84
8/15/2019 050 Odbrana http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 1/84    G   o   d   i   n   a     B   r   o    j    5    0    1    5  .   o   k   t   o    b   a   r     2    0    0    7  .   c   e   n   a     1    0    0    d   i   n   a   r   a    1  ,    2    0   e   v   r   a      w      w      w   .      o       d       b      r      a      n      a   .      m      o       d   .      g      o      v   .      y      u Boris Tadi} predsednik Republike Srbije Boris Tadi} predsednik Republike Srbije I n t e r v j u I n t e r v j u 10 10 Specijalni prilog Specijalni prilog  ARSENAL  ARSENAL RAT BI BIO PORAZ RAT BI BIO PORAZ

050 Odbrana

  • Upload
    gama

  • View
    275

  • Download
    1

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 1/84

   G  o  d  i  n  a 

   B

  r  o   j   5   0

   1   5 .  o  k  t  o   b  a  r 

   2   0   0   7 .

  c  e  n  a 

   1   0   0 

  d  i  n  a  r  a

   1 ,

   2   0

  e  v  r  a

     w     w     w  .     o      d      b     r     a     n     a  .     m     o      d  .     g     o     v  .     y     u

Boris Tadi} predsednik Republike Srbi je  Boris Tadi} predsednik Republike Srbi je  

I n t e r v j u I n t e r v j u  10 10 Specijalniprilog 

Specijalniprilog 

 ARSENAL ARSENAL

RAT BI BIO PORAZRAT BI BIO PORAZ

Page 2: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 2/84

Page 3: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 3/84

Page 4: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 4/84

4

I N T E R V J U

Boris Tadi}, predsednik Republike Srbije

RAT BI BIO PORAZ 8

Per asperaSTARE QUBAVI 15

U

  FO K U S U

Me|unarodna konferencija u Beogradu@RTVE KASETNE MUNICIJE 16

T E M A

Status i standard zaposlenih u sistemu odbraneIMENIK @IVOTNIH PITAWA 18

OD B R A N A

Deseti me|unarodni padobranski vi{ebojTAKMI^EWEELITNIH JEDINICA 22

Logorovawe prve generacije budu}ih dama oficiraNE@NIJE LICE VOJSKE 26

P R I L O G   1

ARSENAL 10 29

P R I L O G

  2

SAJAMSKI KATALOG 40

  S

  A  D  R  @  A  J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i}, mr Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

 ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e

-mail

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu 

15. oktobar 2007

56

"Odbrana" je ~lanEvropskog udru`ewa vojnih novinara

22

   S  n  i  m  i  o   A  l  e  k  s  a   S   T   A   N   K   O   V   I   ]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Page 5: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 5/84

„Otvoreni dan” u Gardi

ZA NEKI BUDU]I STROJ 54

Osam decenija doma}e avio-kompanije

OD SPADA DO BOINGA 56

S V E T

Indijske oru`ane snage

ODRAZ EKONOMSKOG RASTA 60

Paralele

DEMONSTRACIJA OBNOVQENE 63

RUSKE MO]I

K U L T U R A

NACRTAJ CRTE@

LETI HELIKOPTEROM 66

F EQ T O N

Prvi balkanski rat (3)

DAN ODSUDNE BITKE 68

S PO R T

U susret ^etvrtim svetskim vojnim igrama u Indiji

PRIJATEQSTVO KROZ SPORT 74

60

RE^ UREDNIKA

5

PEDESETI BROJ 

P o{tovani ~itaoci, pred vama je pedeseti broj magazina „Odbrana” kojim obele`avamo godi{wicu rada Redak-cije i Novinskog centra. Prilika je da se jo{ jednomosvrnemo na pre|eni put.Trudili smo se da svoj zadatak ispunimo do kraja i da 

perom i kamerom kao revnosni hroni~ari, zabele`imo naj-zna~ajnije doga|aje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Iz prve ruke prenosili smo saznawa i informacije o svemu {to je bilo predmet va{eg interesovawa i pa`we. O reformskim procesima u sistemu odbrane, bogatoj me|una-rodnoj vojnoj saradwi, u~e{}u na{e zemqe u bezbednosnimintegracijama, dostignu}ima u razvoju naoru`awa i vojne opreme i modernim tehnologijama. Izve{tavali smo sa po-

ligona i ve`bali{ta, sportskih borili{ta, iz hramova na-uke i kulture.

U `i`i na{eg anga`ovawa uvek su bili i problemi sa kojima smo se zajedno suo~avali. U prvom redu standard za-poslenih i na~in re{avawa statusnih pitawa, zdravstvena za{tita, stambena problematika i penzionerske muke.

 Dvadeset pet specijalnih priloga posvetili smo aktuel-nim dru{tvenim temama, problemima i pojavama, va`nim ju-bilejima i istorijskim doga|ajima i posebno vodili ra~una o izgradwi novog imixa srpske vojske.

Na{i sagovornici bili su ne samo najodgovorniji qudi u Ministarstvu odbrane i Vojsci, ve} i akademici, profe-sori univerziteta, ambasadori, privrednici, ceweni umet-

nici i sportisti, nau~ni i javni radnici, politi~ari i na-ravno qudi iz stroja, kako se to vojni~kim re~nikom ka`e.Oslu{kivali smo va{e potrebe i zahteve i nastojali 

 da im udovoqimo na najboqi mogu}i na~in.Nismo, naravno, odgovorili na sva pitawa, niti je to 

bilo mogu}e za samo dve godine. Mnoga su ostala otvorena i vreme pred nama donosi nove izazove i isku{ewa sa koji-ma }emo se bez ustezawa suo~iti u nameri da zapo~etu mi-siju ostvarimo i da se potvrdimo kao referentni izvor in-formacija o sistemu odbrane na{e zemqe.

Sa posebnom rado{}u isti~em da smo oko „Odbrane” okupili {iroki krug vrednih saradnika koji, kao deo redak-cijskog tima, nesebi~no ugra|uju sebe, svoja znawa i isku-stva u zajedni~ku novinarsku pri~u. Naravno, wen central-

ni deo ste vi koji nam pru`ate podr{ku i na koju ra~unamo i ubudu}e.

Hvala vam jo{ jednom na poverewu i saradwi, na ~e-stitkama i lepim `eqama, ali vas molimo i da nas ne {te-

 dite u kritikama kako bi „Odbrana” bila ba{ po va{oj meri.

Page 6: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 6/84

15. oktobar 2007.

6

DOGA\AJI

Sve~anost u Pan~evu

OBELE@ENDAN FORMIRAWASPECIJALNE BRIGADEU kasaarni „Rastko Nemawi}” u Pan~evu29. septembra obele`ena je prva godi{wicaod formirawa Specijalne brigade Vojske Srbije.Tom prilikom podeqena su priznawa najboqimtakmi~arima Desetog me|unarodnog padobranskogvi{eboja, odr`anog u Ni{u od 26. do 28. septembra.

Me|u brojnim gostima sve~anosti su prisustvovali ministarodbrane Dragan [utanovac sa saradnicima, zamenik na~elnikaGeneral{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} i koman-dant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi} sa sa-radnicima, komandanti brigada, predstavnici @andarmerije, lo-kalne samouprave i privrede ju`nobanatskog regiona.

Pozdravqaju}i goste komandant Specijalne brigade pukovnikIlija Todorov podsetio je na razvojni put jedinice u ~iji sastav su

u{le proslavqena 63. padobranska i 72. specijalna brigada irezultate postignute na ve`bama i me|uarmijskim takmi~ewima.

^estitaju}i godi{wicu osnivawa Specijalne brigade, mini-star odbrane Dragan [utanovac je kao jedan od glavnih projekataMinistarstva, koji }e omogu}iti razvoj Vojske Srbije i celokupnogsistema odbrane, naveo zakone o odbrani i Vojsci, nedavno upu-}ene Vladi. Wihovo usvajawe u Parlamentu predstavqa predu-slov za izgradwu sistema odbrane, ali i osnov za poboq{awematerijalnog polo`aja pripadnika Vojske. Dono{ewe tih zakona,ura|enih u rekordnom roku, doprine}e i daqem opremawu i stan-dardizovawu Vojske po najmodernijim i najefikasnijim standardi-ma danas, a to su standardi Natoa. „U ovom trenutku na{e je opre-deqewe da jedinice Vojske, pa i Specijalna brigada, budu opre-mqene najmodernijim sredstvima i obu~ene za wihovo efikasnokori{}ewe, {to je jo{ jedan od prioriteta u radu Ministarstva

odbrane”, istakao je ministar odbrane.Nagla{avaju}i da gotovo apsolutni odziv regruta na odslu-`ewe vojnog roka u junu i septembru predstavqa siguran pokaza-teq da Vojska vra}a sjaj i ugled koji je nekada imala, ministar[utanovac je rekao i da prisustvo takmi~ara iz Ruske Federaci-je, Rumunije i Kipra na Me|unarodnom padobranskom vi{ebojupredstavqa rezultat me|uarmijske saradwe na{e zemqe sa svimakoji cene napore Srbije u me|unarodnim i regionalnim odnosi-ma. Jedan od oblika razvijene me|uarmijske saradwe predstavqapadobranski vi{eboj na kome su na{i predstavnici pokazali vi-sok nivo obu~enosti i znawa – rekao je ministar [utanovac uru-~uju}i priznawa najboqima.

D. GLI[I]

U

Poru~ujemo svim ekstremistimada su i Vojska i policija Srbije,

i dr`ava Srbija i demokratijau Srbiji, spremni da odgovorena sve izazove – istakaopredsednik Tadi} posleobilaska vojne baze

okviru svojih redovnih aktivnosti predsednikSrbije Boris Tadi} je u pratwi ministra od-brane Dragana [utanovca, na~elnika G[ VS

general-potpukovnika Zdravka Pono{a i komandan-ta Kopnene vojske VS general-potpukovnika Mlade-na ]irkovi}a, 8. oktobra, obi{ao vojnu bazu „Me-devce” i policijski punkt „Mutivode” kod Medve|e.

Na bazi „Medevce” komandant Tre}e brigade

VS pukovnik ^edomir Brankovi} pri~ao je gostimao zoni odgovornosti i osnovnim zadacima Tre}ebrigade u Kopnenoj zoni bezbednosti. Tokom pose-te predsednik Tadi} i ministar [utanovac su urazgovoru sa stare{inama i vojnicima stekli uvidu uslove za `ivot i rad na bazi sa koje se obezbe-|uje administrativna linija prema Kosovu i Me-tohiji.

Posle obilaska vojne baze predsednik Tadi} jenaglasio da je stawe u Kopnenoj zoni bezbednostiredovno.

– Poruka na{im gra|anima je da mi imamo sna-ge da kontroli{emo situaciju u bezbednosnom smi-slu. Srbija vodi pregovore o budu}em statusu Koso-va i Metohije `ele}i mirno i kompromisno re{e-we, prihvatqivo za obe strane. Spremni smo da u

pregovorima, na ovim na~elima i principima, u~e-stvujemo punim kapacitetima, brane}i teritorijal-ni integritet i suverenitet na{e zemqe diplomat-skim i mirnim putem. Istovremeno, poru~ujemo svimekstremistima da su i Vojska Srbije, i policija Sr-bije, i dr`ava Srbija i demokratija u Srbiji,spremni da odgovore na sve izazove. Mi `elimo dado bilo kakvog nasiqa ne do|e i da se prona|e samostabilno i mirno re{ewe. Ovih dana vidimo damnogi ekstremisti pose`u za akcijama koje uznemiravaju gra|ane, a imamomnogo naznaka da albanski teroristi vr{e pripreme i na severnim granicama Makedonije. Mi pa`qivo kontroli{emo sve te procese, obave{tavamo me|unarodne institucije, ali nagla{avamo da ne}emo dozvolit

P R E D S E D N I K T A D I ] , M I N I

MIRNO RE[E

SPORNA IZJAVAMinistar odbrane Dragan [utanovac odgovorio je na pitawenovinara o spornoj izjavi Gorana Davidovi}a, vo|e Nacionalnogstroja, i tom prilikom naglasio:

– To je ozbiqna tema koja iziskuje ozbiqnu analizu. Kao ~lan De-mokratske stranke naravno da sam opredeqen antifa{isti~ki i da nepodr`avam niti Nacionalni stroj, niti bilo koju drugu radikalnu gru-paciju u Srbiji. Na`alost, nisam imao priliku da ~ujem od gospodinaDavidovi}a da je on rekao da ga ja podr`avam. Sumwam u istinitosttoga da je on to rekao, ili je novinar iskonstruisao ili lo{e ~uo, alismatram jako nekorektnim da je to iza{lo u novinama, a da me nikonije pitao da li je to istina.

Snimio: Z. PERGE

Page 7: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 7/847

da bilo kakve ekstremisti~ke ili fa{isti~ke grupacije dovedu u pitawestabilnost i bezbednost poretka u zemqi. Dr`ava Srbija }e odlu~no od-govoriti na svaku provokaciju i nagove{taj nasiqa. Samo dr`ava imamonopol sile i niko drugi ne sme upotrebqavati silu u dr`avi Srbiji –poru~io je Tadi}.

Predsednik Srbije osvrnuo se i na nedavnu izjavu predsednika Ko-

sova i Metohije Fatmira Sejdijua da Albanci moraju biti mirni do 10.decembra i podvukao:– Ova izjava izaziva zabrinutost i podrazumeva svojevrsnu pretwu.

Odavde sa administrativne linije prema Kosovu i Metohiji upozoravamme|unarodne ~inioce da reaguju na takve izjave, jer Srbija ̀ eli miranpregovara~ki proces i re{ewe koje je prihvatqivo i za srpski i za al-banski narod. I posle 10. decembra svi moraju raditi u pravcu mira. Ta-ko se pona{a Srbija i na{ pregovara~ki tim, tako mora da se pona{a idruga strana. [to se ti~e eventualne konferencije o budu}em statusu Ko-sova i Metohije, ona je za Srbiju prihvatqiva ako se odvija pod okriqemSaveta bezbednosti UN. Pregovara~ki proces je zapo~eo u Savetu bez-bednosti, tamo mora i da se zavr{i. Modalitete pregovara~kog procesaodre|uju Beograd, Pri{tina i me|unarodni faktori, ali jo{ jednom na-

A R [ U T A N O V A C I G E N E R A L P O N O [ N A B A Z I „ M E D E V C E “

E ZA KOSOVO I METOHIJU

STANDARDI NATOA

Odgovaraju}i na pitawe novinara o prijemu Vojske Srbijeu Nato, predsednik Boris Tadi} je rekao:– Srbija je nakon 5. oktobra 2000. krenula u pravcu bez-

bednosnih reformi koje podrazumevaju standarde Natoa. Mismo pristupili Programu Partnerstvo za mir i u procesuevroatlantskih integracija postigli veliki spoqnopoliti~kii bezbednosni uspeh. To smo u~inili time {to smo reformena{ih oru`anih snaga sprovodili u skladu sa standardimaNatoa. Nastavqamo proces integracija u evroatlantskomsmislu, a da li }emo u}i u Nato ili ne, odlu~iva}e iskqu~ivogra|ani Srbije, a ne politi~ke stranke ili wihovi lideri.Zato i ovu debatu – Nato ili ne, mo`emo posmatrati samo ukontekstu politi~kih prepucavawa i diskusija, a nikako upravcu stvarnih vojnih reformi i spoqnopoliti~ke orijenta-cije na{e zemqe. Na{a spoqnopoliti~ka orijentacija jesteEvropska unija. Srbija mora i ho}e da postane ~lan Evropske

unije. Pri tome, mi }emo braniti na{ integritet i suvereni-tet i na Kosovu i Metohiji, kao {to bi to ~inila i svaka dru-ga evropska zemqa.

O istom pitawu govorio je i ministar odbrane Dragan[utanovac istakav{i:

– Standardi vojske i daqe idu u pravcu standarda Natoa,najpriznatijih u svetu. Vojska kao organizacija ne}e odlu~ivatida li }emo pristupiti Natou ili ne, o tome }e odlu~ivati najve-rovatnije referendum i mislim da je u ovom trenutku to pitawead akta . Mi }emo u~initi sve da standardi Vojske budu takvi dase mladi qudi anga`uju u profesionalnom i regrutnom sastavui mislim da je to jedini pravi put – rekao je [utanovac.

gla{avam, Savet bezbednosti je jedina krovna struktura pod kojom

pregovara~ki proces mo`e da se odvija na me|unarodno legitiman,zakonit i pravni na~in.

Na kraju svog obra}awa novinarima Boris Tadi} je rekao dadeklaraciju Albanaca sa juga Srbije sagledava u kontekstu nastoja-wa predstavnika albanskih politi~kih stranaka iz svih prethod-nih godina koja te`e nezavisnosti Kosova i Metohije.

– Srbija }e punim kapacitetom i daqe pomagati razvoj op-{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, {to podrazumeva boqitak,boqi `ivot i standard i za srpske i albanske stanovnike. Mi vo-dimo ra~una o svima – rekao je predsednik Tadi}.

Z. MILADINOVI]

OBELE@AVAWE

GODI[WICE PROBOJASOLUNSKOG FRONTA

Povodom obele`avawa 89. godi{wice proboja Solun-skog fronta, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-je, koju je predvodio zamenik komandanta Zdru`ene operativ-ne komande General{taba VS general-major Qubi{a Diko-vi}, polo`ila je venac na Srpskom vojni~kom grobqu na Zej-tinliku u Solunu.

^lanovi delegacije polo`ili su venac i na spomenik Ni-koli Pa{i}u u Polikastru.

   S  n  i  m  i  o   A  l  e  k  s  a   S   T   A   N   K   O   V   I   ]   (   V  e  ~  e  r  w  e   N   O   V   O   S   T   I   )

Page 8: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 8/84

15. oktobar 2007.

8

Povod za razgovor sa predsednikom Republike Srbije BorisomTadi}em je jubilarni, pedeseti broj magazina „Odbrana”. Raz-loga ima mnogo. Definisawe statusa Srbije u ovom trenutku,redefinisawe nacionalne strategije, odluka u {ta }emo toinvestirati kao narod, situacija na srpskoj politi~koj sceni,ali i u me|unarodnom okru`ewu, jasna slika vojske koja je po-

trebna Srbiji, ali i adekvatnog odgovora koji }e Srbija imati zatu vojsku, integracijama kao razre{ewu nacionalnog pitawa, Ko-sovu kao vododelnici prava i neprava, samo su neka od pokrenutihpitawa – razloga. Odgovori su tu da bi nam pribli`ili viziju, ob-jasnili odluke, nazna~ili poteze. Sve to zajedno je, izme|u osta-log, i na{ `ivot.

Iz pozicije predsednika, kako biste najdirektnije defini-sali status Srbije u ovom trenutku? 

– Status Srbije u ovom trenutku definisan je politi~kim pro-cesima iz neposredne pro{losti ali, jednim delom, i politi~kim

procesima koji traju nekoliko vekova. Na po~etku 21. veka Srbijatreba i u regionalnom smislu i na unutra{wem planu da prona|emnoge odgovore. Sada ponovo, kao samostalna dr`ava, Srbija mo-ra da redefini{e sopstvenu poziciju i strategijske ciqeve. To ni-je jednostavno, ali je i te kako mogu}e. Strategijski ciqevi se sva-kako name}u. Mi smo centralna zemqa Jugoisto~ne Evrope. Svedruge zemqe tog regiona grani~e se sa nama. Mi smo infrastruktu-ra za ~itav evropski region. Bez nas se ne mo`e. S druge strane,Srbija u okolnostima obnovqene samostalnosti mora da defini-{e svoju nacionalnu strategiju i zbog ~iwenice da na{ narod ne`ivi vi{e samo u Srbiji, ve} i u svim ostalim regionalnim dr`a-vama. Mi nismo bili pripremani, ni kao narod, ni kao dr`ava, za

ove novonastale okolnosti. Mi smo ̀ iveli u biv{oj Jugoslaviji sajednom vrstom politi~ke i socijalne inercije. Verovali smo da }e-mo ̀ iveti i u onoj smawenoj Jugoslaviji, sa Crnom Gorom. Na krajusmo ostali sami. U ovim okolnostima, imaju}i u vidu i na{u odgo-vornost, na{ infrastrukturni, nacionalni, geostrategijski poten-cijal, tehnolo{ki, ekonomski i odbrambeni, moramo da redefini-{emo i nacionalnu strategiju.

Neposredna pro{lost ostavila nam je dodatne probleme kojemoramo da re{imo, me|unarodni polo`aj Srbije je izuzetno te-`ak. On je posledica devedesetih godina pro{log veka i mnogo-brojnih gre{aka koje su na me|unarodnom planu ~iwene. A te gre-{ke su opet posledica jo{ brojnijih, kompleksnih gre{aka u~iwe-nih na unutra{wem politi~kom planu. Istovremeno, mi vodimopregovore o teritorijalnom integritetu na{e zemqe. Mi smo jedi-na evropska zemqa koja vodi pregovore o svom sopstvenom terito-rijalnom integritetu. Kipar se suo~ava sa sli~nim problemom,ali se pregovori ne vode. Ta ~iwenica, sama po sebi, je vrlo zna-

~ajno upozorewe. Mi, tako|e, nismo ispunili obaveze prema me|u-narodnoj zajednici kojoj pripadamo, ~ak ni prema institucijama u~ijem osnivawu smo i sami u~estvovali, kao {to je Ha{ki tribu-nal. Obja{wavam da bismo razumeli kompleksnost i bizarnostsituacije u kojoj se nalazimo. Dejtonskim ugovorom mi smo kao dr-`ava, potpisom tada{weg predsednika Milo{evi}a, aktivno u~e-stvovali u formirawu Ha{kog tribunala. Nismo jo{ ispunili svo-je obaveze prema Tribunalu, a one su pretpostavka na{eg me|una-rodnog postojawa i kredibiliteta.

Sve su to problemi koji dolaze iz neposredne pro{losti. Akoim dodamo jo{ i devastiranu ekonomiju, veliko socijalno rasloja-vawe, ~ak siroma{tvo u pojedinim krajevima, koje je ponekad ne-

Vojska je tu da obezbedi sigurnost

i stabilnost zemqe. Ho}u da

izbegnemo svaki rat. Insistiraju}i

na integritetu mi se pona{amo

kao svaka normalna evropska zemqa.

Rat nikom ne donosi dobro. Re}i }u

to i jasnije: rat bi bio siguran na~in

da izgubimo Kosovo. Jer bismo u

novom ratu za Kosovo, ponovo sa

me|unarodnom zajednicom, bili

sigurno pora`eni. Pora`ena stranagubi Kosovo i Metohiju. Ne}emo

povla~iti poteze kojima sigurno

gubimo, ma kako oni bili

pri`eqkivani od ekstremista sa obe

strane. Ho}emo mirno, integrativno

re{ewe, koje uspostavqa stabilnost

i vodi ka prosperitetu.

RATBI BIO

PORAZ

B O R I S T A D I ] , P R E D S E D N I K R E P U B L I K E S R B I J E

    I    N    T

    E    R    V    J    U

Page 9: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 9/849

– Ona mora da bude ponovo izgra|ena. I to na na~elu in-tegracija a ne dezintegracija. Mi imamo legitimno pravo da vo-

dimo nacionalnu politiku koja integri{e sve delova na{eg na-roda koji `ivi i u susednim dr`avama. Naravno, sve to moramo~initi na na~in da ne dovodimo u pitawe integritet tih dr`ava.To je sasvim izvodqivo ako po{tujemo evropska na~ela i demo-kratske principe, uva`avaju}i celovitost dr`ava koje su u na-{em neposrednom okru`ewu. To je veliki zadatak, veoma kom-pleksan, ali i te kako mogu}, uz dobrosusedske odnose, bez po-vre|ivawa Helsin{ke poveqe i osnovnih na~ela Ujediwenih na-cija. Sve to ~inimo u okolnostima u kojima imamo te{ko}e uekonomiji. Bilo bi mnogo lak{e da imamo sna`niji ekonomskirast. Zato je potrebno veoma pa`qivo raditi, harmoni~no raz-vijati nacionalnu strategiju, istovremeno i ekonomiju, uz obez-be|ivawe politi~ke stabilnosti u zemqi i izgra|ivawe dobro-susedskih odnosa.

^lanstvo u Evropskoj uniji nema samo svoju politi~ku i eko-

nomsku dimenziju, ve} ima i duboku nacionalnu dimenziju. Tek~lanstvom u EU mi ponovo ispuwavamo onaj nacionalni ideal da`ivimo svi zajedno u jednoj dr`avi, ili dr`avnoj tvorevini, kao{to smo `iveli u biv{oj Jugoslaviji. Kada granice bivaju rela-tivizovane me|u nama i kada, kao i svaki drugi narod, imamopravo da razvijamo i ~inimo efektivnom i na{u nacionalnu po-litiku. To nije nacionalisti~ka politika, ve} nacionalna. Mojeduboko uverewe je da je ~lanstvo u Evropskoj uniji, o kome danasneki govore u negativnom kontekstu, jedini mogu}i na~in da ispu-nimo i svoj nacionalni ciq. To je ta okosnica koja nam je na ras-polagawu, i koja nam je prirodno data novim globalnim kretawi-ma i novim preraspodelama mo}i na nivou Balkana, Evrope – ume|unarodnim tokovima.

podno{qivo, zaostajawe odre|enih grana industrije, mnoga pod-ru~ja koja su izgubila, u populacijskom smislu, zna~ajan deo sta-

novni{tva – suo~avamo se sa realnim problemima koji moraju jakobrzo da se re{avaju. Uz sve to, svi mi koji `ivimo u ovoj zemqiimamo na umu da problem Kosova nije nastao samo sa Milo{evi-}em, nego je nastajao mnogo ranije, da prakti~no od 1690. godinemi nemamo jasnu koncepciju kako na Kosovu graditi politiku i obez-be|ivati na{e postojawe, kako nalaziti realne forme za su`ivotsa Albancima. Mi danas u pregovara~kom procesu tragamo za svimtim re{ewima, `elimo aktivnom politikom da ponudimo mogu}no-sti da se bez ikakvih teritorijalnih promena i naru{avawa suve-reniteta na{e zemqe postigne re{ewe prihvatqivo i za jednu i zadrugu stranu i obezbedi daqa budu}nost Srbije, kao integrisaneevropske zemqe. To je realna situacija u kojoj se danas nalazimo.

 Da li za probleme koje ste naveli imamo i odgovore? 

– Da, i to je ono {to je dobro. Kad ovako razgovaram sa stra-nim dr`avnicima, dok nabrajam sve konkretne poslove i problemesa kojima se na{a zemqa suo~ava, oni se malo zabrinu, jer takveprobleme nemaju. Ali, {ta nam je, tu nam je. To je na{a realna situ-acija, i mi je moramo na vi{e planova u isto vreme razre{avati.Braniti integritet i suverenitet zemqe, reformisati je, usposta-vqati novu nacionalnu politiku u novim politi~kim okolnostima,kada na{ narod ne ̀ ivi vi{e u jednoj dr`avi, {to je bila jednove-kovna strategija srpskog naroda. Nadam se da }emo ponovo `ivetikao narod, pod istim krovom, a to }e biti Evropska unija. Zbog to-ga je Evropska unija re{ewe i na{ih nacionalnih problema.

Pomenuli ste nacionalnu strategiju. Ona nam, ~ini se, ne- dostaje prili~no dugo. [ta je za Vas okosnica jedne valid-ne srpske nacionalne strategije za koju biste se zalo`ili? 

Page 10: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 10/84

ne projekte, koji moraju da izmene lice tih delova na{e zemqe. Nesme samo Beograd da se razvija, niti samo delovi Srbije. Nama supotrebni novi pravci razvoja, nove strategije, ideje, da koristimonove tehnologije, koje su nam na raspolagawu, kao i ~iwenicu dasmo u novim geopoliti~kim okolnostima.

Kod nas, na`alost, postoji inercija u shvatawu politike raz-voja. Vi }ete, kao qudi iz vojske, razumeti da je to veliki problem.U vojsci su qudi nau~ili da razmi{qaju o strategiji i taktici.Inertnost u pristupu re{avawu problema postaje neprijateq sa-

mog re{ewa. Mora}emo potpuno druga~ijim operativnim sredstvi-ma da re{avamo probleme. Ovo nije jednostavna tema, ali je sva-kako pitawe kome moramo da posvetimo veliku pa`wu. Smatram daSrbija u narednih pet godina, osim svojih jasnih politi~kih odlukau kom pravcu ide, a mislim da mora da ide u pravcu Evropske unije,mora da defini{e i {ta je to u {ta investira. Moje mi{qewe jeda Srbija mora da investira u razvoj infrastrukture. Korist odtakve investicije je vi{estruka, ona se multiplikuje i sasvim si-gurno donosi rezultat. Mi moramo da zavr{imo koridor 10 i mre-`u autoputeva kroz na{u zemqu. Ukoliko to ne uradimo, bi}emo uvelikom ekonomskom zaostajawu. Tako|e, moramo da gasifikujemozemqu, da dovedemo ju`ni krak gasovoda iz Bugarske u Srbiju, a ti-me u~inimo i na{u proizvodwu konkurentnijom, jer je gas jeftinijienergent. Koridor 7 moramo u~initi prohodnim, u punom smislu tere~i, moramo zavr{iti poslove oko navodwavawa i regulisawatokova reka... Ukoliko to ne uradimo u narednih pet godina, mi }e-

mo sami biti krivi. Onda sledi period od jo{ pet godina, a slede-}a decenija je, ube|en sam, su{tinski va-`na za na{e postojawe u 21. veku. U toj de-ceniji mi moramo da izmenimo ~itave ele-mente na{e privrede, da je restrukturi{e-mo, da u~inimo na{u infrastrukturu ta-kvom da li~i na evropske, da obezbedimopriliv novih investicija, otvarawe novihradnih mesta, a to je jedini i najboqi na-~in da obezbedimo i ravnomerni regional-ni razvoj – preure|ewe ukupnog `ivota nadelovima teritorije Srbije. To su neki ele-menti strategijskog plana koji kandidujem

Sredina, uslovno re~eno poligon za ostvarivawe vizije o kojoj govorite je srpska politi~ka scena. Kako je vidite? 

– Srpska politi~ka scena je nestabilna ve} skoro dve deceni-je. U najve}oj meri sam posve}en upravo obezbe|ivawu stabilnostite scene. Jer, bez politi~ke stabilnosti nema nikakvog napretka.To je minimalni ciq, ili ciq koji je osnovna pretpostavka za sve

ostale – uslov bez koga se ne mo`e. Ali on nije dovoqan. Mi ne mo-`emo postavqati samo te minimalisti~ke ciqeve u nacionalnoj,dr`avnoj politici. Moramo postavqati i neke vi{e ciqeve kakobismo obezbedili ubrzaniji razvoj. Po{to je bilo vitalno va`noobezbediti politi~ku stabilnost ja sam bio spreman na kompro-mis, koji je imao za posledicu doprinos toj stabilnosti. Da li je upitawu formirawe vlade, dono{ewe Ustava sa kojim nisam u svimta~kama bio apsolutno saglasan, razgovori sa svim politi~kimpartnerima, od kojih su neki ideolo{ki vrlo strani politici, ukoju duboko verujem i koja je potrebna Srbiji. Moj su{tinski zada-tak bio je obezbe|ivawe politi~ke stabilnosti. Sada je neophodnoda defini{emo jedan ambiciozan politi~ki projekat, ili programza narednih pet godina, koji bi Srbiju, u tih pet, i jo{ pet godina,mogao u~initi u kvalitativnom smislu druga~ijom zemqom. Sigurni-jom, prosperitetnijom i dinami~nijom zemqom. Danas imamo ~itavisto~ni deo Srbije, Banat, severoisto~ni deo, sredwi istok, jugoi-

stok i sam jug, koji nisu dovoqno razvijeni. Harmoni~nom teritori-jalnom razvoju moramo posvetiti velikupa`wu. ̂ esto se govori o prostornom pla-nirawu. Nama treba teritorijalno preu-re|ewe da bismo obezbedili stabilan iravnomeran razvoj zemqe.

Kao posledicu devedesetih godina minemamo samo razorenu privredu, zgrade,objekte i mostove, pad morala, uru{ava-we socijalnih vrednosti, ve} imamo dugo-godi{we posledice na ~itavim prostori-ma u Srbiji koji zahtevaju brza preure|e-wa, nove investicione planove, privred-

INTERVJU 

NACIONALNI IDEAL 

^lanstvo u Evropskoj uniji nema samo svoju politi~ku i ekonomsku di-menziju, ve} i duboku nacionalnu di-menziju. Tek ~lanstvom u EU mi pono-vo ispuwavamo onaj nacionalni ide-al da `ivimo svi zajedno u jednoj dr-`avi, ili dr`avnoj tvorevini, kao {to smo `iveli u biv{oj Jugoslaviji.

Page 11: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 11/84

pred na{im gra|anima i tra`im podr{ku za takvu strategiju.

Na toj istoj, politi~koj sceni ~ini se da je energija koja je  dugo nedostajala – upravo odsustvo vizije. Sve to {to ste pomenuli je u su{tini Va{a vizija kada je Srbija u pita-wu? 

– Stvari treba pojednostaviti. Politi~ki Srbija mora daide u pravcu Evropske unije. Taj pravac, ta~nije smer, ne sme bitidoveden u pitawe. Kretawe u tom smeru donosi op{tu korist, zaekonomski, tehnolo{ki, kulturolo{ki razvoj. Kako na najboqi na-~in da bude poduprt takav politi~ki pravac? Izgrad-wom infrastrukture, koja nam u svojoj spirali obez-be|uje nove investicije, investicije nova radna me-sta, a ona opet pove}awe standarda, i novi krug in-vestirawa. Tako se i pozicija u regionu u~vr{}uje, aSrbija postaje nezaobilazan ~inilac svih politi~-kih zbivawa i bezbednosnih pitawa koja se pokre}una prostoru Balkana. Da je neko tako ranije plani-rao razvoj Srbije, mi danas ne bismo bili u situa-ciji da razgovaramo o budu}em statusu Kosova.

Ne znam da li na{a javnost uop{te zna da je ubiv{oj Jugoslaviji postojalo neko-liko pravaca razvoja. Jedan je i{aolinijom Slovenija–Zagreb, drugiPlo~e, Sarajevo, Tuzla, Osijek, a

tre}i strategijski pravac razvojai{ao je Moravsko-vardarskom doli-nom prema Beogradu. Ovaj tre}ipravac, vitalno va`an za Srbiju,nije uop{te razvijan, a jedino se Be-ograd, kao anglomeracija, razvijao,bez podr{ke u razvoju Moravsko-vardarske doline. Mi i danas trpi-mo posledice takvog neravnomernograzvoja.

U tom redosledu koraka svoje mesto ima i onaj koji mewa svest u pravcu kretawa.

– Ne mo`e se ~ekati da prvo svizajedno promenimo svest, pa da onda

ne{to radimo. Sve to ide paralelno. Sa radom semewa i svest. To i teorija rada govori. Tek kada ~o-veka stavite u neku novu realnu situaciju, koja zah-teva promenu wegovog pona{awa, za posledicu ima-te i promenu svesti – novu vrednost.

Napori koji se ~ine da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije zaista su veliki. Re-

 dosled poteza se smewuje, kakva mislite da }e im biti perspektiva? Kakva je uloga Voj-ske u svemu tome? 

– Nalazimo se na kraju jednog istorijskog pro-cesa. On ima svoju te{ku dimenziju za na{ narod.Pregovarati o integritetu sopstvene zemqe je ~ak iistorijski neshvatqivo. Kao predsednik postavqen sam u tu situa-ciju, integritet branim Ustavom, {to je moja obaveza i {to }u ra-

diti do posledweg trenutka sa punom verom da }emo ga i o~uvati.Istovremeno, taj istorijski proces nije po~eo sa Milo{evi}em.On je ~ak poku{avao da ga re{i na svoj na~in, po mom mi{qewuduboko pogre{no. Milo{evi} je ujedno bio i posledwi predsednikSrbije koji je imao svu vlast na Kosovu, policiju, Vojsku, sudstvo.Ako tome dodamo i jo{ 400.000 lojalnih gra|ana Srbije: Srba,Goranaca, Albanaca, Roma, vide}emo da je sada{wa situacija dra-sti~no druga~ija. Sada na Kosovu ima oko 120.000 stanovnika kojisu lojalni gra|ani Srbije, tamo vi{e nemamo osnovne elementedr`avne uprave, postoje neki elementi obrazovawa, imamo stranovojno prisustvo i me|unarodnu upravu.

U lokalnim institucijama na Kosovu Srbi prakti~no ne u~e-stvuju. Crkva ima zna~ajnu ulogu, ali ne i snagu da re{ava konkret-

ne probleme gra|ana, {to i nije wen posao. Od 17. veka do danasskoro 700.000 Srba se iselilo sa Kosova. U studiji istorijskogslu~aja koji se zove Kosovo i Metohija, a u ~ijem posledwem ~inumi danas u~estvujemo, imamo jo{ jedan element: Srbija sve svojesnage mora da upregne da o~uva vlastiti integritet. Ako to ne ura-di, mi preuzimamo odgovornost za ne~iwewe. Problemi na Kosovusu ogromni, kao {to je ~iwenica da nam je ote`an me|unarodni po-lo`aj, sa koga pregovaramo o budu}em statusu Kosova. Srbija nemaidealan polo`aj u me|unarodnoj zajednici. Potrebni su nam novi

impulsi, neophodna nam je novasnaga. To nisu samo nove ideje opregovara~kom procesu, ve} ne-{to {to poboq{ava na{ me|u-narodni kredibilitet i polo`aj.[to nas ~ini respektivnom ze-mqom u svetu. Dovr{avawe sa-radwe sa Ha{kim tribunalomzna~ajno bi izmenilo na{u me|u-narodnu poziciju. Na{ argumento o~uvawu integriteta bio bimnogo sna`nije artikulisan.

[to se ti~e vojske, ona je tuda obezbe|uje sigurnost, stabilnost i mir. Ho}uda izbegnemo svaki rat. Insistiraju}i na inte-gritetu mi se pona{amo kao svaka normalnaevropska zemqa. Rat nikom ne donosi dobro. Re-}i }u to i jasnije: rat bi bio siguran na~in daizgubimo Kosovo. Jer bismo u novom ratu za Ko-sovo, ponovo sa me|unarodnom zajednicom, bilisigurno pora`eni. Pora`ena strana sigurno gu-bi Kosovo i Metohiju. Ne}emo povla~iti potezesa kojima sigurno gubimo, ma kako oni bili pri-`eqkivani od ekstremista sa obe strane. Ho}e-mo mirno, integrativno re{ewe, koje ne usposta-vqa nestabilnost, koje vodi ka prosperitetu.

 Da li se novim argumentima i novomsnagom mogu smatrati, bar delom, i za-stave Srbije unutar mirovnih misija u 

Avganistanu, Iraku...? 

– U ovom trenutku to nije re-alno mogu}e. Pre nekoliko godi-na bilo je. ̂ iwenica je da svet neuva`ava dovoqno zemqe koje nepreuzimaju odgovornost za sudbi-nu tog istog sveta. Oduvek je bilotako, a tako }e biti i u budu}no-sti. Za{to je Jugoslavija bila po-{tovana? Zato {to je preuzimalaodgovornost. Mi smo bili u mi-rovnim misijama {irom sveta,imali smo komandne funkcije, bi-li smo jedni od osniva~a Ujediwe-nih nacija, imali ozbiqnu ulogu u

Pokretu nesvrstanih, na{a spoqnopoliti~ka pozicija bila je neu-poredivo boqa nego {to je to danas. Da budem potpuno iskren, ja

se u spoqnopoliti~kom smislu naslawam na te dobre talase, ne-mam neke druge. Ne mogu da se naslonim na Milo{evi}evu politi-ku. Kada bih se oslonio na politiku Srbije devedesetih godina,u{ao bih u ̀ ivo blato. Kada se oslonim na politiku Jugoslavije dodevedesetih, to je ~vrst temeq. Tokom mog boravka u Ujediwenim na-cijama skoro da ne postoji niko ko se nije podsetio Beograda, glav-nog grada Jugoslavije, koji su svi voleli i u wega rado dolazili.

Ranije, kao ministar odbrane, sada kao predsednik dr`a-ve, najdirektnije ste upu}eni u su{tinu vojne organizacije.Kakva je to vojska koja je danas potrebna Srbiji? 

– Po inerciji, vojska je dugo kod nas posmatrana kao velikipotro{a~ dr`avnog buxeta. Uvek sam govorio da je vojska tehnolo-

11

SKUPQA^I PERJA

Kada jednom iz prava u|ete u ne-pravo, mnogo vam vi{e vremena treba  da ponovo u|ete u po{tovawe prava.To je kao kada rasparate jastuk i kada se razleti perje na sve strane, mnogo vam vi{e vremena treba da ga sakupi-te. To je, jednostavno, tako. Ali, mi to mo`emo.

PRETPOSTAVKAKREDIBILITETA

Mi, tako|e, nismo ispunili oba-veze prema me|unarodnoj zajednici kojoj pripadamo, ~ak ni prema insti-tucijama u ~ijem osnivawu smo i sami u~estvovali, kao {to je to Ha{ki tri-bunal. Dejtonskim ugovorom mi smo kao dr`ava, potpisom tada{weg predsednika Milo{evi}a, aktivno u~estvovali u formirawu Ha{kog tribunala. Nismo jo{ ispunili svoje obaveze prema Tribunalu, a one su pretpostavka na{eg me|unarodnog postojawa i kredibiliteta.

@IVO BLATO I^VRSTI TEMEQI 

 Da budem potpuno iskren, ja se u spoqnopoliti~kom smislu naslawamna te dobre talase, nemam neke dru-ge. Ne mogu da se naslonim na Milo-{evi}evu politiku. Kada bih se oslo-nio na politiku Srbije devedesetih godina, u{ao bih u `ivo blato. Kada se oslonim na politiku Jugoslavije  do devedesetih, to je ~vrst temeq

Page 12: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 12/84

{ki potencijal za razvoj. Nije pitawe da lipredsednik ili premijer vole ili ne vole voj-sku. Srbija je nezamisliva bez vojske. Postavi-li ste pravo pitawe, kakva je to vojska koja jeSrbiji potrebna? Vojska sa po~etka, sredineili kraja 20. veka nije i ne mo`e biti ista kaovojska na po~etku 21. veka. Svet se mewa, a one

dr`ave ili politi~ke strukture koje ne razumejutu promenu, uru{avaju samu dr`avu i samu voj-sku. Kod nas postoji ̀ al za nekim starim vreme-nima. Govori se o stotinama hiqada vojnika. Toskoro da vi{e nijedna vojska na svetu nema. Da-nas se ide na specijalizaciju vojnika. Profesi-onalno obu~en vojnik preuzima na sebe poslovedesetine vojnika koji nisu u tom smislu obu~eni.Nama je potrebna vojska smawena po brojnosti,osna`ena po tehnolo{kim i borbenim kapaci-tetima. Vojska koja je u stawu da preuzme odgo-vornost, respektabilni ~inilac u regionu. Takoi zemqu vi{e po{tuju. Vojska je u tom smislu pra-vi instrument spoqne politike zemqe. Tu nemanikakve dileme. Vojska nije i ne}e biti instru-ment unutra{we politike.

Vojska je, kako god specifi~na institu-cija bila, uvek samo deo dru{tva. Ise-~ak dru{tvenog tkiva na kome se mo`da jasnije nego na {irem planu prelamaju i vide sve kauzalnosti na{e stvarno-sti. Reforme su u toku, zakonska regu-lativa u proceduri, {ta je to {to jo{ ~eka Vojsku Srbije do wenog definitiv-nog uobli~avawa? 

– Kada je vojska u pitawu sada imamo iz-vestan vakuum. U toku je restrukturisawe Vojskei wena reorganizacija u skladu sa principimaNatoa, koji su danas op{teprihva}eni modelorganizacije vojske u svetu. Skoro sve modernevojske sveta reorganizuju se prema tim princi-pima. Taj proces nije dovoqno pra}en materi-jalnom obnovom i resursima koji poboq{avaju`ivotni standard samih vojnika. To je najve}iproblem. Sve se to de{ava jer imamo ozbiqneekonomske probleme. Ne verujem ni da bi bilokoja zemqa uspela da ih re{i za to vreme, ima-ju}i u vidu wihove razmere. Problemi se ipak{to pre moraju re{iti. Imamo na raspolaga-wu vojnu imovinu koja mo`e biti ukqu~ena nanajboqi mogu}i na~in u restrukturaciju vojske.Imamo mrtav kapital, a nemamo nove ure|aje veze, nemamo noveoklopne to~ka{e, kamione, ni{ane, moderniju avijaciju. Ne}e bitiopravdawa ako to ne uradimo. Sada je prava prilika. Ako tomedodamo i neophodnost da vojska izgradi oko 10.000 stanova za svo-je pripadnike, onda znamo u kom pravcu – materijalnom, ekonom-

skom, modernizacijskom – vojska mora da ide.Ona ne mora da ima stotine borbenih aviona, kao {to je ra-nije bilo planirano, ali }e morati da ima borbene helikoptere,jer je to nama potrebno. Verovatno i bespilotne letelice, moder-ne sisteme veze, moderno naoru`awe za svoje specijalne jedinice,obnovqenu elektroniku u svim domenima. Ne treba izli{no tro-{iti novac, samo ga treba usmeriti ka pravim stvarima. Vojnik bitrebalo da ima i dobre i kvalitetne ~izme, uniformu, a ne samodobru opremu. Te`ak je posao vojnika. Vojska nesumwivo ide u prav-cu profesionalizacije. Qudi koji su u woj ostali, nisu slu~ajno tu,oni su pro{li selekcije. Nekada smo imali 78.000 vojnika, i}i}emo u pravcu vojske sa ne{to ispod 30.000 pripadnika. Takve suvojske i u regionu. Na{a }e vojska biti jedna od brojnijih, a kada

bude bila i jedna od opremqenijih,posti}i }emo ciq.

[ta Srbija mo`e da u~ini za takvu vojsku? Ovo {to je sada sudbina wenih pripadnika je „hod po granici izdr`qivosti”.

