053 Odbrana

8/15/2019 053 Odbrana

1/84

G o d i n a

B r o j 5 3

1 . d e c e m b a r

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 ,

2 0

e v r a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

Aleksandar Kova~evi},konsultant

Aleksandar Kova~evi},konsultant

I n t e r v j u I n t e r v j u

ENERGETSKA

BEZBEDNOSTSRBIJE

ENERGETSKA

BEZBEDNOSTSRBIJE

PREGOVORI O BUDU]EM STATUSU

KOSOVA I METOHIJE

PREGOVORI O BUDU]EM STATUSUKOSOVA I METOHIJE

Specijalni prilog

Specijalni prilog

T e m aT e m a

POMO]@RTVAMARATA

POMO]@RTVAMARATA

8/15/2019 053 Odbrana

2/84

8/15/2019 053 Odbrana

3/84

Ako ste dràvqanin Republike Srbije,ro|eni 1977. godine i kasnije, èlite daradite ono za{ta ste osposobqeni za vremesluèwa vojnog roka ili da se dodatnoosposobite za druge du`nosti, ako èlite dase usavr{avate i napredujete, ako stespremni da se suo~ite sa izazovima vojnogpoziva i da stanete u stroj odabranih, javitese u komandu Vojnog odseka ili komandu vojnejedinice u va{em gradu.

S A M O Z A H R A B R E I O D L U ^ N E

BUD ITE U STROJUODABRANIH

M I N I STA R S T V O ODBRANE

RE P U B L I K E SRB I JE

8/15/2019 053 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J U

Aleksandar Kova~evi}, konsultant

za ekonomsko energetski razvojENERGETSKA BEZBEDNOST SRBIJE 8

Per asperaMUZEJ STARIH COKULA 13

U FO K U S U

Konferencija za novinare ministra odbraneNAPREDAK U NIZU OBLASTI 14

T E M

Projekat Ministarstva za rad i socijalnu politikuPOMO] @RTVAMA RATA 18

OD R N

[tabna ratna ve`ba Komande ViPVOPOMAK 2007 22

Centar za transplantaciju VMADAR @IVOTU 24

Pripreme za odbranu od elementarnih nepogoda u VojvodiniEFIKASNIJA ODBRANAOD POPLAVA 26

Poru~nik mr Ivan Milojevi}SNAGA I ODLU^NOST MLADOSTI 28

Zavr{ena akcija „Otvoreni dan”SPECIJALCI ZATVORILI KRUG 30

Pola veka Muzeja vazduhoplovstva u SrbijiTIHI JUBILEJ 32 S

A D R @ A J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana),Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi},Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. decembar 2007

„Odbrana" je ~lanEvropskog udru`ewa vojnih novinara

18

S n i m i o G o r a n S T A N K O V I ]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

8/15/2019 053 Odbrana

5/84

P R I L O G

Pregovori o budu}em statusu Kosova i Metohije

SU[TINSKA AUTONOMIJA UNUTAR SRBIJE 35

D R U[ T V O

Holokaust i genocidZAVETNI GOVOR ISTINE 52

Prva doma}a rafinerija biodizelaGORIVO SA NA[IH WIVA 55

S V E T

Specijalci BrazilaSTRU^WACI ZA OTMIÂRE 58

Problemi ameri~kih ratnih veterana@IVCI NA OKIDAÛ 60

ParalelePAKISTANSKINUKLEARNI KOFER 63

K U L T U R

Sa{a Pan~i}, slikarKULTURA SLOBODE 66

F EQ T O N

Srpske zastave (3)BATAQONSKE ZASTAVE

KNE@EVINE SRBIJE 70

S PO R T

Dragan Stankovi}, odbojka{ki reprezentativac SrbijeBRONZA KOJA OBE]AVA 80

58

RE^ UREDNIKA

5

30

D E S E T I D E C E M B A R

P redstoje}i 10. decembar zaokruì}e dvogodi{wi proces traèwa re{ewa za budu}i status Kosova i Metohije, zapo-~et davawem mandata specijalnom izaslaniku generalnog se-kretara Ujediwenih nacija Martiju Ahtisariju. Wegov pred-log „nadgledane nezavisnosti“ za Kosovo nai{ao je letos na

odlu~no protivqewe u Savetu bezbednosti UN, pre svega Rusije,koja ima pravo veta, ali i drugih zemaqa koje smatraju da bi to bio opasan presedan u me|unarodnim odnosima, zasnovanim na po{tovawu Poveqe UN.

Srbija je taj momenat iskoristila za diplomatsku aktivnost kojom je izboren jo{ jedan institucionalni krug traèwa re{ewa,ovoga puta uz pomo} „trojke“ Kontakt grupe, koja 10. decembra ge-neralnom sekretaru UN treba da predloì re{ewe budu}eg statu-sa. Me|utim, ni posle pet rundi pregovora dveju strana, Srbije i kosovskih vlasti, nije na|eno kompromisno re{ewe prihvatqivo

za obe strane. Beograd je ponudio sve ili skoro sve, osim nezavi-snosti, Pri{tina me|utim insistira iskqu~ivo na nezavisnosti.Pred 10. decembar postavqa se nekoliko su{tinskih pitawa

u vezi sa budu}im statusom Kosova i Metohije.Prvo, da li }e biti nastavka pregovora, na ~emu insistiraju

Srbija i Rusija? I koji bi to bio novi institucionalni oblik tra-èwa re{ewa, budu}i da prethodni nisu doveli do predloga koji bi bio prihva}en u Savetu bezbednosti, jedinom telu ovla{}enom za takvu odluku. Ta~nije, neslagawa u „trojci“ Kontakt grupe, koja od-raàvaju stavove Zapada i Rusije, govore da ni sada nema zajedni~-kog stava po ovom pitawu. Sklonost Zapada, pre svega SAD, da Ko-sovo dobije nezavisnost, otvara krupna pitawa budu}ih principa me|unarodnih odnosa. Dràvni suverenitet i teritorijalni inte-gritet neke od ~lanica Ujediwenih nacija, od Drugog svetskog rata na ovamo, mewani su samo uz saglasnost vode}ih aktera u me|una-rodnoj zajednici. Ovoga puta takve saglasnosti nema.

Drugo, da li bi Kosovo ostalo izuzetak, kako zagovornici ne-zavisnosti èle da veruju, ili bi ohrabrilo ve} postoje}e sepa-ratisti~ke pokrete zasnovane na nacionalnim motivima? Preo-vladava uverewe da bi se sutra mnogi pozvali na „kosovski slu-~aj“ i traìli ostvarivawe svojih ciqeva, {to bi otvorile nove krize u svetu. U tom kontekstu moè se posmatrati i pitawe budu-}eg statusa Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine, iako i tu zapadne sile uporno odbijaju svaku paralelu. A posebno pita-we prava Srba na Kosovu i wihovih te`wi za pripajawem Srbi-ji, pogotovu severnog dela gde je srpsko stanovni{tvo u ve}ini!

Tre}e, kakve sve opasnosti otvaraju unilateralni potezi,imaju}i u vidu da vlasti na Kosovu najavquju progla{ewe nezavi-snosti? Time bi se izbegla odluka u Savetu bezbednosti, a to bi imalo vi{estruke posledice. Najpre, pogor{avawe odnosa Zapa- da sa Rusijom, drugo, podele u me|unarodnoj zajednici u vezi sa priznavawem Kosova, tre}e, mogu}nost novih unilateralnih odlu-

ka kao odgovor na prvu, ~ime bi se od navodnog kona~nog re{ava-wa kosovskog pitawa samo otvorila nova kriza u regionu, a time i u Evropi. Naime, opasnost od stvarawa „Velikog Kosova“ je re-alnost, uzrokovana ve} odavno obelodawenim te`wama albanskih nacionalista koji svoje teritorije vide u delovima svih zemaqa u okruèwu, Srbije, Crne Gore, Makedonije i severne Gr~ke.

Dakle, 10. decembar zatvara jedan krug pitawa, veoma va-`nih kako za me|unarodne odnose tako i za budu}nost regiona.

Svoj stav o wima Srbija je jasno istakla tokom aktivne di-plomatske borbe, koju vodi sa puno fleksibilnosti i argumenata,odlu~na u jedinstvenom stavu da je to weno istorijsko pravo, na-cionalni interes i obaveza pred budu}no{}u.

Radenko MUTAVXI]

8/15/2019 053 Odbrana

6/84

8/15/2019 053 Odbrana

7/84

Obeleèn Dan 250. raketne brigade PVO

EFIKASNIJI I JAÎNa sve~anosti u kasarni „Bawica” u Beogradu, 24. novem-

bra, obeleèn je Dan 250. raketne brigade PVO. Sve~anom sku-pu prisustvovali su pomo}nik ministra odbrane za qudske re-surse dr Bojan Dimitrijevi}, komandant ViPVO general-majorDragan Katani}, Zoran Alimpi}, predsednik Skup{tine grada i

vr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda, i brojne zvanice.– Vi ste deo jedne vojske, vojske koja se reformi{e, mewa,koja postaje mawa, ali sna`nija i racionalnija. Siguran sam daste svi vi ponosni {to ste deo ove brigade – rekao je Zoran Alim-pi}, ~estitaju}i jubilej svim pripadnicima 250. raketne brigade.

Obra}aju}i se pripadnicima jedinice i gostima, komandantbrigade pukovnik Miodrag Gordi} istakao je da je raketni pukPVO, prete~a dana{we 250. raketne brigade PVO, formiran24. novembra 1962. Tokom 45 godina, koliko postoje raketne je-dinice PVO, brojne generacije raketa{a ugra|ivale su sebe,svoju mladost, znawe i entuzijazam u izgradwu borbenih sposob-nosti raketnih jedinica.

Reformom Vojske Srbije u sastav 250. raketne brigade, po-red diviziona PVO sistema „neva”, u{li su i divizioni PVO si-stema „kub”, ~ime su celokupni potencijali PVO objediweni ujednoj jedinici koja brani nebo nad ~itavom Srbijom.

U okviru obeleàvawa Dana 250. raketne brigade PVO,poloèni su venci na spomen-obele`je pripadnicima jedinicepoginulim tokom ratnih dejstava 1999. godine.

Povodom Dana 250. raketne brigade PVO, u Centralnomdomu Vojske Srbije u Beogradu predstavqena je monografija tejedinice. Autori publikacije su pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse istori~ar dr Bojan Dimitrijevi} i raniji ko-mandant brigade pukovnik Jovica Dragani}. Govore}i o mono-grafiji, koja je objavqena uo~i 45. godi{wice od osnivawa ra-ketnih jedinica na prostoru Srbije, dr Dimitrijevi} istakao jeda su autori iz obiqa ~iwenica o nastanku i postojawu brigadeizdvojili one koje najre~itije govore o wenom razvoju i zna~ajuza celokupnu vojsku. Poseban akcenat stavqen je na aktivnosti

oko osnivawa jedinice 1962. godine i na weno borbeno anga-òvawe 1999. godine.

O borbenoj upotrebi 250. raketne brigade PVO govorio jenekada{wi zamenik komandanta brigade pukovnik Dragan Stan-kovi}. Na kraju sve~anosti primerci monografije uru~eni su po-tomcima legendarnog prvog srpskog protivavionca Rake Qutov-ca, Draganu i Zoranu.

Promociji su prisustvovali komandant ViPVO general-ma-jor Dragan Katani}, na~elnik Vojne akademije general-major Vi-dosav Kova~evi}, pripadnici brigade sa komandantom pukovni-kom Miodragom Gordi}em na ~elu, te veterani raketne brigade ibrojni gosti.

A. ANTI]

7

we nezavisnosti Kosova, ali i naveo da }e u tom slu~aju Srbija imati od-re|ene reakcije. On je ocenio da bi prekid diplomatskih odnosa bio na{tetu gra|ana, i Srba i Albanaca, koji ìve na Kosovu i dodao da se di-plomatski odnosi ru{e jednom odlukom, a grade godinama.

Crnogorski ministar odbrane Boro Vu~ini} ocenio je da pitawakoja optere}uju region treba re{avati na strpqiv na~in i ponovio daCrna Gora podràva dijalog Beograda i Pri{tine.

Potpisanim Sporazumom se, izme|u ostalog, predvi|a {kolovawecrnogorskih oficira u Srbiji. Sporazum re{ava i sva do sada nere{e-na pitawa izme|u vojski Srbije i Crne Gore, kao {to je podela zajedni~-ke imovine. Dvojica ministara dogovorila su formirawe zajedni~ke ko-misije kako bi i to pitawe bilo re{eno.

– Ako je i bilo nekih nere{enih pitawa, od potpisivawa Sporazumawih vi{e nema i ja sa svojim timom odlazim zadovoqniji iz Podgoricenego {to sam do{ao – rekao je [utanovac.

je Vojni komitet evroatlantskog partnerstva najvi{e vojno telo Partner-stva za mir. Vojni komitet evroatlantskog partnerstva ~ine 49 na~elnikageneral{tabova zemaqa Natoa i Partnerstva za mir.

