih zra~ewana zdravqe qudi i sprovo|ewa mera za{tite su u nadle`nostiOdseka za za{titu od jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa u Mini-starstvu nauke i `ivotne sredine Republike Srbije, na ~ijem ~eluje Slavi{a Simi}. Na stru~wacima iz tog odseka je i da, posleusvajawa Zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa, izrade pod-zakonske akte i obezbede implementaciju zakona u praksi.

Zanimqivo je da Upravi za za{titu `ivotne sredine godi-{we stigne vi{e od 50 pritu`bi gra|ana, koji tra`e intervenci-ju dr`ave radi za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa. Najvi{e pritu-`bi se odnosi na blizinu trafo-stanica, dalekovoda i baznihstanica mobilne telefonije. Tako se nedavno gra|anin iz Beo-grada (Kumodra{ka ulica) `alio da je nivo EM poqa u wegovomstanu previsok zbog blizine razvodnih postrojewa u hodniku.Uprava je dala nalog Institutu u Vin~i da obavi merewe, kojimje, zaista, utvr|en pove}an nivo magnetne indukcije u de~joj sobi,ali ispod zakonom propisanih vrednosti. Da nije bilo tako,Uprava bi imala pravo da tra`i izme{tawe, uklawawe ili sma-wewe snage izvora nejonizuju}eg zra~ewa. Pomenuti postupak ni-je neuobi~ajen, mada je ispravnije da se gra|ani obrate inspek-toru za za{titu `ivotne sredine op{tine ili okruga u kojem `i-ve. Treba znati da postoji ne{to {to je zate~eno stawe, koje jeveoma te{ko (~itaj skupo) mewati, ali ono {to se mo`e uraditijeste da se novosagra|eni objekti moraju pridr`avati propisa-nih grani~nih vrednosti vezanih za nejonizuju}e zra~ewe.

Profesionalno izlagawe nejonizuju}im zra~ewima nijepredmet zanimawa Nacrta zakona, mada treba re}i da su gra-ni~ne vrednosti odre|ene i wih kontroli{e Ministarstvo rada,zapo{qavawa i socijalne politike. Zanimqivo je da zakon kori-sti na~elo srazmernosti, po kome je primena izvora jonizuju}ihzra~ewa opravdana ako daje ve}u korist od procewene {tete.

– To je razlog – tvrdi Boris Juri} – {to se u svim zakonimagrani~ne vrednosti ne odnose na primenu nejonizuju}ih zra~ewau odbrani, za{titi stanovni{tva, medicinskoj terapiji i dijag-nostici.

INDIVIDUALNE MERE ZA[TITE

Nejonizuju}im zra~ewima se u ve}oj ili mawoj meri bave La-boratorija ”Za{tita” iz Instituta za nuklearne nauke ”Vin~a”, In-stitut za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, Institut za me-dicinu rada i radiolo{ku za{titu ”Dr Dragomir Karajovi}”, In-stitut za fiziku beogradskog Prirodno-matemati~kog fakulteta idruge ustanove. Posebno nas je zanimalo da saznamo ne{to vi{e omerama za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa u Vojsci Srbije i CrneGore, pogotovo u svetlu saznawa da vojni sastavi koriste radarskesisteme i radio-stanice velike snage. Nema sumwe da se qudi kojimogu da odgovore na ta pitawa nalaze u Institutu za medicinu radaVMA, koji ve} godinama istra`uje fizi~ke, hemijske i biolo{ke{tetne faktore u `ivotnoj i radnoj sredini. Po re~ima na~elnikaodeqewa za ispitivawe uslova radne sredine pukovnika DraganaAleksi}a, taj kolektiv, pored buke, vibracija i jonizuju}ih zra~ewa,neprekidno prati i izvore nejonizuju}ih zra~ewa, i to najvi{e uoblasti radio-frekventnog i mikrotalasnog (radarskog) zra~ewa.

– Merewa u jedinicama VOJIN i PVO – ka`e pukovnik Alek-si} – ukazuju da su izmerene vrednosti na radarskim ure|ajimaispod granice za profesionalno izlagawe. Pored redovnih me-rewa, mi obavqamo i periodi~ne zdravstvene preglede, koji su,ipak, pokazali da lica izlo`ena mikrotalasnom zra~ewu do`i-vqavaju specifi~ne promene na o~nom so~ivu, {to je po pravil-niku priznato kao profesionalna bolest. Mere za{tite u ra-darskim jedinicama su sveobuhvatne i podrazumevaju {to maweizlagawe zra~ewu, spre~avawe {irewa zra~ewa od izvora do~oveka, pove}awe rastojawa od izvora, ograni~avawe boravka uzoni opasnog zra~ewa, upotrebu li~nih za{titnih sredstava(odela, kapuqa~e, {titnici za lice i za{titne nao~are).

Dobro je {to dru{tvo u celini i odbrambeni segment posve-}uju sve ve}u pa`wu za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa. Va`no je iinformisati stanovni{tvo o realnim opasnostima od nejonizu-ju}eg zra~ewa, pri ~emu senzacionalisti~ki napisi pojedinih me-dija nisu od velike pomo}i. Usvajawe Zakona u skup{tinskoj pro-ceduri predstavqa dobar put da se ta oblast uredi kroz kreativ-nu implementaciju zakona, a na svakom pojedincu je da proceniopasnost i odredi individualne mere za{tite. Sigurno je da od-re|ena opasnost od nejonizuju}eg zra~ewa postoji. Uostalom,zra~i i sam prirodni fon, dok ve{ta~ki faktori pove}avaju ni-vo nejonizuju}eg zra~ewa kojem smo izlo`eni. Nema razloga da sestvara panika, ali oprez u izlagawu izvorima nejonizuju}eg zra-~ewa treba da postoji – ka`e pukovnik Aleksi}.

NACRT ZAKONA

U izradu Nacrta zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewakrenulo se 1997. godine. Na wemu je radila ekspertska radna grupakoju ~ine dr Miroslav Hrwak (VMA), dr Aleksandar Fotev (VTI),pravnik Gordana Petkovi} i elektroin`ewer Boris Juri}. Dono-{ewem zakona odredi}e se na~ela, uslovi i mere za{tite zdravqaqudi i za{tite `ivotne sredine od {tetnog dejstva nejonizuju}ihzra~ewa i stvori}e se neophodan okvir za izradu nekoliko pravil-nika kojima }e se detaqno regulisati rad izvora, grani~ne vredno-sti, monitoring, periodi~na kontrola, obaveze korisnika emiterai lica ovla{}enih za kontrolu i nadzor zra~ewa. Sve su to merekojima }e se precizno odrediti izlagawe elektromagnetnom zra~e-wu i posti}i da nivo izlagawa stanovni{tva bude sveden na mini-mum. Kona~no definisawe problema za{tite od nejonizuju}ih zra-~ewa omogu}i}e da ta oblast postane integralni deo korpusa za-{tite `ivotne sredine, te da svi zainteresovani subjekti preuzmusvoj deo odgovornosti po sili zakona, a ne dobre voqe. Zakonskoregulisawe je u punoj saglasnosti sa direktivama i preporukamame|unarodnih institucija (Savet Evrope, CENELEC i ICNIRP) i ozna-~i}e korak bli`e evropskim integracijama i modernoj pravno ure-|enoj zemqi. Predvi|eno je da prelazni period posle usvajawa za-kona traje tri godine.

Zoran MILADINOVI]

41

Institut za medicinu rada VMA - rukovalac Neboj{a Pe{i}, lekar @ivomir Radojkovi} i pukovnik Dragan Aleksi} pored ure|aja

za merewe radio-frekvencijskih zra~ewa

Page 42: 018 Odbrana

42

Znawe ste~eno u Prismi

omogu}ilo je potpukovniku

Qubomiru Aleksi}u,

doskora{wem

rukovodiocu odeqewa za

marketing u Tehni~kom

opitnom centru, da se

upusti u proizvodwu

ekolo{kih traka za

pakovawe i tako pokrene

veoma perspektivan

porodi~ni posao

NOVIMPRED IZAZOVOM

P

15. jun 2006.

U POSETI

osle tri decenije uzornog rada u namenskoj industriji i Teh-ni~kom opitnom centru, potpukovnik Qubomir Aleksi}, di-plomirani ma{inski in`ewer, na{ao se pred jednom od naj-te`ih, ali, za dana{we vreme, po svemu sude}i, i neizbe-`nih dilema. Za penziju je bilo rano, a za novi korak u pro-fesionalnom napredovawu vi{e, kako je te, 2004. godine,

mislio, nije bilo vremena. Tra`e}i izlaz iz “nebranog gro`|a”,procenio je da mu tek ustanovqeni program obuke oficira za ci-vilna zanimawa Prisma nudi {ansu za novi po~etak. I nije sepuno dvoumio.

- Posle dugogodi{weg dokazivawa u Novom Travniku, na po-slovima programirawa i razvoja u Fabrici za proizvodwu nao-ru`awa i vojne opreme “Bratstvo”, pri kraju profesionalne ka-rijere, bio sam rukovodilac grupe za marketing u Tehni~kom opit-nom centru. Radio sam na promociji svestranih potencijala na-{e ustanove u procesu ispitivawa kvaliteta tehni~kih proizvo-da i etalonirawa merne opreme za potrebe civilnih firmi, ru-kovodio predstavqawem TOC-a na Sajmu naoru`awa i vojneopreme Partner 2004, u Beogradu. Tehni~ki opitni centar je ve}posedovao sertifikat o standardu ISO 9001, {to nam je omogu-}avalo hrabriji i povoqniji nastup na tr`i{tu, pa se od nas umarketingu o~ekivalo da taj prodor i osmislimo. Ali, TOC je,kao i cela vojna organizacija, veoma rigidan, te{ko pokretqiv,spor, pa su se neke ideje zaustavqale i slamale na samom po~et-

KAD PENZIJA NIJE KRAJ RADNOG VEKA

Qubomir Aleksi} (levo): Ekotraka kre}e iz In|ije

Page 43: 018 Odbrana

ku. Pored toga, tekao je i procesreforme vojske koji je doveo dopromene rukovodstva i u mom ko-lektivu, a na ~elo te cewene voj-noistra`iva~ke ustanove do{aoje ~ovek koji je forsirao mla|estru~wake, `eqne dokazivawa inovih uspeha, tako da za mene imoje vr{wake vi{e nije bilo me-sta i prave {anse. Ili sam ja totada tako video. Zato sam odlu-~io da podnesem zahtev za odla-zak u prevremenu penziju.

Odluku potpukovnika Alek-si}a da napusti aktivnu vojnu slu-`bu porodica, ipak, nije primilahladnokrvno. Mnogo je godina,mnogo napora i mnogo te{ko}aostalo iza wih, pa je neprijatnoiznena|ewe, ~inilo im se, do{loprevi{e brzo. Ali, samo naiz-gled. Jer, iza te, pomalo ishitre-ne i neo~ekivane odluke oficirapred penzijom, krilo se dubokopromi{qawe nivoa ste~enog zna-wa, li~nih mogu}nosti, sveukupnihokolnosti i sposobnosti za efi-kasan odgovor na nove izazove.

Potpukovnik Aleksi} se nijepredavao. U svoje pluseve ubro-jio je diplomu ni{kog Ma{inskogfakulteta iz 1978. godine, teo-rijsko i prakti~no znawe u obla-sti namenske industrije, sticanotokom dvanaestogodi{weg rada uzemqi i inostranstvu, odli~novladawe engleskim jezikom i ra-~unarima, kurs za overava~a si-stema kvaliteta iz 2001. godine,strast za dokazivawem i smelosuo~avawe s konkurencijom. Mi-nusa, posle tromese~nog kursa uPrismi, nije ni bilo. Jer tu je na-u~io ono {to nije znao u oblastiprodaje i marketinga. Shvatio je da ambala`a, ponekad, prodajeproizvod mnogo efikasnije od samog kvaliteta robe.

- Na po~etku sam strepeo od mogu}nosti da me ne prime uPrismu, po{to sam zavr{io civilni fakultet, a ne Vojnu akade-miju. Ali, moja procena da u prvoj generaciji ne}e biti dovoqnopolaznika, pokazala se ta~nom, tako da sam, ipak, u{ao u taj pro-gram. Izme|u tri oblasti, proizvodwe, prodaje i usluga, oprede-lio sam se za prodaju, jer sam o proizvodwi ve} dosta znao, ausluge me nisu interesovale. Moja ideja je bila da neki od mnogo-brojnih proizvoda, kvalitetnim i sveobuhvatnim marketingom, po-ku{am da uspe{no prodajem. Posle izvesnog vremena, kada sam,zahvaquju}i predava~ima, profesorima s Fakulteta organizaci-onih nauka, stekao ve{tine neophodne za siguran nastup na tr`i-{tu rada, promenio sam neke odluke i opredelio se za proizvod-wu, u stvari za kompletan lanac, od proizvodwe do prodaje. Pret-postavio sam, naime, da }u, na taj na~in, najlak{e uspeti.

Bila je to tek jedna od pretpostavki i procena potpukovnikaAleksi}a koje }e vreme, veoma brzo, da potvrdi. Posle svestra-nog ispitivawa tr`i{ta i analizirawa mogu}nosti ponude i po-tra`we, odluka je doneta, sa~iwen je biznis plan i ideja je po~e-la da dobija obrise realnosti. Ekolo{ka traka pokazala se kaoproizvod za koji postoji veliko interesovawe ne samo malih pro-izvo|a~a, na koje je in`ewer Aleksi} najpre ra~unao, ve} i veli-

kih firmi. Svojim kvalitetom,ekolo{kim karakteristikama ijednostavnom primenom, novasamolepqiva traka za zatvara-we kartonske ambala`e izazva-la je pa`wu i inostranih part-nera, pa je novoosnovano pred-uze}e “Ekotraka“ uskoro posta-lo i ekskluzivni zastupnik ita-lijanske firme za proizvodwudispenzera i ma{ina za pakova-we. Projekat kojim je QubomirAleksi}, kao jedan od prvih po-laznika Programa za obukuoficira za civilna zanimawa,hteo tek da zadovoqi formu, od-nosno okon~a osposobqavawe uPrismi, izrastao je u mozaik sasve ve}im brojem kamen~i}a.

Ve} posle prvih prakti~nihkoraka na realizaciji ambicio-zne ideje, projekat se odvojio odsvog tvorca, uzleteo i nadvisioga. Potpukovnika Aleksi}a jeuhvatio strah. Nije bilo dovoq-no novca, svoju u{te|evinu je po-tro{io na registraciju firme,prijateqi i ro|aci su pomoglikoliko su mogli, a inostranipartner je ve} nudio ma{ine.

- Bio je to kqu~ni momenat urealizaciji ideje. Zbog bespari-ce sve je moglo da propadne. Ia-ko je uspeh bio pred vratima, tr-`i{te je naprosto vapilo zaovim proizvodom, kontaktiraosam ve} mnogo firmi zaintere-sovanih za moju ekolo{ku traku,zapelo je oko para. Mnogo su mipomogli profesori s Fakultetaorganizacionih nauka, uvideosam da je wihovo interesovaweza ostvarivawe moje ideje bilozaista iskreno, motivisano `e-

qom da uspem, da time doka`em i kvalitet programa Prisma. Ne-kako smo se izvukli iz {kripca i danas mogu da ka`em da smo uspe-li, u velikoj meri, zahvaquju}i i wima. Danas ekolo{ku lepqivutraku, koja omogu}uje superiornu za{titu proizvoda, profesional-ni na~in zatvarawa kartonske amala`e, stvarawe prepoznatqi-vog imixa proizvo|a~a i efikasnu za{titu `ivotne sredine, ispo-ru~ujemo firmama poput “Frikoma”, “Aleve”, “Neoplante”, “Juho-ra”, “Florida–Bela”, “Fabrisa”, suboti~ke “Mlekare”…

Se}aju}i se nekoliko prethodnih meseci i neprekidne borbes tr`i{nim vetrewa~ama, vlasnik i direktor “Ekotrake” diplomi-rani ma{inski in`ewer Qubomir Aleksi} napomiwe da je bilo i“sticaja sre}nih okolnosti”, poput onog kad je italijanski partnerodlu~io da svoje ma{ine, uprkos svemu, o svom tro{ku dopremi uBeograd i tako zapo~ne saradwu s novim, perspektivnim preduze-}em. Ili onda, kad je na Internetu na{ao poruku jednog velikogproizvo|a~a hrane da je zainteresovan za ekolo{ku traku.

Bilo je takvih momenata jo{, ali su na nesumwiv uspeh pot-pukovnika Aleksi}a, ipak presudno uticale neke druge “okolno-sti”. Pre svih, znawe koje poseduje, upornost kojom raspola`e ispremnost da se izbori s novim izazovima.

Du{an GLI[I]Snimio Z. PERGE

43

DOKAZAO SE I U INOSTRANSTVU

Kao stru~wak novotravni~ke fabrike naoru`awa ivojne opreme “Bratstvo” Qubomir Aleksi} je proputovaodesetak zemaqa u kojima je sticao znawa, ali i u~io drugeonom {to je najboqe znao. Tako je, osamdesetih godina pro-{log veka, bio u Nema~koj, Danskoj, [vajcarskoj Ma|ar-skoj, ^ehoslova~koj, Gr~koj, Iraku, Egiptu. U nekim od tihzemaqa bio je i vi{e puta, prenose}i iskustva stru~wakana{e namenske industrije, sve do skoro veoma poznate icewene u svetskim razmerama.

DRAGOCENO DRU@EWE

Posle tri decenije rada u vojsci potpukovnik Qubo-mir Aleksi} svoje bogatstvo meri brojem prijateqa i kla-si}a. Ima ih u svakom delu nekada{we Jugoslavije. Oninajverniji i najvredniji i danas su s wim, ili pored wega.Mada nisu obavezno iz vojske. Svakog utorka igraju fud-balsku utakmicu dokazuju}i se na terenu i van wega, za ka-fanskim stolom. Bez tog stola, upozorava potpukovnikAleksi}, ne mo`e da se sklopi ni jedan dobar posao. U tose uverio i po napu{tawu Tehni~kog opitnog centra u komeje radio sve do odlaska u penziju.

PRISMA JE POMOGLA

Program Prisma predstavqa jednu od prekretnica u`ivotu Qubomira Aleksi}a. Ste~eno znawe i ve{tine,neophodne za rad u oblasti menaxmenta, omogu}ili su muda uspe, da se bez bojazni, hrabro i bez rizika, upusti uavanturu zvanu preduzetni{tvo. Tokom petsto ~asova ba-zi~ne i specijalisti~ke obuke, saznao je mnogo toga {tonije znao kao ma{inski in`ewer. Od osnova organizaci-je, ekonomike, finansija i ra~unovodstva, preko upravqa-wa qudskim resursima, strate{kog menaxmenta, upravqa-wa projektima, do proizvodnog i operacionog menaxmen-ta. [ansu oficira koji po|u wegovim stopsma vidi u an-ga`ovawu na poslovima rukovo|ewa. Tu su oficiri, ka`e,najosposobqeniji.

Page 44: 018 Odbrana

Tradicionalna smotra pronalaza{tva

patente i privuku investitore. Jer najdu`i je put koji vodi od izu-ma do wegovog ostvarewa.

Neki inovatori su svoje snove i ostvarili i za svoje re{ewedobili nagradu Privredne komore Beograda. Re~ je o stru~wacimaiz ”Lole”, koji su predstavili ”Postrojewe za sortirawe industrij-skog komunalnog otpada”. Projektovali su sortirnice za razne ve-li~ine – od 50 do 500 tona na dan, a u Parizu su pro{le godine iz-radili najve}e postrojewe u Evropi. Ta sortirnica obra|uje 1.200tona materijala (takva bi mogla da tretira otpad u celom Beogradu)i ko{ta oko ~etiri miliona evra. In`ewer Slobodan Stojkovi} iz”Lole” ka`e da bi male sortirnice mogle da se naprave po mawimgradovima u Srbiji i tako re{i problem deponija. Za to ima inte-resa ali nema para – jer najmawe postrojewe ko{ta milion evra.

Grupa autora iz Instituta tehni~kih nauka SANU osmislilaje ure|aje koji bi, na bazi aktivnog hlora, slu`ili za dezinfiko-vawe bazenske vode za kupawe, ili hlorisawe vode u vodovodi-ma. Sirovina za aktivni hlor je morska so.

Puwa~ “Stamenov M-05 A”, autora pukovnika doc. dr IvanaStamenova sa Vojne akademije, pretrpeo je izmene. Za razliku odranijeg modela, novi je pojednostavqen, smawen i zapakovan udrvenu ambala`u radi lak{eg no{ewa. Puwa~ je namewen za svevrste automatskih pu{aka na svetskom tr`i{tu – u kalibrima7,62 mm, 5,56 mm i 5,45 mm. Mogu ga koristiti vojne, policij-ske i specijalne jedinice, za brzo puwewe i bezbedno pra`wewemagacina, a pogodan je i za jedinice u okviru mirovnih operacijaUN. Puwa~ }e proizvoditi ”Prvi partizan” iz U`ica, a izum pu-kovnika Stamenova bi}e predstavqen i na sajmu NVO, koji se od12. do 16. juna odr`ava u Parizu.

POVODI

15. jun 2005.

U ZNAKU TESLE

44

Vi{e od stotinu inovatora iz zemqe iinostranstva izlo`ilo je u galeriji

Etnografskog muzeja u Beogradu svojepatente, tehni~ka unapre|ewa, pronalaske...

I ove godine se pokazalo da su beskrajniputevi znawa i ma{te pronalaza~a, ali daje krajwi ciq – ostvarewe izuma – najdu`i.

[ARM MALIH STVARIKako znati da li sijalice u dvori{tu ili svetlo na bici-

klu rade ili ne, dosetila se Dijana Rudi}, u~enica osnovne{kole iz Mrkowi} Grada, a izum ”padstop” inovatorke Gorda-ne Lihovi} olak{ava i ubrzava fizikalnu terapiju ”padaju}egstopala”. Vredne pogleda bile su i nao~are sa automatskimzatvarawem Milana i Milenka Ka~avende. Zoran Ran|elovi}bio je prakti~an i osmislio je podlogu koja se locira uz tasta-turu i mi{, a predstavqa ~vrst oslonac za ruku u toku rada.

Miladin Nikoli} i wegov ~etrnaestogodi{wi sin Vojkannapravili su ”U~ilo za prvake osnovne {kole”. Ura|eno je uobliku tankog dvokrilnog plakara koji u unutra{wosti ima 11prizmati~nih {upqina u koje je postavqeno oko 50 delova zapo~etno obrazovawe dece. To mu je donelo nagradu Pedago{kiinovator 2005. A osmaci Milo{ Zlatkovi} i Nemawa Kowikbili su superaktuelni – osmislili su ure|aj koji pomo}u zvukai svetla spre~ava nasiqe na stadionima.

Svoje vreme ~ekaju akumulatori za elektri~no vozilo –GTECHO 7459, autora Tanaska Treneskija, rotacioni motorKROMUS, koji je osmislio prof. dr Milan \udurovi}, turbinaza kori{}ewe vetra i vode Svetozara Adamovi}a, ali i vetre-wa~e autora Obrada Risti}a, koje koriste energiju vetra za po-gon generatora struje i pogon pumpe na vodu.

Grupa autora iz Instituta ”Vin~a” osmislila je jednostavani jeftin biosensor, koji slu`i za detekciju pesticida u vo}u i po-vr}u u laboratorijskim i vanlaboratorijskim uslovima, a prof.dr Jelenka Savkovi}-Stevanovi} izumela je multifunkcionalniekstraktor, novi separacioni ure|aj za ekstrakciju jedne ili vi-{e te~nih komponenata.

Autor dr Nenad Su{i} predlo`io je primenu novog geokon-strukcionog sistema pri sanaciji klizi{ta u urbanim sredina-ma, a Vladimir Najdanovi} iz ”Ikarbusa” do~arao je kako grad-ski niskopodni solo i zglobni autobusi IK-112 N i Ik-218 N mogusavremeno da izgledaju.

M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

Od 29. maja do 2. juna odr`ana je tradicionalna, 26. izlo-`ba pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna“Pronalaza{tvo – Beograd 2006”. To je sedma takva smotrasa me|unarodnim u~e{}em. Pokroviteqi su i ove godine bi-

li Skup{tina grada, Privredna komora Beograda i Etnografskimuzej, a izlo`ba je odr`ana u galeriji tog muzeja.

Skup inovatora posve}en je 150-godi{wici od ro|ewa Ni-kole Tesle. Savez pronalaza~a Beograda vi{e decenija promovi-{e ulogu i zna~aj dela tog velikana i sva zvani~na obele`ja ipriznawa Saveza u znaku su Tesle. Izlo`ba se ove godine odr`a-va i u znaku u~lawewa u me|unarodnu asocijaciju pronalaza~aIFIA koja okupqa 82 zemqe.

Stotinak inovatora rasprostrlo je pred posetioce svojeizume, iskoristiv{i jednu od retkih prilika da promovi{u svoje

Ure|aj koji pomo}uzvuka i svetlaspre~ava nasiqena stadionu

Page 45: 018 Odbrana

45

Jednodnevna hirurgija se tek godinu dana izvodi u Centru zadnevnu hirurgiju VMA (od 20. maja 2005) i za sada je to je-dina ustanova te vrste u zemqi. @eqa osniva~a je da seobavqa {to vi{e takvih planiranih operacija i da se do-stignu veoma visoki svetski trendovi. Na primer u SAD se

uradi ~ak 85 odsto takvih operacija. VMA sa 3.717 izvr{enihoperacija, ili 35 odsto od svih planiranih, jo{ ne mo`e da se po-redi, ali je za prvu godinu postojawa Dnevne bolnice i to dosta.

Osniva~ te hirurgije je general-major prof. dr MiodragJevti}, a o onome {to je ~ini posebnom bilo je re~i na nedav-nom sve~anom skupu.

Pukovnik dr Miroslav Dra{kovi}, na~elnik Centra zadnevnu hirurgiju, smatra da su prednosti tih operacija vi{e-struke - rano otpu{tawe i velika psiholo{ka dobit pacijenta,dobar komfor, smawena cena le~ewa i {to je najva`nije, zna-~ajno smawewe postoperativnih komplikacija. Operacije se za-kazuju u ta~no odre|eno vreme, smawuje se lista ~ekawa, a hi-rurzi neprekidno moraju da usvajaju nove metode.

U Centru je zastupqeno vi{e vrsta hirurgija: o~na, vasku-larna, abdominalna, plasti~na, ORL, maksilofacijalna, uro-logija, neurohirurgija i ortopedija, ali je staro pravilo danema uspe{ne operacije bez dobre anestezije. Pukovnik dr Ni-kola Filipovi}, ka`e da je protekle godine izvedeno 1.377 hi-

ru{kih interencija u op{toj i regional-noj anesteziji (tre}ina pacijenata je ope-risana u op{toj anesteziji) i da do sadanisu imali komplikacije zbog kojih bi sepacijenti zadr`ali du`e od 24 sata u bol-nici.

Oftalmologija je perjanica Centra zadnevnu hirurgiju i oni takve operacije radeod 2003. Najzastupqenije su operacije kata-rakte i na kapcima, a ~ine se napori da se udnevnoj hirurgiji rade i operacije na zad-wem segmentu oka. Pukovnik prof. dr Miro-slav Vukosavqevi}, na~elnik klinike, isti~eda od pre neku godinu zlatni standard u ope-raciji katarakte predstavqaju ultrazvu~neoperacije. U wihovoj klinici je od 3.386operacija katarakti (ura|enih od 1. januarapro{le do 1. maja ove godine) 96,45 odstoobavqeno tom metodom.

Posle oftalmologa u Dnevnoj bolni-ci su najvi{e posla imali vaskularni hi-rurzi. Pukovnik prof. dr Sidor Mi{ovi}navodi da su tokom protekle godine le~e-na 446 bolesnika, od kojih 89 operativ-no, a 357 konzervativno. Svi operisni supu{teni ku}i u roku od 12 sati (443), a sa-mo su tri le~ena po principu jednodnevnehirurgije. Ohrabruju}i rezultati pove}a-

vaju broj pacijenata, pa se lekari spremaju za nove zahvate.Kada je re~ o abdominalnoj i endokrinoj hirurugiji mnoge

procedure iz te oblasti koje su ranije ra|ene kao vi{ednevne,stacionarne procedure, prema re~ima dr Mi{e Jovanovi}a,mogu da se prilagode konceptu jednodnevne hirurgije. Tome je do-prineo razvoj tehnologije, tehnike i anestezije. Laparoskopskaili minimalna invazivna hirurugija ima za ciq lak i brz opo-ravak pacijenta, pa se i operacije `u~ne kese laparoskopskomtehnikom izvode u dnevnim bolnicama. Naj~e{}e operacije izte oblasti koje se izvode u Centru su preponske kile i wih je zagodinu dana ura|eno 50.