– Jeste hod po granici izdr`qi-vosti, potpuno razumem i znam da jetako. Na`alost, nije ~esto mnogo bo-qa situacija ni u drugim oblastima.Treba se samo setiti da smo bili svet-ski rekorder u inflaciji pre nekoli-ko godina. Na{e prose~ne plate bilesu 40 evra, {to smo brzo zaboravili,imali smo devizne rezerve ravne nu-li... Danas su nam devizne rezerve 12

milijardi, imamo inflaciju od 6,7%, prose~nu platu 320 evra.Poskupeli su odre|ene robe i usluge, ali su otvorene kreditne li-nije, qudi danas ipak putuju u inostranstvo, ipak boqe `ive. Znamda to nije i dovoqno brzo, jer mi i daqe imamo u se}awu `ivot dodevedesete, a jo{ nismo dostigli nivo proizvodwe koji smo tada

imali, niti taj standard. Pogotovo u pore|ewu sa okru`ewem. To jena{ najve}i problem.

Prose~na plata u Srbiji je 320 evra, {to je, recimo, naj-~e{}a plata za visoku stru~nu spremu civila u Vojsci.

– Mawe su plate me|u pripadnicima nekih drugih vojski regi-ona, koje su ~ak i u Natou i u Evropskoj uniji. Mawe su plate u voj-sci Bugarske, ali su oni devedesete imali neuporedivo mawu platunego {to je imaju danas. Nas je stigla ona kletva: dabogda imao, pa nemao. Mi je, na`alost, `ivimo.

Imate li utisak da Vojska br`e radi na zakonskoj regula-tivi i reformama, no {to je to slu~aj u nekim drugim reso-rima? 

INTERVJU 

15. oktobar 2007.

12

VOJSKA KOJA JESRBIJI POTREBNA

Uvek sam govorio da je vojska teh-nolo{ki potencijal za razvoj. Nije pitawe da li predsednik ili premi-

jer vole ili ne vole vojsku. Srbija je nezamisliva bez vojske. Kakva je to vojska koja je Srbiji potrebna? Voj-ska sa po~etka, sredine ili kraja 20.veka nije i ne mo`e biti ista kao voj-ska na po~etku 21. veka. Svet se me-wa, a one dr`ave ili politi~ke struk-ture koje ne razumeju tu promenu, uru-{avaju samu dr`avu i samu vojsku.

Page 13: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 13/84

va pozicija je bitno druga~ija od pozicije Srbije. Te zemqe ni-jednog trenutka nisu bile sa druge strane barijere. To jesteproblem. Me|utim, mi smo ve} postigli bitan strategijski ciqda budemo u evroatlantskim integracijama, a to je ~lanstvo uPartnerstvu za mir. U taj proces integrisawa mo`emo i}i idaqe, smatram da je to vi{e nego neophodno. Nivo u kome je uPartnerstvo za mir ukqu~ena Austrija nije isti kao i nivo pri-sutnosti Kazahstana. Mi sigurno moramo dosti}i nivo Austri-

je. Na kraju }e gra|ani Srbije

odlu~iti da li }emo u}i ili neu Nato, na referendumu koji }ese organizovati kada za to do-|e vreme i o tome sigurno ne-}e odlu~iti nijedan pojedina~-ni politi~ar, ve} je to iskqu-~ivo nadle`nost gra|ana Sr-bije. A oni }e doneti odluku uskladu sa svojim interesima isituacijom u kojoj se budu nala-zili, a to }e, lako je pretpo-staviti, biti okru`enost ze-mqama ~lanicama Natoa.

To u {ta verujemo nas prili~no od-re|uje kao qude. [ta je to u {ta Vi,posle devalvacija mnogih vrednosti,

kojima smo bili svedoci, uspevate da verujete? 

– Ju~e sam imao sastanak savolonterima koji rade u Narodnoj kancela-riji. Do sada je tu radilo oko 500 mladihqudi, studenata. To su qudi puni nade, oniho}e `ivot, svoju {ansu. Ka`u da ne mogu dase zaposle jer se svuda tra`i iskustvo. Jo{uvek ima vi{e qudi na Birou rada nego {toima poslova koji se nude. Do}i }e trenutak

kada }emo mi morati da uvozimo radnu snagu, ako se budemo razvi-jali dinamikom koju predla`em. Da vas podsetim, mi ve} u Beograduvozimo radnu snagu, jer neki qudi ne}e da rade sve poslove. Midanas nemamo dovoqno zanatlija. ^eka nas pet mostova na Savi:drugi most kod Be{ke, jo{ jedan most prema Pan~evu, vin~anski ̀ e-

lezni~ki most, most na Adi Ciganliji i vrlo mogu}e most prema Ze-munu... Znate li koliko zanatlija treba za taj posao? Koliko finihzanatskih radova, ozbiqnih in`ewera. To {to neki qudi ne}e dauzmu posao koji im se nudi je tako|e jedna vrsta nedozvoqenog pona-{awa. Asvi smo mi odrasli u zemqi u kojoj je vrlina oduvek bila –i}i prema poslu. Mene su u porodici u~ili da ne be`im ni od jednogposla. Otkad sam postao punoletan, pa do danas, radio sam mnogeposlove. Nisam siguran da bi se ba{ mnogi danas prihvatili toga{to sam ja radio zara|uju}i na ~estit na~in svoju egzistenciju.

Upravo sam to poru~io tim mladim qudima. Da ne birajuba{ uvek poslove, {to ne zna~i da ne treba da se bore za ostva-rewe svojih profesionalnih nastojawa. Ali }e, ukoliko vredno idobro rade, do}i i wihova profesionalna {ansa. E u to veru-jem. U {ansu za te mlade qude i mislim da to mo`emo da obezbe-dimo. Pitawe rada, tako|e nisam slu~ajno pomenuo. Nama je po-trebna nova etika rada. Na{a sredwa generacija je malo umor-na. O~ekivala je ve}e {anse, a ̀ ivela u nemawu. Kada jednom izprava u|ete u nepravo, mnogo vam vi{e vremena treba da ponovou|ete u po{tovawe prava. To je kao kada rasparate jastuk i kadase razleti perje na sve strane, mnogo vam vi{e vremena trebada ga sakupite. To je, jednostavno, tako. Ali, mo`emo. Samo opti-mizmom, dobrim planom, jasnim vo|ewem, jasnim strategijskimvizijama i verovawem u osnovne vrednosti, u ovom slu~aju rada,elementarnom disciplinom i po{tovawem qudskih prava – iz-gradi}emo jednu odli~nu zemqu.

Dragana MARKOVI]Slavoqub M. MARKOVI]

Snimio Goran STANKOVI]

– Ili je meni bilo jednostavnije da podstaknem qude u vojscida br`e rade. Funkcionalno sam vezan za vojsku, te mi je bilo jed-nostavnije da ka`em: {to pre, br`e... Ide i kod drugih.

Zakon o predsedniku? 

– U proceduri je, ali imamo neke druge zakone koje jo{ nismodoneli, mnoge strategijske odluke nas jo{ ~ekaju.

Integracije su sudbina sveta u kome ̀ ivimo, mada su save-zni{tva postojala oduvek. Koja je za Vas i ka-

kva prava mera integrisawa Srbije u ovomtrenutku? 

– Postoji zanimqiv istorijski podatak. Jediniput – 1999. godine Srbija nije imala nijednog save-znika a u{la je u rat skoro sa ~itavim svetom. To jejedinstven primer u istoriji, podatak za Riplija, alii za analizu pogubnosti na{e nekada{we politike.Obja{wewa nema. Posledice takve politike morajuda budu katastrofalne: po gra|ane, vojsku, infra-strukturu, ekonomiju, budu}nost zemqe. Mi te posle-dice danas le~imo, i jo{ }emo ih le~iti. Nijedna ze-mqa danas ne mo`e da `ivi u izolaciji.Na{ ~ovek ne}e da bude izolovan. To si-gurno znam. Bilo da `ivi u gradu, selu,ne}e da bude izolovan, jer zna da takopropada. Niti mu se deca {koluju, niti jeu stawu da kupi televizor, da se le~i,promeni traktor, otputuje... Kod nas i da-qe postoje politi~ke ideje koje nude izo-laciju Srbiji, kao {to }e ih uvek i biti,ali je bitno da one gube na izborima, ida je proces integrisawa stalno izra-`en. Kada govorim o integraciji i putuka Evropi koji se ne mo`e dovesti u pita-we, uvek mislim na put u Evropu sa iden-titetom. Postoje qudi koji imaju bojazanda }emo u toj Evropi izgubiti identitet, pismo, veru... Nisu svipravoslavni u Srbiji i ne pi{u svi }irilicom. Dobra je okolnost{to pi{emo i latinicom, to je na{a prednost. Me|utim, ~iweni-ca da su Bugari ve} u Evropskoj uniji sa svim svojim }irili~nimdokumentima, kao i Grci sa pravoslavqem, govori nam da nemamo

nikakvu bojazan da }emo ostati bez bitnih elemenata na{eg iden-titeta. Oni su ve} odbraweni.

Za{to se ~ini da je srpskom narodu tako komplikovano da se integri{e, pre svega u prvo lice mno`ine MI, a onda 

 da odredi {ta je to {to MI `elimo, ho}emo i mo`emo, u krajwoj liniji? 

- Mi `elimo u Evropsku uniju zato {to je to najve}i mirovnisporazum me|u evropskim nacijama i ideja o~uvawa kulturnog iden-titeta svake pojedina~ne nacije. Ogromna sredstva se u Evropitro{e na prevo|ewe dokumenata na sve jezike naroda zemaqa ~la-nica EU. Diskusija o tome da li treba da idemo ili ne treba daidemo u Evropu u Srbiji je oduvek postojala. Krajem 19. veka u Par-lamentu se vodila diskusija izme|u napredwaka i radikala na te-mu da li Srbija treba da uvodi ̀ eleznicu ili ne. Radikali su tadabili zastupnici ideje da }e nam `eleznica doneti bole{tine, po-

gaziti decu, uni{titi na{ patrijarhalni na~in ̀ ivota i na{ iden-titet. Napredwaci su smatrali da treba da uvedemo ̀ eleznicu ida se modernizujemo. Na neki na~in, rasprava o tome da li trebada idemo u Evropu ili ne, nastavak je te diskusije o ̀ eleznici... Komi danas ponudi argument da smo sa `eleznicom propali, ubedi}eme da ne treba da ulazimo u Evropsku uniju. Po{to tog argumentanema, idemo daqe. Moj posao nije da izolujem Srbiju, ve} da stva-ram saveznike. [to vi{e saveznika – to boqe.

Evropska unija nije toliki problem. Pitawe koje se posta-vqa je da li taj put vodi obavezno preko ulaska u Nato? 

– Ne vodi obavezno. U Evropskoj uniji postoje zemqe kojenisu ~lanice Natoa, poput Austrije, [vedske... Me|utim, wiho-

13

TE@AK JE POSAO VOJNIKA

Vojska nesumwivo ide u pravcu profesionalizacije. Qudi koji su u woj ostali, nisu slu~ajno tu, oni su pro{li selekcije. Nekada smo imali 78.000 vojnika, i}i }emo u pravcu vojske sa ne{to ispod 30.000 pripad-nika. Takve su vojske i u regionu. Na-{a vojska }e biti jedna od brojnijih,a kada bude bila i jedna od opremqe-nijih, posti}i }emo ciq.

PREUZIMAWEODGOVORNOSTI 

Nama je potrebna vojska smawena po brojnosti, pove}ana po tehnolo-{kim i borbenim kapacitetima. Vojska koja je u stawu da preuzme odgovornost,respektabilni ~inilac u regionu. Tako je i zemqa vi{e po{tovana. Vojska je u tom smislu pravi instrument spoqne politike zemqe.

 S n i m i l a R a n k a T O M I ]

Page 14: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 14/8414

U Centru za obuku uPo`arevcu, zbog velikogodziva regruta, trenutno je

oko 1.000 vojnika i 38podoficira ostalih rodovakoji su na prekvalifikacijiu rod pe{adije

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ posetio jeCentar za obuku u Po`arevcu kako bi sa-gledao proces obuke, koji je sada me|uprioritetima u aktivnostima Vojske Sr-bije. On je u pratwi komandanta Centrapukovnika Vinka Markovskog i wegovih sa-radnika obi{ao nekoliko kabineta zaobuku – ABHO, raketno-protivoklopnognaoru`awa pe{adije, a u kabinetu naoru-`awa i nastave ga|awa zadr`ao se u raz-

govoru sa podoficirima koji su na kursuza prekvalifikaciju. Obilazak je nasta-vio posetom tzv. filmskoj streqani, gde suvojnici uve`bavali ga|awe iz ru~nih ba-ca~a raketa. Tako|e, interesovao se da livojnici uspevaju da realizuju sve sadr`ajekoji su predvi|eni planom obuke.

General Pono{ je na poligonima zaobuku razgovarao sa vojnicima o sadr`aji-ma i te`ini obuke, uslovima sme{taja, pr-vim danima u kasarni, o wihovim oprede-qewima da slu`e vojni rok i planovima ucivilstvu…

Ministar odbrane Dragan [utanovacodr`ao je 10. oktobra, u amfiteatru Vojneakademije, uvodni ~as studentima te vojnevisoko{kolske ustanove. Na ~asu su, poredstudenata i studentkiwa najmla|e 132. kla-se VA, bili i studenti starijih godina. Po-sle uvodnog izlagawa, ministar je odgovo-rio na pitawa studenata.

Govore}i o radu Ministarstva na ~i-jem je ~elu, ministar [utanovac je naglasioda je oficirski poziv jedan od najte`ih uokviru dr`avne uprave. „Lo{om politikomkoja je nekada vo|ena oni koji su se oprede-lili za taj ~astan poziv dovedeni su u lo{polo`aj. @eqa rukovode}ih qudi u Mini-

starstvu jeste da, bar delimi~no, vrate Voj-sku kao instituciju i wene pripadnike namesto koje im zaslu`eno pripada“, rekao jeministar.

Kako je tom prilikom istakao ministarodbrane, zbog nere{enog statusa Kosova iMetohije i ostalih problema koji na poli-ti~kom planu ti{te Srbiju, tokom ove godi-ne Ministarstvo funkcioni{e u veoma ote-`anim uslovima. Ipak, i u tako slo`enoj si-tuaciji, stru~ni timovi Ministarstva uspe-li su da Vladi i Parlamentu predaju nacrtedva zakona, o odbrani i Vojsci, koji uz jo{

dva zakona iz drugih oblasti imaju kqu~nizna~aj za dovr{etak ustavnog definisawaSrbije kao dr`ave.

U Ministarstvu odbrane preduzeto je

niz mera za poboq{awe funkcionisawasvih wegovih organizacionih celina. Izme-|u ostalog, pripremqeni su i nacrti stra-tegijskih i doktrinarnih dokumenata, a radise na razradi mnogih projekata kakav jeprojekat reforme vojnodohodovnih ustano-va, istakao je ministar.

Na kraju svog obra}awa studentima,ministar [utanovac je poru~io da {to bo-qe iskoriste godine svog {kolovawa i po-`eleo da wihov poziv bude po{tovan upra-vo onoliko koliko oni sami to `ele.

A. ANTI]

15. oktobar 2007.

MINISTAR[UTANOVACU VOJNOJAKADEMIJI

DOGA\AJI

General se sa vojnicima dru`io i to-kom ru~ka, a wihova glavna poruka je da jeVojska ponovo u modi, {to potvr|uje gotovostopostotan odziv u septembru.

Centar za obuku KoV u Po`arevcu na-stavqa misiju koju je imao i ranije. Ba{ti-nik je dve zna~ajne vojne organizacije. Dugoje u tom gradu bio Pe{adijski {kolski cen-tar, potom je preimenovan u Nastavni cen-tar KoV, da bi od 1. decembra 2006. pri-mio prvu generaciju vojnika pod novim na-zivom. Pored objekata u kome se nalazi ko-manda, Centar koristi i kasarnu „Narodniheroj Veqko Dugo{evi}“ gde su sme{tene svejedinice.

Vojnici rodova KoV – pe{adije, arti-qerije, in`iwerije i OiMJ – tu se osposo-bqavaju za 53 vojnoevidencione specijal-nosti, a to se nekada radilo u 14 jedinica

vojske. Obuka traje {est nedeqa, a posle seupu}uju u jedinice Vojske na daqe slu`ewevojnog roka. Centar prima godi{we ~etirigeneracije vojnika. Sem toga, tu se organi-zuje specijalisti~ko {kolovawe u~enikapodoficira ve} pomenutih rodova KoV iodr`avaju kursevi za podoficire u trajawuod 40 radnih dana.

Centar je popuwen stare{inskim ka-drom po formaciji gotovo stopostotno, kaoi borbenom tehnikom.

M. [VEDI]Snimio R. POPOVI]

NA^ELNIK GENERAL[TABA VS U CENTRU ZA OBUKU KOV

PRIORITETNA AKTIVNOST

Page 15: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 15/84

P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Ha{ka presudaMrk{i}u,[qivan~aninu iRadi}u izazvalaje pravukonsternaciju uHrvatskoj. ^akizvesnu, pomalozaboravqenu

dozu histerije,novu mentalnumobilizacijuraznih„postrojbi“ iretoriku koja jeve} bila nagranicikorozije. O~itoje da su sesusjedi u`iveli uulogu velikog

ratnogdobitnika, pa suskloni da negujuatmosferu ukojoj „pobedniciodre|uju pravilaigre“, dok nadrugoj straninevinihnaprosto nema.

I

15

S T A R E Q U B A V I

A

M

zgledalo je kao da u odnosima sa Hrvatskom do-laze boqa vremena. Ajde da ka`emo, skoro nor-malna. No}ni ̀ ivot u Zagrebu nezamisliv je

bez Cece i Stoje. Pred svetsko prvenstvo pro{le go-dine, tri najboqa igra~a wihovog nogometnog dr`av-nog tima proterana su iz kampa jer su se opili kaoletve uz pesmu gospo|e Ra`natovi} „Lepi grome moj!“.

Predsednik nogolopta~kog kluba „Dinamo“ ban-~i uz {umadijski ~aj i poj Miroslava Ili}a, a po-sebno ga baca u dert lirska poema „Nedostaje{ miti!“. Na~ulo se jo{ da „modri“ padaju u timski transpod zvucima „\ur|evdana“, ali o tome se ne sme go-

voriti ni kad se otrezne.Mada, nije jednostavno oti}i u Hrvatsku. Preneki dan (8. oktobra) domoqubi, ili domobrani, ka-ko se ve} zovu, pretukli su voza~a kamiona koji je„gazio hrvatsku zemqu“ u vreme kad su oni ocenilida to nije smeo da u~ini. U Zadru je „grupa neodgo-vornih gra|ana“ demolirala ku}e za Srbe povrat-nike. Sve drugo odvija se u presporoj evoluciji odu-mirawa mr`we.

Za Hrvate koji su sebe oslobodili tog pogubnogose}awa, Beograd je po`eqno mesto za putovawe.Sve je vi{e studenata koji se u srpskoj prestoniciose}aju kao doma. Eno lepih Zagrep~anki koje su sedoma}inski smestile na Novom Beogradu, i tvrde ka-ko su u istinskom megapolisu, da se divno ose}aju iprovode. I jo{, da je Beograd svet u odnosu na Za-greb! No, to smo ve} znali.

Uop{te, ovde se niko ne {treca na goste iz hr-vatskog kom{iluka. I wihovi peva~i se vra}aju svo-joj mladala~koj nostalgiji: nema te na estradi, nepostoji{ dok ne pevucne{ u Beogradu. Jedino se jo{nije vratio Oliver Dragojevi} sa svojim pla~evnimsplitskim opusom. Dugo nismo ~uli „Stare qubavi“Tereze Kesovije. Ali, dobro, svako ima svoje razlo-ge, pa i demobilisani partizanski saborci Bata@ivojinovi} i Boris Dvornik.

ko izuzmemo mostarsku ki{u kamewa i golova ususretu „Partizana“ sa „Zriwskim“, sportskisusreti odavno teku korektno. Dobro, to je ve}

preterano. Mo`e se re}i podno{qivo! Malo li je,posle svega.

Posle svega, ali i pre toga, i Srbi i Hrvatiimaju Hag. Tribunal koji jo{ apsolvira svoju ambici-ju da sudi qudima koji su po~inili nebrojena „brat-ska“ zlodela. U gra|anskom ratu devedesetih kona~-no je razorena iluzija o „bratstvu i jedinstvu“, aslepa mr`wa je bila sila vodiqa za ratnike i mno-ge psihopate koji su do~ekali svoje vreme bez odgo-vornosti.

Kad je bilo neizbe`no da se pola`u ra~uni,svako je platio koliko je imao, ili ako su ga uhvati-li. To je taj haos koji proizvodi surova i pijana bal-kanska kr~ma. Kad pukne svi biju dok se ne upale sve-tla, a tek onda nastaje nepodno{qiva licitacija ju-na{tva, be`anije, be{~a{}a, zlo~ina, slave, ana-teme, nagrada i kazni.

Takva vrsta raspleta nije bila mogu}a bez Vu-kovara i wegove tragedije. Pitawe za onda{westratege moglo bi da glasi: u ~emu je bio zna~aj, ikakav je ciq razarawa? Nijedan odgovor, naravno,ne mo`e biti dobar, jer je taj poduhvat bio ne samorezultat rasula, nego ga je dodatno potencirao. Onje proizveden u glavama lidera svih zara}enih stra-na, ako se uop{te o tome mo`e govoriti. Ali, kqu~niqudi iz te sfere su mrtvi ili jedva `ivi. Pred su-dom su se na{li trudbenici sa fronta, oficiri JNAkoji su onda te{ko mogli da razlu~e odnos izme|upodviga i katastrofe.

Ha{ka presuda Mrk{i}u, [qivan~aninu i Ra-di}u izazvala je pravu konsternaciju u Hrvatskoj. ̂ akizvesnu, pomalo zaboravqenu dozu histerije, novumentalnu mobilizaciju raznih „postrojbi“ i retori-ku koja je ve} bila na granici korozije. General Mi-le Mrk{i} je drakonski ka`wen (20 godina), u skla-du sa ha{kom formulacijom fenomena „komandne od-govornosti!“. Ona se svodi na posredovanu krivicuzbog povla~ewa vojne policije sa Ov~are, posle ~e-ga su srpske paravojne formacije pobile 194 zaro-bqenika.

Izgleda da Veselin [qivan~anin nije u~inioni{ta lo{e, osim {to se `ustro izgalamio na onogslu`benika Crvenog krsta. I {to su ga ~esto i radoslikali, pa je jo{ u to doba progla{en „manekenomrata!“. Sve i da je tako, to nije dovoqno za te{ke

optu`be i presude koje su u Hrvatskoj bile unapredispisane.iroslav Radi} je slobodan ~ovek, ali upravo jeon predmet tragikomi~ne pravosudne farse uHrvatskoj. Iako ga je najvi{a planetarna in-

stanca oslobodila svake odgovornosti, Hrvati suraspisali poternicu za wim, i jo{ tra`e izru~ewe!

O~ito je da su se susjedi u`iveli u ulogu veli-kog ratnog dobitnika, pa su skloni da neguju atmos-feru u kojoj „pobednici odre|uju pravila igre“, dokna drugoj strani nevinih naprosto nema.

Ina~e Beograd sudi pravim zlo~incima na Ov-~ari, {to besmislenim ~ini „prosvjed Hrvatske“ Sa-vetu bezbednosti UN! A to }e re}i da je na{im kom-{ijama iz nekih razloga potrebno podizawe tenzije,i jo{ jedan (kona~ni) dokaz da Tribunal nikome ne

vaqa. Zato je mo`da dosetka u naslovu „Vremena“najboqa ilustracija poimawa Haga na Balkanu u ve-zi sa te{kim vukovarskim uspomenama: „Antihrvat-ska presuda antisrpskog suda!“.

Ono {to u sporom pomirewu ne uspeju politi-ka i sudovi, vaqda }e u~initi estrada. Za sport jejo{ rano, makar ceo Maksimir pevao „Evo zore, evozore...!“

Ko peva pomisli zlo samo ako ima nadimak Tom-son, i daqe tamo omiqeni junak prosta~ke domofil-ne mrzila~ke epike. Predmet i ciq wegovih ose}a-wa su iskqu~ivo Srbi.

Autor je komentator lista „Politika“ 

Page 16: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 16/84

15. oktobar 2007.

16

@ R T V E K AS E T N E

M U N I C I J E

M E \ U N A R O D N A K O N F E R E N C I J A U B E O G R A D U

Inicijativu da se zabrani

upotreba kasetne municije

podr`ava 81 zemqa, ukqu~uju}i

i Srbiju. Na tom spisku je

i polovina od 28 zemaqa

koje proizvode tu vrstu oru`ja,

ali ne i najve}i me|u wima

SAD, Rusija i Kina.

UU organizaciji Ministarstva spoqnih poslova (MSP) u Beo-gradu je, 3. i 4. oktobra, odr`ana Me|unarodna konferenci-ja zemaqa `rtava kasetne municije. Time se Srbija ukqu~ilau multilateralni proces koji }e, prema o~ekivawu u~esnika,do kraja 2008. godine rezultirati bilo potpunom zabranom,

bilo veoma strogim ograni~ewem razvoja, proizvodwe, transferai upotrebe kasetne municije.

Otvaraju}i konferenciju, ministar spoqnih poslova Vuk Je-remi} najavio je da Srbija razmatra mogu}nost jednostranog pro-gla{ewa moratorijuma na upotrebu kasetne municije i da namera-

va da ratifikuje me|unarodni „Protokol V“ koji se odnosi na eks-plozivne ostatke rata, to jest, na odba~ena i neeksplodirana uboj-na sredstva u koje spada i kasetna municija.

Srbija se ve} odrekla prava na proizvodwu i nabavku kaset-ne municije, a preostale male koli~ine su iz arsenala nekada{weJNA za ~ije uni{tavawe nedostaju finansijska sredstva.

Ministar Jeremi} je rekao da su na dnevnom redu konferen-cije teme veoma va`ne za pojedince `rtve – utvr|ivawe na~inakonkretne pomo}i i medicinskog zbriwavawa. Razmatra}e se i ob-lici me|unarodne pomo}i i saradwe na ~i{}ewu terena, te za-brana distribucije kasetne municije.

Jeremi} je izrazio zadovoqstvo {to u radu konferencije u~e-stvuju predstavnici vi{e od 40 zemaqa me|u kojima i 22 od 26 ze-maqa ̀ rtava, i zahvalio vladama Norve{ke i Velike Britanije,Programu UN za razvoj (UNDP) i nevladinim organizacijama Nor-

VUK JEREMI]

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA

– Srbija se ve} odreklaprava na proizvodwu inabavku kasetne muni-cije, a preostale malekoli~ine su iz arsenalanekada{we JNA za ~ijeuni{tavawe nedostajufinansijska sredstva.

U FOKUSU 

Page 17: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 17/8417

ve{ka narodna pomo} i Koalicija protiv kasetne municije na po-mo}i u organizovawu skupa.

Ambasador u MSP Bratislav \or|evi} ukazao je da je Srbijadvostruko motivisana da doprinese realizaciji me|unarodnih na-pora za zabranu proizvodwe, prometa i kori{}ewe kasetne muni-cije – kao ̀ rtva masovne upotrebe tokom bombardovawa 1999. go-dine i kao zemqa koja deli `equ ve}ine dr`ava da se u {to ve}ojmeri spre~e ne`eqene humanitarne posledice upotrebe pojedinihvrsta naoru`awa i municije.

\or|evi} je podsetio da je Srbija ve} imala zapa`eno u~e-{}e na Konferenciji o kasetnoj municiji u Oslu 22. i 23. februa-ra ove godine i wenom nastavku u Limi od 23. do 25. maja, kada jesa~iwen nacrt dokumenta koji je dao okvir budu}e konvencije o za-brani proizvodwe, kori{}ewa i skladi{tewe kasetne municije.

Dokument }e se usagla{avati na narednim konferencijama uBe~u i Dablinu da bi, kako se o~ekuje, bio usvojen u Oslu krajem2008. godine.

Konferenciju je kao gost, u ime nevladine organizacije Koa-licija protiv kasetne municije , otvorio nekada{wi pirotehni~arVojske Jugoslavije Branislav Kapetanovi}, koji je te{ko nastra-dao 2000. godine, poku{avaju}i da demontira kasetnu bombu naaerodromu Dubiwe na Pe{teru.

Kapetanovi} je naglasio da ciq aktivnosti koalicije nije osu-da proizvo|a~a i korisnika tog monstruoznog oru j̀a, ve} spre~a-vawe daqeg stradawa civila i ubla`avawe patwi postradalih.

On je rekao da inicijativu da se zabrani upotreba kasetne

municije podr`ava trenutno 81 zemqa, ukqu~uju}i i Srbiju, a da jena tom spisku i polovina od 28 zemaqa koje proizvode tu vrstuoru j̀a, ali ne i najve}e me|u wima SAD, Rusija i Kina.

Prema podacima te nevladine organizacije, koja ima svojepredstavnike u 50 zemaqa i sara|uje sa oko 250 nevladinih orga-nizacija, od zaostale kasetne municije od prekida agresije Natoa1999. godine do 2006. godine, na teritoriji u`e Srbije i u CrnojGori poginulo je {est i raweno 12 qudi.

Uo~i po~etka konferencije Nato je srpskoj vladi dostaviotra`eni spisak sa geografskim koordinatama lokacija i koli~inikasetnih bombi koje su ba~ene na teritoriju Srbije.

Novica ANDRI]Snimio D. BANDA

PODACI NATOA NEKOMPLETNI

Direktor Centra Republike Srbije za razminirawePetar Mihajlovi} izjavio je za „Odbranu“ da su podaci olokacijama kasetnih bombi koje su ba~ene tokom 1999, a ko-je je dostavio Nato, dragoceni, ali da nisu kompletni.

Mihajlovi} je najavio da }e odgovaraju}e doma}e in-stitucije, uz pomo} stranih vlada i nevladinih organizaci-ja, od Natoa zatra`iti dodatne informacije.

Mihajlovi} je objasnio da je Centar Ujediwenih nacijana Kosovu i Metohiji neposredno po zavr{etku agresije do-bio mnogo kompletnije podatke koji su sadr`ali i smer na-leta aviona i visinu sa koje je kontejner otka~en, zatim tip„bombice“ koje se nalaze u kontejneru. U izve{taju koji jedostavqen nisu navedeni ni nazivi mesta koja su ga|ana ni-ti takozvane elipse povr{ine na kojim su raspr{ene „bom-bice“, odnosno potencijalno zaga|eno podru~je.

On je rekao da su dobijeni podaci gotovo identi~ni saonim koje Srbija ve} ima i prema kojima je kasetnom munici-jom ga|ano 219 lokacija, od ~ega je 155 na Kosovu, i da je iz-ba~eno 1.072 kontejnera sa oko 350.000 komada podmunici-je. Procewuje se da su zaostalim neeksplodiranim potprojek-tilima u Srbiji zaga|ena jo{ oko 23 kvadratna kilometra.

Mihajlovi} procewuje da }e biti potrebno oko osammeseci da se podaci uporede, teren izvidi i obele`e loka-cije. „Zatim bismo uradili planove za ~i{}ewe lokacija ina kraju dolazi i najte`i deo – nala`ewe donatora. Na{eprocene govore da je potrebno bar 20 miliona evra“.

POMO]NIK MINISTRA ODBRANE DU[ANSPASOJEVI] U SAD I VELIKOJ BRITANIJI

PODR[KAPROCESU REFORME

Pomo}nik ministra za po-

litiku odbrane Du{an Spasoje-vi} boravio je od 1. do 7. okto-bra u zvani~noj poseti Sjediwe-nim Ameri~kim Dr`avama, a od8. do 10. oktobra u Velikoj Bri-taniji. Ciq poseta je unapre|e-we bilateralne vojne saradwe,razmena mi{qewa o aktuelnojbezbednosnoj situaciji u regionui obezbe|ewe daqe podr{keprocesu reforme sistema od-brane, sada u okviru ProgramaPartnerstvo za mir.

Tokom posete SAD, pomo}-nik ministra odbrane Spasoje-vi} sastao se sa visokim zvani~-nicima Stejt dipartmenta, Pen-tagona, Kongresa, te sa predstav-nicima drugih relevantnih ameri~kih institucija. Pomo}nik mi-nistra odbrane prisustvovao je i sve~anoj primopredaji du`no-sti izme|u novog i starog na~elnika Zdru`enog general{taba OSSAD, admirala Majkla Mulena i generala Pitera Pejsa.

Spasojevi} je u Va{ingtonu odr`ao predavawe na Univerzi-tetu Xons Hopkins , na temu „Politi~ki i bezbednosni izazovi Sr-bije – region, reforma sistema odbrane i evroatlantske inte-gracije“, u kome je predstavio principe i prioritete u radu Vla-de Srbije, sa posebnim akcentom na ciqeve iz domena Ministar-stva odbrane. Govore}i o ~lanstvu Srbije u Partnerstvu za mir,on je naveo korake koji predstoje kako bi Srbija preuzela aktiv-nu ulogu u tom programu i iskoristila mogu}nosti za saradwu kojuwegovi mehanizmi nude. Tako|e je istakao zna~aj edukacije na{eg

kadra u SAD, profesionalnu saradwu sa Kforom i neophodnosto~uvawa bezbednosti u regionu.Tokom posete SAD, pomo}nik ministra odbrane razgovarao

je i sa komandantom Nacionalne garde SAD, generalom StivenomBlamom. General Blam je istakao da je saradwa sa Vojskom Srbi-je jedna od najboqih i najdinami~nijih u pore|ewu sa ostalih 56zemaqa sa kojima SAD imaju razvijen program dr`avnog partner-stva. Ovaj oblik saradwe omogu}i}e Srbiji pristup u sve obla-sti ameri~kog dru{tva. Posebno pozitivno ocewena je nedavnazajedni~ka ve`ba dve vojske odr`ana u Ni{u.

Tokom posete Londonu, pomo}nik ministra odbrane za poli-tiku odbrane Du{an Spasojevi} sastao se sa ministrom za oru-`ane snage Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i SeverneIrske, Bobom Ejnsvortom. U razgovoru je konstatovano da se sa-radwa Srbije i Velike Britanije pozitivno odvija u oblasti od-

brane, gde Britanija daje poseban doprinos {kolovawu srpskihoficira u britanskim vojnoobrazovnim institucijama, te proce-sima reforme u odbrambenom sektoru.

Spasojevi} je informisao ministra Ejnsvorta o saradwiVojske Srbije i pripadnika Kfora na administrativnoj linijiSrbije sa Kosovom i Metohijom, ali i o stavovima Srbije u pro-cesu re{avawa pitawa statusa ju`ne srpske pokrajine.

Du{an Spasojevi} je imao susret i sa generalnim direkto-rom za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva odbra-ne Velike Britanije, Glorijom Krejg, sastao se sa predstavnicimaForin ofisa i Odbora za odbranu Parlamenta Velike Britani-je i u~estvovao u debati koju je organizovao Me|unarodni insti-tut za bezbednosne studije (IISS).

 Du{an Spasojevi}sa Bobom Ejnsvortom

Page 18: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 18/84

15. oktobar 2007.

Dono{ewe zakonao odbrani i Vojsci

otvori}e normativni

prostor za primenu

novih pravila i

propisa o platama

i stambenom

zbriwavawu qudi

zaposlenih u

oru`anim snagama.

Sude}i po tempu rada

u nadle`nim

strukturama

Ministarstva

odbrane, ve}ina

tih akata ubrzo }e

biti gotova.

18

U

IMENIK @IVOTNIS TA T U S I S TA N D A R D Z A P O S L E N I H U S I S T E M U O D B R A N E

javnim nastupima najodgovornijih qudi u dr`avi i menaxmen-

ta Ministarstva odbrane, vi{e puta se ~ulo da je jedan odprioriteta reformi poboq{awe `ivotnog standarda pro-fesionalnih pripadnika Vojske. Napori koje je Ministarstvoulagalo da se re{e egzistencijalna pitawa zaposlenih u MOi VS samo su delimi~no urodili plodom jer je nepremosti-

vu prepreku ~inio nedostatak vaqane zakonske regulative. Zakonio odbrani i Vojsci pro{li su javnu raspravu i ~ekaju usvajawe uNarodnoj skup{tini.

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Di-mitrijevi} okupio je novi tim saradnika koji je preuzeo obavezu dase uhvati u ko{tac sa mnogobrojnim izazovima, novim i nasle|e-nim problemima, a jedan od najve}ih je pitawe uslova `ivota pri-padnika Vojske Srbije.

Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse MO, u svojoj nad-

le`nosti, pored ostalog, ima i pitawa statusa i standarda, kojimase bavi istoimeno odeqewe. Predstavqaju}i novi tim saradnika,na~elnik Uprave za kadrove pukovnik Sla|an \or|evi} naglasio jeciq da Vojska postane jedan od najpo`eqnijih poslodavaca u dr`avi.

– Misije i zadaci koje Vojska Srbije realizuje predstavqajuna{e danas. Vizija projektovana Strategijskim pregledom odbrane predstavqa na{e sutra, ali briga za svakog pojedinca i efikasnoupravqawe qudskim resursima moraju predstavqati na{e uvek –podvukao je pukovnik \or|evi}.

On podse}a da se tokom godina nagomilalo mno{tvo proble-ma. [to iz subjektivnih, {to iz objektivnih razloga, smatra \or-|evi}, oni nisu re{avani. – Sada je neophodno uspostaviti dugo-ro~no odr`iv koncept upravqawa kadrom i urediti ga kao {to je

Page 19: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 19/84

bismo `eleli da pove}amo plate aktivnih vojnih lica i civila naslu`bi u VS, koje su realno male, morali bismo za isti procenatpove}ati i vojne penzije, a za to novca nema. Iz tog razloga letossmo isplatili po 5.000 dinara na ime nov~anih nagrada, a sa sep-tembarskom platom o~ekuje se pove}awe od 4,2 procenta.

Dono{ewe novih zakona omogu}ilo bi znatno poboq{awe ̀ i-votnog standarda. Vojni penzioneri trebalo bi da pre|u u nadle-`nost Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, {to bi bilo ve-liko olak{awe za vojni buxet.

– Penzije koje ubudu}e bude ispla}ivao civilni fond ne}e sesmawivati. Razlika je u tome {to }e rast vojnih penzija biti vezanza rast tro{kova ̀ ivota, inflaciju i ostale parametre kojim seuskla|uju civilne penzije – obja{wava potpukovnik Trandafilovi}i dodaje – time bi se otvorila mogu}nost za znatan rast plata u si-stemu odbrane.

Predlog Zakona o Vojsci predvi|a da se plata profesionalnogvojnog lica utvr|uje mno`ewem osnovice i koeficijenta. Dodeqenikoeficijent vrednova}e parametre ~ina, polo`aja, specifi~nostislu`be, odgovornosti, a u odnosu na specifi~nosti vojne slu`be, do-datna naprezawa, nemogu}nosti izbora radnog mesta, koeficijent seuve}ava od 20 do 50 posto. Veoma va`na stavka u predlogu novog za-kona ka`e da osnovica za obra~un plate, koju odre|uje Vlada ne mo-`e biti mawa od 75 posto prose~ne mese~ne zarade zaposlenog u pri-vredi Srbije u mesecu koji prethodi mesecu utvr|ivawa osnovice.

– To zna~i da bi plata profesionalnog vojnika, dosada{weg

vojnika po ugovoru, bila otprilike pribli`na prose~noj plati –ka`e potpukovnik Trandafilovi}, ali napomiwe da je izglasavawezakona ipak uslov svih uslova.

– Koeficijenti }e biti prora~unati na takav na~in da }e po-stojati zna~ajnija razlika u zaradi izme}u qudi sa ve}om odgovorno-{}u i slo`eno{}u i te`inom posla, u odnosu na one koji to nemaju.Plate predvi|ene za najodgovornije polo`aje u sistemu odbrane tre-balo bi da se usklade sa zaradama na kompatibilnim radnim mesti-ma van Vojske – ka`e potpukovnik, ne `ele}i da otkriva detaqe.

Prema wegovim re~ima, dugoro~ni ciq jeste da Vojska postaneatraktivan poslodavac za koga }e ̀ eleti da radi kvalitetan kadari koji }e za svoj rad biti adekvatno pla}en i nagra|en. Plate budu-}ih dr`avnih slu`benika i name{tenika u Ministarstvu odbrane,koji do stupawa na snagu novog zakona imaju status civilnih lica,obra~unava}e se prema normativima istovetnim kao i za wihove

kolege u organima Vlade, {to zna~i da se o~ekuje znatno pove}awezarada. Civilnim licima u Vojsci, koja postanu vojni slu`benici iname{tenici, kako obja{wava Trandafilovi}, plate }e se uskladi-ti sa zaradama dr`avnih slu`benika na odgovaraju}im poslovima.

Na~elnik Odeqewa za status i standard isti~e da }e i ostaleprinadle`nosti koje se zaposle-nima u sistemu ispla}uju moratida se usklade sa ostalim dr`av-nim organima.

– Dnevnica za dr`avne slu-`benike u Republici Srbiji sa-da iznosi ne{to preko 1.800 di-nara. Nema razloga da pripad-nici VS primaju gotovo upola

mawe. Tako|e, postoji ideja da se de`urstva ubudu}e pla}aju. I zato postoji zakonski osnov – otkriva Trandafilovi}.

BORBA ZA KVADRATE

– Postoji oko 22.000 podnetih zahteva za dobijawe stana, aod toga blizu 7.000 stanova tra`ili su vojni penzioneri koje nesmemo zaboraviti. Ti su qudi proveli radni vek u oru`anim sna-gama, a sada ̀ ive kao podstanari ili u nu`nom sme{taju. Odre|enbroj, naro~ito mla|ih qudi nisu podneli zahtev, a nemaju stan –po~iwe potpukovnik Trandafilovi} pri~u o jednoj od najbolnijihtema koje se ti~u socijalnog statusa zaposlenih u Vojsci.

– Ako bismo hteli da taj teret skinemo sa vrata i kupimo po-treban broj stanova, ra~unaju}i da svaki ko{ta u proseku 50.000,trebalo bi nam preko 1.000.000.000 evra! – konstatuje on.

19

H PITAWAslu~aj u najboqim i najure|eni-

jim vojskama sveta. Ovaj izuzet-no ozbiqan posao predstavqanajve}i izazov reformi sistemaodbrane, jer fokus treba usme-riti ka mladi}ima i devojkamakoji }e jednog dana mo`da obu}iuniformu, mladim oficirima,podoficirima i vojnicima. Time}emo poboq{ati kvalitet kadrakoji primamo u slu`bu, a upore-do re{avati zaostale probleme.Radi}emo na razvoju karijereprofesionalnih pripadnika Voj-ske, adekvatnoj kompenzaciji zasve specifi~nosti i opasnosti

vojne slu`be, stambenoj proble-matici, pa sve do pomo}i na za-vr{etku aktivne karijere i tranzicije u rezervnu komponentu ilicivilni status – obja{wava pukovnik \or|evi}.

PLATE VE]E SA NOVIM ZAKONOM

Odeqewe za status i standard (SiS) Uprave za kadrove pro-teklih nekoliko meseci u`urbano radi na pripremi predloga nor-mativa i propisa koji }e regulisati veliki broj egzistencijalnihproblema zaposlenih u sistemu odbrane. Potpukovnik Sa{a Tran-dafilovi}, na~elnik Odeqewa, sa svojim saradnicima znatno jedoprineo izradi onih delova zakona o odbrani i Vojsci koji se ti-~u standarda i statusa vojnih lica. U razgovoru sa wim otkrivamou kom pravcu bi trebalo da se re{avaju goru}i problemi poput re-{avawa stambenog pitawa, plata i ostalih prinadle`nosti koje

pripadaju profesionalnim pripadnicima Vojske.– Studijsko-analiti~ki, normativno-pravni i statisti~ko-evi-dencioni poslovi u oblasti ure|ewa statusa i radnih odnosa uVojsci, te `ivotnog standarda sa stambenim obezbe|ewem, jesuosnovne delatnosti Odeqewa. Jednostavnim jezikom, mi brinemoo problemima koji, verovatno,najvi{e zanimaju sve zaposleneu MO i Vojsci – ka`e potpukov-nik Trandafilovi}.

Predlozi normativnih re-{ewa koje izra|uje Odeqewe zaSiS proisti~u iz konstantnogpra}ewa `ivotnog standarda usistemu odbrane, prou~avawemre{ewa iz inostranih armija, te upore|ivawem stawa sa kompati-bilnim strukturama u na{oj zemqi. Na taj na~in, obja{wava Tranda-filovi}, najodgovorniji qudi u Ministarstvu odbrane mogu da done-su pravilne odluke. Svaki predlog ipak mora biti zasnovan na ras-polo`ivim buxetskim sredstvima i u skladu sa va`e}im zakonima.

– Pred nama je u proteklom periodu bio nezahvalan posao.Trebalo je uraditi ne{to da se pomogne qudima u sistemu, a ruke sunam na neki na~in bile vezane zbog normativa koji su odavno preva-zi|eni. Naime, mi trenutno primewujemo Zakon o Vojsci iz 1993.godine pisan za potrebe savezne dr`ave. Danas je na{e ministar-stvo deo Vlade Republike Srbije, ali funkcioni{e pod balastomstarog zakona – podse}a potpukovnik i nastavqa – preko 50.000 voj-nih penzija ispla}uje se iz vojnog buxeta, dok, na primer, oficira ipodoficira zajedno u Vojsci Srbije danas ima oko 15.000. Ukoliko

– Misije i zadaci koje Vojska Srbije realizuje predsta-vqaju na{e danas. Vizija projektovana Strategijskim pregledomodbrane predstavqa na{e sutra, ali briga za svakog pojedincai efikasno upravqawe qudskim resursima moraju predstavqa-ti na{e uvek – podvukao je na~elnik Uprave za kadrove Sektoraza qudske resurse pukovnik Sla|an \or|evi}.