E V R O A T L A N T S K O G P A R T N E R S T V A

8/15/2019 053 Odbrana

8/84

8/15/2019 053 Odbrana

9/84

log, u takvim uslovima, epidemijske bolesti se brè {ire, {to uti-~e na ukupnu radnu sposobnost, a privatni i javni zdravstveni tro-{kovi rastu.

Ogrevno drvo se mora nabaviti unapred, i porodice ga kupu-ju na otvorenom trì{tu gde dràva ne uti~e na cene. Mehanizmikao {to je sindikalna nabavka drva za zimu, ne uti~u bitnije nasmawewe optere}ewa ku}nog buxeta. Ogrev nabavqen na po~etkuzime moè, ali ne mora, biti dovoqan za grejnu sezonu. De{ava seda po nastupawu hladnijeg perioda, qudi moraju da se opredele –

ho}e li tro{iti vi{e drveta sa rizikom da ga ne}e biti dovoqnoza celu zimu, ili }e se dogrevati na struju. U tim periodima godinebeleì se rekordna potro{wa elektri~ne energije.

* Dolazimo u situaciju da zbog kratkotrajne „gladi” za energi-jom „zakoqemo vola zbog kila mesa”?

– Ta okolnost dodatno op-tere}uje energetsku situacijuu kojoj se Srbija nalazi. Elek-troprivreda, zbog pomenutogzenita potro{we, mora ne-prestano da odràva rezer-vni kapacitet da bi odgovori-la na „pikove” koji traju po

nekoliko dana. Ogromni re-sursi stoje neiskori{}eni to-kom godine, umesto da se efi-kasnije koriste u razmeni naregionalnom trì{tu. Znatnakoli~ina energije skladi{tise u jezerima hidrolektranaili deponijama ugqa za podmi-rivawe zimske potro{we.Energija, ~uvana kao „zlatnarezerva”, ne prodaje se, na-àlost, po visokoj ceni ondakada vlada velika potra`waza wom, ve} se po relativnoniskoj ceni isporu~i stanov-ni{tvu za samo nekoliko zim-skih dana.

* Hidrocentrale zavise od to-ga da li }e pasti ki{a?

Energetski sistem Srbijeu celini pokazuje i preveliku zavisnost od meteorolo{kih okolno-sti. Tokovi voda, na primer, eksterne su prirode. Reke na kojima suelektrane doti~u iz drugih dràva, pa na wihov vodostaj uti~u me-teorolo{ke prilike na drugom geografskom podru~ju, u wihovomgorwem toku.

* ̂ ini se da je neefikasno tro{ewe energije sveprisutno kod nas ?

– Takav zakqu~ak nije daleko od istine. Energetska neefika-snost sre}e se i u gradovima gde se koriste sistemi daqinskog gre-jawa. I kod grejawa na gas, moraju se graditi skladi{ta gasa, samo

da bi se pokrio nedostatak grejawa tokom nekoliko najhladnijihdana. Postavqa se pitawe da li je racionalno graditi i odràva-ti skupe skladi{ne kapacitete ~ija je glavna namena dodatna ispo-ruka energije tokom nekoliko najhladnijih dana? To je ogromno eko-nomsko optere}ewe. Tako|e, ako se deo gasa i mazuta u najhladnijedoba godine preusmeri za grejawe stanovni{tva, ugroàva se pro-izvodwa dela industrije. Ako energetska infrastruktura nije do-voqna da industriji obezbedi kontinuiran rad, ona ne}e mo}i daispo{tuje dogovorene obaveze, {to prerasta u ve}i problem u od-nosima sa poslovnim partnerima.

* Ima li Srbija strate{ke dokumente koji bi ponudili izlaz iz sada{we situacije u energetici?

9

* Razgovor zapo~iwemo pitawem kakvo je danas stawe energetike u Srbiji? Koja se obele`ja tog stawa mogu na-zvati trajnim i kakav je wihov uticaj na ìvote prose~nih gra|ana?

– U su{tini, ne moè se olako re}i da je stawe energetikeu jednoj zemqi dobro ili lo{e, jer su kriterijumi za takve oce-ne vrlo relativni. Setimo se kakvi su ìvotni uslovi bili presamo pola veka i shvati}emo da svako vreme nosi svoje stan-darde, a energetska bezbednost je preduslov za prosperitet.

Zate~eno stawe energetske bezbednosti u Srbiji je, jednostav-no re~eno, siroma{no. Preko 60 posto stanovni{tva se grejena drva i ostala ~vrsta goriva. To grejawe je neefikasno, nea-dekvatno i nedovoqno. Qudinaj~e{}e greju jednu prosto-riju, pa je u ku}i ili stanuhladno. Kupatilo i soba zaspavawe se ~esto ne greju.Postoje dakle, i na mikropla-nu, kod pojedina~nih porodi-ca, sve odlike energetskog si-roma{tva.

Druga dimenzija potro-{we energije u Srbiji je niskaenergetska efikasnost tj. viso-ka energetska intenzivnost.Na{a doma}instva, naime,tro{e znatno vi{e energije odevropskog proseka. Sa takvompotro{wom, koja je vi{estrukove}a po jedinici povr{ine sta-na, te{ko je to grejawe u~initiadekvatnim. Ako bi se grejalacela ku}a, doma}instvu bi tre-balo dva do tri puta vi{e go-riva nego danas, {to izuzetnomnogo ko{ta. Poseban problemje {to kod ve}ine doma}insta-va tro{kovi grejawa iznose 20do 30 posto ukupnih ìvotnihtro{kova. Prema me|unarodno

prihva}enom shvatawu, tro-{kovi grejawa trebalo bi da~ine do 10 posto ukupnih tro-{kova doma}instava. Kod nasje to znatno vi{e. âk i kod do-ma}instava koja su prikqu~ena na sisteme daqinskog grejawa titro{kovi su oko 10 posto, ali uz velike subvencije dru{tva. Uz to,pomenute porodice boqeg su imovnog stawa. Kada bi potro{a~imorali da plate punu cenu grejawa, procenat u odnosu na ukupnetro{kove bio bi ve}i.

* Zna~i, tro{imo i previ{e para na grejawe?– Kada se u porodicama suvi{e tro{i na energiju, premalo

sredstava ostaje za ostale potrebe, hranu, ode}u i poboq{awedoma}instva. Nemogu}nost porodica da, zbog prevelikog utro{kasredstava za energiju, podmire svoje potrebe za ostalim proizvo-

dima reflektuje se na smawenu zaposlenost u doma}oj privredi.Strukturna neefikasnost u energetici ima reperkusije na sveoblasti i uti~e na kvalitet ̀ ivota. Pekar, mesar, obu}ar ili apo-tekar, svi bez razlike ose}aju posledice osiroma{ewa stanovni-{tva zbog prevelikih izdataka za grejawe.

* Autor ste publikacije koja govori o direktnoj vezi energet-ske neefikasnosti sa stepenom siroma{tva u Srbiji?

– Siroma{tvo je u velikoj meri posledica ekonomskih struk-turnih nedostataka. Da nastavimo komentar o grejawu, odmah moguda navedem primer – osim pomenutih 60 posto stanovni{tva kojese greje na drva, ~ak 38 posto ne uspeva da zagreje vi{e od 10 kva-dratnih metara po ~lanu doma}instva, {to je premalo. Pored osta-

NU@NOST INTEGRACIJE

– Iskustvo kazuje da su privredni razvoj, zaposlenost ibogatstvo u Srbiji bili ve}i u periodima uve}ane uvozne zavi-snosti u oblasti energije. Efikasna uvozna energije daje pri-vredi Srbije priliku za me|unarodnu konkurentnost. U tom slu-~aju se odmah otvara problem energetske bezbednosti i potre-ba da se to re{ava ekonomskim i politi~kim integracijama.Sve to zahteva novu energetsku i razvojnu politiku, novu poli-tiku odbrane i sasvim drugi pogled na integracione procese. Uslu~aju Srbije, me|unarodna integracija nije politi~ka dekla-

racija nego ekonomska nu`nost u mnogo ve}oj meri nego {to todoma}a javnost sada pretpostavqa.

NUKLEARKE?

– Nuklearnu opciju moramo ozbiqno razmotriti. Ne mi-slim da sutra treba da otvorimo nuklearnu centralu u Srbi-ji, ali u nau~nom i kadrovskom smislu treba da se osposobimoza trenutak kada }e to biti realna opcija. Tome zemqa dora-sta i na nivou zrelosti sistema odbrane. Traì se poja~anstepen bezbednosti objekata kakve su nuklearne centrale, qu-di i informacija koji se u tom procesu angaùju. Veliki po-morski ili re~ni terminali su, tako|e, uvek pra}eni odgova-raju}im vojnim instalacijama. Za za{titu velikih energetskihobjekata nisu dovoqne policijske snage. Radi se i o velikim

prostorima za ~ije obezbe|ewe su neophodne razvijene slu-`be poput vazduhoplovstva i napredan visoko integrisan si-stem odbrane.

8/15/2019 053 Odbrana

10/84

– Srbija se posle duèg vremena na{la u situaciji da samo-stalno odlu~uje o svojoj energetskoj strategiji. Tako je izra|en i do-kument pod nazivom Energetska strategija Srbije . To je izuzetnozna~ajan korak, jer postojawe pisanog dokumenta, kao polazi{taza izgradwu stabilnog energetskog sistema, daje nadu da }e se da-qim razvojem strategije do}i do re{ewa problema koji postoji vi-{e godina.

Jo{ od po~etka 20. veka Srbija nije imala pisani dokumentkojim se modulirala energetska strategija. U Jugoslaviji su dono-{ene odluke u koje je Srbija morala da se uklapa kao jedan od we-nih sastavnih delova. Biv{a dràva imala je veoma razli~iteuslove za razvoj u odnosu na dana{wu Srbiju – izlazila je na morei imala razgranatu mreù saobra}ajnih komunikacija, {to joj jeotvaralo mnogo vi{e mogu}nosti za ekonomisawe energentima.Srbija je imala izvesne prednosti takvog vida regionalne inte-gracije.

* Spomenuli ste izlaz na more kao bitan element postizawa energetske bezbednosti?

– Op{teprihva}eno iskustvo, koje su UN istakle i u mileni-jumskim razvojnim ciqevima, jeste da zemqe bez izlaza na more za-ostaju u ekonomskom razvoju, i zato im treba pomo}i. Dràve kojene izlaze na more imaju mawe u~e{}e spoqne trgovine u ukupnomdru{tvenom proizvodu, i to do 70 posto. Privredni rast u tim ze-mqama je oko 30 posto mawi nego u sli~nim zemqama koje imaju po-morske luke. Industrijski sektor u na{oj zemqi je siroma{anenergentima, a prilike za razvoj posredstvom izlaza na me|una-rodno trì{te su smawene jer smo daleko od najve}ih energetskihtrì{ta koja se, po pravilu, formiraju u pomorskoj trgovini.

Situacija u kojoj se Srbija nalazi zahteva sofisticiranuenergetsku politiku koja mora da ima odraza i u ostalim politika-ma razvoja. Mora se ispoqiti konzistentna primena energetskepolitike u svim oblastima, od prostornog razvoja, preko razvojasistema odbrane i za{tite, saobra}ajne infrastrukture do opre-deqewa za me|unarodne integracije i odnose sa ostalim dràva-

ma i me|unarodnim organizacijama. Prakti~no, svuda se morajuuzeti u obzir energetski problemi s kojim se zemqa suo~ava.

* Opet podvla~ite koliko je zna~ajan pristup svetskim mo-rima?

– Najve}i deo svetske trgovine naftom, naftnim derivatimai ugqem obavqa se pomorskim transportom, {to utvr|uje i ceneenergenata na globalnom nivou. Mi u tome ne u~estvujemo. Poredprimarne trgovine energentima, na pomorskom trì{tu odvija se isekundarna trgovina energetski intenzivnom robom tj. proizvodi-ma za ~iju izradu se tro{i puno energije – ~elikom, bakrom, alumi-nijumom, gumom, poqoprivrednim proizvodima, ve{ta~kim |ubri-vom i sirovinama uop{te. Kada se pogleda struktura uvoza na{ezemqe, vidi se da takva roba dominantno odre|uje na{e trgovin-ske odnose. Kao zemqa bez izlaza na more, Srbija je prinu|ena datu robu nabavqa po vi{im cenama i uz niù sigurnost snabdevawa

za razliku od priobalnih zemaqa.

* Srbija, dakle, zbog zavisnosti od uslova na svetskom trì-{tu, nije dovoqno konkurentna? Da li je to glavni generator spoqnotrgovinskog deficita?

– U~e{}e Srbije u svetskoj trgovini je znatno mawe nego {toje wen udeo u svetskom stanovni{tvu i teritoriji. Postoji, tako|e,duboka me|uzavisnost cena razli~itih proizvoda sa cenom elek-tri~ne energije. Me|uzavisnost je dvostruka, pa je tako, ne kao usa-mqen primer, aktuelno pove}awe cena energetske opreme zbog ra-sta cena ~elika.