”Mala” hirurugija se ~esto primewuje u maksilofacijal-noj, oralnoj hirurgiji i implantologiji. Broj hirur{kih inter-vencija u toj oblasti sprovedenih u dnevnoj bolnici za godinudana je 569, a u istom periodu 32 pacijenta su hospitalizova-na. Profesor dr Smiqa Mati} navodi da se u toj klinici ope-ri{u promene na ko`i lica, na usnama, obavqa imobilizacijapreloma vilice, biopsija limfnih `lezda vrata, ugra|uju im-plantati, zamenici za kost, hirur{ki zbriwava paradontopati-ja, ekstrahuju zubi i dr.

Konceptom dnevne hirurgije je plasti~na hirurugija dobi-la nov i {iri smisao jer, prema re~ima wenog na~elnika pu-kovnika dr Qubomira Panajotovi}a, postoji veliki broj paci-jenata kod kojih intervencije mogu da se urade na taj na~in. Tosu estetske operacije i one iz oblasti hirurgije {ake, tumor-ske hirurgije, malih rekonstruktivnih zahvata i dr. Me|u paci-jentima koji su u VMA tretirani na taj na~in dominirale suestetske korekcije o~nih kapaka i klempavih u{iju, operacijekompresivnog sindroma medijanusa na {aci, a u dva navratauve}ane su dojke implantatima. Najve}i broj operacija ~ineoperacije mlade`a.

O~ekuje se da plasti~ne operacije postanu hit dnevne hiru-rugije, a od Centra da {iri i osavremewuje svoj rad.

M. [VEDI]Snimio R. POPOVI]

VI[ESTRUKE PREDNOSTI

Tokom protekle godine u Centru za dnevnuhirurgiju ura|eno je 3.717 operacija {to je

35 odsto od svih planiranih operacija na VMA. @eqe su da se taj procenat pove}a i da se samo najte`i pacijenti dugotrajnije

le~e na klinikama.

Godina dana rada Centra za dnevnu hirurgiju VMA ZDRAVSTVO

Page 46: 018 Odbrana

15. jun 2006.46

Odmah posle okupacije Iraka borbene jedinice i weni koman-danti suo~ili su se sa problemima bezvla{}a na celom pro-storu, posebno u glavnom gradu Bagdadu. Op{ti haos koji ratnosi omogu}io je nevi|enu pqa~ku svega {to se opqa~kati mo-glo. Gradove je zahvatio haos u kome je va`io zakon ja~eg.Pqa~kalo se sve, ~ak i bolnice, a posebno su stradali muze-

ji i arheolo{ka nalazi{ta neprocewivog istorijskog nasle|a sta-rih civilizacija. S druge strane, obi~an ira~ki narod o~ekivaoje da }e ameri~ke okupacione vlasti brzo uspostaviti red i za-{tititi gra|ane od vandalizma i kriminalaca, organizovati lo-kalnu vlast i prepustiti je Ira~anima. Me|utim, nije bilo ba{prema o~ekivawima. Protesti ira~kih gra|ana zbog sporog zavo-|ewa reda, pqa~ki, nefunkcionisawa komunalnog sistema pone-kad su prerastali u antiameri~ke demonstracije. Borbene jedini-ce, koje su se suo~avale sa demonstrantima, umesto da ih umireili rasteraju, nekoliko puta su nepotrebno otvarale vatru, ubiv-{i pri tom vi{e stotina civila. Sigurno je da takva reakcija ame-ri~kih jedinica nije nai{la na odobravawe Ira~ana, ali ni po-sebno formiranog tima ameri~kih stru~waka zadu`enih za uspo-stavu nove vlasti u Iraku.

Na vi{e mesta, pa i u SAD, ~ule su se kritike zbog takvog po-na{awa borbenih jedinica, sledilo je i pitawe da li oru`ane sna-ge SAD u Iraku, pre svega KoV, kao nosilac dejstva i sada okupaci-je, imaju snage koje u tim situacijama mogu efikasno reagovati, aliuz restriktivnu primenu sile. Odgovor je bio potvrdan, to je vojnapolicija (VP).

ORGANIZACIJASvaki vid Oru`anih snaga SAD ima ”svoju“ vojnu policiju.

KoV kao najbrojniji ima i najve}i broj jedinica i pripadnika voj-ne policije. Ukupno, u vreme invazije na Irak (2003. godine) u ak-tivnom i rezervnom sastavu i Nacionalnoj gardi bilo je oko35.000 pripadnika vojne policije. Od tog broja oko 22.000 nala-zilo se u rezervi ili slu`ilo u jedinicama Nacionalne garde.

SV

ET

VOJNA POLICIJA SAD U IRAKU

UNIVERZALNESNAGEUNIVERZALNESNAGEVojna policija oru`anih snaga SAD

ima vrlo zna~ajnu ulogu u Iraku.

Brojni problemi uspostavqawa nove

civilne vlasti zahtevaju energi~no,

ali odmereno vojno delovawe.

Prema mi{qewu ameri~kih

stru~waka, vojna policija raspola`e

upravo takvim kvalitetima. Zato je,

osim za obavqawe vojnopolicijskih

poslova za potrebe ameri~kih

oru`anih snaga, anga`ovana i na

poslovima odr`avawa javnog reda i

mira, suzbijawa kriminala,

osposobqavawa i uvo|ewa u posao

nove ira~ke civilne i vojne policije,

ali i na obezbe|ewu organa za

transfer vlasti.

Page 47: 018 Odbrana

Dakle, samo je nekih 13.000 bilo aktivno u slu`bi KoV, svrstanou {est brigada, ~etiri grupe kriminalisti~ke istra`ne slu`be(CID) (“grupe” su jedinice ranga brigade), nekoliko samostalnihbataqona i ~eta u aktivnim divizijama. Pokazalo se da je takvihsnaga, s obzirom na potrebe u Iraku, ipak malo. Planiranom po-punom oru`anih snaga bilo je predvi|eno da se brojno stawe ak-tivnog sastava vojne policije pove}a. Prema najnovijim procena-ma, u okviru transformacije ameri~ke Kopnene vojske, od 2005.do kraja 2007. godine, broju aktivnih pripadnika vojne policije,ra~unaju}i i ranije pove}awe, prikqu~i}e se oko 5.000 qudi, uzjo{ oko 5.000 koji }e biti u Nacionalnoj gardi i rezervi.

Neprekidno anga`ovawe ameri~ke vojske na kriznim podru~-jima u Evropi (Bosna, Kosmet), Avganistanu i drugde, u akcijamakoje su prvenstveno imale policijski karakter (borba protiv te-rorizma, uspostavqawe i odr`avawe vlasti i vladavine reda izakona), razlog je masovnijeg anga`ovawa jedinica vojne policije.Takve jedinice stekle su solidno iskustvo naro~ito u situacijamauspostavqawa reda, mira i podr{ke novoj vlasti na podru~ju gdesu prethodno vladali ratni haos i anarhija, ali i suzbijawa kri-minala u sopstvenim redovima.

ANGA@OVAWEZa po~etnu akciju u napadu na Irak, neposredno ili posredno

anga`ovane su slede}e jedinice vojne policije oru`anih snaga SAD:~ete vojne policije u sastavu anga`ovanih divizija KoV, komanda 18.brigade VP iz sastav 5. korpusa stacioniranog u Evropi, 800. bri-gada VP iz rezerve KoV (namewena za obezbe|ewe ratnih zarobqe-nika), vi{e ~eta vojne policije iz sastava rezerve KoV i Nacional-ne garde radi popune anga`ovanih bataqona VP, 2. bataqon vojnepolicije Marinskog korpusa (”mornari~ke pe{adije“), ~ete vojnepolicije iz anga`ovanih divizija Marinskog korpusa, jedinice vojnepolicije logisti~kih komandi i organa KoV i Marinskog korpusa i

47

organi i jedinice Kriminalisti~ke istra`ne komande (Criminalist In-vestigation Command) KoV i istovetne komande Mornarice.

Ukupno je anga`ovano oko 4.500 pripadnika vojne policijeaktivnog i rezervnog sastava i Nacionalne garde KoV, te oko 750pripadnika vojne policije aktivnog i rezervnog sastava Marin-skog korpusa.

Tokom perioda od skoro tri godine u smenama su se izmewa-le skoro sve jedinice vojne policije aktivnog i rezervnog sastavaKoV, Nacionalne garde i Marinskog korpusa. Neke jedinice se ipo drugi put nalaze u Iraku.

Marinski korpus je u aktivnom sastavu imao samo jedan bata-qon vojne policije (2. bVP/2. logisti~ke brigade/2. FSSG), koji je ianga`ovan u Iraku. Uz ~ete vojne policije marinskih divizija i ~etei vodove pri logisti~kim elementima to je bilo nedovoqno za za-datke koje je trebalo obaviti. Zato je u zoni operacija dodeqenojMarinskom korpusu dejstvovao, kao oja~awe, bataqon vojne polici-je KoV (716. bVP). U analizi jednogodi{weg anga`ovawa vojne poli-cije nadle`ne stare{ine iz rukovode}eg sastava Marinskog korpu-sa zakqu~ile su da Korpus raspola`e malim snagama vojne polici-je, da su i te male snage (~ete) razdeqene po delovima za obezbe|e-wa logisti~kih elemenata, privremenih letili{ta avijacije, i sli~-no, te da jednostavno ne mogu odgovoriti obavezama koje se stavqa-ju pred wih. Tako|e su iznele stav da je pomo} koju je pru`ila vojnapolicija KoV bila zna~ajna i efikasna i da u narednom periodu potom uzoru treba organizovati i vojnu policiju Marinskog korpusa.

Zanimqivo je da je u Iraku, kao pomo} i podr{ka vojnoj po-liciji KoV na stranoj teritoriji, u zoni neposrednih borbenihdejstava anga`ovana i vojna policija ameri~kog vazduhoplovstva(slu`beni naziv je Air Force Security Force – Vazudhoplovne snagebezbednosti). Naime, za obezbe|ewe jedne baze (Camp Baccuca)anga`ovana je i jedna me{ovita jedinica vojne policije vazduho-plovnih snaga ranga ~ete. To anga`ovawe pozitivno je iznenadilove}inu pripadnika ameri~kog KoV u toj bazi.

Mo`e se re}i da, iako formalno podeqena po vidovima, uztradicionalni me|uvidovski rivalitet, vojna policija oru`anih

NADZOR TRANSPORTA

U okviru preventivne za{tite ameri~kih snaga anga`ova-nih u Iraku u lukama Antverpen (Belgija) i Bremerhaven (Ne-ma~ka) pripadnici 5. bVP (CID) sprovodili su operativni nad-zor nad transportima opreme koji su odlazili i stizali izIraka. Rad je organizovan u neposrednoj saradwi sa polici-jom Belgije, Nema~ke i vojnom obave{tajnom slu`bom. U jednomod brodova na|en je sakriven tovar “ratnog plena” – oru`je,name{taj, umetnine i eksploziv. “Roba” je bila namewena ile-galnom tr`i{tu u Belgiji, Nema~koj i Evropi.

M-1117 Gardian Armored Security Vehicles (ASVs) - oklopno vozilonameweno prvenstveno vojnoj policiji.

U Iraku je 130 takvih vozila u~estvovalo u dejstvima.

Page 48: 018 Odbrana

snaga SAD u Iraku, prvi put posle Vijetnamskog rata dejstvuje jedin-stveno, pod funkcionalnom komandom na~elnika (Provost Marshal)vojne policije Komande kopnene komponente koalicionih snaga.

ZADACI Vojna policija je anga`ovana u okviru osnovnih namenskih za-

dataka, a to su: podr{ka manevru i pokretqivosti, za{tita snaga,internacija lica i obezbe|ewe ratnih zarobqenika, odr`avawezakona i reda i suzbijawe kriminala. Naravno, te zadatke je oba-vqala i obavqa za potrebe svojih i koalicionih snaga, ali veomamnogo i na teritoriji, u funkciji okupacionih snaga. To se pre sve-ga odnosi na zadatke odr`avawa reda i mira na javnim mestima,spre~avawe kra|a, pqa~ki napu{tenih dr`avnih i javnih objekata,arheolo{kih nalazi{ta i, naro~ito, osposobqavawe policije no-vih ira~kih vlasti.

U okviru podr{ke manevru i pokretqivosti snaga vojna poli-cija je obezbedila na hiqade konvoja uglavnom logistike, te`i{nood luke Basre do Bagdada, ali i drugih mesta gde su locirane bazeameri~kih snaga. U po~etnoj fazi okupacije Iraka, zajedno sa dru-gim jedinicama, uspostavqeno je vi{e desetina kontrolnih punk-tova za kontrolu i usmeravawe kretawa sopstvenih snaga ali icivila. Tako|e, vrlo ~esto su pra}eni i obezbe|ivani konvoji hu-manitarne pomo}i, timovi za civilne poslove to-kom rada na terenu, a obavqano je i saobra}ajnoizvi|awe za potrebe sopstvenih komandi.

Odmah posle uspostavqawa baza za du`i bora-vak snaga, uspostavqen je sistem fizi~kog obezbe|e-wa ~iji je nosilac vojna policija. Neprekidno seobezbe|uju visoke vojne stare{ine (komandanti di-vizija i vi{i), ali i predstavnici ameri~ke vlasti uposeti Iraku. U po~etku su obezbe|ivani i zvani~ni-ci novouspostavqene ira~ke vlasti.

Prema objavqenim podacima vojna policijaje sprovela i obezbedila preko 60.000 ratnih za-robqenika i uhap{enih lica. Ove poslove je te`i-{no obavqala 800. brigada vojne policije iz sa-stava rezerve KoV, kao specijalizovana jedinicaza ove zadatke. U centar pa`we svetske javnostido{la je nakon saznawa o zlostavqawu zarobqe-

nika i interniranih lica u zatvoru Abu Graib (Abu Ghraib). Po-~etkom 2005. godine do novinara su do{li snimci na kojima sevide pripadnici 800. brigade vojne policije, me|u kojima i ne-koliko vojnika `enskog pola, kako poni`ava, seksualno i fizi~-ki zlostavqa zatvorenike u zatvoru Abu Graib. Ovaj skandal jepokrenuo lanac istrage ~iji je rezultat bio sudsko gowewe i ka-`wavawe, mawim zatvorskim kaznama, svega nekoliko vojnika ipodoficira. Visoki oficiri, pre svih komandnt 800. brVP,brigadni general Xenifer Karpinski i komandant 205. obave-{tajne brigade, uz jo{ nekoliko oficira iz ove dve brigade supro{li samo sa disciplinskim kaznama. Krajem aprila 2006.godine Vojno tu`ila{tvo je podiglo optu`nicu protiv potpukov-nika Stivena Xordana, pomo}nika komandanta 205. obave{taj-ne brigade zbog zlostavqawa i maltretirawa zatvorenika uAbu Gribu.

Javno objavqeni podaci o istrazi govore o tome da je jedanod uzroka ovakvog pona{awa nedovoqna osposobqenost i op{tanepripremqenost pripadnika aktivnog i rezervnog sastava 800.brVP za delovawe u ratnim uslovima. ^iwenica je da je ovajskandal zna~ajno ugrozio imix ameri~ke vojske u svetu pokazaoda ni demokratski kontrolisane oru`ane snage nisu imune oddrasti~nog kr{ewa ratnog me|unarodnog prava i qudskih pravauop{te. Ako se tome doda i sli~no postupawe britanskih snaga urejonu Basre, postupawe prema zatvorenicima u zatvoru Gvanta-

SVET

48

GUBICIUkupni gubici jedinica vojne policije iz sastava svih

zemaqa iznose najmawe 105 pripadnika, ili oko 4 % ukupnogbroja poginulih. Prema podacima iz aprila 2006. godinevojna policija KoV SAD je imala 70 poginulih i oko 200 ra-wenih i povre|enih vojnika, {to ~ini oko 3% ukupnog brojapoginulih ameri~kih vojnika. Vojna policija Vazduhoplovnihsnaga (ekspedicioni odred dejstvuje u sastavu KoV u obezbe-|ewu baza) i imala je 4 poginula pripadnika. Jedinice vojnepolicije koalicionih snaga imale su jo{ 28 poginulih od ko-jih 11 Britanaca (10,5% britanskih gubitaka) i 14 Italijana(karabiweri - 50% italijanskih gubitaka). Broj poginulihpripadnika vojne policije je verovatno i ne{to ve}i jer ne-ma jasno navedenih podataka o poginulim pripadnicima voj-ne policije marinskog korpusa (ekslicitno su navedena dvapripadnika antiteroristi~kog bataqona i jedan iz bataqo-na za obezbe|ewe 4.MEB, koji generalno pripadaju snagamavojne policije) i svih jedinica vojne policije koje se nalaze ustrukturi nacionalnih kontigenata savezni~kih snaga.

15. jun 2006.

Ameri~ki marinci i pripadnici vojne policije Kopnene vojske

Pripadnici 115. ~ete vojne policije iz sastavaNacionalne garde u Faluxi

Page 49: 018 Odbrana

namo i u Avganistanu, mo`e se s pravom tvrditi da nehumano po-stupawe prema zatvorenicima nije samo ”privilegija“ ”netran-sformisanih“ vojski ve} i onih ~ije dr`ave svima dr`e pridiku oqudskim pravima.

Veoma zna~ajna aktivnost vojne policije u Iraku jeste i ak-tivno u~e{}e u osposobqavawu policije i vojske novih ira~kihvlasti. U kampovima za obuku sprovodio se vi{enedeqni treningnovih pripadnika policije, a na terenu monitoring i neposrednapomo} u formirawu policijskih stanica i obavqawu du`nosti.Pripadnici vojne policije, zajedno sa instruktorima civilne po-licije, do kraja 2005. godine obu~ili su oko 80.000 pripadnikanove ira~ke policije. Nekoliko pripadnika vojne policije je ipoginulo u napadima na policijske stanice nove ira~ke policije.Drasti~an primer je pogibija {est pripadnika vojne policije Ve-like Britanije u napadu pobuwenika na jednu policijsku stanicuna jugu Iraka. Obuka ira~ke policije i u narednom periodu osta-je jedna od najzna~ajnijih aktivnosti vojne policije. Na ovom za-datku }e biti anga`ovan ve}i broj (ameri~ka {tampa navodi brojod preko 2.000 instruktora) posebno regrutovanih pripadnikarezervnog i aktivnog sastava (iz trupe i [kole vojne policije).Dobar broj pripadnika rezervnog sastava vojne policije koji seanga`uje u obuci su iskusni policajci, pripadnici redovnog sa-stava ameri~ke civilne policije.

Vojna policija aktivno u~estvuje i u tzv. vojnim operacijamana urbanizovanom terenu, {to se u praksi sprovodilo kao potra-ga i borba sa gerilcima i tra`enim pripadnicima Sadamovog re-`ima. Na tim zadacima vojna policija je sprovodila neposrednuborbenu podr{ku lakim pe{adijskim jedinicama u sastavu brigad-nih borbenih timova (Brigade Combat Team) u borbama sa gerilci-ma. U tim akcijama vojna policija je bila zadu`ena za blokadu {i-reg prostora i pretres objekata nakon prolaska borbenih pe{a-dijskih jedinica koje su lomile otpor fedajina. Tokom pretresaprostora i objekata vojna policija je izdvajala sumwive osobe,privodila ih i evidentirala lica koriste}i automatizovani si-stem za biometriju (Biometric Automated Toyset System – BATS). Nataj na~in se pravi baza podataka sumwivih lica, koja sadr`i fo-tografiju, otiske prstiju i skenirani snimak du`ice oka. Tako jevojna policija dolazila do zna~ajnih obave{tajnih i kriminali-sti~kih podataka, koji su kasnije kori{}eni za otkrivawe rukovo-dilaca biv{eg re`ima i fedajina. Osim u borbenim akcijama voj-na policija je samostalno ili u koordinaciji sa jedinicama zaspecijalne operacije sprovodila i sprovodi iznenadne upade (re-jd) u objekte, kvartove i mawa naseqa, u potrazi za kriminalcima,gerilcima i pripadnicima biv{eg re`ima.

Najvi{e pripadnika vojne policije stradalo je prilikompra}ewa i obezbe|ewa konvoja i patrolirawa. Naj~e{}i uzrokje eksplozija podmetnutih improvizovanih naprava na putu i po-red wega, a zatim dejstvo lakim streqa~kim oru`jem. Oko 15%ukupnog broja poginulih i rawenih stradalo je u raznim nebor-benim incidentima, naj~e{}e u saobra}ajnim udesima. Me|u po-

ginulim pripadnicima vojne policije je i komandant 716. bVPpotpukovnik Kim Orlando, koji je poginuo 16. oktobra 2003, sadva svoja vojnika (jo{ sedam je raweno) kod Kerbale.

BORBA PROTIV KRIMINALAAmeri~ke oru`ane snage u sva tri vida imaju, kao posebnu

komponentu, kriminalisti~ku vojnu policiju (Criminal InvestigationDepartment – CID). Formirana je u tri samostalne vidovske ko-mande (Mornarica i Marinski korpus imaju jedinstvenu krimi-nalisti~ku komandu). Te jedinice vojne policije su zadu`ene zavo|ewe kriminalisti~kih istraga u slo`enijim slu~ajevima, is-tra`ivawe slu~ajeva organizovanog kriminala, ratnih zlo~ina izloupotreba u nabavkama za potrebe oru`anih snaga. Tako|e, ukoordinaciji sa obave{tajnom slu`bom imaju aktivnu ulogu u bor-bi protiv terorizma. Tako su se pripadnici te kategorije vojnepolicije na{li u Iraku i pratili kretawa koja se ti~u tog rati-{ta, slede}i tokove organizovanog kriminala i teroriste kojideluju na tom prostoru.

Te`i{te wihovog rada bilo je na preventivi i spre~avawukra|a ameri~ke vojne opreme tokom transporta i povratka sarati{ta, ali i na presecawu tokova {verca oru`ja, droge (kojaje ozbiqan problem u ameri~koj vojsci), a u Iraku i na o~uvawuraznih umetnina i arheolo{kog blaga. Kao rezultat tog rada za-pleweno je vi{e hiqada komada raznih arheolo{kih premeta,oru`ja i minsko-ekslozivnih sredstava iz ratnog plena, a pro-nala`ena je i droga.

Za potrebe dokumentovawa zlo~ina biv{eg ira~kog re`imaobavqeno je vi{e desetina kriminalisti~kih uvi|aja i drugih rad-wi na mestima zlo~ina. Vo|ene su i vode se brojne istrage o napa-dima na nove ira~ke vlasti i ameri~ke snage. Timovi CID su posta-li i obavezni sastavni delovi zajedni~kih snaga vojne policije upodr{ci raznim borbenim, protivgerilskim akcijama u Iraku.

Vojna policija u sastavu oru`anih snaga SAD dobija sve zna-~ajniju ulogu. Dejstva u Iraku su to i potvrdila. Ona je postalanezamewiva snaga u fazi konsolidacije vlasti na terenu nakonzavr{etka ofanzivnog dela rata i univerzalno upotrebqiva voj-na jedinica. Tako|e, polaze}i od sopstvenih (Panama, Avganistan,Somalija), ali i stranih iskustava (ukqu~uju}i i ona na prostorubiv{e Jugoslavije), vojna policija je organizovana da dejstvuje kaovrlo zna~ajan element borbene podr{ke u protivpobuweni~kim,protivgerilskim i protivteroristi~kim dejstvima. Vojna policijaoru`anih snaga SAD u Iraku poseduje sve dobre osobine modernepolicije, a prema potrebi i lake, brzo pokretne pe{adije speci-jalizovane za dejstva u urbanom prostoru. Zato vojna policija uokviru transformacije oru`anih snaga dobija sve zna~ajniju ulo-gu. U narednom periodu ona }e, zajedno sa in`iwerijom, jedinica-ma za psiholo{ka dejstva i civilne poslove, biti znatnije pove-}ana, ~ak za oko 10.000 qudi i narasti do oko 60.000 qudi u KoV(aktivnom sastavu, Nacionalnoj gardi i rezervi). To pove}aweostvari}e se na ra~un drugih rodova, pre svega artiqerije i pro-tivavionske artiqerije. Takve promene }e verovatno slediti ivojna policija u Marinskom korpusu.

Mr Dragoqub JEV\OVI]

49

ZAJEDNI^KI ZADATAKOsim jedinica vojne policije oru`anih snaga SAD i

druge savezni~ke zemqe su anga`ovale jedinice vojne polici-je. Najve}e kontingente imale su Italija (jedinica iz sastavakarabinijera, ja~ine bataqona, koja je 2004. godine pretr-pela velike gubitke u napada na komandu Italijanskih snagau gradu Nasiriji), Velika Britanija (jedan puk vojne policije),Poqska (jedna ~eta), ^e{ka (jedna ~eta VP u sastavu Britan-skog kontingenta), Rumunija (jedna ~eta u sastavu britanskogkontingenta), Holandija (jedan vod), Filipini (jedna ~eta dopovla~ewa kontingenta), Bugarska (odeqewe u sastavu nacio-nalnog kontingenta). U zahtevima saveznicima za slawe poja-~awa u Irak, vojna policija je formacija koja se uvek tra`i.

Pripadnici vojne policije Velike Britanije, KoV SAD i Italije

Page 50: 018 Odbrana

SVET

U posledwe vreme unajrazvijenijim zemqamagrupe boraca za`ivotiwska prava sve suspremnije da napadajuqude radi prestankapatwi `ivotiwa

50 15. jun 2006.

TERORIZAM U IME @IVOTIWA

@IVOTIWSKAFARMA

cijom `ivotiwa. Pretwe trovawem proizvoda odnose se i naone koji prihvataju kori{}ewe `ivotiwa za qudske potrebe.Na primer, la`na dojava o trovawu ~okoladice “Mars“ bila jeusmerena protiv potro{a~a koji, prema vi|ewu aktivista, ku-povinom tih proizvoda opravdavaju kori{}ewe `ivotiwa u po-slasti~arskoj industriji.

Odlika svakog terorizma jeste samo terorisawe, odnosno{irewe straha tzv. efektom rezonance, i nema sumwe da su eks-tremisti pokreta za prava `ivotiwa bili uspe{ni u tom pogle-du. To se mo`e videti ne samo iz reakcija firmi i pojedinacakoji su bili mete ve} i iz reakcije {ire javnosti. Konkretnirezultati bili su zatvarawe nekih farmi i fabrika, mada suone uglavnom samo preme{tane na druge lokacije,

sa mawim restrikcijamakada je re~ o ko-T

erorizam je o~igledan primer naru{avawa qudskih prava.U wegovoj osnovi je borba za politi~ke ciqeve, koji ne mo-raju uvek biti negativni i sasvim neopravdani. Neprihva-tqivi su, me|utim, metodi kojima se takvim ciqevima te`i:pretwe nasiqem ili samo fizi~ko nasiqe koje dovodi dogubitka `ivota i zdravqa qudi, uni{tewa imovi-

ne i izazivawa op{te opasnosti. Posebno je tragi~no kad se te-roristi~ki akti izvode u ime za{tite qudskih prava. A potpunoje apsurdna pojava terorizma u ime za{tite `ivotiwskih prava.

Borci za prava `ivotiwa, koji podme}u po`are i {aqutzv. pisma bombe, jesu tipi~ni “teroristi jednog spora“. Tajpojam obuhvata razli~ite grupe opsednute `eqom da promeneodre|enu politiku ili praksu unutar ciqane sredine, a neidejom politi~ke revolucije. Primeri za to, pored nasilnihgrupa za za{titu `ivotiwskih prava i o~uvawe prirodne sre-dine (”ekoteroristi“), jesu i agresivne feministkiwe, grupeprotiv abortusa, itd. Iako su ove pojave svojstvene za najra-zvijenije zemqe, posebno za Veliku Britaniju i SAD, zabriwa-vaju procene da su u stalnom porastu i da }e se takva te`wanastaviti.

EFEKAT REZONANCE

Sedamdesetih godina 20. veka radikalizovana je ideja oza{titi `ivotiwskih prava. Naime, prevazi|eno je ranijemoralno pravilo “Pokreta za za{titu `ivotiwa“, po kome jeprihvatqivo da qudi iskori{}avaju `ivotiwe pod uslovomda `ivotiwe ne pate vi{e nego {to je to neophodno. Nasu-prot tome, izra`eno je mi{qewe da `ivotiwe imaju pravakoja su odgovaraju}a i jednaka pravima qudi, ali ta prava nemogu braniti same `ivotiwe. Zbog toga qudi moraju preuzetiodgovornost za promovisawe i osigurawe “qudskih prava`ivotiwa“.