Potpukovnik 

Sa{a Trandafilovi}

Page 20: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 20/84

TEMA

2015. oktobar 2007.

– Treba da bude jasno da se stanovi vi{e ne mogu poklawati.Ne mo`e se ne{to {to, uslovno re~eno ko{ta 50.000 ili 100.000evra kupiti za 100! Tu razliku neko mora da plati! Sistemi pirami-dalne {tedwe, u kojoj masa odvaja da bi pojedinci izvla~ili korist,

predstavqa ekonomsku pro{lost. Moraju se onemogu}iti i zloupo-trebe pri dodeli preostalih stanova. Predlo`ene su izmene klauzu-la u Pravilniku koje su omogu}avale da se odricawem odre|enogbroja kvadrata do|e na vrh neke druge rang liste, {to je usvojio iKolegijum ministra odbrane. Sada se samo ~eka saglasnost Vladekako bi se to primenilo – podvla~i potpukovnik i nastavqa – tomesmo stali na put. Ostao je jo{ jedan mawi broj stanova koji treba dase podeli. Rang liste }e biti transparentne, a kriterijumi jasni.

Postoje dve ideje u kom pravcu bi trebalo da se re{e ti pro-blemi u budu}nosti. U Odeqewu za SiS saznajemo da se razra|ujemodel prema kojem bi se pripadnici Vojske kreditirali pod po-voqnijim uslovima uz odre|enu subvenciju u vidu jednokratne po-mo}i u gotovini.

– Postoji mogu}nost da nadle`na dr`avna agencija preuzmeposao prodaje vi{ka vojne imovine. Time bi se sistem odbrane

rasteretio tog prili~no velikog posla. Dr`ava bi, pak, plasiralaneku vrstu hartija od vrednosti koje bi slu`ile da se pomognu qudiu stambenom zbriwavawu. – ka`e Trandafilovi} i navodi primer– dodeqivala bi se jednokratna pomo} (subvencija) ~ija bi visinaprvenstveno zavisila od radnog sta`a provedenog u Vojsci. Mladiqudi bi dobijali odre|ena sredstva koja bi pokrila osnovne tro-{kove kredita jer bi oni mogli da uzmu kredit na 25 ili 30 godinaotplate pod veoma povoqnim uslovima, a rata bi bila tako uskla-|ena da bi je bilo mogu}e pla}ati od zarade. Stariji pripadniciVS, ~ija je kreditna sposobnost zbog godina umawena, dobijali bisrazmerno vi{e sredstava, ~ime bi prakti~no nadomestili „vi-{ak godina”. Isti uslovi va`ili bi i za vojne penzionere koji ne-maju stan. Onima koji zbog godina ne budu kreditno sposobni, jed-nokratna pomo} poslu`i}e za kupovinu stana.

Ideja je da projekat, pored Ministarstva odbrane, podr`e iVlada, Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita

i odre|en broj poslovnih banaka. Treba re}i da dr`avni slu`be-nici ve} sad mogu dobiti stambeni kredit sa kamatom od ne{topreko ~etiri procenta godi{we, {to je znatno ni`e od kredita ko-ji se plasiraju na slobodnom tr`i{tu. Pretpostavqa se da bi za-posleni u sistemu odbrane mogli imati isti ili ~ak povoqnijitretman pri obezbe|ivawu krova nad glavom.

Drugi model stambenog zbriwavawa, koji je u razradi, vezanje za izvesne izmene obra~una dela tro{kova za zakup stana (UTS)i wihovim prilago|avawem otplati kredita. Dodatak koji su pro-fesionalna vojna lica dobijala ukoliko `ive kao podstanari i~iji je iznos zavisio od broja ~lanova porodice i zaposlewa su-pru`nika, prema va`e}im propisima nije pripadao onima koji ku-pe stan putem kredita kod poslovnih banaka. U Odeqewu za SiSka`u da je mogu}e nastaviti sa isplatom prinadle`nosti na imedela tro{kova stanovawa i vojnim licima koja otpla}uju stambeni

kredit. Prema re~ima potpukovnika Trandafilovi}a, taj dodatakbi se zvao druga~ije i bio bi ve}i nego dosada{wi UTS. On ka`eda bi, ukoliko se pribegne tom modelu, MO verovatno sklopilougovore sa Nacionalnom korporacijom i bankama pa pripadniciVojske ne bi morali pri podizawu kredita da pola`u u~e{}e nitipla}aju administrativne tro{kove. Model bi se, najverovatnije,primewivao i na vojne penzionere.

U Ministarstvu odbrane postoji voqa da se kona~no re{enagomilani problemi i da zaposleni napokon osete lep{i deo re-formi. Jesewe zasedawe Skup{tine Srbije trebalo bi da donesezakone o odbrani i Vojsci i time stvori okvir za projekte i idejekoji se uveliko razra|uju.

Aleksandar PETROVI]

OBELE@EN DAN TEHNI^KOGREMONTNOG ZAVODA ^A^AK

NEODVOJIVIDEO SISTEMA

ODBRANEPresti`an tehnolo{ki nivo i kvalitet proizvodai usluga potvr|en dobijawem sertifikata SRPSISO 9001:2001, kojim je nadle`na institucijaMinistarstva odbrane Srbije verifikovalasistem menaxmenta kvalitetom Tehni~kogremontnog zavoda

Zaposleni u Tehni~kom remontnom zavodu u ^a~ku, zajedno sabrojnim gostima iz Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, lokalnesamouprave i privrednih organizacija, obele`ili su Dan preduze-}a – 30. septembar, kada je pre 82 godine Dr`avni savet Kraqevi-ne Srba, Hrvata i Slovenaca dao saglasnost na odluku ~a~anskeop{tine o ustupawu zemqi{ta radi podizawa In`iwerijsko-teh-

ni~kog zavoda.Danas je osnovna de-latnost Zavoda remont imodernizacija tehni~kihsredstava Vojske. Za potre-be remonta Zavod osvaja iserijsku proizvodwu {iro-kog asortimana rezervnihdelova.

Govore}i na sve~anojsednici u Domu kulture u^a~ku, direktor TRZ pukov-nik Vojislav Milinkovi} jeistakao da se budu}i pravcirazvoja uskla|uju sa zahte-vima reorganizacije siste-ma odbrane i Vojske, jer }eZavod, prema sada{wim predlozima, ostati u tom sastavu. Nared-ni zadaci su potpuno osvajawe generalnog remonta perspektivnihtehni~kih sredstava Vojske (tenkovi M-84, T-72), modernizacija ikonverzija tehni~kih sredstava (tenkovi T-55, M-84AB1, T-72, vo-zilo BRDM-2), zatim unapre|ewe saradwe sa nau~noistra`iva~-kim institucijama nosiocima izvoznih poslova i ve}i obim izla-ska na slobodno tr`i{te.

– Mnogi veliki sistemi Srbije posledwih godina prepoznalisu mo} ovoga zavoda – istakao je direktor Milinkovi}. – Tako jeove godine Naftna industrija Srbije upravo Tehni~kom remontnomzavodu poverila revitalizaciju i brendirawe sredstava za tran-sport goriva i maziva, a za na{e kapacitete i tehnologije raspi-tuju se stru~waci iz jo{ nekih velikih dr`avnih sistema.

Uspeh u upornom i kontinuiranom zalagawu za presti`an teh-

nolo{ki nivo i kvalitet potvr|en je dobijawem sertifikata SRPSISO 9001:2001, kojim je nadle`na institucija Ministarstva od-brane Srbije verifikovala sistem menaxmenta kvalitetom. Nasve~anosti povodom Dana preduze}a, direktoru pukovniku Vojisla-vu Milinkovi}u priznawe je uru~io pukovnik dr Danko Jovanovi},na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbra-ne. Tom prilikom, u znak zahvalnosti za dobru saradwu sa Mini-starstvom odbrane i Vojskom Srbije, general-major Dragan Kata-ni}, komandant Vazduhoplovstva i PVO, predao je poklon predsed-niku op{tine ̂ a~ak Velimiru Stanojevi}u.

Prigodan koncert na sve~anosti izveo je Reprezentativni or-kestar Garde.

R. MUTAVXI]

URU^IVAWE SERTIFIKATA: pukovnici

Vojislav Milinkovi} i dr Danko Jovanovi}

Page 21: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 21/8421

gorovawa na intervidovskom poligonu „Pa-

suqanske livade“, ali i na sve~anosti doksu gromoglasno uzvikivale re~i zakletve.

[kolovawe studenata 132. klase Voj-ne akademije traja}e ~etiri godine. Pouspe{nom okon~awu osnovnih studija, poreddiplome oficira Vojske Srbije, oni }e do-biti i diplome odgovaraju}ih fakulteta Be-ogradskog univerziteta.

Zakletvu su polo`ili i slu{aoci zarezervne oficire pe{adije, artiqerije,in`iwerije, logistike, sanitetske i veteri-narske slu`be.

Komandant sve~anosti polagawa zakle-tve bio je general-major Vidosav Kova~evi},na~elnik Vojne akademije, dok je sve~animstrojem komandovao pukovnik Dragan \ini.

A. PETROVI]

PRIJEMI ZA MLADE POTPORU^NIKE

Studenti 132. klase Vojne akademije 5.

oktobra su na Bawici polo`ili zakletvuotaxbini i tako stali u red wenih budu}ihprofesionalnih branilaca. Pored rodbi-ne, mnogobrojnih prijateqa, budu}ih profe-sora i kolega najmla|ih studenata roda pe-{adije, OMJ, ABHO, in`iwerije, avijacije,veze i tehni~ke slu`be, sve~anosti u Vojnojakademiji prisustvovali su na~elnik Upra-ve za {kolstvo Ministarstva odbrane pu-kovnik Dragutin Jovanovi} i na~elnik Upra-ve za obuku i doktrinu G[ Vojske Srbije pu-kovnik Petar ]ornakov.

Prvi put u istoriji vojnog {kolstva uSrbiji, u sve~anom stroju su, pored mladi-}a, bile i devojke, wih trideset, koje su svo-ju veliku `equ da postanu oficiri VojskeSrbije dokazale i tokom jednomese~nog lo-

Na sve~anostima u Beogradu i Ni{u,8. oktobra, ozvani~en je prijem novoproi-zvedenih potporu~nika Vojske Srbije u jedi-nice pot~iwene Komandi za obuku (KzO), Ko-mandi ViPVO i Komandi Kopnene vojske.

U sali Doma garde na Top~ideru, novo-proizvedenim potporu~nicima obratili suse zamenik komandanta KzO pukovnik Mio-drag Vukmirovi} i na~elnik {taba KzO pu-kovnik Mla|en Ni{evi}. Tom prilikom, pu-kovnik Vukmirovi} je rekao da je Komandaponosna {to je tokom ove godine 95 mladihstare{ina stupilo u wene redove, ukqu~uju-}i i 23 podoficira koji su proteklog letazavr{ili {kolovawe, te da }e te mlade sna-ge znatno doprineti poboq{awu rada u je-dinicama KzO.

Potporu~nicima sada predstoji peto-dnevni metodski kurs koji po~iwe 15. okto-bra u tri centra za obuku – u Somboru, Va-qevu i Zaje~aru, a od 22. oktobra mlade

stare{ine }e imati sedam dana na raspo-lagawu da upoznaju garnizone i radna me-sta na kojima }e po~eti profesionalnu ka-rijeru.

A. P.

BRUCO[I POLO@ILI ZAKLETVU

OTVORENO NEBONAD SRBIJOMU organizaciji Verifikacionog centra

Ministarstva odbrane u Srbiji je proteklenedeqe boravio nema~ko-rumunski tim me-

|unarodne misije „Otvorenog neba”, spora-zuma koji omogu}ava izvi|a~ke letove nadzemqama potpisnicama. Iako Srbija jo{nije potpisnik tog sporazuma, koji su, ina~e,verifikovale sve zemqe Evrope i SAD, una{oj zemqi se izvi|a~ki letovi u okvirumisije „Otvorenog neba” obavqaju ve} ~e-tvrtu godinu za redom.

Prema oceni rukovodioca posmatra~-kog tima za Balkan potpukovnika Hansa Joa-kima Trapea, srpski tim za organizaciju irealizaciju „Otvorenog neba” i ove godinepokazao je visok nivo osposobqenosti iprofesionalizma, tako da u saradwi s ko-legama iz Nema~ke i Rumunije, ni na zemqi,ni u rumunskom avionu, kojim je obavqen jed-no~asovni izvi|a~ki let nad Srbijom, nijebilo nikakvih problema.

Zbog lo{ih vremenskih uslova, prven-stveno ki{e i magle, snimqeni materijal jene{to slabijeg kvaliteta, pa je let imao ve-}i zna~aj kao trening i jo{ jedna prilika zakondicionirawe timova, nego kao izvi|a~-ki let. Ipak, prema re~ima vo|e rumunskog„Open Skajs” tima, potpukovnika Mir~e Ba-lomireana to ni ukoliko ne umawuje postig-nut uspeh. D. G.

AKTIVNOSTIVERIFIKACIONOG

CENTRAVerifikacioni centar Ministarstvaodbrane u proteklih mesec dana imao je trizna~ajne aktivnosti vezane za sprovo|eweBe~kog dokumenta o kontroli naoru`awa.

Dvojica na{ih inspektora boravili suu Sloveniji od 18. do 21. septembra gde suposetili bazu „Cerkqe” na vojnom poligonu„Po~ek” i Centar za obuku u Vipavi. Slove-na~ke kolege prikazale su i ve`bu tragawai spasavawa pilota oborenog helikoptera.

Po~etkom oktobra u na{oj zemqi bo-ravile su dve inspekcije – iz Republike Ita-lije i Republike Hrvatske. Italijanski timje od 2. do 5. oktobra u kontroli specifi~-

nog podru~ja obi{ao aerodrom u La|evci-ma, garnizone Kraqevo i Ni{. Vo|a timapukovnik Dino Markoli pohvalio je profe-sionalizam, efikasnost i organizovanostkomandi i jedinica u kojima je boravio.

Tim Republike Hrvatske je od 2. do 4.oktobra, u skladu sa Sporazumom o podregi-onalnoj kontroli, bio u inspekciji naoru`a-wa u 4. brigadi KoV u Vrawu. Nadle`ni izVerifikacionog centra smatraju da spora-zum o me|usobnoj kontroli otvara mogu}nostza unapre|ivawe bilateralne i multilate-ralne saradwe vojski u regionu. A. P.

SELEKTIVNA OBUKAZA „KOBRE“

U kasarni „Bawica“ po~ela je se-lektivna obuka pripadnika Vojske Srbi-je koji profesionalnu karijeru `ele danastave u Bataqonu vojne policije „Ko-bre“.

Prema re~ima potpukovnika @eq-ka Gavrilovi}a, komandanta Bataqona,prvih sedam dana selektivne obuke kan-didati su proveli u kasarni „Bawica“,a tokom preostale dve nedeqe bi}e napoligonu Peskovi.

A. P.

SARADWA

Page 22: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 22/84

15. oktobar 2007.

22

Ni{ki padobranski vi{eboj je zbog du`inestaze, brdsko-planinske konfiguracije

terena i brojnosti zadataka koji su

iskqu~ivo iz domena borbene obuke

specijalnih jedinica, veliki izazov za

takmi~are, jer tra`i velika naprezawa,

odli~nu vojni~ku obu~enost i kondiciju

svojstvenu maratoncima

Krajem septembra Ni{ je po deseti put bio doma}in elitnimpredstavnicima specijalnih jedinica koje u svojoj borbenojobuci imaju padobransku komponentu. Re~ je o jednom od najte-`ih i najpresti`nijih vojni~ko-sportskih takmi~ewa specijal-nih jedinica – padobranskom vi{eboju. Takmi~ari se nadme}u

u brojnim vojni~kim disciplinama, re{avaju}i zadatke na stazi du-`ine oko 45 kilometara.

ZADACI

Doma}in takmi~ewa bio je 63. padobranski bataqon Speci-jalne brigade, a organizator – Komanda Kopnene vojske, pod po-kroviteqstvom Ministarstva odbrane i General{taba VS.

TAKMI^EWEELITNIH JEDINICA

    O

    D    B   R    A

   N    A

D E S E T I M E \ U N A R O D N IP A D O B R A N S K I V I [ E B OJ

Page 23: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 23/8423

automatske pu{ke, pi{toqa, no`em i bombom u metu.Neophodno je ista}i da su sve ekipe bile izuzetno dobro pri-premqene i motivisane za svojevrsno vite{ko nadmetawe. Svakiod usputnih zadataka koje su re{avali zami{qen je kao borbeni,{to je primereno nameni jedinica iz kojih dolaze.

Ideja i ciq pokretawa jednog takvog presti`nog takmi~ewa,koji su ni{ke padobrance doveli do organizacije sada ve} jubi-larnog 10. padobranskog vi{eboja, jesu da istaknu timski rad i ko-lektivni duh elitnih specijalnih jedinica. Pojedinci koji na ova-kvim takmi~ewima „jure“ li~ni rezultat nemaju {anse da uspeju jersu ekipe obavezne da do ciqa do|u zajedno.

Treba ista}i i da je ovo ve} tre}a godina kako se na takmi~e-wima pojavquju inostrane ekipe. Ekipe iz Rumunije i Kipra nastu-

Na startu je bilo ukupno deset ekipa, triiz sastava doma}ina, dve iz 72. izvi|a~ko-

diverzantskog bataqona i po jedna iz Protivte-roristi~kog bataqona, @andarmerije MUP-a Sr-

bije i oru`anih snaga Rusije, Rumunije i Kipra.Takmi~ewe je po~elo padobranskim skokom pe-

to~lanih ekipa na posebno obele`enom desantnom pro-storu nedaleko od Leskovca, kod sela Me|a. Odmah nakon

desantirawa ekipe su dobile zadatke koje su re{avale u na-redna dva dana na stazi dugoj preko 45 kilometara. Na kontrol-

nim ta~kama, koje je trebalo prona}i, oni su izvr{avali pojedineborbene zadatke: ga|awe iz pu{ke i pi{toqa, bacawe no`a i bom-be u metu, savla|ivawe `i~ane prepreke, savla|ivawe preprekekonopcem, pewawe uz konopac, izvla~ewe pokvarenog vozila, iz-vla~ewe rawenika i sli~no. Svi rezultati se prera~unavaju u po-zitivno ili negativno vreme {to u zbiru sa kona~nim vremenomprolaska stazom daje poredak ekipa.

Prvog dana staza je vodila ka planini Seli~evica gde su tak-mi~ari morali da savladaju preko dvadeset i pet kilometara ponepristupa~nom terenu sa ukupnom visinskom razlikom od preko500 metara. Drugog dana takmi~are je do~ekala donekle kra}a sta-za sa konstantnim padom, ali po daleko nepristupa~nijem terenu isa dosta te`im zadacima.

Na pobedni~ki tron popela se Druga ekipa 63. padobranskog

bataqona, koju su sa~iwavali poru~nik Dejan Tutu{, stariji vod-nik prve klase @eqko Kupre{ak, stariji vodnik Boban Popovi} ivodnici prve klase Igor Trajkovi} i Vladimir \uki}. Oni su sta-zu savladali re{iv{i sve zadatke za ukupno {est sati i tri minu-ta. Drugo mesto sa svega desetak minuta zaostatka osvojila je Pr-va ekipa 72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona, a tre}eplasira-na je bila Tre}a ekipa ni{kih crvenih beretki.

Sve~ano progla{ewe pobednika i uru~ewe nagrada bilo je uPan~evu, 29. septembra, u okviru proslave prvog ro|endana Spe-cijalne brigade Vojske Srbije. Organizator je tada dodelio i na-gradu „Najboqi strelac“ starijem vodniku Branku Vasiqevi}u,pripadniku Druge ekipe 72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona izPan~eva, koji je imao najboqe rezultate u disciplinama ga|awe iz

Page 24: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 24/84

ba mnogo tr~ati, a planinskireqef dodatno ote`ava takmi-~arima.

Prvi put sam na nekom ova-kvom takmi~ewu u inostranstvu.Smetao mi je redak vazduh ov-de. Nisam o~ekivao ovako te-{ko takmi~ewe pa smo do{libez posebnih priprema. Sada

znamo kakav je ovo padobran-ski vi{eboj pa }emo se idu}egodine sigurno pojaviti na tak-mi~ewu, ali }emo se i dobropripremiti – isti~e Belousov.

– Nadali smo se da }emo po-sti}i boqi rezultat, ali nakonsvega, kada smo videli koliko jestaza naporna i te{ka, mogu sa-mo da ka`em da smo sre}ni {tosmo uspeli da re{imo sve za-datke i do|emo do ciqa. Na{ipadobranci su drugi put na ova-kvom takmi~ewu, tako da o~eku-jem i gostovawe va{ih padobra-

naca na na{em nadmetawu. Kod

nas je staza dosta kra}a i zavr-{ava se za jedan dan. Moram daistaknem da sam odu{evqenspremno{}u srpskih padobrancai wihovom vojni~kom osposobqe-no{}u – ka`e nakon takmi~ewaporu~nik Vasile Moldoveanu ko-ji je predvodio rumunsku ekipu.

I padobranci sa Kipra su podrugi put na ovakvom takmi~ewu.Dva ~lana ekipe su bila i pro-{le godine, kada je staza biladuga~ka skoro {ezdeset kilome-tara, tako da su i sada o~ekiva-la isti napor.

– Vrlo sam impresioniranovim doga|ajem jer je ovo zaistapravo vojni~ko takmi~ewe savojnim disciplinama. @ao mi je{to smo imali svega desetak da-na da se posebno spremamo zatakmi~ewe, tako da nismo ni mo-gli da ostvarimo zna~ajniji re-zultat. Padobranski skok sa va-{im padobranom iz brzog avio-na kao {to je AN-26 za mene jeposebno iskustvo jer su mi ovobili prvi skokovi na stabiliza-ciju, a i sa na{im padobranomje mnogo mek{e prizemqewe. Nakraju bih zahvalio srpskim pa-

dobrancima na pomo}i koju sunam pru`ili, na gostoprimstvui qubaznosti – sa neskrivenimodu{evqewem pri~a poru~nikEvangelou Kleantis sa Kipra.Gosti takmi~ewa bili su iz pe-to~lane ekipa makedonskih pa-dobranaca. Do{li su, ka`u, davide o kakvom takmi~ewu je re~,a naredne godine treba o~eki-vati wihovu ekipu u padobran-skom takmi~arskom stroju .

Vladica KRSTI]

SARADWA

15. oktobar 2007.

24

MORALNI POBEDNICI

Moralni pobednici ovogodi{weg padobranskog vi{ebojasu takmi~ari Prve ekipe 63. padobranskog bataqona predvo|e-ni vrhunskim sportistima i stare{inama, kapitenom pro{logo-di{we pobedni~ke ekipe i dr`avnim reprezentativcem u ori-jentiringu kapetanom Milovanom Mili}em i vrsnim pentatlon-cem potporu~nikom Mladenom Stamenkovi}em. Sa wima u ekipisu bili i vodnik Ivan Miti} i desetari po ugovoru Marko Je-

remi} i Nenad Veqkovi}.Oni su stazu savladali za fantasti~nih pet sati i ~etrde-set pet minuta. Na posledwem zadatku, veslawe desantnim ~am-cem, zadesio ih je pravi maler – ispala im je karta sa zadatkomu reku. Dva minuta kasnije pro{li su kroz ciq ubedqivo ispredsvih, ali su ipak diskvalifikovani zato {to nisu imali kartuda predaju sudijama koji su ih tu ~ekali.

I ekipa @andarmerije je diskvalifikovana, ali zbog kr-{ewa pravila. Wih je Vrhunska sudijska komisija iskqu~ila jerih je zatekla kako se na stazi voze terenskim vozilom. Smi{qe-na prevara nije mogla da zavara i sudije koji su stazu nadgleda-li neprestano na terenu, ali i iz vazduha, patroliraju}i heli-kopterom.

pali su i pro{le godine, a eki-pi Rusije ovo je prvo ovakvo tak-mi~ewe i do{li su, kako su is-takli, samo da izvide o kakvomje nadmetawu re~, a s obziromna impresije koje nose idu}e go-dine }e se pojaviti u daleko ja-~em sastavu i posebno pripre-mqeni.

U svetu, ina~e, postojesli~na takmi~ewa. Ve}ina dajeakcenat na prepreke i zadatkekoje takmi~ari moraju da re{ena terenu, ali na daleko kra}ojstazi i sa mnogo mawe zadataka.Naj~e{}e su to takmi~ewa gde seu~esnici pojavquju u sportskojopremi. Ni{ki padobranski vi-{eboj zbog du`ine staze, obave-zne brdsko-planinske konfigu-racije terena i brojnosti zada-taka koji su iskqu~ivo iz dome-

na borbene obuke specijalnihjedinica, ima svoju posebnudra` jer tra`i velika napreza-wa takmi~ara, odli~nu vojni~kuobu~enost i kondiciju svojstvenumaratoncima.

UTISCI

Vojnik Grigorij Belousoviz Rusije je prvi put u inostran-stvu na takmi~ewu ovakvog tipa.Impresioniran je Srbijom i go-stoprimstvom ni{kih padobra-naca i, kako isti~e, svi su po-bednici koji su uspeli da do|u

do ciqa i re{e sve zadatke.– Staza je bila veoma te-

{ka sa velikom distancom, tre-

Page 25: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 25/8425

lu narednog skupa, koji }e biti odr`an2009, biti prezentovani radovi koji su saovog skupa primeweni u praksi.

Na plenarnoj sednici, odr`anoj pootvarawu OTEH-a , predstavqeni su radovipukovnika dr Danka Jovanovi}a „Uticajitehnologije na odr`ivi razvoj” i pukovnika

prof. dr Mitra Kova~a „Vizije razvoja si-stema odbrane kao ~inilac strategije raz-voja odbrambenih tehnologija”.

Tokom tri dana trajawa, na OTEH-u jepredstavqeno 170 radova iz jedanaest na-u~nih oblasti. M. [VEDI]

DONACIJA NORDIJSKE INICIJATIVE 

Drugi nau~no-stru~ni skup iz oblastiodbrambenih tehnologija OTEH 2007 odr`anje od 3. do 5. oktobra u Vojnotehni~kom insti-tutu u Beogradu. Taj najzna~ajniji nau~ni skupu Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ovegodine organizovala je Uprava za odbrambe-ne tehnologije Ministarstva odbrane.

Skup je otvorio pomo}nik ministra od-brane za materijalne resurse Ilija Pili-povi} koji je, tom prilikom, podsetio da jeOTEH osnovan sa idejom da se o~uva i po-spe{i nau~noistra`iva~ka delatnost u Voj-sci. On je naglasio i da }e na okruglom sto-

Potpisivawem protokola o donacijinamewenoj izradi projektne dokumentacijei adaptaciji objekta koji bi slu`io za po-trebe prekvalifikacije podoficira i ci-vilnih lica {kolovanih za specifi~na voj-

na zanimawa koji, usled reformi sistemaodbrane, ostaju bez zaposlewa, uspe{no jenastavqena saradwa Ministarstva odbra-ne i me|unarodne organizacije „Nordijskainicijativa“.

Dokument su potpisali na~elnik Di-rekcije za prekvalifikaciju pukovnik Mi-lan Mi}anovi} i, u ime „Nordijske inicija-

tive“, kapetan fregate Jane Larsen. Potpi-sivawu protokola prisustvovali su i po-mo}nik ministra odbrane za qudske resur-se dr Bojan Dimitrijevi} i na~elnik Upraveza kadrove MO pukovnik Sla|an \or|evi}.

Protokolom je omogu}en nastavaksprovo|ewa sporazuma koje su dve stranepotpisale u prole}e ove godine o pomo}izemaqa „Nordijske inicijative“ – Danske,[vedske i Norve{ke – projektu prekvali-fikacije vi{ka vojnog kadra u okviru pro-grama Prisma.

A. PETROVI]

ODR@AN NAU^NI SKUP OTEH 2007 

UKRATKO

POSETADELEGACIJE PVO GR^KEKomandu i jedinice ViPVO, od 1. do 3.

oktobra, posetila je delegacija Ministar-stva odbrane Gr~ke, radi razmene iskusta-va i mi{qewa o doktrini protivvazduho-plovne odbrane.

Gosti su prezentovali sve procedurekoje primewuje gr~ka PVO u odnosu na sa-vremene izazove i pretwe.

Komanda ViPVO prenela je dosada-{wa iskustva, a u obilsku de`urnih snaga usistemu PVO i lova~ke avijacije na aero-dromu u Batajnici demonstrirala prakti~nesposobnosti svojih jedinica u izvr{avawuovog va`nog zadatka.

I. UKI]

TIM ITALIJANSKEVOJSKE U KRU[EVCUPripadnici roda ABHO italijanske

vojske obi{li su Centar za usavr{avawekadrova ABHO u Kru{evcu i tom prilikom sadoma}inima razmenili iskustva i dogovori-li pove}awe uzajamne pomo}i i saradwe.

U delegaciji su bili potpukovnikFranko Salerno i kapetan Romeo Tomase-ti, a jednom delu posete prisustvovao je iizaslanik odbrane Republike Italije pu-kovnik Mauro de Vin~entis.

Vojnici i stare{ine CUK-a i 246. ba-taqona ABHO prikazali su italijanskimabehajcima mogu}nosti Centra, poligona„Ravwak” i drugih kapaciteta i predstaviliprojekat formirawa Regionalnog centraABHO.

Z. MILADINOVI]

KONGRES METROLOGA SRBIJENa kongresu metrologa Srbije, odr`anom krajem septembra na Zlatiboru, glavna

tema bila su merewa u hemijskoj industriji. Organizator kongresa bio je Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet Beograd, a me|u u~esnicima bili su i predstavnici Ministarstvaodbrane iz Odseka za metrologiju Uprave za odbrambene tehnologije i predstavnici

Tehni~kog opitnog centra iz Beograda.Posebno je bilo zapa`eno u~e{}e predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije na okruglom stolu o Pravcima razvoja metrologije u Srbiji , gde su ukazali naprobleme sada{weg zakona i nedefinisanost metrolo{ke delatnosti u sistemu odbra-ne. Tom prilikom govorili su o qudskim i tehni~kim kapacitetima kojima Ministarstvoraspola`e, ali i postoje}oj infrastrukturi neophodnoj za potrebe odbrambene indu-strije, koja je na raspolagawu i tre}im licima. Istaknuto je da u Ministarstvu postoje,u odre|enim mernim oblastima, kapaciteti koje nema niko u dr`avi, pa ~ak ni u regio-nu. U slu~aju da se zakonska regulativa ne re{i na odgovaraju}i na~in, postoji mogu}-nost da se sistem naru{i i da po~ne zaostajawe u pra}ewu i razvoju metrologije.

Stru~ni radovi sa kongresa bi}e publikovani u Zborniku radova metrologa Sr-bije. G. GOJKOVI]

Page 26: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 26/84

15. oktobar 2007.

26

Pasuqanske livade

decenijama su bile zabran

mu{kosti. Visoravan me|u

Ku~ajskim planinama poznata

po nepredvidivosti klime,

mesto je gde su ratnu ve{tinu

i ume}e ga|awa proveravale

generacije uniformisanih

mladi}a. Predeo naviknut

na grmqavinu te{kog naoru`awa

i miris baruta, krajem septembra

iznenadio je `amor devoja~kih

glasova.

M

L O G O R O V A W E P R V E G E N E R A C I J E B U D U ] I H D A M A O F I C I R A

irno ! – komanduje plavokosa devojka u maskirnoj uniformi. Pred wom strojhitro zauzima stav.– Nadesno ravnaj s’ ! – Tridesetak pogleda istovremeno tra`i zami{qenikonac razvu~en ispred vrhova ~izama. Omalena ruka stiska remnik automat-ske pu{ke.– Mir-no! – Ispod beretki, od brzine pokreta izvla~e se neposlu{ni uvojci.Nekoliko sekundi nesvakida{weg prizora – vod studentkiwa Vojne akademije

uskoro }e iza}i na streli{te i poku{ati da najmawe ~etiri od {est raspolo`i-vih metaka iz automatske pu{ke 7,62 milimetra „spakuje” u krug pre~nika 42 cen-timetra sa 100 metara udaqenosti.

UVOD U PROFESIJU

Kada je pre nekoliko godina Uprava Vojne akademije najavila mogu}nost dapitoma~ke uniforme obuku i devojke, malo ko je verovao da }e Srbija 2011. dobi-ti {kolovane `ene oficire. Prilagodqivost obrazovnog sistema u Vojsci sta-vqena je na probu na prole}e 2007. godine kada je prvi put iz uslova konkursa iz-brisana stavka „… dr`avqani R. Srbije mu{kog pola…”. Vest da Akademija pri-ma i devojke nije ostala bez odjeka, pa je 138 momaka 132. klase dobilo privile-giju da dobro i zlo pitoma~kog ̀ ivota deli sa trideset koleginica. Dok kabineti iamfiteatri na Bawici o~ekuju oktobarsku graju, pune bele`nice diferencijalnihjedna~ina i vojne istorije, na drugom kraju Srbije voqa i izdr`qivost budu}ihstare{ina trenira se pod „punom ratnom opremom”.

NE@NIJE LICE VOJSKE

OBUKA

Page 27: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 27/8427

Pasuqanske livade, i pored prirodnih lepota, nisu mestona kome bi ve}ina qudi ̀ elela da provede vi{e od nekoliko sa-ti. Na preko 700 metara nadmorske visine, planinski plato pra-va je klimatska enigma ~ak i za malobrojne stanovnike tog kraja.Uobi~ajeno je da tokom dana temperatura varira i za 20 stepe-ni, a da se padavine i sun~ano vreme smewuju iz sata u sat. Po-red pogodnog reqefa za ga|awe ve}im kalibrima i retke nase-qenosti, vremenske prilike su ba{ Pasuqane predodredile zakova~nicu vojni~kog zanata.

Komandantu logora pukovniku Janku Grandi}u i poru~nikuRadojki Milosavqevi}, komandiru voda studentkiwa, pripao jezadatak da obezbede optimalne uslove za boravak 29 devojakana prvom stacionarnom logorovawu.

– Gospo|o poru~ni~e, mi ho}emo u {ator kao i mu{karci ! –tra`ile su studentkiwe kada su im pokazali sme{taj u zgradi pre-ko puta kuhiwe.

– Nismo mogli da udovoqimo wihovom zahtevu – sa osmehompriznaje pukovnik Grandi}, iako, ka`e, razume mladala~ki entu-zijazam.

– Ovo im je prvo logorovawe i nemaju nikakvog iskustva. Hi-gijenske potrebe ̀ ena su specifi~ne, a no}u pod {atorom zna dabude vrlo hladno, naro~ito ako se ne lo`i pe}. Momci }e, ipak,dokazivati mu{kost kao i do sad jer su po prirodi otporniji –obrazla`e pukovnik svoju odluku.

Privilegija koju na terenu donosi san u zidanom objektu nezna~i da je sme{taj hotelski. Mala vojni~ka spavaona. Krevetina sprat. Tvrdi du{eci. Ni traga od komfora. Jedan ili dva tu{ana tridesetak devojaka. Premalo.

– Tek kada se vrate u Beograd, shvati}e koliko su, zapravo,dobri uslovi na Vojnoj akademiji – otkriva nam jedan od razloga„uvodnog logorovawa” poru~nik Radojka Milosavqevi}, po pro-fesiji psiholog, koja je do pre nekoliko meseci brinula o men-talnoj higijeni vojnika u Ni{u. Radojka obja{wava da se u wenom

vodu {koluju studentkiwe rodova pe{adije, ABHO, telekomunika-cija, tehni~ke slu`be KoV i avijacije. Na logorovawu one se pri-kqu~uju svojim mu{kim kolegama po specijalnostima i tokom danazajedno se obu~avaju.

A obuku, barem tu pojedina~nu, niko ko je obukao uniformunije zaboravio. Azbuka vojske: radwe i postupci vojnika u borbi,poznavawe i rukovawe automatskom pu{kom, sjediwavawe radwiza ga|awe... Posledica je ista i kod mu{karaca i kod `ena – `u-qevi, odrana kolena, ramena bolna od borbenog ranca, za{tit-

ne maske i „rapa”. Ali, devojke se ne `ale. ]ute i momci. Uglav-nom se kroz jedva vidqivu grimasu osmeha primeti da su ~izmepune ̀ uqeva.

– Pa, kako da kukam kad su cure tu?! – odvra}a jedan studentna na{u opasku o „juna{tvu”.

DOMA]I ZADATAK

Poru~nik Aleksandar Jankovi}, komandir voda pe{adije, or-ganizuje uve`bavawe u sklapawu i rasklapawu li~nog naoru`awa.Dok razgovara sa na{om ekipom pogled mu je na jo{ neve{tim ru-kama studentkiwa i studenata. Svakih minut-dva opomene:

– Pa`qivo sa povratnim mehanizmom! Setite se kako smo u~i-li, levom rukom oprugu, a desnom vo|icu! Tako je! Sad utvr|iva~ –neumoran je poru~nik.

– Motivacija kod studenata je velika. Kod devojaka naro~ito.

Kada bi sa takvom `eqom i interesovawem nastupale tokom celog{kolovawa, ne bi bilo problema. Setite se samo dana{weg ga|a-wa! – podse}a nas poru~nik Jankovi}.

Zaista, toga dana, studentkiwe 132. klase Vojne akademije,kao {to su to do sad ~inili samo mu{karci, stale su na polaznuliniju za ga|awe.

– Pripremno ga|awe iz automatske pu{ke 7,62 milimetra... –grmi glas potpukovnika I{tvana Poqanca, koji saop{tava uslovei mere bezbednosti.

– Usta cevi uvek gledaju u pravcu meta! – uporan je Poqanacda u podsvest studentkiwa ugradi oprez pri rukovawu naoru`a-wem.

– Smena na vatrenu liniju napred! – komanduje rukovodilacga|awa. Zauzimaju stav. Municija je podeqena. Ispred wih je na100 metara udaqenosti {kolska meta sa crnom ta~kom u sredinipre~nika 10 centimetara. Da bi se ispunilo ga|awe potrebno jenajmawe ~etiri od mogu}ih {est metaka grupisati u krugu od 42 cen-timetra.

Paqba. Prvo tri probna metka, zatim {est za ocenu. Ofi-cir pokaziva~ pogodaka, prilazi svakoj meti i izve{tava – pet,pet, {est, ~etiri, {est... Za ~udo, u jednoj niti jedan pogodak! Stu-dentkiwa sle`e ramenima, dobro je pucala za probu. Pogled na su-sednu metu obja{wava stvari. U woj 12 pogodaka i svi dobro gru-pisani. Ga|awe se priznaje.

Momci sa nestrpqewem o~ekuju da ~uju rezultate. Nije im la-ko. Koleginice su ga|ale vi{e nego dobro. Pukovnik Grandi} dovi-kuje:

– Sada imate doma}i zadatak!Prvi vojni~ki koraci uvek su te{ki i nespretni. Ozbiqnija

evaluacija rezultata koje postigne 132. klasa, kako smatra i ko-mandant bataqona studenata KoV potpukovnik Zoran \uri}, usle-

di}e tak nakon prve godine.– U maju 2008. trebalo bi da ponovo iza|emo na teren da bi-smo sproveli odeqensku i deo vodne takti~ke obuke, kao i neka ga-|awa – ka`e potpukovnik \uri}.

Istorija {kolovawa ̀ ena na Vojnoj akademiji je po~ela. In-stitucija ~ini sve da devojkama koje se odlu~e za oficirski pozivpru`i {to boqe uslove. Ipak, teret i obaveza su na wima.

Na improvizovanim klupama, jedni pored drugih, ru~aju mom-ci i devojke. Na Akademiji su tek desetak dana. Ka{ike sinhronizo-vano zveke}u o zidove vojni~kih porcija. Podjednako brzo nestaju imu{ka i ̀ enska sledovawa. Glad, vaqda, ne zna za pol.

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

Page 28: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 28/84

15. oktobar 2007.

28

P AKCIJE

Akcija Ministarstva odbranei Vojske Srbije „Ve`i pojas– pru`i {ansu `ivotu” u{la jeu tre}i mesec i, po mnogimpokazateqima, ve} opravdalanapore koji se ~ineu smawewu i ubla`avawuposledica saobra}ajnihnesre}a na na{im ulicamai putevima.

AKCIJA ZA POVE]AWEBEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU

VE@I POJASPRU@I[ANSU@IVOTU

ojedini vojni u~esnici u saobra}aju, zaustavqani na drumovi-ma u okolini Beograda jo{ po~etkom jula, imali su priliku davojnim saobra}ajcima obja{wavaju za{to u toku vo`we nisuvezani sigurnosnim pojasom. Na wihova brojna opravdawavojnici s belim uprta~ima, pripadnici Saobra}ajnog bata-

qona Vojne policije, imali su jedinstven odgovor – oni mogu daprogledaju kroz prste, ali nesre}a ne}e.

Obaveza vezivawa pojaseva u toku vo`we, iako uvedena jo{pre vi{e od deceniju, nije se odoma}ila me|u voza~ima, {to nassvrstava u red zemaqa u kojima su saobra}ajne nezgode obi~no ste`im posedicama od onih u razvijenom svetu. Akcija Ministar-stva odbrane i Vojske Srbije „Ve`i pojas – pru`i {ansu `ivotu”u{la je u tre}i mesec i, po mnogim pokazateqima, ve} opravdalanapore koji se ~ine u smawewu i ubla`avawu posledica saobra-}ajnih nesre}a na na{im ulicama. Pove}awe discipline iozbiqnosti vojnih u~esnika u saobra}aju, {to je, tako|e, jedan od

ciqeva maksimalnoganga`ovawa inicijato-ra i realizatora te hu-mane akcije, Savet zabezbednost vojnih u~es-nika u saobra}aju Mi-

nistarstva odbrane, vi-dqivo je gotovo svako-dnevno. ^e{}e i detaq-nije tematske kontroleSaobra}ajne vojne po-licije, koje }e trajatido kraja godine, tome}e, nesumwivo, dopri-neti jo{ vi{e.

Osim vojnih sao-bra}ajaca, koji opse-`nijim kontrolama naterenu znatno doprino-

se pove}awu discipline u saobra}aju, u Odeqewu za transportSektora za materijalne resurse MO, nadle`nom za planirawe,organizaciju i realizaciju akcije „Ve`i pojas – pru`i {ansu `i-votu”, nagla{avaju i ne mawi zna~aj drugih oblika preventive,odnosno reklamno-propagandnih aktivnosti.

U tom smislu, isti~e potpukovnik Slavoqub @. Markovi} izOdeqewa za transport, u toku je izrada plakata, bro{ura, letakai nalepnica za vozila, na kojima }e moto akcije biti jasno uo~qivi prepoznatqiv. Iako slogan „Ve`i pojas – pru`i {ansu `ivotu”dovoqno govori sam za sebe, predvi|ena predavawa i bro{ure ukojima }e vi{e re~i biti o posledicama te{kih saobra}ajnih ne-sre}a, prouzrokovanim, izme|u ostalih gre{aka i nevezivawempojaseva, svakako mogu imati upe~atqivo dejstvo.

Radi efikasnijeg i masovnijeg informisawa o dobroj i svr-sishodnoj praksi prevencije u saobra}aju i podizawa nivoa li~nebezbednosti u motornim vozilima pravilnim kori{}ewem sigur-nosnih pojaseva, inicijatori ove akcije u Ministarstvu odbrane,pored odgovaraju}ih komandi i ustanova u Vojsci, predvideli su i

anga`ovawe institucija, organizacija i pojedinaca van Vojske Sr-bije. Zna~ajan doprinos uspehu kampawe o~ekuje se od Ministar-stva unutra{wih poslova, Ministarstva za kapitalne investicije,Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, Policijsko-kriminalisti~keakademije...

Ipak, treba naglasiti da najve}i doprinos uspehu akcijemo`emo dati svi mi, bilo kao vojni, bilo kao civilni u~esniciu saobra}aju. Neka od nas u~e drugi. Zato, ve`imo pojas i kadsmo suvoza~i. Doka`imo da navike, posebno one lo{e, nisu ja-~e od nas. Naro~ito onda kad znamo posledice koje mogu biticena na{e neozbiqnosti u tako ozbiqnom procesu kao {to jesaobra}aj.

D. GLI[I]

Potpukovnik Slavoqub @. Markovi}

Page 29: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 29/84

 S p e c i j a l n i p r i l o g

10

MITRAQEZ VELIKOG KALIBRA M87

KOJOT IZ

KRAGUJEVCA

MODERNIZACIJAAMERI^KOG AVIONA A-10

 ARSENAL

TENKKOJI LETI

SAMOHODNA TOP-HAUBICABOFORS ARCHER 155 MM

KONKURENCIJANA SVETSKOMTR@I[TU

Page 30: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 30/8430

NNa engleskom je „Machine-gun”, Fran-cuzi ga zovu „Mitrailleuse”, Italijani„Miragliatrice”, a Nemci „Maschinenge-wehr”. Mi smo prihvatili od svih pomalo i nazvali ga mitraqez. Ina~e, re~

je o najte`em (te`ina mu se nekada kretalaod 70 pa i vi{e kilograma, dok je danas uo-bi~ajena oko 15 kilograma), ali i najmo}ni-jem streqa~kim automatskom oru j̀u kalibraod 6,5 do 20 milimetara. Preciznost im semeri kilometrima, a uspe{no dejstvuju do2.000 metara. Poslu`uje ih nekoliko vojni-ka – ranije od pet pa navi{e, a danas dva-

tri vojnika. Nalaze se u naoru`awu svih vi-dova i rodova vojske, a usled razli~ite tak-ti~ke namene raznolike su i konstrukcije.