Srbija se nalazi u poziciji da kao zemqa bez izlaza na moreima vi{estruko pove}ane tro{kove i pri uvozu i pri izvozu. Me-

|utim, spoqnotrgovinski deficit je na izvestan na~in tradicio-nalan u na{oj zemqi. On postoji od vremena wene dràvne neza-visnosti, sa retkim i kratkim periodima kada je taj deficit biomawi, a time i podno{qiviji. Te{ko je zamisliti situaciju u kojojbi do{lo do spoqnotrgovinske ravnoteè. Ostvarewe takvog ci-qa zahteva vrlo ozbiqan i dobro koordiniran set nacionalnepolitike u materijalnim sektorima, saobra}aju i nau~notehnolo-{kom razvoju.

* Kao {to smo malopre rekli, Srbija nikako da „zaplovi” ?– Za proizvodwu bilo koje robe potrebne su energija i eko-

nomija obima koja kod ve}ine robe podrazumeva vodni transport.Druga~ije jednostavno ne moè. Tu po~iwe i zavr{ava se ve}inaindustrijskih poduhvata koji se preduzimaju u Srbiji. Kod nas je,na primer, evidentno smawena potro{wa ve{ta~kog |ubriva upoqoprivredi. Direktna posledica toga su mawi prinosi po hek-taru, {to stvara probleme u radu prehrambene industrije kojabi mogla biti komparativna prednost na{e zemqe u svetskimokvirima. S druge strane, |ubrivo je proizvod za koji se utro{imnogo energije, pa su nam potrebna znatna sredstva da ga uveze-mo ili sami proizvedemo. To bi se lak{e postiglo kada bi se |u-brivo ili energenti za wegovu proizvodwu, kod nas dopremalivodnim putem.

Da navedem jo{ jedan primer – u ovom trenutku ogrevno drvou Srbiji je skupqe od drveta koje se koristi za spaqivawe u ter-moelektranama u Evropi, uvezenog ~ak iz Indonezije. Cena ogrev-nog drveta kod nas se pribliàva ceni kvalitetnog industrijskogdrveta u EU. Krug se nemilosrdno zatvara. S jedne strane imatemawe efikasnu nabavku ogrevnog drveta, sa najve}om cenom uEvropi, s druge strane ve}ina stanovni{tva ga koristi za greja-we. No, tu nije kraj – to drvo se neefikasno koristi. Velike koli-~ine drveta utro{e se u lo{im grejnim telima. Lanac neefika-snosti stalno se nadovezuje i dovodi do toga da stanovni{tvo ì-vi u te{kim okolnostima.

* Koja energetska re{ewa koristi siroma{no stanovni-

{tvo? Koliko u stvari imamo siroma{nih?

– Raspoloìve studije govore da je u Srbiji desetak procena-ta stanovni{tva siroma{no. Te iste studije, me|utim, kaù da sejo{ tridesetak posto stanovnika nalazi na granici siroma{tva.Izvestan broj qudi, prema na{oj studiji oko 23 posto, snabdevase drvetom sa svojih poseda. To su zabrani i vo}waci koji sluèsamo za pripremu ogreva za zimu i koriste ih, mahom, seoska istara~ka doma}instva. To drvo je samo prividno besplatno. Demo-grafski procesi dovode do nestanka stara~kih doma}instava ipomenutog na~ina obezbe|ewa ogreva.

Osim toga, veliki broj stanovnika u Srbiji ìvi na perife-riji gradova, u velikim naseqima kakvo je Kalu|erica kod Beogra-da. Ogrevno drvo dovozi se u ta naseqa, {to uve}ava tro{kovenabavke. Dogrevawe strujom je i najizraènije u tim gustim nase-qima, pa tako Kalu|erica ima jednu od najmo}nijih lokalnih elek-

tromreà. Energetska re{ewa koja su do sada postojala polakoiscrpquju svoj potencijal. Demografski i tehnolo{ki ona su pre-vazi|ena i zemqi su neophodna nova re{ewa.

* Da li treba odustati od ogrevnog drveta kao goriva? – To nikako ne mora biti slu~aj. Postoje dobri tradicional-

ni na~ini kori{}ewa ogrevnog drveta. Svima koji su s tim imaliiskustva, jasno je da je kaqeva pe} mnogo efikasnija od limene.Danas postoje moderne kaqeve pe}i sa boqim zatvarawem loì-{ta i od kvalitetnijih materijala, {to grejawe na drva ~ini is-plativim. Kotlovi na biomasu primewuju se u industriji, ~ak po-stoje i kotlovi u kojima se loè tzv. „pelete” – sitni komadi drve-ta, veoma prakti~ni za transport i primenu u industrijskim loì-

INTERVJU

1. decembar 2007.

10

8/15/2019 053 Odbrana

11/84

* Da li na{i energetski resursi mogu da zadovoqe potrebe industrije i stanovni{tva?

– Doma}i energetski resursi su skromni. Znatno su mawi odevropskog proseka koji ina~e zaostaje za svetskim prosekom. Teri-torija biv{eg SSSR i Amerika znatno su boqe snabdeveni ener-gentima. Mi prosto ne smemo olako shvatati problem energetskebezbednosti i moramo ozbiqno razmisliti o putevima regional-nih i globalnih integracija kojima }emo tu bezbednost pove}ati.Svaka zemqa teì da ima relativno diversifikovane puteve snab-

devawa energijom, uz {to vi{e na~ina na koje moè da je koristi.Srbija se tradicionalno nalazi izme|u prilike da snabdevaweenergijom obezbedi pove}anim kori{}ewem doma}ih resursa, uzprose~nu efikasnost i smawenu konkurentnost ostalih roba i uslu-ga, i potrebe da se zna~ajnije ukqu~i u me|unarodnu razmenu po ce-nu uve}anih rizika snabdevawa uvoznim energentima. Ovo je kqu~-na strate{ka dilema sa kojom se Srbija sre}e od vremena samo-stalnosti iz 19. veka.

* Kako se Srbija kretala kroz tranziciju u oblasti energe-tike?

– Tranzicioni put Srbije na poqu energetike znatno se raz-likuje od drugih zemaqa. Kod nas su mnogi energetski objekti razo-reni tokom 1999, {to nema presedana u svetu. Zemqe isto~ne Evro-pe imale su zna~ajan pad industrijske aktivnosti tokom perioda

tranzicije. Uz to, oprema isto~noevropskih zemaqa, sovjetskog po-rekla, nisko je energetski efikasna ali robusna, za razliku od so-fisticirane opreme zapadnog porekla koju poseduje Srbija. Na{aoprema zato mora intenzivno da se odràva. Pad industrijske pro-izvodwe u Srbiji u uslovima sankcija, anuliran je rastom potro-{we struje kod stanovni{tva. Uvozni ugaq i lo` uqe su tokom godi-na sankcija i{~ezli kao energent sa trì{ta u Srbiji i nadome-{teni su strujom. Ukratko, Srbija je u period tranzicije u{la bezrezervi u energetskim kapacitetima, sa ratnom {tetom i zna~aj-nim potrebama za odràvawem koje nisu imale ostale zemqe utranziciji.

* Moè li Srbija ponovo da pokrene i razvije svoju indu-striju? Kako da obezbedi energiju za to?

– Ponovni industrijski rast mogu} je samo ako se preduzmu ve-oma odgovorni potezi energetske politike u smislu postizawa efi-

kasnosti, {tedwe, {to ve}e diversifikacije izvora i upravqawapotro{wom. Oblast energetike ve} sada predwa~i u integracijisa svetom. Sa svim zemqama regiona potpisan je Ugovor o zajedni-ci za energetiku jugoisto~ne Evrope . Time je izgra|en relativnorazvijen sistem regulacije u energetici, primeren mnogo razvije-nijim zemqama od na{e. Me|utim, industrijski rast zahteva ve}upotro{wu i uvoz energije, te pove}anu izloènost problemimaenergetske sigurnosti.

* Ekologija se tako nametnula kao veoma va`no pitawe? – Ugovor je doneo i odre|ene obaveze oko za{tite ìvotne

sredine i upravqawa energetskim sektorom. Daqi put ka EU neza-misliv je bez po{tovawa evropskih ekolo{kih standarda kada jere~ o izgradwi i kori{}ewu energetskih objekata. Me|unarodnistandardi iz dokumenata, kao {to su konvencija iz Arhusa i Kjoto

protokol, postaju obaveza koja se mora po{tovati.Ekolo{ke posledice dobijawa energije u Srbiji nisu zanema-rive. Sumporna jediwewa u vazduhu koja poti~u od lignita i te~nihgoriva i lokalno aerozaga|ewe nastalo od sagorevawa ogrevnogdrveta, te pojava erozije zbog nestanka {uma, samo su neki od eko-lo{kih problema. Srbija se sa svim problemima mora suo~iti od-mah, i uz punu svest o teìni dugoro~nih posledica odluka koje sesada donose. Energetska bezbednost, energetska efikasnost i eko-lo{ka odrìvost me|unarodno konkurentnog snabdevawa Srbijeenergijom, ~ine izuzetno sloèn kompleks me|uzavisnih problema.Suo~avawe sa tim problemima i iznalaèwe re{ewa preduslovsu privrednog razvoja Srbije.

Aleksandar ANTI]

11

{tima, ~ijim dimenzijama su prila-go|ene pa se lako koriste.

* Vi preporu~ujete kori{}ewe biomase u

energetici? – Svakako. Biomasa predstavqa izuzetan privredni resurs

Srbije. To je pogodno gorivo i za doma}instva i za industrijskuenergetiku. U proizvodwi biomase u~estvuje puno qudi koji se ina-~e bave poqoprivredom. Oni bi se sa svojom mehanizacijom do-datno uposlili na proizvodwi poqoprivredne biomase, a kao po-dr{ka toj aktivnosti boqe bi se uposlio i deo industrije, naro-~ito industrija poqoprivrednih ma{ina. Poqoprivrednici bi uslu~aju propadawa roda, usled su{e ili grada, mogli korisno daupotrebe preostalu biomasu i tako poboq{aju ekonomsku sigur-nost u te{kim okolnostima. Na ve}im povr{inama mogu}e su i dveètve, posle neke biqne kulture sejale bi se biqke koje bi bilekori{}ene kao biomasa.

Eksperimenti sa brzorastu}im drvetom, ra|eni u na{oj ze-mqi, dali su dobre rezultate. Najve}e poqoprivredne povr{i-ne u Vojvodini su mreòm plovnih kanala dobro transportno po-vezane sa na{im najve}im energetskim objektima na rekama, pabi se na jeftin na~in mogle proizvoditi i plasirati velike ko-li~ine biomase s wiva i brzorastu}eg drveta. U centralnojEvropi biomasa se spaquje zajedno s lignitom i to je ve} ustaqe-na praksa.

* Koje razvojne {anse po vama Srbija jo{ nije vaqano isko-ristila?

– U periodima uspe{nog privrednog razvoja, na primerkrajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina 20. veka, Srbijaje dobro koristila transport Dunavom. U svetskim okvirima,energetska potro{wa Srbije je dosta mala i na{a zemqa bi svo-ju energetsku bezbednost mogla da temeqi na tranzitnim tokovi-ma. Dve-tri milijarde kubnih metara gasa, tri do ~etiri milio-na tona nafte, jedan do dva miliona tona ugqa godi{we, male su

koli~ine za velike tranzitne tokove u svetu ~iji bi deo Srbijamorala da postane. Evropski koridor sedam – reka Dunav i vo-doprivredni objekti na \erdapu omogu}avaju re~nomorskim bro-dovima prilaz do Beograda, {to nikada nije bilo dovoqno ko-ri{}eno. Pitawe je i da li ostala infrastruktura prati tokDunava, da li }e du` Dunava pro}i veliki koridor za snabdeva-we naftom i gasom.

Ove godine je u Zagrebu potpisan dogovor Rumunije, Srbije,Hrvatske, Slovenije i Italije o velikom energetskom koridoru odKonstance do Trsta, koji bi trebalo da pro|e i kroz Srbiju. Tu jevelika prilika za privredni razvoj. Me|utim, koncentracija sta-novni{tva Srbije je najve}a u dolini Morave, dok je infrastruk-tura Beograda orijentisana tako da u delovima koji gravitirajuDunavu ne moè da se prati dinami~an razvoj koji je tu mogu}. Uzrelativno mala ulagawa Dunav bi mogao da bude razvojni motorSrbije.

* Dok se to ne desi, razvoj te~e stihijski, bez jasne strate-{ke vizije?

– Rascepkanost privrednih napora i nedostatak sagledava-wa razvojnih interesa u Srbiji je svojevrsna tradicija. Prveelektri~ne centrale u Srbiji nisu nastale kao deo osmi{qenepolitike, nego kao podr{ka malim industrijskim preduze}ima lo-kalnog karaktera ili izolovani komercijalni poduhvati. Gasifi-kacija industrije i naseqa tokom sedamdesetih godina 20. veka,sprovedena je na isti na~in, od preduze}a do preduze}a, bez vizi-je o nacionalnim infrastrukturnim prioritetima. Strate{ki po-tezi dràve nemaju alternativu ako èlimo dugoro~an privrednirazvoj.