Borba za prava `ivotiwa, uz kori{}ewe nasiqa, podrazu-meva upotrebu ili pretwu upotrebom nasiqa, uglavnom protivkompanija ili pojedinaca koji imaju direktnu vezu s eksploata-

Ilu

stro

vao

Nik

ola

OTA

[

Page 51: 018 Odbrana

ri{}ewu `ivotiwa. Me|utim, iznu|eni ustupci i reforme uprivrednim podru~jima u kojima se koriste `ivotiwe, na pri-mer uvo|ewe najdu`eg trajawa transporta `ivih `ivotiwa zaizvoz, nisu smawili nivo nasiqa. Radikalni aktivisti pokretaza prava `ivotiwa tvrde da i daqe moraju koristiti nasiqe, teda }e wihove skupine nestati onda i samo onda kada vi{e nebude “zlostavqawa i patwe `ivotiwa“.

AKTIVISTI

Pokret je u su{tini vi{e sentimentalan nego racionalan,a suprotstavqa se kori{}ewu `ivotiwa, ne samo za medicin-ska istra`ivawa ve} i za hranu i odevawe. Politi~ki aktivistive}inom su `ene i uglavnom pripadaju sredwoj klasi, ~esto sudobro obrazovani i imaju ugledne poslove, a te`e da prihvatealternativne vrednosti, poput religije novog doba, vegetari-janstva i kontrakulture. Ponekad idu i daqe od toga, sve do ge-neralne kritike modernog `ivota i savremenih vrednosti koje`ele da preokrenu, pri ~emu se samo mali broj me|u wima slu-`i nasiqem.

Ciq je, me|utim, uvek bio postizawe publiciteta jer se iovde, kao i kod svakog drugog politi~kog nasiqa, te`i pridobi-jawu javnog mwewa za ideje koje se propagiraju.

Taktika koju ovi teroristi koriste stalno eskalira. Naprimer, taktika provala u laboratorije i uni{tavawe opremezamewena je slawem bombi puwenih iglama za injekcije i pod-metawem eksplozivnih naprava pod automobile. Odnedavno,kqu~na taktika protiv poslova vezanih za `ivotiwe jeste pove-}awe pritiska na banke, osiguravaju}a dru{tva i druge finan-sijske slu`be da ne pru`aju usluge kompanijama koje obavqajuistra`ivawa na `ivotiwama. Drugo, ide se na zastra{ivawekupaca javnim demonstracijama ispred wihovih ureda. Ove tak-tike su vrlo uspe{ne i umnogome ote`avaju policiji da adekvat-no odgovori na wih.

Po~eci terorizma za za{titu prava `ivotiwa u VelikojBritaniji koincidiraju sa pojavom grupe “Dru`ba milosr-|a“, koju su 1972. godine osnovali neki ~lanovi “Dru{tvaza sabotirawe lova“ da bi preduzimali konkretne akcije

za spasavawe ne samo onih `ivotiwa koje qudi love dabi se zabavili ve} i `ivotiwa na farmama i labo-

ratorijama. “Dru`ba milosr|a“ je otpo~ela kam-pawu uni{tavawa imovine, ukqu~uju}i i podme-tawe po`ara i uni-

{tavawa opreme u raznim laboratorijama u kojima su se spro-vodili eksperimenti na `ivotiwama. Me|utim, kampawa jekratko trajala jer su wihove vo|e uhap{ene i osu|ene. Nakonprivremenog pu{tawa iz zatvora, neki od wih su 1976. godineosnovali Front za oslobo|ewe `ivotiwa (ALF).

SREDSTVA

Na samom po~etku ALF je imao najvi{e 30 aktivista. UALF se niko ne u~lawuje u pravom smislu te re~i, a s obziromna ~iwenicu da su mnoge akcije te grupe protivzakonite. Nepostoji ni slu`beni popis ~lanova. Grupa danas tvrdi da imaoko 2.500 aktivista (svi su vegetarijanci), od toga oko 100“predanih aktivista“ ~ini tvrdo jezgro spremno na upotrebueksploziva i zapaqivih sredstava. Smatra se da im dodatnih3.000 qudi poma`e novcem ili na druge na~ine, a posred-

stvom “Grupe za podr{ku Frontu za oslobo|ewe `ivotiwa“(ALFSG).

Naime, ALFSG pru`a pomo} aktivistima na razli~itena~ine, ukqu~uju}i finansijsku pomo} za pla}awe

sudskih tro{kova, te kwige i obrazovni materijalza one u zatvorima. Pretplatnici ALFSG primajuredovni bilten s informacijama o aktivnostimaALF i ~lancima koji se ti~u prava `ivotiwa. Naj-zad, ALF je dobijao pomo} i od organizacija koje

se protive vivisekciji `ivotiwa, kao {to su Bri-tanska unija za ukidawe vivisekcije (BUAV) i Naci-onalno dru{tvo za borbu protiv vivisekcije (NAVS).

Po ustrojstvu, ALF je nehijerarhijska organi-zacija u kojoj ne postoji centralna upravqa~ka struk-tura. Aktivisti deluju u autonomnim }elijama, kojesame biraju ciqeve i metode, a mogu se baviti i za-konitim i nezakonitim radwama. Pri tome se poje-dinci ukqu~eni u protivzakonite akcije “nu`no iz-mewuju kada se protiv nekih povede postupak i takoizgube anonimnost“. Front za oslobo|ewe `ivoti-

wa, ina~e, veruje da su sve wegove aktivno-sti nenasilne, jer se, prema shvatawu

51

NANO[EWE POVREDAPo~etkom osamdesetih godina pro{log veka pojavila

se nova grupa spremna na primenu nasiqa protiv qudi uime prava `ivotiwa, koja nije zazirala od nano{ewa po-vreda bi}ima koja imaju ose}awa. Naime, ranije nepozna-ta Milicija za prava `ivotiwa (ARM) preuzela je odgo-vornost za pisma bombe koja su 1982. bila poslana vo|a-ma britanskih politi~kih stranaka. Ta grupa je preuzelaodgovornost i za vi{e slu~ajeva podmetawa eksplozivnihnaprava pod automobile i u stanove nekih nau~nika tokom1985. i 1986. godine.

Sli~no teroristima iz redova ALF, aktivisti ARMsu u po~etku blagovremeno objavqivali mesto i vremekada }e eksplodirati postavqene bombe, ali su ubrzopre{li na ”politiku bez upozorewa“. U devedesetim go-dinama dodatno je porastao intenzitet nasiqa ARM. Gru-pa je preuzela odgovornost za nekoliko zapaqivih na-prava podmetnutih 1994. godine u prodavnice ribolov-nog pribora, trgovine ko`nom robom, apoteke i objektedobrotvornih organizacija, a bila je ukqu~ena i u inci-dent sa navodnim trovawem paste za zube ”Boots“ `ivom.

Page 52: 018 Odbrana

wegovih ~lanova, nasiqe mo`e sprovoditi samo nad bi}ima ko-ja ose}aju, odnosno koja su sposobna da pate i u`ivaju. Po tomese, na primer, podmetawe bombe s ciqem izazivawa {tete naimovini ne smatra nasiqem.

PODMETAWE PO@ARA

Front za oslobo|ewe `ivotiwa je u prvim godinama nakonosnivawa izvodio jedino napade usmerene na imovinu, pri ~emusu kori{}eni razli~iti metodi: podmetawe po`ara, osloba|a-we `ivotiwa, za~epqavawe brava superlepkom, polivawe te~-nosti za skidawe boje po automobilima i razbijawe i grebawestakla na izlozima. Mete su bile klanice, mesare, uzgajiva~i`ivotiwa, krznari, cirkusi, “fast-food“ restorani i trkali{taza `ivotiwe. Smatra se da je u prvoj godini svog delovawa ALFpri~inio {tetu u visini od 250.000 funti. Od sredine osamde-setih godina pro{log veka uo~avaju se promene u taktici i iz-boru ciqeva.

Pisma bombe, pretwe trovawem proizvoda i podmetawebombi pod automobile obele`ili su razdobqe izme|u 1982. i1988. godine. U to vreme po~iwu i pretwe pojedinim osobama,a najave trovawa proizvoda su ~itavo stanovni{tvo u~inilepotencijalnom metom terorista. Najva`nija la`na pretwa do-godila se 1984. godine, a odnosila se na navodno stavqaweotrova za pacove u ~okoladice kompanije “Mars“, koja je zbogtoga imala gubitak od {est miliona funti. Kasnije pretwe tro-vawem proizvoda odnosile su se na dodatke u uqu za bebe, iz-beqiva~ u {amponu i dr.

REAGOVAWA VLASTI

Britanske vlasti su sporo reagovale na promene u takticiekstremista za prava `ivotiwa. Tek je 1984. godine (osam godi-na nakon osnivawa ALF) osnovalo novo odeqewe pri obave{taj-nom ogranku Metropoliten policije (C11 New Scotland Yard).Ono je od 1986. godine poznato kao ARNI (Animal Rights NationalIndex) i postalo je autonomno nacionalno telo koje poma`e svimpolicijskim snagama koje se izvan Londona bave aktivistima zaprava `ivotiwa.

ARNI daje procene i informacije specijalnim policijskimodeqewima i tako im poma`e u za{titi potencijalnih meta“ekoterorista“. Osim toga, ARNI redovno prati i Bilten ALFSGzbog napisa koji bi mogli podstrekavati na izazivawe materi-jalne {tete. ALFSG priznaje da zbog toga ne mo`e objavqivatisve {to bi `eleo, sprovodi autocenzuru nad prilozima i re-

dovno tra`i pravno mi{qewe pre objavqivawa materijala.Uprkos tome, policija im je nekoliko puta pretra`ila kancela-rije i konfiskovala dokumente, ra~unare i biltene.

Tajni agenti su se infiltrirali u ALF, {to je omogu}ilo sud-sko gowewe ekstremnih aktivista. Dosad je bilo oko 300 slu~a-jeva sudskog progona, koji su u ve}ini zavr{eni osudama aktivi-sta na zatvorske kazne. Najve}i broj osu|enih je dobio {est ilisedam godina zbog o{te}ivawa imovine. U novije vreme ima idu`ih kazni, pri ~emu je na najdu`u kaznu do sada osu|en B. Horn.Taj aktivista, koji je u zatvoru vrlo istrajno {trajkovao gla|u,osu|en je na 18 godina zbog podmetawa po`ara na nekoliko me-sta, uz posebnu kaznu od 14 godina zbog poku{aja podmetawa po-`ara u Bristolu.

Posebno je zna~ajna okolnost da Vlada Velike Britanijejo{ nije odlu~ila da primeni Zakon o spre~avawu terorizma(Prevention of Terrorism Act – PTA) i na nasiqe aktivista za prava`ivotiwa. Mo`da je razlog za to u ~iwenici da u wihovim ak-cijama do sada niko nije izgubio `ivot, mada je bilo povre|e-nih. U tom smislu nije nezakonito biti ~lan ALF ili pripadatigrupi za podr{ku. Tako|e nije protivzakonito finansijski po-magati organizaciju ili nositi majice ili bexeve i zna~ke kojiizra`avaju podr{ku. Me|utim, ukoliko ALF postane zakonomzabrawena organizacija, sve bi ovo bilo ka`wivo po krivi~-nom zakonu.

Milan MILO[EVI]

SVET

15. jun 2006.52

PAKET BOMBAU oktobru 1993. godine u po{ti je eksplodirao paket

bomba koji je bio adresiran na osobu povezanu sa lovom.Odgovornost za tu i nekoliko narednih eksplozija preuze-la je dotad nepoznata grupa sa nazivom ”Ministarstvopravde“. Do decembra 1993. godine ta grupa je preuzelaodgovornost za 31 napad bombama i tempiranim zapaqi-vim napravama. Me|u metama bili su pojedinci povezanisa lovom, kompanije koje su se bavile eksperimentima na`ivotiwama i proizvo|a~i krzna.

Slede}e godine grupa je preuzela odgovornost za vi-{e od 100 napada, pri ~emu je kori{}ena razli~ita teh-nika. Na primer, smawio se broj pisama bombi, ali sudve razorne naprave eksplodirale ispod vozila ~iji suvlasnici imali veze s eksperimentima na `ivotiwama.

U razvijenom svetu su sve u~estalije demonstracije protiv ugro`avawa `ivotiwa

Page 53: 018 Odbrana

53

Ira~ko ratno vazduhoplovstvo pre-uzelo je prvih osam, od deset naru~enih,novih Mi-17V-5 transportnih helikop-tera. Jedan od tih je u VIP varijanti,namewen za prevoz visokih oficira izKomande RV. Ovi helikopteri su prve le-tilice koje je ira~ko RV nabavilo bezpomo}i koalicionih snaga.

Helikopteri su, najpre, u delovimaprevezeni transportnim avionima An-124u vazduhoplovnu bazu Al Muthana u Iraku,gde su ponovo sastavqeni i izvedeni prob-ni letovi pre formalne primopredaje.Ostala dva helikoptera su planirana dase isporu~e za nekoliko nedeqa, nakon{to se na wima obave dodatni poslovi uRusiji. Ira~ko RV, radi kompletne obnovesvoje vazdu{ne flote, planira kupovinunovih 24 helikoptera Mi-17 do kraja idu-}e godine.

”[angajska grupa za saradwu“ koju~ine Rusija, Kina i ~etiri centralnoa-zijske zemqe Kirgistan, Uzbekistan, Ta-xikistan i Kazahstan, a kao posmatra~iIndija, Pakistan i Iran, formirana jesa osnovnim ciqem ekonomskog povezi-vawa zemaqa centralnoazijskog regio-na. Me|utim, na aprilskom sastanku mi-nistara odbrane zemaqa ~lanica ”[an-gajske grupe za saradwu“, odr`ane u Pe-kingu, bila je evidentna ambicija Rusijeda te`i{te rada ove organizacije saekonomske prenese na vojnu saradwu.

Naime, ministar odbrane RusijeSergej Ivanov predlo`io je organizovawezajedni~ke vojne ve`be zemaqa ~lanica iposmatra~a, uz u~e{}e svih vidova vojske,na teritoriji Rusije. Ve`ba bi se izvela u2007. godini sa te`i{tem na ja~awu me|u-sobne saradwe i provo|ewe zajedni~kihaktivnosti u borbi protiv terorizma.

VE@BA ”COMBINED ENDEAVOR 2006”

MODERNIZACIJA HRVATSKE VOJSKE

U Baumholderu (Nema~ka) i na izdvo-jenoj operativnoj lokaciji ameri~ke EagleBase, locirane nedaleko od Tuzle, od 12.do 25. maja izvedena je ve`ba ”COMBI-NED ENDEAVOR 2006” kao dvanaesta unizu godi{wih ve`bi. Ve`bu je organizo-vala ameri~ka Komanda za Evropu USEU-COM i na woj je, kao i na prethodnim,proveravana interoperabilnost komuni-kacijsko informati~kih sistema zemaqa~lanica Saveza i Programa PzM. Naovogodi{woj ve`bi u~estvovali su pri-padnici jedinica veze iz 41 dr`ave, ~la-nice Natoa i PzM.

Ministarstvo odbrane Hrvatskepredstavilo je sadr`aj i finansijske pro-jekcije dugoro~nog plana razvoja oru`a-nih snaga. Prema tom dokumentu, Hrvatskabi do 2015. modernizovala borbenu i ne-borbenu tehniku, objekte i celu hrvatskuvojsku, ukqu~uju}i kupovinu novih borbe-

MERIDIJANI

Vod za uklawawe eksplozivnih na-prava (Explosive Ordnance Disposal - EOD)oru`anih snaga BiH, sastavqen od profe-sionalnih i borbeno iskusnih vojnika,ovog meseca uspe{no }e okon~ati svoj {e-stomese~ni mandat u Iraku. Zadatak 36vojnika iz BiH, pripadnika sva tri konsti-tutivna naroda, jeste ~i{}ewe biv{eg voj-nog kompleksa sa vi{e od stotinu depoaza municiju koje je koristio re`im Sada-ma Huseina. Na taj na~in oni olak{avajuposao in`iwerskim jedinicama Koalicijei pove}avaju bezbednost koalicionih sna-ga i ira~kih civila.

Priprema Blagoje NI^I]

BOSANSKI VOJNICI U IRAKU

HELIKOPTERI ZA IRAK

nih aviona i izgradwu najmawe ~etiripatrolna broda za obalsku stra`u. Zaovu namenu Hrvatskoj }e trebati vi{e od14 milijardi kuna ili oko 2 milijardeevra.

Jedinice hrvatskih oru`anih snagabi}e, prema planu, do kraja 2015. godi-ne, biti razme{tene na samo dvadese-tak lokacija i u maksimalno 218 vojnihobjekata u wima, dok bi ostale nekret-nine dobile novu, civilnu namenu. Deosredstava dobijenih na takav na~in Mi-nistarstvo bi upotrebilo za kupovinunove vojne opreme. U sastavu tako re-formisane vojske bilo bi 16.000 ak-tivnih vojnih lica, 1.600 civila, oko6.000 pripadnika ugovorne rezerve ioko 2.000 vojnika na dobrovoqnom od-slu`ewu vojnog roka.

NOVA ULOGA”[ANGAJSKE GRUPE

ZA SARADWU”

Page 54: 018 Odbrana

Prvi ~e~enski rat se, kako u Rusiji, tako i {irom sveta, smatra za crnu mrqu uistoriji ruske vojske – nekompetentni i nemarni generali uvukli su u bitku lo{euve`bane i organizovane jedinice. Slike izgorelih tenkova i okopnih vozila saulica Groznog obi{le su svet i uzburkale rusko javno mwewe. Vojno rukovodstvoje odmah posle okon~awa prvog sukoba zapo~elo pripreme za naredni rat. Prema zapadnim izvorima, grupa oficira okupqenih oko generala Kva{wina,

na~elnika General{taba, anga`ovala se najpre na reformi ruskih oru`anih snaga.Zadatak je bio jasan – osposobiti i pripremiti vojsku za nove borbe, pobediti u op-{tem konvencionalnom sukobu, ali i zbrisati qagu nanetu vojsci u prvom ~e~enskomratu. Mnoge stare{ine su za to bile i dodatno motivisane, jer su im sinovi raweniili poginuli u ^e~eniji.

Prvi otpor teroristima su pru`ile lokalne snage. ^etrdesetak policajaca,uz OMON iz Lipetska, tri dana se borilo u okru`ewu protiv daleko nadmo}nijih ~e~enskih boraca, sve dok federalne snage nisu probile

obru~. U Dagestanu je progla{ena op{ta mobilizacija, a u kriznu oblast su brzo upu}ene 31. vazdu{no-desantna brigada i elitna gardijska

vazdu{no-desantna divizija iz Pskova.

U OSIWEMGNEZDUDRUGA BITKA ZA GROZNI

15. jun 2006.54

osnovna pret-1997. godine, sma-Prema konceptu ruske nacionalne bezbednosti iz

tralo se da su jedino unutra{wi i lokalni sukobi

SVET

Page 55: 018 Odbrana

qudi, kojima je i bilo namewe-no. Novac je mahom proneverenili kori{}en za ilegalnu na-bavku oru j̀a. ^e~enija je posta-la tranzitna oblast u trgovinioru`jem i drogom sa Istoka kaZapadu, a u samoj zemqi su ra-dile i ~etiri fabrike za pre-radu heroina. Oko 60 krimi-nalnih grupa, sa vi{e od 2.500pripadnika, anga`ovalo se ubrojnim otmicama, pa je kidna-povawe qudi postala vrlo lu-krativna delatnost. U leto1999. godine je za oko 1.200 ta-laca u ^e~eniji, najvi{e dece istranih dr`avqana, zahtevanotkup. Nekoliko desetina hiqa-da qudi je tada napustilo zemqu.Ponovni sukob ruske armije sa~e~enskim teroristima, dakle,bio je samo pitawe vremena.

Ciq fundamentalista,bliskih talibanima iz Avgani-stana koji su priznali ~e~enskurepubliku, bio je stvarawe fe-udalnog islamskog kalifata napredelu izme|u Crnog i Kaspij-skog mora, kako bi se Rusijaodvojila od Transkavkaza. Zatosu prvih avgustovskih dana jedi-nice ~e~enskih terorista, me|ukojima je bilo dosta stranaca,pod komandom [amila Basaje-va i Saudijca Emira ibn al-Ha-taba, u{le u Dagestan. Name-ravali su da formiraju mosto-bran, dr`e}i pod kontrolomGigatlinski i Jagodak, dva kqu~-na prelaza koja povezuju Dage-stan i ^e~eniju. Potom bi zau-zeli glavni grad, uzeli taoce ipostavili ultimatum lokalnojvladi, prisiliv{i je da podne-se ostavku. Oko 2.000 boracaje preuzelo kontrolu nad dese-tak sela, a pridru`ili su im sei tamo{wi vahabiti.

DAGESTANSKI OBRA^UN

Prvi otpor teroristimasu pru`ile lokalne snage.^etrdesetak policajaca, uzOMON iz Lipetska, tri danase borilo u okru`ewu protivdaleko nadmo}nijih ~e~enskihboraca, sve dok federalnesnage nisu probile obru~. U Da-gestanu je progla{ena op{tamobilizacija, a u kriznu oblastsu brzo upu}ene 31. vazdu{no-desantna brigada i elitna gar-dijska vazdu{no-desantna divi-zija iz Pskova. Bio je to samodeo snaga za brzu intervenciju

wa dr`avi. [irewe Natoa naistok i agresija na Jugoslaviju,navele su tada{weg ministra od-brane Igora Sergejeva da izjavikako }e Rusija izmeniti dotada-{wu vojnu doktrinu. General Le-ontij Kuzwecov, komandant Mo-skovske vojne oblasti, javno jekritikovao va`e}i bezbednosnikoncept, nagla{avaju}i da se ru-ske oru`ane snage moraju pri-premati za odbranu od agresije{irokih razmera.

Prvi korak u tome bila jeizmena vojne doktrine. Vaqaloje najpre unaprediti rukovo|e-we i komandovawe, a potom i sa-dejstvo sa jedinicama MVD-a.Verovalo se da je podre|enostvojnih jedinica Ministarstvuunutra{wih poslova, tokom pr-vog sukoba, bila kobna gre{ka.Kako se sukob odvijao na tlu Ru-sije, MVD je trebalo da kontro-li{e sve raspolo`ive sastave.

Posle doga|aja u Dagestanu,Ministrastvo odbrane je preuze-lo kontrolu nad jedinicama odMinistarstva unutra{wih poslo-va. Ono je nadaqe upravqalosvim vojnim operacijama. Uz to,pokazalo se da sistem popune je-dinica nije bio odgovaraju}i, po-sebno nasumi~no formirawe“kompozitnih bataqona” od ma-wih jedinica, koje do tada nisuzdru`eno dejstvovale. Ispoqenesu, tako|e, slabosti obuke za bor-bu u urbanim sredinama i planin-skom terenu. I informativni ratnije vo|en na pravilan na~in.

Zato su u nekoliko vojnihoblasti izvedeni manevri, neza-bele`enih razmera u skorijojpro{losti. Tokom ve`be na Dale-kom istoku anga`ovano je ~ak 40tenkova, 200 oklopno-mehanizo-vanih vozila, 75 aviona i 11brodova. Vi{e od 7.000 ruskihvojnika i oficira je zavr{iloobuku u planinskom ratovawu nadivizijskom poligonu u Sibiru.

ILEGALNANABAVKA ORU@JA[ta se u me|uvremenu doga-

|alo u ^e~eniji? ^e~ensko ruko-vodstvo je, naime, od Rusije tra`i-lo 25,8 milijardi dolara kao“kompenzaciju za godine ratovawaprotiv ~e~enskog naroda”. Do leta1999. godine, prema ruskim izvo-rima, federalna vlada je vladiMashadova izdvajala finansijskasredstva za plate i penzije, ali jemalo toga stiglo u ruke obi~nih

ANALIZA RIZIKAU vreme drugog ~e~enskog rata, rusku vojsku su mahom

~inili regruti, sumwivih fizi~kih i psihi~kih kvaliteta.Vazduhoplovstvo, mornarica i raketne jedinice popuwenesu visoko obrazovanim kadrom, a desantne i specijalnesnage dobrovoqcima. Za ostale vidove i rodove vojske an-ga`ovani su preostali vojnici. Visoki oficiri nisu bilisigurni u sposobnost boraca, posebno tokom bliske bor-be sa ~e~enskim teroristima, pa su se vi{e oslawali naartiqerijske i avijacijske udare. Artiqerijske baterije,koje su sve vreme bile u pripravnisti, daleko su efika-snije delovale od novoformiranih sastava artiqerije –wihova vatrena preciznost bila je ~etiri do pet puta ve-}a, a broj povreda vojnika znatno mawi. Elitne jedinicesu se, dodu{e, dobro pokazale u sukobima, ali je wihovbroj bio ograni~en.

BURATINOTe{ki plameno-

baca~ki sistem TOS-1, poznatiji kao Bu-ratino, prvi put semasovno koristio u^e~eniji 1999. godi-ne. Ima kalibar od220 milimetara, 30cevi, a postavqa sena {asiju tenka T-72.

Formacijski se nalazio u bataqonima baca~a plamena, uokviru jedinica za hemijsko ratovawe. Wegov minimalnidomet iznosi 400 metara, maksimalni 3.500 metara, apojedini autori smatraju da mo`e dejstvovati i do 5.000metara. Rakete Buratina sadr`e sagorivu te~nost, kojapri eksploziji bojeve glave isparavawem stvara aerosol-ni oblak. Osim vatrenog dejstva razvija i nadpritisak ko-ji uni{tava sve u prostoru povr{ine 400h200 metara. Ka-ko je cena wegovih projektila izuzetno visoka, retko seupotrebqavao.

55

Page 56: 018 Odbrana

VAZDU[NI UDARISmatra se da je to-

kom drugog ratnog sukobau ^e~eniji oko 80 odstovatrenih dejstava izvelaavijacija, a 15 do 17 od-sto artiqerija. Pribli-`no jednak broj udara suimali avioni i helikop-teri. Su-24 se koristio usvim meteo uslovima, Su-25 samo u povoqnim, a savreme-nija varijanta Su-25T, sa vo|enim projektilima vazduh–ze-mqa AS-10, po svakom vremenu. Helikopter Mi-8 MTKO saure|ajima za let i dejstvo u no}nim uslovima se ograni~enokoristio. Slaba ta~ka ruske vojske bila je upotreba bespi-lotnih letelica. P~ela je bilo u vrlo ograni~enom broju.

Do 1. januara 2000. federalne snage su izgubile triSu-25 i jedan Su-24. Za godinu dana Rusima su teroristiuni{tili 11 helikoptera Mi-24 i 12 Mi-8. Polovina tihgubitaka nastala je u toku borbenih dejstava, a polovinaza vreme operativne upotrebe. ^e~eni su maskirali svojepolo`aje i otvarali vatru pri naletu ruskih helikopteraiz svih dugih cevi malog i velikog kalibra. Ni jednu odoborenih ili o{te}enih letelica nisu pogodili iz samojedne vrste oru`ja.

TO^KATo~ka 9K79, ili

po Nato nomenklatu-ri SS-21 Skarab, jejednostepena bali-sti~ka raketa krat-kog dometa, posta-vqena na transpor-teru to~ka{u 6h6,koji je istovremenoi lanser. Ima domet

70 kilometara, dok poboq{ana varijanta To~ka-U 9M79-1 dosti`e i 120 kilometara. Bojeva glava sadr`i 120 ki-lograma klasi~nog eksploziva, ali mo`e imati nuklear-no, hemijsko ili puwewe druga~ije vrste. Dve To~ke, kakotvrde zapadni izvori, lansirane su iz Mozdoka na Grozni21. oktobra 1999.

56

ruske vojske. Borbe su bile vrlo ̀ estoke, uz {iroku ofanzivu fe-deralnih i lokalnih snaga krajem avgusta. ^e~enski teroristi suodbijeni i prilikom ponovnog upada u Dagestan 5. septembra.Ipak, gubici vojske su bili brojni – poginulo je 104 pripadnika,a raweno 291. U jedinicama MVD-a je poginuo 171 borac, 646 jeraweno, a 15 pripadnika je nestalo u borbi. Teritorijalna od-brana Dagestana i policija su imale, tako|e, znatne gubitke.