PONOVO AKTUELNI

Posle zavr{etka Drugog svetskog ratavelikom brzinom razvija se automatskooru`je, posebno automatske, odnosno juri-{ne pu{ke, a polako se zanemaruju mitra-qezi, naro~ito oni te{ki i velikokalibar-ski. Ostaju samo najpoznatiji modeli poput.50 M2 HB, koje su Amerikanci posle rata

Mitraqez velikog kalibra M87

KOJOT IZ KRAGUJEVCA 30

Borbeni no` Ferbern-SajksBODE@ SA JEDNOMNAMENOM 34

Samohodna top-haubica Bofors Archer 155 mm

KONKURENCIJA NASVETSKOM TR@I[TU 36

Testirano najsna`nijenenuklearno oru`je na svetu

OTAC SVIH BOMBI 40

Bojne glave na bazi

termobari~nih sme{aDECENIJAMAPOZNATE I RAZVIJANE 41

Modernizacija ameri~kogaviona A-10

TENK KOJI LETI 44

Nema~ko oru|e velikog kalibrau Drugom svetskom ratu

XINOVSKI TOPOVI 49

SADR@AJ 

KOJOT  IZ KRA

M I T R A Q E Z V E L I K O G

Novi mitraqez pod nazivomkojot razvili su in`eweriiz „Zastave” kako bi sezamenio zastareli NSVna tenkovima, pru`ilavatrena podr{ka brodovimaprotiv drugih plovnihsredstava, te omogu}ilope{adijskim jedinicamada dejstvuju na ciqeve u

vazdu{nom prostoru i nazemqi na ve}im daqinama.Svojim gorwim izgledommitraqez podse}a naprethodnika NSV, dok jetrono`ac poput onog kodautomatskog baca~a granata.Li~i i na ruski kord ,ali ih je po mnogimre{ewima prevazi{ao.

15. oktobar 2007.

Page 31: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 31/84

takav vojnik je ve} sutra na bilo kom boji-{tu ̀ rtvovan.

Posledwih godina pojavio se jo{ jedanzahtev. Naime, u aktuelnim sukobima u svetu

na bojnom poqu pojavquje se veliki brojoklopnih borbenih vozila koja svojim nao-ru`awem predstavqaju ozbiqnu pretwu zaprotivni~ke snage, ali su istovremeno iatraktivni ciqevi. Zato se te`i{te pa`wekonstruktora usmerava na poboq{awe i mo-dernizaciju starih modela, pove}awe pre-ciznosti i efikasnog dometa i razvoj novihvrsta protivoklopne municije koju bi kori-stili mitraqezi.

Da li ovaj uslov mo`e da ispuni malo-kalibarski mitraqez? Naravno da ne i zbogtoga mnogi konstruktori zadwih desetak go-dina aktuelizuju velikokalibarski mitra-qez. Ne{to sli~no se desilo i sa velikoka-

libarskim snajperskim pu{kama. Danas se,posle dugog zati{ja od Drugog svetskog rata(u kome se wihov razvoj potpuno zanemario),ne mo`e zamisliti snajperski tim bez snaj-perske pu{ke minimalnog kalibra od 12,7milimetra. Tim smerom je nastavqen i raz-voj mitraqeza. Neke od wih vredi pomenuti,a to su singapurski CISu kalibru od 12,7 mm,zatim belgijski BRG sa malo ~udnim kali-brom od 15,5 mm, pa ameri~ki TARG kali-bra od 12,7 mm, ali i ruski kord kalibraod 12,7 milimetara.

Prate}i trendove u svetu naoru`awa,jo{ osamdesetih godina i „Zastava – namen-ska“ izbacila je prototip mitraqeza veli-kog kalibra 12,7 mm ~ija je osnovna namena

bila protivavionska odbrana jedinica, asve kako bi se omogu}ila wihova ve}a samo-stalnost. Postoqe za taj mitraqez bilo jeuniverzalno i omogu}avalo je primenu dvastava – sede}i i le`e}i polo`aj ni{anxije.Ali, taman kad su po~ela testirawa, raspa-la se dr`ava (SFRJ) pa se od tog projektasamo privremeno odustalo.

USAVR[EN MODEL

Konstruktori  „Zastave“ su se na beo-gradskom sajmu NVO Partner 2004. godinepojavili sa novim modelom. Bio je to kojot.

31

delili nemilice kao pomo} dr`avama za-padnog bloka ali i zemqama tre}eg sveta.Ali „velika pedesetica,” koja je dobro po-slu`ila u ratu, montira se gotovo na svimborbenim sredstvima – od tenkova za PAdejstvo, oklopnih borbenih vozila, vozilaza vu~u artiqerijskih oru|a pa do, zakqu~-no, borbenih, odnosno, neborbenih xipova.Na istoku to je slu~aj sa NSV mitraqezom.

Me|utim, i Istok i Zapad tokom nizagodina poku{avaju da prona|u odgovaraju}uzamenu za veterane, ali im to te`e polaziza rukom. Sukobqavaju se i konstruktori u

zahtevima oko savremenog mitraqeza. Wi-hova osnovna pa`wa usmerena je na dva, usu{tini kontradiktorna zahteva – napravi-ti oru`je koje }e po masi i jednostavnostibiti pu{komitraqez, a po efikasnosti mi-traqez. To bi u prevodu zna~ilo napravitioru`je kalibra izme|u 6 i 8 milimetara,maksimalne te`ine do 15 kg, brzine ga|awaoko 800 sa +/- 100 metaka u minuti, uspe-{nog dejstva na ciqeve na zemqi do 1.500metara. Po`eqno je da na~in hrawewa bu-de redenik, da oru|e poslu`uje jedan vojnik,koji nosi i izvesnu koli~inu municije. Ali,

UJEVCA

A L I B R A M 8 7Svojim gorwim izgledom mitraqez li~i naNSV, dok je trono`ac kao ukraden od auto-matskog baca~a granate. Taj novi mitraqezrazvili su „Zastavini” in`eweri kako bi

se zamenio zastareli NSV na tenkovima,pru`ila vatrena podr{ka brodovima pro-tiv drugih plovnih sredstava, te omogu}ilope{adijskim jedinicama da dejstvuju na ci-qeve u vazdu{nom prostoru i na zemqi nave}im daqinama.

Posle malo du`eg osmatrawa i proma-trawa novog mitraqeza dobri poznavaocioru j̀a odmah bi rekli da je to u stvari kopi-ja ruskog korda. U neku ruku bili bi u pravu,jer su polaznu osnovu za razvoj velikokali-barskog mitraqeza stru~waci u „Zastavi“imali u konstrukcijskom i tehni~kom re{ewuupravo ruskog korda. Me|utim, oti{lo se da-qe, neka re{ewa su naprednija, ~ak i boqe.

Za osnovu te{kog mitraqeza M87 upo-trebqena je konstrukcija poznatog NSV-a (~u-venih konstruktora mitraqeza – Nikiton,Volkov i Sokolov), najboqeg te{kog mitra-qeza koji je ikada napravqen jer omogu}avapouzdano funkcionisawe bez zastoja u svimterenskim ili vremenskim uslovima. Sem to-ga, gledaju}i kojota, koji je i daqe enigmati~-no sredstvo, poznavaoci oru j̀a mogu da iz-vuku nekoliko bitnih zakqu~aka – spoqa{wazavr{na obrada veoma je precizna i visokogkvaliteta; cela spoqna povr{ina presvu~e-na je specijalnim pe~enim lakom otpornimna udarce i druge spoqne uticaje i faktore;nijedan deo ne reflektuje izdajni~ku sve-tlost; delovi su izra|eni od visokokvalitet-

nih termi~kih obra|enih ~eli~nih otkovaka;cev je hladno kovana i sa unutra{we stranehromirana ~ime joj je produ`en vek trajawa,a mo`e brzo da se promeni tokom borbenihdejstava, radi ~i{}ewa ili hla|ewa.

Prilikom proizvodwe svih delova mi-traqeza kori{}ene su savremene ma{inekoje obezbe|uju veoma preciznu izradu i ni-sku toleranciju. Novi mitraqez raspola`esa mehani~kim ni{anom, a u mogu}nosti jeda koristi i teleskopski ni{an za ga|aweciqeva na zemqi, ali i refleksni protiva-vionski ni{an. Kojot se puni redenikom ~ijisu ~lanci odvojivi, prazne ~aure izbacuje

Page 32: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 32/84

bacuje odmah iz sanduka ve} sepreme{ta na desnu stranu sandu-ka gde ~eka zatvara~ koji se vra-}a sa novim metkom za cev. Pri-likom kretawa napred zatvara~zahvata i ~auru i ubacuje je u cevza izbacivawe.

Kapacitet te cevi bile su ~e-tiri ~aure, {to zna~i da je teknakon opaqenog petog metka izcevi za izbacivawe ispala prva~aure. Do tada se donekle i ohla-dila, a i mesto pada ~aura jestrogo napred na bezbednoj uda-qenosti od ruke ni{anxije. Kodna{eg kojota kapacitet cevi zaizbacivawe je mawi i iznosi sa-mo dve ~aure. Dok ~aure ispadajunapred rastavqeni ~lanci rede-nika ispadaju sa leve strane san-duka. Ti isti ~lanci mogu se upo-

trebqavati vi{e puta – pune seru~no (malo te`e) ili sa puwa~emredenika koji spada u komplet mi-traqeza (malo lak{e a i br`e).

Te{ko mo`emo re}i da je kodmitraqeza to cev i za hla|ewe~aura, jer on dejstvuje iskqu~ivorafalnom paqbom, te bi u tomslu~aju ta cev bila u stvari usme-riva~ za izbacivawe ~aura una-pred radi spre~avawa opekotinakod strelaca – ni{anxije.

Mitraqez poseduje mehani~-ke ni{ane pomo}u kojih moguuspe{no da se ga|aju ciqevi do2.000 metara. Predwa mu{icaje velika i lako uo~qiva. Zbogtoga poseduje mo}ne {titove saleve i desne strane mu{ice kojispre~avaju mehani~ka o{te}ewa(po{to jako viri van gabaritacevi). Zadwi ni{an kojota jeklasi~an sa daqinama ga|awaod 400 do 2.000 metara. Poredtoga na zadwem ni{anu nalazise i ni{anska regleta koja slu-`i za zauzimawe preticawa priga|awu pokretnog ciqa i za ot-klawawe uticaja bo~nog vetra.

32

unapred, gasna komora ima regu-lator protoka barutnih gasova,kundak je potpuno {upaq, ali saamortizerom, pi{toqski ruko-hvat je sa mehanizmom za okida-we, zapiwawe se vr{i preko ru-~ice za zapiwawe na kojoj jeu~vr{}ena sajla (koja se nalazisa desne strane postoqa).

Zapiwawe mitraqeza je ma-lo druga~iji od onog na {to smosvi navikli. Ako se malo boqepogleda sanduk mitraqeza sa obestrane, ne vidi se nigde klasi~naru~ica za zapiwawe zatvara~a,uobi~ajena kod svih dosada{wihmitraqeza. Ipak, sa desne stra-ne mo`e da se uo~i mali ispust,koji, me|utim, ne mo`e rukom dase povu~e u zadwi polo`aj. Taj ma-li ispust le`e u ̀ leb na postoqu,

koji je povezan sa ru~icom i saj-lom za zapiwawe (nalazi se sazadwe dowe desne strane kolev-ke postoqa). Povla~e}i ru~icusa sajlom u zadwi polo`aj povla-~i se i zatvara~, pri ~emu se sa-bija povratna opruga. Ali to jelak{e re}i nego uraditi. U slu-~aju da ste u le`e}em polo`aju, iako kundak niste dobro postavi-li u zgib ramena, a ru~icu za za-piwawe uhvatili sa obe ruke, ne-}ete uspe{no zapeti zatvara~, apostoji i opasnost da ostanetebez nekog zuba. Kundak treba po-staviti pravilno i gurati ga ra-

menom u predwi polo`aj, a za tovreme sa obe ruke povu}i ru~icusa sajlom unazad, sve dok se ne~uje zapiwawe zatvara~a u zad-wem polo`aju. Ru~ica sa sajlomse pu{ta i ona odlazi na svojemesto, a ni{anxija je sada pri-premqen da otpo~ne sa ga|awem.

CEV ZA IZBACIVAWE^AURA

Da vru}e ~aure koje izba-cuje mitraqez ne bi opekle po-mo}nika ili samog ni{anxiju,primeweno je re{ewe koje je pr-

vi osmislio ~uveni konstruktori otac mitraqeza Hiram Maksimdavne 1884. godine. Poznatikonstruktor je pored navlake ce-vi sa spoqne strane ugradio jo{jednu kra}u cev koja je bila ma-lo ve}eg obima nego sama ~aura(ne{to je kra}a od cevi mitra-qeza i imala je nekoliko otvo-ra na wemu). Nazvao ju je cev zaizbacivawe (ejection tube). Na-kon opaqewa, ~aura se izvla~iiz le`i{ta metka, ali se ne iz-

OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI

15. oktobar 2007.

Page 33: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 33/8433

Negde otprilike na sredini cevi je ga-sna komora. Ispred we postavqena je ru~i-ca pomo}u koje mitraqez mo`e da se tran-sportuje, odnosno, koja slu`i i za va|ewecevi iz le`i{ta prilikom zamene (kao na

pu{komitraqezu M84). Odlika te ru~ice jeda se, kada nije u upotrebi, preklapa u dowipredwi polo`aj i ne smeta strelcu – ni{an-xiji kada koristi mehani~ki ni{an.

Prilikom izbora kalibra najva`nijizahtev je bio da omogu}i uspe{no dejstvo navelikim daqinama (do 2.000 metara), ali ida na odre|enoj daqini ima dovoqno snageda probije ~eli~nu plo~u odre|ene debqine.Kada se razvijao mitraqez nije bilo po-

trebno posebno praviti kalibar za wega,ve} je oru j̀e prilago|eno postoje}im karak-teristikama kalibra 12,7 milimetara. Onje pru`ao sasvim solidne rezultate i zado-voqavao sve zahteve koji su postavqeni kon-

struktorskom timu. U arsenalu kalibra 12,7mm postoje razna zrna koja na razli~itimdaqinama uspe{no mogu probijati odre|enudebqinu prepreke i izazvati paqewe lakozapaqivih materijala.

TRI VRSTE POSTOQA

Kao osnovno borbeno sredstvo mitra-qez svoje zadatke uvek izvr{ava sa nekog po-

stoqa pa se shodno tome isporu~uje sa pe-{adijskim, oklopnim ili brodskim postoqemu zavisnosti od krajweg korisnika. Postoqaobezbe|uju stabilnost i precizniju paqbusvakom oru j̀u, a primewena konstrukcijska

re{ewa zavise od vida, odnosno roda.Pe{adijska postoqe se prave u dveosnovne verzije. Prva je trono`no postoqesa sedi{tem za strelca, odnosno ni{anxiju,sa kolevkom sa mehanizmima, kontrolama ini{anom sli~nim onima za tenkovsko posto-qe. Ono mo`e da se pode{ava po visini i popravcu. Tako|e, ima i ru~icu za no{ewe, ko-ja omogu}ava prenos postoqa na mawim dis-tancama. Prilikom dejstva sa tog postoqamitraqez mo`e biti utvr|en i po pravcu iprema visini (elevaciji). U kompletu mitra-qeza nalazi se i refleksni protivavionskini{an. On se koristi iskqu~ivo za ga|aweciqeva u vazdu{nom prostoru i to kada stre-lac – ni{anxija sedi na pe{adijskom posto-

qu. U ovome kompletu nalazi se i teleskop-ski ni{an za ga|awe meta na zemqi, ali izle`e}eg stava. Kada se mitraqez nalazi naovome postoqu bez obzira na to da li stre-lac – ni{anxija sedi ili le`i, opaqivawese izvodi preko sistema poluga koji se nala-ze na samom postoqu. Te poluge se aktivirajuiskqu~ivo rukom strelca – ni{anxije.

Postoqe se lako rasklopa na tri glav-na dela, od kojih svaki ima mawe od 25 kg,pa se oru j̀e mo`e transportovati za le|i-ma vojnika, ~ak i na velikim udaqenostima(i na te{kom terenu).

Pored toga, postoji jo{ jedna verzijape{adijskog postoqa. Re~ je o lakom trono-

`nom postoqu nalik na ono kod automatskogbaca~a granate, ali uve}anom za potrebemitraqeza. Na postoqe je postavqen jo{ je-dan deo, kao kolevka, u koji se postavqa mi-traqez. Kolevke se pozadi zavr{ava sa {u-pqim kundakom koji ima svoj amortizer, a sadowe strane sa pi{toqskim rukohvatom imehanizmom za okidawe. Kada je mitraqezopremqen sa takvim postoqem stav za ga|a-we mo`e da se reguli{e od le`e}eg do kle-~e}eg polo`aja. U tom slu~aju na mitraqezmo`emo montirati razne opti~ko-elektron-ske ure|aje za ni{awewe daqu ali i no}u.

Postoji i brodsko postoqe koje se sa-stoji od zvona sa sedi{tem za strelca iugra|enim tenkovskim postoqem. I u ovome

slu~aju omogu}eno je montirawe raznih op-toelektronskih ure|aja za ni{awewe dawui no}u. Na kraju, postoji tre}a vrsta posto-qa koje je isto tako specifi~no jer se odno-si na montirawe mitraqeza na tenkove i naoklopna borbena vozila, a wegova primar-na uloga je pru`awe protivavionske za{ti-te oklopnim jedinicama.

Uz mitraqez se krajwem kupcu isporu-~uju i rezervni delovi za osnovno odr`ava-we u koje spadaju rezervna cev i prate}ipribor.

I{tvan POQANAC

KORENI

Put razvoja mitraqeza je prili~nozanimqiv. Naime, jo{ u 19. veku postojalaje potreba da se konstrui{e vatreno oru -̀

je pove}ane brzine i daqine ga|awa a ta`eqa nekih komandanata se ispuwava po-~etkom druge polovine tog stole}a. Uskorose pojavquje vi{e konstrukcijskih re{ewai mahom su to oru`ja sa nekoliko cevi,montiranih na pokretom postoqu (Ripley1861 i Gatling 1862). Do prvog upotrebqi-vog modela sa jednom cevi sa~ekalo se jo{neko vreme. Godine 1884. Hiram Maksimkonstrui{e prvi mitraqez. Bio je to mi-traqez kalibra 11,4 mm sa brzinom ga|a-wa od 600 metaka u minuti. Ciklus radase ponavqao sve dok je u tkaninskom rede-niku bilo municije ili dok je bila priti-snuta obara~a. Mitraqezom se ga|alo satrono{ca, a cev se hladila vodom. Kon-

struktori su tokom narednih godina uradi-li neke modifikacije, a mnoge zemqe svetasu taj mitraqez usvojile u naoru`awe.

Prve su ga u ratu upotrebile britan-ske kolonijalne snage u Avganistanu, a po-tom i u Burskom ratu. Kako se na bojnompoqu pokazao kao veoma uspe{no oru j̀e,podrazumevalo se wegovo usavr{avawe idaqi razvoj. Tako su krajem XIX i po~etkom

 XX veka u svim vode}im zemqama tada{wegsveta, a po ugledu na Maksima, mnoge fir-me za proizvodwu oru`ja razvile svojekonstrukcije mitraqeza. U Francuskoj toje bio Hotchkiss (M. 1897), u Velikoj Bri-taniji Vickers (M.1909), u Nema~koj Berg-man (M.1902, M. 1903 i M. 1910). Zbogmitraqeza mnoge dr`ave sveta su prome-nile borbeno pravilo za pe{adiju.

Godine 1912. konstruisan je i prvivazduhoplovni mitraqez pod nazivom Le-wis. Srbija je u balkanskim ratovima ko-ristila nema~ke mitraqeze MaksimM.1909, kalibra 7 milimetara, a pre Pr-vog svetskog rata divizije srpske vojskeimale su vi{e vrsta mitraqeza i to 32ruska, osam italijanskih, 20 srpskih i 24ostalih. U Prvom svetskom ratu pokazalisu se kao izvanredno mo}no oru`je. Zbog

toga se usavr{avaju postoje}i i izra|ujunovi modeli.

Pojavquju se i „Koltovi” a i „Brau-ningovi” modeli mitraqeza. Koliko su taoru j̀a u Prvom svetskom ratu bila zastu-

pqena ukazuju i brojke o wihovoj proiz-vodwi u periodu od 1914. do 1918. Takoje Velika Britanija proizvela 24.000,Francuska 88.000, Italija 37.000, Ne-ma~ka 72.000 i Rusija 27.500. U pe{adijise formiraju mitraqeske ~ete, pa ~ak ibataqoni.

Izme|u dva rata mitraqezi se teh-ni~ki usavr{avaju – ciq je smawewe te-`ine i izrada modela univerzalno upo-trebqivih kao pe{adijskih i protivavi-onskih. U jedinicama se pove}ava broj mi-traqeza. U Drugom svetskom ratu razvije-ni su jo{ neki modeli. Uglavnom se te`iuniverzalnosti – da mogu dejstvovati sauniverzalnog lafeta, ali i sa no`ica.

Tokom Drugog svetskog rata u VelikojBritaniji proizvedeno je 317.000 mitra-qeza, u Kanadi 327.000 a u SAD2.725.000. Zbog razli~ite takti~ke name-ne pojavquju se razna postoqa i mehani-zmi za pode{avawe mitraqeza koji obez-be|uju ve}u efikasnost vatre, udobnije po-slu`ivawe, boqu vatrenu, takti~ku i ma-nevarsku sposobnost. Na tenkovima se,kako se smawuju wihovi gabariti, umawujei broj mitraqeza da bi se na kraju sve sve-lo na jedan velikokalibarski i jedanobi~ni, spregnut sa glavnim topom ili ne-zavisno od wega.

Posle Drugog svetskog rata nastavqase usavr{avawe mitraqeza. Te`i se sma-wewu gabarita i te`ine, mogu}nosti dej-stva sa univerzalnog postoqa ili sopstve-nih no`ica, brzini dejstva od 600 do1.000 metaka u minuti, brzom prenosu va-tre sa jednog na drugi ciq, prostoj kon-strukciji, lako}i rukovawa i izradi odkvalitetnog materijala.

Mitraqezi su se u pe{adiji uglav-nom delili po kalibru i te`ini. Tako supo kalibru postojali malokalibarski(ili obi~ni) i velikokalibarski, a pote`ini laki i te{ki.

Page 34: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 34/8434

tve. Pre naimenovawa za {efa policije,Ferbern je stekao titulu nosioca crnogpojasa drugog dana u xudou, koju je potpisao

li~no ~uveni Xigoro Kano, predsednik Ko- dokan {kole  u Tokiju. Erik Sajks, ~ije jepravo prezime Erik [vabe, ali ga je tokomPrvog svetskog rata promenio jer se boriona strani Britanaca, bio je izuzetan stre-lac kratkim i dugim cevima. U {angajskojpoliciji je bio rezervni narednik i koman-dir voda snajperista sastavqenog od do-brovoqaca. Dvojica pedesetogodi{waka suvrlo brzo postala ~vrsti prijateqi, a svo-jim metodama, za to doba revolucionar-nim, preporodili su policiju [angaja.

Ferbern je sprovodio obuku u borbibez oru j̀a, a Sajks u tzv. instinktivnom ga-|awu iz revolvera na bliskom odstojawu

bez ni{awewa. Obojica su vrlo brzo uo-~ila potrebu za posebnom vrstom no`a, ko-ji su smatrali idealnim oru`jem za borbuprsa u prsa, a koji bi se dr`ao u {aci sli~-no floretu ili rapiru i koristio i za uba-dawe, i za se~ewe. Nekoliko prvih prime-raka koji su slu`ili kao prototip izra|e-no je od bajoneta iz policijske oru`arnicei nazvani su {angajski model, a do danas jesa~uvan samo jedan.

PROIZVODWA U BRITANIJI

Po~etak Drugog svetskog rata naveo jedvojicu avanturista da se presele u Brita-niju i tamo na|u zaposlewe. Major Fer-bern je svoje usluge ponudio SOE, a kapetanSajks specijalnom centru za obuku komando-sa u Ahnakariju, [kotska. Obojica su vrlobrzo primetila nedostatak specijalnogborbenog no`a u arsenalu i, po{to su biliqudi od akcije, ubedili su svoje pretposta-vqene da im dozvole da se obrate najpozna-tijem britanskom proizvo|a~u `ileta, no-`eva i bajoneta, firmi Wilkinson Sword

PRAKTI^NADEMONSTRACIJA

Razgovor koji su Ferbern i Sajks

vodili sa Xonom Vilkinson-Latamom, uwegovoj kancelariji, bio je izuzetno di-nami~an. Pokazali su mu crte`e proto-tipa borbenog no`a Ferbern-Sajks igarantovali prodaju od najmawe tristotine primeraka. Razgovor je zaistabio vrlo dinami~an, jer je u jednom mo-mentu, na zaprepa{}ewe mirnog Vil-kinson-Latama, Ferbern uzeo drvenilewir sa stola i napao Sajksa kako biprakti~no demonstrirao na~in kori-{}ewa novog no`a.

B O R B E N I N O @ F E R B E R N - S A J K S

Taj jedinstveni bode`,proizveden tokomDrugog svetskog rata,postao je simbolbritanskih komandosai specijalaca jediniceSAS (Special Air Service),a firma Wilkinson ga idanas proizvodi zapotrebe Ministarstvaodbrane VelikeBritanije. Za razlikuod bajoneta i drugihno`eva koji se mogukoristiti i kao alat,on je nameweniskqu~ivo za ubijawe,bilo ubadawem ilise~ewem.

Unajte`im danima britanske imperije,1940. godine, nakon pada Francuskei povla~ewa kod Denkerka, dok je ve-liki deo Evrope ve} bio pod naci-sti~kom ~izmom, Vinston ^er~il je do-

neo odluku o formirawu jedne organiza-cije i jedne vojne jedinice ~iji bi zadacibili ubacivawe agenata i izvo|ewe sa-bota`a, upada i diverzija u okupiranojEvropi. To su bile Uprava za izvo|ewespecijalnih operacija (SOE – Special Ope-rations Executive) i komandosi. Kako kodagenata SOE tako i kod komandosa, vrlobrzo ukazala se potreba za specijalnim

borbenim no`em, kakav u to doba nije po-stojao u Velikoj Britaniji. Re{ewe su po-nudili major Vilijam Ferbern i kapetanErik Sajks.

POLICAJCI IZ [ANGAJA

Do po~etka rata major Ferbern jeradio kao {ef policije u [angaju, veli-kom lu~kom gradu u kom je cvetao kriminal,a mnogobrojne bande bile su strah i tre-pet ne samo po{tenih gra|ana i mornarave} su im ~ak i policajci ~esto bili `r-

BODE@SA JEDNOM

NAMENOM

15. oktobar 2007.

Page 35: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 35/84

Company u Londonu. Tako su se, jednog no-vembarskog dana 1940. godine, wih dvojicaobrela u kancelariji Xona Vilkinson-La-tama, jednog od direktora firme, kome su udinami~nom razgovoru pokazali crte`e

prototipa borbenog no`a Ferbern-Sajks igarantovali prodaju od najmawe tri stoti-ne primeraka. Potom su odvedeni do radi-onica, gde je direktor naredio ^arlsu Rou-zu, rukovodiocu eksperimentalnog odeqe-wa, i najboqem majstoru firme Martinu,da od bajoneta izrade tri prototipa.

Mada se ~esto upore|uje sa italijan-skim stiletom iz 17. veka, borbeni no`Ferbern-Sajks se od wega razlikuje u ne-koliko aspekata. Stileto je skoro iskqu~i-vo namewen za ubadawe i na popre~nompreseku wegova o{trica, koja je mnogo ta-wa, ima trouglasti oblik. Ferbern-Sajksse razlikuje i od bajoneta i Bowie no`evajer se oni mogu koristiti i kao alat, dok jeon namewen iskqu~ivo za ubijawe, biloubadawem ili se~ewem.

U svojoj kwizi „Postanite ~vrsti’’, ob-javqenoj 1942. godine, Ferbern nagla{a-va va`nost ravnote`e kod borbenog no`a,gde bal~ak treba idealno da le`i u {aci, ase~ivo ne sme biti prete{ko, kako nakonuboda ne bi ostalo u telu i izvuklo bal~akiz {ake. Se~ivo tako|e mora imati nagla-{en vrh i pravilne ivice za se~ewe, da seprese~eni krvni sud ne bi mogao zgr~iti itako zaustaviti krvarewe. Kanija mora bi-ti dobro pri~vr{}ena za ode}u ili opre-mu, jer se samo tako no` mo`e brzo izvu}i,a treba ga nositi tamo gde korisnik smatra

da mu je najdostupniji obzirom na du`inuruke, kao i obim grudnog ko{a i trbuha.

35

izvodwe, jer imaju savr{en balans. Sa dru-ge strane, koncentri~ni prstenovi na bal-~aku, mada jednostavni za izradu i jeftiniza proizvodwu, lo{e uti~u na priawaweno`a, koji lako isklizne ako je {aka mokra.Poznato je da je sam Ferbern bio dubokorazo~aran tim bal~akom.

Proizvodni dokumenti Wilkinsona de-limi~no su izgoreli u bombardovawu, alise smatra da ih je od 1942. do 1945. godi-ne izra|eno blizu 250.000, a u [efilduoko dva miliona primeraka.

NEUSPEH AMERI^KOGMODELA

Aprila 1942. godine major Ferbernje doputovao u Wujork, kako bi u okviru bri-tansko-ameri~ke saradwe obu~avao agentenovoformiranog Odeqewa za specijalneoperacije vojske SAD, poznatog kao OSS (Of-fice of Strategic Services). Jedna od wegovih ̀ e-qa bila je proizvodwa borbenog no`a Fer-bern-Sajks, za koji su oficiri Marinskogkorpusa, koje je svojevremeno sreo u [anga-ju, izrazili veliko zanimawe. Prvu serijuod 14.370 no`eva vrlo je brzo proizvelafirma Camillus Cutlery Company, ali sa bal-

Prva serija no`eva izra|ena je polo-vinom januara 1941. godine, a zbog bezbed-nosti su, bez formalnog ugovora, isporu~e-ni centrali SOE. No`evi prve serije imalisu ukupnu du`inu od oko 300 mm, masu od 8unci (240 g), se~ivo du`ine 7,5 in~i (188mm) i {titnik u obliku slovaS.Bal~ak je ka-rakteristi~nog oblika, po jednim izvorimaima oblik vaze, a po drugim li~i na fla{uKoka-kole. Dug je 5 in~i (125 mm), izlivenod bronze, hrapave povr{ine i na naj{i-rem delu je promera skoro cele in~e (25,4mm), da bi se odatle su`avao, kako prema

{titniku, tako i prema osnovi bal~aka, nakojoj se nalazi kuglica koja potpoma`e brzoizvla~ewe iz kanije. Kod druge serije je, ra-di pojednostavqewa proizvodnog procesa,{titnik ravan, a izostavqen je ricasso, ra-van i tup deo se~iva iznad {titnika.

Dobar glas se daleko ~uje, i uskoro suzahtevi za no`em Ferbern-Sajks prevazi-{li kapacitete Wilkinsona, tako da proiz-vodwu otpo~iwe i firma Joseph Rodgers iz[efilda, koja je uvela svoj model bal~aka,prepoznatqiv po koncentri~nim prstenovi-ma. No`evi iz [efilda izra|eni u jesen1942. smatraju se najboqim iz ratne pro-

ZASTRA[IVAWE

U svojoj kwizi, Vilijam Ferbernpi{e o borbi no`em: „U bliskoj borbinema smrtonosnijeg oru`ja od bode`a.Nenaoru`ani pojedinac nema siguranna~in odbrane od tog oru j̀a, a ~esto jei samo pokazivawe no`a dovoqno daupla{i protivnika, natera ga da izgubihrabrost i preda se”.

SNALA@EWE

Do pojave Ferbern-Sajks, britan-ska vojska nije imala usvojen slu`beniborbeni no`. Tokom Burskog rata kori-{}eni su ameri~ki no`evi Bowie, a uPrvom svetskom ratu skra}eni bajone-ti, lova~ki no`evi ili zapleweno ne-ma~ko hladno oru j̀e. Poseban model zaborbu u rovovima je bio skra}eni bajo-net, koji je na bal~aku imao montiranbokser.

Page 36: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 36/8436

S A M O H O D N A T O P - H A U B I C A B O

I

~akom od aluminijuma, po odluci direktoraproizvodwe i oficira Marinskog korpusa,zadu`enih za kontrolu. Ta izmena se poka-zala kao veliki proma{aj, jer je u potpuno-sti naru{ila delikatnu ravnote`u no`a.

Potom je izradu preuzela firma Landers,Flary&Clark iz Konektikata, ali se pokazaloda je svih 10.000 no`eva nedovoqno kaqe-no, zbog ~ega su bili vrlo krti. S obziromna veliki broj radnika nema~kog porekla utoj firmi, posumwalo se na sabota`u, te jekontraobave{tajna slu`ba ~ak preduzelaistragu, ~iji rezultati nisu poznati.

Krajem 1942. godine, no` Ferbern-Sajks je me|u marincima stekao lo{u repu-taciju, i zbog nekvalitetne izrade, i zbognenamenskog kori{}ewa, jer su ga upotre-bqavali za bu{ewe buradi sa naftom, se-~ewe kamionskih guma i kresawe grana

tropskog drve}a, {to je daleko od wegoveprave namene. Prema pojedinim izvorima,samo je Wilkinson kvalitetno izra|ivao no-`eve i to tokom prvog perioda ratne pro-izvodwe.

Sa proizvodwom se nastavilo i poslezavr{etka rata u Italiji, Japanu i [pani-ji. CIA je 1948. godine preuzela sve preo-stale no`eve iz skladi{ta OSS i izdavalaih svojim agentima, ~ak i tokom {ezdesetihgodina. Wilkinson ga i danas proizvodi zapotrebe Ministarstva odbrane VelikeBritanije, a zna se da je izra|en i za vladeHolandije i Norve{ke.

Major Ferbern nije zaradio ni peni

od proizvodwe tog jedinstvenog no`a, alije zauzvrat do`iveo posebno priznawe. UVestminsterskoj opatiji, pored spomen-obele j̀a Vinstonu ̂ er~ilu i Neznanom voj-niku, po odluci britanske kraqice, posta-vqen je jo{ jedan memorijal. On je posve-}en britanskim komandosima, koji su u naj-te`im danima Velike Britanije bili oli~e-we borbenog duha svog naroda. U taj memo-rijal kraqica je svojeru~no polo`ila bor-beni no` Ferbern-Sajks, izra|en od ~i-stog zlata.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

SUDBINA TRI PROTOTIPAPrvi prototip je poklowen Vilija-

mu Ferbernu i jedini je, kao porodi~nauspomena, sa~uvan do danas. Poznato jeda ga je on nosio pod pazuhom, sa se~i-vom navi{e, a bal~akom nadole, u spe-cijalnoj kaniji oja~anoj ~eli~nim ume-cima, sa ugra|enim oprugama za pri~vr-{}ivawe no`a. Drugi prototip je po-klowen Eriku Sajksu i ne zna se wegovadaqa sudbina, dok je tre}i dobio direk-tor Vilkinson-Latam, koji ga je poklo-nio svom unuku, a ovaj ga je u {kolitrampio za bajonet.

ako su samohodne haubice i top-haubi-ce tradicionalno guseni~na vozila, uposledwe vreme pojavquje se velikibroj to~ka{kih varijanata. Prvi to~-ka{i bili su ju`noafri~ka samohodna

top-haubica G-6 i ~ehoslova~ka Dana, ka-

libra 155 i 152 milimetara.Sa zavr{etkom hladnog rata sve vi{e

dolaze do izra`aja u{teda u gorivu i sma-wewe tro{kova odr`avawa, odnosno sma-wewe tro{kova upotrebe tokom `ivotnogveka, a s druge strane, te`wa ka umawewumase radi opremawa vazdu{nodesantnihsnaga, tj. snaga za brzo reagovawe. Na tompoqu predwa~i Francuska sa svojom samo-hodnom top-haubicom Caesar, kalibra 155mm, i cevi L52, koja se mo`e transportova-ti ~ak i avionima C-130 Hercules (trenutnose nalazi u fazi uvo|ewa u operativnu upo-

[vedska vojna industrija

posledwih godina ne zna

za neuspeh. Borbeno vozilo

pe{adije CV 90 postalo je

gotovo standard u

Evropskim zemqama, kao

i visokoprohodno zglobno

vozilo Bv206. Najnovija

samohodna top-haubica

Bofors Archer na

najboqem je putu da ponovi

uspeh prethodnika.

KONKURENCIJAKONKURENCIJANA SVETSKOMTR@I[TU

15. oktobar 2007.

Page 37: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 37/8437

pred) je 14,55 m, {irina 3 m, visina dokrova kupole 3,3 m, a ukqu~uju}i Lemur , da-qinski upravqanu kupolu, ~ak 4,007 m.Ipak, vozilo se uklapa u tovarni prostor inosivost najnovijeg evropskog transportnogaviona Airbus A400M. Na taj perspektivnitransporter orijenti{u se proizvo|a~i idrugih evropskih vozila – tipi~an primerje najnovije nema~ko borbeno vozilo pe{a-dije Puma. Razlog je jasan – taj avion imadva puta ve}u nosivost od ameri~kog C-130i ve}i tovarni prostor, a pre svega {iri-

R S A R C H E R 1 5 5 M M artiqerijskom oru|u. Iako je za puni po-tencijal vozila Archer potrebna posada odtri ~lana, zahvaquju}i visokom stepenu au-tomatizacije, tim sredstvom mo`e upra-vqati i samo jedan ~ovek.

Kabina ima ~eli~ni oklop i oklopnastakla, koja {tite ne samo od buke i udar-nog talasa koji nastaju prilikom ga|awa ve}i od pancirnih zrna streqa~ke municije dokalibra 7,62 mm, par~adi artiqerijskihprojektila i mina sa najvi{e {est kilogra-ma eksploziva TNT (do nivoa dva po stan-dardu STANAG 4569). Iako se u ranijimkonstrukcijama nije pridavala ve}a pa`waprotivminskoj za{titi, posledwe mirovnemisije su nedvosmisleno pokazale da je onavi{e nego neophodna. Naravno, vozilo jeopremqeno i NHB sistemom za{tite.

[estocilindri~ni linijski devetoli-tarski turbo-dizel motor Volvo Penta, seri-je D9, snage 242 kW (329 KS), aktivira re-

duktor i snaga se, preko razvodnika pogo-na, prenosi na diferencijale (sa bloka-dom), odakle se usmerava na sve to~kove({ema pogona 6x6). Na taj na~in obezbe|e-ne su odli~ne mogu}nosti savladavawa te-rena, ali je zbog borbene mase vozila od30 t maksimalna brzina 70 km/~, {to je re-lativno skromno za to~ka{ko vozilo. Sapunim rezervoarom od 400 litara, na do-brom putu prelazi 400 do 500 km, a savla-dava uspon od 30o i bo~ni nagib 28o. Vozi-lo mo`e savladavati vodene prepreke dodubine 0,72 metara.

Kada je re~ o dimenzijama, one nimalonisu skromne: du`ina sa topom (prema na-

trebu francuske armije, a zamewuje vu~naoru|a TR). Iako su odlike tog sredstva vrloatraktivne – ima odli~nu kombinaciju do-meta, koji je u potpunosti na nivou guseni~-nih vozila, masa mu je i do 3,5 puta mawa,tro{kovi upotrebe i radni vek povoqni –finansijski uspeh je izostao. Posledwesredstvo u toj grupi (kojoj pripada i doma}aNORA-B 52) Bofors Archer kombinuje sve vr-line tog tipa vozila sa, do sada, pomalo za-postavqenom oklopnom za{titom.

ZGLOBNA KONSTRUKCIJA

Osnovna koncepcija vozila ~ija je pu-

na oznaka Bofors FH77 BW L52 Archer pri-li~no je neobi~na za vojna vozila i vi{e jesvojstvena te{kim gra|evinskim ma{ina-ma. Naime, osnova za Archer jeste zglobnikamion nosivosti 24 tona  Volvo A25C.Zglob se nalazi izme|u predwe osovine(iznad koje je kabina) i zadweg dela {asi-je, na ~ijem kraju se nalaze dve osovine iobrtno postoqe za oru|e. Kabina je sli~-na kao kod kamiona „wu{ka{a”, ali seumesto uobi~ajena dva sedi{ta u kabininalazi samo jedno, centralno. Iza voza~asede jo{ dva ~lana posade, operateri na

ODLIKE

Du`ina vozila sa topom (premanapred) jeste 14,55 m, {irina 3 m, vi-sina do krova kupole 3,3 m, a, ukqu~u-

ju}i Lemur , daqinski upravqanu kupo-lu, ~ak 4,007 metra. Bofors Archer seuklapa u tovarni prostor i nosivostnajnovijeg evropskog transportnog avi-ona Airbus A400M. To sredstvo odlikurelativno velika brzina ga|awa – trigranate za 13 sekundi, 20 za 2,5 minu-ta – a sa projektilom Excalibur navo-|enim GPS-om posti`e domet od neve-rovatnih 60 kilometara.

Borbena masa vozila je 30 tonai posti`e maksimalnu brzina od 70km/~. Sa punim rezervoarom od 400 l,prelazi na dobrom putu 400–500 km,savladava uspon od 30o, bo~ni nagib28o i vodene prepreke do dubine od

0,72 metara.

Instrumentalna tabla voza~a 

Page 38: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 38/84

sticiranim sistemom za upra-vqawe vatrom i relativno ve-likom brzinom ga|awa (trigranate za 13 sekundi, 20 za2,5 minuta, ili 75 na ~as u du-`em periodu) omogu}ava da se

na isti ciq razli~itim trajek-torijama ispali ~ak {est gra-nata koje u pribli`no istomtrenutku padaju na tlo!

 Archer je osposobqen za is-paqivawe i „inteligentnih” ka-setnih i unitarnih projektilaBonus II (saradwa Francuske i[vedske) i Excalibur XM982 (sa-radwa SAD i [vedske). U jedanprojektil Bonus II staju dve in-teligentne samonavo|ene bom-bice, koje tokom padawa na tlo,pomo}u trokanalnog infra-cr-venog traga~a, kombinovanog salaserskim radarom (ladar), ot-krivaju, na primer, tenkove ina wihov relativno slabo za-{ti}eni krov ispaquju projek-til koji se formira po princi-pu probojnog diska (Mi{nai-

[ardinov efekat). Najve}i domet koji sedosti`e tim projektilom jeste 35 kilome-tara. Excalibur je, s druge strane, planira-ju}i projektil navo|en GPS-om, opremqen

nu, {to je u mnogim slu~ajevimapredstavqalo ozbiqnu prepre-ku pri konstruisawu borbenihvozila. Zbog toga se danas iAmerikanci sve vi{e orijenti-

{u na transport ve}im i spo-sobnijim C-17 Globemaster III.

MO]NONAORU@AWE

Naoru`awe te samohodnetop-haubice zasniva se na ar-tiqerijskom oru|u kalibra155 milimetra. Cev je du`ine52 kalibra, {to je danas nanajnovijim artiqerijskim sred-stvima standard. Naravno, tooru|e je zasnovano na dobropoznatoj {vedskoj haubiciFH77 L39 (vi{e od 700 nalazi

se u slu`bi {vedske, indijske inigerijske armije). Barutna ko-mora je zapremine 25,4 dm3, ta-ko da svojim dometom Archer ideu red najboqih artiqerijskihoru|a danas. Zahvaquju}i no-vom sistemu puwewa UNIFLEX2, mogu}e jevarirati puwewa od polovine modula do6,5 modula, ~ime se najnovijim projekti-lom sa gasogeneratorom HEER40 posti`e

maksimalni domet ve}i od 40 km (tako se ipokazalo na testirawima u Indiji). I nesamo to, visoka fleksibilnost barutnihpuwewa, kombinovana sa izuzetno sofi-

Familija inteligentnih projektila ekskalibur 

Osnova za top-haubicu jeste zglobni kamionnosivosti 24 tone Volvo A25C

Page 39: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 39/84

30 sekundi. Za samoodbranu se, iznad ka-bine, nalazi daqinski upravqana plat-forma Bofors Lemur , sa te{kim mitraqe-zom kalibra 12,7 mm Browning M2HB, iliopciono, automatskim baca~em granata 40mm Mk19.

POTENCIJALNI KUPCI

Za ovo {vedsko samohodno artiqerij-sko oru|e, mada se mo`e re}i i britansko(s obzirom na to da je Bofors pre nekoli-ko godina kupio britanski British Aerospa-

krilcima i gasogeneratorom, ~ime seposti`e domet od neverovatnih 60 ki-lometara. Postoje tri vrste bojne gla-ve: Block I ima unitarnu, trenutno-fu-

gasnu ili probojnu bojnu glavu, name-wenu za klasi~nu vatrenu podr{ku ilidejstvo po utvr|enim ciqevima, ~ak iu gradskim borbama, dok su Block II i IIIjo{ uvek u razvoju i ima}e dva tipa ka-setnih bojnih glava – oba sa inteli-gentnom submunicijom. Naravno, tatop-haubica mo`e da ispaquje i svestarije projektile razli~itih tipovakalibra 155 mm, koji su u skladu sastandardima Natoa.

U okviru obrtnog elementa top-haubice nalazi se i automatski puwa~sa 20 projektila i 18 puwewa maksi-malne snage, {to je na nivou oru|a

gra|enih na kamionskoj {asiji (Cae-sar 18, Atmos 2000 27, NORA-B 12+24),ali mawe od ve}ine guseni~nih samohod-nih oru|a (PzH2000 60, AS90 48, AUF-139). Zato je planirano da Bofors Archer po-dr`ava vozilo za dotur municije, zasno-vano na potpuno istoj kamionskoj {asiji.