8/15/2019 053 Odbrana

12/8412

DOGA\AJI

Dragan [utanovac, ministar odbrane, i Zoran Alimpi}, predsednik Skup-{tine grada i vr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda, obi{li su 22. novem-bra Gradski centar za obave{tavawe u Starom dvoru.

Poseti su prisustvovali i zamenik v. d. gradona~elnika Radmila Hrustano-vi}, glavni arhitekta grada \or|e Bobi}, ~lan Gradskog ve}a Vladimir Markovi},na~elnik Uprave za odbranu Milan Popadi} i na~elnik Odeqewa za odbranugrada Beograda Milo{ Novakovi}. Rad Centra predstavio je na~elnik Qubi{aMajstorovi}.

– Pomo} civilnom stanovni{tvu }e u budu}nosti dobiti primat u aktivnosti-ma Ministarstva odbrane. Sa gradom }emo i daqe imati dobru saradwu, a nasto-ja}emo da se jo{ boqe poveù dràva i lokalna samouprava, ali i da se razvijeuloga lokalne samouprave u sistemu za{tite – rekao je [utanovac.

Zoran Alimpi} je istakao da je Gradski centar za obave{tavawe odli~no po-vezan sa beogradskim komunalnim preduze}ima, ali i svim drugim slu`bama koje

su neophodne u vanrednim situacijama. On informi{e i sve one koji treba da in-terveni{u kada negde pukne cev ili u slu~aju elementarnih nepogoda, a kontroli-{e i zna~ajne sportske manifestacije i velika okupqawa u gradu. To je pravo me-sto na kome se prepli}u rad lokalne samouprave i dràve, odnosno Ministarst-va odbrane, rekao je Alimpi}. A. ANTI]

ME\UNARODNE STUDIJE BEZBEDNOSTI NA FPNNa Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu po~ela je nastava na me|unarod-

nim studijama bezbednosti, organizovanim uz podr{ku Norve{ke i Misije Oebsau Srbiji. Na studijama, koje organizuje Fakultet politi~kih nauka zajedno sa Cen-trom za civilno-vojne odnose, od 37 polaznika 12 je iz Ministarstva odbrane iVojske Srbije.

– Ovakav vid poslediplomskih studija uskla|enih sa Bolowskom deklaraci-jom, od velikog je zna~aja za sistem odbrane. Qudi su najbitniji resurs, a efika-snost reforme sistema odbrane zavisi od toga koliko su qudi koji svakodnevno

sprovode zadatke i poslove osposobqeni da na najboqi mogu}i na~in rade svojposao – rekao je na otvarawu studija pomo}nik ministra odbrane za politiku od-brane Du{an Spasojevi}, zahvaliv{i misiji Oebs i Ambasadi Norve{ke u Beo-gradu za stipendirawe sedam pripadnika sistema odbrane.

Ambasador Norve{ke u Beogradu Hakon Blakenborg izjavio je tom prilikomda je finansijska podr{ka organizovawu studija bezbednosti investirawe u qud-ske resurse na evropskom putu saradwe.

Predstavnici Oebsa Vladimir Bilanxi} i Sneàna Vuk{a naveli su da jedemokratizacija sektora bezbednosti jedan od uslova za demokratizaciju dru{tva,ukazuju}i na zna~aj pribliàvawa akademskih institucija dràvi u ovom izuzetnova`nom sektoru.

Pored Norve{ke i Misije Oebsa, mawa sredstva za organizovawe studijabezbednosti dale su i Velika Britanija i Nema~ka.

DRAGAN [UTANOVAC I ZORAN ALIMPI]OBI[LI GRADSKI CENTAR ZA OBAVE[TAVAWE

RAZGOVOR POMO]NIKAMINISTARA ODBRANE

SRBIJE I HRVATSKEPomo}nik ministra odbrane za politiku od-

brane Du{an Spasojevi} primio je 13. novembra

delegaciju Ministarstva odbrane Republike Hr-vatske, koju je predvodio pomo}nik ministra zaodbrambenu politiku Igor Pokaz.

Obostrano je konstatovano da izme|u mini-starstava postoji razvijena bilateralna sarad-wa, a razmatrane su konkretne mogu}nosti za we-no daqe unapre|ewe.

Na sastanku je zakqu~eno da se u~vr{}iva-we regionalne saradwe ostvaruje u okviru po-krenutih regionalnih inicijativa, te da je u~i-wen zna~ajan korak u koordinaciji budu}ih ak-tivnosti.

SRBIJA I NATOPomo}nik ministra odbrane Du{an Spaso-

jevi} ocenio je da je la`na dilema da li Srbijatreba da u|e u Nato jer dràva za to nije spremnaniti je pozvana da se prikqu~i Severnoatlant-skom savezu.

Na okruglom stolu „Srbija (ne)mora u Nato“,22. novembra, Spasojevi} je ocenio da u ovom tre-nutku nije potrebno iscrpqivati se u raspravioko eventualnog prikqu~ewa tom savezu jer posto-je va`nija pitawa poput re{avawa budu}eg statu-sa Kosova i Metohije.

Prema wegovim re~ima, o eventualnom pri-stupu Srbije Natou odlu~i}e gra|ani na referen-dumu, {to je i jedan od zahteva koji se name}e sva-koj zemqi kandidatu za ~lanstvo u Alijansi.

Spasojevi} je podsetio da je oko prikqu~ewaPartnerstvu za mir u Vladi Srbije postignut ap-

solutni konsenzus i dodao da ~lanstvo u toj orga-nizaciji pruà velike mogu}nosti za me|unarodnusaradwu. Tako|e, on je izrazio o~ekivawe da }euskoro biti operacionalizovano ~lanstvo Srbi-je u PzM – odnosno bi}e usvojen Bezbednosni spo-razum i otvorena kancelarija Srbije u Belgiji.

SARADWA SA NEVLADINIMSEKTOROMPomo}nik ministra za politiku odbrane Du-

{an Spasojevi} sastao se 16. novembra sa pred-sednikom fonda ISAC (International and Security Affa-irs Center), Pavlom Jankovi}em, koji je u ranijemperiodu obavqao funkciju pomo}nika ministraza politiku odbrane.

Na sastanku je obostrano konstatovano za-dovoqstvo dosada{wom saradwom koja je dobarprimer neophodne saradwe vladinog i civilnog,nevladinog, sektora koji se na stru~an na~in baviobla{}u bezbednosti i odbrane.

Spasojevi} je rekao da je u procesu reformesistema odbrane i daqim koracima Srbije uokviru Programa Partnerstvo za mir neophodnoblagovremeno i adekvatno informisawe javnostio aktivnostima koje se na ovom planu sprovode. Uvezi s tim, fond ISAC u saradwi sa Ministar-stvom odbrane priprema priru~nik „Vodi~ krozPartnerstvo za mir“, ~ije se objavqivawe uskoroo~ekuje.

15. novembar 2007.

8/15/2019 053 Odbrana

13/84

P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Ono {to se

nekada, obi~nim,

sirovim jezikom

zvalo „pqa~ka“,

danas ima drugo,lak{e svarqivo

ime. Na primer

„nastojawe da

na{e prisustvo

u ~itavom svetu

bude u skladu

sa o~uvawem

nacionalnih

interesa!“. Zna~aj„nacionalnih

interesa“,

naravno, uskla|en

je sa veli~inom

i mo}i nacije,

pa ko dokle

dosegne.

J

13

MUZEJ

STARIH COKULA

O

M

Ja ne ratujem za slavu, nego za pqa~ku! – Tako je,po nekim dalekim legendama, rekao rimski voj-skovo|a, izvesni general Titius, dok su se wegove

legije ne{to pre nove ere krvni~ki tukle sa german-skim plemenima. Ko je u to vreme èleo da napunisvoj vojni buxet, kretao je u dugogodi{we obra~une.

Vojska toga doba, po definiciji je bila pqa~-ka{ka. Nije bilo diplomatskog i politi~kog lice-merja, divqa pohara bila je prirodni dar pobed-niku. Tek posle pokazivawa bogatog plena svom im-peratoru, general sa lovorovim vencem mogao je dara~una na slavu i trijumfalnu kapiju.

Kad je po~eo dvadeseti vek, naivni optimistipoverovali su da je ratovima odzvonilo. Ko bi touop{te ̀ eleo da radi u eri tehnolo{ke ekspanzi-je? ôve~anstvo je trijumfalno iskora~ilo iz dugihvekova svoje divqine, varvarizam }e zauvek ostatiu muzejima pokajawa! Na po~asnom klinu visi}epenzionisane vojni~ke cokule. Sve zajedno sa {u-fericama i gle`wacima.

Bila je to vrhunska zabluda. Dvadeseti vek }eodneti najvi{e qudskih `rtava u istoriji. Preko180 miliona qudi stradalo je u ratovima i nesre-}ama koje su izazvali izabrani, dakle najboqipredstavnici wihovog roda. To je mnogo vi{e gro-bova nego {to je u doba legitimno delegiranog rim-skog pqa~ka{a, generala Titiusa, bilo ̀ ivih qud-skih glava na planeti.

Moè biti da je u pravu Maltus, teoreti~arratova, koji kaè da je oruàni sukob naroda „u qud-skoj prirodi“, i da }e ih uvek biti. To bi zna~ilo da}e razloga za obra~une biti sve mawe, ali obra~u-na sve vi{e, jer tehnolo{ki napredak nije smawiorealnu èqu mo}nih za otimawem. Sve je to diplo-matska uqudnost u~inila licemernim pred silamakoje ignori{u svaki razum, posebno logiku slabijeg.

vovremene humanisti~ke nauke, zasnovane vi-{e na idili~nim projekcijama nego na stvar-nosti, osporavale su Maltusa, isto kao i neke

„bilogisti~ke“ teoreti~are, koji su u ratne uzrokeuveli „evolucioni atavizam“. Dakle, nastavak bor-be svim sredstvima za prevlast i imovinu, podstrekkoji se nalazi u neotklowivim, animalnim genima

homo sapijensa. Ho}e se re}i da je ~ovek kao „ìvo-tiwa koja misli“ unapredio nasilni~ki sistem svo-jih predaka koji su ubijali samo kad su morali.

Moderni ratnici to ~ine uglavnom bez emocija,kao da su zanavek prihvatili ~uvenu Staqinovu re-pliku: „Smrt jednog ~oveka je tragedija, smrt vi{e hi-qada qudi samo statistika”. Josif Visarionovi~ Xu-ga{vili, ministrant i generalisimus, svojom ubila~-kom hladnokrvno{}u otklonio je ideologiju i oprav-dao logiku masovne smrti, isto kao i wegov ratni ko-lega Adolf, firer i soboslikar iz Austrije.

Ono {to se nekada, obi~nim, sirovim jezikomzvalo „pqa~ka“, danas ima drugo, lak{e svarqivo

ime. Na primer „nastojawe da na{e prisustvo u ~i-tavom svetu bude u skladu sa o~uvawem nacionalnihinteresa!“. Zna~aj „nacionalnih interesa“, narav-no, uskla|en je sa veli~inom i mo}i nacije, pa kodokle dosegne. Evolucija razloga za ratne avanturevi{e je nego zanimqiva. Na primer, borba za pro-stor etni~kih grupacija koje su doìvele svoj demo-grafski procvat! Uru{avawe imperija i stvarawenovih. Nasilno tragawe za blagom (rudama) koje sejo{ ponegde krije pod zemqom ili morem. Nasilnaekspanzija nad podru~jima gde ima nafte.

Nema velike sile bez jeftine energije. Bliski

istok moè biti popri{te novog velikog rata zakontrolu nad izvorima jeftinog goriva, koje se to-~i neposredno iz pustiwe. Izgovor moè biti bilo{ta, u svetu gde se nasiqe pojavquje kao vrhunskiadut, razloge i povode je lako na}i.

altus je odavno mrtav, a da nije te{ko da birazumeo {ta se sve doga|a sa wegovom teori-jom. Jer, „iskustvo budu}nosti“, ako takva kate-

gorija uop{te postoji, kaè da }e energija koju po-znajemo presu{iti negde do druge polovine ovoga ve-ka. Ko zna {ta }e tada terati tenkove, la|e i vozove.

Ali, svejedno, ne{to }e se ve} prona}i, mo-`da ~ak i neostvarivi perpetuum mobile. Kaù da}e se posle sredine veka ratovati i te kako, ali nezbog ruda, nafte, obradive zemqe i prostora zaìvot. Nego za pitku vodu, najjeftinije i besplatnopi}e. Ato ponovo zna~i za prostor gde te bezbojnete~nosti, bez mirisa i ukusa (jo{) ima.

Vlade Divac moè da nakrivi kapu, jer ima„Voda vodu“, ba{ wega briga {to se resursi u sve-tu smawuju. Ali, kakvi smo mi, popi}emo i to i jo{}e nam faliti. Kilo belog i sifon sode! Kad to be-{e, aman bra}o Srbi! Na{e rezerve vode su za-vidne, ako ih ne zagadimo. Ako nam se to dogodi, mo-ramo da ~ekamo neki gle~er sa severa.