Dalekometna artiqerija ruske vojske je na tu invaziju od-govorila udarima preko granice, po bazama terorista u ju`noj^e~eniji, ali i ograni~enim vazdu{nim napadima. Tokom prvepolovine septembra, teroristi su postavili bombe u stambenim~etvrtima Moskve od kojih je stradalo skoro tri stotine qudi.

Ogor~eno javno mwewe Rusije je zahtevalo odlu~nu akcijuoru`anih snaga. Planirano je preno{ewe rata na neprijateq-sku teritoriju i uni{tavawe ~e~enskih terorista u sopstvenomgnezdu. Osmi{qene su dve opcije za vojnu akciju u ^e~eniji. Pr-va je podrazumevala nastupawe kroz ju`ni, brdoviti deo ze-mqe, za formacijama koje su se povla~ile iz Dagestana. Tu je,pak, postojala opasnost da teroristi blokiraju linije napre-dovawa du` uskih planinskih puteva, a Rusi pretrpe velike gu-bitke. Zato je usvojen plan napredovawa oklopno-mehanizova-nih vozila kolonama kroz severnu ^e~eniju do reke Terek, gde jeteren mahom ravan, uz sna`nu podr{ku avijacije, masivne ar-tiqerijske i vazdu{ne udare po vojnim i policijskim centrimau Groznom, Gudermesu i Vedenou.

RATNE PRIPREMEProceweno je da u ^e~eniji ima oko 10.000 boraca, od

kojih je 3.000 do 5.000 u Groznom, a ostatak u jugoisto~nom de-lu zemqe. Prema ruskim saznawima, li~no je Osama bin Ladenuputio vi{e od 600 svojih boraca za pomo} ^e~enima. Ime Ba-sajeva, ~e~enskog vo|e, postalo je sinonim za terorizam u ^e-~eniji. On je medijsku pa`wu privukao jo{ 1991. godine kada jeoteo ruski putni~ki avion i prisilio pilote da slete u Tursku,gde je izneo zahteve za nezavisnost ^e~enije. Tokom prve bitkeza Grozni, Basajev je uz Dudajeva i Mashadova bio jedan od rat-nih vo|a. U `i`i medija ponovo se na{ao juna 1995. godine,posle napada na bolnicu u Budjenovsku – oko 1.000 talaca jezatvorio i koristio kao `ivi {tit. Iste godine je zakopao ra-dioaktivni materijal u jednom moskovskom parku. Iako je bioprotivkandidat Mashadovu na predsedni~kim izborima u ^e~e-niji, u wegovoj vladi je bio premijer 1997. godine.

Komandant ruskih oru`anih snaga, ta~nije Zdru`ene grupa-cije severnog Kavkaza, bio je general-pukovnik Viktor Kazancev.U sastavu ruskih jedinica su se nalazile grupa snaga Istok, kojomje komandovao general Genadij Tro{ev, po mnogima najsmeliji vi-soki ruski oficir poreklom iz ^e~enije, grupa snaga Sever, kojuje vodio general Ta~ev, zatim, grupa snaga Jug na ~elu sa genera-lom A{urovim i grupa snaga Grozni, ~iji je komandant bio gene-ral Bulgakov. Jug je formiran u januaru 2000. godine, kako bispre~io izvla~ewe ~e~enskih formacija prema jugu. Brojao je oko5.000 padobranaca, mornari~kih pe{adinaca i grani~ara.

Za vo|ewe informativnog rata ruske oru`ane snage su u Ma-zdoku oformile Zdru`eni informativni centar, koji je prenosiopodatke o stawu na boji{tu. Radi postizawa takti~kog iznena|e-wa ve{to su kori{}ene dezinformacije, a stvoren je utisak da suciqevi ruske ofanzive vrlo ograni~eni. U po~etnim izjavama nad-le`ni nisu pomiwali zauzimawe Groznog, ve} samo stawe u okru-`ewu i artiqerijske udare. Kontrola nad protokom informacijaje olak{ana jer su se ruski i strani medijski timovi jo{ pre po-~etka rata povukli iz ^e~enije zbog kidnapovawa novinara.

(Nastavak u slede}em broju)Dr Aleksandar MUTAVXI]

SVET

15. jun 2006.

TENKOVI U SUKOBUOd tenkova se u

^e~eniji mahom kori-stio T-72 sa reaktiv-nim oklopom, a odoklopno-mehanizova-nih vozila BMP-2,BTR-70 i BTR-80, dokse BMP-3 upotre-bqavao u mawem obi-mu. Svega desetak ten-kova T-90, iz kontin-genta za izvoz u Indiju, anga`ovalo se u ~e~enskim ratnimsukobima. Jedan od wih su teroristi u borbi pogodili sasedam protivtenkovskih projektila, ali nije znatnijeo{te}en, {to potvr|uje visok kvalitet oklopa, uz za{tit-ne sisteme Arena ili [tora.

Page 57: 018 Odbrana

S

Kada je re~ o Bugarskoj, postignuti sporazum je u skladu sawenim nacionalnim interesima, jer se wime ostvaruje nekolikociqeva. Vojno i tehni~ki otvara mogu}nost bugarskim vojnicimada se, zajedno sa ameri~kim, uve`bavaju u borbenim uslovimapribli`no jednakim novim izazovima i pretwama. Ekonomski ciqje otvarawe novih radnih mesta u okolini tih objekata, ali i de-setine miliona dolara u stranim investicijama, izme|u ostalog,za popravku puteva, `elezni~kih terminala i druge infrastruk-ture. Ostvaren je i politi~ki ciq, jer Bugarska ovakvim vidomsaradwe postaje va`an saveznik SAD i o~ekuje wenu ve}upodr{ku u pristupawu EU.

57

porazumom o saradwi u vojnoj oblasti sa Bugarskom SAD sudobile pravo na desetogodi{we kori{}ewe poligona Novoselo kod Slivena, ure|enog za obuku, izvo|ewe ve`bi iga|awa jedinica Kopnene vojske i specijalnih snaga, zatimskladi{ta u pomorskoj bazi Ajtos kod Burgasa i aerodroma

Bezmer u blizini Jambola na jugoistoku, odnosno Graf Ignati-jevo kod Plovdiva na jugu zemqe, opremqenih za prijem svih vrstavazduhoplova.

Prvi ameri~ki vojnici u tim objektima o~ekuju se u 2007. go-dini. Snage veli~ine brigade od 2.000 do 3.000 ameri~kih vo-jnika bi}e razme{tene u objektima na bazi rotacije, u smenamakoje traju po {est meseci, s tim {to se taj broj u periodu smenejedinica mo`e pove}ati i do 5.000.

Ameri~ko insistirawe na potpisivawu Sporazuma bazira-no je na promeni wihove vojne strategije, kojom je predvi|enopreseqewe vojnih baza iz zapadnog dela u mawe baze zemaqa ju-goisto~ne Evrope, pre svega u Rumuniji i Bugarskoj. Planom onovim bazama predvi|eno je obezbe|ivawe uslova koji bizadovoqili sve potrebe za izvo|ewe operacija protiv teroriz-ma i drugih asimetri~nih izazova i pretwi.

Drugim re~ima, na teritoriji tih zemaqa formirali bi seinfrastrukturni objekti, ~ijim kori{}ewem se zatvaraju ciklusiborbenih potreba: od poligona za obuku, ve`be i ga|awa, skla-di{ta za logisti~ku podr{ku operacija, do aerodroma zasletawe svih vrsta letelica. Takav ciklus u Bugarskoj realizo-van je dobijawem prava na poligon Novo selo, skladi{ta u po-morskoj bazi Ajtos i aerodroma Bezmer i Graf Ignatijevo.

Sjediwene Dr`ave su Sporazumom dobile mogu}nost da se sate teritorije anga`uju prema zemqama koje su na tzv. “crnoj listi”zbog podr{ke teroristi~kim organizacijama, sredwoazijskimresursima nafte i vode i kontroli puteva wihovog transporta.

AMERI^KO–BUGARSKI SPORAZUM O VOJNIM BAZAMA

OBOSTRANADOBIT

Stavqawe potpisadr`avnog sekretara SADKondolize Rajs i ministra inostranihposlova Bugarske Ivajla Kalfina naSporazum o saradwi u vojnoj oblasti izme|uSAD i Bugarske, 28. aprila ove godine u Sofiji, zavr{eni sutrogodi{wi pregovori ~ija je su{tina dobijaweprava na kori{}ewe vojnih infrastrukturnihobjekata na teritorijiBugarske

SAD imaju vojne baze u preko pedeset dr`ava

Posebna dimenzija Sporazuma jeste mogu}nost da Bugarskai daqe bude zemqa bez nuklearnog oru`ja na svojoj teritoriji.Naime, Amerika je prihvatila obaveze iz dokumenata Natoa da“ne}e razme{tati, da nema nameru da razme{ta i nema razlogada razme{ta” nuklearno oru`je na teritorijama novih ~lanicaSaveza.

Sa svoje strane, Bugarska se obavezala na daqu primenusvih me|unarodnih dogovora o zabrani {irewa oru`ja zamasovno uni{tavawe.

Nakon ratifikacije Sporazuma u parlamentu Bugarskeo~ekuje se potpisivawe dopunskih dokumenata kojima }e biti reg-ulisana pitawa vojne i tehni~ke saradwe, grani~ne i carinskekontrole, krivi~ne odgovornosti, bezbednosti infrastrukturnihobjekata, po{tanskih usluga, ekologije, registracije motornihvozila, kori{}ewe nacionalnih radio i drugih frekvencija.

B. NI^I]

Page 58: 018 Odbrana

15. jun 2006.58

TE

HN

IK

A

Posle raketa Kh-55 granat,konstruisawem novegeneracije krstare}ihraketa klub, ruskikonstruktori su u~inili jo{ jedan korak napred u pravcumodularizacije iracionalizacijeraketnih sistema.Zajedni~ke komponentedeli ~ak pet razli~itihraketa, namewenih za protivbrodsku,protivpodmorni~kuborbu i za napade na ciqeve na kopnu.

R U S K E K R S T A R E ] E R A K E T E K L U B

SVESTRANE POPUTTOMAHAVKA

Uvreme Hladnog rata, kada se nisu `alila sredstva za raz-voj naoru`awa i vojne opreme, povr{inski ratni brodoviSSSR-a bili su opremqeni velikim brojem usko specijali-zovanih raketnih sistema. S druge strane, u SAD se te`ilostandardizaciji u dimenzijama pa se iz istih lansera mo-glo lansirati vi{e tipova raketa (npr. kombinovani lan-

ser Mk-13 za protivbrodske rakete harpoon i rakete brod-va-zduh standard). A konstrukcija lansirnih sistema je kulminira-la univerzalnim silosima Mk-41 na krstaricama i kasnije ra-zara~ima, sa mogu}no{}u lansirawa i krstare}ih raketa toma-hawk, protivpodmorni~kih sistema raketa-torpedo ASROC iraketa brod-vazduh standard.

Na taj na~in, obezbe|ena je izuzetna fleksibilnost i pri-lagodqivost razli~itim zadacima, uz veliki borbeni komplet.Uz to, krstare}e rakete su mogle da se lansiraju i sa podmor-nica, aviona i kopnenih lansera, a mogle su da se koriste zanuklearni udar, napade na kopnene ciqeve obi~nim i proboj-nim bojnim glavama, te protivbrodska dejstva. Razmi{qalo se~ak i o kasetnoj bojnoj glavi. Sve to je davalo univerzalnost iu zna~ajnoj meri pove}avalo serijsku proizvodwu (a time jeobaralo proizvodnu cenu).

Sovjeti su sledili primer svojim krstare}im raketama Kh-55 granat (prema Nato vazduh-zemqa AS-15 kent i SS-N-21 samp-

Page 59: 018 Odbrana

tet”, sa hidroakusti~nim si-stemom samonavo|ewa. 91RE1se mo`e lansirati sa podmor-nice koja se nalazi na dubinido 150 m i kre}e se brzinomod najvi{e 15 ~vorova. Pritome je domet 50 km, dok kodne{to lak{e varijante 91RE2,lansirane sa brodova, dometiznosi 40 km. Na ovaj na~in,i brodovi i podmornice imajumogu}nost napada na protiv-ni~ke podmornice sa znatnove}ih udaqenosti nego upotre-bom torpeda.

IMA ZAINTERESOVANIH KUPACA

Dimenzije familije raketa klub prilago|ene su dimenzijamatoprednih cevi (pre~nik 533 mm), odnosno du`ini standardnihtorpeda, kao i kod ameri~kih raketa tomahawk. Ovu mogu}nost pr-va }e iskoristiti Indija, koja }e, bar za sada, na svojim moderni-zovanim podmornicama Sindhugosh (ruska klasa kilo) i fregatamaTalwar (vertikalni lanseri), koristiti nadzvu~ne protivbrodskerakete 3M-54E. Tako|e, postoji mogu}nost da se podmornice opre-me i krstare}im raketama 3M-14E, dok je nabavka protivpodmor-ni~kih raketa 91RE1/2 za sada neizvesna. Osim toga, iz nezvani~-nih izvora se saznaje, da }e indijska ratna mornarica u narednomperiodu nabaviti i najnovije ruske podmornice klase amur, opre-mqene alternativnim pogonom na gorive }elije i raketama klub.

Kineska ratna mornarica }e tako|e za svoje dve nove pod-mornice klase kilo, ruskog porekla, najverovatnije nabavitirakete 3M-54E i eventualno 3M-14. To u velikoj meri zabriwa-va Tajvan, ali i SAD ~iji bi se nosa~i aviona u eventualnom su-kobu i te kako na{li u opasnosti. Zanimqivo je da zapadne ze-mqe jo{ uvek nisu uvele u operativnu upotrebu nadzvu~ne pro-tivbrodske rakete, iako postoji vi{e projekata. Wihove raketeovog tipa, pre svega se oslawaju na niskolete}u putawu, visokupreciznost, a od nedavno i stealth-karakteristike.

Kako sada stvari stoje, ruska ratna mornarica nema name-ru da nabavi ovu vrlo interesantnu familiju raketa, {to je udana{we vreme i razumqivo, jer su vode}i proizvo|a~i naoru-`awa i vojne opreme, posebno iz Rusije, vi{e orijentisani iz-vozu, nego prili~no neperspektivnoj prodaji osiroma{enim do-ma}im oru`anim snagama. Iz tog razloga, ne treba da iznena-di, ukoliko privrede u usponu, kao {to su indijska ili kineska,potpomognute ve} izuzetno sna`nom nau~nom bazom, uskoro isame svetskom tr`i{tu ponude rakete vrhunskog kvaliteta, kao{to je familija klub.

Sebastian BALO[

59

son), ali nikad nisu postiglistepen svestranosti kao kod to-mahavka. Me|utim, pojava najno-vije serije krstare}ih raketaklub, daje Rusima mogu}nost “po-lagawa popravnog”.

PET VARIJANTI

Familija krstare}ih ra-keta klub namewena je za ~itavdijapazon zadataka: protiv-brodske i protivpodmori~keborbe, kao i dejstva protiv ci-qeva u unutra{wosti kopna.Osim toga, mogu se lansirati sapodmornica (familija klub-S)i brodova (klub-N), a postoje inadzvu~ne i podzvu~ne varijan-te. Varijante namewene zaopremawe brodova mogu se lan-sirati kako iz vertikalnih si-losa, tako i iz kutijastih lanse-ra, koji se slu`e za skladi{te-we i lansirawe. Ovako visokafleskibilnost je omogu}ena, iz-me|u ostalog, i prili~no veli-kim dimenzijama, koje obezbe|u-ju dovoqan “prostor” za sme-{tawe dovoqne rezerve goriva,odnosno sna`ne bojne glave.

Podzvu~na protivbrodskaraketa je 3M-54E1. Ima dvastepena; startni raketni motor (buster) na ~vrsto gorivo koji seodbacuje kada raketa dostigne visinu 150 m, i tada se pali tur-bomlazni motor koji obezbe|uje krstare}u brzinu od 0,6-0,8maha. Nakon toga, raketa se spu{ta na visinu 10-15 m iznadmorske povr{ine, a na udaqenosti 30-40 km od pretpostavqe-ne pozicije ciqa, raketa se pewe i aktivira se radar, odnosnoaktivni radarski traga~ ARGS-54. Domet ovog radara je 60 km,masa 70 kg, a pre~nik 420 mm.

3M-54E je tako|e protivbrodska raketa, ali se za razlikuod 3M-54E, na udaqenosti 20 km od ciqa odbacuje zadwi deo ra-kete sa turbomlaznim motorom i aktivira se drugi raketni motorkoji pove}ava brzinu rakete sa 0,6-0,8 na 2,9 maha! Visina letase pri tome smawuje na 3-5 m i u karakteristi~noj cik-cak putawipribli`ava ciqu. Zadatak bliske protivraketne odbrane (koja seprimewuje na ve}ini brodova) u velikoj meri je ote`an, jer u tre-nutku kada je raketa otkrivena, ona ve} putuje brzinom 2,9 maha,tako da do udara ostaje veoma malo vremena. Me|utim, domet je uodnosu na 3M-54E sa 300 km smawen na 220 km, dok je masa boj-ne glave smawena sa 400 na 200 kg.

3M-14E je krstare}a raketa namewena za lansirawe sapodmornica, za dejstva po ciqevina na kopnu. Za razliku od dru-gih raketa, za odre|ivawe visine se ne koristi radarski visino-mer, ve} visinomer koji radi na principu merewa pritiska va-zduha. Na taj na~in, raketa sa te`e otkriva, a terminalni sistemnavo|ewa zasniva se na kori{}ewu prijemnika satelitskog si-stema za odre|ivawe polo`aja GLONASS (ruska alternativaameri~kom GPS sistemu). Kao i kod protivbrodske rakete 3M-54,startni raketni motor sa nakon kra}eg vremena odbacuje, a palise turbomlazni motor, ~ime se ostavruje brzina 0,6-0,8 maha.Domet i masa bojne glave su tako|e kao kod 3M-54.

91RE1 i 91RE2 su podmorni~ka i brodska varijanta pro-tivpodmorni~kih raketa. Trajektorija je balisti~ka, gde se po-sti`e najve}a brzina od 2,5, tj. 2 maha. Umesto klasi~ne bojneglave, nosi se podvodna raketa, svojevrsni ruski “specijali-

Page 60: 018 Odbrana

60 15. jun 2006.

NAORU@AWE

MODELI KOJI SU OSVOJILI SVET

J U R I [ N E P U [ K E B U L PA P K O N F I G U R A C I J E

Potreba za oru`jem malog

gabarita, ve}e vatrene mo}i,

efikasnosti i daqine ga|awa je

univerzalna, dok se posebnim

smatraju na~ini na koje su

konstruktori udovoqavali

zahtevima vojnih stratega.

Konfiguracija bulpap jedno je

od ponu|enih re{ewa za dobre

juri{ne pu{ke, a razli~iti

modeli obezbe|uju originalnost

i trajawe u vremenu.

Posle izbijawa Drugog svetskog rata brojne tada va`e}e voj-ne doktrine pale su u vodu zbog “blitzkriega”. Nova oru`ja iokolnosti u kojima je manevarska borba do{la do izra`a-ja i dobila prioritet, potakli su tada{we vojne umove narazmi{qawe kako je vojniku pe{adincu potrebna nova pu-

{ka. U to vreme vladao je automat sa pi{toqskim mecima kojisu bili vrlo efikasni, ali na bliskim odstojawima od 150 do200 metara. Me|utim, pojavila se potreba za malo ve}om da-qinom. Pored toga, tra`ilo se da oru`je bude univerzalno, ma-log gabarita, da ima ve}u vatrenu mo} i da se lako kontroli{eprilikom rafalnog dejstva iz wega. Re~ju, da bude sna`nije iefikasnije. I desilo se ono {to je bilo jedino mogu}e – zemqakoja se uveliko spremala za osvaja~ki rat u Evropi ponudila jenajboqe re{ewe za novu pu{ku.

POD VELOM TAJNERazvoj te nove pu{ke pratila je tajnovitost, a evo i za-

{to. Nema~ki generali bili su izuzetno zadovoqni automa-tima MP 38 i MP 40 i protivili su se bu{ewu cevi radiobezbe|ewa automatskog rada delova. Pored toga, sasvim imje odgovarao metak kalibra 7,9 h 57 mm. Firma Polte iz Mag-denburga prvo je ~auru skratila na 35, a zatim i na 33 mm,i tako se pojavio metak sredwe snage 7,92 h 33 kruz iz 1942.godine. Taj metak }e postati putokaz za razvoj novog pe{adij-skog oru`ja.

Na prvim testovima koje je obavio Vermaht opitovanasu dva modela – prvi fric valter, prepravqeni A115 polua-utomatski karabin, i Henelov karabin. Oba su zadovoqilakriterijume komisije i tada je re{eno da }e, posle trupnogopitovawa, Vermaht doneti kona~nu odluku. Navedenim mode-lima naoru`ane su neke jedinice nema~ke vojske, a me|u wi-ma su bile i jedinice iz 6. armije, koja je opsedala Staqin-grad. Oba modela zadovoqila su i trupne kriterijume, ali jeVermaht zahtevao da se od tih oru`ja uzmu najboqa re{ewa istvori jedna pu{ka. Zbog toga se Valter povukao iz konkuren-cije i uz mala doterivawa stvorena je jedna od prvih auto-matskih pu{aka – MP 43. Oznaka je trebalo da zavara ko-mandni vrh i da izgleda kao da je re~ o neznatnim poboq{a-wima starog proverenog {majsera.

Arkebuza, oru`je koje se pojavquje u [paniji krajem XIV veka,predstavqa prelaz od samostrela i ru~nog topa ka pu{ki

STG-44

Page 61: 018 Odbrana

Sredinom 1943. godine tom pu{kom se na-oru`avaju jedinice. Kritikovana je samo veli-~ina okvira, dok su pohvale bile mnogobrojne.O re~i hvale nije mogao da se oglu{i ni Hitler,koji je septembra 1943. godine dozvolio da sesa MP 43 naoru`a i wegova telesna stra`a.[estog aprila 1944. godine izdao je nare|eweda se pu{ka i oficijelno usvoji u naoru`awe.Tada su pale i sve maske, pa je oru`je nazvanopravim imenom – juri{na pu{ka 44 (STG-44).

KALA[WIKOV PROTIV KOROBOVA

Posle zavr{etka rata po~iwu eksperimen-ti na novom oru`ju sa nema~kim metkom. Ve} ta-da su se pojavila sjajna konstrukcijska re{ewaza nove pu{ke, ali ona, na`alost, nisu za`ive-la zbog bizarnih razloga, iako su imala sjajneodlike. Najve}a bizarnost bio je zakqu~ak da sunova konstrukcijska re{ewa i{la ispred vre-mena i da su suvi{e futuristi~ki izgledala, pazato nisu do`ivela masovnu proizvodwu.

Dok je ve}i deo evropskog SSSR-a bio podokupacijom Tre}eg rajha, fabrike na Uralu sure{ewem General{taba Crvene armije po~eleproizvodwu metka 7,62 h 39 mm, sa oznakom M43. Posle oslobo|ewa 1946. godine SSSR ras-pisuje konkurs za novu pu{ku Crvene armije, nakome pobe|uje Kala{wikov i tada, ne samo Cr-vena armija ve} i ceo svet, dobija najuspe{nijuautomatsku pu{ku svih vremena. U to vreme in-`ewer German A. Korobov u TOZ (Oru`nij zavod Tula) dizaj-nirao je veoma zanimqivo oru`je. Bila je to jedna od prvihuspe{nih bulpap konstrukcija automatske pu{ke. Me|utim, niKorobov nije krenuo od nule, ve} je za polaznu osnovu uzeoeksperimentalni model in`ewera Korovina. Doradom i pre-radom odre|enih delova nastao je novi model korobov – TKB408, u kalibru 7,62 h 39 mm.

Pu{ka je funkcionisala na principu pozajmice barutnihgasova sa vertikalno osciluju}im zatvara~em. Oru`je je dugo790 mm, od ~ega je samo cev duga 510 mm. Masa oru`ja izno-si 4,3 kg, sa praznim okvirom. Okvir se puni sa 30 metaka iza wega je karakteristi~no da je bio malo vi{e zakrivqennego kod kala{wikova. Ru~ica zatvara~a nalazi se sa desnestrane i ima funkciju samo prilikom ubacivawa prvog metkau cev, a posle, u toku dejstva, ru~ica je mirovala u predwempolo`aju. Rukohvat je pi{toqski, i na dnu, sa unutra{we stra-

61

SLAVNE PRETHODNICEVatreno oru`je koje se pojavquje krajem XIV veka znano

je kao arkebuzu. Ono predstavqalo prelaz od samostrela iru~nog topa do pu{ke. U po~etku su je poslu`ivala dvojicavojnika, a kasnije samo jedan. Te`ina pu{ke je od pet do se-dam kilograma, a kalibar od 12,5 do 20 mm. Punila se sapredwe strane cevi zrnima koja su u po~etku bila od kame-na, pa od olova, od gvo`|a itd. Ali zbog niza nedostatakato oru`je nije uspelo da istisne iz upotrebe samostrel.On je mogao da se upotrebqava u svim vremenskim uslovi-ma, dejstvovao je dvostruko br`e i nije zatajivao. Ali sa-mostrel je imao mawi domet – od 110 do 135 m, dok je ar-kebuz dobacivao 200, pa ~ak i do 250 m i boqe je probi-jao oklope. U Dubrovniku su se akrebuzi izra|ivali sve do1428 godine. Zbog svega toga zadr`ali su se do sredine XVIveka, kada ih uspe{no zamewuje novo vatreno oru`je muske-ta. Ono se pojavquje u [paniji 1521, a ~etiri godine ka-snije i u Francuskoj. Kalibar im je bio od 22 do 25 mm,cev izra|ena od gvo`|a bila je duga vi{e od dva metra, ibile su te{ke od osam do deset kilograma. Musketa se za-dr`ala u XVI i XVII veku kao glavno oru`je pe{adije. Dakle,i pre 580 godina tra`ilo se da vatreno oru`je bude {topreciznije, da ima veliki domet i probojnost.

KONSTRUKCIJSKE ODLIKEKod pu{aka bulpap konfiguracije okvir se nalazi iza

rukohvata, sa mehanizmom za okidawe, a zatvara~ki sklopkre}e se unutar kundaka. Ta konfiguracija doprinosi kom-paktnosti oru`ja, boqoj manipulaciji i pomera te`i{teoru`ja unazad – {to zna~i da postoji mogu}nost produ`ewacevi, a samim tim i pove}awa uspe{nog dejstva oru`ja.

Korobov TKB-408, jedna od prvih uspe{nihbulpap konstrukcija automatske pu{ke

Musketa se pojavquje u [paniji 1521, a ~etiri godine kasnije i u Francuskoj

Korovinova eksperimentalna pu{ka7,62 mm

Nema~ki automat MP40

Page 62: 018 Odbrana

62 15. jun 2006.

NAORU@AWE

ne, nalazi se jednostavna bravica pomo}u koje se ka~i okvirza wu.

Ovo re{ewe izgleda pomalo nezgrapno, ali ako imamo uvidu da kod bulpap oru`ja zamena okvira u le`e}em stavu pred-stavqa neku vrstu rituala, bilo je poku{aja da se taj problemuspe{no prevazi|e. Naime, ritual se odnosi samo na to da voj-nik prilikom promene okvira mora da se pomeri iz le`e}egstava, a samim tim pove}ava sebe kao metu. Za ovaj model jesvojstveno i to da su ko~nica i regulator paqbe dve nezavisneceline. Ko~nica se nalazi u {titniku, neposredno ispred oba-ra~e, dok je regulator paqbe sa leve strane, odmah iznad pi-{toqskog rukohvata (da bi se wime {to lak{e manipulisalopalcem desne ruke). Otvor za izbacivawa ~aure ima svoj po-klopac koji spre~ava da prqav{tina prodre unutar sanduka.Kako se nalazi sa desne strane pu{ke bio je zgodan samo zavojnike de{wake, dok levoruki nisu mogli uspe{no da koristetaj model pu{ke.

Pu{ka je izra|ena od presovanog lima, a samo joj je kun-dak od drveta. U to vreme predstavqala je radilakno nov pri-stup u izradi pe{adijskog oru`ja 20. veka, i to je jedan od raz-loga za{to nije uspela da se nametne kao formacijsko naoru-`awe Crvene armije. Ali u vazduhu je ostalo da lebdi pitawepobednika – izme|u kala{wikova, gde je kvalitet nesporan, iKorobovqevog re{ewe, koje je vizija budu}nosti automatskih(juri{nih) pu{aka.