Top-haubica mo`e ga|ati pod uglom75o levo i desno od ose vozila, a eleva-cioni ugao je od 0 do +70o. To zna~i da Ar-cher mo`e ga|ati sa cevi u horizontalnompolo`aju, pored kabine. Kako se oru|e na-lazi na zadwem delu {asije vozila, pri-

39

ce), zainteresovane su, pored [vedske,i Danska i Indija. Dancima hitno tre-ba zamena za vu~ne haubice M114/39,kalibra 155 mm, koje su povu~ene sep-tembra 2005, a Indija, s druge strane,`eli da zameni samohodne haubice Ab-bot, kalibra 105 mm, i Catapult M-46od 130 mm. Jedini ozbiqan konkurent[ve|anima jesu Ju`noafrikanci saponudom u vidu kupole T-6, opremqenetop-haubicom 155 mm, sa du`inom cevi52 kalibra, koja bi se montirala naneku postoje}u tenkovsku {asiju (vero-vatno tenka Arjun). Me|utim, {vedskaponuda je jeftinija (1,6 do dva milionaameri~kih dolara, u odnosu na 2,4 mi-liona samo za kupolu T-6, plus {asijatenka), top-haubica je mawe mase (30 uodnosu na 52-55 t), ima ne{to ve}u br-

zinu ga|awa (T-6 3 granate za 15 sekun-di) i mawi borbeni komplet (T-6 40-50projektila i puwewa).

U {vedskim oru`anim snagama, Bo-fors Archer bi trebalo da zamewuje vu~neFH77 sa sopstvenim pogonom po osnovi je-dan za jedan. Haubice FH77 danas su jedi-no artiqerijsko oru|e {vedske armije,jer su guseni~ne samohodne haubice Band-kanon 1C, zasnovane na produ`enoj {a-siji poznatih tenkova Strv103, povu~enejo{ 2003. godine.

Sebastian BALO[

likom ga|awa kraci lafeta sespu{taju i ukopavaju u zemqu,{to je potpuno automatizovanproces, tako da je vreme stupa-wa u akciju, a i vreme napu{ta-wa polo`aja, ispod odli~nih

Vozilo za dotur municije

Modularno barutno puwewe UNIFLEX2

Page 40: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 40/8440

T E S T I R A N O N A J S N A @ N I J E N E N U K L E A R N O O R U @ J E N A S V E T U

Video-snimak koji su Rusi dali pri-kazuje kako je strategijski bombarder Tu-

160 izbacio tu bombu na poligonu za te-stirawe. Slika potom prati nastanak xi-novskog oblaka nalik pe~urki (sli~no kaokod nuklearne bombe), a onda su prikaza-ni naknadni efekti u zoni testirawa – iz-gled ~etvorospratne zgrade, odnosno we-nih ostataka, i o{te}eno vojno vozilo.

Isti izve{taj je kasnije prikazan nadr`avom kanalu Vesti , a tu informacijusu, kao udarnu, prenele, dan posle, gotovosve svetske agencije. Potom su sredstvainformisawa podsetila na istorijat tihsredstava. Naime, i Rusi i Amerikanciimaju dugu i bogatu tradiciju u razvojubombi na osnovu termobari~kih sme{a.

Zbog toga {to se nije znalo ni vremeni mesto testirawa „oca svih bombi“, po-jedini vojni analiti~ari skloni su da ve-ruju da je ta ruska bomba bila namewenaza konflikt u ^e~eniji, ali da nikad nijebila aktuelno kori{}ena u tom stepenudestrukcije. A prikazivawe wenog razor-nog dejstva mnogi obja{wavaju jednim raz-logom, politi~kim – da se skrene pa`wa.Ta bomba, posledwa u seriji novog ruskogoru`ja, nesumwivo ozna~ava tehnolo{kusposobnost Rusije da vojno parira Ameri-ci i ̀ equ zvani~ne Moskve da preuzme ak-tivniju ulogu u me|unarodnim odnosima.

Najnoviji arsenal prikazan je krat-

ko posle ruskog suprotstavqawa ameri~-kim planovima o instalirawu antibali-sti~kog {tita u isto~noj Evropi. Za takavkurs se na Zapadu nude razna obja{wewa.Dva su preovla|uju}a – predstoje}i izbo-ri u Rusiji i `eqa predsednika Putina daode s polo`aja u velikom stilu, a drugi jeotpo~iwawe trke u naoru`awa. Iako ru-ski ministar odbrane negira stavove oobnavqawu hladnoratovske trke, s podo-zrewem se gleda na Putinovu dozvolu daruski strate{ki bombarderi, poput Tu-160, nakon suspenzije od 16 godina, pono-vo krstare me|unarodnim vazdu{nim pro-storom, daleko od mati~ne teritorije.

U tim diplomatskim i politi~kimnadmudrivawima kao da se zagubila pri-~a o novoj bombi – jo{ jednom u nizu kon-vencionalnih sredstava. Mo`da je razlogtome {to je postignuta ravnote`a. Sadato razorno sredstvo, pribli`ne mo}i iefikasnosti, imaju obe dr`ave.

Mi, ipak, podse}amo na istorijatrazvoja i primene takvih vrsta bombi,ali iz pera stru~waka iz Vojnotehni~koginstituta.

M. [VEDI]

U

OTAC SVIHBOMBI

izjavi od 11. septembra za Prvi ka-nal ruske dr`avne televizije, gene-ral Aleksandar Ruk{in, zamenik na-~elnika G[ oru`anih snaga Rusije,potvrdio je da su ruske vazduhoplov-

ne snage uspe{no testirale najsna`nijuna svetu nenuklearnu avio-bombu. Iako jemawa od ameri~ke, navodi se da je bombarazornija, jer je, zahvaquju}i primeni na-notehnologije, upotrebqen ja~i eksplozi-va, a koji – to se ne pomiwe. Ta bomba jepo efikasnosti i snazi sli~na nuklearnojbombi, ali kako je Ruk{in dodao, ne zaga-|uje prirodnu sredine. General je istakaoda }e nova bomba omogu}iti vojsci da „za-{titi nacionalnu bezbednost i da se su-protstavi me|unarodnom terorizmu u bi-lo kojoj situaciji i bilo kom regionu“.Nagla{ava se da je to relativno jeftino,a mo}no oru`je.

Novo termobari~ko sredstvo, popu-larno nazvano „otac svih bombi“, kako se

navodi u izve{taju, ~etiri puta je sna`ni-je od ameri~ke prethodnice „majke svihbombi“ MOAB – Massive Ordnance Air Blast,GBU-43, koja se smatrala najmo}nijim dotada napravqenim nenuklearnim sred-stvom. Ruska bomba sadr`i 7,8 tona jakogeksploziva, {to je zaista mawe od 8,4 to-ne, koliko ima ameri~ka, ali je od we ~e-tiri puta sna`nija. Dok je MOAB ekviva-lenta 11 tona TNT, ruska je 44 tone kla-si~nog eksploziva. Radijus udarnog talasaruske bombe je 300 metara, dva puta vi{eod ameri~kog modela.

Najnovija ruska bomba

tehni~ki je poznata kao

termobari~no sredstvo,

ali to nije novina.

Najve}e svetske sile,

SAD i Rusija, decenijama

intenzivno razvijaju bombe

na osnovu termobari~ne

sme{e. Danas su one

aktuelne, jer se, s obzirom

na opasnost od izbijawa

nuklearnog rata, do{lo

do zakqu~ka da mogu

zameniti to oru`je.

15. oktobar 2007.

Page 41: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 41/84

P

rvo uspe{no ispitivawe puwewa satermobari~nom sme{om izvela je ame-ri~ka mornarica 1960, a rad na pro-jektovawu sredstava sa takvom sme-{om po~eo je 1966. godine. Najpre su

je borbeno upotrebile mornari~ke snage1967. – koristile su kanistere napuweneetilenoksidom za ~i{}ewe minskih poqa. To-kom 1969. i 1970. izveden je operativni testsa kasetnom termobari~nom bombom sa tro-strukim ka{wewem, CBU-55. Pored ispiti-vawa efikasnosti eksplozivnog puwewa, utim opitima je testiran i efekat usporava-wa tri ko~e}a padobrana, jer je on omogu}ioda (neeksplodiranu) bombu aktivira gravi-tacioni upaqa~ 120 sekundi nakon udara.

Tokom testirawa CBU-55 je uspe{nobacana u Panami iznad voda, baru{tina i

gustih {uma. Udarna brzina bombi bila je33 m/s. Nakon izvr{enih operativnih te-stova u Vijetnamu, kasetna bomba CBU-55V od 226 kg, 1971. godine uvedena je u naoru-`awe ameri~ke mornarice kao standardno

sredstvo za ~i{}ewe minskih poqa i ra{-~i{}avawe povr{ina u xungli.Termobari~na kasetna bomba, koju is-

pu{ta helikopter ili avion sa visine odoko 600 m, sastoji se iz tri nehermeti~nakontejnera, pojedina~ne mase 45 kg, gaba-

Primenu eksplozivnogpuwewa na bazi te~noggoriva i vazduha, ta~nijetermobari~ne sme{e(TB-sme{e), otpo~ele suvelike sile – SAD i biv{iSSSR – {ezdesetih godina20. veka, skoro bezsaglasnosti i odobravawatradicionalnih saveznika,i godinama intenzivno radena tome. Kako se kasnijevidelo, bio je torevolucionarni pristup usavremenom shvatawukonvencionalnog ratovawa.Rezultati ispitivawa supokazali da se za istu masupuwewa kod termobari~nesme{e ostvaruje znatno ve}irazorni efekat po jedinicipovr{ine nego kodeksplozivnog puwewa odtrotila (TNT).

Bojne glave na bazi termobari~nih sme{a

DECENIJAMAPOZNATE IRAZVIJANE

MAJKA SVIHBOMBI – MOAB

Masive Ordnance Air Blast (MO- AB), GBU-43, poznatija po nadimkumajka svih bombi , potomak je najpo-znatije ameri~ke termobari~ne bom-be Daisy Cutter (BLU-82), koja se kori-

stila jo{ tokom rata u Vijetnamu za~i{}ewe terena u vijetnamskim xun-glama kako bi se omogu}ilo spu{ta-we helikoptera, a pri tom je stvara-la male ili nikakve kratere. (Po-sledwa primena BLU-82 bila je tokomoperacije Pustiwska oluja , gde je pr-venstveno trebalo da izazove psiho-lo{ki efekat).

Projekat izrade nove bombe –MOAB zapo~eo je 2002, a uspe{no jetestirana u vazduhoplovnoj baziEglin na Floridi 11. marta 2003.godine. Ina~e, MOAB je duga 9,17 m,te{ka 9,5 tona, i ima 8,4 tona ra-zornog eksploziv. Efekti wenog dej-stva mogu da se porede sa nuklearnimoru`jem, iako ona ima samo hiqadi-ti deo snage atomske bombe koja jeba~ena na Hiro{imu. Ekvivalentna je11 tona TNT, dok je udarni talas naHiro{imu bio ekvivalenta 13.000tona TNT. Me|utim MOAB mo`e da seporedi sa najmawim nuklearnimsredstvima, kao {to je M-388 DavyCrockett. Kori{}ena je 2003. u podr-{ci operaciji „Ira~ka sloboda”.

Page 42: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 42/84

ritnih dimenzija f345×530 mm i ima 32,6kg te~nog etilenoksida. Nakon ispu{tawaiz letilice, izbacuju se tri kontejnera izko{uqice bombe, pri ~emu je wihov padusporen ko~e}im padobranima. Nakon lo-

ma kontejnera pri udaru o tlo, te~ni etile-noksid reaguje do formirawa aerosolnogoblaka pre~nika od oko 15 metara i visi-ne oko 2,5 metra. Oblak se zatim iniciraupaqa~em usporenog dejstva. Natpritisakpo jedinici povr{ine u frontu udarnog ta-lasa, na rastojawu pet metara od centradetonacije, iznosi oko 29 bara.

U Vijetnamu su te bombe uni{tavalevegetaciju na povr{ini radijusa 30 meta-ra, ~ak i u gustoj {umi. To sredstvo se poka-zalo kao izuzetno efikasno za mete naotvorenom prostoru, zbog toga {to nijednakonfiguracija terena nije mogla da spre~iefekat ru{ila~kih talasa.

U me|uvremenu, 1971. godine, na osno-vu operacionalnih testova sa kasetnombombom CBU-55B razvijena je i kasetnabomba sa termobari~nom sme{om CBU-72,namewena za lansirawe iz aviona koji sekre}u velikom brzinom. A od 1973. godinerazvijena je i druga generacija sistema satermobari~nom smesom za upotrebu pri br-zinama leta od 830 km/~, i ve}im. Prili-kom ispitivawa tih bombi, opitni modelisu ispaqivani iz lansera za proveru funk-cije pri razli~itim supersoni~nim brzina-ma. Iste godine, radi ostvarewa ̀ eqenogstepena preciznosti na ciqu druge genera-cije bombi sa TB-sme{om, simulirani subliski proma{aji protiv mornari~kih me-ta. Prototip nove bojne glave testiran je u30 m dugom tunelu na ostrvu San Klemente uKaliforniji.

kasetna bomba sa TB-sme{om BLU-76, kojaje lansirana sa aviona A-1 i fantoma F-4. Masa pojedina~nih puwewa sa etilenok-sidom te bombe bila je 33,5 kilograma. Upore|ewu sa mornari~kim re{ewima,bombe su aktivirane detonatorom sa vre-menom ka{wewa ve}im od ~etiri sekunde(normalno usporewe kasetne bombe CBU-55B, nakon rasprskavawa kontejnera, iz-nosi 125 ms ).

Pre razvoja bombe BLU-76 ispitiva-ni su primena raketnog motora i kliza~asa kablom za lansirawe pri ekstremno ve-likim brzinama od oko 220 m/s, u AEC San-

42

PRIMENA U MORNARICI

Naredni programi obuhvatali su te-stove za razvoj brodskih raketnih sistema.To je tako|e ukqu~ilo i primenu bojnih gla-va sa TB-sme{om na protivpodmorni~kimtorpedima i dubinskim minama. U okvirutog programa opitovani su raspr{ivawai inicijacije u cisternama sa vodom podpritiskom, koja je simulirala dubinu moraizme|u 450 i 700 m. Istovremeno, ispiti-

van je i novi blizinski upaqa~ protiv-brodskog raketnog sistema za mogu}u pri-menu. Razvijen je i sistem za lansirawebombi sa TB-sme{om, koji omogu}ava isto-vremeno lansirawe 12 termobari~kih boj-nih glava. One su sme{tene u specijalnemre`e koje su podve{ene teretnim kukamapod helikoptere Sikorsky CH-53, Boeing Ver-tol CH-46 i Bell UH-1. Kada su dve mre`eistovremeno napuwene, glavna je stabili-zovana repnim horizontalnim i vertikal-nim stabilizatorima. Ispu{taju se pomo}upritisnog prekida~a preko centralnog is-pusnog mehanizma u kabini helikoptera.Masa svake bojne glave sa TB-sme{om iz-nosi 226 kilograma.

AKTUELNE I UVAZDUHOPLOVSTVU

Ameri~ke vazduhoplovne snage otpo-~ele su preliminarne testove za razvojsopstvenog termobari~nog oru`ja tokom1967. u Centru za razvoj i ispitivawe na-oru`awa u Eglinu. Tu je projektovana bom-ba sa TB-sme{om usporenog dejstva u okvi-ru Programa Pejv Pat . Ali ispitivawapreciznosti na ciqu tada nisu dala zado-voqavaju}e rezultate. Potom je razvijena

NA^IN DEJSTVA

Najpre se aktivira primarnoeksplozivno puwewe, koje razbija ko-{uqicu sredstva (kontejner) i raspr-{uje termobari~ni eksploziv (gasovi-to, te~no ili pra{kasto gorivo), for-miraju}i aerosolni oblak sme{e go-riva i vazduha. Kad se oblak formi-rao, inicira se dejstvom detonator-skog puwewa (sekundarna inicijacija)do potrebnih dimenzija. Od detonato-ra tada kre}e sferi~ni detonacionitalas koji se radijalno {iri krozoblak. Pri malom odnosu visine pre-ma pre~niku oblaka, {to je uobi~aje-no, kroz oblak se {iri cilindri~niekspandiraju}i detonacioni talas, ukome se, prema nekim mi{qewima, ipored naglog pada pritiska iza ~eladetonacionog talasa, u „jezgru“ obla-ka odr`ava pritisak od oko 2,5 bara,sve dok ceo oblak ne detonira.

JA^I OD TROTILA

Rezultati ispitivawa pokazalisu da se za istu masu puwewa kod ter-mobari~ne sme{e ostvaruje znatno ve-}i razorni efekat po jedinici povr-{ine nego kod eksplozivnog puwewa odtrotila (TNT). Istovremeno je natpri-tisak na obodu aerosolnog oblaka(oblaka od kapqica raspr{enog te~-nog goriva) mawi nego na obodu deto-

nacije TNT (na istim rastojawima odcentra eksplozije), ali je zato {irazona efekta (zona hemijske reakcije).

Istra`ivawa izvedena u centru^ajna Lejk u Kaliforniji pokazala suda je ru{ila~ko dejstvo udarnog tala-sa pri detonaciji jednog kilogramaetilenoksida ekvivalentno detonaci-onom efektu od 2,7 do 5 kg trotila. Ta-ko|e, ru{ila~ki talas nastao detona-cijom etilenoksida pokriva za oko 40odsto ve}u povr{inu.

15. oktobar 2007.

Page 43: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 43/8443

dia laboratoriji u Eglinu. Istovremeno suispitivani i razni tipovi inicijalnihsklopova za ~etiri vazduhoplovna sistemaza TB raketni lanser i razli~ita aktivi-rawa za dirigovano odvajawe razli~itih

tipova kasetnih bombi. Dodatni testovisa metil-acetilen-propan (propadien)sme{ama (MAPP sme{e), sa kontejnerimapod pritiskom, kona~no su dali zadovoqa-vaju}e rezultate. Od 1972. ameri~ko va-zduhoplovstvo je anga`ovano na razvojudruge i tre}e generacije TB sredstava,uporedo sa mornaricom, u okviru razvoj-nog centra u Eglinu.

KORISTE IHI KOPNENE SNAGE

Postignuti mornari~ki uspesi u okvi-ru razvoja sredstava sa termobari~nomsme{om naveli su ameri~ke kopnene snage

da otpo~nu istra`ivawe za razvoj sopstve-nog termobari~nog programa. Po~etni re-zultati ostvareni su izme|u 1972. i 1973.godine – izradom modifikovanih termoba-ri~nih CBU-55V kasetnih bombi. Istra`i-va~ki i razvojni rad sproveden je u vojnomHil-kampu. Te`i{te je bilo na neutralisa-wu minskih poqa i armiranih protivpe{a-dijskih bombica, koncentrisanih na tlu,pomo}u eksploziva, pri napadima sa visi-na od 4.000 do 20.000 metara.

U pore|ewu sa mornaricom i vazdu-hoplovstvom, sprovedeni razvojni pro-gram kopnenih snaga ostvario je za oko 4,5ve}e razorne efekte termobari~nih sred-stava primenom novih postupaka inicira-

wa detonatora usporenog dejstva. Isto-vremeno, razvijena je i TB-sme{a za upo-trebu na temperaturama ispod –330S.

Kopnena vojska je 1973. otpo~ela irazvoj vi{ecevnog raketnog baca~a SLU-FAE za neutralisawe minskih poqa. Rezul-

Opiti sa balonima pre~nika 0,7 do3,0 m omogu}ili su ispitivawe sa reaktiv-nim sme{ama zapremine od 0,15 do 15kubnih metara. Ako je potrebna koli~inatoplote od 4.200 kJ/kg za sagorevawe TNT,

tada je oko 11 kg TNT potrebno za sagore-vawe jednog kilograma ugqovodonika. Ipored toga {to su izmereni natpritisci itrajawe efekta, prema opitima Kogarka,mnogo mawi u odnosu na rezultate ameri~-kih ispitivawa, mo`e se zakqu~iti, premadostupnim podacima, da se sada{wi ru-ski, odnosno biv{i sovjetski, termobari~-ni sistemi naoru`awa mogu porediti povrsti, veli~ini i efektu sa ameri~kim.

Pored podmorni~kih balisti~kih ra-keta SS-N-3, SS-N-4 i SS-N-5, biv{i So-vjetski Savez je razvio i podmorni~ku pro-tivbrodsku raketu SS-NX-13, dometa od750 km i brzine od 4 maha, koja je poseb-

no privukla pa`wu ameri~ke mornarice.Me|utim, sistemi za pra}ewe i selekto-vawe ciqeva nisu mogli da idu u korak sabrzim razvojem protivbrodskih raketa.

Zbog ne`eqenih eskalacija svetskihpoliti~ko-etni~kih i verskih konflikata,ali i opasnosti od izbijawa nuklearnograta, do{lo se do zakqu~ka da bojne gla-ve sa TB-sme{om mogu zameniti upotrebunuklearnih bojnih glava. Radari i radar-ska postrojewa, skloni{ta, hangari, kapo-niri, helikopteri, avioni, tuneli, pe}i-ne, posebno su osetqivi na udarni talas idinami~ki pritisak.

Od sedamdesetih godina 20. veka dosada Amerikanci i Rusi su obimno ekspe-

rimentisali u oblasti termobari~kihsme{a. Naravno, pove}ana je i koli~inarazornog eksploziva koji je kori{}en, paje umesto kilograma, koji se u ovom tekstupomiwu, re~ o tonama. Dokazano je da jeprimena termobari~kih bojnih glava ume-sto nuklearnih izvodiva i veoma uspe{na.A epilog pri~e je da su 2002. Amerikancirazvili mo}nu MOAB – tada nazvanu maj-ka svih bombi, a nedavno su im se pridru-`ili i Rusi sa jo{ mo}nijim – ocem svih bombi .

Stevan KRAQEVI]

RAZORNOST

Posle zavr{etka razvoja tre}egeneracije ameri~kih raketa sa TB boj-nim glavama puwenim sa 500 kg meta-na, mogu}e je ostvariti natpritisak pojedinici povr{ine od 0,9 bara (sa ve-likim o{te}ewima) na rastojawima

100 do 139 m od granice aerosolnograzornog oblaka, odnosno 0,42 barana 170 do 190 metara. Kolika je tosnaga obja{wavaju slede}i primeri.Natpritisak po jedinici povr{ine uudarnom talasu od 0,28 do 0,42 baramo`e u potpunosti da uni{ti avion(prema Gledstonu), a natpritisak od0,7 do 0,65 bara te`e o{te}uje iliuni{tava sve vrste brodova. Sredweo{te}ewe brodova registrovano jepri natpritisku od 0,42 bara.

SLI^NOST

Parametri detonacije TB-sme{anekih ugqovodoni~kih goriva sa vazdu-hom vrlo su sli~ni. Detonacioni pri-tisak im se kre}e izme|u 16 i 20 ba-ra, brzina detonacije oko 1.800 m/s,a temperatura detonacije oko 288 K.

tat je ubrzo stigao u vidu tridesetocevnogbaca~a raketa „ZUNI“. Wegove bojne gla-ve sadr`ale su 38,5 kg te~nog propilenok-sida, a bile su postavqene na petotonskoguseni~no vozilo M-548. Pojedina~na ma-

sa rakete pre lansirawa bila je 59 kilo-grama. Standardni mehani~ki detonatorFAU-83 omogu}ava preprogramirawe ta~-ke odvajawa stepena rakete za svaki re-`im, osiguravaju}i pomo}u padobrana od-re|ivawe trenutka ispu{tawa rezervoa-ra sa te~nom TB-sme{om. Posle relativnokratkog vremena i ispitivawa u istra`i-va~ko-razvojnom centru ̂ ajna Lejk, otpo-~ela je serijska proizvodwa sredstva.

Tokom razvoja sistema SLUFA E izve-den je izvestan broj testova za primenu TB-sme{a kod protivraketnih balisti~kih si-stema. Ispitivawa su otpo~ela 1973. go-dine u Laboratoriji balistike na ciqu uAberdinu, a zasnivaju se na nau~nom obja-

{wewu fenomena inicijacije u vazduhu narelativno velikim visinama. Opiti kojisu izvo|eni u vakuum-komori kru`nog ob-lika, pre~nika 9,3 m, simuliraju}i uslovekoji vladaju na 10.000 m, pokazali su dabojne glave sa TB-sme{om imaju znatno ve-}i ru{ila~ki efekat od konvencionalnogeksplozivnog puwewa (TNT) u gorwim slo-jevima atmosfere.

RUSKA ISKUSTVA

Prema izve{tajima i saop{tewimakoja su sovjetski nau~nici publikovali name|unarodnim skupovima, pretpostavqalose da biv{i Sovjetski Savez ve} du`e vre-

mena poseduje veliki arsenal naoru`awasa termobari~nim sme{ama.

Oni su te bombe koristili u Avgani-stanu i ^e~eniji, a ruska vojska ih je upo-trebqavala u drugom ratu u ̂ e~eniji.

Sovjeti su 1965. otpo~eli razvojkompleksa druge generacije termobari~-nih sistema, baziranih na opitima S. M.Kogarka, V. V. Adu{ina i A. G. Qamina, sahomogenizovanim stehiometrijskim gasnimsme{ama. Pri tome su izvodili korelaci-onu analizu izme|u merenih rezultata iteoretskih podataka.

PROTIVBRODSKE RAKETE

Prema podacima ameri~kih eks-perata, ruska protivbrodska raketaSS-N-12 koristi podatke sa satelita

za samovo|ewe, dok je u zavr{nom de-lu putawe usmerena traga~em ciqa. Do50 odsto rasturawa pogodaka na ciquruske rakete SS-N-8 SLBM (dometa8.000 km) iznosi 400 m, dok je kod ra-kete SS-N-12 mnogo maweg dometa,maksimalno verovatno kru`no rastu-rawe pogodaka 100 metara.

Avio-bomba CBU-72B

Page 44: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 44/84

(Fairchild YA-10A ), koji su razvijeni i u pro-totipskoj formi. Nakon uporednog ispiti-vawa i svestrane analize, 1973. godine jeizabran YA-10A . To je ujedno bio i prvi ame-ri~ki borbeni avion specijalno projekto-van za zadatke bliske vatrene podr{ke kop-nenih jedinica.

Prvi serijski primerci stigli su u je-

dinice ve} nakon tri godine, a serijska pro-izvodwa je potrajala do 1984. godine, kadaje i posledwi od 715 serijskih primerakanapustio fabri~ke pogone. Premda je tajavion prvobitno nazvan Thunderbolt II (udar groma ), ~ime se aludiralo na nastavak tra-dicije aviona P-47 Thunderbolt, lovca bom-bardera iz perioda Drugog svetskog rata,vazduhoplovci su ga nezvani~no nazvaliWarthog (bradavi~asta sviwa ), {to je danasodoma}en naziv.

Zbog izgleda, performansi i vrste za-dataka za koje je bio namewen, A-10 u po-

A-10 Warthog(bradavi~asta sviwa) jedan jeod najru`nijih, ali inajkorisnijih avionaameri~kog vazduhoplovstva.Iskustva iz anga`ovawa u

lokalnim sukobimapokazala su da i nakontrideset godina operativneslu`be taj avion nije zarashod. Umesto toga, u toku jerealizacija obimnog programamodernizacije, na osnovukojeg }e A-10, u verziji C,ostati u upotrebi najmawedo 2028. godine.

Kao i ve}ina borbenih vazduhoplovakoji su danas u sastavu Ameri~kih va-zduhoplovnih snaga (USAF), i A-10 svo-je korene vu~e iz hladnoratovskog pe-rioda. Prvi zahtevi koji su doveli do-

stvarawa A-10 datiraju sa po~etka 1967.godine. Tada je od 21 kompanije zatra`enaizrada studije o relativno jednostavnoj

borbenoj platformi, visoke ̀ ilavosti, ko-ja }e se prvenstveno obavqati dnevne za-datke bliske vazduhoplovne podr{ke jedi-nicama u borbenom dodiru sa protivnikom.Veoma brzo, ti su zahtevi korigovani i pro-{ireni na protivoklopnu borbu u svim vre-menskim uslovima. Na takvu promenu stavanajvi{e je uticao strah od masovnih sovjet-skih oklopnih jedinica, lociranih na pro-storima isto~ne Evrope.

Svoje koncepte ponudilo je {est kom-panija, ali su u u`i izbor u{li projekti„Nortropa” (Northrop YA-9A ) i „Fer~ajlda”

TENK KOJI LETI

M O D E R N I Z A C I J A A M E R I ^ K O G A V I O N A A - 1 0

4415. oktobar 2007.

Page 45: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 45/84

toplotni odraz motora. Veliki broj kompo-nenata je udvojen i izveden modularno ra-di lak{eg odr`avawa, a sasvim uobi~ajenaje i zamena sklopova i delova sa leve nadesnu stranu, i obrnuto. Sistem komandi je

utrostru~en. Osnovni sistem komandi letaje hidrauli~ni i poseduje svoju fizi~ki raz-dvojenu rezervu. Avion je za krajwu nu`duopremqen i mehani~kim sistemom komandileta, koji bez obzira na ve}e sile na ko-mandama, omogu}ava bezbedno upravqawei povratak u bazu.

Sna`na konstrukcija trapa omogu}avaeksploataciju aviona sa slabije pripre-mqenih leteli{ta. Polo`aj to~kova glav-nih nogu stajnog trapa izveden je tako da su

oni i u gorwem polo`aju poluizvu~eni. Nataj na~in, prilikom prinudnog sletawa sauvu~enim trapom, avion ne dodiruje pistustomakom ve} se oslawa na poluizvu~eneto~kove.

Ameri~ki izvori navode da A-10 mo-`e da leti sa samo jednim motorom, jednimrepom i kormilom visine, ~ak i kada je ot-kinuta polovina jednog krila (!?).

Svoje „dane slave“ A-10 je do`iveotokom Prvog zalivskog rata. Zapadna{tampa i danas kalkuli{e brojkama od oko1.000 uni{tenih ira~kih tenkova, 2.000vozila i 1.200 artiqerijskih oru|a, uz gu-bitak od samo sedam A-10 na 8.100 avio-poletawa. Sli~an uspeh (na sre}u) A-10

~etku nije izazvao simpatije pripadnikaAmeri~kih vazduhoplovnih snaga, koji susmatrali da je avion prikladniji za leta~-ke formacije ameri~kog armijskog vazduho-plovstva. Me|utim, taj stav je s vremenom

promewen, naro~ito nakon uspe{ne pri-mene aviona brojnim lokalnim sukobima.Upravo zato, nakon trideset godina opera-tivne upotrebe, avioni A-10 ne odlaze urashod, ve} u fabri~ke hale, gde su podvrg-nute opse`nom programu modernizacije.

SAVEZNIK PE[ADIJE

Ve} sa prvim pogledom na avion A-10jasno je da je u pitawu letelica specifi~nenamene, koja po izgledu odudara od ostalihborbenih aviona. Predwi deo trupa obli-kovan je oko sedmocevnog topa GAU-8 Aven-ger (osvetnik ), kalibra 30 mm, zbog ~ijih jedimenzija (du`ina 6,1 m) konstruktivno po-

merena nosna noga stajnog trapa. Pilotskakabine, a i vitalni elementi sistema ko-mandi leta, gorivnog sistema i municija za-{ti}eni su titanijumom, koji pru`a za{titui od direktnih pogodaka granata kalibra 23milimetra. Kabinski poklopac otporan jena zrna maweg kalibra, a predwe vetro-bransko staklo i na granate kalibra 23 mm.Gorivni samozaptivni rezervoari za{ti}e-ni su penom koja spre~ava po`ar.

Pogonska grupa aviona, koja se sasto-ji od dva motora tipa TF34-GE-100, snage40,32 kN svaki, postavqena je u gondolamana repu aviona. Motori su postavqeni do-voqno visoko iznad tla, tako da je smawe-na mogu}nost usisavawa stranih objekatakada se avion eksploati{e sa privreme-nih leteli{ta. Fizi~ka razdvojenost mo-tora onemogu}ava istovremeno onesposo-bqavawe obe pogonske jedinice, dok repnepovr{ine zaklawaju izduv, smawuju}i time

IZGLED KUMOVAONAZIVU

Taj avion je prvobitno nazvanThunderbolt II (udar groma ), ~ime se alu-diralo na nastavak tradicije aviona P-47 Thunderbolt, lovca bombardera izperioda Drugog svetskog rata, ali su gavazduhoplovci nezvani~no nazvali

Warthog (bradavi~asta sviwa ), {to jedanas odoma}eni naziv.

Naziv bradavi~asta sviwa avionA-10 je, po svemu sude}i, stekao naosnovu vi{e odlika. Osim o~iglednognedostatka estetike u izgledu aviona,sticawu epiteta potpomogao je i svoj-stven zvuk topa GAU-8, budu}i da, na-vodno, podse}a na groktawe. Terminbradavi~asta nastao je na osnovu veli-kog broja zakivaka koji kao kakve bra-davice vire iz oplate aviona.

Trideset godinau operativnoj upotrebi 

U po~etku nije izazivaosimpatije pripadnika ameri~kih vazduhoplovnih snaga 

Page 46: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 46/8446

nisu ponovili 1999. godine tokom agresijena SRJ. Strahuju}i, s pravom, od PVO VJ,bradavi~aste sviwe su se retko spu{talena male visine. Onog trenutka kada bi seto i desilo, A-10 su trpeli pogotke, {to je

dokumentovano video snimcima, ali i de-lovima aviona koji su otpadali i kasnijeprona|eni. Me|utim, i pored velikiho{te}ewa, ne postoje dokazi da je ijedanavion tog tipa oboren.

Avioni A-10 }e na prostoru Balkana,ipak, ostati zapam}eni i omra`eni po ne-~em drugom. Svojim zastra{uju}im topom,koji koristi municiju na bazi osiroma{e-nog uranijuma, iza sebe su ostavili velikibroj kontaminiranih podru~ja na terenimaRepublike Srpske, Srbije i Crne Gore.Premda se u doma}oj, ali i stranoj javno-sti dosta govorilo o posledicama dejstvasa osiroma{enim uranijumom i danas jenejasan ta~an broj lokacija na kojima je

ostavqen taj smrtonosni teret. Izvesno jesamo da }e se posledice tog dejstva ose}a-ti tokom izuzetno dugog vremena.

U brojnim izve{tajima i analizamakoje su usledile nakon 1999. godine, Ame-rikanci su indirektno potvrdili neuspehupotrebe A-10 tokom agresije na SRJ. Jed-na struja je smatrala da A-10 u redovimaUSAF-a nema naro~ito veliku perspektivu,te da je neekonomi~no wegovo zadr`avaweu verziji OA-10, namewenoj otkrivawu iozna~avawu ciqeva za druge vrste avija-cije, naro~ito s obzirom na ekspanziju

bespilotnih letelica. U obzir je uzeta istarost flote, koja se tada kretala izme|u20 i 25 godina. Smatralo se i da avioniF-16 mogu da preuzmu i uspe{no izvr{e ju-ri{ne zadatke koje su do tada izvr{avali

A-10. Me|utim, ameri~ko anga`ovawe uAvganistanu i Iraku bitno je uslovilo pre-ispitivawe takvih stavova. Muweviti uda-ri iz vazdu{nog prostora, koji su dovelido poraza navedenih dr`ava i wihovih voj-nih formacija, dobrim su delom uticalina stvarawe pogre{ne slike da }e svakibudu}i konflikt i oblik sukoba biti mogu-}e re{iti primenom najmodernijih sred-stava iz vazdu{nog prostora. Forma ge-rilskog rata, u koju su uskoro uvu~ene ame-ri~ke snage, pokazala je da kontrola nadteritorijom ne mo`e da bude dobijena sa-mo upotrebom precizno vo|enih sredstavasa visina od 5.000 do 10.000 metara.

Nametnuta upotreba pe{adijskih je-

dinica na terenu, naro~ito specijalnih je-dinica, kao imperativ je ponovo postavi-la blisku vazduhoplovnu podr{ku. Obliktra`ene podr{ke, odnosno weno trajawe,brzina reakcije, preciznost, vrsta, koli-~ina i efikasnost ubojnih sredstava, nisumogli u potpunosti da budu zadovoqeniupotrebom borbenih helikoptera iz sasta-va armijskog vazduhoplovstva. Zbog radiju-sa dejstva i udaqenosti baza, zatim mawegvremena ostajawa u vazduhu i ve}ih brzinaleta u rejonu objekta dejstva (u krajwem icene sata leta), kao optimalni nisu se po-

kazali ni lovci bombarderi F-16 i F/A-18.Stoga je avion A-10 je ponovo do{ao u pr-vi plan.

Glavne odlike koje avion A-10 danas~ine najpodesnijim za zadatke bliske va-

trene podr{ke (danas u Iraku i Avganista-nu), pre svega, jesu sna`no naoru`awe, du-go vreme ostajawa u zonama u kojima se i{-~ekuje poziv za podr{ku, zatim bazirawena aerodromima koji su blizu rejona dej-stva (jednostavno odr`avawe u poqskimuslovima), te velika otpornost na pe{adij-sku vatru sa zemqe. U izvr{avawu takvihzadataka prednost su mawa brzina kojomleti A-10, u odnosu na F-16, a i wegova po-kretqivost na tim re`imima. Pilot lak{euo~ava ciq i znatno mawim radijusima za-okreta dovodi avion u poziciju za otvara-we vatre. Brzina kojom A-10 manevri{e urejonu dejstva ide i ispod 300 km/~, zbog~ega taj avion mo`e da bude upotrebqen i

u uslovima niske dowe baze obla~nosti(350 m) i male horizontalne vidqivosti(2,2 km).

Iz navedenog je jasno za{to su A-10omiqeni avioni pe{adije, iako su neretkobili akteri dejstva po vlastitim snagama.Fenomen tzv. „prijateqske vatre“ ina~e jeneizbe`na pojava prilikom dejstava posnagama koje se nalaze na bliskom rastoja-wu ili u dodiru.

U me|uvremenu je napredak u razvojuelektronskih i drugih sredstava (optoelek-tronika, komunikacijski ure|aji, informa-

Page 47: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 47/84

cione tehnologije) stvorio osnovu da bli-ska vatrena podr{ka iz vazduha postaneefikasnija i bezbednija za vlastite snage.S obzirom na postoje}a iskustva bilo jelogi~no da upravo A-10 bude najpodesniji

vazduhoplov za inkorporaciju novih i na-prednih tehnologija.

PROGRAM PRECIZNO  DEJSTVO 

Tokom dosada{we tridesetogodi{weupotrebe, A-10 je do`iveo nekoliko mawihmodifikacija i modernizacija (INS/GPS,nao~are za no}no letewe, i sl.). Posled-wa, koja je trenutno u toku, i najobimnija,provodi se pod nazivom Precision Engage-ment, {to bi u prevodu zna~ilo precizno  dejstvo . Avioni modernizovani po tom pro-gramu nosi}e oznaku A-10 C. Prvi, proto-tipski primerak te verzije poleteo je janu-

ara 2005. godine, a serijski modernizo-vani avioni odnedavno pristi`u u opera-tivne jedinice. Taj program, okvirno vre-dan 420 miliona ameri~kih dolara, obu-hvata kompletnu flotu bradavi~astih svi-wa , koja se trenutno sastoji od 356 avio-na raspore|enih u 17 skvadrona USAF-a,Nacionalne Garde i Rezerve.

Modernizacija se provodi u dva glav-na pravca – prvi segment se odnosi naprodu`avawe radnog veka aviona, a drugiobuhvata ugradwu nove opreme i naoru`a-wa. Radni vek aviona bi}e produ`en do2028. godine. Prvobitno planirani re-surs od 8.000 ~asova ukupnog naleta po-dignut je na 12.000, a potom i na 18.000

~asova naleta, koliko bi do 2028. godinemogli da nalete postoje}i avioni A-10.

Drugi deo programa je znatno dina-mi~niji i zanimqiviji, jer se odnosi napove}awe borbenih mogu}nosti A-10.Premda spoqa isti, A-10 Cima znatno vi-{i nivo borbenih mogu}nosti. To se posti-glo digitalizacijom kabinskog prostoraA-10, zatim ugradwom savremene ra~u-narske opreme za podr{ku leta i novogsistema za upravqawe vatrom, te podve-snim sredstvima integrisanim uz pomo}magistrale podataka standarda 1760. Odpostoje}ih 11 podvesnih ta~aka, {est jemodifikovano za no{ewe satelitski na-

vo|enih JDAM bombi i WCMD kasetnihkontejnera.Na dva nova dowa prikaziva~a u boji

(dimenzija 5h5 in~a) projektuju se podacisa senzorskih kontejnera tipa Sniper XR iliLITENING AT. Ta integrisana sredstva uve-zana su sa ostalim avionskim sistemima. Usebi sadr`e dnevne i no}ne TV kamere ve-likog dometa, IC kamere i laserski ozna-~iva~. Senzori nove generacije omogu}ava-ju otkrivawe i identifikaciju ciqeva i savisina od 6.000 do 10.000 metara, nakon~ega sledi wihovo ozna~avawe i dejstvo la-

SAVREMENAVEZE ZA PRENOSPODATAKA

Kvalitet kojim se A-10Cu ovom momentu naro~ito iz-dvaja od drugih ameri~kihborbenih aviona jeste savre-mena veza za prenos podata-ka, tj. data-link, koji je poseb-no prilago|en za zadatke bli-ske vazduhoplovne podr{ke.Data-link, ozna~en kao SADL(SADL – Situational Awareness

Data Link), automatski {aqe iprima podatke od zemaqskihstanica. Jedinice na zemqiimaju informaciju o pozicijii visini A-10 C, istovremeno{aqu}i podatke o vlastitojpoziciji. Pilotu se, osim kom-pletne takti~ke situacije, nadispleju prikazuje lokacijapet najbli`ih prijateqskihciqeva prilikom uvo|ewa unapad. Time se minimalizujemogu}nost „prijateqske“ va-tre. Osim podataka od snagau dodiru, SADL omogu}ava ikomunikaciju sa operativnimcentrima kojom se ostvarujekompletniji uvid u takti~ku si-tuaciju, ali i dodela zadata-ka i ciqeva, i izme|u komand-nog mesta, i izme|u aviona.SADL koji mahom koristi kop-nena vojska, podatke po potre-bi mo`e da razmewuje i sa le-telicama opremqenih data-linkom standarda Link 16, ra-{irenog u vazduhoplovnimsnagama.

A-10 mo`e da nosi sva standardna ubojna sredstva koja su u naoru`awu 

ameri~kog vazduhoplovstva 

Page 48: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 48/84

san sistem komandi HOTAS (ruke na gasu i palici ). A to zna~i da pilot, ne samo dane di`e ruke sa komandi, ve} na primer,umesto 16 koristi samo ~etiri prekida-~a/komande za lansirawe laserski vo|e-ne bombe. Tako|e, umesto klasi~ne kacigepiloti sada nose kacige sa integrisanimni{anom.

Koliko za USAF zna~i modernizacijaaviona A-10 na standard C govori i po-datak da je ~itav program Precizno dej-stvo ubrzan za devet meseci! Ti avioni }e,kako je najavqeno, nakon preobuke qud-stva odmah biti ukqu~eni u dejstva iznad

Avganistana i Iraka. Me|utim, USAF timene}e dobiti samo pouzdaniju i efikasniju

borbenu platformu. Uz relativno jeftinprogram modernizacije stvoren je i vre-menski prostor za nesmetano uvo|ewe unaoru`awe aviona JSF, koji bi u budu}no-sti trebalo da zamene avione A-10. Da li}e se to stvarno desiti ili }e A-10 do`i-veti sudbinu B-52 (u upotrebi vi{e od po-la veka) – pokaza}e vreme, a uveliko }ezavisiti i od na~ina i nivoa ameri~keume{anosti u ratne sukobe niskog inten-ziteta.

Mr Slavi{a VLA^I]

DVA PRAVCAOSAVREMEWIVAWA

Modernizacija se provodi u dvaglavna pravca – prvi segment se odnosi

na produ`avawe radnog veka aviona(do 2028. godine), a drugi obuhvataugradwu nove opreme i naoru`awa, ~i-me se pove}avaju borbene mogu}nostiA-10. To se postiglo digitalizacijomkabinskog prostora A-10, zatim ugrad-wom savremene ra~unarske opreme zapodr{ku leta i novog sistema za upra-vqawe vatrom, te podvesnim sredstvi-ma integrisanim uz pomo} magistralepodataka standarda 1760.

serski ili INS/GPS vo|enim sredstvima.Osim maweg rizika, omogu}enog ve}om uda-

qeno{}u sa koje se dejstvuje, ostvaruje se ive}i efekat, jer je mogu}e dejstvovati po vi-{e ciqeva u jednom naletu.

Kvalitet kojim se A-10C u ovom mo-mentu naro~ito izdvaja od drugih ameri~-kih borbenih aviona jeste posedovawesavremene veze za prenos podataka, tj.data-linka, koji je posebno prilago|enzadacima bliske vazduhoplovne podr{ke.Da bi se smawio visok nivo radnog opte-re}ewa pilota, dodatno pove}anog uvo-|ewem nove opreme, u kabini je integri-

Karakteristi~ni sedmocevni top GAU-8,

kalibra 30mm

 Danas je najpodesniji avionza zadatke bliske vatrene podr{ke 

Page 49: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 49/8449

Na fotografiji koja podse}a na scenehladnog rata, ruski bombarder tupoqev Tu-95 snimqen je u pratwi „ urofajter tajfuna “

F2 iz 11. eskadrile britanskog Kraqevskogratnog vazduhoplovstva (RAF) iznad sever-nog Atlantika. Po~ev od kraja juna ove go-dine, novi britanski lovci postepeno pre-uzimaju ulogu za{tite vazdu{nog prostoraod vazduhoplova tipa tornado i posle ne-puna dva meseca tajfun je zabele`io svojeprvo operativno presretawe. Na snimcimakoje je napravio pilot drugog tajfuna iz 3.eskadrile RAF-a, vidi se da su u ovoj ulozi„evrofajteri“ naoru`ani projektilima va-zduh-vazduh kratkog dometa MBDA ASRAAM,sredweg dometa AIM-120 AMRAAM i opre-mqeni dopunskim rezervoarima za produ-`enu autonomiju leta. Od sredine narednegodine trebalo bi da engleski tajfuni pre-uzmu i ulogu lovaca bombardera u opera-cijama u Avganistanu.