Sve {to ostaje malim narodima, jeste „ostva-rivawe nacionalnih interesa“ tamo gde jesu. Bor-ba za goli ̀ ivot ne}e biti ni{ta lak{a nego u pro-{lim vekovima. Nekada su nas u~ili da ìvimo ulepoj, bogatoj zemqi, punoj {uma, potoka, rudnihblaga i prirodnih lepota.

Zaista je bilo tako dok neke stvari nismoupropastili. Posekli smo {ume, opoganili najlep-{e reke, otrovali ribu, zatvorili rudnike. Pri-rodnim lepotama (zasad) ne moè niko ni{ta.

Aforisti~ar re~e da je „najlak{e o~uvati ze-mqu u kojoj nema {ta da se opqa~ka!“. U tom slu~ajuTitius ne bi imao {ta da traì na Balkanu. Osimako Kosovo nije oblast bogata vodom. Izgleda danije, tamo te~e Sitnica. Kosovka devojka je 1389.godine, na vidovdansku patericu, pojila srpske ra-wenike vinom. I tako su nikli boùri.

Autor je komentator lista „Politika“

8/15/2019 053 Odbrana

14/84

U NIZUOBLASTI

1. decembar 2007.

Evropska komisija je

u svom izve{tajupozitivno ocenilanapredak u civilnojkontroli Vojske, {topredstavqa zapaènrezultat Ministarstvaodbrane i sna`nodoprinosi procesuintegracije Srbijeu Evropsku uniju.Ministar [utanovac

je istakao i da jeMinistarstvo tokomproteklih {est mesecidobilo podr{kuza svoj rad od mnogihministarstava odbraneiz celog sveta,a naro~ito izevropskih zemaqa.

14

U

NAPREDAK

Domu Vojske u Beogradu, 16. novembra, ministar odbrane Dragan [utano-

vac, sa saradnicima, odrào je konferenciju za novinare povodom {estmeseci rada novog menaxmenta Ministarstva odbrane (MO).Prema re~ima ministra [utanovca, MO Srbije je za samo pola godinepreduzelo veliki broj mera kako bi unapredilo sistem odbrane i re{ava-

lo brojna pitawa od va`nosti za wegovo funkcionisawe. Period od ~etiri go-dine, koliko traje pun mandat ministra, realno je vreme da sve te mere daju po-zitivne efekte. Svi aktuelni problemi ne mogu se re{iti onoliko brzo kolikose to moè u~initi nekome ko ih posmatra spoqa, bez detaqnog sagledavawasvih relevantnih ~iwenica.

Ministar je na po~etku posebno naglasio da je Evropska komisija u svomizve{taju pozitivno ocenila napredak u civilnoj kontroli Vojske, {to predsta-vqa zapaèn rezultat Ministarstva odbrane i sna`no doprinosi procesu in-tegracije Srbije u Evropsku uniju. Ministarstvo je tokom proteklih {est mese-ci dobilo podr{ku za svoj rad od mnogih ministarstava odbrane iz celog sve-ta, a naro~ito iz evropskih zemaqa.

AKTIVAN PRISTUP PROBLEMIMAPrvi od rezultata rada koje je izdvojio ministar [utanovac jeste pri-

prema zakonske regulative iz domena odbrane. Jo{ u septembru stru~ni timoviMO zavr{ili su pripremu predloga Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci . Tinacrti zakona su relativno dugo bili na javnoj raspravi. Vlada Srbije je predve nedeqe usvojila predloge ta dva zakona koji su dati Skup{tini Srbije. Do-no{ewe zakonskih akata, kako je apostrofirao ministar, osnovni je preduslovda se ispune ne samo wegova li~na o~ekivawa, ve} i svih onih koji èle brìnapredak u svim oblastima unutar sistema odbrane.

Rukovodstvo MO, uz aktivan pristup problemima, i{lo je u susret zadovo-qewu potreba u za svaku dràvu veoma osetqivom sektoru odbrane. Izradiloje niz strategijskih dokumenata, me|u kojima i Nacrt strategije nacionalne bez-

KONFERENCIJAZA NOVINAREMINISTRA ODBRANE

U FOKUSU

8/15/2019 053 Odbrana

15/84

rodroma u Batajnici u civilno-vojni aerodrom. Tre}i projekat,koji }e imati nekoliko faza, za-vr{etak baze „Cepotina”, nado-mak Bujanovca, bitno }e uticatina poboq{awe bezbednosti najugu Srbije. U slu~aju eventualnogprelivawa nasiqa s Kosova na jugSrbije, Vojska je potpuno spremna

da reaguje brzo i efikasno, zajed-no sa policijom.Na popravqawu materijal-

nog poloàja pripadnika MO iVS, kako je re~eno na konferen-ciji za novinare, mnogo toga bi-}e u~iweno tokom naredne godi-ne. Nasle|eni buxet i period ukome je primeweno privremenofinansirawe dozvolili su po-ve}awe plata zaposlenih u si-stemu odbrane za samo 4,2 po-sto za proteklih pola godine.Posle uskla|ivawa sa prima-wima ostalih dràvnih slu`be-nika, o~ekuje se rast tih zarada

za oko trideset posto. Iako tomo`da zvu~i puno, kada se uzme uobzir stepen obrazovawa i od-govornost du`nosti koje oba-vqaju zaposleni u VS i MO, ja-sno je da su wihove plate me|unajniìma u dràvnoj upravi.

Iznos slu`benih dnevnicauskla|en je sa drugim dràvnimorganima. Dnevnice u Kopnenojzoni bezbednosti su pove}ane, ~i-me je stimulisano qudstvo koje setamo nalazi u posebnom stepenupripravnosti za delovawe. Pove-}ana je i nov~ana naknada za de-

ùrstva lekara u vojnim zdrav-stvenim centrima, jer je ona bilavi{estruko mawa nego u civilnimbolnicama.

Izdvojen je novac potrebanza zavr{etak izgradwe stanovana Beànijskoj kosi u Beogradu, zakoje su odavno podeqena re{ewa

o useqewu. Tako|e, pokrenuta je procedura za nabavku 309 slu`benihstanova koji }e biti dodeqivani iskqu~ivo onima koji obavqaju od-govorne zadatke na odre|enim formacijskim mestima. Nakon istekaslu`be svako }e morati da se iseli iz takvog stana.

Slede}e godine o~ekuje se reorganizacija Ministarstva odbra-ne kada }e biti odre|ena i sistematizacija radnih mesta. Premaanalizi postoje}i sistem je predimenzionisan.Novom organizacijomMinistarstvo }e mo}i da odgovori postoje}im potrebama i mogu}no-stima Republike Srbije da odràva svoje odbrambene funkcije.

PILOTI VI[E LETEPove}awe broja sati letewa na{ih pilota sa {est na 17,5

sati godi{we, ministar je ocenio kao veliki napredak, ali je do-dao i da je potrebno jo{ dosta truda da se taj nivo podigne na stan-dard Natoa od oko 200 ~asova naleta, {to je ciq kome se teì.Prema planu remonta aviona, dva MiG-a 29 sti}i }e u Srbiju dokraja godine, a remont ostalih letelica se nastavqa.

Odziv septembarske generacije regruta od 99 posto, poziti-van je rezultat koji ohrabruje. Za razliku od junske partije koja jebila malobrojnija, i od koje je oko 12 procenata regruta naknadno

15

bednosti Republike Srbije . Tajstrategijski dokument ranije jeradilo vi{e kabineta razli~i-tih politi~kih institucija. Me|u-tim, u MO je odlu~eno da se ide ususret dono{ewu tako va`nihakata pripremom predloga kojisadrì ekspertizu bezbednosnihizazova i kapaciteta Srbije. Ta-

ko|e, ura|eni su Nacrt strategi-je odbrane i Strategijski pregled odbrane . Wihovom izradomstvorena je osnova za definisa-we delokruga rada MO unutarVlade Republike Srbije. To jeu~iweno zbog prelaska nadle-`nosti nad odbranom sa dràv-ne zajednice Srbija i Crna Gorana Republiku Srbiju, koja je po-sle razdruìvawa postala samo-stalna dràva.

Ministar je na konferenci-ji za novinare izrazio zadovoq-stvo predlogom dela buxeta Sr-bije za narednu godinu koji se od-

nosi na MO. Ministarstvo fi-nansija ispoqilo je razumevaweza potrebe MO, te je za narednugodinu predvi|en buxet u iznosukoji je neznatno mawi od 2,4 pro-centa bruto dru{tvenog proizvo-da. To je najve}i buxet kojim jeMinistarstvo raspolagalo to-kom duèg niza godina, a koji ga-rantuje da }e sistem odbrane zagodinu dana biti podignut naznatno vi{i nivo.

– Ukoliko se dogodine u ovovreme to ne desi, niko drugi ne-}e biti kriv osim menaxmenta u

Ministarstvu. Ovo govorim veo-ma odgovorno, i nadam se da }u islede}e godine biti tu sa vamada analiziramo ono o ~emu smosada govorili i ono {to u me|u-vremenu budemo u~inili – nagla-sio je [utanovac obra}aju}i senovinarima.

VI[E INVESTICIJAMinistar [utanovac je u daqem toku konferencije govorio o

tome da u najve}em broju zemaqa primawa vojnih penzionera nisudeo buxeta MO. U Vladi Srbije postignuta je saglasnost da se ona iz-uzmu iz odbrambenog buxeta. Time }e se i raspodela sredstava iz bu-xeta MO Srbije pribliìti raspodeli u buxetima zemaqa kao {to

je Norve{ka, u kojoj se oko 40 posto novca izdvaja za plate zaposle-nih, oko 30 posto za odràvawe i preostalih oko 30 posto za inve-sticije. Uz ura~unavawe sredstava iz Nacionalnog investicionogplana (NIP), u iznosu od oko pet milijardi dinara, i uz sopstveneprihode koje ostvaruje, MO Srbije u narednoj godini izdvoji}e oko50 posto novca za plate, oko 30 posto za odràvawe i oko 20 postoza investicije, {to je dosta dobar rezultat, kada se ima u vidu da jeto vi{e sredstava za investicije nego za protekle tri do ~etiri go-dine zajedno.

Ministarstvo odbrane kandidovalo je za NIP tri velika pro-jekta. Prvi je investicija u letelice koje }e se angaòvati u pomo}icivilnom sektoru u slu~aju elementarnih nepogoda, {to je deo tre}emisije Vojske Srbije. Drugi zna~ajan projekat je konverzija vojnog ae-

ALGORITAM ZA STANIz buxeta je izdvojeno oko milijardu dinara za

pomo} u re{avawu stambenih problema, koji su i naj-

teì me|u nasle|enim problemima. Ciq menaxmentaMO jeste da prona|e algoritam mera kojima }e se mla-dim qudima koji ̀ ele da rade u Vojsci omogu}iti da samnogo vi{e entuzijazma pristupe poslu znaju}i da }emo}i da od svoje plate i subvencija kupe stan koji }eotplatiti.

S n i m i o G . S T A N K O V I ]

NOVE REGISTARSKE TABLICEPrvi put javnosti su predstavqene nove registarske

tablice vojnih motornih vozila, kao deo procesa stvarawanovog imixa i prepoznatqivosti pripadnika VS u javnosti.To je nastavak davawa savremenog vizuelnog identiteta Voj-ske, koji je zapo~et primenom novih oznaka na uniformisrpskih vojnika.

8/15/2019 053 Odbrana

16/84

REAGOVAWE U KRIZNIM SITUACIJAMAU Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije

15. i 16. novembra odràn je seminar „Izgra|ivawe kapacitetacivilnog kriznog planirawa”. Pored pripadnika Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije, na wemu su u~estvovali i predstavniciMinistarstva unutra{wih poslova Srbije, Crvenog krsta, Gorskeslu`be spasavawa, organizacija iz oblasti za{tite ìvotne sre-dine i lokalne samouprave.

Seminar je, uz finansijsku podr{ku Kraqevine Holandije, re-alizovan u organizaciji Ministarstva odbrane Srbije, a na osno-vu Plana bilateralne saradwe Republike Srbije i Kraqevine Ho-landije.

Tridesetak u~esnika radilo je po sistemu radionica i paneldiskusija na kojima su uve`bavani planirawe, organizovawe i re-alizacija civilne i vojne saradwe lokalnih, regionalnih, pa i me-

|unarodnih snaga i institucija, angaòvanih u slu~ajevima koji sesmatraju kriznim, poput elementarnih nepogoda, teroristi~kih na-pada i drugih oblika ugroàvawa qudi i imovine.

Na po~etku seminara, u~esnike su pozdravili ambasadorKraqevine Holandije u na{oj zemqi Ronald van Dartel i dràvnisekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}. Vode}i preda-va~ bio je direktor Programa za razvoj u Centru za reagovawe ukriznim situacijama na ameri~kom univerzitetu „Xon Hopkins”,Erl Val, koji je u~estvovao u planirawu, organizaciji i realizaci-ji re{ewa za krize u Libanu, Pakistanu, Kolumbiji, Keniji, Tajlan-

du, Tanzaniji. Pored wega, svoja iskustva u planirawu dejstava ukriznim i vanrednim situacijama izneli su i eksperti iz Xefer-son instituta.