NEPREVAZI\EN ENGLESKI METAK Sa nekoliko godina zaka{wewa po~iwe na drugom kraju

Evrope i preko kanala u Engleskoj sopstveni program za razvojpe{adijskog oru`ja, koje treba da zameni stare Lee Enfield SMLENo 4 i nadaleko poznate sten automate. Tra`ilo se modernooru`je mawe mase i jednostavno za rukovawe i odr`avawe, saefikasnim dometom do 1.000 jardi i mogu}no{}u jedina~ne irafalne paqbe. Me|utim, Englezi su kuburili sa kalibrom izbog toga je prvo trebalo da se razvije metak odre|enog kali-bra za novu pu{ku. Tako je i nastao nadaleko poznati metak u ka-libru .280 britich. On je imao ve}i efikasni domet i probojnostod nema~kog M-42 i ruskog M-43 metka, ali je imao i ja~i trzaj,a druga~iji izgled – nalikovao je fla{i. Pored toga, postojalaje jo{ jedna odlika, koja je bila boqa i od kasnijeg u Natou usvo-jenog metka .303 British, ili jo{ kasnijeg 7,62 h 51 mm Nato –lak{e se kontrolisalo oru`je prilikom rafalne paqbe metkom.280 nego metkom .303. Novi metak nije ostao nezapa`en. Kana-|ani su pokazali ozbiqnu nameru da ga uvedu u svoje naoru`a-we, dok su Belgijanci odmah izbacili seriju poluautomatske pu-{ke SAFN 49 u novom kalibru.

Po{to su metak proglasili idealnim, i Englezi i Belgi-janci nezavisno kre}u u razvoj automatske (juri{ne) pu{ke utom kalibru. Belgijanci prave FN FAL, a Englezi, pod nadzoromEdvarda Kenta Lemona i Stefana Jansona u ”Royal Small ArmFactory” (RSAF) u Enfildu razvijaju paralelno dva modela podnazivima EM-1 i EM-2 (No 9 MK1). Obe pu{ke bile su bulpapkonstrukcije, sa jedva primetnim razlikama (mahom kozmeti~keprirode i po obliku komande). Me|utim, ve} na samom po~etkufavorizovan je model EM-2, jer nije izgledao previ{e futuri-sti~ki.

PRECIZNOST I POUZDANOSTPu{ka je funkcionisala na principu pozajmice gasova sa

dugim gasnim cilindrom, postavqenim odmah iznad cevi. Zatva-ra~ se bravio u sanduku sa dva leptirasta ispusta, koji je akti-virao nosa~ udarne igle (postavqen koaksijalno u sanduku). Me-hanizam je ve}im delom spakovan u zatvara~ koji ga odli~no {ti-ti od prqav{tine, ali istovremeno umnogome komplikuje izra-du. Pu{ka je imala odli~an balans. Bila je veoma kompaktna,precizna i pouzdana, sa udobnim komandama. Ukupna du`ina jemalo ve}a i iznosi 889 mm (cev ~ak 623 mm). Te`ina sa pra-znim okvirom je 3,4 kg, a okvir se puni sa 20 metaka. Teoretskabrzina ga|awa je bila 450-600 metaka u minuti. Kalibar 7 h43 (.280 British). Ru~ica za zapiwawe zatvara~a nalazi se sapredwe strane gasnog cilindra. Ko~nica i regulator paqbe suisto fizi~ki razdvojeni. Ko~nica je ispred samog {titnika oba-ra~e, dok se regulator paqbe nalazi odmah iznad pi{toqskogrukohvata i izra|en je kao popre~no dugme. Obe komandu su na-dohvat ruke i udobne su prilikom rukovawa.

Pu{ka je standardno opremqena opti~kim ni{anom kojise nalazi u ru~ici za no{ewe i pomo}nim diopterom sa levestrane ru~ice, a na gasnom cilindru sa predwe stane nalazise predwi ni{an. Tokom 1951. godine EM-2 je nominalno usvo-jena u naoru`awe sa oznakom No.9 Mk.1, ali nije za`ivelakao formacijsko oru`je. Nije usvojena zbog pritiska sa drugestrane okeana, zbog kalibra .308 Winchester (7,62 h 51 mmNato). Da su je tada usvojili Engleska bi {ezdesetih godinaimala odli~nu automatsku (juri{nu) pu{ku. To se nije dogodilotada, ve} osamdesetih godina, kada se usvaja SA 80, koja je ubulpap konstrukciji, ali nema ni konstrukcionih niti funkci-onalnih dodirnih ta~aka sa EM-2. Da je i kalibar bio odli~andokazuje ~iwenica da prva velesila sveta eksperimentalnokoristi na avganistanskom i ira~kom rati{tu novi kalibar6,8 mm SPC, koji }e najverovatnije zameniti starijeg i slabi-jeg brata .223 remington ili 5,56 h 45 mm.

I{tvan POQANAC(Nastavak u idu}em broju)

Englezi razvijaju paralelno dva modelaEM-1 (gore) i EM-2 (No 9 MK1)

Page 63: 018 Odbrana

dio je obiman projekat obrade prikupqenih podataka, a rezultatje bio objavqivawe vi{e stru~nih kwiga, popularne literature,novih uxbenika, i drugo. Koliko se duboko i{lo u analizu i sa-gledavawe savremenih potreba na{e policije? Na to ukazuje i~iwenica da se predvidelo sveobuhvatno izu~avawe problemati-ke pi{toqa kako bi se do{lo do optimalnih takti~ko-tehni~kihzahteva za novi slu`beni pi{toq i prate}u opremu.

POLICIJSKI NI[ANTokom jednogodi{weg rada finalizovan je deo projekta koji

se odnosio na literaturu. Tako su nastale studije o istoriji slu-`benih policijskih pi{toqa i revolvera, o osnovnoj obuci u ru-kovawu tom vrstom oru`ja, ali i o samopomo}i i uzajamnoj pomo-}i, pronala`ewu i izvla~ewu povre|enog i pru`awu prve pomo-}i. Drugi deo sa~iwavale su kwige ”Dva veka Srpske policije” i”Istorija Srpske policije od 1804. do 2000. godine” (Od caraDu{ana do danas). Projekat se realizuje i u drugim oblastima,tako da je u saradwi sa timom ”Zastava – oru`je” razvijen novpolicijski ni{an koji omogu}ava lako, brzo i sigurno dejstvo sapozitivnim rezultatima u uslovima stresa, straha, smawene vi-dqivosti i iznenadnim situacijama. Naravno, ni{an je prilago-|en primeni u policijskoj slu`bi na daqinama od 3, 5 i 7 meta-ra. Navedeni ni{an ima brojne prednosti nad onim klasi~nimsa mu{icom. Pored toga, predstavqeni su i takti~ko-tehni~kizahtevi za novi slu`beni policijski pi{toq, koji bi se zasnivaona razvijenoj i poboq{anoj verziji na{eg pi{toqa CZ-99, CZ-999 ili CZ-999 GPS. Stru~ne analize upore|ivawa sa stranimslu`benim pi{toqima ukazuju da to oru`je ve} sada ima zadovo-qavaju}e performanse za policijsku slu`bu.

Koriste}i brojna saznawa i istra`uju}i problematiku metaza ga|awe policijskim pi{toqem, general Stojanovi} je doprineoda se unaprede i osavremene wihov izgled i funkcionalnost. Po-licijske mete, zajedno sa novim policijskim ni{anom testiralo je4.177 u~esnika – u~enika, studenata i profesionalnih pripadni-ka policije. Na wima su predstavqene zone za onesposobqavawei zaustavqawe i linija vitalnih organa na qudskom telu (zabra-wena zona). U te zone se puca kad nema vi{e izbora za onesposo-bqavawe. Zami{qene su tako da po~etnika usmeravaju na ni{a-wewe u odre|ene zone za onesposobqavawe. Strelac ima mogu}-nost da sagleda sve efekte dejstva oru`ja, a ne samo da vidi is-pravne pogotke u telo.

Metodika ga|awa u te mete je maksimalno upro{}ena, a sva-kodnevnim ve`bawem posti`e se visoka preciznost. U praksi }ese primewivati vazdu{no oru`je, a policajci }e svakodnevnouve`bavati ga|awe posle dolaska na posao i posle povratka saterenskih zadataka, u uslovima umora i dnevne optere}enosti.Ispalili bi dnevno 50 do 100 dijabola, {to je godi{we vi{e od30.000 hitaca po policajcu. Time se, uz minimalna finansijskaulagawa, dobijaju osposobqeni policajci.

Nikola OSTOJI]

63

LINIJA@IVOTAI SMRTI

NOVI POGLED NA OBUKU POLICIJE I GRA\ANA

Kwiga ”Pi{toq – revolver” generalapolicije Mom~ila Stojanovi}a i wegovihsaradnika donosi kompleksan pogled nasveukupni problem rukovawa pi{toqemili revolverom – od osnovnih merabezbednosti do principa, na~ina i metoda wihove upotrebe

Na nedavno odr`anom Novosadskom salonu kwiga predsta-vqeno je delo ”Pi{toq – revolver” (osnovna obuka 1 i 2)koje je general policije u penziji Mom~ila Stojanovi}a na-pisao u saradwi sa Mijodragom Tepav~evi}em i BrankomBogdanovi}em i u kome je autor predstavio novine u poli-

cijskoj obuci i osposobqavawu. Re~ je o kompleksnom pogledu nasveukupni problem rukovawa pi{toqem ili revolverom – odosnovnih mera bezbednosti do principa, na~ina i metoda wiho-ve upotrebe.

Sadr`aj prve kwige te`i{no je zasnovan na obja{wewu sa-vremenih takti~ko-tehni~kih svojstava pi{toqa i revolvera, dokje u drugoj predstavqena policijska metodika za obu~avawe u ga|a-wu, koja ima veliku va`nost i za obuku gra|ana. Na analiti~an na-~in prikazani su osnovni elementi koji uti~u na kvalitet ga|awa.Autori su pri tom imali u vidu i psiholo{ke ~inioce, posebnostrah kao jednu od bitnih komponenata procesa obu~avawa i upo-trebe pi{toqa i revolvera za vreme obuke u stvarnoj situaciji.

PROGRAM UNAPRE\EWABitno je ukazati da su to prve dve kwige iz opusa o pi{to-

qima i revolverima i da je ukupno za {tampu pripremqeno 16kwiga. A kako je sve po~elo? Od 1994, pa do 1998. godine priku-pqan je obiman materijal o obuci u policiji i kori{}ewu oru`-ja u stvarnim situacijama. Osposobqenost za uspe{no obavqa-we svakodnevnih obaveza sagledavana je u odnosu na mnoge novi-ne u ispoqavawu urbanog i ruralnog kriminala, ali i savreme-nog terorizma. Prethodna obuka bila je zasnovana na vojnimprincipima. Me|utim, aktuelni tokovi u kretawu kriminala iterorizma zahtevali su pomak ka specifi~nim zahtevima poli-cijske slu`be. To se odnosilo i na obuku za policijski kadar na{kolovawu u sredwoj i vi{oj policijskoj {koli i naravno, naPolicijskoj akademiji.

Uo~eno je, tako|e, da policijska slu`ba zahteva i druga~ijenaoru`awe od vojnog, te da vaqa osavremewivati policijsko li~-no oru`je. Analize su ukazale da postoje}a dugogodi{wa praksa,iako uspe{na, ne}e zadovoqiti sve bitne aspekte osposobqava-wa za obavqawe du`nosti policajaca u redovnim i vanrednimsituacijama. Na osnovu takvih ocena 1998. godine sa~iwen jeprogram unapre|ewa i osavremewivawa osposobqavawa. Usle-

Page 64: 018 Odbrana

15. jun 2006.

KUL

TU

RA

ISIDORA @EBEQAN,KOMPOZITOR

64

NA^IN NBOG

Savremena muzika je talas koji nikako da pro|e, nikako dapreplavi obalu. U wega mnogo{ta mo`e da se udene, ali imalo toga istinski da se prepozna kao kvalitet. O tomegovori i ~iwenica da savremena muzika stalno gubipubliku. Dejstvo, i to dugotrajno, najsna`niji je kriterijum

onoga {to vredi, a toga je u poplavi svega i sva~ega – zaistamalo. Razgovor sa Isidorom @ebeqan, kompozitorom ~ija jeoriginalna muzika nezaobilazni deo na{ih najzna~ajnijihpozori{nih predstava, upravo je komponovala muziku zapozori{nu predstavu Tri sestre u re`iji Vide Ogwenovi},autorom opere Zora D., koja se izvodi na evropskim operskimscenama, ali ne i na na{oj – tu je da donekle pomogne uodgonetawu stawa stvari u savremenoj muzici. Najstarija muzi~kaku}a u svetu Rikordi je posle skoro 20 godina prvi put potpisalaekskluzivni ugovor s jednim novim kompozitorom – sa Isidorom@ebeqan, {to je samo jo{ jedan povod za razgovor koji sledi.

Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijamaoblikovani, na{i `ivoti se `ive na sasvim razli~itena~ine. [ta je to {to je oblikovalo Va{ `ivot, {ta ga jeu~inilo ba{ takvim kakav jeste, a mogao je biti potpunodruga~iji? Naravno, to mogu biti qudi, doga|aji, procesi,ideje, emocije...– Moj `ivot je apsolutno odre|en muzikom. Tako je uvek

bilo. ^ak ne mogu da ka`em da sam ja birala muziku, ve} je preona odabrala mene. Okolnosti su bile takve da me muzika uvek

Muzika jeste umetnost Boga.

Postoji sjajna misao u komadu

Pitera [efera, kada Mocart

govori o muzici, obja{wavaju}i

kako `eli da na kraju Figarove

`enidbe uvede sve vi{e glasova

u vokalni ansambl. On, naime,

ka`e da je bitna razlika izme|u

muzike i dramskog teksta to {to

u dramskom tekstu istovremeni

govor vi{e qudi predstavqa

kakofoniju, dok mno{tvo glasova

u muzici oblikuje harmoniju.

Mocart zavr{ava taj svoj iskaz

zanimqivom re~enicom da je

upravo harmonija glasova u

muzici – na~in na koji nas qude

Bog ~uje.

Page 65: 018 Odbrana

6565

A KKOJI NNAS G ^̂UJE

vukla u svom pravcu. U mojoj porodicinema profesionalnih muzi~ara, ima qubavi premamuzici, ali ni{ta konkretno, poput uzora, {to bi me

usmerilo na taj put. Sredwu muzi~ku {kolu upisala sam ~akprotiv voqe moje majke, koja je smatrala da to i nije nekozanimawe. Naravno, kasnije su roditeqi prihvatili moj izbori podr`avali me u wemu. Kompozicija se nekako dogodila samaod sebe. Svoje prve kompozicije po~ela sam da pi{em po uzoruna muziku koju sam volela, a to je pre svega bio Prokofjev...Susret s wegovom muzikom za mene je bio izuzetno va`an, to sedogodilo u prvom razredu sredwe muzi~ke {kole, imala sam oko12 godina. Do tada mi muzika klasicisti~kog perioda nije bilaposebno zanimqiva, bar ne na~in na koji smo je tokom{kolovawa saznavali. Prokofjeva sam otkrila sama, sviraju}iwegovu muziku. To je bio potpuno nov svet, koji se ~udesnootvorio preda mnom. Po~ela sam da istra`ujem, slu{am sve{to je imalo veze s wim, a onda su se pribli`ili i Stravinski,Bartok, Debisi, Ravel... @ele}i da se ugledam na wih, ja sam isama po~ela da komponujem.

Pomenuli ste da ste izu~avali Prokofjeva. Da li steizu~avali i wegovu biografiju, i koliko uop{tebiografija kompozitora ima uticaja na wegovu muziku?- O tom pitawu razmi{qam intenzivno, jer upravo radim

na predstavi ”Amadeus” Pitera [efera, koja se baviMocartom i Salijerijem. U po~etku, kao dete na primer,Prokofjeva sam samo slu{ala i svirala, tek kasnije sampo~ela da ~itam wegovu biografiju, i biografije drugihkompozitora. Zanimqivo je da postoje kompozitori kod kojih jemuzika neposredno povezana s wihovim emotivnim `ivotom,poput Malera. Ima kompozitora kod kojih to nikako nije slu~aj.Detaq iz Debisijeve biografije govori da je u vrlo te{komrazdobqu u `ivotu, kada se jedna wegova qubavnica ubila,pisao muziku koja ni~im ne ukazuje na tu tragediju. Muzika je

o~igledno za neke kompozitorebila element metafizike, u

starogr~kom smislu re~i, prostora izafizi~kog, iza wihove psiholo{ke obrade

stvarnosti, dakle duhovna disciplina, a kodonih drugih bila je upravo slika tog sopstvenog,

unutarweg, ~esto osve{}enog do`ivqaja, mogu}a slika du{e. Dok je kompozicija za sve nas kojima je muzika samo finapodloga `ivotu, prili~no nedosti`na kategorija, poputsvojevrsne alhemije, za vas je to i posao, koji ~estopodle`e rokovima. Kako komponujete, i {ta je potrebno dase dogodi da se u Vama rodi muzika?– Postoji odli~an odgovor Pikasa na sli~no pitawe. On

je rekao da posle osam sati rada, inspiracija do|e sama. To jesu{tina pri~e. Svojim studentima ~esto govorim da je lewost,na`alost, bitna odlika na{e sredine, a ona se ~estomistifikuje u osuje}enost, jer, za ime sveta, {ta bi sve taj nekomogao da postigne da nije bio osuje}en, ili onemogu}en,zapravo lew, a bio je tako talentovan. Zaboravqa se datalenat, pored razli~itih stvari koje sa sobom nosi,podrazumeva i sposobnost za rad i interesovawe za ne{to.Jer ako je va{e interesovawe izra`eno, jako, mo}no, vi ste italentovani. Ako imate dobar sluh, to jo{ ne zna~i da stetalentovani za komponovawe. Zato verujem u to dakompleksnost talenta podrazumeva i pravu posve}enostmateriji kojom se ~ovek bavi.

Da li muziku, dok komponujete, najpre ~ujete u sebi prenego {to je zapi{ete? Kako uop{te nastaje muzika?

– Ne mogu da ka`em da ~ujem konkretne note, to su vi{enekakve zvu~ne mase, poseban zvu~ni oblik, koji onda tra`im naklaviru. I to je re|a varijanta, naj~e{}e sam navikla da radimtako {to sviram, improvizujem na klaviru, a kada prona|em ono{to mi se ~ini zanimqivo, onda se time i bavim, u`ivam uodre|enoj motivici, potpuni sam muzi~ki hedonista. Tako se

Page 66: 018 Odbrana

razvija ideja. Pravo slu{awemuzike iznutra zahteva ogromnumentalnu koncentraciju. Ja tosada mogu, ali moram da priznamda nisam mogla na po~etku. Za toje potrebna i izuzetna ti{ina.Postoji scena u filmu MalerKena Rasela gde Alma Maler ujednom trenutku ide da uti{avaprirodu, ptice, vetar, dan – da biMaler mogao da komponuje. Kakogod to ~udno ili romanti~nozvu~alo, scena je istinita, jer jeti{ina neophodna zakoncentraciju potrebnu da bi se~ula muzika u sebi.

Rahmawinov je uglavnomsve komponovao u Rusiji.Kada je oti{ao iz we, za-vr{io je neke zapo~etekompozicije i ~itavog `iv-ota bio samo pijanista. Koliko zaista umetnik, poputbiqke, crpe energiju iz tla kome pripada?– Primeri kompozitora su odli~ni za tu pri~u. Poput Anteja

iz starogr~ke mitologije, koji je bio nepobediv dok je stajao nazemqi, a kada ga je Herkul podigao sa we, kona~no je bio isavladan, mnogi kompozitori su izgubili svoju snagu odlaze}i satla na kome su ponikli. Moram da priznam da sam davnoprimetila ovu zakonomernost kod nekih umetnika. Rahmawinov jejedan od primera (on je, oti{av{i iz Rusije, sve mawe i mawekomponovao), ali je tu i Prokofjev, koji odlazi u Pariz, kasnije uAmeriku, a onda se vra}a u Staqinovu Rusiju. Svi wegoviprijateqi, i neprijateqi, poput Stravinskog, govorili su da jelud. Meni se ~ini da je on odli~no znao {ta radi, jer o~iglednovi{e nije mogao da izdr`i na Zapadu, vratio se u Rusiju i toStaqinovu Rusiju, gde je ostao do kraja `ivota, pi{u}i genijalnumuziku bez obzira na sav komunisti~ki u`as koji ga je okru`ivao.A umro je istog dana kada i Staqin, tako da wegova smrt nije bilani prime}ena. Wegova muzika je, naravno, opstala i to pre svegana Zapadu (iako mu ~ak i danas te{ko opra{taju povratak).Stravinski je tako|e oti{ao iz Rusije, `iveo je u Parizu, a posleDrugog svetskog rata, odlazi u Ameriku, i wegova muzika, odapsolutno genijalne prve faze, zasnovana na ruskom nacionalnomi paganskom snu, polako gubi ~aroliju, a kako je `ivot odmicaodaqe, po mom sudu, i dejstvo. A jedini smisao svakog umetni~kogdela je upravo wegovo dejstvo.

Kakva je sudbina Va{e opere Zora D.?– Trenutno se nigde ne izvodi, mada postoje planovi za nova

izvo|ewa u nekim gradovima Evrope. Opera je igrana uAmsterdamu i Be~u, na stalnom repertoaru Be~ke kamerne opere(Wiener Kammeroper). Kod nas je igrana na otvarawu Bemusa, aza{to ovde nije postavqena na neki stalni repertoar, trebalo bipitati nekog drugog... Mada je to verovatno klasi~na srpska pri~a.

[ta se dogodilo sa Zorom D. pitawe je koje svakako trebapostaviti, dogovorili smo se – nekom drugom prilikom, akako muzika nosi operu, zanimqivo je ~uti od Vas kako steje gradili?– Muzika je u operi mnogo va`nija od libreta, koja su

uvek prili~no lagane pri~e. Muzika opere Zora D. ima nekuposebnu dvostrukost u sebi. Takva muzi~ka fizionomija jene{to {to dosta dugo, mo`da jo{ od samog po~etka, postoji umojoj muzici. Ona je u ovoj operi spoj naizgled nespojivihstvari, ne{to poput morbidne pastorale, ma kako taj izraz

zvu~ao. Ona nije postmodernisti~ko izrugivawe i izvrtawe,ve} u isto vreme egzistirawe emotivnog dvojstva, koje stvarapomalo jezovitu atmosferu, a, u stvari, duhovito je. I ni{ta nijetako ozbiqno kao {to izgleda, a sve – i jeste i nije.

Drugi deo 20. veka doneo nam je umetnost zapitanu nadapokalipti~nim stawima dana{wice, koja me, moram priznati,odbijala. Kada i danas pogledam pozori{ni repertoar, pa vidimmasu predstava koje se na silu bave mra~nim temama, nemamnikakvu `equ da ih gledam. Sve je to deo jedne zadate politi~kekorektnosti. Naravno, po senzibilitetu nisam ni blizu `anruromanti~ne komedije. U muzici su me uvek zanimale stvari koje supomalo uvrnute, zavrnute, duhovite. Danas }ete retko me|u mladimumetnicima prona}i one koji imaju pravi poriv da se baveodre|enom temom. Oni se, dodu{e, bave tematikom koja jepoliti~ki korektna, ~ak ideolo{ki obojena. Kada to ka`em, nemislim na ideologiju partije, ve} na onu drugu, moglo bi se re}iideologiju vremena. To je neki novi ki~ intelektualizam. ^ime sebave mladi beogradski pisci? Urbano{}u Beograda. Ali to nijeizvorna, autenti~na pri~a grada u kome `ivimo, ve} urbanostWujorka preslikana na Beograd. A kada je to i urbanostBeograda, onda je ona neka bukvalna neumetni~ka stvarnost. Kodnas, naravno, postoji urbanost, ali je ona obele`ena lucidno{}ui fantastikom specifi~nog srpskog tipa. Tu drugu beogradskuurbanost neko treba da otkrije, da poveruje u wenu autenti~nost imogu}nost wene transcendencije, {to je pravi umetni~ki zahvat. Atakvoga za sada nema.

Mi smo se ovde, u na{im krajevima, zaustavili na epici, nakwi`evnosti, koja je najpristupa~nija, racionalno najrazumqivijaod svih umetnosti, a u apstraktan svet muzike nismo ni u{li. Tonas prili~no odre|uje kao qude, kao narod. Kod nas ne postojikultura slu{awa muzike u su{tinskom smislu. Mislim na situacijukada sedite i slu{ate muziku, kao {to ~itate kwigu, dakle da samoto radite. Da slu{ate Prokofjeva, Debisija, Mocarta ili Baha,kako vas vode i pripovedaju vam predivnu pri~u. Kod nas muzikaiskqu~ivo postoji kao upotrebna kategorija, potpuno je u slu`bizvu~ne zavese, koja qudima poma`e da se ne suo~avaju sami sasobom, koja ne dopu{ta lekovitu ti{inu ili je opet potpunoposve}ena tekstu kao ”svetoj kravi“ srpskog derta. To jekompleksan problem, vezan za {kolu, dru{tvo, medije, zaprofesore koji predaju muziku, a oni su ti koji treba da nau~emlade qude kako se slu{a i voli muzika.

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

KULTURA

66 15. jun 2006.

Page 67: 018 Odbrana

67

Centar za obuku Ni{, Program Prisma, Ma-{inski fakultet i Klub Vojske u tom gradu organi-zovali su reprezentativnu i vrednu izlo`bu ikona,grafika, slika, skulptura, p~eliwih proizvoda idrugih ostvarewa. Autori izlo`enih dela su pola-znici Centra za obuku na Ma{inskom fakultetu uNi{u, to jest oficiri koji se nalaze na kraju pro-fesionalne vojne karijere.

Otvarawu izlo`be prisustvovali su i na~el-nik Uprave za kadrove general-major Slobodan Ta-di}, menaxer grada Ni{a Vlastimir \oki}, mena-xer Centra za obuku u Ni{u Miroslav Trajanovi}i na~elnik Regionalnog centra za prekvalifikaci-ju potpukovnik Zoran Pe{i}.

Posetioci su sa zanimawem pogledali ikonei grafike Qubodraga Jovi}a, uqa na platnu Ste-vana Vampole, skulpture Milorada Luki}a, reqe-fe u ko`i Slavka Graovca, karikature Orijena Pe-ji}a i dela multimedijalne umetnosti [andoraIdeia i Dobroslava Milovanovi}a.

Z. M.

IIZLO@BA U NI[U

PRIZMATI^NI SVET

IZLO@BA ZIDNOG SLIKARSTVAI PRIMEWENE UMETNOSTI

deja da muzeji rade ”prekovremeno”za`ivela je pre devet godina u Ber-linu, a danas se odr`ava u vi{e od120 gradova sveta. Prva beogradska”No} muzeja” odr`ana je u aprilu

2005. godine u pet muzejskih i galerijskihprostora kroz koje je, od 18 do dva sataposle pono}i, pro{lo vi{e od 20.000 po-setilaca. Druga ”No} muzeja” u glavnomgradu odr`ana je u septembru pro{le go-dine i u woj je u~estvovalo 15 ustanova, aposeta je prema{ila brojku od 70.000.

Tre}a ”No} muzeja” u Beogradu odr-`ana je 3. juna, u 20 muzejskih i galerij-skih prostora, a prema procenama orga-nizatora, uprkos hladnom i ki{ovitomvremenu, okupila je vi{e od 160.000 po-setilaca. Veliko interesovawe je vlada-lo za sve lokacije, a posebnu pa`wu pri-vukle su izlo`be ”Srpske i evropske kr-vopije” u kazamatima Vojnog muzeja i”Slatka izlo`ba” u galeriji tog muzeja.Tim povodom razgovarali smo sa direkto-rom Vojnog muzeja pukovnikom MiroslavomKne`evi}em.

”Ponekad me|u qudima vlada mi{qe-we da je Vojni muzej zatvorena institucijai da se nedovoqno ukqu~uje u kulturnu po-nudu grada. U~e{}em, po drugi put, u mani-festaciji ”No} muzeja” opovrgli smo takvomi{qewe po{to je samo u toku jedne ve~e-ri i no}i Vojni muzej posetilo oko 20.000qudi. Veliku pa`wu privukla je stalna po-stavka, koja uvek pru`a neki novi do`i-vqaj, kao i neobi~ne ”Slatka izlo`ba” iizlo`ba ”Srpske i evropske krvopije”, ka-`e pukovnik Kne`evi}.