I. S.

SUSRET NAD ATLANTIKOM

Ruska korporacija MiG pokazala je23. avgusta na izlo`benom delu avio-sa-lona MAKS 2007 maketu u prirodnoj ve-li~ini svog budu}eg „nevidqivog“ bespi-lotnog bombardera. Prema re~ima Vla-dimira Barkovskog iz In`iwerskog cen-

tra „Mikojan“, projekat }e mo`da pone-ti obele`je me|unarodni, jer je nekoli-ko stranih dr`ava najavilo ̀ equ da u~e-stvuje u wemu.

Re~ je o jednom od dva konkurentskadizajna - jedan radi MiG, a drugi „Suhoj“.Projekat skat predstavqen je na izlo-`benom delu ruske korporacije MiG, alije nekoliko novinara odvedeno sa izlo-`be na poligon za ispitivawa Institu-ta „Gromov“.

Bombarder skat ima dva odvojenaunutra{wa prostora za naoru`awe, ukoje mo`e da stane gotovo sve savreme-no rusko vo|eno oru`je, do veli~ine ra-keta H-31 (AS-17 kripton ), za napade na

zemaqske ciqeve neprijateqa, kao {tosu komandni centri i radarska postro-jewa.

Korporacija MiG radi na projektu skat sa ve}im brojemruskih kompanija, poput Drugog centralnog nau~noistra`iva~-kog instituta, koji je poznat po radu na tajnim projektima. To-kom dvogodi{weg rada na projektu u vazdu{nom tunelu testira-ne su brojne konfiguracije budu}eg aviona, ali se MiG zadr-`ao na konfiguraciji bezrepnih povr{ina, poput one koju imaameri~ki stelt-bombarder B-2.

Planira se izrada dva prototipa za letna ispitivawa,od kojih }e prvi biti s pilotom, kako bi se izvr{ila neophod-na ispitivawa u skladu sa ruskim letnim standardima.

NEVIDQIVIBOMBARDER

RUSKA BESPILOTNALETELICA SKAT 

Kada je re~ o dimenzijama aviona, mo`e se re}i da je toskromna letelica, dosta mawa od aviona MiG-29 - promerkrila joj je 11,5 metara, a du`ina 10,25 metara. Skat ima mak-simalnu poletnu te`inu od 10 tona, a lete}e podzvu~nom brzi-nom od 800 km/~ na maloj visini, kako bi dodatno izbegao mo-gu}nost da ga otkrije neprijateqeva PVO.

Letelica }e, kako je predvi|eno, imati maksimalni borbe-ni radijus od 2.000 kilometara. Pogonska grupa skata bi}e mo-tor klimov RD-5000B, derivat motora RD-93. Ostale informa-cije mo`ete saznati na sajtu: http://www.defencetalk.com/news/pu-blish/airforce/Russia Unveils Pilotless Stealth Bomber 100013076.php

A. KI[

Page 50: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 50/84

I R A N M O D E R N I Z U J E F - 1 4

N O V E B R I T A N S K E P O D M O R N I C E

50

Iranski izvori navode da je lokalna vazduho-plovna industrija uspela da remontuje i u letno sta-we vrati odre|eni broj aviona F-14 nasle|enih iz do-

ba vladavine Reze Pahlavija. Smatra se da je od oko80 aviona nabavqenih krajem sedamdesetih u SAD, uletnom stawu preostalo oko 25 letelica. Ovako malibroj ispravnih aviona posledica je dugogodi{wegameri~kog embarga.

Pored remonta, iranski stru~waci su na triaviona F-14 realizovali modernizaciju maweg obi-ma. Ovi avioni }e, navodno, biti sposobni da dejstvu-ju i GPS navo|enim bombama te`ine 903 kg koje surazvijene u iranskim fabrikama.

S. V.

Britanska agencija za kupovinu borbene tehnike obezbedila je sredstva za kupovinunovih sedam juri{nih nuklearnih podmornica (SSN), klase Astute. Posao je poveren firmiBAE Systems Submarines koja }e kraqevskoj mornarici prvu podmornicu, HMS, isporu~iti2008, drugu, HMS ambush 2010, a tre}u, HMS artful 2011. godine. Isporuka posledwe pod-mornice te klase predvi|ena je za 2015. godinu. Nove podmornice zameni}e sada{webritanske juri{ne podmornice klase swisfure, koje se u upotrebi nalaze od sredine se-damdesetih godina pro{log veka.

S. A.

Da bi se {to uspe{nije suprot-stavili ne`eqenim bliskim susreti-ma sa nezadovoqnim masama u Avga-nistanu i Iraku, te da bi pove}alistepen bezbednosti razli~itih stra-te{kih objekata i infrastrukture,Amerikanci su razvili novu vrstu ne-ubojnog oru`ja – aktivni sistem za od-bijawe ( ADS-Active Dential System).

Sistem  ADS ~ini pqosnata ~e-tvrtasta antena nalik na tawir, kojaje ugra|ena na vozilo hamvi. Antenaje otporna na pesak i metke, a pove-

zana je sa ure|ajem za transmisiju imo`e da se rotira za 360o, usmera-vaju}i vreli mlaz od 54oC na daqinudo 500 metara. Toplotna energijaprodire mawe od 0,5 mm u ko`u i, barza po~etak, ne izaziva rane. Oru`jeje prvi put testirano februara ovegodine u jednoj vojnoj bazi u dr`aviXorxija, a wegovo dejstvo u~esnicitestirawa opisali su „kao da vas za-pqusne vrelina izazvana zagrevawemrerne koju ne mo`ete da podnesete,pa, br`e boqe, tra`ite zaklon“.

Drugo neubojno oru`je – „crniled“, razvija agencija DARPA . Wegova

su{tina je u stvarawu takozvanogplasti~nog leda, koji onemogu}avakretawe neprijateqa po ve{ta~kistvorenoj klizavoj povr{ini, nalikzamrznutim putevima zimi. Led je ot-poran na visoke temperature. Stru~-waci DARPA intenzivno rade na stva-rawu materijala koji bi se ugra|ivaou vojni~ke ~izme i gume automobila,kako bi se spre~ilo klizawe „prija-teqskih trupa.“

S. A.

AMERI^KA

NEUBOJNA ORU@JA

Page 51: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 51/84

i

      s     t      o

      r     i      j

      a P

kom vagonu, dok su Nemci 1918. godine,

sa daqine od 120 km, dejstvovali po Pa-rizu sa pariskim topom kalibra 232 mi-limetara.

Sme{tawem topova na `elezni~ke va-gone pove}ana je wihova mobilnost, ali jepriprema za vatreno dejstvo tih oru|a bi-la komplikovanija. Usmeravawe oru|a popravcu moglo se obavqati za samo nekoli-ko stepeni, pa su {asije vagona sa topovi-ma sme{tane na obrtne platforme, ili suse za wihovo dejstvo koristile specijalnoizgra|ene polukru`ne ̀ elezni~ke {ine.

RO\EWE KOLOSA

Uo~i Drugog svetskog rata Hitler je na-

redio da se proizvede oru|e (top) koje }ebiti u stawu da uni{ti duboko ukopane i do-bro za{ti}ene francuske polo`aje na Ma-

etog juna 1942. godine, sa polo`aja uselu Bah~isaraj, dvadeset pet kilome-tara udaqenog od dobro utvr|ene so-vjetske ratne luke Sevastopoq, Nemcisu ispalili prve granate iz xinovskog

topa gustav. ^etvrtog jula iste godine, po-sle devetomese~nih krvavih i te{kih bor-

bi, sovjetski vojnici su napustili Sevasto-poq. Nemcima je u ruke pao ~itav Krim, aput ka Kavkazu i naftom bogatim zakavka-skim regionima bio je otvoren.

Jedan od te`i{nih zadataka artiqe-rije na bojnom poqu od davnina je bilo ru-{ewe protivnikovih utvr|ewa. U istorijiratovawa ostalo je zabele`eno da su Tur-ci za vreme opsedawa Konstantinopoqa1453. godine koristili ogromne bombar-de (prete~e haubica), du`ine oko osam me-tara, kalibra 1.066 mm, sa projektilima(kuglama) mase 534 kg, koje je opslu`ivalo(pokretalo) 200 vojnika i 60 volova.

ARTIQERIJA NA [INAMAPrvu upotrebu artiqerije sme{te-

ne na `elezni~kim vagonima zabele`ilisu hroni~ari ameri~kog gra|anskog rata(1861–1865). Naime, za vreme opseda-wa Pitersburga u Virxiniji, trupe unio-nista (severa) dejstvovale su po polo`a-jima konfederalista (juga) sa merzeromkalibra 330 mm, koji je bio sme{ten na`elezni~kom vagonu. Tokom Prvog svet-skog rata zabele`eno je da su Francuzidejstvovali 1916. godine sa haubicom ka-libra 400 mm, sme{tenom na `elezni~-

51

Jedan od te`i{nih

zadataka artiqerije

na bojnom poqu od

davnina je bilo ru{eweprotivnikovih utvr|ewa.

Koriste}i se iskustvima

iz Prvog svetskog rata,

Nemci su za ru{ewe

utvr|enih polo`aja

protivnika proizveli

xinovski top gustav,

koji je zbog veli~inelafeta morao da bude

sme{ten na dva

`elezni~ka koloseka.

Dejstvovao je samo

13 dana, ispaliv{i

48 granata.

ODLIKE

Konstrukcija topa 800 mm K(E) gu-stav predstavqala je tehnolo{ki iz-vanredno slo`en i komplikovan podu-hvat. Dimenzije oru|a bile su xinov-ske: ukupna masa oru|a iznosila je1.350 tona, cev kalibra 400 mm imalaje masu od 400 tona i du`inu 32 meta-ra. Oru|e je sa {asijom dostizalo vi-sinu od 12 metara i du`inu 43 metara,a moglo se transportovati po delovi-ma – za wega je bila potrebna kompo-zicija od 25 vagona. Platforma topabila je {iroka sedam metara. Vatrenipolo`aj gustava nalikovao je na velikuran`irnu stanicu.

Za top su razvijene dve vrste gra-nata – razorna, kalibra 800 mm, mase4.800 kg i dometa do 47 kilometara, teprobojna, mase 7.100 kg i dometa do 38kilometara. Barutno puwewe za ispa-qivawe granata iznosilo je 1.850 ki-lograma.

XINOVSKITOPOVI

N E M A ^ K O O R U \ E V E L I K O G K A L I B R A U D R U G O M S V E T S K O M R A T U

Page 52: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 52/84

hodno 400-tonsku cev postaviti na odgova-raju}u elevaciju i precizno postaviti grana-tu i barutno puwewe) omogu}avao da granatebudu ispaqivane na svakih 45 minuta.

Slede}eg dana top je svoje dejstvousmerio na tvr|avu „Molotov“ i razorio jesa sedam garanata. Cev oru|a je potomokrenuta ka „Beloj pe}ini“ – ni{anskoj ta~-ki za uni{tewe velikog podvodnog skladi-{ta municije u zalivu Severnaja, za koje suSovjeti, zbog polo`aja na kom je bilo sme-{teno, smatrali da je neuni{tivo. Ali jedeset granata ispaqenih iz gustava uspeloda ga uni{ti.

Sedmog juna vatra sa tog topa usmere-na je na jugozapadni {pic, nakon ~ega je po-sluga topa dobila zaslu`eni predah.

Gustav se ponovo oglasio 11. juna, ka-da je po~eo da dejstvuje po utvr|ewu „Si-bir“, na koje je ispalio sedam granata. Po-sledwi put top je dejstvovao 17. juna, ga|aju-

}i oklopnu bateriju „Maksim Gorki“. Do pa-da Sevastopoqa, po~etkom jula 1942. godi-ne, iz topa je ispaqeno 48 granata, a izawih je ostala pusto{.

PREPU[TEN ISTORIJIPosle pada Sevastopoqa Nemci su na-

meravali da gustava premeste u rejon Le-wingrada, ali su ih Rusi preduhitrili. Uspe-li su da probiju blokadu. Nemci su potom topprebacili na poligon Rugenvald, gde su muugradili novu cev. Ujedno, proizveli su jo{jedan identi~ni top „dora“, ali on nije do-`iveo vatreno kr{tewe. Oba topa Nemcisu uni{tili neposredno pre kapitulacije.

Tre}i top langer (dugi) gustav, kalibra

520 mm, sme{ten na guseni~noj {asiji, tre-balo je da ispaquje raketne projektile nadaqinu od 160 kilometara. Ideja je bilada se postavi na francuskoj obali Atlanti-ka, u skriveni tunel, odakle bi se dejstvo-valo po ju`noj obali Velike Britanije, alita namera nikada nije bila realizovana.

Osim gustava, Nemci su imali jo{ dvatopa sme{tena na `elezni~kim vagonima –K(5)E, kalibra 280 mm, i K12(E), kalibra210 mm. Prvi je, dometa 62 km, upotrebqa-van za dejstvo protiv saveznika za vremeiskrcavawa u Italiju 1944. godine kod An-cija, dok je drugi, dometa 115 km, zapravobio naslednik pariskog topa iz Prvog svet-skog rata, kojim su Nemci preko kanala La-

man{ ga|ali englesku ju`nu obalu.Sa zavr{etkom Drugog svetskog rata

era xinovskih topova, sme{tenih na {asija-ma `elezni~kih vagona, prepu{tena je isto-riji, a wihovu ulogu preuzelo je vazduhoplov-stvo – balisti~ke i krstare}e rakete, ~estoopremqene nuklearnim bojnim glavama. Upr-kos svemu, krajem dvadesetog veka Sadam Hu-sein je, uz pomo} konstruktora dr XeraldaBula, nameravao da napravi xinovski top ~i-ji bi projektili poga|ali Izrael. Ali ta ide-ja nikada nije realizovana.

Stanislav ARSI]

52

1.500 i 4.000 radnika. Oni su prvo isko-pali veliki usek, oja~avaju}i ga zemqanim

nasipom sa svih strana. U wega su polo`i-li kru`nu `elezni~ku prugu duplog kolose-ka, kako bi se mogao mewati pravac ga|a-wa. Za prugu je ure|en 1,2 km {iroki rejonna kome je montiran gustav.

Za opslu`ivawe topa anga`ovano je1.400 qudi, a me|u wima i 500 artiqera-ca. Ostali deo posluge sa~iwavali su oba-ve{tajci, osobqe protivavionske za{titei dve ~ete za neposredno obezbe|ewe i za-{titu vatrenog polo`aja. Osim pripadnika`elezni~kih jedinica i administrativnogosobqa, za navo|ewe vatre gustava upotre-bqeni su i avioni Fi156. Top je sastavqan{est nedeqa uz pomo} 110-tonskih dizali-ca. Po~etkom juna 1942. godine bio je spre-

man za dejstvo.U ranim jutarwim satima 5. juna 1942.iz cevi gustava poletela je prva granata.Glavni ciq bilo je kqu~no utvr|ewe odbraneSevastopoqa – „Staqin“. Tokom dana ispa-qeno je jo{ {est granata. U smiraj dana utvr-|ewe „Staqin“ potpuno je razoreno. Gustavje tehni~ki bio opremqen da na svakih 15 mi-nuta ispaquje po jednu granatu, ali je procespuwewa i ni{awewa (precizno merewe tem-perature svakog puwewa, obrada meteoro-lo{kih podataka i puwewe topa sa sedam to-na te{kom granatom, zbog ~ega je bilo neop-

`ino liniji, sinonimu neosvojivosti i neu-ni{tivosti. Prema zamisli projektanata,top je trebalo da razbije francuska utvr-|ewa, ~ija je debqina iznosila do jednog me-tra ~elika, ili sedam metara betona, odno-sno 30 metara dobro nabijene zemqe. U ob-zir su dolazila oru|a kalibra 700, 800ili ~ak 1.000 milimetara. Razvoj i proiz-vodwa novog topa povereni su firmi Krupp,koja je probna ispitivawa novog oru|a po-~ela 1935. godine, a zavr{ila 1937. godi-ne. U skladu sa porodi~nom tradicijom, topje dobio ime po ~elnom ~oveku kompanije Gu-stavu Krupu fon Bolenu i Halbahu.

Konstrukcija topa 800 mm K(E) gustavpredstavqala je tehnolo{ki izvanrednoslo`en i komplikovan poduhvat. Dimenzijeoru|a bile su xinovske: ukupna masa oru|aiznosila je 1.350 tona, cev kalibra 400mm imala je masu od 400 tona i du`inu 32metra. Oru|e je sa {asijom dostizalo vi-

sinu od 12 metara i du`inu 43 metra, a mo-glo se transportovati po delovima, za {taje bila potrebna kompozicija od 25 vago-na. Platforma topa bila je {iroka sedammetara. Vatreni polo`aj gustava nalikovaoje na veliku ran`irnu stanicu.

Za top su razvijene dve vrste granata– razorna, kalibra 800 mm, mase 4.800 kgi dometa do 47 kilometara, i probojna, ma-se 7.100 kg i dometa do 38 kilometara. Ba-rutno puwewe za ispaqivawe granata iz-nosilo je 1.850 kilograma.

Iako je Hitlerov pohod na Francuskuokon~an veoma brzo, pa nije bilo potrebeza upotrebom gustava , Nemci nisu odustaja-li od ideje da se top upotrebi za uni{tewe

britanskih polo`aja na Gibraltaru, ~emuse suprotstavio {panski diktator Franko.Uprkos svemu, Nemci su taj top zavr{ili1941. godine, a prva proba izvr{ena jeslede}e godine.

S napadom Nema~ke na Sovjetski Sa-vez top je dobio novi zadatak  – uni{tewedobro utvr|ene glavne sovjetske ratne lu-ke Sevastopoq, kqu~ne raskrsnice za ne-ma~ki prodor u naftom bogato zakavkaskopodru~je.

POMO] U OSVAJAWUSEVASTOPOQA

Ratna luka i Sevastopoq bili su do-

bro utvr|eni i braweni. Zna~aj tog grada ipote{ko}e koje iziskivalo wegovo osvajawebili su dobro poznati jo{ iz vremena Krim-skog rata (1854–1856). Oko samog mesta bioje izgra|en ~itav sistem utvr|ewa. Neka sudatirala jo{ iz vremena Krimskog rata, aSovjeti su ih znatno modernizovali i oja~a-li. Za odbranu sa mora postavqene su du`obale brojne baterije te{ke obalske arti-qerije, od kojih je najpoznatija bila bateri-ja „Maksim Gorki“, naoru`ana topovima ka-libra 305 milimetara. Glavno utvr|ewe no-silo je ime Staqina, a za odbranu grada i

okoline anga`ovano je vi{e od 100.000 voj-nika. Oni su se borili do posledweg daha.

Da bi osvojili Sevastopoq – kqu~nuta~ku za prodor na Kavkaz i u naftom boga-to zakavkasko podru~je – Nemci su odmah,posle napada na Sovjetski Savez, po ~ita-voj okupiranoj Evropi po~eli da prikupqajute{ku artiqeriju. Na red je do{ao i gustav.Za osnovni polo`aj tog topa izabrano je se-lo Bah~isaraj, udaqeno 25 kilometara odSevastopoqa. Prilikom dolaska tog xinov-skog artiqerijskog sredstva, za izradu va-trenog polo`aja anga`ovano je izme|u

15. oktobar 2007.

Page 53: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 53/84

• 310116

ZEMQA @IVIHAutori:

VladimirStojan~evi},Qubodrag Dini}i \or|e BorozanIzdawe 2004.Tvrdi povez, 372strane, kutija-kesa,format 28,3 h 29Cena: 7.560,00, sa popustom 4.536,00

Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskom jeziku. Govori o genezi srpsko-albanskih odnosau 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sadaneobjavqenim, istorijskim dokumentima kojipojašwavaju svu slo`enost teme.

• 310117

KULTURNA BA[TINA SRBIJE

KULTURNA BA[TINAREPUBLIKE SRPSKEKULTURNA BA[TINA CRNE GORE

Autori:Qiqana Ševoi Sreten Petkovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342,223 i 206 strana; format kwiga 24 h 29Cena: komplet 18.900,00, sa popustom 9.450,00pojedina~no 6.480,00, sa popustom 3.240,00

Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom nasrpskom i engleskom jeziku.Bogato ilustrovano i opremqeno izdaweposve}eno je jedinstvenom kulturnom blagu Srbije,Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autorinam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawestru~waka širom sveta a otkriva korenenacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijsketokove na vekovima zanimqivim prostorima.

• 310124

VE[TINARATOVAWA VO@DAKARA\OR\AAutor Novica Stevanovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, 350 strana,format 16 h 24Cena: 540,00sa popustom 270,00

Kwiga se bavi Prvimsrpskim ustankom, stvarawem vojne sile,ve{tinom ratovawa Vo`da Kara|or|a,logistikom, diplomatijom i komandantskimosobinama slavnog ratovo|e.

• 310125

OBAVE[ŠTAJNASLU@BA

U KARA\OR\EVOJI MILO[ŠEVOJSRBIJIAutor dr VladimirStojan~evi}Izdawe 2004. godineBroširan povez, 196 strana,format 14 h 20Cena: 237,60sa popustom 166,32

Reprint izdawe kwige iz 1964. godine, autoraakademika Vladimira Stojan~evi}a, koja se baviza~ecima obaveštajnog rada, formirawemobaveštajnih organa i koriš}ewem obaveštajnihpodataka u Prvom i Drugom srpskom ustanku i uvreme vladavine Kneza Miloša.

• 310128OTIMAWEKOSOVAI METOHIJEAutordr Radoslav Ga}inovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez,228 strana,format 13 h 20Cena: 432, 00sa popustom 216,00

Sadr`aj kwige se bavi problemom Srba na Kosovui Metohiji, terorizmom Albanaca u te`wi da otmui stvore nezavisno Kosovo i delovawu jugoslovenskih i srpskih vlasti kroz istoriju naspre~avawu secesije i suzbijawa terorizma.

• 310140

KORENI VOJNEPISANE RE^IAutor: Ivan

B. Mijatovi}

Izdawe 2006. godine,Bro{iran povez, 284strane,format 17h24,Cena: 864,00,sa popustom 259,20

U kwizi je predstavqena kvalitativna ikvantitativna analiza vojne {tampe VojskeKraqevine SHS u periodu od 1918. do 1929.godine.

• 310115

POZNATI U^IZMAMAAutor Dušan Gliši}Izdawe 2004.Broširani povez,238 strana,format 15,5 h 24Cena: 324,00sa popustom 129,60

Se}awa 50 poznatih javnih li~nosti iz sveta nauke, kulture, umetnostii sporta na dane provedene u vojni~koj uniformi.

• 310122

LINIJAAutor Slobodan Jovi} Eti

Izdawe 2004.Broširan povez, 144 strane,format 13,5 h 24Cena: 486,00,sa popustom 145,80

Zbirkom od 92 karikatureautor odslikava stvarnost,duhovito upozorava i linijomtra`i rešewe.

• 310129

AIDS - HIV

INFEKCIJAAutor dr Milomir\oki}. Izdawe 2004.Tvrdi povez, 430 strana,format 14 h 20

Cena: 972,00, sapopustom 291,60

Obimna i veoma zna~ajnastudija uglednog stru~waka pukovnika profesoradr Milomira \oki}a, na~elnika Klinike zaifektivne i tropske bolesti VMA.Izuzetno nau~no delo je plod višegodišweg radana vrhunskim spoznajama o najte`oj bolestidanašwice, etimologiji, delovawu virusa,pronošewu infekcije i savremenim dostignu}imau le~ewu obolelih.

• 310112

NEUROTRAUMAAutor Ranko Rai~evi}Izdawe 2004.Broširan povez, 352strana,format 17 h 24Cena: 378,00sa popustom 226,80

Visokostru~no štivokoje se bavi konzervativnim aspektomneurotraume, temeqno obra|uje etologiju,patofiziologiju, dijagnostiku i terapiju. Kwigapredstavqa kontinuitet zalagawa autora opotrebi sagledavawa organizma kao celine ufiziološkim i patološkim stawima idoga|ajima.

• 310134

VOJNICISA DVE ZAKLETVEAutor Vladica Krsti}Izdawe 2005.Tvrdi povez,184 strane,format 22h 25Cena: 1.512,00sa popustom 756,00

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63.padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnikete elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke~asti, po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, anadasve ose}awa odanosti otaxbini i uniformikoju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskimznakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Katalog

SAJAMSKI POPUST   30-70%R P O R U ^ U

NOVINSKI CENTAR

Page 54: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 54/84

• 310123

ETIKA RATOVAWAAutor Ilija Nikezi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, 144straneformat 18h 24Cena: 540,00sa popustom 162,00

Veoma zanimqiva kwiga ko-

 ja se bavi etikom kaonaukom, primerima vite{tva, humanizma, ~ove{tvai ne~ove{tva u ratovima u na{oj bli`oj i daqoj is-toriji, etikom rata i ratovawa u vijetnamskom iira~kom ratu i agresiji Natoa na SR Jugoslaviju, saosvrtom na me|unarodne konvencije i protokole. Uprilogu je dat -predlog kodeksa ratovawa.

• 310130

VERNI OTAXBINII POZIVUAutor Ivan Matovi}Izdawe 2005.Bro{iran povez,264 straneformat 16,5h 24Cena: 702,00

sa popustom 351,00

Kwiga je posve}ena ak-tivnim stare{inama

Jugoslovenske vojske koji su aprila 1941. godine,naspram li~ne ~asti i moralne odgovornostiodabrale najte`i put – antifa{isti~ku borbu nasvim frontovima. Okupatoru su se po`rtvovanosuprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. Tokomte{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqadaprofesionalnih stare{ina Jugoslovenske vojskepokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u najbo-qem smislu te re~i.

• 310133

OSNOVI RAKETNETEHNIKE

Autor MatejaAn|elkovi}Izdawe 2005.Bro{iran povez, 168stranaformat 18h 240Cena: 1.080,00, sapopustom 432,00

Osnovi raketne tehnike je stru~na kwiga o raketama i wihovom pogonu,mehanici leta, sistemima vo|ewa i konstrukciji.Kwiga je dopuweno izdawe uxbenika za vojne{kole. U woj su odabrani delovi iz svih oblastizna~ajnih za raketnu tehniku i kosmi~ke sadr`aje.

• 310139

NESMRTONOSNOORU@JEAutor Dane Subo{i}Izdawe 2005.Bro{iran povez272 strane,format 17h24Cena: 1.242,00sa popustom 496,80

Kwiga sadr`i osnovnaznawa o upotrebi

nesmrtonosnih oru`ja u prepadima, zasedama iobezbe|ewima, te takti~ko-tehni~ke odlike togoru`ja koje koriste protivteroristi~ke jedinice.

• 310138

DRU[TVENO-POLITI^KADELATNOSTJOVANA CVIJI]AGrupa autora

Izdawe 2005.

Bro{iran povez,300 stranaformat 17h 24Cena: 486,00sa popustom 145,80

• 310111

@IVI JEZIKU BALKANSKOMLAVIRINTUAutor Ivan Markovi}Izdawe 2003.Tvrdi povez, 251 strana,format 14,5h 25Cena: 648,00sa popustom 194,40

Kwiga sabira i hronološki re|a razgovore o

Balkanu u posledwoj deceniji 20. veka, lomova ikriza koje su oblikovale naše `ivote. Izuzetnodelo jednog od najdarovitijih novinara lista”Vojska” ~ija se `ivotna zvezda prerano ugasila.

• 310136

VODI^ DO PRAVOSLAVNIH MANASTIRASRBIJE I CRNE GORE (NA ENGLESKOM)Prire|iva~i:Branka Gugoq,Qubica Jelisavaci Mirko Sajlovi},Izdawe 2004. godine,Tvrdi povez, 324 strane,format 22,5h24,5,Cena 3.888,00,sa popustom 1.166,40

Vodi~ na engleskom jeziku u kome je slikom i re~jupredstavqeno 275 manastira u Srbiji i Crnoj Gori.Namewen je, pre svega, putnicima koji ̀ ele da obi|uta sveta mesta, ali i svima koji nadahnu}e nalaze usvetu duhovnog prostora.

• 310089

MANASTIRISRBIJEAutorSlobodan Mileusni}Izdawe 2002.Suizdava~ ”Pravoslavna re~”Novi Sad Dva toma, omot, kutijaTvrd povez, 1.040 strana,format 25 h 33Cena: 14.580,00sa popustom 7.290,00

• 310074

ISTORIJA SRPSKOG NARODADeset tomova,tvrd povez sazlatotiskom,6.000 strana,Izdawe 2001,format 17 h 24Cena kompleta:12.960,00,sa popustom9.072,00

• 310105

UVOD UINFORMISAWEAutor SlavoqubRan|elovi}Izdawe 2003.Broširan povez,195 strana,format 14 h 20

Cena: 216,00sa popustom 108,00

• 310032

MORAL VOJSKE UGRA\ANSKOM RATUAutor mr Ne|o Danilovi}Izdawe 2001.Suizdava~ „Zadu`bina Andrejevi}”,Beograd Bro{iran povez,195 strana,format 14h 20Cena: 216,00sa popustom 64,80

• 310104

[KOLSKI BROD,,JADRAN”1933-2003Autor Boško Anti}Izdawe 2003.Trvd povez,140 strana,format 22h 25Cena: 1.296,00sa popustom 518,40

• 310095

VOJNA MUZIKAI MUZI^ARIU SRBIJIAutor Gordana Kraja~i}

Izdawe 2003.Tvrd povez,308 strana,format 20,5h29,7Cena: 1.080,00sa popustom 324,00

• 310075

SRPSKA ODISEJAAutor Bo{ko Anti}Izdawe 2002.Tvrd povez,132 strane,format 24h17Cena: 270,00sa popustom 135,00

•   310080

RATNALUKAVSTVASRPSKE VOJSKE(1804-1815.)AutorNovica Stevanovi}Izdawe 2002.Tvrd povez,152 strane,format 18h 24Cena: 378,00sa popustom 189,00

Zbornik radova s nau~nogskupa u Srpskoj akademijinauka i umetnosti, Beograd

Page 55: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 55/84

• 310108

ASIMETRI^NIRATOVIAutori Bartelemi Kurmoni Darko Ribnikar(prevod s francuskog)Izdawe 2003.Broširan povez,220 strana, format 14 h 22

Cena: 270,00sa popustom 162,00

• 310103

PORODI^NAISHRANAI ZDRAVQEAutordr Nedeqko Joki}Izdawe2003.Tvrd povez, 400 strana,format 16 h 24,5Cena: 972,00sa popustom 486,00

•310078

ISPITIVAWEAVIONA U LETUAutor Vladimir Milo{evi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 302 strane,format 17h 24Cena: 540,00sa popustom 270,00

• 310085

TENKOVI SVETAAutori:Milenko Sti{ovi} i@ivorad Lazi}Izdawe 2002.

Suizdava~ ”Trikontinental”,Beograd Bro{iran povez,118 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310087

ARTIQERIJA SVETAAutor Dragoqub Petrovi}Izdawe 2002.Suizdava~ ”Trikontinental”,Beograd Bro{iran povez,138 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310086

STREQA^KONAORU@AWE SVETAAutor Stanislav Arsi}Izdawe 2002.Suizdava~ ”Trikontinental”,Beograd Bro{iran povez,138 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310090

STRATEGIJSKIBOMBARDERIAutori: Du{an Maodu{ iMilan Bajovi}Izdawe 2002.Bro{iran povez,116 strana,format 14h 20

Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310102

JUGOSLAVIJAI NATOAutorBojan B. Dimitrijevi}Izdawe2003.Broširan povez,200 strana,format 15,5 h 23Cena: 540,00sa popustom 162,00

•310100

SPECIJALNE SNAGESVETAAutori:Mihajlo Mihajlovi} iStanislav Arsi}Izdawe 2004. Suizdava~ ”Trikontinental”,Beograd Tvrd povez, 180 strana,format 17 h 23Cena: 907,20sa popustom 544,32

• 310107

CD BEZBEDNOSNAOPREMA U

SLU@BI @IVOTA(SREDSTVA ZAZAŠTITU QUDII OBJEKATA)

Autori: Nikola Ostoji} i Petar Kne`evi}Izdawe 2003.Cena: 1.944,00,sa popustom 583,20

• 310028

OTKUCAJI VREMENAAutor Dragana Markovi}Izdawe 2000.Tvrd povez,400 strana,

format 15h 24Cena: 324,00sa popustom 97,20

• 310051

PROFESIJANOVINARAutor Du{an \uri}Izdawe 2001.Bro{iran povez,408 strana,format 13 h 20Cena: 324,00sa popustom 226,80

• 310067

STRATEGIJSKEPARALELEAutor Vasilije Cerovi}Izdawe 2001.

Bro{iran povez,316 strana,format 11,5 h 20,5Cena: 270,00

sa popustom 81,00

• 310042

ARHITEKTURAZGRADEGENERAL[TABAAutorBojan Kova~evi}Izdawe 2001.Tvrd povez,224 strane,format 22,5h 25,5Cena: 540,00sa popustom 162,00

• 310072

PRIMENAPRAVAORU@ANIHSUKOBA(Vojska Jugoslavijei Kosovo i Metohija1998-1999)Drugo dopuwenoizdawe

PriredioIvan Markovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 244 strane,format 24,5h 30Cena: 432,00, sa popustom 129,60

• 310091

TERORIZAMALBANSKIHEKSTREMISTAAutori:Milan Mijalkovskii Petar DamjanovIzdawe 2002.Tvrd povez,512 strana,format 16h 24Cena: 756,00sa popustom 378,00

• 310096

SENKE INTERNETAAutor SlobodanTrifkovi}Izdawe 2003.Bro{iran povez,128 strana,format 14h 20Cena: 216,00sa popustom 108,00

Page 56: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 56/84

• 310077

DRINKA RADOVANOVI]- SKULPTUREAutorBrankoVukoi~i}Izdawe 2002.Tvrd povez,224 strane,

kutija, omotformat 24 h 29,7Cena: 2.160,00sa popustom648,00

Monografija oDrinki Radovanovi}, skulptoru. Uz izbortekstova o stvarala{tvu na{e renomiraneumetnice, objavqene su fotografijevajarskih radova, sa posebnim osvrtomna dela posve}ena vojskovo|ama,ratnicima.

• 310064

RAMBUJEILI RAT

Me|unarodnopravnadilemaAutorGavro Perazi}Izdawe 2001.Bro{iran povez,234 straneformat 16,5h 23Cena: 324,00sa popustom 162,00

U studiji su obra|ene me|unarodnopravne in-stitucije i doga|aji koji su prethodili agre-siji Natoa na SRJ. Autor, eminentni poz-navalac me|unarodnog prava, pi{e jezikom~iwenica, koje imaju snagu nepobitnih dokazao povredi me|unarodnog prava, kr{ewu Pove-qe UN i nepravdi nanetoj srpskom narodu.

• 310062

PRAVOSLAVQEI RATAutormr BorislavGrozdi}Izdawe 2001.Bro{irani povez,196 stranaformat 14 h 20,5Cena: 270,00,sa popustom 135,00

U kwizi serazmatraju stavovi hri{}anskih teologa,

crkvenih mislilaca i filozofahri{}anstva o ratu.Posebna pa`wa posve}ena je shvatawimao ratu u pravoslavqu kod Srba.

NARUXBENICANC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363@iro-ra~un : 840 - 49849- 58

Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu):__________________________________________________________________________________________________________________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):1. odjednom (pla}awe unapred) uz 100,00 din. za po{tarinu.2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po ______________ din.(min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane.Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~egaisporu~ujemo kwige.Za kredit dostaviti naruybenicu overenu od strane firme u kojoj ste zaposleni.

Kupac:______________________________________________JMBG _______________________Broj li~ne karte: ________________ izdate u MUP__________________________________

Ulica i broj: ____________________________________________________________________Mesto: _______________________________________ Telefon: _________________________

Potpis naru~ioca: _______________________________________________________________Podaci o zaposlewu: _________________________________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________________________________________

Mesto: _________________________________ Telefon: ___________________________________

Overa ovla{}enog lica

M.P. ________________________________

 ARSENAL MAGAZINA ODBRANA :

Deset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojnetehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru j̀u: oklopnimborbenim vozilima, haubicama, avionima,helikopterima, bespilotnim letelicama,satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora,

ispitiva~a, novinara.Razvoj, tehni~ke karakteristike,

borbena upotreba, ali i istorija.

Opremawe armija sveta.

EKSKLUZIVNO: Predstavqawesredstava u razvoju. Borbeni sistem Alas- raketni snajper, ju`nokorejski tenkK 2 - crni panter , samohodna top-haubicakoalicija SV - dvocevni gromovnik,protivoklopni raketni sistem bumbar 

KONTRAVERZNO: Prednosti i manestreqa~kog oru j̀a u operaciji „Ira~kasloboda”, pu{ke koje su izazvale opre~nereakcije

ZANIMQIVO: Najskupqi pi{toqi u svetu,najti{a i najbr`a podmornica, brodovimobilne kasarne, najmawa bespilotna etelica,top-haubica neprevazi|ena u brzini ga|awa, tenk koji je rekorder u daqini uspe{nogdejstva, digitalizovana „bradavi~asta sviwa”

IZME\U OSTALOG: Ruska juri{na pu{ka AN 94 – razvijana pod {ifrom „Abakan”,vojni sateliti – kosmi~ki ratnici , bitanski tenk Challenger , ratovi ~etvrte generacije,urbano-borbeni sistemi, balkanska pedesetica – crna strela , „Zastavin” veliki borbenipi{toq CZ 999 i mitraqez velikog kalibra - kojot, savremeni minobaca~i, ruski raketnikompleks zemqa-vazduh S-400, ameri~ki transportni avion C17 - gospodar globusa , korvetaklase Visby, brod fantom, rat u infracrvenom spektru - oprema za no}na dejstva, aero-mitinzi, i obiqe kratkih informacija iz oblasti naoru`awa

Na 240 strana, u punom koloru, tvrdom povezu i uz mno{tvo fotografija, „Arsenal”govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnikakoju svet danas poznaje.

• 140 000

Format 22,3 h 30,6Cena 400,00

sa poustom 350,00

Page 57: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 57/8453

nedavno poseduje savremeni laser za „ski-dawe dioptrije“ koji se primewuje posled-wih godinu dana u samo tri klinike u Evro-pi. Re~ je o zahvatu uklawawa dioptrije la-serom koji traje svega petnaestak minuta zaoba oka, a izvodi se u kapqi~noj topikalnojanesteziji. Najnoviji laser mo`e da se ko-risti na dva na~ina, a u VMA su se oprede-lili za mawe bolnu lasik metodu, kod koje

oporavak traje kra}e.Na~elnik VMAgeneral-major prof. drMiodrag Jevti} istakao je da je VMA jedinadr`avna medicinska ustanova kod nas u ko-joj se izvodi ta metoda, da je zahvat tri do~etiri puta jeftiniji nego u svetu i da je ve}sada spisak potencijalnih pacijenata kom-pletiran do decembra.

M. [VEDI]

Dve nove metode le~ewa promovisanesu 10. oktobra na konferenciji za novina-re odr`anoj na Vojnomedicinskoj akademiji.

Na~elnik Centra za transplantacijuVMA profesor dr Darko Mirkovi} obave-stio je novinare da su nedavno uspe{no iz-vedene dve hirur{ke intervencije takozva-ne operacije spasavawa ̀ ivota, koje se ina-~e rade u najve}im specijalizovanim svet-

skim hirur{kim centrima. Re~ je o zbriwa-vawu portne hipertenzije, jedne od najte`ihkomplikacija hroni~ne bolesti jetre, koja jesmrtonosna ako se na vreme ne le~i. Ope-risani pacijenti, sa kojima su novinari mo-gli da razgovaraju, imaju 25 i 29 godina.

Drugu metodu predstavio je na~elnikKlinike za oftalmologiju pukovnik prof. drMiroslav Vukosavqevi}. Naime, VMA od-

Na ovogodi{wem jubi-larnom 40. sajmu turizma, kojije pod kupolama Novosadskogsajma odr`an od 9. do 12. ok-tobra, me|u mnogobrojnim iz-laga~ima iz zemqe i ino-stranstva, svoju bogatu turi-sti~ku ponudu predstavile su,u okviru Vojne turisti~ke agen-cije, i vojne ustanove „Tara” i„Vrwa~ka Bawa”.

Prema re~ima direktoraVU „Tara” potpukovnika Jova-na Mijatovi}a, na najlep{ojplanini u Srbiji privode se kraju pripre-me za zimsku sezonu. Ve} su remontovaneobe ski-staze pored hotela „Beli bor”, in-struktori skijawa bi}e anga`ovani sa Voj-

ne akademije, a bi}e i no}nog skijawa jer jejedan deo staze osvetqen. Pored sale opre-mqene savremenim spravama za fitnes, uhotelu „Omorika” privodi se kraju i opre-mawe modernog trim kabineta, a do po~etkasezone bi}e u potpunosti renovirano i tri-deset soba. Za one najmla|e, u De~ijoj sobiizra|ena je i stena za pewawe, {to je jo{jedan u nizu sadr`aja za wihovu igru. Tako-|e, zapo~eto je ure|ewe disko kluba, tako}e gosti imati priliku za zabavu do kasnihno}nih sati. U prvih osam meseci ove godi-ne kapaciteti VU „Tara” bili su popuweni

NOVE METODE LE^EWA NA VMA

UKRATKO

ME\UNARODNAKONFERENCIJA

 ALPENRAUM U AUSTRIJIMe|unarodna nau~na konferencija

„ Alpenraum” (Alpski predeo), posve}ena voj-

no-politi~kim doga|ajima u Alpskom regio-nu tokom perioda hladnog rata, odr`ana jeod 24. do 28. septembra u zamku Rajhenau, upokrajini Dowa Austrija, i u Be~u. Organi-zatori i doma}ini ovog doga|aja bili su Voj-noistorijski institut Nema~ke (MGFA) i Na-cionalna akademija odbrane iz Be~a (Lan-desverteidigungsakademie, Wien).

Me|u u~esnicima iz vi{e zemaqaEvrope i SAD, iz na{e zemqe bili su kape-tan Miqan Milki} sa temom Jugoslovenska 

vojna uprava na slobodnoj teritoriji Trsta i Nemawa Milo{evi} sa temom O odnosi-ma Jugoslavije i Zapada u svetlu Tr{}anske krize i odbrane Qubqanskog pravca .

Me|unarodni nau~ni skup „ Alpenraum“potvrdio je zna~aj prou~avawa svetske i na-cionalne vojne istorije i otvorio mnoga pi-

tawa iz ove oblasti. Zajedni~ka ocena svihu~esnika je da ona treba da budu razmatrai na slede}im me|unarodnim konferencija-ma posve}enim vojnoj istoriji. Neophodnostotvarawa nacionalnih vojnih arhiva za is-tra`iva~e i nastavak saradwe na planuprou~avawa vojne istorije glavni su zakqu~-ci u~esnika me|unarodne konferencije „ Al-penraum“.

Miqan MILKI]

SRPSKI OFICIRINA FESTIVALU TR^AWATri predstavnika Ministarstva od-

brane Srbije u~estvovala su 7. oktobra na

„Nato festivalu tr~awa“ (NATO RUNNINGFestival), koji je po drugi put odr`an u Budim-pe{ti.

Ciq Festivala, koji je ove godine odr-`an pod sloganom „Prijateqi u sportu,partneri u bezbednosti“, jeste stvarawemosta koji }e povezivati zemqe ~laniceAlijanse i zemqe Zapadnog Balkana, a pre-ko kog }e mladi qudi iz ~itavog regiona bi-ti u prilici da sara|uju na poqu sporta.

U na{oj ekipi bili su major Dragan To-dorov, kapetan Aleksandar Ne{evski i po-ru~nik Dejan Popovi}.

85 posto, {to je u odnosu na pro{lu godinuza 10 posto vi{e.

I u VU „Vrwa~ka Bawa”, po re~ima di-rektora pukovnika Vladimira Jevti}a,

spremno ~ekaju predstoje}u zimsku sezonu. Ufebruaru i martu cene }e biti ni`e 15 po-sto u odnosu na objavqene. Ve} su najavqe-ni brojni stru~ni skupovi, kongresi, simpo-zijumi i sli~no. Na {tandu Vojne turisti~keagencije, koja objediwuje turisti~ku ponuduVU „Tara”, „Vrwa~ka Bawa”, „Morovi}” i„Kara|or|evo”, {ef VTAMirjana Ko~evskaisti~e da su cene usluga u vojnim turisti~-kim ustanovama konkurentne na doma}em tr-`i{tu, a za pripadnike Ministarstva od-brane i Vojske va`i popust od 20 posto.

B. M. POPADI]

BOGATA PONUDA VOJ NOG TURIZMA

Page 58: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 58/84

15. oktobar 2007.

54

Jedinica koja ba{tini najdu`u

vojni~ku tradiciju u Srba otvorila

je kapije svima koji su po`eleli

izbliza da je vide i upoznaju.

^eta koja je do~ekala stotine

stranih dr`avnika, elitne

specijalne jedinice, vozni park

muzejske vrednosti – prizor

za pam}ewe.

Draga deco, po~asna ~eta Garde postrojena u va{u ~ast! Rapor-tira poru~nik Mirko Mitri}! – stasiti oficir u sve~anoj pla-voj uniformi sa sabqom, na op{te odu{evqewe prisutnih,odse~no je pozdravio desetak mali{ana koji su „dobrovoqno”bili „glavni gosti” na prikazu do~eka koji se prire|uje pred-sednicima dr`ava. Zatim je desetak devoj~ica i de~aka pro-

{etalo crvenim tepihom, pokloniv{i se zastavi, da bi na wihov pi-skavi de~iji pozdrav Dediwe odjeknulo gromkim vojni~kim – zdravo !

Tog {estog oktobarskog dana Vojska Srbije verovatno je dobi-la nekog budu}eg potporu~nika ili vodnika.

Tmuran dan nije pokolebao nekoliko stotina Beogra|ana u`eqi da, mo`da i prvi put, vide jedinicu ~ije ratne zastave ~uvajutradiciju dugu jedan i po vek.

SMOTRA GENERACIJA

Slavko Tomi} sa unucima Aleksandrom i Mihajlom {eta pi-stom kasarne „Dediwe” i pripoveda im o po~asnoj topovskoj paq-bi. Te{ko je paziti nemirne de~ake koje privla~i izlo`eno naoru-`awe koje su mogli videti samo na filmu. Gospodin Tomi} se}a sesvojih vojni~kih dana u artiqerijskom puku.