RAZGOVORI O INFORMACIONIMSISTEMIMAUprava za buxet i finansije Ministarstva odbrane organi-

zovala je 21. i 22. novembra ekspertske razgovore sa nema~kimkolegama Egbertom Krejnom i Holgerom Hempelom o informacio-nim sistemima i procedurama interne revizije u Bundesveru.

Ekspertske razgovore je, uz u~e{}e predstavnika nadle`nihuprava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, otvorio na~elnikUprave za buxet i finansije Aleksandar Stojanovi}.

Tom prilikom predstavqeni su izgradwa, organizaciona

struktura i procedure interne revizije u Bundesveru. Razmewenasu iskustva o razvoju IT sistema za ra~unovodstvo i wegovoj struk-turi. Na konkretnim primerima razmatrane su i druge teme poputformirawa umreènog sistema i kori{}ewa baze podataka za ce-lokupno Ministarstvo odbrane.

U FOKUSU

16

otpu{teno sa sluèwa zbog neke vrste nesposobnosti, iz prethodnepartije otpu{teno je tek ne{to mawe od deset posto.

Tender za nabavku telekomunikacione opreme uskoro }e bitizavr{en, {to predstavqa jedan od najve}ih projekata u toj oblasti

tokom vi{e decenija. Ta oprema treba da omogu}i boqe funkcionisa-we sistema odbrane, ali i interoperabilnost u slu~aju angaòvawana{ih snaga u mirovnim operacijama u svetu.

Nedavno je predloèno da Vojnomedicinska akademija postaneregionalni centar vojnog zdravstva. To je dobra vest i svojevrsno pri-znawe za odluku da se spre~i uru{avawe sistema vojnog zdravstva dokog je do{lo u ostalim dràvama biv{e Jugoslavije. Osim toga, ruko-vodstvo MO vodi i razgovore o ideji da se formira Univerzitet od-brane, obrazovno-nau~na ustanova koja bi imala vi{e fakulteta.

IZMIRENA DUGOVAWA– Izmirena su sva dugovawa koje je na{e ministarstvo u pret-

hodnom periodu imalo – rekao je ministar [utanovac i naglasioda je Vojska smawila operativne tro{kove {to moè dovesti ~ak ido pojave suficita do kraja godine. To, prema wegovim re~ima, sve-do~i da se Vojska pona{a odgovorno prema buxetu.

Ministar je izrazio i zadovoqstvo me|unarodnom vojnom sa-radwom, naro~ito u zajedni~koj obuci sa stranim armijama, a po-sebno je istakao zajedni~ke ve`be sa Nacionalnom gardom Ohaja.Komunikaciju sa inostranstvom, kako je najavio, ministar }e poja-~ati jer smatra da je MO po definiciji okrenuto spoqnoj politicizemqe. On je najavio svoju skoru posetu Francuskoj i ocenio da je

vojno-vojna saradwa dobar put za razvoj me|usobnih odnosa s dru-gim dràvama.U zavr{nici konferencije re~eno je da je u prethodnom perio-

du vojna policija kontrolisala 104 kasarne. Proveravano je da seu wima ne skrivaju ha{ki optuènici, ali je i utvr|ivano staweobezbe|ewa tih objekata.

Na pitawe o stavu DSS o vojnoj neutralnosti Srbije, [utano-vac je rekao da se u predlogu DSS-a pomiwe Partnerstvo za mir, ataj program je dovoqan okvir za intenzivnu me|unarodnu vojnu sa-radwu. ̂ lanstvo Srbije u Nato jako je daleko od realnosti i menax-ment Ministarstva odbrane trenutno se ne bavi tim pitawem.

Aleksandar ANTI]Aleksandar PETROVI]

ODAVAWE PO[TEMinistar je podsetio da je jedna od wegovih prvih

aktivnosti na novoj du`nosti bio susret sa porodica-ma vojnika poginulih u bombardovawu bolnice „Dragi-{a Mi{ovi}”, i da je tom prilikom obe}ao izgradwuspomenika `rtvama. Sa Skup{tinom Beograda ve} jezavr{en projekat spomenika, adekvatnog izgleda i zna-~aja, i on }e sigurno biti gotov na slede}u godi{wicu

wihovog stradawa.

OTKLAWAWE SUMWIPovodom sumwi javnosti o postojawu transkripta

razgovora pilota Natoa i baze prilikom bombardova-wa zgrade RTS-a, ministar je izjavio da izve{taj Kan-

celarije Natoa u Beogradu, koji je li~no zatraìo, go-vori da Alijansa ne raspolaè nikakvim podacima otome. Niko u MO i G[ VS nema razloga da krije po-stojawe takvog dokumenta.

8/15/2019 053 Odbrana

17/8417

KURS O ME\UNARODNIMBEZBEDNOSNIMORGANIZACIJAMASve~anom dodelom diploma, u [koli

nacionalne odbrane, 16. novembra, zavr{enje kurs o me|unarodnim bezbednosnim organi-zacijama. Petodnevni kurs organizovan je u sa-radwi Atlantskog saveta Srbije i Atlantskogkomiteta Italije i u dogovoru sa predstavni-cima Vojne akademije. Tom prilikom predsta-vqen je deo tema iz nastavnog plana i progra-ma General{tabnog usavr{avawa [NO.

Generalni sekretar Atlantskog komitetaItalije profesor Fabricio Lu}ioli bio jedirektor kursa, dok su predavawa dràlistru~waci iz razli~itih oblasti u okviru me-

|unarodnih bezbednosnih organizacija. Pola-

znici su bili oficiri 51. klase General{tab-nog usavr{avawa i deo nastavnika sa katedristrategije, operatike i menaxmenta u odbranikoji drè nastavu u [NO. S. \.

TIM ABHO NA VE@BIU AUSTRIJIVe`ba „Pacemaker 07” odràva se od 19.

novembra do 7. decembra u Austriji i na woju~estvuju predstavnici oruànih snaga Austri-je, Belgije, Nema~ke, Francuske, Slovenije iSrbije. Tim Vojske Srbije predvodi potpukov-nik mr Ivan Lazarevi} iz Centra za usavr{a-vawe kadrova ABHO, a u wemu se nalazi petstare{ina 246. bataqona ABHO koji }e biti

deo multinacionalne ~ete ABHO zajedno sa je-dinicama Austrije i Francuske.

Ve`ba se realizuje izvr{avawem zadata-ka razdvajawa zara}enih strana u demilita-rizovanoj zoni i po hipoteti~kim pretpostav-kama pojave incidenata i akcidenata kojiukqu~uju radiolo{ku i hemijsku kontaminaciju.Pripadnici ABHO Vojske Srbije, u okviru po-dr{ke borbenih delova multinacionalnih sna-ga, izvr{avaju namenske zadatke poput radio-lo{kog i hemijskog izvi|awa, te procene iprognoze radiolo{ke i hemijske situacije.

Z. M.

OBELE@EN DAN 98. AVIJACIJSKE BAZESmotrom jedinica, vazduhoplovne tehnike i naoruàwa, koju je izvr{io koman-

dant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije general-majorDragan Katani}, na vojnom aerodromu u La|evcima obeleèna je 58. godi{wica osni-vawa i Dan 98. avijacijske baze.

Avijacijsku bazu ~ine 98. lova~ko-bombarderski avijacijski puk, 119. helikopter-ski puk i nekada{we 161. i 285. baza. U sada{wem sastavu formirana je 13. juna ove

godine, a nastala je jo{ 28. novembra 1949. na aerodromu Petrovec kod Skopqa uMakedoniji.Za minulih 58 godina postojawa, kako je to naglasio komandant baze pukovnik De-

jan Joksimovi}, ova jedinica imala je vi{e od 100.000 sati naleta na 20 tipova leti-lica. Ako se sati prera~unaju u dane, ispada da su leta~i ove jedinice u vazduhu prove-li vi{e od 4.000 dana, ili – 11 godina!

Na sve~anosti je general Katani} zaslu`nim pripadnicima jedinice uru~io pri-znawa i nagrade. D. S.

UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMAU Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije, u organizaciji Sek-

tora za qudske resurse Ministarstva odbrane Srbije i Ministarstva odbrane Fran-cuske, 20. i 21. novembra, odràn je seminar „Upravqawe qudskim resursima i kom-pjuterska obrada podataka qudskih resursa“.

Na predavawima i diskusijama bilo je re~i o modelima i tipovima vo|ewa kari-jere, stimulacijama u vojnoj slu`bi, na~inima stambenog obezbe|ivawa i zbriwavawavi{ka kadra, te o informati~koj podr{ci u upravqawu qudskim resursima.

Seminar je kreativni nastavak saradwe koja je u junu ove godine zapo~eta posetomdelegacije Ministarstva odbrane Srbije Francuskoj, gde su sagledani modeli i speci-fi~nosti tamo{weg upravqawa qudskim resursima.

MEDIJA TRENING U DOMU VOJSKEDvodnevni medija trening za pripadnike Uprave za obaveze odbrane Ministar-

stva odbrane odràn je u Centralnom domu Vojske Srbije. To je jo{ jedna u nizu radio-nica koje Uprava za odnose sa javno{}u MO organizuje za zaposlene u sistemu odbra-ne.

Povodom po~etka medija treninga, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kape-tan bojnog broda Petar Bo{kovi} rekao je da je u prethodne dve godine sistem odbraneunapredio komunikaciju sa medijima i u~inio na{e oruàne snage prepoznatqivim.On je naglasio da od u~esnika treninga o~ekuje pomo} u domenu postizawa istinite iprepoznatqive slike o sistemu odbrane.

Tridesetak stare{ina i civilnih lica ima}e priliku da od predava~a iz Upraveza odnose sa javno{}u nau~e osnove medijskog i javnog predstavqawa. . A. P.

8/15/2019 053 Odbrana

18/84

1. decembar 2007.

18

Po na{im, a i stranim

stru~nim saznawima, veterani

~e{}e obolevaju i imaju ve}i

mortalitet od ostalog dela

populacije. êsto nemaju

definisan socijalni status,najve}i broj nije zaposlen,

optere}eni su ekonomskim,

materijalnim i stambenim

problemima, uglavnom su

skloni alkoholu, a kao

posledica svega, naj~e{}e

imaju porodi~nih problema.

Veliki broj na{ih sugra|ana, direktnih i indirektnih u~esni-ka ratova koji su posledwe decenije pro{log veka pusto{iliprostore biv{e SFRJ, povu~eni u sebe, bespomo}ni, na mar-gini dru{tva, preìvqavaju ratne uàse i strahote. êsto uzpomo} alkohola poku{avaju da ih potisnu ili izbri{u iz se-

}awa, a neretko „eksplodiraju” i postanu vest dana u crnim hroni-kama.

Re~ je o `rtvama posttraumatskog stresnog poreme}aja(PTSP), koji je, prema istraìvawu doma}ih stru~waka sprovede-nih tokom proteklih 14 godina, zastupqen u ve}oj ili mawoj merikod oko 20 odsto izbegli~ke populacije, oko 30–40 odsto ratnihveterana i oko 60–65 odsto ratnih zarobqenika koji su pretrpelitorturu u logorima i zatvorima.

Doktor Miro âvaquga, pomo}nik ministra u Ministarstvuza rad i socijalnu politiku i rukovodilac Sektora za bora~ko-in-validsku za{titu, kaè za „Odbranu” da je u zavr{noj fazi izradaprojekta koji }e omogu}iti zdravstvenu i socijalnu rehabilitaciju`rtava PTSP, u prvom redu ratnih veterana.

Projekat „Procena zdravstvenog stawa i zdravstvenih potre-ba boraca ratova devedesetih“ vodi dr Viktorija Cuci}, ranijedirektor Instituta za socijalnu medicinu, a zamenik je docent dr@eqko [piri}, psihijatar sa VMA. U~esnici u projektu bi}e [ko-la javnog zdravqa, Medicinski fakultet, VMA, ministarstva zdra-vqa i rada i socijalne politike.

– Projekat je bio nuàn s obzirom na veliku populaciju bora-ca veterana koji nisu za{ti}eni zakonskim aktima. Naime, zakonibrinu o ratnim vojnim i mirnodopskim invalidima, porodicamapalih boraca i civilnih `rtava rata, ali ne i o u~esnicima rato-

POMO] @RTVAMARATA

PROJEKAT MINISTARSTVAZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU

POMO] @RTVAMARATA

PROJEKAT MINISTARSTVAZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU

8/15/2019 053 Odbrana

19/84

8/15/2019 053 Odbrana

20/84

i samopouzdawe, da ga zdravstveno i psihi~ki oporavimo, ali i damu pruìmo mogu}nost da re{i socijalne i ekonomske probleme,da bi ga na kraju prihvatila i porodica i dru{tvo. Re~ je o veomaobimnom i skupom projektu, koji }e se finansirati iz republi~kogbuxeta i me|unarodnim donacijama. Anketira}emo nekoliko hiqa-da qudi kako bismo napravili dovoqno reprezentativan uzorakkoji odslikava celokupnu populaciju veterana. Zbog toga }e nambiti potrebna stru~na pomo} odgovaraju}ih institucija – obja{wa-va on.