Ove godine Vojni muzej je prihvatiopredlog organizatora ”No}i muzeja” da ugaleriji gostuje ”Slatka izlo`ba” MuzejaVojvodine. Re~ je o postavci koja posetio-cima pru`a priliku da se na neobi~an na-~in upoznaju sa nastankom i istorijatom~okolade i pekmeza, kod nas i u svetu. A da~okolada ima dosta veze sa vojskom sazna-jemo od pukovnika Kne`evi}a koji nam ot-kriva da su ~uvene praline dobile ime pojednom francuskom pukovniku kao i da jeprvi pisani trag o ~okoladi na na{improstorima vezan upravo za vojsku, odno-sno vojskovo|u Eugena Savojskog koji je,prema pisawu hroni~ara, planove bitakapripremao uz obavezno ispijawe tople ~o-kolade. Pomenute ve~eri, tajne najlep{e inajkvalitetnije doma}e ~okolade posetio-cima su otkrili i proizvo|a~i te popular-ne poslastice, a kako je izlo`ba privuklaveliku pa`wu publike, dogovoreno je saMuzejom Vojvodine da ostane u galeriji Voj-nog muzeja do 30. juna. Autor izlo`be je mu-zejski savetnik Marija Banski.

I ovom prilikom, kao i pro{li put,u ”No}i muzeja” predstavqeno je ne{toneobi~no i intrigantno i to u kazamatimaVojnog muzeja. Kazamati se nalaze u okvi-ru kompleksa unutra{we Stambol kapije,osigurani su jakim zidovima, a bili su na-meweni za sme{taj posade, topova i muni-cije. Kako obi~no nisu dostupni oku {irepublike, wihovo otvarawe uvek privu~eveliku pa`wu. Tako je bilo i povodom iz-lo`be ”Srpske i evropske krvopije” kojase tematski odli~no uklopila u ambijent.Autor izlo`be Ivan Stani} i Sawa Sto-jakovi}, koja je za tu priliku osmislilascenografiju, postavkom vra}aju stareslovenske mitove i legende u fokus, pove-zuju}i izvorno i savremeno, slovensko ievropsko, sve do dana{wih dana.

Jo{ jednom, ”No} muzeja” je o`ivelaprostore za koje mnogi Beogra|ani nisuni znali da postoje, omogu}iv{i im da,putuju}i kroz prostor i vreme, nau~e ne-{to novo i odli~no se provedu.

S. SAVI]Snimio D. BANDA

Ukoliko vam se 3. junanije sedelo u ku}i, a imali ste samo 150 dinara u xepu,organizatorimanifestacije ”No} muzeja” ponudilisu vam da, za taj novac,kupite kartu sa kojom}ete za jedno ve~e obi}i 20 muzejskih igalerijskih prostora,u`ivati u koncertimaelektronske muzike, plesatiuz taktove sambe i bosanove. Na vama je bilo samo da izaberete svoju mar{rutu...

Galerija Diplomatskog kluba bila je pretesna2. juna u 19 ~asova, kada je, u prisustvu velikog bro-ja zvanica i qubiteqa likovne umetnosti, otvore-na godi{wa izlo`ba zidnog slikarstva i primewe-ne umetnosti. Izlo`bu je, uz birane re~i, otvorioambasador Turske gospodin Hasan Servet Okten,ina~e po~asni predsednik Diplomatskog kluba. Oizlo`enim delima govorio je mr Oliver Tomi},istori~ar umetnosti, a melodiju ”No} u Hilanda-ru”, u izvo|ewu pijaniste @arka Petrovi}a, pri-sutni su nagradili burnim aplauzom.

Svoje radove izlo`ili su protomajstori Zo-ran Grebenarevi} i Qubi{a Man~i}, asistent Je-lena Pileti} i Dejan Markovi}, ina~e ~lanoviIkonopisa~kog centra „Sveti Andrej Prvozvani”.Uz ikonografski program izlo`ene su bordure, ro-zete, minijature, medaqoni i zlatnici. Izlo`ba je

humanitarnog karaktera, jer je deo prihoda name-wen za pomo} novoosnovanom manastiru svetog Va-silija Ostro{kog, u Crnogorcima, kod Imotskog ibi}e otvorena do 23. juna.

Z. P.

PRAZNIK ZA O^I

VOJNI MUZEJ U ”NO]I MUZEJA”

SA KULTUROMU SITNE SATE

Page 68: 018 Odbrana

15. jun 2006.68

FE

QT

ON

Pi{e dr Mile BJELAJAC

Vojska je uvek bilava`an faktor

modernizacije i uslaborazvijenim ivisokorazvijenim

dru{tvima, jer su svudavisoke tehnologijenajpre razvijane u

sektoru odbrane.Dakle, vojska nije samo

finansijski teretdr`avi ve} i pokreta~

mnogih velikihprojekata, ukupnog

osavremewivawa, {tose ispoqava na

socijalnom, stru~nom iekonomskom planu svake

ozbiqne zemqe.

POZNAVAWEVOJNOG FAKTORA

KAO PREDUSLOVPOLITI^KEKULTURE (2)

Kupovina (uvoz) oru`ja, municije i opreme, posebno najnovijih tehnologija,najkrupnije je politi~ko pitawe za jednu zemqu. Problem zadire u me|una-rodne politi~ke odnose i uvek reflektuje odnos velikih sila prema malimdr`avama. Zato to nije samo pitawe obezbe|ivawa finansijskih sredsta-va, kredita, odre|ivawa prioriteta u tro{kovima svake dr`ave, ve} i

procene ozbiqnosti opasnosti za bezbednost ili priprema za ostvarewe na-cionalnih ambicija u regionu.

Na primer, taj problem se u vreme posledweg Obrenovi}a iskazao u bezu-spe{nom poku{aju nabavke tada najmodernije francuske artiqerije: ministarTrifunovi} da nabavi podmornice i uve}a avijaciju, Haxi} da nabavi savremenuartiqeriju u dovoqnom broju, Stojanovi} i kraq da nabave prate}a oru|a pe{a-diji i nove, velike koli~ine automatskih protivvazdu{nih oru|a… Problem gene-rala Milutina Nedi}a bio je nova lova~ka avijacija, Milana Nedi}a motoriza-cija, tenkovi i sve drugo neophodno. Ali zavisnost od uvoza otvarala je i pitaweredovnih dopuna i komunikacija u slu~aju rata. Sve nabrojano mo`e se dopunitidilemama i oko nabavke prve mlazne avijacije, druge i tre}e generacije avionaza JNA, raketnog naoru`awa (ukqu~uju}i dalekometne), novih brodova ili protiv-vazdu{nog raketnog sistema ruske proizvodwe S-300 za vreme generala Mom~ilaPeri{i}a, koji je procewivao da je za dopremu tog PVO sistema bilo potrebno300 vagona ili 100 aviona velike nosivosti, {to bi, u uslovima tada{we op{teblokade dr`ave, bilo te{ko izvodqivo.

Ti problemi su se, dakle, celog jednog veka, uvek i jednako, ispoqavali ikao pitawa voqe velikih, finansija, procene bezbednosne ugro`enosti, mogu-}eg zastarevawa, ili ~ak ka{wewa isporuke naoru`awa, pa samim tim i dile-me oko toga {ta ako to bude ba~en novac.

POLUGA MODERNIZACIJEOdgovor dr`avnog vrha na te nedoumice bilo je {irewe vlastitog vojnoindu-

strijskog kompleksa, odnosno poku{aj da se ostvari {to ve}a autonomija u odbra-ni, uz prirodnu `equ da se uposli vlastita proizvodwa, a buxet utro{i u zemqi.

SLABE I ISTORIJA KA@WAVA

Page 69: 018 Odbrana

sla`u u jednom: vojska ima veliki zna~aj za unutra{wa politi~-ka kretawa. U istoriji ona je to, na ovom prostoru, uvek i ima-la. Kakav je to uticaj ta~no, ~e{}e je bilo naga|ano i mistifo-kovano, a mawe temeqeno na proverenim ~iwenicama.

Teoreti~ari vojno-civilnih odnosa, u su{tini, nude tri od-nosa izme|u ta dva faktora. Svaki od wih ima izvesne varije-tete, posebno kada je re~ o oceni, nastale kod zapadnih anali-ti~ara, te o karakteru vojske kao transmisiji partije, u komuni-sti~kim re`imima.

Dominantni militarizam, kakav opisuju istori~ari Pru-sije ili nema~kog Rajha, pretpostavqaju otvoreni upliv vojnihlica na politiku, nametawe vrednosti koje oficirska kastapromovi{e, wen privilegovan i gotovo nedodirqiv polo`aj.Vrh te elite ~ini saveze sa vrhovima drugih elita i promovi-{e najvi{u nacionalnu politiku, ali ima i odbojan stav pre-ma demokratskim institucijama. Vojni pu~evi i dugogodi{wevladavine vojnih hunti {irom sveta tako|e su istorijski pri-meri za to.

Konzervativni koncept pretpostavqa da su vojno-civilni od-nosi definisani ustavom i zakonima. Vojska iz domena svoje odgo-vornosti analizira i predla`e, a politi~ki vrh ili institucijegrade politiku. Uz ingerencije vlade, postoji parlamentarna kon-trola izra`ena radom odbora ili komiteta za nacionalnu bez-bednost ili povremenih anketnih komisija. Poseban vid kontrolejeste razmatrawe vojnog buxeta, wegovo odobravawe i kontroli-sawe tro{kova. Ministar finansija je u tom sistemu gotovo ne-prikosnoven. Me|utim, taj oblik odnosa u uslovima postojawaspoqne opasnosti pretpostavqa smawewe ingerencija nestru~nogcivilnog faktora na vojna pitawa, ali i daqe u okvirima parla-mentarne kontrole i va`e}eg zakonskog poretka.

Liberalni koncept pretpostavqa apsolutnu kontrolu civil-nog faktora. Mada je ta teorija nastala izvorno u SAD, u toku ra-tova, posebno Drugog svetskog, vojni faktor je bio izuzetno domi-nantan, a posredno ili nepsoredno i - danas. Posredno se to naj-~e{}e ostvaruje preko vojnoindustrijskog kompleksa.

POLITI^KI UTICAJKakvi su i koji su oblici tih odnosa postojali na srpskom

(jugoslovenskom) prostoru? Ako se razgrnu nanosi politi~kihiskaza iz dnevnopoliti~ke borbe i pa`qivo analiziraju kon-kretni sadr`aji delovawa vojske i wenih najodgovornijih pred-stavnika, ali i motivi pojedinih neformalnih grupa kakvih jebilo i bi}e, onda se dobija jasnija slika na{e pro{losti u tomdelu, pre svega politi~kom.

Ono {to se, prate}i istoriju institucije vojske u 20. vekunajpre name}e, jeste to da je istupawe vojnog faktora uvek biloizraz brige za bezbednost dr`ave od opasnosti spoqa. Poslepobede u oslobodila~kim ratovima, to je bila briga da se o~u-vaju mir i nacionalne tekovine, zatim odbrana va`e}eg ustav-nog poretka, a na tre}em mestu, bez obzira na oblik i obele`jevladavine, superioran polo`aj ministra finansija.

Dugo su na ~elu vojske, u funkciji vrhovnog komandanta, sta-jale li~nosti koje su vodile svoju vojsku u toku pobedonosnog ra-ta. To je bio poseban odnos i te li~nosti su u redovima vojskeimale neprikosnoven autoritet. Ta ~iwenica, i u Kraqevini i uJugoslaviji i sve do smrti Josipa Broza, uticala je na dr`awepoliti~kih i partijskih lidera. Tako|e, li~nost ministra vojske,budu}i da se znalo da je to voqa prve li~nosti, imala je velikiautoritet u toj hijerarhiji. Postavqen od vrha, ministar je iodgovarao vrhu. Ali bilo je za vladavine kraqa Petra Prvogda su ministri i “padali” u Skup{tini, da su i za vreme kraqaAleksandra i kneza Pavla ministri odbrane morali da odstupezbog afera. Dogodilo se i da je, u op{tem rasulu vlasti u SFRJ,ministar odbrane koji je odlazio ustoli~avao naslednika posvom izboru.

69

Vojska u Kraqevini je, tako,preko nadle`nih tela uticalana plansko razvijawe putnemre`e, rudarstva, na proi-zvodwu energije, podsticalagradwu te{ke industrije.

Pred rat je bilo razvije-no pet vojnoindustrijskih zavo-da i vi{e dr`avnih fabrika,te na desetine privatnih. Natim predratnim tradicijama jeu FNRJ i SFRJ nastao vojno-industrijski kompleks, koji je,pred raspad dr`ave, imao oko80.000 zaposlenih i hiqadufabrika kooperanata. Projek-cija vojne industrije u SFRJpodrazumevala je i kapacitetekoji }e proizvoditi za izvoz.Posebno poglavqe, koje se tekpo~elo ostvarivati, bila jeproizvodwa i izvoz doma}egtenka M-84 i tenkovskih moto-ra i kupola.

U razdobqu od 1954. do1964. JNA je izgradila 1.900km puteva, 254 mostova i obu-~ila 600.000 nekvalifikova-nih regruta za razli~ita zani-mawa.

Vojska je va`an faktor modernizacije u slaborazvijenim,ali i visokorazvijenim dru{tvima, jer su svuda visoke tehnologi-je najpre razvijene u sektoru odbrane. Dakle, vojska nije samo fi-nansijski teret dr`avi, mada danas nije redak slu~aj da se to ta-ko posmatra. U nerazvijenim dru{tvima vojska je pokreta~ ukupnemodernizacije i to se ispoqava na socijalnom, stru~nom i eko-nomskom planu. Uz to, odavno je uo~eno da je vojska, u modernojistoriji, kao ustanova, slu`ila za socijalnu promociju ni`ih slo-jeva u najvi{e redove dru{tva (elitu), pa se i to ubraja u indika-tore modernizacije.

Za te svrhe bilo je razvijano vojno {kolstvo. U Srbiji suobrazovani oficiri predstavqali 25 odsto {kolovane inteli-gencije, ili ne{to mawe od broja u~iteqa i nastavnika. Ali ofi-ciri su tada postajali ministri, lekari, profesori, ambasado-ri, predsednici vlada, namesnici.

Ve} smo rekli da je vojska `ivotno zainteresovana za razvojinfrastrukture, za pruge dobrog kvaliteta, mostove, {to vi{eputeva, luka, za dobru raspore|enost energetskih izvora i sred-stava, snabdevawe vodom… Moderna armija zala`e se i za uzdi-zawe op{te tehni~ke kulture stanovni{tva, dobre zdravstvene ihigijenske prilike, a opismewavawe kadra bila je politika sviharmija na ovom prostoru. Naravno, posebno pitawe je – moder-nizacije same vojske.

CIVILNA KONTROLADanas se mnogo govori o vojno-civilnim odnosima ili o

civilnoj kontroli vojske. Name}e se misao da je, zapravo, naj-pre~i problem razvoja demokratije stavqawe vojske pod kon-trolu civilnog ministra, parlamenta i javnosti. Pojedinci usvojim pojednostavqenim predstavama o vojsci barataju katego-rijama ideologizovana, partijska, zatvoren sistem, stub re`i-ma, potencijalni izvo|a~ dr`avnog udara, podupira~ ove ilione partije. Upotrebqava se re~ vojska, a ciqa na generala ilinekolicinu wih. Javnost je ~esto zbuwena, jer se tom temom ba-ve mnogi koji nude razli~ita obja{wewa. No, svi se posredno

Page 70: 018 Odbrana

FEQTON

15. jun 2006.70

Javnost i politi~are i danas intrigira Uprava bezbedno-sti, raniji KOS ili Obave{tajno odeqewe General{taba uKraqevini, ta~nije wegova Tre}a sekcija, koja je pratila poli-ti~ke prilike, grupe i ono {to je od interesa za unutra{wu sta-bilnost. Imati dobre odnose s tim slu`bama, uticati na posta-vqawe wihovog na~elnika, uvek je imalo isto zna~ewe: ste}iva`nu prednost nad protivnikom, politi~kim, dr`avnim pa ili~nim, ali i imati saznawa te{ko dostupna na drugi na~in.

^uven je primer kako je predsednik vlade dr Milan Stojadi-novi}, posle iskqu~ewa generala Petra @ivkovi}a iz vlade, is-tog dana u~inio gest dobre voqe prema {efu Obave{tajnog ode-qewa generalu Ara~i}u, unapre|uju}i mu ro|enog brata na visokufunkciju u jednom ministarstvu. Ara~i}, do tada odani pristalica@ivkovi}a, okrenuo se u – wegovog najstro`eg nadzornika.

mi” po stranoj {tampi, a srpsko javno mwewe zahtevalo da seutvrdi krivica.

Ma{in, posle analiza nepovoqnih za sliku Srpske vojske,tra`i od odgovornih da postupe “evropski”:

– Na prvom mestu treba pristupiti izradi dr`avnog progra-ma o vojsci (...) u najkrupnijim potezima. I po nauci i po postoje}ojpraksi u evropskim dr`avama ta pitawa ure|uju dr`avnici: pred-stavnici politike, vojske i finansija. I kod nas u Srbiji treba toisto uraditi. Konferencija ili boqe re~eno ve}e, koje bi imaloda pretresa i re{ava ovo pitawe, treba da je sastavqeno, poredpozvanih dr`avnika i stru~waka iz vojni~kih redova, jo{ iz prva-ka sviju politi~kih pravaca u zemqi jer odluke jednog takvog ve}a,ne smeju biti jednostrane i partijske ve} dr`avni~ke i patriotske.Po sebi se razume da rad ovog ve}a treba da bude tajan.

SLU^AJ POPULARNOG GENERALAAktivirawe penzionisanih ili generala u rezervi u poli-

ti~kom `ivotu jedne zemqe olako neki odmah kvalifikuju kao “do-kaz” militarizacije i “uticaja” vojske. Ako nije o zlonamernosti,

onda je tu re~ o krajwoj povr{nosti. Gene-rali, kao visokoobrazovane li~nosti, sobzirom na polo`aj koji su zauzimali, po-red vojnih, razumeju se i u mnoga privred-na, dr`avni~ka, me|unarodna ili druga pi-tawa. Uostalom, u Sjediwenim Dr`avamagenerali su postajali predsednici dr`a-ve, kandidovali se ~esto za tu funkciju, bi-li dr`avni sekretari (ministri inostra-nih dela), visoki savetnici… U novijojistoriji Francuske ~uven je slu~aj genera-la [arla de Gola, a u mnogim dr`avamadanas su predsednici upravo biv{i gene-rali. Istina, neki od wih su na to mestodo{li dr`avnim udarom, druge su promo-visale najja~e politi~ke snage dok su tre}ibili izabrani na op{tim izborima.

U Kraqevini se dogodilo da je, vo-qom suverena, na mesto ministra posta-vqen general u rezervi. Neki od politi~-kih prvaka odmah su se pobunili protivtog presedana. General, dotada{wi na-

~elnik Saobra}ajnog odeqewa General{taba, bio je postavqenda uvede red u Ministarstvo saobra}aja i podstakne razvoj sao-bra}ajne mre`e u skladu s potrebama odbrane, ukine java{luk ikorupciju, pa i da dovede u red hiqade neispravnih vagona, lo-komotive… Dobio je i striktna uputstva da se u Vladi ne me{a uostala politi~ka pitawa. Uskoro, postao je najpopularniji mi-nistar zbog postignutih rezultata. Zato se slu~aj generala Mi-losavqevi}a potpuno uklapa u tzv. konzervativni princip vojno-civilnih odnosa, koji pretpostavqa da se, u slu~aju posebne dru-{tvene potrebe, vojna lica mogu vanredno anga`ovati na polo-`ajima koji su uglavnom politi~ki.

Kada su osnovane banovine, wih devet, na tri visoka po-lo`aja su imenovani generali Milisavqevi}, Mati} i Smiqa-ni}, a krajem tridesetih pro{log veka, u Zetskoj banovini je po-novo imenovan general Bla`o \ukanovi}. U SFRJ su aktivniili penzionisani generali bili postavqani za ministre unu-tra{wih poslova, ~lanove predsedni{tva i sl.

Zato je u svakoj analizi va`no sagledati kakve doti~ni ge-neral ima veze sa vojskom. Da li je to samo visoki ugled i auto-ritet ili ima na~ina da preko strukture koju je sam gradio, pre-ko svojih odanih qudi i daqe uti~e na instituciju vojske i u, od-re|enom trenutku, mo`e da ra~una na wenu aktivnu ulogu.

(U slede}em broju: SILA I DIPLOMATIJA)

Grupe unutar vojske nekoliko puta su izvele uspe{an vojniudar (1903, 1941), jednom su lojalno stajale uz kraqevski udar(1929), a nekoliko puta vojska je ~vrsto stala uz Josipa Broza uwegovim politi~kim poduhvatima (1966, 1971). U predve~erjesloma SFRJ postojali su planovi za dr`avni udar, ali se odwih odustalo. Prema fragmentarnim ~iwenicama oko plani-ranog pu~a, JNA je vlast nameravala da prepusti reformisa-nim komunisti~kim snagama u pojedinim republikama, kada seobore nacionalisti.

DR@AVNI PROGRAMPi{u}i o vojsci, obavezno bi trebalo voditi ra~una o

vojnom faktoru kao celini funkcije te institucije u dru{tvu i unacionalnoj dr`avi. Ali i oko toga su izra`eni nerazumevawei redukcionizam zbog neznawa ili politi~kih motiva. Jo{ jepukovnik Aleksandar Ma{in, u svom obra}awu kraqu Petru,ministru vojske, patrijarhu i drugim li~nostima (1906), kon-statovao taj redukcionizam u srpskoj javnosti. Ma{in je, ina-~e, bio merodavna li~nost, tek penzionisan, pod pritiskomBritanaca, kao stariji zaverenik iz 1903, koji se do tada na-lazio na ~elu srpskog General{taba. Sve wegove navode potvr-dila je kasnije anketna komisija Srpske skup{tine, koja je for-mirana po{to je stvar procurila u javnost i po~ela da se “kr~-

Page 71: 018 Odbrana

25. jun 1940.Stupio na snagu sporazum o primirju izme|u vlade RepublikeFrancuske, s jedne strane, i vlada Tre}eg rajha i Kraqevine Italije, s druge strane.25. jun 1950.Otpo~eo rat u Koreji. Tokom tog rata prvi put su u borbenim uslovima isprobani i upotrebqeni helikopteri. Prvo su kori{}enikao sredstvo za spasavawe oborenih leta~a, zatim za prenos rawenika sa prvih borbenih linija, a od oktobra 1950. i za evakuaciji jedinica koje bi se na{le u neprijateqskom okru`ewu.27. jun 1941.Odlukom CK KPJ formiran je Glavni {tab Narodnooslobodila~kihpartizanskih odreda Jugoslavije (G[ NOPOJ). Za komandanta G[ NOPOJ imenovan je Josip Broz.28. junU Vojsci Kraqevine Jugoslavije slava Prvog kowi~kog puka ”Obili}a“.28. jun 1389.Dan kada je na Kosovu poqu do{lo dosukoba srpske vojske na ~elu sa knezomLazarom i turske vojske koju je predvodio sultan Murat. U boju su poginula obojica vojskovo|a, a daqiprodor Turaka na Balkan bio je zaustavqen za nekoliko decenija. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je kneza Lazara kao Kosovskog velikomu~enika i svetiteqa,a za dan svetkovawa odre|en je 28. jun. U Vojsci Kraqevine Srbije i VojsciKraqevine SHS/Jugoslavije tog danadr`ani su parastosi za poginulesrpske vojnike u svim ratovima. 28. jun 1914.Gavrilo Princip, ~lan srpske revolucionarne organizacijeMlada Bosna, ubio je austrougarskog prestolonaslednikaFranca Ferdinanda. Taj doga|ajposlu`io je Austro-Ugarskoj kaopovod da Srbiji objavi rat 28. jula. U sukob su se ubrzo ume{ale velike evropske sile ~ime je po~eo Prvi svetski rat.28. jun 1919.Nema~ka potpisala Versajski ugovor o miru.28. jun 1921.U Narodnoj skup{tini KraqevineSrba, Hrvata i Slovenaca izglasan prvi ustav dr`ave. 28. jun 1940.Sovjetske trupe zaposedaju Severnu Bukovinu i Besarabiju.28. jun 1941.Komunisti~ka partija Jugoslavije formirala svoj prvi oru`aniodred. Bio je to Vaqevski narodnooslobodila~ki odred sa ~etiri~ete, ~iji se {tab nalazio u selu Pauni kod Vaqeva. Odred je, uz propagandu o sovjetskom raju i blagodetima komunizma, svojeprve akcije po~eo sredinom jula.28. jun 1941.Usta{e prisilno iselile oko 4.000 Srba iz viroviti~kog srezana podru~je Br~kog.28. jun 1948. Informbiro na zasedawu u Bukure{tu doneo Rezoluciju u kojoj seKomunisti~ka Partija Jugoslavije progla{ava neprijateqskom.29. jun 1941.U selu Prisoje (kod Siwa) usta{e uhvatile 94 lica srpske nacionalnosti i bacile ih u jamu Golubinku, na planini Grabovici.

Pripremio Miqan MILKI]

16. jun 1876.U Veneciji sklopqen ugovor o savezu Kne`evine Srbije i Kne`evine Crne Gore i Vojna konvencija kojom su predvi|ene zajedni~ke vojne akcije za oslobo|ewe od Otomanske imperije na Balkanu. Bio je to uvod u oslobodila~ke ratove Srbije i CrneGore, a rezultati vojni~ke saradwe bili su zna~ajni i dalekose`ni.Na Berlinskom kongresu 1878. zajedni~ki vojni~ki uspeh Srbije i Crne Gore krunisan je znatnim pro{irewem teritorija i me|unarodnim priznawem dveju dr`ava. Taj dan se slavi kaoDan Vojske Srbije i Crne Gore i kao Dan Kopnene vojske. 16. jun 1940.U neokupiranom delu Francuske predsednik vlade postaje Peten i tra`i primirje od Nema~ke.16. jun 1963.Kosmi~kim brodom ”Vastok 6“ poletela je prva `ena-kosmonaut,Valentina Vladimirovna Terje{kova. Posle trodnevnog boravka u kosmosu i 48 obletaoko zemqe, Terje{kova se spustilau blizini grada Karagande.18. jun 1887.Potpisan nema~ko-ruski Ugovor o uzajamnomosigurawu. Potpisan je na inicijativu nema~kog kancelara Ota fon Bizmarka sanamerom da se spre~i eventualno stvarawerusko-francuskog saveza.18. jun 1915. Srpska Vrhovna komanda izdala je nare|ewe na osnovu koga su obrazovanestalne osmatra~ke signalne stanice radiozna~avawa pravca leta neprijateqskihaviona. To su bile prve jedinice vazdu{nogosmatrawa i javqawa u Srpskojvojsci i taj dan je odre|en za Danjedinica vazdu{nog osmatrawa ijavqawa VSCG.18. jun 1940.General [arl de Gol sastavqa uLondonu ”Nacionalni komitetslobodne Francuske“.19. jun 1990.Usvojen Drugi [engenski sporazumkojim su utvr|ene neophodne prate}e mere projekta ”Evropabez granica“. 21- 22. jun 1993.Prihva}ena je politika {irewaEvropske zajednice prema Sredwoj i Isto~noj Evropi.22. jun 1941.Nema~ka napala Sovjetski Savez.22. jun 1944.Po~etak sovjetske ofanzive protiv nema~ke armijske grupe ”Centar” i napredovawe sovjetskih trupa prema Narevu i Visli.23. jun 1941.Na wivama Popovog poqa (kod Qubiwa) usta{e li{ile slobode164 Srba i nave~e ih bacile u jamu na R`anom poqu, kod sela Koteza, na putu Qubiwe-Trebiwe.24. jun 1941.Po~eo ustanak srpskog narodagorwe Hercegovine.25. jun 1941.U nekoliko sela Dabarskog poqa(srez Stolac) usta{e otpo~eledvodnevni pokoq srpskog stanov-ni{tva, u kojem je ubijeno oko 260 mu{karaca, `ena i dece.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

71

Page 72: 018 Odbrana

72

ISTORIJA

15. jun 2006.

Na ostrvu Krfu, gde je srpskavojska stigla posle povla~ewapreko Albanije, kupqen je prvisrpski ratni brod na moru.Dobio je ime “Srbija”. Zasvojom vojskom zaplovio je kaSolunu, gde su na{i mornaripolo`ili zakletvu i prevoziliza potrebe vojske. A onda jesrpska vojska krenula zaSrbiju, brodari su se vratilina Savu i Dunav, a “Srbija” jeotplovila u istoriju.