– Slu`io sam vojsku od 1954. do 1956. godine u Ptuju uSloveniji. Zavr{io sam i podoficirsku {kolu u Mariboru. To-

 AKCIJA

ZA NEKIBUDU]I STROJ

„ O T V O R E N I D A N ” U G A R D I

Page 59: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 59/8455

ju godinu, a sa druge savremeni xipovi i motocikli. Neumorni otacodgovara na rafale – za{to, kako, kada...

– Najvi{e mi se svi|aju ~aj i keksi}i! – pomalo stidqivo od-govara Konstantin na na{e pitawe {ta mu se najvi{e dopalo, a

otac dobacuje da }e tek da pro-ba pravu stvar – vojni~ki pasuq.

– Iznenadio sam se. Sve iz-gleda nekako ozbiqnije, boqeorganizovano, pa i ~istije negokada sam ja slu`io vojsku, pre

nekih 20 godina. Naro~ito me jezanimalo kako danas izgledaelitna jedinica Vojske. Slu{aosam mnoge pri~e, ali ovakve ma-nifestacije govore pravim re-~ima – ka`e Ivan Deleti} kojije sa sinom i kumom odlu~io danekoliko sati vikenda odvoji zaposetu kasarni „Dediwe”.

Garda je posetiocima pripre-mila poslu`ewe – ~aj i kola~i-

}e, kao za marendu, a nekoliko stotina porcija vojni~kog pasuqa~ekalo je degustatore.

Pored kazana montiran je {ator sa stolovima i klupama.Trojica starije gospode, umorni od {etwe, na{li su tu svoje me-

sto, gde na miru prebiraju se}awa iz vojni~kog ̀ ivota stara i popola veka.– Ka`em ja: ‘Dru`e majore, javqam se po Va{em nare|ewu! A,

on }e meni...’ – ~uje se ispod {atora.Dok se kasarnom razle`e muzika reprezentativnog orke-

stra Garde, napu{tamo „Otvoreni dan”. Vojska je pokazala gra-|anima jednu od svojih jedinica za ponos i to ne}e biti posledwiput, obe}ali su ~elni qudi Garde. Neko od dece ~ija se graja ~ujeiza nas mo`da }e jednog dana stati u stroj savremene i sna`nesrpske vojske.

Aleksandar PETROVI]Snimio Radovan POPOVI]

liko godina je pro{lo, a i danas se ose}am mla|im kada vidimove momke. Za mene je vojnik svetiwa, kako god to kome zvu~alo.Samo u Vojsci ~ovek mo`e da sazri i stekne pravo mu{ko samo-pouzdawe. To govorim Sa{i i Mikiju – veli Slavko ne spu{ta-ju}i pogled sa svojih unuka.

Pored staze koja od ulazavodi ka pisti za postrojavawepostrojena je ~eta „Kobri”. Ve-{ti specijalac u crnoj unifor-mi sa maskom preko lica demon-strira ve{tine koje je godinamasticao. Nekoliko metara od we-ga kolege iz bataqona vojne po-licije za obezbe|ewe pokazujubacawe no`a.

Jelena Cveti} i MartaStojkovi}, u~enice osmog razre-da Osnovne {kole „Filip Fi-lipovi}”, do{le su sa svojih ~e-trdesetak drugova i razrednimstare{inom na „Otvoreni dan”.Ka`u da su tu i wihovi vr{waci iz ostalih beogradskih {kola.

Sa nevericom gledaju vratolomije maskiranog vodnika.– Ovo je super! Je l’ primaju devojke? Mo`da i mi do|emo u ovu

jedinicu! – {ale se drugarice.

Na stolovima pored staze postavke naoru`awa specijalnihjedinica. Najsavremeniji automati, pi{toqi, snajperske i juri-{ne pu{ke, sredstva za vezu i osmatrawe. Momci iz „Kobri” su naisku{ewu – svako bi da se fotografi{e sa „heklerom”, „tanto-no-`em” ili „crnom strelom” koja je neretko te`a od „momka” koji po-zira. Delija od ~itavih pet ili {est godina stewe pod masom bor-benog prsluka sa pancirom. Na glavi mu specijalna kaciga, a os-meh na licu. Ima}e ~ime da se pohvali drugarima u ulici i zaba-vi{tu.

Mali Konstantin Deleti} vu~e za ruku oca Ivana pored par-kiranih automobila namewenih dr`avnom rukovodstvu. Sa jednestrane muzejska postavka – „mercedes”, omiqeno vozilo JosipaBroza Tita o kome }e mali Konstantin verovatno ~itati tek za ko-

RE^ KOMANDANTA

– Istakli smo one segmente iz `ivota i rada jedinice zakoje smo smatrali da }e gra|ane najvi{e zanimati. Posetioci

su imali priliku da vide kako su opremqeni i obu~eni pri-padnici bataqona vojne policije „Kobre”, kako izgleda pro-cedura vojne po~asti i po~asne paqbe, mogli su da razgledajuna{ vozni park koji ima i muzejsku vrednost, slu{aju repre-zentativni orkestar, a na kraju da uz degustaciju vojni~kog pa-suqa ocene rad na{e logistike – rekao je komandant Garde pu-kovnik Goran Radovanovi}. On je istakao da akcija „Otvorenidan” u wegovoj jedinci ima veliki zna~aj u popularizaciji Voj-ske i wenog delovawa.

PRIBLI@ITIVOJSKU DECI

– Kona~no se ne{to de{ava i davno jetrebalo organizovati ovakve manifestacije –ka`e Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar kojije na „Otvoreni dan” doveo i malog sestri}aLuku.

– Vojska se mora otvoriti prema novimgeneracijama. Ne treba ube|ivati stare oko-{tale umove sa formiranim stavovima, negose mora okrenuti klincima i wima pokazati{ta to Vojska ima da ponudi ako se u budu}no-sti neko od wih odlu~i za ovaj poziv – ocewujeRadi} uz konstataciju da je manifestacija veo-ma dobro pripremqena.

On ka`e da je neophodno {to ~e{}e or-ganizovati takve akcije.

– Neuporedivo je boqe, umesto jednog ve-likog doga|aja sa sna`nom medijskom podr{kompraviti mno{tvo mawih da bi {to vi{e decedo{lo u dodir sa Vojskom i upoznalo je na pra-vi na~in. Deci je dovoqno izvesti nekoliko vo-zila i izneti nekoliko pu{aka da oni sami

osmisle nastavak igre. Nije potrebno pravitispektakl niti organizovati neke potencijalnorizi~ne poduhvate i ve`be. Potrebno je raditina masovnosti – ka`e Radi}.

Page 60: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 60/84

OD SPADADO BOINGADana{wi nacionalni avio-prevoznik Srbije, „Jat ervejz”

(Jat Airways), nedavno je obele`io

svoj jubilej – 80 godina od kako je

Trgovinski sud 1927. protokolisao

„Aeroput – dru{tvo za vazdu{ni

saobra}aj A. D.”. Pod imenom koje

je nosio vi{e od pola veka,

JAT je poleteo neposredno posle

Drugog svetskog rata, ali oba

po~etka civilnog vazdu{nog

saobra}aja u Srbiji obele`ila je

uloga vojne avijacije koja je,

naravno, bila prete~a putni~kim

letovima.

56

OSAM DECENIJA

DOMA]E AVIO-KOMPANIJE

Prvi svetski rat i wegov zavr{etak doneli su, kao jednu od svojihposledica, nezadr`iv razvoj vazdu{nog saobra}aja. Van stroja, u

civilstvu, na{ao se ve}i broj tek demobilisanih avijati~ara pre-kaqenih nad rati{tima. Sa proizvodnih traka zahuktale ratneindustrije izlazili su brojni avioni, koji su ubrzo od krhkih iz

vi|a~kih letelica, napravqenih od drveta i platna, postali sposobniza no{ewe, u ratu, mitraqeza i bombi, a posle wega – robe i putnika.Zahvaquju}i upravo tim okolnostima, civilizacija dvadesetih godinapro{log veka, ili bar onaj wen deo koji je to mogao da priu{ti, poimovinskom ili dru{tvenom polo`aju, po~ela je, posle kopna i vode,da za savla|ivawe ve}ih prostranstva koristi i vazdu{ni prostor,rezervisan do tada samo za ptice, oblake i – ponekog avanturistu ilizanesewaka.

NAPREDNA EVROPSKA DR@AVA

Kao napredna evropska dr`ava, Srbija je jo{ 1913. godine do-nela „Uredbu o saobra}ajnim spravama koje se kre}u po vazduhu”, a

koja reguli{e ono {to }e kasnije postati poznato pod pojmom vazdu-{ni saobra}aj. Pre Srbije sli~ne uredbe donele su samo ~etiri dr-`ave: Engleska, Nema~ka, Francuska i Austrougarska. Zanimqivo jeda su SAD, ~ije se federalne regulative danas smatraju „alfom iomegom” vazduhoplovnih propisa, prvi zakonski akt u toj oblasti do-nele nekoliko meseci posle Srbije.

Vazdu{ni saobra}aj na ovim prostorima svoje po~etke ima u odlu-ci Vrhovne komande Srpske vojske, iz novembra 1918, o prevo`ewu slu-`bene po{te u ratom razorenoj zemqi izme|u Beograda, Novog Sada,

LETE]E SPRAVE PO MILOSTI BO@JOJ

I VOQI NARODNOJ

... radi {ti}ewa interesa dr`avnih u pogledu spre~avawa uho|ewa,carinskih prava, narodnog zdravqa i narodne odbrane, kao i bez-

bednosti gra|ana – propisujemo slede}uU R E D B U

o saobra}ajnim spravama, koje se kre}u po vazduhu

^l. 1.Sprave, koje se kre}u po vazduhu jesu doma}e ili strane prema tomekojoj dr`avi pripadaju weni sopstvenici. Te sprave ne u`ivaju eks-teritorijalnost.^l. 2.Te sprave moraju biti sigurne i ne mogu se upotrebqavati bez do-zvole Ministra Unutra{wih Dela. U dozvoli mora ta~no biti opi-sana sprava, koja se mora odr`avati u ispravnom stawu.

 JUBILEJI

Page 61: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 61/84

Ni{a i Skopqa jer su mnoge kopnene komunikacije bile uni{teneili delimi~no o{te}ene u ratnim dejstvima. Tako se vazdu{ni pre-voz nametnuo kao jedino re{ewe. Istori~ari su zabele`ili i da suupravo tim avionima, izvi|a~ima i lakim bombarderima „brege”,prevo`eni kuriri i slu`bena po{ta izme|u Beograda i Zagreba to-kom formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ve} naredne godine Kraqevina pristupa Konvenciji o me|u-narodnoj vazdu{noj plovidbi, a zbog svog geografskog polo`aja Be-ograd, odnosno Pan~evo, gde se tada nalazio aerodrom najbli`i

prestonici, postaje obavezna stanica na letovima koji povezujuzapadnu Evropu sa istokom kontinenta i Istambulom.

Prvi avioni tipa „spad” francusko-rumunske avio-kompanijekoje se zvala jednostavno „Francusko-rumunska avio-kompanija”(Compagnie franco-roumaine de navigation aerienne) po~eli su da sa-obra}aju sa pan~eva~kog aerodroma marta 1923. Prema redu le-tewa, put od Pariza do Beograda trajao je 31 ~as, sve sa usputnimsletawem. Linija je, zatim, nastavqala preko Bukure{ta do Istam-bula. Zbog nepovoqnih vremenskih uslova, avioni nisu leteli zi-mi. Prema ugovoru Kraqevine SHS i „Franko-Rumen”, avio-kom-panija dobila je trogodi{wu koncesiju na liniju Budimpe{ta–Beo-grad–Bukure{t, oslobo|ena je pla}awa carine na avione, delovei gorivo, a obavezala se da }e prevoziti pet do {est putnika (ko-liko je i moglo da stane u avion) i do 100 kilograma po{te po le-tu, te da }e na teritoriji Kraqevine dr`ati osam aviona i neop-

hodnu logistiku.Do otvarawa novog beogradskog aerodroma kraj Be`anijskekose pro}i }e jo{ nekoliko godina. Dotle su putnici za Beograd iiz Beograda, dame i gospoda koja su leteli avionima, iz „spadova”,„kodrona” i „fokera” u Pan~evu prelazili prvo u fijakere koji suih vodili do pristani{ta, pa zatim Tami{em i Dunavom brodom doprestonice. Kako bi wihov let od Pariza do Istambula bio konku-rentan dobro uhodanom i popularnom vozu „Orijent ekspres”,„Franko-Rumen” uvodi no}ni let izme|u Beograda (Pan~eva) i Bu-

kure{ta, prvi takav u svetu, tromotornim avionom „kodron C-61”.Da bi olak{ali orijentaciju posadi aviona u no}nim uslovima,izme|u Pan~eva i Bukure{ta postavqeni su reflektori na rasto-jawu od dvadesetak kilometara.

Me|utim, doga|aj koji dana{wi nacionalni avio-prevoznikSrbije, „Jat ervejz”, obele`ava kao svoj jubilej jeste onaj kada gaje, 17. juna 1927, Trgovinski sud, „Dru{tvo za vazdu{ni saobra}ajA. D.” osnovao, odnosno protokolisao. „Aeroput” je bila prva do-ma}a avio-kompanija, sa sedi{tem u Beogradu i doma}im kapita-

lom. Prethodno su ~lanovi aerokluba i drugi aktivisti pokrenulimedijsku, politi~ku i dru{tvenu kampawu u kojoj je, pored potrebeda se osnuje nacionalni avio-prevoznik, tra`eno i da avio-sao-bra}aj u Kraqevini SHS ne kontroli{e inostrani kapital.

Krajem aprila 1926. po~eo je upis akcija, u vrednosti od po250 dinara, ukupno {est miliona tada{wih dinara. Me|utim, upisje tekao sporo i zbog otezawa pregovora sa dr`avom o benefici-jama, odnosno subvencijama „Aeroputu”. Januara naredne godinesklopqen je ugovor po kome u narednih deset godina „Aeroput” do-bija od dr`ave, na ime razvoja vazdu{nog saobra}aja, 75 postostvarnih tro{kova po pre|enom avio-kilometru, oslobo|en je ca-rina na avione, delove i gorivo. Uz to, „Aeroput” je dobio na bes-platno kori{}ewe aerodrome i infrastrukturu na wima. Ali, ~ak

^l. 4.Upravqa~ sprave mora da ima Uverewe Ministra Vojnog o svojoj spo-sobnosti.^l. 5.Svaka sprava mora imati na sebi znak (pe~atom vlasti potvr|en) ko-

ji joj naro~ito bude propisan pri davawu dozvole, i mora da ima put-nu kwigu, overenu pri davawu dozvole, a u koju svaka vlast ima pravada upi{e {to nalazi za potrebno, dok se sprava nalazi na zemqi.^l. 6.Na spravama ne sme biti: oru j̀a, municije, eksploziva, aparata fo-tografskih, radiotelegrafskih i radiotelefonskih, golubova pismo-no{a, niti se sa sprave sme {to bacati na zemqu – osim po dozvolisrpske policiske vlasti, koja }e u dozvoli pobrojati predmete, kojise mogu bacati ....^l. 7.Sprave ne smeju da lete pri nepogodi ili no}u ... niti da bacaju od se-be svetlost – sem po naro~itoj dozvoli Ministra Unutra{wih dela.

^l. 9.Sprava mo`e leteti samo u onom pravcu, koji joj nazna~i policiskavlast, upisuju}i to u putnu kwigu.^l. 10.Policiska vlast mo`e svakad izvr{iti pregled sprava i ima prava

izdavati nare|ewa, da upravqa~ sprave spusti spravu iz vazduha nazemqu. Upravqa~ ima du`nost, da tu naredbu poslu{a.^l. 13.Sve sprave, koje za vreme mobilizacije i rata bez dozvole i znakalete nad srpskom teritorijom, smatra}e se kao sprave neprijateqskedr`ave i sa wima }e se kao takvima i postupati.^l. 14.Policiske i vojne vlasti se ovla{}uju, da smatraju, da osobqe naspravama u vazduhu, koje nemaju odobrewa i znaka, vr{i krivi~na de-la ... da se to osobqe nalazi u bekstvu i kao uhva}eno na samom delu,ne po{tuju}i ni propise ove uredbe, i da prema tome imaju prava idu`nosti da upotrebe sve mere, da se sprave {to pre spuste na zemqu.

(iz Uredbe o saobra}ajnim spravama koje se kre}u po vazduhu, Srpske Novine, 21. februar 1913.)

POTEZ 29-2Motor: loren-ditrih (Lorraine-Dietrich) 12 Eb od 450 ksrazmak krila:14.5 m (gorwe) 10.45 m (dowe)du`ina : 10.69 m ; visina : 3.5 m; ukupna masa : 2.377 kgputna brzina : 185 km/h; dolet: 500 km; putnika: 5

[ime O{tri} Collection

Page 62: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 62/84

 JUBILEJI

58

ni garancije dr`ave, odnosno za dana{we uslove nezamislive sub-vencije, nisu mnogo doprinele prodaji akcija - do po~etka prole-}a 1927. upisano ih je samo oko 2.500.

MARKETING KAPETANA SONDERMAJERA

Rezervni kapetan Jugoslovenskog kraqevskog ratnog vazduho-plovstva Tadija Sondermajer, ~lan uprave „Aeroputa” i pilot sa

Solunskog fronta, do{ao je tada na ideju da potencijalnim akcio-narima veoma eksplicitno demonstrira mogu}nosti vazdu{nog pre-voza: prelete}e avionom, u etapama, od Pariza do Bombaja i na-zad do Beograda. Let, na koji su Sondermajer i poru~nik LeonidBajdak krenuli avionom „potez 25” iz Pariza 20. aprila, trajao je11 dana i tada su pre{li 14.800 kilometara preko Evrope, Tur-ske, Sirije, Iraka, Indijskog potkontinenta i nazad. Marketin{kigledano, bio je to veoma uspe{an potez budu}eg direktora „Aero-puta”: u Beogradu su piloti do~ekani kao heroji, a akcije su krenu-le da se prodaju; vi{e od 30.000 wih je „planulo” tako da je ~aksprovedena i dokapitalizacija (sa {est na devet miliona dinaraosnovnog kapitala). „Aeroput” je tako mogao biti upisan u Trgovin-skom sudu i mogli su biti naru~eni jo{ ranije izabrani avionifrancuske proizvodwe „potez 29-2” sa po pet sedi{ta za putnike.

Za prve pilote izabrani su Vladimir Stri`evski, Viktor Nikitini Mihail Jaro{enko, emigranti iz Rusije.

Prvi „potez 29” koji je poneo oznake „Aeroputa”, prilikompreuzimawa u Parizu 28. januara 1928, kr{ten je imenom „Beo-grad” (mnogo kasnije imenom glavnog grada nazvan je i jedini preo-stali DC-10 JAT-a). Nedugo zatim, 15. februara, izveden je i prvilet od novog beogradskog aerodroma kraj Be`anijske kose do Za-greba. Putnici su bili novinari beogradskih redakcija koji su sevratili vozom jer su svoja mesta ustupili zagreba~kim kolegama.

„Danas u 3.03 avion se vratio iz Zagreba voze}i sobom petoricuzagreba~kih novinara koji su hteli da prika`u da nisu ni gori nimawe kura`ni od beogradskih kolega”, pisala je „Politika”. „Po-tezom 29” upravqali su Tadija Sondermajer, direktor „Aeroputa”,i Vladimir Stri`evski. Let je trajao oko dva ~asa, uglavnom iznadSave kao pouzdanog putokaza. Na toj, tada jedinoj liniji, do krajagodine obavqeno je 411 letova. Prevezena su 1.322 putnika. Na-redne, 1929. godine uspostavqena je i prva me|unarodna linijaizme|u Beograda i Be~a preko Zagreba, a po~etkom 1930, „Aero-put” je u floti imao ve} {est aviona „potez”.

Tokom tridesetih godina doma}a vazduhoplovna kompanija uvo-di taksi-slu`bu, svojevrsnu prete~u dana{we poslovne avijacije,{iri mre`u destinacija koje povezuje i nabavqa nove avione. Kra-jem decenije leti se i za Podgoricu, Sarajevo, Dubrovnik, Skopqe,Tiranu, Solun, Qubqanu, Milano, Veneciju, Be~, Prag i Brno. „Ae-roput” u saobra}aj uvodi moderne avione „lokid elektra 10” (Loc-

kheed Electra 10), za tada{we uslove izrazito skladnog dizajna iaerodinami~kih linija, sa uvla~e}im stajnim trapom i upola br-`im od tada ve} zastarelih „poteza”. „Elektre” su mogle da preve-zu do deset putnika na udaqenost od 1.300 kilometara.

Krajem tridesetih godina pro{log veka beogradski aerodromopslu`ivao je dnevno ~ak nekoliko stotina putnika. U to vreme, uz„Aeroputove” na Be`aniji mogli su se videti i avioni nema~ke„Lufthanse”, britanskog „Imperijal ervejza”, „Er Fransa”, „Au-strofluga”, poqskog „Lota”...

PRVI JATOV LET ZA QUBQANU

Drugi svetski rat „Aeroput” do~ekao je mobilisan, kako u smi-slu qudstva, tako i tehnike, u sastavu Jugoslovenskog kraqevskogratnog vazduhoplovstva. Najmodernije „lokid elektre” i wihovipiloti u{li su u sastav 732. eskadrile u okviru transportne grupe

za ~ijeg je komandanta postavqen upravo direktor „Aeroputa” Son-dermajer. Tri aviona su pre`ivela Aprilski rat i zavr{ili su ubritanskom vazduhoplovstvu u severnoj Africi gde je, preko Atine,izbegla i Vlada Kraqevine Jugoslavije.

Jo{ tokom Drugog svetskog rata, u jesen 1944, po~ele su pri-preme za obnavqawe vazdu{nog saobra}aja. Avionima transport-

[ime O{tri} Collection

Page 63: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 63/84

ne grupe Jugoslovenske armije i sovjetske transportne grupe „So-kolov”, uz vojne, prevo`eni su, povremeno, i civilni putnici i te-ret, a u novembru 1945. uvedena je redovna linija izme|u Beogra-da i Praga koja je odr`avana vojnim transportnim avionima „da-glas C-472”, popularnim „dakotama”.

Zadatak organizacije vazdu{nog saobra}aja u posleratnoj Ju-goslaviji pripao je novoformiranoj Glavnoj upravi civilnog va-zdu{nog saobra}aja. Izme|u Beograda i Podgorice i Beograda iSarajeva saobra}ali su vojni transporteri „lisunov” (sovjetska

kopija C-47), trofejni „junkersi” i C-47 „dakota”. Putnici, koji susedeli na improvizovanim sedi{tima, imali su pravo da ponesu

do 15 kg prtqaga, a karte je, u nedostatku stjuardese, kontrolisaomehani~ar leta~. Do kraja godine mre`a linije pro{irila se naZagreb, Zadar, Qubqanu, Skopqe, Prag i Tiranu.

Iako se ubrzano radilo na izdvajawu vazdu{nog saobra}ajaiz ratnog vazduhoplovstva i stvarawu doma}e, civilne avio-kom-panije, nekako u isto vreme nastalo je „Jugoslovensko-sovjetsko ak-cionarsko dru{tvo za civilni vazdu{ni saobra}aj – JUSTA”, me-{ovito preduze}e u koje su Sovjeti ulo`ili avione, delove i osta-la tehni~ka sredstva, a FNRJ aerodrome i infrastrukturu. Prija-teqski odnosi sa SSSR-om imali su svoju cenu: JUSTAje imala mo-nopol odre|ivawa cena avio-prevoza i reda letewa, a aerodromeje preuzela pod svoju upravu. Ipak, preovladala je, sli~no kao idve decenije ranije sa „Aeroputom”, odluka da novoj dr`avi trebadoma}i, a ne sovjetski avio-prevoznik. Uprava civilnog saobra}a-

ja izdvojena je iz komande vazduhoplovstva, a tri C-47, nabavqenaiz ameri~kih vojnih vi{kova, i tri trofejna „junkersa” prepra-vqena su za prevoz putnika.

Prvog aprila 1947. novoformirano preduze}e „Jugosloven-ski aerotransport” obavilo je svoj prvi let pod tim nazivom, izme-|u Beograda i Qubqane avionom „daglas dakota”. [ezdeset godinakasnije, skra}enica JAT nad`ivela je svoje zna~ewe: dr`ava ~ije suime i zastavu „konveri”, „karavele”, „daglasi”, DC-6B, DC-9 iDC-10, „boinzi” 707, 727 i 737, ATR-42, ATR-72 i drugi avioni„Jugoslovenskog aerotransporta” nosili {irom sveta, nestala je uratnom vihoru devedesetih godina. Ali ime JAT, sada u okviru na-ziva „Jat ervejz” nalazi se i daqe na aviona tipa „boing 737” i„ATR-72” nacionalnog avio-prevoznika Srbije.

Tekst i fotografije Igor SALINGER

59

Page 64: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 64/8460

Visoke stope privrednog rasta

u~inile su Indiju jednom

od najuspe{nijih ekonomija

na svetu, sa daqom tendencijom

rasta i mogu}nostima da

u razvoju pretekne i Japan.

A bez sna`ne podr{ke

nacionalne ekonomije, ne bi

bila mogu}a ni modernizacija

indijskih oru`anih snaga.

15. oktobar 2007.

Indijska privreda ve} decenijama ima visoke realne stoperasta bruto-dru{tvenog proizvoda (BDP), a time i stabil-ne izvore finansirawa vojnog sektora. Indijska pri~a ouspe{nom ekonomskom razvoju nije novost. Trideset godi-na posle dobijawa samostalnosti i skromnog ekonomskog

rasta, od 1980. do 2002, indijska privreda rasla je stopamaod {est posto godi{we, a od 2002. do 2006. ~ak sedam i poposto.

U uslovima visokih realnih stopa rasta BDP, vojni buxetobezbedio je stabilni izvor prihoda i pove}awa izdataka za po-trebe odbrane. Od 1988. do 2005. vojni izdaci su u realnimvrednostima porasli dva puta, sa 10 na ~ak 20 milijardi dolara.Vojni izdaci su u 1988. opteretili BDP sa 3,6, da bi se u 2004.zaustavili na tri posto.

U strukturi potro{we po organizacijskim strukturama, naj-ve}i korisnik je kopnena vojska na ~ije finansirawe odlazi ~ak47,55 posto od ukupnog buxeta, dok najmawe dobija Agencija za is-tra`ivawe i razvoj u podru~ju obrane (DRDO), samo 0,25 posto.Broj vojnika u ovom periodu nije se mnogo mewao. Prema podaci-ma organizacije SIPRI iz 1990. Indija je imala tada 1.262.000vojnika, a 2003. broj vojnika je bio oko 1.205.000, {to uz porastrealnog vojnog buxeta znatno pove}ava iznos vojnih izdataka povojniku. Dok je 1990. na jednog vojnika otpadalo 8.346,28 dola-ra, 2003. do{lo je do realnog porasta od 61 posto, odnosno13.555 dolara po vojniku.

I N D I J S K E O R U @ A N E S N A G E

ODRAZ

EKONOMSKOGRASTA

Page 65: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 65/84

Najnovije projekcije vojnog buxeta za 2007–2008. govore owegovom rastu od 7,8 posto (na nominalnih 21,8 milijardi dola-ra) ~ime se stvaraju uslovi za nastavak programa modernizacije.U buxetu za period 2007–2008. ~ak 42 posto sredstava namewe-no je za kupovinu 40 aviona suhoj Su-30MKI, helikoptera Mi-17-1V i modernizaciju borbenih sredstava ruskog porekla.

POMORSKASTRATEGIJA

Na formirawe indijske pomorske strategije uticali su broj-ni geografski, politi~ki, ekonomski i vojni faktori. Vi{e od7.000 km obalne linije, ekskluzivna ekonomska zona sa vi{e oddva miliona kvadratnih kilometara, ostrva s obe strane indij-skog poluostrva, ~iwenica da se tim podru~jem obavqa transportgotovo 60 posto svetske pomorske trgovine, samo su neki od tihfaktora. Najve}i deo uvezenih energenata (nafta, plin) dolazimorskim putem, {to morima oko indijskog potkontinenta daje ve-liku strategijsku va`nost, a od ratne mornarici zahteva da budesposobna da se suprotstavi {irokom spektru tradicionalnih inetradicionalnih bezbednosnih izazova, da obezbedi pomorskelinije i da ~uva stabilnost u tom podru~ju.

To su i razlozi da se u prvoj slu`benoj pomorskoj doktriniindijske mornarice, izdate 2004. godine, podru~je od tesnacaMalaka na istoku, do Persijskog zaliva na zapadu, tretira kaopodru~je wenog legitimnog interesa. Indijska ratna mornarica

61

Page 66: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 66/84

spada u mornarice sredwe veli-~ine sa 39 velikih (nosa~ aviona,razara~i i fregate) i 100 osta-lih ratnih brodova. Sada{wiplanovi nabavke predvi|aju da sebroj velikih brodova do 2015. po-ve}a na 46. Ovako ambiciozniplanovi imaju dobru finansijskupodlogu u vojnom buxetu, u kome jeza potrebe ovog vida u 2007.obezbe|eno 3,7 milijarde dola-ra, {to je skoro 18 posto ukupnogvojnog buxeta. U buxetu ratne mor-narice deo namewen kapitalnimprojektima u proteklih pola vekabele`i stalni rast, sa 8,61 na~ak 58,12 posto.

Najve}i brod indijske ratnemornarice je nosa~ aviona Vi-

raat  (biv{i britanski nosa~Hermes ) deplasmana 24.000 to-na. Uskoro }e mu se pridru`iti ibiv{i sovjetski nosa~ Admiral Gor{kov, kupqen na osnovu ugo-vora iz januara 2004. O~ekujese da }e posle modernizacijebrod u}i u sastav indijske ratnemornarice do 2009. Ovaj nosa~aviona, ukupnog deplasmana44.750 tona na svojoj palubi no-si}e borbene avione MiG-29K.Indijska ratna mornarica po-krenula je i nacionalni projektnosa~a aviona pod nazivom ADS

(air defense ship – brod za protiv-vazdu{nu odbranu) deplasmana37.500 tona. Izgradwa prvogbroda iz ove serije zapo~ela jeu aprilu 2005. i trebalo bi dabude zavr{ena do 2012. kada bi se iz operativne upotrebepovukao nosa~ Viraat .

U naoru`awu indijske ratne mornarice nalaze se tri najmo-dernija razara~a klase Delhi (Projekt 15), tri razara~a klaseRajput (ili biv{i sovjetski Kashin) i dva razara~a Ranvir (po-boq{ana klasa Kashin ). Sa maksimalnom brzinom od 32 ~vora ideplasmanom od 6.700 tona razara~i klase Delhi su najmoderni-ji i najve}i izgra|eni ratni brodovi u Indiji. Naoru`awe naovim razara~ima je u potpunosti ruskog porekla, ali ve}ina sen-zorske opreme i brodskih sistema, po zapadnim modelima, izra-

|ena je u Indiji. Razara~ je za protivvazdu{nu borbu opremqensistemima 9K-90 uragan , sa dva jednostruka lansera za projekti-le 9M38M1 {til (SA-N-7 po kodifikaciji Natoa). Za neposred-nu borbu protiv brodova na razara~u je instalirano 16 supso-ni~nih projektila tipa 3M-24E (Kh-35 uran  ili SS-M-25Switchblade po terminologiji Natoa) sme{tena u ~etiri ~etvoro-struka lansera.

PROJEKTIL   BRAHMOS 

Jedan od najva`nijih i najkompleksnijih projekata indijskihoru`anih snaga jest sporazum s Rusijom na izgradwi projektilaBrahMos . U proteklih {est godina projekat je pro{ao put od di-

zajnirawa do eksperimentalnihmodela, serijske proizvodwe iuvo|ewa u upotrebu. Program te-stirawa projektila zavr{io jezadwim probnim letom u aprilu2005. kada je jedan ispaqen nabrodsku metu. Nakon neposrednogpogotka, brod je prepolovqen nadva dela i potonuo ~etiri minutenakon lansirawa projektila. Raz-

voj varijante za kopnenu vojsku sasposobnostima napada ciqeva nakopnu zapo~eo je u novembru 2004.i pri eksperimentalnim letovimaostvarivao izvanrednu preci-

znost. O~ekuje se da }e eksperimenti za potrebe kopnene vojskebiti zavr{eni do kraja 2007. Razvoj projektila se nastavqa idaqe, ispitivawem mogu}nosti razvoja varijante za lansirawe smodificiranog borbenog aviona SU-30MKI . Kao mogu}nost na-vodi se i instalacija BrahMos projektila u podmornice tipaAmur . Svaka podmornica opremqena tim projektilom u konfigu-raciji za vertikalno lansirawe imala bi dodatnu udarnu snagu,a sve bez kompromitacije vlastitog obrambenog sistema torpeda,odnosno torpednih cevi.

Projektil BrahMos je visoko supersoni~na krstare}a rake-

ta (2,5 do 2,8 Macha) namewena protivbrodskoj borbi i ga|awuciqeva na kopnu. Projektil je du`ine 8,4 metra, pre~nika 60 cm,lansirne te`ine 3.000 kg i opremqen konvencionalnom bojnomglavom od 300 kg. Kada se projektil kre}e neposredno iznad mora(sea skimming profil) na visini 10–15 m, wegov domet je oko 120 km.Maksimalni domet se posti`e profilom leta nisko/visoko/niskokada se projektil neposredno nakon lansirawa pewe na krstare-}u visinu od 14.000 do 15.000 m, a na udaqenosti od oko 40 kmod ciqa spu{ta se na sea-skimming visinu za kona~ni napad naciq. Indijski izvori isti~u da je zbog kineti~ke energije koju po-seduje projektil u~inak BrahMosa devet puta ve}a od klasi~nogsupsoni~nog projektila.

Blagoje NI^I]

STRANE ARMIJE

15. oktobar 2007.

62

PODMORNICA TIPA   SCORPENE

Indija je 2005. godine sa Francuskom i [pani-jom potpisala ugovor o izgradwu {est podmornica tipaScorpene. Prva bi trebalo da bude spremna za opera-tivnu u 2012. godini.

Podmornice Scorpene bi}e opremqene protiv-brodskim raketama SM30 Exocet (naru~eno je 35 koma-da) i torpedima Blackshark, zatim kompletnom bezbed-nosnom opremom i ure|ajima za spasavawe, {to ukqu-

~uje i ta~ku spajawa za spasila~ko vozilo DRSV (DeepSubmergence Rescue Vehicle).

Page 67: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 67/8463

Pi{e Aleksandar RADI]

Odluka ruskog

predsednika

Vladimira

Putina da se

obnove patrolni

letovi strate{kih

bombardera

predstavqa

primer velikog

politi~kogdobitka uz

minimalni ulog

resursa. Posade

aviona Tu-95MS u

osnovi izvodi}e

rutinske

trena`ne letove

kao i do sada,

ali od nula~asova 17.

avgusta 2007. u

novom politi~kom

kontekstu

– demonstracije

obnovqene ruske

mo}i.

S

DEMONSTRACIJAOBNOVQENERUSKE MO]I

S

A

vaki let aviona Tu-95MS privla~i}e nesrazmer-nu pa`wu u odnosu na ~iwenicu da se radi o, u sko-roj pro{losti, mnogo puta izvedenim zadacima.Na svako poletawe aviona Tu-95MS iz mati~ne

baze Engels u Saratovskoj oblasti pokreta}e se gran-diozni ameri~ki i savezni~ki obave{tajno-izvi|a~kimehanizam. U osnovi rezultati pra}ewa bi}e identi~-ni za svaki let – avioni su poleteli, pre{li mar{rutukoja vodi do savezni~kih dr`ava, ali bez prelaska fi-zi~ke granice i pravila anga`ovawa i vratili se ku}i.

Stvarnu promenu predstavqa to {to se prvi put od1991. godine naru{ava puna prevlast Va{ingtona udemonstraciji sile. Od trenutka kada se zatresao Is-to~ni blok svaka prilika u kojoj se „pokazivala zasta-va“ smatrala se za ekskluzivno pravo jedine globalnesile i sna`na potvrda da nema konkurenata. U polegudemonstracije sile ~ak i u vreme hladnog rata Ameri-kanci su bili korak iznad svih drugih – ameri~ki bom-barderi leteli su i iznad nacionalne teritorije sanuklearnim naoru`awem. Na isto~noj strani nikadanisu dosegli takav nivo borbene gotovosti, kojim segarantovalo gotovo trenutno reagovawe na radikalanpotez druge strane. U Moskvi su ~ak u vremenima naivici konflikta prihvatali poteze koji su umawivaliborbenu gotovost vlastitih strate{kih snaga. Dobarprimer predstavqa odluka rukovodstva biv{eg SSSR-

a iz 1979. godine da se sa nadzvu~nih strate{kih bom-bardera Tu-22M ukloni sistem za popunu gorivom to-kom leta. Tom odlukom politi~ara unesenom u doku-ment SALT II mogu}nosti strate{ke avijacije SSSR-aredukovane su na nivo ameri~kih takti~kih borbenihaviona. Istovremeno, treba imati u vidu da su sviameri~ki borbeni avioni, od najmawih do najve}ih,ve} tada mogli da ponesu nuklearno naoru`awe. Pa-trolni letovi su tako|e prekinuti unilateralno –predsedni~kim ukazom iz 1992. godine.

ada Rusi misle da nema razloga za trgovinu stra-te{kim interesima, i to su pokazali na na~in ko-ji ne predstavqa veliki rizik – na patrole Tu-

95MS lete bez borbenog tereta. Sli~ne zadatke Tu-95MS izvr{avali su osamdesetih godina kao odgovorna tada{wi bezbednosni izazov – stacionirawe ame-ri~kih jedinica naoru`anih krstare}im raketama nateritoriji Severne Italije i na jugu Nema~ke i VelikeBritanije. Posle dugog niza godina u kojima su se zada-ci Tu-95MS svodili uglavnom na odr`avawe minimal-nog naleta posada, sada su bombarderski pukovi u punojborbenoj gotovosti. Posade su pripremqene za vi{e-~asovne zadatke iznad okeana. Zbog produ`etka takti~-kog radijusa Tu-95MS sle}e na aerodrome odskoka, gdese tokom odmora posade avioni popuwavaju gorivom, asprovode se i radovi na odr`avawu tehnike. Za mar-{rute koje vode od krajweg severa preko Atlantskog oke-ana do Kariba, aerodrom odskoka je Vorkuta na severuRusije ili Baranovi~i u savezni~koj Belorusiji. Za le-tove iznad Tihog i Indijskog okeana Tu-95MS lete iz

Engleska na popunu gorivom u Vladivostoku. Sa me|u-sletawem Tu-95MS mogu da lete na mar{rutama du`inei do 12.000 kilometara. U narednim koracima Rusi }enastojati da prika`u prisustvo sile unutar regiona odprimarnog nacionalnog interesa – u dr`avama Cen-tralne Azije, koje su glavni predmet globalnog nadmeta-wa mo}i. Kirgizija mo`e da bude dobar primer jer se ujednom trenutku na{la vrlo blizu ameri~kom uticaju. Ublizini glavnog grada Bi{keka ameri~ki i avioni Na-toa koriste bazu Manas. Ja~awe ruskog prisustva prvo

se potvrdilo oktobra 2003. godine dolaskom ruskihoru`anih snaga u bazu Kant, na samo tridesetak kilo-metara udaqenosti od baze Natoa. Korak po korak Bi-{kek se vra}ao nazad – pod uticaj Moskve. Tokom ovogleta politi~ka bliskost potvrdila se obe}awem da }eruske investicije u toj dr`avi dosti}i dve milijardedolara. Uskoro }e u Kant da sleti prvi Tu-95MS kaosimbol strate{ke mo}i Rusije. Odatle }e posle popunegorivom bombarderi nastaviti sa patrolnim letovimaprema jugu, iznad Indijskog okeana.

vion Tu-95MS kao borbena platforma dimen-zija pribli`no 50 sa 50 metara izaziva sna-`an vizuelni efekat. Dokaz za prvenstveno

politi~ku vrednost patrolnih letova nalazi se u ~i-wenici da Tu-95MS pole}u bez krstare}ih raketa H-55, koje su pomno ~uvane u blizini baze bombardera

za svaki slu~aj. Pro{le godine provedena su probnaga|awa sa novom raketom H-555 sa konvencionalnimpuwewem dometa oko 3.500 kilometara. Te rakete mo-gu savladati svaki sistem PVO i uni{titi ciq nukle-arnom ili konvencionalnom bojnom glavom. Zato glasiz Va{ingtona o tome da su Tu-95MS „izva|eni iznaftalina“ predstavqa samo maliciozan stav za me-dije, a ne procenu stvarnog stawa. Naravno, ovi avi-oni u ovom trenutku nisu na proveri borbene mo}i,ali radi se o platformi koja mo`e da uni{ti velikeurbane centre na bilo kom delu planete. U pore|ewustarosti aviona tako|e nema razloga za omalova`a-vawe Tu-95MS – avioni koji lete patrole stari su od15 do 20 godina, a ekvivalentni ameri~ki bombarde-ri B-52H lete ve} oko 45 godina. Osim posada Tu-95MS, koje mogu da izvedu dve patrole svake nedeqe,povremeno }e na letove odlaziti i nadzvu~ni strate-{ki bombarderi Tu-160, najpresti`niji deo Ruske va-zdu{ne flote. Avioni Tu-22M, zbog skromnog takti~-kog radijusa, anga`ova}e se samo na kra}im mar{ru-tama uglavnom iznad Crnog mora.

^iwenica je da avioni ne mogu osigurati dugoro~-no i stalno prisustvo ruske mo}i u udaqenim oblasti-ma i brzo }e se istro{iti po~etni zna~aj patrolnih le-tova. Na duge staze Rusi }e verovatno morati da sledeameri~ki model odr`avawa prisustva anga`ovawempomorskih snaga sa osloncem na nosa~e aviona. SadaRuska flota ima samo jedan nosa~, ali se radi na iz-gradwi ~itave serije brodova koji }e biti garancijaruskog globalnog prisustva.

P A R A L E L E

Page 68: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 68/84

U

64

me|unarodnim vodama sredweg i ju`nog Jadrana, hvarskom ineretvanskom kanalu, pomorskoj bazi Lora, vazduhoplovnojbazi Divuqe i Zemunik i vojnim poligonima na Sluwu i kod

Knina, od 1. do 12. oktobra, izvedena je najve}a ovogodi{wa ve-`ba Natoa pod nazivom „Noble Midas 2007”. Organizovala ju jeKomanda pomorskih snaga Natoa u Napuqu u saradwi sa Hrvatskomratnom mornaricom.

Tom prilikom, u~estvovali su pripadnici oru`anih snaga Bu-garske, Francuske, Nema~ke, Gr~ke, Italije, Holandije, Norve{ke,

Priprema Blagoje NI^I]MERIDIJANI

[ K O L O V A W E O F I C I R AU S R B I J I I H R V AT S K O J

Stru~no vojno obrazovawe mladi oficiri iz Oru`anihsnaga BiH uglavnom }e dobijati u vojnim akademijama i {kolamau Hrvatskoj i Srbiji. Razlog za to je {to u BiH ne postoji vojnaakademija ili neki sli~an oblik visoko{kolskog obrazovawa zavojne potrebe, a zbog ograni~enih finansijskih i tehni~kih mo-gu}nosti ne postoje ni ozbiqniji planovi za otvarawe takvihustanova.

Upravo zbog toga vlasti u BiH na~elno su prihvatile ponudeiz Zagreba i Beograda o intenzivirawu saradwe u oblasti vojnog{kolovawa. Hrvatska je, do sada, ponudila po jedno mesto za {ko-lovawe oficira na Ratnoj i Komandno-{tabnoj {koli. Iz Beogra-da je Ministarstvu odbrane BiH stigla ponuda za upu}ivawe ~etiri

oficira na {kolovawe, odnosno usavr{avawe u vojnim akademi-jama i {kolama Srbije. Izvesno je da }e ubudu}e na {kolovawe uSrbiju i}i i oficiri iz hrvatskog i bo{wa~kog naroda, {to se dosada nije praktikovalo.

Iako se oficiri iz OS BiH, na osnovu raznih sporazuma iprograma, {koluju u Gr~koj, Turskoj, SAD i drugim zemqama, taj ob-lik saradwe sa susedima mnogo je perspektivniji, {to zbog nepo-stojawa jezi~nih barijera, {to zbog mawih tro{kova {kolovawa.Ujedno, BiH je u razgovorima s vlastima u Zagrebu i Beogradu ve}iskazala spremnost za unapre|ewe regionalne saradwe zajedni~-kim radom u Centru za obuku u blizini Sarajeva, koji je i zami-{qen kao mesto za obuku vojnika iz BiH i susednih zemaqa za wi-hova anga`ovawa u mirovnim misijama.

K O NF E R EN C IJ A U B E R L IN U OO D B R A M B E N O J P O L I T I C I

Polovinom septembra u Berlinu je odr`ana tradicionalnakonferencija o odbrambenoj politici na kojoj je u~estvovao velikibroj evropskih parlamentaraca, ministara inostranih poslova,visokih predstavnika ministarstava odbrane i oru`anih snaga.

Konferencija je otvorena temom „Budu}nost evropske bezbed-nosne i odbrambene politike” o kojoj su izlagali ministri obraneNema~ke, Portugalije i Slovenije. U te`i{tu izlagawa trojice mi-nistara bila su pitawa evropskog ustava sa aspekta bezbednosti iodbrane, zajedni~ke evropske vojske i wene bezbednosti u opera-cijama, novi koncepti i izazovi za evropske odbrambene programei projekte. Posebna pa`wa posve}ena je evropskim iskustvima umirovnim operacijama i potrebi pronala`ewa zajedni~kih re{e-wa u krizama i jedinstvenom delovawu.