Projekt }e se realizovati u tri faze – u prvoj }e se dobro-voqno anketirati reprezentativni uzorak veterana, u drugoj }e seanalizirati rezultati istraìvawa, a u posledwoj }e se pristupi-ti primeni re{ewa.

Ovih dana ekipe iz Ministarstva kre}u po Srbiji da bi u sa-radwi sa lokalnim udruèwima boraca i invalida obja{wavalizna~aj u~e{}a u projektu. Anketirawe na terenu po~iwe posle No-ve godine i traje do juna. Zatim sledi analiza upitnika da bi sre-dinom 2009. godine iza{li rezultati i konkretni predlozi, ukqu-~uju}i i osnivawe centara za veterane.

Novica ANDRI]

TEMA

1. decembar 2007.

20

VETERAN CENTARVeteran centar je objekat u kome se sprovodi rehabilita-

cija veterana na bazi dnevnog boravka. Pomo} se pruà bes-platno, bez administrativnih procedura, uputa, medicinskih do-kumenata, zdravstvene legitimacije ili socijalnog osigurawa.

Sastoji se od konsultativne slu`be sa SOS telefonom,centra za prevenciju i le~ewe, ukqu~uju}i i bolesti zavisnosti,rehabilitacionog centra, centra za edukaciju, slu`be za prav-nu i socijalnu pomo}.

Pomo} pruà tim stru~waka razli~itih specijalnosti(pravnici, psiholozi, sociolozi, pedagozi, lekari). Omogu}enisu i dokvalifikacija, prekvalifikacija, pravna pomo}, kori-

stan rad kao terapija, sportske aktivnosti.Mobilni tim pruà pomo} korisnicima koji zbog udaqeno-

sti, materijalnih problema ili invaliditeta nisu u mogu}nostida do|u u centar.

Veteran centri ne moraju da budu novi objekti, jer u Srbi-ji ima veliki broj napu{tenih ili neiskori{}eni zgrada.

„EPIDEMIJA SAMOUBISTAVA”ME\U AMERI^KIM VETERANIMA

Me|u ameri~kim veteranima zavladala je prava „epidemi-ja samoubistava“, jer svake nedeqe prose~no 120 u~esnika svihratova, koje su SAD vodile, digne ruku na sebe, navedeno je uistraìvawu TV stanice Si Bi Es.

Ameri~ka TV stanica navodi da se 2005. godine ubilo naj-mawe 6.256 veterana ili 17 svakog dana. Prose~na stopa sa-moubistva u SAD je 8,9 na 100.000 gra|ana, ali je kod vetera-na stopa izme|u 18,7 i 20,8 na 100.000 qudi. Jo{ dramati~ni-ja je razlika u stopi samoubistava mladih veterana izme|u 20 i24 godine i wihovih vr{waka koji nisu bili u ratu. Ona dosti-

è 22,9 do 31,9 na 100.000 qudi i skoro je ~etiri puta ve}a.Si Bi Es uzrok vidi u „epidemiji“ psihi~kih problema koja

hara me|u 25 miliona biv{ih vojnika, me|u kojim je i milion ipo veterana iz Iraka i Avganistana.

„Ne vra}aju se svi iz rata raweni, ali niko se ne vra}a izrata onakav kakav je bio”, citira TV stanica jednog veterana.

Istovremeno, nedavno objavqena zajedni~ka studija neko-liko ameri~kih univerziteta i Me-dicinskog centra za veterane SanFranciska pokazala je da je od104.000 pregledanih veterana kodoko 32.000 utvr|ena dijagnoza obo-lelog mentalnog zdravqa ili psiho-socijalnih problema, naj~e{}e na-stalih sa poreme}ajem nastalih

usled posttraumatskog stresa.I uklapawe veterana u ame-ri~ko dru{tvo ide veoma te{ko,pokazuju podaci nevladine orga-nizacije za borbu protiv besku}-ni{tva. Ta organizacija navodi dasu ~ak ~etvrtina ameri~kih besku}-nika upravo biv{i ratnici. Od744.313 registrovana besku}ni-ka, 194.254 su veterani, od kojihoko 1.500 iz aktuelnih ratova uAvganistanu i Iraku.

SPREÎTI ZLOUPOTREBE DIJAGNOZEIzvr{ni direktor Dru{tva za za{titu mentalnog zdravqa

ratnih veterana i `rtava ratova 1991–1999, Milo{ Anti}ukazao je za „Odbranu“ da su problemi sa kojim se susre}e tavelika populacija mnogobrojni – od osnovnog pitawa „kako ì-

veti nakon rata ” do psihi~kih tegoba i socijalno-pravnih pita-wa.Anti} je ocenio da svako ko je bio u ratu nosi nekakva bol-

na iskustva, oìqke, ali nije svako traumatizovan do te mereda bi mogao dobiti psihijatrijsku dijagnozu PTSP.

– Va`no je naglasiti da neki veterani koji ne bi trebaloda dobiju dijagnozu PTSP, mogu da do|u do we mahinacijama, jerne smemo zaboraviti da se tako sti~u razne privilegije i kom-penzacije – upozorio je Anti}.Mnogi veterani, koji imaju ozbiqne te{ko}e, nikada nisu javi-li psihijatru. Mnogi sede u kafanama i koriste alkohol ilidrogu, neki su prona{li utehu i smisao u religiji.

Anti} je ukazao da medikamenti, psihoterapija i redukcijasimptoma nisu dovoqni da se veteran reintegri{e u dru{tvo.âk ni materijalne nadoknade nisu dovoqne ako takvi qudiostanu marginalizovana grupa.

8/15/2019 053 Odbrana

21/8421

Na tre}oj sednici Saveta zabezbednost vojnih u~esnika u

saobra}aju, pored ostalog,predstavqena i Strategija pove}awa bezbednosti putnog saobra}aja u Vojsci do 2012. godine. Predvi|enoda jedna od kqu~nih aktivnosti unarednoj godini bude posve}enasmawewu brzine, s obzirom na to{to je upravo prevelika brzinajedan od naj~e{}ih uzrokasaobra}ajnih nezgoda u nas.

KAMPAWESMAWILEBROJNEZGODA

TRE]A SEDNICA SAVETAZA BEZBEDNOST VOJNIHUÊSNIKA U SAOBRA]AJU

Kraj godine je zgodna prilika za analizu u~iwenog i razlo`nu evalua-ciju aktivnosti koje su obeleìle period iza nas. ̂ lanovi Saveta zabezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju Ministarstva odbrane is-koristili su svoj tre}i ovogodi{wi skup upravo za takvo sumiraweefekata realizovanih kampawa i upornih napora u poboq{awu bez-

bednosti u saobra}aju. Pored ~lanova Saveta iz Vojske i Ministarstvaodbrane, sastanku na kome je, izme|u ostalog, predstavqena i Strategija pove}awa bezbednosti putnog saobra}aja u Vojsci do 2012. godine , prisu-

stvovali su i predstavnici MUP-a, Ministarstva za infrastrukturu, Sa-obra}ajnog fakulteta iz Beograda, Fakulteta tehni~kih nauka iz NovogSada i AMS Srbije.

ZNAÂJ PREVENTIVNIH MERAPrema podacima o stawu bezbednosti u putnom saobra}aju, iz-

netim na skupu, za devet meseci ove godine, od januara do septembra, u Sr-biji se dogodila 131 saobra}ajna nezgoda u kojima su u~estvovali pripad-nici Vojske. Od toga je 68 bilo s vojnim vozilom, {to je 17 odsto mawe uodnosu na isti period pro{le godine.

Istaknuto je, tako|e, da posledwih meseci broj nezgoda opada, {tosvedo~i o rezultatima preventivnih mera i kampawa preduzetih zarad wi-hovog znatnijeg smawewa u zimskom periodu. Kako bi se taj pozitivni trendnastavio, dogovoreno je daqe sprovo|ewe intenzivne kontrole vojnih vo-zila i voza~a u pojedinim garnizonima, ali i sprovo|ewe drugih oblika

preventivnih aktivnosti, poput predavawa o uslovima i na~inu kori{}e-wa vozila zimi, po snegu, ki{i, magli i sli~nim oteànim vremenskimuslovima.

Zakqu~eno je da su kampawe „U~inimo puteve bezbednijim” iz aprilaove godine, „Ispravno vozilo – bezbedna vo`wa” iz juna i „Veì pojas –daj {ansu ìvotu”, koja jo{ traje, dale veoma dobre rezultate i da sli~neaktivnosti treba nastaviti i u narednom periodu. Osmi{qene i realizo-vane s ciqem pove}awa bezbednosti na putevima, te kampawe nisu ostalebez odjeka me|u vojnim u~esnicima u saobra}aju. Rezultat je smaweni brojnezgoda u kojima su u~estvovali pripadnici Ministarstva odbrane i Voj-ske, {to ohrabruje, posebno u pore|ewu s pove}awem ukupnog broja sao-bra}ajnih udesa na putevima Srbije od preko 20 odsto za proteklih desetmeseci ove godine.

Na sastanku Saveta istaknuto je da kampawe, poput ovih koje su rea-lizovane ove godine, nisu usmerene na poboq{awe pona{awa vojnih u~e-snika u saobra}aju samo dok su za upravqa~em vojnih vozila, ve} mnogo vi-

{e, na promenu sveukupnog wihovog stava dok su za volanom, a time i odno-sa prema drugim u~esnicima u saobra}aju. Zato je predvi|eno da jedna odkqu~nih aktivnosti u narednoj godini bude posve}ena smawewu brzine, po-{to je upravo prevelika brzina, uz nedovoqno po{tovawe saobra}ajnihpropisa, jedan od naj~e{}ih uzroka saobra}ajnih nezgoda u nas.

OPASNA I RUTINAKao jednu od najve}ih te{ko}a u pove}awu bezbednosti vojnih

u~esnika u putnom saobra}aju u~esnici Saveta prepoznali su starost vo-znog parka u Vojsci, koja ~esto iznosi i preko 20 godina. Pri tome, istaklisu, iako starost vozila svakako nepovoqno uti~e na nivo wihove isprav-nosti, to je samo jedan od elemenata sigurnosti u saobra}aju. Mnogo ve}upa`wu potrebno je pokloniti stalnom obu~avawu, kondicionirawu i usa-vr{avawu voza~a, te nivou profesionalizma kojim se odlikuju. Pri tome,treba imati u vidu da je me|u voza~ima vojnih vozila sve mawe vojnika naodsluèwu vojnog roka, a sve vi{e profesionalnih voza~a, civila ili voj-

nika po ugovoru. To ra|a novu „opasnost” po bezbednost u saobra}aju, a toje – rutina. Zato je neophodno organizovawe kvalitetnih predavawa na ko-jima bi se, s vremena na vreme, obnavqale „baterije”, neophodne za odr-àwe visokog nivoa discipline i ozbiqnosti, izuzetno va`nog u obavqa-wu jednog od najodgovornijih zanimawa. ̂ lanovi Saveta za bezbednost voj-nih u~esnika u saobra}aju, zakqu~ili su da i u narednom periodu velikapa`wa treba da se pokloni upravo takvim preventivnim merama i sli~nimkampawama za pove}awe bezbednosti u putnom saobra}aju.

Slede}e godine akcenat }e biti na smawewu brzine, ali u Savetuplaniraju i kampawe protiv upotrebe alkohola u saobra}aju i za redovnekontrole po{tovawa saobra}ajnih propisa. Ne}e se prekidati ni kampa-wa za kori{}ewe pojasa u toku vo`we.

Du{an GLI[I]

S n i m i o R .

P O P O V I ]

SAOBRA]AJ

8/15/2019 053 Odbrana

22/84

1. decembar 2007.

22

U Komandi

Vazduhoplovstva

i protivvazduhoplovne

odbrane u Zemunu

nedavno je izvedena

{tabna ratna ve`ba

„Pomak 2007”,

prva takve vrste

organizovana prema

procedurama Natoa.

Bila je to dobra

prilika za trening

komandnih ve{tina

najodgovornijih qudi

za bezbednost

na{eg neba.

N

ajiskusniji vazduhoplovci Vojske Srbije pokazali su zavidan nivo znawai prilagodqivosti procedurama Natoa za planirawe i organizovaweoperacija. Kao u {ahovskoj partiji, {tabovi „crvenih” i „plavih” nad-metali su se u brzom, kreativnom i svrsishodnom dono{ewu operativ-nih odluka.Takve ve`be odavno su praksa u najmo}nijim vazduhoplovnim komandama

sveta. Pravilna i brza odluka {taba zasnovana na dobroj proceni naj~e{}eodlu~uje ishod bitke, pa i rata. Savremeni koncept vojne ve{tine, naro~itokada je re~ o vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, brzinu i efi-kasnost {tabnih organa tretira kao prioritetne faktore uspeha.

Na~elnik {taba Komande ViPVO pukovnik Jovica Dragani} imao jeulogu komandanta ve`be „Pomak 2007”. Posle davawa smernica za planira-we operacije, dinamika u {tabovima „plave” i „crvene” vojske je po~ela.

Kako je objasnio pukovnik Dragani}, faza planirawa i organizova-wa operacije podrazumeva razvoj takozvanih kurseva operacija pri ~emu ko-manda analizira borbenu mo}, po~etni raspored snaga i {emu manevra. Tre-ba naglasiti da se rad paralelno odvijao u dve ekipe.