”Srbija” - prvi srpski ratni brod na moru

PONOS VOJNIKA

P

POSADA

Komandant “Srbije” bio je pe{adijski potpukovnikMilan J. Radojevi}, a|utant pe{adijski poru~nik BrankoMi{i}, pomo}nik komandanta brodski kapetan MilanPetrovi}, lekar Milutin Ga~i}, ma{inski in`ewer Mi-loje Zdravkovi}, motoristi Milan Pavlovi} i LazarMaksimovi}, kormilari Kosta Mir~eti} i Petar Jovano-vi}, lo`a~i Gli{a Stefanovi}, Jovan Ivkovi} i JovanKop~ali}, redar Mom~ilo Damjanovi}, “matrozi” IlijaTasi}, Aleksandar Begovi}, Miodrag Mani}, Jovan Ri-sti}, i Aleksandar Lukovi}. U posadi je bio i FrancuzPupon.

osle te{kih borbi na Savi kod Ade Ciganlije, u jesen 1915.godine, nestala je prva srpska Re~na ratna flotila. Iakoimprovizovana i sa posadama koje su sa~iwavali dobrovoq-ci, pru`ila je sna`an otpor austougarskim snagama. Pre`i-veli su napustili svoje brodove, potopiv{i ih. Mitraqezi ijedan top su skinuti i odneti za borbu na kopnu.Brodarci su sami sebe nazvali Brodarskom komandom, ose}a-

ju}i potrebu za wenim postojawem. Vrhovna komanda je 15. decem-bra 1915. godine za wenog komandanta postavila potpukovnika Mi-lana J. Radojevi}a. In`iwerci \or|e Zlatkovi} i Milivoje Pavlo-vi} su nastojali kod Kraqevske vlade, a na~elnik Saobra}ajnog ode-qewa Milan B. Nedi} kod Vrhovne komande, da se Brodarskoj ko-mandi kupi jedan brod. I predlog je usvojen.

Za kupovinu broda odre|ena je stru~na komisija koja je is-probala vi{e malih brodova i izabrala brodi} “Avgi – Zora”.Ranije je to bila gr~ka torpiqarka “Pamso”, ~iji je deplasman bio69,50 tona, du`ina 23,10 i {irina 4 metra. Razvijao je brzinu od16 ~vorova. Do kupovine je saobra}ao na liniji Krf–Santi Ka-ranti. Pla}en je 45.000 drahmi, a na opremu je dato 5.000 drah-mi. Brod je primqen 7. marta 1916. godine, a na~elnik Saobra}aj-nog odeqewa dao mu je ime “Srbija”.

Na brodu sa viorila srpska zastava, iako to nije bilo u skla-du sa me|unarodnim pomorskim propisima – Srbija nije pomorskazemqa i wena zastava nije priznata. Me|utim, “spor” je izgla|enuz obja{wewe da srpska zastava slu`i za “dizawe” morala vojni-ka. Oni su zaista bili ponosni na wu.

Cela brodska posada bila je sastavqena od dobrovoqaca saSave i Dunava, a brodom su zapovedali kapetani re~nih brodova.Formirana je i radionica za popravke. Na samom po~etku brod jedo`iveo havariju - nasukao se a pri tom je slomqen ventil sigur-nosti. Kvar je ubrzo otklowen. Komandu je preuzeo potpukovnikMilan J. Radojevi}. Brod je saobra}ao na redovnim linijama iz-me|u Krfa i obli`wih luka.

Srpske trupe su napustile Krf, posle reorganizacije koja jezavr{ena 26. aprila 1916. godine. U me|uvremenu je posada bro-

Posada broda “Srbija” i pripadnici Brodarske komande u Solunu

Page 73: 018 Odbrana

73

da oja~ana – dobila je lekara, a|utanta, jednog oficira, ma{in-skog in`ewera, a ukrcavano je i drugo pomo}no osobqe. Pozadin-ske ustanove koje su ostale na Krfu `elele su da brod i daqe tuostane, ali su komandant i posada bili uporni u tra`ewu da ot-plove u Solun. Od saveznika su dobili oficira koji }e ih voditii kartu sa ucrtanim putem kojim treba ploviti, a na put su krenuli12. maja 1916. Komandant je zapisao: “Ta~no u 13 ~asova polazi-mo. Prolazimo pored krstarice ‘Valdek Ruso’. Oficiri sa brodama{u nam i `ele sre}an put. Sa obale zaostali Srbi ma{u nammaramicama. Mi smo gordi {to idemo pre wih, kao da smo po{lisvojim ku}ama, a ne na novu etapu ~amovawa. Lo`a~i punim lopa-tama nagr}u ugaq u lo`i{te. Imponira nam gust crni dim kao dasmo i mi na nekom ratnom brodu. Brod juri punom parom”.

Put je vodio zapadno od Paksosa i Antipaksosa, pa otvo-renim Jonskim morem uz vertikalne stenovite obale. Ovakvu plo-vidbu brodarci nisu imali na Dunavu i Savi. No}u se nije nazi-rala obala, a u daqini se video samo svetionik.

U pirejskom pristani{tu ih upozoravaju da se bez za{titeratnih brodova ne putuje Egejskim morem, jer ima “sumarena” i mi-na. Od srpskog po~asnog konzula dobijena je srpska trobojka savelikim dr`avnim grbom u sredini.

I jo{ jedan komandantov zapis sa tog putovawa: “Pred pono}po~e more da besni. Sasvim iznenadno po~e{e da se vaqaju sveve}i talasi. Sa zapada sevale su muwe. Mala ‘Srbija’ izgledalaje kao orahova quska. Brod se wihao u svim pravcima, kako su gakada talasi bacali. Izgledalo je kao da beli vrhovi pobesnelihtalasa dodiruju vrh katarke. Iznad valova u daqini crneli su sebregovi kao aveti, koji se spremaju da nas progutaju. Bqesak muwazasewivao nam o~i”.

Kormilar Kosta ipak je sigurno vodio brod i umirivao ko-mandanta: “Ne brinite, gospodine potpukovni~e. Ovo nije stra-{nije od ko{ave u \erdapu”.

Ujutro se sve smirilo, more je bilo glatko. Di`u sidra i kre-}u izme|u rta Knimis i kamenitog ostrvceta Lisica, a od rta Sta-vros kurs vodi na sever.

U zoru, 18. maja, ugledali su kej u Solunu. Odiseja “Srbije”se sre}no zavr{ila. Sre}a prati hrabre.

Odmah po dolasku u Solun, “Srbija” je po~ela sa prevo`e-wem qudstva i materijala na liniji Solun–Mikra. Od nabavkebroda na Krfu pa do novembra 1916. godine “Srbija” je prevezla33.062 vojnika i oficira i 759.965 kilograma razne robe.

Komanda broda bila je vojni~ka, pa je Vrhovna komanda nare-dila da posada polo`i zakletvu. Bila je to prva zakletva koju po-la`u srpski mornari.

Na dan zakletve kod posade je zavladalo “neko neobi~no,ogromno i sveto ose}awe”, pi{e @. J. Kezi} u “Vojni~kom glasni-ku” 1927. godine, “kako kod mornara tako i kod stare{ina. Svakije jedva ~ekao da do|e na zakletvu, a naro~ito stari mornari kojisu bili dugi niz godina po morima, na brodovima raznih dr`ava iproveli pola veka putuju}i po svim morima, ali uvek pod tu|im za-stavama, a nisu ni mislili da }e do~ekati da putuju u svome `ivotupod svojom zastavom”.

Mornari su bili u novim mornarskim uniformama, kupqe-nim na engleskoj krstarici “Sen @or`”. “Srbija” je sve`e ofar-bana, ime broda istaknuto je jasnom `ivom bojom, a na jarbolu seviorila dr`avna zastava zajedno sa savezni~kim. Sve~anosti suprisustvovali predstavnici svih savezni~kih armija i svi su po-`eleli u budu}nosti da vide na{e brodove, pod na{om zastavom.

Srpska vojska se oporavila u Solunu. U jesen 1918. godinekrenula je u proboj Solunskog fronta. I daqe - svojoj Srbiji. Na-{i brodarci stigli su ponovo na obale Save i Dunava. Na `a-lost, s wima nije mogla i wihova “Srbija”.

Brodarska komanda se preselila u Beograd. Nakon rata,brod “Srbija” je posebnim nare|ewem Ministarstva vojnog, sep-tembra 1919. godine, dotegqen u Gru` i predat komandi pristani-{ta, a zatim je upu}en u Arsenal u Tivtu gde je rashodovan.

Bo{ko ANTI]

VOJNI^KI MAR[ DO STUDENICE I WENIH ISPOSNICA

DU[OM I TELOM

P

snice, u~esnici mar{a su mogli da osete visoku duhovnost i~istotu vere monaha i isposnika. Sve je tu u savr{enom redui besprekorno ~isto.

Na samom vrhu planine, na steni podno isposnice, ve}inastare{ina se okrepila vodom sa Savinih izvora. Na povratkuu Studenicu, usledilo je okrepqewe i zajedni~ki ru~ak sa brat-stvom manastira u novosagra|enom konaku.

Posle takvog iskustva, za slede}i mar{ planirani su ma-nastiri u Ov~arsko-kablarskoj klisuri.

Boris ^OLOVI]

ripadnici 31. brigade VOJIN, kojom komanduje potpukov-nik Dragan Radovanovi}, izveli su vojni~ki mar{ od ma-nastira Studenica do manastirskih isposnica udaqenihoko deset kilometara. Na mar{u su bili i sve{tenici hra-

ma Svetog Save, vlasnici preduze}a Tehnikogradwa, Tron, re-storana Sunce i druga civilna lica.

Posle obilaska Studenice i upoznavawa wenog zna~ajaza srpsku istoriju i duhovnost, u~esnici su najpre i{li maka-damskim putem oko {est kilometara, a onda su krenuli u sa-

vladavawe oko ~etiri ki-lometra o{trog uspona.Zadatak mar{a je ve} is-puwen kod dowe isposni-ce, ali `eqa da se ide da-qe nadvladala je fizi~kiumor.

Posle serpentina ikozijih staza, u svoj lepo-ti i jedinstvenosti, predwima se ukazala – gorwaisposnica. Zahvaquju}iocu Tihonu, igumanu mana-stira Studenica, koji jedao odobrewe za obila-zak unutra{wosti ispo-

Page 74: 018 Odbrana

74

VERSKI PPRAZNICI15-30. jun

Pravoslavni17. jun – Sv. Joanikije Crnogorski, sve{teno-mu~enik \or|e18. jun – Prepodobni Petar Kori{ki24. jun – Sveti apostoli Vartolomej i Varnava27. jun – Sveti prorok Jelisej28. jun – Sveti velikomu~enik Knez Lazar isveti srpski mu~enici – Vidovdan

Rimokatoli~ki23. jun – Presveto srce Isusovo24. jun – Pre~isto srce Marijino29. jun – Sveti Petar i Pavao, apostoli

Knez Lazar je jedan odsrpskih velika{a kojisu vladali srpskimcarstvom posle caraDu{ana Silnog. Posmrti cara Uro{a pa-trijarh Jefrem je ta-da{weg kneza Lazarakrunisao za cara.Lazar je u Carigradposlao izaslanstvo smonahom Isaijom imolio da se skineanatema sa srpskognaroda, sagradio jemnoge crkve, me|u ko-

jima su najpoznatije Ravanica i Lazarica, obnovioje Hilandar i Gorwak, bio je ktitor ruskog manas-tira Pantelejmona.

Posle mnogih uspelih ratova s turskom silom,28. juna 1389. godine srpska vojska je izgubila od-lu~uju}u bitku, a car Murat posekao je svetogmu~enika Lazara. Telo mu je preneto i sahraweno uwegovoj zadu`bini Ravanici kod ]uprije. Tokomseobe Srba narod je sa sobom nosio i wegove svetemo{ti do manastira Ravanica na Fru{koj gori. Zavreme Drugog svetskog rata, 1942. godine wegovotelo preneto je u Beograd. Posle centralneproslave 600. godi{wice Kosovske bitke 1989. go-dine mo{ti kneza Lazara po~ivaju u manastiru Ra-vanica, najslavnijoj kne`evoj zadu`bini, koju jepodigao kao svoju grobnu crkvu i u woj }e trajno os-tati.

Na ~edo ~ove~ije koje dolazi u ovaj svet, ispotiha se nala`e te{koisku{ewe. Niko mu ni{ta ne govori o tome; ono mora samo pre`i-veti tu situaciju, osmisliti je i sa wom se izboriti. ^esto, pro|eisuvi{e mnogo vremena dok se to ne dogodi; ~esto, poimawe dolazisuvi{e kasno, i tada ~ovek postaje bespomo}an i izgubqen.Zadatak glasi: po svom temeqnom principu postojawa ti si, kao i

svi qudi, usamqen u svetu; ti mora{ da shvati{ tu usamqenost, da je pri-hvati{, da se sa wom podru`i{ i duhovno je savlada{; ona }e ostati satobom do kraja tvojih dana, ali tvoj karakter, zahvaquju}i woj, sti~e sna-gu, dostojanstvo i dobrotu.

Usamqen dolazi ~ovek u ovaj `ivot sa prvim i{~upanim krikomstradawa koji zahteva gutqaj vazduha; usamqen on napu{ta ovaj svet saposledwim uzdahom, trude}i se da izgovori re~. Kako se mnogo, katkad,unaokolo ~ini za wega; a on i pored toga ostaje samotnik zato~en u sobusvog tela. Ono {to on, za ceo svoj `ivot, u toj sobi, oseti, prihvati, do-`ivi, za ~im `udi, o ~emu misli – niko ne mo`e do`iveti na na~in na ko-ji to ~ini on; sve {to u svojoj usamqenosti izabere, odlu~i i izvr{i, ̀ r-tveno ostvari, pre`ivi i podnese u nesanici, u bolesti, u brigama, u ne-uspehu, u o~ajawu – zna samo on, jedini. Svaki zna~ajan doga|aj u `ivotu,od prve qubavi do smrti svojih roditeqa, svaka va`na odluka, svaka od-govornost na wega polo`ena, svaki veliki bol i tuga – omogu}uju mu daoseti svoju usamqenost. Samo veoma malobrojnim po{lo je za rukom dapre`ive grani~nu usamqenost u najve}im nevoqama – na uzburkanomemoru, u gorama bez razgovora, u zaboravu ju~era{weg poqa bitke, u hap-{eni~koj }eliji – da bi poznali svoju du{evnu i duhovnu usamqenost.

Ta do`ivotna usamqenost je – te{ko breme. Ali, ona je, istovreme-no, i veliko blago.

Kada ~ovek postane svestan svoje usamqenosti, on pita: “Ko }e mipomo}i?” Odgovor glasi: “Ja moram sebi da pomognem sam”... I posta-vqen je prvi temeqac karaktera. Odgovor, tako|e, glasi: “Gospod na Ne-besima }e mi tim pre pomo}i, budem li Mu verniji”. I postavqen je te-meqac `ive vere. U usamqenosti ~ovek nalazi samoga sebe, snagu svogkaraktera i sveti izvor `ivota.

Kada se ~ovek trudi da pozna tu|u usamqenost – upravo ono u ~emusvak ̀ ivi, zatvoren u sebe, ~ak i ako ne shvati sva bremena i dobra usa-mqenosti, u wemu se javqaju sa`aqewe i qubav koji wime ovladavaju;sa`aqewe prema slabome, qubav prema jakome. Tada on govori: “Ja }uim pomo}i! Bra}o, pomo}i }u vam ukoliko ste usamqeni, a ja, bar, pozna-jem te`inu i strmine usamqenosti”. Sam se nalaze}i u stawu usamqeno-sti, ~ovek nalazi svog usamqenog stradaju}eg brata i poma`e mu. I upra-vo tu se ra|aju duhovna qubav, bratstvo i istinski slo`na ose}awa.

Nije nam dato izbaviti se usamqenosti. Ali, svi smo mi pozvani dadostojno i sa verom nosimo, svak ponaosob, svoju usamqenost; i, vole}ii poma`u}i, da ~inimo tu|u usamqenost podno{qivom, dostojanstvenomi produhovqenom.

U tome je – uteha. Tada }emo jedino i smo}i snage da savladamo usa-mqenost, mi, usamqena deca ~ove~anstva, te`e}i uvis i sa qubavqu po-ma`u}i jedan drugome.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

USAMQENOST

15. jun 2006.

DUHOVNOST

SVETI VELIKOMU^ENIK KNEZ LAZAR

Page 75: 018 Odbrana

75

MALI OGLASI

OBAVE[TEWEo proveri svojstva vojnog osiguranika

za kori{}ewa prava navojnozdravstveno osigurawe

Nedostatak potrebnih sredstava za finansirawe zdrav-stvenog osigurawa vojnih osiguranika, porast tro{kova zdrav-stvene za{tite kao i pove}awe broja osiguranih lica, uticalisu da se ~lanom 19. Pravilnika o izmenama i dopunama Pra-vilnika o zdravstvenoj za{titi vojnih osiguranika i ~lanovawihovih porodica (“Slu`beni list SRJ”, broj 2/06), propi{eobaveza da sve nadle`ne organizacione jedinice Ministarst-va odbrane i General{taba i wima pot~iwene komande, jedi-nice i ustanove, Fondu za socijalno osigurawe vojnih osigura-nika (u daqem tekstu: Fond za SOVO) dostavqaju podatke obroju poimeni~no izdatih zdravstvenih kwi`ica sa osnovnimpodacima o osiguraniku, odnosno nosiocu osigurawa.

Fond za SOVO je od Ra~unovodstvenog centra Ministar-stva odbrane u oktobru 2005. godine, preuzeo obavezu finansi-rawa zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika, i u ovom tre-nutku se suo~ava sa nagomilanim problemima nedostataka fi-nansijskih sredstava za izmirewe teku}ih i preuzetih obaveza.

Prava iz zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika sefinansiraju iz doprinosa na bruto plate profesionalnih voj-nika po stopi od 11,90 odsto i doprinosa na neto penzije kori-snika vojnih penzija, po stopi od 7,2 odsto.

Na mese~nom nivou, nov~ana sredstva za finansiraweprava iz zdravstevenog osigurawa vojnih osiguranika nisu do-voqna, o ~emu su blagovremeno obave{teni svi relevantni su-bjekti Ministarstva odbrane.

Formirawe baze podataka o ukupnom broju osiguranika sapravom na vojnozdravstveno osigurawe ima za ciq uvo|ewe eko-nomi~nijeg i funkcionalnijeg sistema zdravstvenog osigurawavojnih osiguranika. Na taj na~in Fond za SOVO, u ~ijoj nadle-`nosti je finansirawe sistema zdravstvenog osigurawa, preuzi-ma kontrolnu funkciju namenskog kori{}ewa tih sredstava.

Nakon dostavqawa baze podataka o vojnim osiguranici-ma, vojnozdravstvenim ustanovama (VMA, vojne bolnice, vojno-medicinski centri, garnizonske i trupne ambulante i druge voj-nozdravstvene ustanove), lica koja nisu uneta u bazu podataka,po~ev od 1. jula 2006. godine, ne}e mo}i da koriste zdravstve-ne usluge, odnosno vojnozdravstvene ustanove ne}e mo}i tim li-cima da pru`aju zdravstvene usluge na teret sredstava Fondaza SOVO.

Zato su svi profesionalni vojnici i korisnici vojnih pen-zija, kao i ~lanovi wihovih porodica obavezni da u jedinica-ma, ustanovama i komandama garnizona, provere da li su wiho-vi li~ni podaci (ime, ime jednog roditeqa, JMBG, adresa stano-vawa, srodstvo sa nosiocem osigurawa), ta~ni i da li se nala-ze u bazi podataka koja se vodi u Fondu za SOVO. Eventualnaneslagawa u li~nim podacima treba blagovremeno otkloniti.

U slu~aju kada vojni osiguranik nije u mogu}nosti da kori-sti zdravstvenu uslugu, jer su bez wegove krivice podaci uneti uzdravstvenu kwi`icu neta~ni, ili nisu uneti, a pod uslovom dapostoji pravni osnov za ostvarivawe tog prava, Fond za SO-VO }e tim licima izdavati privremene potvrde sa rokom tra-jawa od 30 dana na osnovu kojih }e koristiti zdravstvene uslu-ge, i ta lica }e naknadno biti uneta u bazu podataka.

Vojnozdravstvene ustanove u hitnim slu~ajevima primi}ena medicinsko zbriwavawe vojnog osiguranika i u slu~aju kadanije evidentiran u bazi podataka i o toj ~iwenici obavestitikorisnika usluge i Fond za SOVO radi utvr|ivawa statusaosiguranog lica i eventualnog preduzimawa mera, ukqu~uju}i inaknadu {tete.

U PROSTORIJAMA Komande 250. rbr PVO (Kasarna “Bawica”ul. Ra{ka br. 2, Beograd) 23. juna 2006. godine, najkasnije do 19~asova, zakazano je okupqawe pripadnika biv{eg 450. rp PVO.Za sve informacije obratiti se potpukovniku Radojici Suboti}una telefone 064/1667-490, 011/3005-209, lokal 28-528.

TRIDESETOGODI[WICA zavr{etka {kolovawa 23. klaseMTSV[ bi}e obele`ena sve~anim skupom u Novom Sadu, 15. jula2006. godine u 10 ~asova na RPB-30 ”Kozara”. Mole se pripad-nici klase za prijavu u~e{}a na telefon 021/897-104 ili063/856-0637 (]u}uz Bora) i 021/639-1996 ili 064/307-9721(Horvat Dragutin).

^ETRDESET godina od zavr{etka {kolovawa 12. klase artiqerij-sko-podoficirske {kole iz Zadra obele`avamo u ~etvrtak, 20. ju-la 2006. godine u Beogradu. Pozivamo sve drugove i nastavnikesa prostora biv{e SFRJ, da se jave Inicijativnom odboru na te-lefone: 011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322, Vik-tor Hli{~.

DVANAESTA klasa Pe{adijske podoficirske {kole iz Sarajevaobele`ava ~etrdesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 20. jula2006. godine u 12 ~asova u restoranu Centralnog doma VSCG uBeogradu. Zainteresovani treba da se jave Odboru za organiza-ciju susreta na telefone: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i018/509-127 ili 063/8872-967 (Quba Sopreni}). Posledwirok za prijavu je 14. jul 2006. godine.

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE, 350 meta-ra do pla`e. Telefoni: 42-445, 081/483-445, 081/245-341,067/201-978.

VEOMA povoqno prodajem Magnum-357, kratka cev: zastava 7,65 mm niklovan: karabin M-48 sa snajperom – vojne dozvole. Telefon 064/2751-585: 011/2144-061.

CENTAR ZA ODNOSE SA STRANIM

VOJNIM PREDSTAVNICIMA

MINISTARSTVA ODBRANE

Raspisuje

O G L A SZa prijem civilnih lica na slu`bu

u Ministarstvo odbranena neodre|eno vreme i to:1. jednog simultanog prevodioca za engleski jezik;2. jednog samostalnog referenta – simultanog prevodio-

ca za engleski jezik.Op{ti uslovi: da su kandidati dr`avqani Srbije, da se pro-tiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nogdela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno koji nisuosu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od {est meseci(utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ); da su zavr{i-li filolo{ki fakultet (smer anglistika i diploma profesoraengleskog jezika i kwi`evnosti), da su zdravstveno sposobni.Posebni uslovi: poznavawe rada na ra~unaru, radno isku-stvo na istim ili sli~nim poslovima u trajawu od godinu dana.Za radno mesto na rednom broju 1. zbog prirode posla potre-ban je kandidat mu{kog pola.Kandidat uz molbu prila`e: biografiju, uverewe o dr-`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrdu o reguli-sawu vojne obaveze za mu{karce, overenu fotokopiju diplomeo zavr{enom fakultetu, uverewe da nije osu|ivan i da se pro-tiv wega ne vodi krivi~an postupak.

Prijave na oglas podnose se u roku od 8 dana od dana ob-javqivawa, na adresu Centar za odnose sa stranim vojnimpredstavnicima MO, Majora Ili}a br. 1, Beograd.

Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e se uzimati u raz-matrawe.

Page 76: 018 Odbrana

15. jun 2006.

N

TRADICIJE

DRUGI ME\UNARODNI VITE[KI TURNIR

U BEOGRADU

Po uzoru na “|ostre” i “bagorde”, vite{ke igre i nadmetawa, koje su slavni srpski carevi, kraqevi i despoti prire|ivali u zlatno doba na{e pro{losti, turnir je odr`an na poqupod tvr|avom na Kalemegdanu, po pravilima i u disciplinama stare srpske vojske

VITEZOVI NA DUHOVE

astavqaju}i tradiciju slavnih predaka iz Sredweg veka, SVIBOR Savez Srbi-je je po drugi put u Beogradu organizovao me|unarodni vite{ki spektakl pod na-zivom “SVIBOR Turnir Duhovi 2006”. Svojevrsni kulturno-istorijski spektaklodr`an je od 9. do 11. juna, na veliki hri{}anski praznik silaska Svetog Duhana apostole – Duhove ili Trojicu. Turnir je plod dugogodi{weg istra`ivawasrpske vite{ke tradicije, borila~kog nasle|a i predawa, te ste~enog iskustva

~lanova SVIBOR-a u organizovawu nadmetawa u vite{koj tradiciji.Poznato je da je despot Stefan, prvi srpski vladar koji je Beograd u~inio pre-

stonicom svoje dr`ave, organizovao veoma pose}ene vite{ke turnire. Plemi}i iz~itave Evrope smatrali su velikom ~a{}u da ih despot proglasi vitezovima. VisokiStevan, kako despota imenuju hroni~ari, bio je prvi nosilac titule Viteza reda zma-ja, koji je osnovao tada{wi ugarski kraq.

Drugi me|unarodni vite{ki turnir u Beogradu priznat je kao zna~ajna manife-stacija od strane evropskih vite{kih bratstava i uvr{ten je u zvani~ni kalendar ma-nifestacija u Evropi, preko saradwe sa srodnim dru{tvom iz Poqske. Na turniru supored doma}ih po{tovalaca vite{kih tradicija u~estvovali i gosti iz Poqske, Rumu-nije, Slovenije, Republike Srpske i Crne Gore, ukupno oko tri stotine takmi~ara.

Program manifestacije na Kalemegdanu obuhvatio je niz zanimqivih de{avawatokom tri dana nadmetawa. Sve je po~elo tzv. vite{kim zborom u strogom centru Be-ograda kod spomenika knezu Mihailu. Usledila je parada vi{e stotina vitezova sa`ivopisnim {titovima, sjajnim oklopima, blistavim oru`jem, ukra{enim barjacimai stegovima, koje su pratili {titono{e, pa`evi i gospe, uz gromoglasne fanfare ibubweve.

Kao kruna celog doga|aja, u Dowem gradu, ispod tvr|ave na Kalemegdanu, vite-zovi predstavnici sedam evropskih zemaqa “jedan drugom su pokazali kopqa”. Nad-metawe je zvani~no otvorio ~lan gradskog ve}a Andreja Mladenovi}. Svojom ve{ti-nom i ume}em u boju ma~em, topuzom, kopqem, sekirom i strelom, borci su zadivili

Page 77: 018 Odbrana

publiku. Na poqani kraj Dunava u potpunosti je rekonstruisan iz-gled “poteci{ta, ipodromija i tabora vite{kog” sa svim prate}imelementima, {atorima, ringovima, binama, metama, opsadnimspravama kao {to su trabako, mangan, katapult i balista. Uz au-tenti~an starinski ambijent posetiocima je pru`en utisak `ivogu~e{}a u spektaklu epskih dimenzija.

Odr`ano je i nadmetawe u srpskom vite{kom dvanaestobojupo disciplinama kao {to su Markovo topuzawe, Reqino letewe,Novakovo pentrawe, Hajdu~ko preskakawe, [ip~i}evo verawe, Ra-doji~ino plivawe, Obla~i}evo tr~awe, Milo{evo kamewe, Stra-hiwino {~epawe, na brvnu borewe, klipka nadvla~ewe i juna~koskakawe.

Publiku je odu{evi-la inscenacija bitke zaodbranu beogradsketvr|ave sa vi{e stoti-na u~esnika, uz kom-pletnu opremu i oru`-je, na kowima i uz upo-trebu onovremenih ra-tnih sprava.

Sve vreme odr`ava-wa Drugog me|unarod-nog turnira ”SVIBORDuhovi 2006” trajala jei smotra umetni~kog ikulturnog stvarala{tvazemaqa u~esnica. Svojuumetnost i majstorstvopredstavili su krasno-pisci, ikonopisci, oru-`ari, iluminatori, he-raldi~ari, `ivopisci,zvonolivci, kova~i, dr-vodeqe, grn~ari, kwi-govesci. Deca su moglada ~uju zanimqive le-gende o vilama, zmaje-vima i princezama,prin~evima i vitezovi-ma, a u bogatom zabav-nom programu u~estvo-vali su u~iteqi sred-wevekovnog plesa, poj-ci, glumci, ansambli

rane i etno muzike, guslari, akrobate i `ongleri.Duhovnu dimenziju doga|aju su dale prazni~na liturgija u hramu

velikomu~enika i pobedonosca Georgija na ̂ ukarici i slavska liti-ja sa jerusalimskim krstom na ~elu tokom koje su osve{tani zavetnizapisi. Cela manifestacija uspela je da na najboqi na~in dopri-nese ja~awu ugleda Srbije i wenom povezivawu sa evropskim toko-vima, kroz afirmaciju srpske kulturne ba{tine. Svetu je poslatapozitivna slika Srbije kao atraktivne turisti~ke destinacije kojuodlikuje bogata kultura i tradicija.

Aleksandar ANTI]Snimio Goran STANKOVI]

77

Page 78: 018 Odbrana

78

Od sportskog prvenstva vojskepuno smo o~ekivali jer bi se tunapravila fina selekcijatakmi~ara za nova takmi~ewa name|unarodnoj sceni, a po{to ono nije odr`ano, sadapoku{avamo da budemo {toobjektivniji prilikom izboratakmi~ara za reprezentaciju. [teta je velika i zbog toga {tobi na wemu verovatno svojimkvalitetom i rezultatima napovr{inu isplivali jo{ neki, novi takmi~ari. Zbog svega toga ne sme se ponoviti ovakvasituacija koja je, pre svega, lo{ausluga vojnom sportu – ka`e na{ sagovornik.

Neposredno po povratku predsednika srpske vojne delegacije pri Me|unarodnoj orga-nizaciji za vojni sport (CISM) pukovnika mr Branka Bo{kovi}a iz Rima, gde je u~e-stvovao u radu 61. generalne skup{tine i Kongresa CISM, razgovarali smo o svemu{to je u ovom trenutku aktuelno u vojnom sportu.

Koji su najzna~ajniji zakqu~ci sa ovogodi{we generalne skup{tine i Kongresa CISM?– Pre svega, ukazano je na specifi~nost i zna~aj vojnog sporta uop{te u sistemu

sporta i na doprinos CISM zdravom razvoju sporta. Kada se govori o profesionalnomsportu, prvo se pomi{qa na wegovu komercijalnu stranu, dok su u okviru CISM-a zadr`a-ne autenti~ne, prave vrednosti. Da bi tako bilo i ubudu}e, generalni sekretar italijan-ski brigadni general \ani Gola prezentovao je novi disciplinski pravilnik kojim sepropisuje pona{awe organizatora i sportista, od organizovawa i prijavqivawa za tak-mi~ewe do samog takmi~ewa i perioda posle wega. S obzirom na to {to tu organizaciju~ini veoma {arolika sportska porodica ~iji ~lanovi imaju razli~ite pristupe sportu,de{avalo se da na velikim takmi~ewima organizatori ili u~esnici trpe zbog nesport-skog pona{awa pojedinaca. Zbog toga je bilo neophodno napisati pravilnik kojim }e sesvi dovesti u jednak polo`aj.

Od zavr{etka Tre}ih svetskih vojnih igara 2003. godine u Kataniji govori se o ^e-tvrtoj “vojnoj olimpijadi” koja }e biti odr`ana od 14. do 21. oktobra 2007. u Indi-ji. U kojim sportovima }e na{a vojska biti zastupqena na toj manifestaciji?– Od ukupno trinaest takmi~arskih sportova, mi smo se preliminarno opredelili

za slede}e: rukomet, xudo, vojni pentatlon, padobranstvo, streqa{tvo, plivawe(`ene i mu{karci), atletika (`ene i mu{karci), odbojka i

15. jun 2006.

SP

OR

T

JEDINI BEZ SPORTSKOGPRVENSTVA

PUKOVNIK MR BRANKO BO[KOVI] O AKTUELNOM TRENUTKU VOJNOG SPORTA

Page 79: 018 Odbrana

79

rvawe. Nismo se prijavili za boks, fudbal, trijatlon i jedrewe.Me|utim, ukoliko u to vreme na odslu`ewu vojnog roka bude vr-hunskih sportista, na primer boksera ili trijatlonaca, u~estvo-va}emo i u tim sportovima. Ukupno, sa prate}im delom nacio-nalnog vojnog tima, orijentaciono smo prijavili 50 qudi, dok je uKataniji bilo 20.

@elim da istaknem i da smo u Rimu prijavili maksimalan brojtakmi~ara, a da }e na takmi~ewe oti}i samo oni sportisti koji sebudu nalazili negde u sredini po rezultatima, rukovode}i se i in-teresima razvoja odre|enih disciplina od interesa za vojsku.

Na osnovu ~ega ste se opredelili za rukometa{e, odbojka-{e ili rva~e, kada se zna da do sada oni nisu u~estvovalini na jednom me|unarodnom vojnom takmi~ewu na kome bibio vrednovan wihov sportski kvalitet? – Discipline su odre|ene na osnovu na{ih procena, kao pr-

vo, onoga {to imamo razvijeno i drugo, onoga gde bismo mogli dapostignemo rezultate, imaju}i na umu {ta smo videli u Kataniji,u kom sportu je kakva konkurencija. Na{e je opredeqewe da ide-mo sa ekipom u jednom kolektivnom sportu, ali i to }e zavisitiod toga koliko }e takmi~ewa biti odr`ano u predstoje}ih ne{tovi{e od godinu dana.

Da li ste u Rimu imali pojedina~ne kontakte sa predstavni-cima drugih delegacija i kakvi su rezultati?– Sa delegacijom Holandije dogovorili smo se da nam po-

klone pet pu{aka za pentatlon, {to }e nam dobro do}i za zavr-{ne pripreme za odlazak u Hrvatsku gde }e krajem juna na{a eki-pa u~estvovati u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u vojnompentatlonu. Otvorena je i mogu}nost da na{i predstavnici u|u ukomisiju za `enski sport i u komisiju za atletiku. Tako|e, dogovo-rili smo se o najzna~ajnijim pojedinostima sa svim organizato-rima ovogodi{wih takmi~ewa na kojima }e u~estvovati ekipe izSrbije. Na~elno odredili smo i discipline za takmi~ewe vojnihsportista biv{ih republika SFRJ, koje }e finansirati Holan-dija, a odr`a}e se u oktobru u Beogradu. To su ga|awe iz automat-

ske pu{ke i kros. Sa datumom i disciplinama su se saglasile de-legacije iz Slovenije i Hrvatske, a sa Makedoncima i Bosanci-ma tek treba da razgovaramo po{to wihove delegacije nisu bileu Rimu. O tom takmi~ewu jo{ predstoje dogovori i unutar na{egsistema.

Zna~ajno je pomenuti i da smo razgovarali sa predsednikomTehni~ke komisije za atletiku o kandidaturi za svetsko vojno pr-venstvo u maratonu 2008. godine u Beogradu. Po{to se i Italijapojavila kao kandidat, nije iskqu~eno da napravimo izuzetak ida prihvatimo da oni dobiju organizaciju svetskog vojnog prven-stva, a mi da te godine organizujemo evropsko. Podelili smo ipozive svim zainetresovanim za u~e{}e u orijentiring kampu“Kopaonik Open” koji planiramo da organizujemo i ove godine.

Prethodnih godina na armijskom sportskom prvenstvu sas-tavqen je kona~an spisak vojne reprezentacije. Na osnovu~ega }e se ove godine birati oni koji }e predstavqati na{uvojsku na me|unarodnim takmi~ewima?– Za ovu godinu predvideli smo da na takmi~ewa idu ekipe

koje su ve} formirane i koje kontinuirano rade. Takmi~ari suimali zajedni~ke zimske pripreme i osim specifi~nog vojnogsporta – vojnog pentatlona, svi drugi su imali provere na civil-nim takmi~ewima na kojima su u~estvovali. Od sportskog prven-stva smo puno o~ekivali jer bi se na wemu napravila fina se-lekcija takmi~ara, a po{to ono nije odr`ano, sada poku{avamoda budemo {to objektivniji prilikom izbora takmi~ara. [tetaje i zbog toga {to bi na wemu verovatno svojim kvalitetom i re-zultatima na povr{inu isplivali jo{ neki novi takmi~ari. Zbogsvega toga ne sme se ponoviti ovakva situacija koja je, pre svega,lo{a usluga vojnom sportu. Moja je obaveza bila da na odluku ootkazivawu prvenstva reagujem pismom na~elniku General{taba,{to sam i u~inio, jer mi smo jedna od retkih zemaqa, ako ne i je-dina, u kojoj nije odr`ano sportsko prvenstvo vojske. Zbog wego-vog otkazivawa, planirano takmi~ewe vojnih sportista iz biv-{ih jugoslovenskih republika prolongirano je za jesen.

Koliko onda uop{te mo`emo govoriti o sistemskoj podr{cirazvoju sporta u vojsci?– Op{ta podr{ka de facto postoji i vidi se u buxetu za rea-

lizaciju takmi~ewa ove godine, ali je ona nedovoqna bez su{tin-ske podr{ke iznutra. Jo{ nije na|eno adekvatno mesto delegaci-ji CISM-e niti je ustanovqena kancelarija za vezu, zbog ~ega nemo`emo da eksploati{emo podr{ku koju dobijamo od te organi-zacije. Moram da ka`em da novi menaxment Ministarstva nijeodbio gotovo nijednu na{u inicijativu, ali po{to pitawe dele-gacije i vojnog sporta nije re{eno sistemski, nailazimo na pro-bleme u implementaciji onoga {to nam menaxment odobri. Zbogsvega toga nadamo se da }e se do kraja ove godine neke stvaripostaviti kako treba.

Kako?– Radimo na dva fronta. S jedne strane, predlo`eno je da

se u Upravi za obuku, u okviru Odseka za fizi~ku obuku i sport,osnuje kancelarija za vezu sa CISM-om. S druge strane, forsi-ramo formirawe sportske jedinice pri Vojnoj akademiji. Za raz-liku od General{taba gde nisu raspolo`eni da imaju takvu kan-celarija, u Vojnoj akademiji sa odobravawem prihvataju ideju dase tamo formira centar za fizi~ku kulturu u ~ijem sastavu bibili postoje}a Katedra fizi~ke kulture, sportski centar sa am-bulantom za sportsku medicinu, sportska ~eta i kancelarija zaodnose sa CISM-om. Nadam se da }e jedna od te dve varijante bi-ti realizovana, po{to danas kada se smawuje brojno stawe voj-ske svako pomiwawe pro{irewa formacije nailazi na otpor.Ipak, su{tina je da mi samo poku{avamo da postoje}i potencijalusmerimo na razvoj vojnog sporta. Kako je u na{oj vojsci fizi~kaobuka minimizirana planovima rada, o wihovoj realizaciji dani ne govorimo, `elimo samo da se ta komponenta savremenogpripadnika oru`anih snaga poja~a.

Sawa SAVI]

EKIPNI SPORTOVI NA VOJNOJ OLIMPIJADI

Koje }e ekipe da u~estvuju na svetskim vojnim igrama ukolektivnim sportovima odlu~uje se na osnovu rang-listeiz prethodne godine, a na{e zemqe na tim listama jo{ ne-ma. Iako nismo uspeli da na|emo donatore za odlazak eki-pe na Svetsko vojno prvenstvo u odbojci koje se odr`ava od9. do 21. juna u SAD, poku{a}emo da rukometa{i odu naSvetsko prvenstvo u Siriju po~etkom oktobra. Potrudi}e-mo se i da pomenute ekipe u~estvuju na me|unarodnim voj-nim turnirima, ukoliko ih bude tokom godine, ne bi li iz-borili odlazak na vojnu olimpijadu 2007. Tehni~ka komisi-ja u odbojci i rukometu krajem godine rangira}e sve nacio-nalne selekcije i prvih dvanaest ima}e pravo da odu naolimpijske igre. To va`i za sve kolektivne sportove, osimza fudbal u kome se odr`avaju kvalifikacioni turniri.

Page 80: 018 Odbrana

SPORT

15. jun 2006.80

P

U konkurenciji dvanaestekipa Vojske Srbije,

predstavnika oru`anihsnaga Rumunije i Kipra i

@andarmerije MUP-a Srbijenajuspe{niji su bili

pripadnici 63padobranske brigade.

AKTIVNA REZERVAPosebnu dra` takmi~ewu dali su rezer-

visti 63. padobranske brigade, koji su i ovogputa hteli da poka`u svoju odanost jedinici ukojoj su slu`ili vojni rok.

– Svi nekada{wi pripadnici 63. pado-branske brigade jedna su velika porodica i svijoj se rado vra}amo – ka`e Milo{ Jovanovi},padobranac koji je na Sorboni magistriraome|unarodne odnose, a naredne godine na tomuniverzitetu brani i doktorsku disertaciju. Swim u ekipi bio je i Nikola Kruni}, magistarprostornog planirawa. Sa svojim nekada{wimdrugarima iz vojske Markom Jovanovi}em i Da-mjanom Stojan~i}em i biv{im komandirom sta-rijim vodnikom Vladimirom Bjeli}em, oni su ibez neophodnih fizi~kih priprema pre{li sta-zu i izvr{ili sve zadatke.

KOLEKTIVNIDUH NA ISPITU

Deveti padobranski vi{eboj u Ni{u

roteklog vikenda u Ni{u odr`an je 9. pado-branski vi{eboj, jedno od najte`ih i najpre-sti`nijih takmi~ewa specijalnih jedinica.Na startu se pojavilo ukupno dvanaest eki-

pa: ~etiri ekipe 63. padobranske brigade koja jebila doma}in i organizator takmi~ewa, dve iz

Na vatrenoj liniji

Veslawe na Obla~inskom jezeru

Page 81: 018 Odbrana

PADOBRANSKI KUPU JAGODINI

Tradicionalni padobranski kup “Goran Ostoji} i svipali borci”, koji organizuje Aeroklub “Jagodina” uz pomo}Ministarstva odbrane, odr`an je proteklog vikenda u Jago-dini. To me|unarodno takmi~ewe okupilo je trinaest ekipa,me|u kojima su bile dve ekipe Vojske Srbije “Nebeske vidre”(I i II).

Zbog nepovoqnih vremenskih uslova takmi~ewe je zavr-{eno sa minimalnim brojem izvedenih skokova (~etiri), ko-liko je neophodno da bi takvo sportsko nadmetawe bilo pri-znato. Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji zauzela je Pado-branska ekipa Vojske Srbije “Nebeske vidre” I, dok je poje-dina~no najuspe{niji bio ~lan te ekipe stariji vodnik prveklase Sini{a Mi}i}.

Pod pokroviteqstvom Japa de Hop Shefera, generalnog sekre-tara Nato, 25. juna bi}e odr`an polumaraton – “Nato trka za part-nerstvo” ~iji }e start biti u Horgo{u u Srbiji a ciq na aerodromu uSegedinu (Ma|arska).

Na stazi dugoj 21 kilometar i 97 metara takmi~i}e se `ene imu{karci kao i hendikepirani sportisti u kolicima, a organizatorisu odlu~ili da organizuju i {tafetno tr~awe u kome }e se nadmetatitro~lane ekipe. Najuspe{niji }e kao nagradu dobiti putovawe i obi-lazak sedi{ta Natoa u Briselu i bi}e prijavqeni za u~e{}e na uli~-noj trci od 20 kilometara koja }e biti odr`ana u tom gradu krajemmaja 2007. godine.

U organizaciji te sportske manifestacije, koju }e pratiti i ra-znovrstan kulturno-zabavni program u Srbiji i Ma|arskoj, u~estvujei Ministarstvo odbrane Srbije, dok }e jedanaest na{ih takmi~arau~estvovati u trci.

Ina~e, ovo je prvi projekat u istoriji Natoa u kome se taj savezdirektno vezuje za jedan sportski doga|aj, a sa `eqom da doprinesepribli`avawu na{e zemqe evroatlantskim integracijama.

Do sada su se za polumaraton prijavili, pored predstavnikana{e zemqe, takmi~ari iz Slova~ke, Rumunije i Ma|arske, a na kon-ferenciji za novinare koja je u Tanjugovom pres centru odr`ana po-vodom trke, organizatori su pozvali sve zainteresovane takmi~areiz na{e zemqe da se na vreme informi{u i prijave, po{to je neop-hodno da obezbede vize za trku. Preliminarno, atleti~ari iz Srbi-je mogu dobiti sve potrebne informacije i prijaviti se na sajtuwww.natofutas.hu. Pored Generalnog Sekretarijata Natoa, organiza-tori polumaratona su i Nacionalni sportski savez Ma|arske, Skup-{tina Op{tine Kawi`a – Mesna zajednica Horgo{, Atletski savezBudimpe{te, Uprava za sport grada Segedina i DOO Beogradski ma-raton.

S. S.

@enska vojna ekipa u streqa{tvu ovih dana obavqa zavr{nepripreme za nastup na Svetskom vojnom prvenstvu u streqa{tvu, ko-je }e od 21. do 27. juna biti odr`ano u Norve{koj. U ekipi koja }ena{u zemqu predstavqati na tom takmi~ewu na}i }e se vodnici pr-ve klase Nata{a Jovanovi}, Sawa Ivanovi} i Irena Ogwanovi}, icivilno lice Radmila Grgi}, dok }e s wima u Norve{ku, kao ~lanovidelegacije otputovati i pukovnik Zoran Gruji}, {ef misije, pukovnikMitja Grgi}, tehni~ki rukovodilac i Qiqa Milosavqevi}, trenerekipe.

Za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Reni prijavili su se takmi-~ari iz vi{e od trideset zemaqa, a na{e predstavnice nadmeta}ese u ga|awu iz malokalibarskog pi{toqa brzom i pojedina~nom paq-bom, u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji.

S. S.

SPREMNE ZA NORVE[KU

PRIPREME @ENSKE EKIPE ZA SVETSKO VOJNO PRVENSTVU

U STREQA[TVU

NATO TRKAZA PARTNERSTVO

POLUMARATON OD HORGO[A DO SEGEDINA

81

72. specijalne brigade, po jedna iz Protivteroristi~kog odre-da ”Kobre“ i @andarmerije MUP-a Srbije, a posebni gostitakmi~ewa bile su dve ekipe pripadnika rezervnog sastava63. padobranske brigade i ekipe oru`anih snaga Rumunije iKipra.

Takmi~ewe je organizovano pod pokroviteqstvom General-{taba Vojske Srbije, komandi Kopnenih i Operativnih snaga igrada Ni{a, a predsednik organizacionog odbora bio je gene-ral-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnenih snaga.

Vi{eboj je otpo~eo padobranskim skokom peto~lanih eki-pa na posebno obele`enoj desantnoj prostoriji nedaleko odObla~inskog jezera kraj Mero{ine. Zatim su ekipe u narednadva dana imale da savladaju stazu dugu vi{e od 55 kilometara.Na kontrolnim ta~kama re{avali su vi{e slo`enih zadataka:ga|awe iz pu{ke i pi{toqa, bacawe no`a i bombe u metu, sa-vla|ivawe `i~ane prepreke, savla|ivawe prepreke konopcem,pewawe uz konopac, izvla~ewe pokvarenog vozila, izvla~ewerawenika i sli~no. Po strogim propozicijama svi rezultatisa kontrolnih ta~aka prera~unavani su u pozitivno ili nega-tivno vreme, {to je, u zbiru s vremenom za koje su ekipe pro-{le stazu, dalo kona~an poredak.

Prvog dana je staza vodila ka Malom Jastrepcu, pri ~emusu takmi~ari morali da savladaju oko dvadeset kilometara ne-pristupa~nog terena sa dva uspona ukupne visinske razlike odskoro 1.000 metara. Drugog dana takmi~are je do~ekala stazasa konstantnim padom od oko 600 metara nadmorske visine nadu`ini od skoro 10 kilometara, a zatim je usledila maraton-ska trka sa jo{ dvadesetak kilometara u dolinama Ju`ne Mo-rave i Ni{ave.

Najuspe{nija je bila Prva ekipa 63. padobranske briga-de, koju su sa~iwavali poru~nik Milovan Mili}, ina~e dr`av-ni reprezentativac u orijentiringu, zatim poru~nik Dejan Tu-tu{, vodnik Ivan Miti} i vojnici po ugovoru Nenad Veqkovi}i Miladin Gojkovi}. Drugo mesto osvojila je ̂ etvrta ekipa ”{e-zdeset tre}e“, a tre}eplasirana bila je Druga ekipa te elitnejedinice. Nagrada za najboqeg strelca pripala je starijem vod-niku Dragi{i Kosti}u, pripadniku ekipe Protivteroristi~kogodreda ”Kobre“.

Sve ekipe bile su izuzetno dobro pripremqene i motivi-sane za to vite{ko nadmetawe. Svaki od usputnih zadataka ko-je su re{avali takmi~ari bio je potpuno u skladu sa zadacimaspecijalnih jedinica. Timski rad i kolektivni duh veoma su iz-ra`eni, jer su ekipe bile obavezne da do ciqa do|u u punomsastavu.

Vladica KRSTI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

Page 82: 018 Odbrana

82 15. jun 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Dr`alo za sekiru (nar.), 2. Reka u Rusiji, 3. Jedan od biv{ih nazivaitalijanskog ko{arka{kog kluba iz Rima (Kantu, Lotomatika…), 4. Reka uSevernoj Americi (vodopadi!), 5. Skalarna veli~ina u fizici, 6. Oblastpod upravom kana, 7. Slavna manekenka i top-model, 8. Pla{qiv i brzglodar, 9. Simbol indijuma, 10. Slameni du{ek, 11. Jedinica za snagu, 12.Ime na{eg fudbalera Duqaja, 13. Roman Vladimira Nabokova, 14. Vrstajole (sportske jedrilice), 15. Zalemqen spoj, 16. Ivova {uma, 17. Ogla-{avati se kijawem, 18. Izlo`eni uticaju vazduha, prozra~ni, 20. Mawiokrugao izra{taj na ko`i, 22. Nagrada ili plata vrataru, 24. Sprava zaprskawe, 26. Grad u Austriji, 27. @ensko ime odmila, 28. Vrsta naftnogderivata, 29. Bo`anstvo kao oli~ewe bo`anske pravi~nosti (mit.), 30.Dva ista slova, 31. Simbol kalcijuma, 32. Mawa dramska dela, 33. Neu-spesi u borbi i `ivotu, 34. Vrsta zanatloje, 35. Vrsta mesne prera|evi-ne, 37. Napad, nasrtawe, 38. Po toku, po radwi, 39. Kow Marka Kraqe-vi}a, 41. Hiqaditi deo kilograma, 42. Reka u Francuskoj, 43. Kr{, karst,44. Zirava `enska osoba, ziravica, 46. Slavni japanski stonoteniser,48. Ameri~ka kwi`evnica Perl, 50. Beogradski univerzitet (skr.).

VODORAVNO:19. Zid oblikovan i kre~en na {panski na~in, 20. Nalik na svilu, 21.Onaj koji tare kamen, 22. Na{a glumica, Qiqana, 23. Stanovnik Irija-na, 24. Vratolomna situacija, 25. Zakonski, regularan, 26. Pramen(pesn.), 27. @ivahni {kotski ples, 28. Rimski pesnik i filozof, Tit Lu-krecije, 29. Krupnonog, krakat, 30. Re~ica koja proti~e kroz Vaqevo,31. Zvuk koji se ~uje pri tapkawu, 32. Li~na zamenica, 33. Primorski{ipak, 34. Vrsta ratnog broda, 35. Ime {ansowerke Pjaf, 36. Oblastu Gr~koj, 37. Naprava u vodenici, ~eketalo, 38. Stranica (skr.), 40. Sim-bol molibdena, 41. Stari Sloven, 42. Careva `ena, 43. Vrsta insekta,45. Stara jedinica za rad u fizici, 46. Aorist (skr.), 47. Osobe, perso-ne, 48. Mast za kola, kolomast, 49. Zarastao o`iqak, rana i sli~no,50. Ribe iz Severnog mora, 51. Izabrana `ena, 52. Mera~ atmosfer-skog pritiska, 53. Osa simetrija, 54. Majica kao duks.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAPRVAK EVROPE

Ko`ul - Najdi~Ku{adasi, 2006.

1.d4 Sf6 2.Sf3 e6 3.c4 b64.a3 Lb7 5.Sc3 d5 6.cd5 Sd5 7.e3Le7 8.Lb5 c6 9.Ld3 Sc3 10.bc3 c511.0-0

Prvak i reprezentativac eks-Ju-goslavije Zdenko Ko`ul (2600) oki-tio se titulom {ampiona Evropeza ovu godinu. Ostavio je iza sebeslavne velemajstore kao {to sunpr. Vasilij Ivan~uk i Kiril Geor-gijev. Na tom prvenstvu na{ pred-stavnik Nikola Sedlak zauzeo jetek 80. mesto.

Arkadij Najdi~ ima znatno ve}irejting (2657), a igra se Daminaindijska odbrana.

11…Sc6 12.Lb2 Tc8 13.De2 0-014.Tad1 cd4 15.ed4 Lf6 16.c4 Sa517.Se5 Le5 18.De5 Dc7 19.Dh5 g6

JEDAN ALI VREDAN

Pol Morfi je odigrao u svom`ivotu samo jedan jedini turnir- pobedio je na inauguralnomturniru, tzv. ameri~kom {ahov-skom kongresu u Wujorku sa 16u~esnika 1857. godine, koji jeigran po nokaut-sistemu. U fi-nalu je tukao Paulzena sa 5:1 uzdva remija.

20.Dh6 Sc4 21.Lc4 Dc4 22.d5 f623.Td4 Db3 24.de6 De6 25.Tfd1

Me|unarodni majstor Milo{Jovi~i} je, komentari{u}i ovupartiju, ocenio da i pored pe{akamawe, beli ima inicijativu ”{toje u modernom {ahu od posebnogzna~aja”. Dakle, tu smo, kod kompju-tera!

25…Tfe8 26.h3 Dc6 27.f3

i pe{ak vi{ka. Svaki rasplet vo-di barem u remi. Ali, crni gre{i:

27...Te2?Crni je verovatno ra~unao na

`rtvu tog topa na g2... Imao je vr-lo dobar potez 27...Dc5 i posle28.Kh1 Lc6 ne bi vi{e bilo opa-snih pretwi.

28.Td8Odmah je odlu~ivalo 28.Td7! Tg2

29.Kh128...Td8 29.Td8 Te8 30.Lf6 Kf7

31.Dg7 Ke6 32.Td11:0

Beli: Kg1, Dh6, Td1, Td4, Lb2, a3,f3, g2, h3Crni: Kg8, Dc6, Tc8, Te8, Lb7, a7,b6, f6, g6, h7Ovu poziciju crni bi smeo da

izgubi. Na tabli su raznobojnilovci, svi topovi i obe dame, kao

REKLI SU...

Jakom igra~u treba vremena dashvati koliko je slab.

Tartakover

STUDIJAV. Pahman

1938.

Beli: Kh1, Ta5, Sf4Crni: Kh4, b3, c2, h2Beli na potezu.1.Sg2 Kg3 2.Ta1 b2 3.Se1 c1DNa 3…b1D 4.Tb1 cb1L 5.Sf3

Le44.Tc1 bc1DRemi!

Izviwavamo se~itaocima {tolik ukr{teniceu broju 17 nijeodgovaraopostavqenimpitawima

Page 83: 018 Odbrana

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokru`iti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJEmonografiju

63. padobranske

brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

Page 84: 018 Odbrana

Autori oficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocima tradicije obezbe|uju obele`je ~asnog oficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102

Tel: +381 (0)11 377-15-22; + 381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)64 617-19-22E-mail: [email protected]: www.statusstil. com

NARUXBENICANaru~ujem:

* pozla~enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 kom. ____

* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 kom. ____

* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 kom. ____

u 15 jednakih rata

Ime i prezime: ____________________________________________

^in __________________ V. P. i mesto _______________________

Adresa stanovawa naru~ioca: _______________________________

JMBG: ________________ Broj l. k. __________________________

Kontakt telefon: _________________

Datum ____________________ Potpis ________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:

”STATUS STIL”, Gradski park 2, 11080 ZEMUN

Sa tradicionalnom sabqom

postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom

postanite

OFICIR SA STILOM

Sabqu

M. 1895/1995

mo`ete kupiti za

33.000,00 dinara

15 jednakih rata

• isporuka odmah po potpisivawu ugovora