Vaqanost planova i kurseva akcija najboqe se ogleda tokom faze ko-ja se naziva ratne igre. Naime, sa dve strane velikog stola na kome se nala-zi radna karta sa ucrtanim granicama fiktivnih dr`ava i rasporedom sna-ga, kvalitet operativnih re{ewa, pod nadzorom sudije, upore|ivali su „pla-

vi” i„

crveni” prema precizno utvr|enim parametrima.Pukovnik Dragani} nagla{ava da se upravo u modelu ratnih igara iz-dvaja kvalitet novih procedura {tabnih ratnih ve`bi.

– U ve`bama koje su izvo|ene na osnovu starog plana i programa, naosnovu idejne zamisli komandanta, {tab je razra|ivao plan dejstava i kur-seve akcija. Sada je druga~ije. [tab razra|uje nekoliko varijanti plana, ana osnovu ponu|enih re{ewa, komandant donosi odluku – ka`e komandantve`be.

Posle ratnih igara i „probe” operativnih re{ewa pristupa se izradidokumenata – odluka i nare|ewa. Ta procedura u komandama nivoa kakva jeViPVO Vojske Srbije nije nimalo jednostavna.

Pukovnik Dragani} nagla{ava da }e nakon analize ve`be biti izra|enelaborat koji ima vi{estruko upotrebnu vrednost. Najva`nije je ipak to {to

[ T A B N A R A T N A V E @ B A K O M A N D E V i P V O

POMAK 2007POMAK 2007

8/15/2019 053 Odbrana

23/8423

[TABNA RATNA VE@BAKOMANDE PRVE BRIGADEKomanda Prve brigade Kopnene Vojske izvela je dvodnevnu

{tabnu ratnu ve`bu pod nazivom „POMAK 2007”, kojom je ruko-vodio pukovnik \okica Petrovi}, komandant brigade.

Ve`ba je prvi put realizovana u skladu sa standardnom pro-cedurom za operativno planirawe u Vojsci Srbije {to, nakonsprovedenih organizacijsko-mobilizacijskih promena, predsta-

vqa potpuno novi na~in rada Komande i [taba na dono{ewu od-luke, koji je interoperabilan i u skladu sa evroatlantskim inte-gracijama.

U~esnici ve`be su, primewuju}i reqefe, simbole za prika-zivawe jedinica i elektronska sredstva, u sedam faza planira-wa pokazali zavidno poznavawe taktike i operatike, pa je op{taocena da je u osposobqavawu ove komande u~iwen potpuno nov izna~ajan pomak.

Ispred pretpostavqene komande KoV-a ve`bu su pratili pu-kovnici @elimir Gli{ovi} i Radojko Nikoli}. B. M. P.

OBUKA VOJNIKA NA CIVILNOMSLU@EWU VOJNOG ROKAU organizaciji Odeqewa za odbranu grada Novog Sada ot-

po~ela je obuka druge grupe vojnika na civilnom sluèwu vojnogroka, koja }e trajati do 7. decembra.

Po re~ima Bo{ka Pilipovi}a, na~elnika Odeqewa za od-branu grada Novog Sada, anketirawem polaznika prve grupe utvr-|en je visok stepen motivisanosti vojnika i predava~a za ovakavvid osposobqavawa.

Po~etku obuke prisustvovali su i Milan Popadi}, na~elnikUprave za odbranu Republike Srbije, i Zoran Vu~evi}, predsed-nik Skup{tine grada. B. M. P.

ÂÂNSKA SLOBODADOBILA SERTIFIKAT O KVALITETUNa~elnik Uprave za odbrambene tehnologije pukovnik Danko

Jovanovi} uru~io je 23. novembra generalnom direktoru fabrike

„Sloboda“ Radomiru Quji}u sertifikat SRPS kao dokaz da je si-stem menaxmenta te fabrike usagla{en sa me|unarodnim stan-dardima kvaliteta ali i Natoa.

Predsednik Verifikacione komisije Ministarstva odbranepukovnik dr Branislav Jaki} izjavio je da se na{a namenska indu-strija postepeno oporavqa i da je, zahvaquju}i vrhunskom kvali-tetu proizvoda, ponovo ravnopravan partner drugima na svet-skom trì{tu naoruàwa i vojne opreme.

Jo{ jedna potvrda toga je {to je „Sloboda“ sa predstavnici-ma belgijske firme „FN Herstal“ upravo dogovorila isporukumunicije za pu{ke te poznate svetske fabrike, vrednu oko miliondolara.

ZAVR[EN DRUGI KRUGPRISMA PREKVALIFIKACIJEU Tehni~koj {koli „Novi Beograd“ podeqeni su sertifikati

drugoj grupi podoficira i civilnih lica koji su zavr{ili prekva-lifikaciju za civilna zanimawa. U okviru programa Prisma, od3. septembra do 4. novembra, 56 polaznika osposobqeno je zaservisirawe rashladih ure|aja, postavqawe i odràvawe klimaure|aja u objektima i automobilima, instalirawe i servis auto-gasnih instalacija, postavqawe vodovodnih i grejnih instalacijai ugradwu video nadzora.

Doskora{wim pripadnicima oruànih snaga uspeh u prona-laèwu novog zaposlewa poèleli su predstavnici Ministarst-va odbrane, Privredne komore Beograda i donatora zemaqa„Nordijske inicijative“. A. P.

se delovi ili elaborat u celini mogu koristiti i u realnim bor-benim situacijama, ukoliko se elementi pretpostavqeni u supozi-

ciji ve`be poklope sa realnom situacijom.– Pripadnici na{e komande pokazali su veliku prilagodqi-vost i verujem da su osposobqeni za planirawe i izvo|ewe opera-cija prema procedurama Nata. Ono {to }e biti na{ imperativ uskoroj budu}nosti svakako je jo{ boqa sinhronizacija me|u ele-mentima {taba i oja~avawe informati~ke podr{ke – rekao je pu-kovnik Dragani} ocewuju}i ve`bu kao veoma uspe{nu.

Uskoro }e pot~iwene komande biti u situaciji da izvode sli~-ne ve`be. U Komandi ViPVO kaù da }e deo operativnih odluka sa{tabnih ratnih ve`bi biti sproveden u realnosti, naravno u ob-liku i obimu koji zavisi od mogu}nosti, ali i veli~ine na{e teri-torije.

A. PETROVI]

POD NADZOROM KOMANDANTA

Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbra-ne general-major Dragan Katani} sa „neutralne pozicije” pra-tio je tok ratnih igara. Nije se me{ao u dono{ewe odluka, {tobi u realnim okolnostima bio wegov posao.

– Moram priznati da su stare{ine pokazale zavidno zna-we i osposobqenost. Naravno, o pojedinim re{ewima se moèrazgovarati, ali upravo zato i sluè ovakve ve`be – da se sa-

gledaju gre{ke i otklone nedoumice – iskren je general.Kao glavnu prednost nove procedure {tabnih ratnih ve`bi

general Katani} prepoznaje mogu}nost su~eqavawa mi{qewa.– Do sada ste imali situaciju da se razmatraju odluke samo

jedne strane. Sada prakti~no imate dva {taba koji simulirajuuzvratno dejstvo. Ranije komandant nije morao da razmi{qa {ta}e wegov zami{qeni protivnik uraditi. Danas ste mogli da vi-dite kako na svako re{ewe jednog odmah reaguje i drugi {tab. Utakvoj situaciji dolaze do izraàja kreativnost i brzina – re-kao je general Katani}.

8/15/2019 053 Odbrana

24/84

8/15/2019 053 Odbrana

25/8425

osetqiva materija. Dodu{e, Ministarstvo zdravqa sa~inilo jepredlog zakona, a lekari sa VMA su svojim sugestijama uticali naneka zakonska re{ewa (prvenstveno oko zakonodavnog regulisawadonacije i oko definisawa postupka uzimawa organa i pruàwapomo}i sa tog aspekta). Sem toga, ~iwenica je da ne postoji organi-zovana donatorska mreà i da zdravstveni centri ne sara|uju do-voqno, ali je najve}i kamen spoticawa neobave{tenost gra|anst-va o celokupnoj problematici. Zato }e u narednom periodu pri-marni zadatak i Ministarstva i svih medicinskih ustanova biti

da javnosti pruè neophodne nau~ne informacije.– Gra|ane bi trebalo informisati da je doìvotno zave{ta-vawe organa jedna od humanih i silidarnih obaveza – jer se nikadne zna kada }e kome zatrebati taj lek – organ. Ave} nekoliko hiqa-da pacijenta ~eka transplantaciju kao definitivno izle~ewe. Ume-sto edukacije, mnogo su ~e{}e medijske pri~e i naga|awa o zloupo-trebama. Mislim da u na{oj zemqi postoje jaki argumenti da nemazloupotrebe u toj oblasti. A evo i za{to. U samoj transplantaciji –uzimawu i presa|ivawu organa – u~estvuju najve}e zdravstvene usta-nove – svi klini~ki centri i VMA. Drugi aspekt je da u celokupnojproceduri u~estvuje najmawe 30 do 50 zdravstvenih radnika. I tre-}e, na zvani~nim listama, koje moraju biti dostupne svakom gra|a-ninu u svakom trenutku, moè se pratiti kome se ti organi presa|u-ju i videti da nema nikakve druge prednosti sem medicinske.

Najvi{e nejasno}a izaziva pojam mo`dane smrti, odnosno ka-da se i kome moè uzeti organ. U te dve re~i utkan je ~itav emotiv-ni i religijski pogled ~ovekov. Sa druge strane prof. dr Mirkovi}kaè da lekari ta~no mogu da medicinski defini{u pacijente kojiimaju mo`danu smrt.

– Taj trenutak se egzaktno utvr|uje. Mo`dana smrt je potpuniprestanak funkcije mozga. Ali, kod tih pacijenata srce radi jo{nekoliko ~asova, a organi se moraju uzeti za dan-dva. Va`no je ta-ko|e re}i da organi moraju biti funkcionalno zdravi, dakle bezpatolo{kih lezija. A jedan takav davalac moè spasiti i defini-tivno izle~iti najmawe pet ili {est pacijenata.

Profesor Mirkovi} isti~e kako VMA moè, kada je re~ o ka-daveri~nim transplantacijama, da u funkcionalnom i organizaci-onom smislu, bude lider u toj oblasti. Ona ima formirane timoveza transplantaciju i mobilne timove za utvr|ivawe mo`dane smr-ti i za eksplantaciju organa. Tako|e, zavidne su i wene tehni~kemogu}nosti, jer ~lanovi tima mogu, na poziv iz bilo kog centra, da

do|u u bilo koji deo na{e zemqe za jedan sat. Prednost VMA su idobro obu~eni hirurzi. Presa|ivawe jetre je hirur{ki najzahtev-nije i tu su postoperativni rizici najve}i. I dok neuspehe u tran-splantaciji bubrega moè nadomestiti hemodijaliza, za druge or-gane nema alternative.

[PANSKI MODELVojnomedicinska akademija ima dovoqno posteqnih kapacite-

ta za sme{taj i postoperativnu negu tako te{kih pacijenta. I nesamo to. Transplantacije koje bi se izvodile u na{oj zemqi vi{e-struko su jeftinije. U svetu one ko{taju daleko vi{e od 200.000dolara, a ako bi taj program po~eo kod nas, mogli bismo za jednutransplantaciju u svetu, uraditi pet-{est operacija u zemqi.

– Jednogodi{we preìvqavawe nakon tih operacija je oko85 odsto, a petogodi{we oko 65 odsto, i to je izuzetno veliki

procenat.Jedna od inicijativa VMA je da se u narednom periodu, zavi-sno od ̀ eqe, podstakne i obnovi postoje}i eksperimentalni pro-gram gde mogu da ve`baju za transplantacije hirurzi i iz drugih me-dicinskih ustanova.

Doktor Mirkovi} smatra da bi trebalo formirati Srpskudonatorsku mreù organa, a kao primer za ugled je {panski model– oni su za deset godina postali prva zemqa u svetu po broju tran-splantacija jer su zakonodavno regulisali princip tzv. zaìvotnogneprotivqewa. Donator organa je svaki pacijent kome se dijagno-stikuje mo`dana smrt, ako se nije u bilo kom medicinskom centruizjasnio protiv uzimawa organa.

Mira [VEDI]

UU Vojnomedicinskoj akademiji nedeqno se uradi jedna tran-splantacija bubrega, gde su donatori organa obi~no najbliì

ìvi srodnici. Ali, oni ne mogu pomo}i te{ko obolelim pa-cijentima ako se radi o srcu, plu}ima, pankreasu, pa i jetri.I kada transplantacija postane jedina terapijska metoda, a

organ lek, onda svi sa liste ~ekawa za presa|ivawe organa ga-je nadu da }e se izle~iti zahvaquju}i kadaveri~nim transplan-tatima. Tako se bar radi svuda u svetu jo{ od {ezdesetih godi-na 20. veka. Ali kod nas jo{ ne

Documents

053 Odbrana