U okviru konferencije razmatrano je i pitawe o perspektiva-

ma borbenih grupa EU, okvirne ja~ine 1.500 vojnika, kao snagamanamewenim za anga`ovawe u spre~avawu kriznih situacija i kon-flikata, humanitarnim i operacijama podr{ke miru. Sa tog aspek-ta, prihva}en je stav da je izgradwa zajedni~kih oru`anih snaga unu-

tar Natoa i EU nacionalnaodgovornost, jer dana{wepretwe nadilaze nacional-ne granice, pa se kao jedanod glavnih zadataka name}epotreba balansirane bez-bednosne saradwe u okvirume|unarodnih organizacija(Nato, EU, UN ).

T RA N S F O R M A C IJ A

N A J V E ] A V E @ B

prisustvu najvi{ih funkcionera Ministarstva odbrane i oru-`anih snaga BiH, predstavnika civilnih vlasti i me|unarodnihorganizacija u kasarni „Rajlovac” kraj Sarajeva nedav-

no je prvi put sve~ano postrojena Brigada takti~ke podr{ke OS BiH.Ta jedinica je multietni~ka, vi{erodovska, najbrojnija i tehni~ki naj-opremqenija u OS BiH. U wenom sastavu su jedinice gotovo svih ro-dova – pe{adijske, oklopno-mehanizovane, in`iwerijske, jedinice ve-ze, ABHO, elektronskog izvi|awa i protivelektronske borbe i vojno-obave{tajne strukture.

Bataqoni te brigade locirani su na teritoriji cele Bosne iHercegovine: komanda u Rajlovcu, bataqon veze na Palama, in`iwe-rijski bataqon u Derventi, deminerski bataqon u Bugojnu, vojnooba-

15. oktobar 2007.

U

Page 69: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 69/8465

N A O R U @ A W E R U S K I HR A K E T N I H J E D I N I C A

C E NTA R Z A K O NT R O LUP O M O R S K I H K O M U N I K A C I J A

Prema informaci-jama iz Ministarstva od-brane Rusije, do 31. decem-bra ove godine, na borbe-nom de`urstvu u sastavu Ra-ketnih jedinica strate{kenamene na}i }e se 48 silo-sa za lansirawe raketnihsistema „Topoq-M”. Trenut-no je tim raketnim sistemomnaoru`ano pet raketnih pu-kova Tati{~evske raketnedivizije. Ove godine }e u tojdiviziji biti zavr{eni ra-

dovi na naoru`avawu sa jo{~etiri lansirna silosa, ~i-me }e formacija raketnih

sistema „Topoq-M” sa stacionarnim bazirawem ispuniti plan od48 operativnih lansirnih ure|aja.

U planu razvoja Raketnih jedinica strate{ke namene do2010. godine predvi|eno je da se tim raketnim sistemom naoru`ajo{ jedan raketni puk Tati{~evske divizije. Vicepremijer SergejIvanov je ranije ove godine izjavio da se u okviru dr`avnog pro-grama naoru`avawa do 2015. godine planira stavqawe na bor-beno de`urstvo nekoliko desetina novih lansirnih silosa i ko-mandnih mesta, ali i vi{e od 50 kopnenih mobilnih raketnih si-stema „Topoq-M“.

Bugarska, Gr~ka,Rumunija, ^e{ka i Tur-ska u~estvova}e u for-mirawu pomorskog cen-tra Natoa za pripremujedinica i wihovo su-delovawe u operacija-ma za kontrolu pomor-skih komunikacija. UCentru }e se zajedni~-ki pripremati snageNatoa za poboq{awe

kontrole pomorskih ipodvodnih puteva, te zaprovo|ewe specijalnihoperacija za kontroluplovidbe brodova Me-diteranom i Crnim mo-rem. Prioritet u kori-{}ewu usluga Centraima}e ~lanice Natoa,ali i zemqe iz Progra-ma PzM, Mediteranskog dijaloga i Istambulske inicijative za saradwu . Centar }e biti lociran u Gr~koj i u prvoj fazi radabi}e pod gr~kim komandovawem.

R U @ A N I H S N A G A B i H

Rumunije, SAD, [panije, Turske i Velike Britanije – ukupno oko8.000 vojnika. Kao posmatra~i ve`bu su pratili vojni predstavni-ci Kanade, Albanije i Crne Gore. [to se ti~e snaga Natoa, biloje anga`ovano 40 brodova, {est podmornica od kojih tri nuklear-ne (za vreme ve`be bazirane u Veneciji), 29 borbenih aviona, 23helikoptera, devet aviona za izvi|awe i protivelektronsku bor-bu, mornari~ka pe{adija u okviru amfibijskih snaga iz Italije,Gr~ke, Turske i [panije i specijalne jedinice. Sa hrvatske stranena ve`bi je bilo anga`ovano 10 brodova, dva MiG-21, ~etiri he-likoptera Mi-8 MTV1, ~etiri aviona PC-9, pe{adijska ~eta, ro-nioci, pokretni obalni lanseri i Institut pomorske medicine izSplita.

Osnovni ciqevi ove intervidovske me|unarodne ve`be supostizawe interoperabilnosti na nivou nacionalnih oru`anihsnaga, uve`bavawe definisanih zadataka snaga za brzo reago-vawe Natoa, uve`bavawe izvo|ewa zdru`eno-kombinovanih me-|unarodnih operacija, uve`bavawe jedinica iz sastava snagaza brzo reagovawe Natoa za u~e{}e u mirovnim operacijama{irom sveta i ocewivawe borbene spremnosti {tabova i jedi-nica.

Tako|e, izvedeno je niz konkretnih zadataka: evakuacija ci-vila, operacije humanitarnog karaktera, operacije odgovorana krize, podr{ka borbi protiv me|unarodnog terorizma, raz-dvajawe snaga u sukobu, amfibijsko pomorske napadne operaci-je, primena koncepta logisti~ke podr{ke Natou, pronala`ewe„neprijateqskih“ podmornica i demonstracija odbijawa napadaiz aviona.

N A T O A U 2 0 0 7

MERIDIJANI

ve{tajni i bataqon vojne policije u Sarajevu, oklopni bataqon i~eta ABHO u Tuzli, sa dodatnih ~etrnaest radio-relejnih ~vori{ta,~ime se pokriva prostor cele BiH.

U kasarni „Zalu`ani” kod Bawaluke odr`ana je sve~anostpovodom formirawa brigade Vazduhoplovnih snaga i protivva-zdu{ne odbrane OS BiH. Ovim ~inom zavr{ena je transforma-cija svih jedinica ovog vida pod jedinstvenom operativnom ko-mandom koja }e funkcionisati u punom kapacitetu.

Me|utim, prema izjavi zamenika ministra odbrane BiH Igo-ra Crnadaka, visoki tro{kovi nabavke i odr`avawa mlazneavijacije navode civilne vlasti BiH da odustanu od kupovine ovevrste letilica. Ina~e, brigada VS i PVO tokom leta je pokaza-

la da se, iako u fazi transformacije i s vrlo skromnim materi-jalno-tehni~kim sredstvima, vrlo uspe{no nosi s jednom od svo-jih budu}ih misija – pomo}i civilnim vlastima u otklawawu pri-rodnih i drugih katastrofa.

U naredna tri meseca preostaje da se transformi{u logi-stika i komanda obuke biv{ih entitetskih vojski ~ime bi se spro-vela odluka Predsedni{tva BiH o veli~ini, strukturi i razme-{taju OS BiH, doneta u julu pro{le godine.

Jedna od va`nih obaveza MO i Predsedni{tva BiH jeste i do-no{ewe kona~ne odluke o sastavu vazduhoplovnih snaga, mada jeministar Crnadak istakao da kakva god ona i da bude, vazduhoplov-ne snage bi}e va`an deo OS BiH i nastoja}e da se preduzmu sve me-re da se taj vid modernizuje i pribli`i standardima Natoa.

Page 70: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 70/84

15. oktobar 2007.

66

PRIKAZI

AKCIJA MINISTARSTVAODBRANE I VOJSKE SRBIJEN O V E K W I G E

DECA SRBIJE

O VOJSCISRBIJEMinistarstvo odbranei Vojska Srbije pokrenuli suprvu akciju namewenu deciuzrasta od {est do 12 godina– „Nacrtaj crte` – letihelikopterom”. Wen ciq jeda devoj~icama i de~acima

pribli`i Vojsku i `ivot irad vojnika i oficira.

U akciji mogu u~estvovati devoj~ice ide~aci od {est do dvanaest godina. Svojecrte`e na temu Vojska Srbije deca trebada po{aqu Upravi za odnose sa javno{}u.A sude}i po onim ve} pristiglim, komisija}e imati te`ak zadatak da izaberenajboqe.

U akciji „Nacrtaj crte` – letihelikopterom” Ministarstvo i Vojskapripremili su ekskluzivne nagrade zanajkreativnije devoj~ice i de~ake. Nagradaza autore 12 najboqih crte`a je let vojnim

helikopterom, naravno uz saglasnost iprisustvo jednog roditeqa. Nagra|eni }eimati jedinstvenu priliku da se dru`e sapilotima, probaju pilotsku opremu,fotografi{u se sa letilicama... Tako|e,12 najboqih crte`a bi}e ilustracije nakalendaru Vojske Srbije za 2008. godinu.

Pored najboqih 12, jo{ 50 devoj~icai de~aka dobi}e nagrade: {oqe VojskeSrbije, majice, ka~kete... Wihovi crte`ibi}e objavqeni u bro{uri „Deca Srbije oVojsci Srbije”. I oni }e tako|e imatipriliku da se dru`e sa pripadnicimaVojske, i to kao specijalni gosti na ve`bipovodom Dana Vojske Srbije 2008. godine.

Ministarstvo i Vojska pozivaju svedevoj~ice i de~ake od {est do dvanaestgodina da po`ure i po{aqu svoje crte`e.

Radove treba poslati na adresu:Ministarstvo odbrane, Uprava za odnosesa javno{}u, Bir~aninova 5, Beograd (sanaznakom „Nacrtaj crte` – letihelikopterom”).

Rok za slawe je 31. oktobar 2007.Crte`i treba da budu na papiru formataA4, a na pole|ini treba napisati ime iprezime, adresu i broj telefona.

A. MILETI]

Nedavno je objavqena zbirkapoezije Stevana Stanojevi}au izdawu Kluba Crnotravaca,Beograd

ZA BU\EWEZVONA

Uvek je zanimqivo ~uti i pro~itati

kako vojnik razmi{qa i {ta ose}a? [todu`e nosi uniformu u wemu se talo`ezrelost, iskustvo, posebna vrstamudrosti. Autor zbirke pesama o kojoj jere~ je upravo to – vojnik, u najboqemsmislu te re~i i kakvog ga narod pamti:iskren, hrabar, ~vrst, ispravan,nepopkolebqiv... Pukovnik u penzijiStevan Stanojevi}, stasao u trupi saopasa~em i ~izmama, naj~e{}e, odabraoje ~asni poziv oficira ili je profesijaodabrala wega, tek re~ je o ~oveku koji jeuz svoj posao imao na umu kako vaqa{iriti vidike, sticati obrazovawe, nezarad pukih diploma i zvawa (magistar jepoliti~kih nauka) ve} radi

oplemewivawa misli i vi{eslojnogpogleda na `ivot uop{te.

Nauka u politici i politika u naucijesu prostor wegovog izazova gde jenastojao, ne da se dokazuje, ve} pomognekoliko je mogao. A mogao je jo{ kako. Semostalog, bio je poslanik u Narodnojskup{tini Srbije, ~lan izdava~kog savetalista „Borba”, ~lan Saveta „Tanjuga”...

Sudbina je htela da u zrelom dobustare{ine bude na ~elu Vojnoizdava~kogcentra gde urednici i novinari kreiraju~asopise, novine i kwige, u sredini gde sestekao niz briqantnih pera i umova, pase doju~era{wi ~ovek iz trupe, bez trunke

sujete, odva`io da prizna kako }e nanovou~iti i svojski pomo}i marqivim qudimada se wihova dela daqe ~uju i vi{e vrede.Me|utim, u popularnom Stevi koji je, presvega, novinarima bio drug i pouzdanioslonac a tek onda „komanduju}i”, dar zapisanu re~ sve vi{e se pretvarao unemir. Odlaskom u penziju najzad jena{ao prostor i vreme za svoju re~ kojaje najte`a kada lebdi nad belinompraznog papira. Tako je nastala zbirkapoezije „Za bu|ewe zvona” gde jestihovima slikao horizonte vlastite

du{e, ose}awa, se}awa, predskazawa...

Pi{e lako i uverqivo, obra}a sevlastitom narodu, gotovo vapi za wegovimopstankom i dostojanstvom, udara u zvonada se ujedini, obestrasti, oprosti,pomiri... Ne huli, niti prokliwe, nemaon taj poriv, ve} molitvenu misaoposve}enu svekolikom srpstvu, napa}enomi vazda (po)`rtvovanom. Moli ga da seprobudi i uspravi, prona|e zajedni~kuideju i povrati ugled. Podjednakonadahnuto opisuje blagorodni krajolikrodne Crne Trave, nebo i zemqu kojapripada svima, ali samo po pravdiovozemaqskoj i Bo`ijoj gde je greh ma~emse}i i otimati, prekrajati i zluraditi.Vidi ~oveka i wemu se obra}a, tra`i od

wega qudskost, dobru nameru i po{tewe.Ima li ih u ovom i ovakvom svetu? Moraih biti jer ako nestanu, nesta}e~ove~anstva. Uostalom o tome govore i~etiri poglavqa wegove zbirke:„Azbukovawe”, „Vaga pravde”, „Svitawena Balkanu” i „Nostalgija”.

Beskrajna qubav prema svojoj zemqii narodu, bri`na je i plemenita pa sevidqiva seta o~as pretvori u otvorenipoziv na istrajnost, odanost, stvarawe,ra|awe... Tegobne godine suo~avawa saratnim vihorima na du{i autoraostavile su bol i otuda re~i koje vojnikne mo`e i ne ume da pre}uti.

Stih jednostavan i nadasve iskrenne ostavqa prostor za ravnodu{nost.Naprotiv, usredsre|uje ga narazmi{qawe ko je i kakav, {ta je dao i{ta }e podariti svojoj Srbiji osim,~esto, nespokojne `rtve.

Kwiga koju je znala~ki likovnouredio Aleksandar [vedi}, {tampana uizdawu Kluba Crnotravaca iz Beograda,ima}e svoje ~itaoce i po{tovaoce koji }ese vra}ati me|u wene korice da ponovestihove sa poukom i jasnom porukom.

B. KOPUNOVI]

Page 71: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 71/84

Page 72: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 72/84

15. oktobar 2007.

68

Porazom u Kumanovskoj

bici, a ubrzo i padomSkopqa, Vardarska

armija Zeki-pa{e

na{la se u izuzetno

te{koj situaciji.

Srpskim snagama time

je otvoreno nastupawe

u dolinu Vardara i,

preko Sanxaka, prema

Metohiji i Jadranu.

Crnogorci su izbili

pred Skadar, Gr~ka je

ve} u Epiru i Tesaliji

zadala ozbiqne udarce

turskim snagama koje

su, u me|uvremenu, i od

Bugara do`ivele te{ke

poraze.

Odstupawe turske Vardarske armije teklo je vrlo neorganizovano. Prvo su po-begli Arnauti, a i ostali su „izgubili glavu”. Jedinice Sedmog korpusa, kojeje zahvatila panika, produ`ile su da be`e ka Skopqu. Sli~no se dogodilo isa [estim korpusom kada se pronela vest „da srpska kowica vr{i gowewe”.Bilo je to dva dana posle saop{tewa Zeki-pa{e da je wegova armija „razbi-la Srpsku vojsku kod Kumanova”.U Skopqe su nagrnuli ostaci pora`enih turskih jedinica. „Vojnici su bili

jadni, gladni, iscepani, bez discipline, zakr~ili su sve ulice... Izme{ani pe{a-ci sa kowanicima, artiqerija i komora, u jednoj gomili oficiri i vojnici, tiska-li su se, vikali, psovali i pucali. Kad je svanulo, ulice su se ispraznile. Prola-zili su samo zaostali begunci sa Kumanova”, pi{e S. Stanojevi}.

U uslovima kada je Kumanovo izgubqeno, a i Pri{tina bila u srpskim ruka-ma,Kelnske novine su pisale: „Za trenutak svi konzulati su bili posednuti masomkoja je kukala i prekliwala. Turkiwe su zaboravqale svoje religiozne zakone,stole}ima osve}ene, i molile podignutih ja{maka da ih prime pod krov. Qubilesu ruke strancima. Kraj wih su bile hoxe i blagoslovile strance”.

KRAJ ZABLUDAMA

Konzuli velikih sila su se dogovorili da iza|u pred Srpsku vojsku i pozovuprestolonaslednika Aleksandra da „u|e u Skopqe i zauzme varo{”. O~ekuju}i da}e Skopqe zauzimati sa te{kim gubicima, Aleksandar nije mogao da veruje da suse Turci povukli i da „grad ho}e da mu se preda”. Vrlo qubazno je primio konzulei obe}ao da }e istoga dana „u}i u Skopqe, uzeti vlast i zavesti red”. Oko 15 ~a-sova, 26. oktobra, u{ao je u varo{ prvi srpski oficir Dimitrije Pavlovi}, a u17 sati prestolonaslednik Aleksandar sa pratwom. Tu, na obali Vardara, do~e-kali su ga sve{tenstvo i narod sa litijama. Odatle se uputio u crkvu svetog Spa-sa, gde ga je mitropolit Vi}entije pozdravio i „odslu`io kratko blagodarewe”.Oslobo|ewem Skopqa zavr{en je prvi deo rata.

Operativno-strategijski polo`aj turske Vardarske armije, ~ije su rastro-jene jedinice pani~no odstupale prema jugu, nije se mogao bitnije popraviti. No,

    F   E    Q   T

    O   N

DD A NA N O D SO D S UUD N ED N E

P R V I B A L K A N S K I R A T ( 3 )

Pi{eKrsman MILO[EVI] BITKE

Page 73: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 73/84

padni brdovito i planinsko zemqi{te. Od silnih ki{a, Crna rekase pretvorila u jezero {irine dva do pet kilometara i dubine, ukoritu, oko ~etiri metra. Levo krilo bita~ne prostorije zavr{a-valo se Oblakovskom kosom, koja je dominirala na svim prilazimadolini [emnice. Planinski deo polo`aja bio je gotovo stalno podgustom maglom.

NA OBLAKOVSKOM VISU

Iako izvestan broj vojnih istori~ara misli da je 16. novem-

bar prvi dan Bitoqske bitke, imaju}i u vidu ogor~ene borbe Mo-ravske divizije drugog poziva (pukovnik Nedi}) u zauzimawu Obla-kovskog visa, zvani~no se smatra da je to 17. novembar. Toga danazapo~eo je op{ti napad srpskih snaga. Leva kolona Moravske di-vizije, koja je preko Tetova i Ki~eva, pod borbom, pristigla na pro-stor Bitoqa, nastavila je te{ke borbe na Oblakovskom visu. Po-{to turska nadmo}nost od 25 bataqona nije do{la do izra`aja,„borba se pretvorila u me|usobno blisko frontalno rvawe”. He-rojski udari prsa u prsa, s obe strane, ponavqali su se vi{e puta.Francuski reporter, Anri Barbi, zapisao je: „U jednom {ancu sta-jao je stari turski oficir sa duga~kom mu{tiklom u ustima, prko-se}i napada~ima. Kad wegovi vojnici po~e{e be`ati, okre}e svojrevolver i obara{e sam ove begunce, zadav{i i sebi smrt, radijenego da se preda”. Posle pru`ene pomo}i, turski napadi su odbije-ni, a jedinice su ostale u neposrednom dodiru od stotinak metara.

Pukovi Moravske i Drinske divizije prvog poziva, napadaju-

}i preko otvorenog zemqi{ta, bili su izlo`eni jakoj vatri turskeartiqerije. Pred [emnicom su zaustavqeni jakom mitraqeskom ipu{~anom vatrom. Nastala je dramati~na situacija. „Nabujala irazlivena [emnica spre~avala je daqi pokret, a sna`na vatrazadr`avawe na otvorenom zemqi{tu”, pi{e T. Ni`i}. Posle pri-stigle pomo}i, srpske snage su „pregazile” nabujalu [emnicu i domraka potisnule turske jedinice.

Dunavska divizija prvog poziva, savla|uju}i poplavqeno ze-mqi{te oko Crne reke i [emnice, uspela je da probije rasporedturskog [estog korpusa. O tim borbama italijanski izve{ta~ G.^ivinini, pi{e: „Bila je to stra{na i jedinstvena bitka. Na pone-kim mestima tuklo se i u vodi do pojasa, pa oni, koji su padali ra-weni, potopili su se”. Opisuju}i prelaz preko Crne reke, A. Bar-bi, bele`i: „Potpuno u odelu, na zimi, pod kur{umima i {rapne-lima, srpski vojnici u|o{e u ledenu vodu, dr`e}i se za ruke, kako

bi se oduprli ja~ini vodene struje, zagwuruju}i se i podi`u}i se,~im bi koja granata zahujala. Veliki broj mrtvih je i zbog toga {toje ve}ina rawenika umrla podavqena”.

PRSA U PRSA

Tokom no}i 17/18. novembra obavqene su obostrane pripre-me za produ`ewe bitke. Srpska Prva armija je te`i{te dejstva ima-la na Oblakovskom visu gde su se i daqe vodile veoma te{ke bliskeborbe. Nekoliko turskih juri{a je odbijeno u uslovima veoma gustemagle. Turski juri{ni talasi „nisu se mogli videti ni na najbli`imodstojawima. Otkrivani su samo po topotu cokula” (T. Ni`i}). Ob-lakovski vis je postao centralna ta~ka oko koje su toga dana vo|enenajja~e borbe.

Drinska divizija prvog poziva preduzela je napad sa padinaKo~i{ta i Kiromarice i uzaludni su bili kasniji poku{aji Turaka

da povrate polo`aje. Tu je poginuo i komandant Sedmog korpusa Fe-ti-pa{a. Time je front turske Vardarske armije probijen na {iri-ni od pet do {est kilometara, ali ostvareni uspeh ni ovde nije is-kori{}en. Izostalo je energi~no gowewe.

Dunavska divizija prvog poziva uspela je da zauzme selo Ka-raman, a Kowi~ka divizija je izvela mar{ iz sela Biqanika kaBrodu i oko podneva proterala Turke. Armijska artiqerija je,ovoga puta, pru`ala neprekidnu podr{ku jedinicama Dunavske iDrinske divizije.

Po{to nije uspeo da zauzme Oblakovski vis, a posle pada Ko-~i{ta i Kiromarice, komandant turske Vardarske armije shvatio jeda vi{e nema uslova da nastavi bitku, pa je naredio izvla~ewe sna-ga. To je bio znak da komandant [estog korpusa obustavi napad na

69

po{to ih srpske armije nisu energi~no gonile, turskim koman-dantima data je mogu}nost da postepeno prikupe svoje razbijenejedinice, izbegnu katastrofu i nastave rat. Zeki-pa{a je odlu~ioda napusti odbranu Velesa i time je otpo~elo tursko povla~ewepreko Vardara.

Kada je Dunavski kowi~ki puk bez borbe zauzeo Svetog Nikolu(27. oktobra), a komandant Kowi~ke divizije izvestio da u „[tipunema turskih snaga”, srpska Vrhovna komanda je shvatila {ta se do-godilo na Kumanovu i oslobodila zablude o „re{avaju}em sudaru na

Ov~em poqu”. Procenila je da se glavne turske snage povla~e premaPrilepu i Bitoqu i na osnovu toga su generali Putnik i Mi{i} stvo-rili plan za daqe vo|ewe rata. Op{ta zamisao je bila da se „tu~eVardarska armija koja je odstupala prema jugozapadu, oslobodi Me-tohija i izbije na Jadransko more”.

Prva armija je imala dva zadatka: da nastupa u pravcu Pri-lepa i Bitoqa i da obezbe|uje dolinu Vardara. Operacijski pra-vac Veles–Prilep–Bitoq direktno je izvodio na bitoqsko bita~niprostor, ali je trebalo savladati te{ke babunske i alina~ke po-lo`aje, neprohodan i slabo naseqen planinski prostor i popla-vqeno zemqi{te u Pologu i Pelagoniji. Vardarskoj armiji je tajoperacijski pravac pru`ao izvanredne mogu}nosti za izbor pri-rodno jakih i uzastopnih odbrambenih polo`aja.

Na ~elu jedinica Prve armije nalazila se Kowi~ka divizi-ja, a za wom Moravska i Drinska divizija prvog poziva. Na pri-sadskom prevoju Kowi~ka divizija je zaustavqena sna`nim otpo-rom turskog Petog korpusa, pa je knez Arsen zatra`io pomo} odkomandanta Moravske divizije. Tokom 4. novembra vo|ene su o~aj-ni~ke borbe na surovom planinskom zemqi{tu zavejanom snegom.„Tovarni kowi su padali pod teretom, klizaju}i se niz stenovitepadine Babune”. Ratni izve{ta~ lista Nova slobodna presa , pi-{e: „Razvila se o~ajni~ka bitka na rastojawu od 300 metara. Br-do koje su tada Srbi zauzeli, bilo je tako strmo da su Turci gura-li i bacali s wega blokove od stena i Srbima nanosili ogromne{tete. ^im se Turci pokoleba{e, srpska pe{adija pre|e u ne~u-veni furor”. Engleski vojni izaslanik, potpukovnik Filipeon,pewu}i se uz planinu Babunu, nai{ao je na bateriju sa volov-skom zapregom. Posmatraju}i zalagawe vojnika u izvla~ewu topo-va na zale|ene polo`aje, ushi}eno je uzviknuo: „Po zavr{etkuovog rata, treba na Terazijama u Beogradu podi}i spomenik isrpskom vojniku i srpskom volu”.

Posle borbi na Prisadu, Turci su se povukli, pa su jedini-ce Prve armije ovladale prevojima na Babuni. U trodnevnimte{kim borbama na Babuni, turski Peti korpus je izgubio oko1.000 vojnika.

Uveren da su Turci odstupili prema Bitoqu, knez Arsen nijeorganizovao gowewe i daqe pra}ewe turskih snaga, sa kojima jebio „izgubqen borbeni kontakt”. Upustio se u „ceremonijal do~e-ka” koji je Srbima prire|en u Prilepu. Sve jedinice su „sve~anoprodefilovale kroz varo{”, gotovo na domet turske artiqerije saAlinaca. No, veliko slavqe je pomu}eno. Oko 11 ~asova, 7. novem-bra, Turci su otvorili iznenadnu i sna`nu artiqerijsku vatru najedinice Drinske divizije. Razume se, nastala je velika pometwa izabuna.

[esti puk, koji je najbr`e nadirao, pri{ao je turskim polo-`ajima na juri{no odstojawe. Posle borbi prsa u prsa, turski ot-

por je slomqen. Taj svoj uspeh [esti puk je platio te{kim gubicima.U tro~asovnoj borbi izgubio je 28 oficira i oko 1.000 vojnika.Turci su se povukli preko Crne reke. O „~udu na Bakarnom gumnu”(Alinci), ostalo je mnogo pisanih tragova. Izve{ta~ Jankovi}, be-le`i: „Vatra je bila u`asna, pqusak pu{~anih, mitraqeskih i to-povskih metaka padao je na srpsku vojsku. Vrila se vatra, kao kadvri u nekom ogromnom loncu. Posmatra~i i izve{ta~i su drhtaliod uzbu|ewa, vide}i da se doga|a ~udo”. Posle tog boja do{lo dodesetodnevnog zati{ja.

Turci su imali nameru da, prikupqenim snagama kod Bitoqa,zadr`e Srbe, a u povoqnom momentu „pre|u u napad i tuku Srpskuvojsku”. Za odbranu Bitoqa izabrali su povoqne polo`aje. Isto~-ni deo karakterisala je ravnica iza Crne reke i [emnice, a za-

Page 74: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 74/84

FEQTON

70

Oblakovski vis i, blagodare}i gustoj magli, neprimetno po~ne iz-vla~ewe svojih snaga. Uskoro, Turci su otvorili put za Ohrid, kojimje, tokom no}i, odstupio [esti i deo Sedmog korpusa. Uglavnom, ko-mandanti moravskih divizija bili su veoma iznena|eni tog ujutru

kada su „otkrili da su turske snage nestale”. Toga dana Drinska di-vizija prvog poziva nastupala je prema Bitoqu u koji je, sa genera-lom Bojovi}em na ~elu, u{la oko 9.30 ~asova.

Prva srpska ar-mija, zakasnelim go-wewem razbijenihturskih snaga, u{la jesa Kowi~kom divizi-jom u Lerin 20. no-vembra, gde se susre-la sa Gr~kom vojskom.Moravska divizijadrugog poziva zauzelaje Resen, Ohrid i De-bar, a jedan wen od-red i Elbasan. Osta-le divizije ostale suna prostoru Bitoqa.Operacije su preki-nute 3. decembra1912. zbog zakqu~e-nog primirja.

Bitoqska bitkabila je druga odlu~u-ju}a bitka na var-darskom voji{tu. Naprostoru Bitoqa, gde su Turci hteli da „naprave drugu Plevnu”,srpska pe{adija, gaze}i nabujale reke i potoke, poplavqeno ze-mqi{te i kamenite litice, nezadr`ivo je juri{ala na utvr|eneturske polo`aje. Najte`e borbe vodila je Moravska divizija dru-gog poziva na Oblakovskom visu. Ona je omogu}ila da se probiju

turski polo`aji i ostvari pobeda. U toj borbi divizija je izgubi-la 1.060 qudi.

Uspe{an zavr{etak Bitoqske bitke imao je krupan vojno-poli-ti~ki zna~aj za daqe vo|ewe rata. Razbijena je glavna snaga turskeZapadne vojske, a srpska Vrhovna komanda ostvarila svoj prvi rat-ni ciq. Bio je to kraj rata na vardarskom voji{tu. Prema turskimizvorima, samo u Bitoqskoj bici izba~eno je iz stroja oko 13.600turskih vojnika. Razume se, velike gubitke su imale i srpske snage.Iz stroja je izba~eno 2.989 qudi (539 poginulih).

OPSADE JEDRENA I SKADRA

U toku Kumanovske bitke, bugarska vlada se obratila Srbijisa molbom da joj stavi na raspolagawe dve divizije radi poja~a-wa na trakijskom voji{tu. General Putnik je dao saglasnost da seBugarima pomogne. Tako je Srbija, iako nije bila obavezna, stavi-

la na raspolo`ewe Timo~ku prvog i Dunavsku diviziju drugog pozi-va. Od wih je obrazovana srpska Druga armija (47.000 qudi), sageneralom Stepanovi}em na ~elu. Posle duge opsade i dvodnevnihte{kih i krvavih borbi, zajedni~kim dejstvom bugarskih i srpskihdivizija, 26. marta 1913. [ukri-pa{a je predao Jedrene. Poslesvega, Turci su predlo`ili primirje, koje je zakqu~eno 16. aprila1913. godine.

Posle upu}ivawa Druge armije pod Jedrene i oslobo|ewa Sko-pqa, srpska Tre}a armija dobila je zadatak da oslobodi Metohiju ipripremi se za nastupawe ka Jadranskom moru. Prema tom nare|e-wu, iz [umadijske divizije prvog poziva formiran je [umadijsko-albanski odred (6.500 qudi), a iz Drinske divizije drugog pozivaDrinsko-albanski odred (9.200 qudi).

Posle kratkotrajnih priprema, nastupawe ta dva srpska odre-da preko Albanije, izvedeno je u uslovima surovog, te{ko isprese-canog i besputnog visokoplaninskog zemqi{ta, uz sveop{tu oskudi-cu gotovo svih sredstava za savla|ivawe takvog prostora. Uprkossvemu, srpske jedinice su savladale sve pote{ko}e, izbile na ja-dransku obalu i zauzele Qe{. Pred nastupawem srpskih snaga, Tur-ci su se bez borbe povukli iz Tirane i Dra~a. Ubrzo, Turska je 3.decembra zakqu~ila primirje.

Dok su trajali pohodi srpskih odreda i utvr|ivani uslovi pri-

mirja, do{lo je do stvarawa Albanije, ~iju nezavisnost nisu pri-znale Srbija, wene saveznice i Turska. No, iako je 3. decembra saTurskom zakqu~eno primirje (sem Gr~ke), neprijateqstva oko Ska-

dra nisu prekidana.Crnogorski kraq Ni-kola je 3. februaradoneo odluku da 6.februara „izvr{inapad na Skadar”.Po{to u te{kim tro-dnevnim borbama ni-je ostvaren uspeh,uvedene su i srpskePrimorske trupe.One su izvele napadna Brdicu, dominira-ju}i vis koji su Turcidobro utvrdili. Bezpodr{ke artiqerije,Drinska divizija dru-gog poziva do`ivelaje pravu katastrofu.Izgubila je oko 1.800qudi. Posle tog neu-speha, srpska i crno-gorska vlada su se

sporazumele da „Srbija uputi ja~e snage i vi{e artiqerije”, a ko-mandovawe zajedni~kim snagama preuzme Vrhovna komanda Srpskevojske. Tako je 21. februara formiran tzv. Primorski kor, sa ge-neralom Bojovi}em na ~elu.

Posle sprovedenih priprema, general Bojovi} je 10. aprila

dobio nare|ewe Vrhovne komande „da obustavi napad na Skadar”.Do te odluke je do{lo usled intervencija velikih sila. No, pod no-vim sna`nim pritiskom Crnogoraca, Esad-pa{a je predao Skadar(23. aprila). Ubrzo, pod blokadom i pretwom velikih sila, Crno-gorci su 14. maja napustili Skadar. Smatra se da su gubici Crno-gorske vojske iznosili oko 9.500 qudi.

Posle turskih poraza na prostoru Sanxaka, Metohije, Ko-sova, Gr~ke i Bugarske, pobe|ena Turska bila je primorana daprihvati savezni~ke uslove i potpi{e mir u Londonu 30. maja1913. godine. Bio je to kraj rata izme|u balkanskih saveznikai Turske. Vekovna borba protiv Turaka je zavr{ena, a Srbijai Crna Gora dobile su zajedni~ku granicu. Celokupna terito-rija Turske na prostoru Evrope pripala je balkanskim save-znicima. Ona im je ustupila sve svoje teritorije zapadno odlinije Enos-Midija, sem Albanije. Krit se ujedinio sa Gr~kom,a ure|ewe granica budu}e Albanije povereno je velikim sila-ma. Turska je u Evropi zadr`ala samo Carigrad i mali pojas uisto~noj Trakiji.

Prvi balkanski rat imao je izuzetno sna`an uticaj ne samona zbivawa na Balkanu, ve} i u Evropi uop{te. Usledilo je poo-{travawe op{te evropske krize i ubrzavawe po~etka Prvog svet-skog rata.

Pobeda balkanskih dr`ava izvojevana je po cenu velikih ̀ r-tava. Turska je imala oko 153.000, Bugarska 73.000, Srbija30.000, Gr~ka 28.671 i Crna Gora oko 10.000 izba~enih iz stro-ja (Vojna enciklopedija). Rat je Srbiji ostavio i oko 21.000 in-valida.

(Kraj)

15. oktobar 2007.

Srpska vojska ulazi u Bitoq

Page 75: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 75/84

poraz. Prvom srpskom armijom komandovao je regent AleksandarKara|or|evi}, a turskom Vardarskom armijom Zeki-pa{a. U Kuma-novskoj bici postignuta je jedna od najve}ih pobeda balkanskih sa-veznika u Prvom balkanskom ratu.24. oktobar 1945.Stupila na snagu Poveqa Ujediwenih nacija. Ovaj dan se obele`a-

va kao Dan Ujediwenih nacija.25. oktobar 1862.U Kne`evini Srbiji objavqen Zakon o ustroeniju voenog {taba sta-ja}e vojske . [tab su ~inili na~elnik {taba, koji je bio direktnopod ministrom vojnim, stariji a|utant, mla|i a|utant, audiator ivojni sve{tenik.25. oktobar 1949.Sprovode}i blokadu Jugoslavije nakon Rezolucije Informbiroa,SSSR je otkazao gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Mo-skvi, {to su potom u~inile i ostale zemqe komunisti~kog bloka.Blokada Jugoslavije trajala je do 1955. godine.25. oktobar 1956.Egipat, Jordan i Sirija osnovali su jedinstvenu vojnu komandu radikoordinacije odbrane od Izraelskog napada.26. oktobar 1863.U @enevi je po~ela ~etvorodnevna me|unarodna konferencija 14

zemaqa na kojoj je osnovan Crveni krst i objavqeni principi kojisu 1864. poslu`ili kao osnova za usvajawe @enevske konvencije oza{titi ̀ rtava rata.28. oktobar 1886.Na ostrvu Bidl u wujor{koj luci predsednikSAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobo-de, poklon Francuske, koju je izradio Frede-rik Ogist Bartoldi.28. oktobar 1922.Oko 40.000 fa{ista crnoko{uqa{a BenitaMusolinija krenulo je iz Napuqa u mar{ naRim. Dva dana kasnije kraq Vitorio Emanuelepoverio je Musoliniju mandat za sastav vlade.Fa{isti~ki re`im trajao je do jula 1943. godine.28. oktobar 1962.Okon~ana je kubanska raketna kriza – sovjetski lider Nikita Hru-{~ov saop{tio je da je naredio povla~ewe raketa sa Kube, a pred-sednik SAD Xon Ficxerald Kenedi da }e obustaviti blokadu tezemqe.29. oktobar 1911.Umro je ameri~ki novinar ma|arskog poreklaXozef Pulicer, za~etnik `ute {tampe , iz ~ijese fondacije svake godine dodequje Pulicero-va nagrada za novinarstvo, karikaturu, ame-ri~ku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku.Emigrirao je mlad u SAD, u~estvovao u Ame-ri~kom gra|anskom ratu i biran u Kongres.Bio je vlasnik listova Vorld i Ivning Vorld uWujorku i Post-Dispe~ u Sent Luisu. Na Univerzitetu Kolumbijaosnovao je 1903. prvu novinarsku {kolu.30. oktobar 1918.

Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat u{la 1914. godinena strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska im-perija.31. oktobar 1839.U Kne`evini Srbiji donet „Zakon voeni“, kojim su prvi put reguli-sani odnosi u vojsci mlade srpske kne`evine.31. oktobar 1941.U toku borbi za oslobo|ewe Kraqeva prvi put su ustani~ke jedini-ce dejstvovale sa dva tenka zaplewena od Nemaca. Formiran je pr-vi tenkovski vod. Taj datum se obele`ava kao Dan oklopnih i meha-nizovanih jedinica Vojske Srbije.

Pripremio Miqan MILKI]

15. oktobar 1917.U {umi Vensen, nadomak Parizastreqana je Mata Hari, najpozna-tija ̀ ena {pijun u Prvom svetskomratu. Profesionalna plesa~ica,specijalizovana za egzoti~ne ple-

sove, osu|ena je na smrt zbog {pijuna`e u korist Nema~ke.17. oktobar 1912.Srbija i Bugarska su, devet dana posle Crne Gore, objavile rat Tur-skoj, a 18. oktobra pridru`ila im se i Gr~ka, ~ime je otpo~eo Prvibalkanski rat. Za nepun mesec dana oslobo|en je gotovo ceo Bal-kan, a rat je zavr{en primirjem 3. decembra. Mirovni ugovor, ko-jim se Turska odrekla gotovo svih svojih poseda u Evropi, potpisanje u Londonu 13. maja 1913. godine.17. oktobar 1972.U Beogradu je umro srpski princ \or|e Kara|or|evi}, stariji sinkraqa Petra Prvog, koji se odrekao prava na presto i posvetiovojni~koj karijeri. Odbio je da se 1941. pridru`i vladi i kraqu uizbegli{tvu, a potom i nema~ku ponudu da se nastani u Belom dvoru.18. oktobar 1922.Osnovana je Britanska radio kompanija (BBC).19. oktobar 1957.

Savezna Republika Nema~ka prekinula je diplomatske odnose s Ju-goslavijom zato {to je Beograd priznao Nema~ku Demokratsku Repu-bliku. Odnosi su obnovqeni u februaru 1968. godine.20. oktobar 1944.Jedinice Narodnooslobodila~kevojske Jugoslavije pod komandom ge-nerala Peka Dap~evi}a i Crvenearmije pod komandom generalaVladimira @danova oslobodile suBeograd. U oktobru su oslobo|enii mnogi drugi gradovi u Srbiji.21. oktobar 1941.Nema~ka „kaznena ekspedicija“ streqala je uKragujevcu vi{e od 7.000 civila. Dan ranijenema~ka vojska napravila je obru~ oko grada,a patrole su kupile qude po ku}ama i radwa-ma. U gimnaziji su pokupili sve |ake od petogdo osmog razreda, profesore i direktora Mi-livoja Pavlovi}a, koji je odbio milost okupa-tora i podelio sudbinu |aka. Kragujeva~ki po-koq jedan je od najve}ih i najmonstruoznijihzlo~ina u Drugom svetskom ratu, izvr{enih nadcivilnim stanovni{tvom u jednom mestu i u jednom danu.23. oktobar 1944.U filipinskom zalivu Lejte po~ela je jedna od najve}ih pomorsko-vazdu{nih bitaka u Drugom svetskom ratu, u kojoj je u~estvovala go-tovo cela japanska flota i tri ~etvrtine flote SAD. Bitka je okon-~ana porazom Japanaca 25. oktobra.23. oktobar 1954.Posle serije sastanaka u Parizu, SSSR, SAD, Velika Britanija iFrancuska sporazumele su se da okon~aju okupaciju Nema~ke.

23. oktobar 1942.Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija po~elaje ofanzivu protiv nema~kih snaga pod komandom Ervina Romela uegipatskoj pustiwi kod mesta El Alamejn. Jedna od najzna~ajnijihbitaka u Drugom svetskom ratu okon~ana je 12 dana kasnije pobe-dom Britanaca, nakon ~ega je usledilo iskrcavawe saveznika natlo severne Afrike.23. oktobar 1917.Kod Linevila u Francuskoj ameri~ke snage stupile su u prve borbe-ne akcije u Prvom svetskom ratu.23–24. oktobar 1912.U blizini Kumanova do{lo je do prve odsudne bitke izme|u srpske iturske vojske, u kojoj je turska Vardarska armija pretrpela te`ak

 DOGODILO SE...VREMEPLOV

71

Page 76: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 76/84

Ova dva svetiteqa bilisu prvaci i velika{i na dvorucara Maksimilijana koji ih jepo{tovao i uva`avao zbog wiho-ve hrabrosti, vernosti i mudro-

sti. Kada je car saznao da su onihri{}ani sva wegova qubav pre-tvorila se u gnev, naro~ito kadasu otvoreno odbili da u~estvuju usve~anostima `rtvoprino{ewaidolima. Naredio je da im seoduzmu vojni~ka odela i svi zna-ci ~asti, dostojanstva i ~ina.

Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antio-hu. Namesnik je poku{ao da ih ubedi da se odreknu Hrista kakobi sebe spasli be{~a{}a, muka i smrti. Ali, oba svetiteqa suostala ~vrsta u svojoj veri.

Sveti Vakho je izdahnuo pod batinama namesnikovih vojni-ka, a sveti Sergije odmah potom, mu~en i pose~en u gradu Rosa-fu u Siriji. Oba ova mu~enika i viteza vere Hristove strada-li su 303. godine.

15. oktobar 2007.

72

DUHOVNOST

Z

ar nismo, svi mi, kao mimoze? Ah, kako smo osetqivi kadase ti~e ne~eg li~no na{eg! Kako brzo prime}ujemo i najma-

wu promaju u toj oblasti! Kao da smo mi – prirodno, svakina svoj na~in – okru`eni neobi~no uzbudqivom vazdu{nom „au-rom”, koja odmah uzdrhti, zatreperi, oseti se „povre|enom”.

Samo su malobrojni me|u nama tako „osetqivi” i „prijem~i-vi” i u poslovnim prilikama, tim pre {to niko ne zna kako izgle-da „delatno” i gde ono prebiva. Ako „ja” uzrokujem delo, onda je to„moja stvar”; a „moja stvar” – to sam „ja sam”. Ili jo{ prostije iotvorenije: moje „ja” je moja „stvar” – moja „glavna stvar u `ivotu”i ko se sa wom ne slo`i, taj je, dakle, „protiv mene”, on je moj „ne-prijateq” i zato je, verovatno (ili ~ak – samo zato) – nitkov. Srcaqudska nagonski su sujetna. Krik wihovih priznawa, wihove dej-stvenosti, wihovih kompetencija ~ini im se suvi{e malim; wihovosamoqubqe, wihova procena sebe, wihovo ~astoqubqe, wihovasujeta – zahtevaju najvi{e. Oseti{ se nedovoqno cewenim; tajnosastavqa{ dugi spisak – „sve ~ime me je zadu`io ovaj nepravednisvet” – i svuda se vije{ sa tim spiskom. Tako instinkt sujete pre-

lazi u nama u glad sujete; na{a „aura” postaje sve osetqivija; ina takvu auru, jedna za drugom, u nizu, padaju uvrede. Tada smo mi„uvre|eni”.

Ali, vaqda nisu svi qudi „takvi”?! – Ne, hvala Bogu, nisusvi. Postoji beskona~no mnogo stupweva i nijansi: od pohlepnostido potpune samokontrole, od najo{trije razdra`qivosti do pro-svetqenog i meku{nog spokojstva. Atamo, gde postoji samokontro-la, gde je ~ovek savladao uzbu|enost svoje li~ne aure, svi odjed-nom ose}aju uspokojewe, olak{awe; u tom slu~aju ne treba hodatina prstima oko bolesne razdra`qivosti bli`wih da bi oduvaonajmawu trun~icu mogu}e uvrede; tada se u ̀ ivotu formira izve-sna oaza du{evno-graditeqske ravnote`e i zdrave poduzetnosti.

Naporedo sa tim postoje qudi koji `ive manijom uvrede, kaoda su ih negde, nekada – ko zna gde i kada – jednom zasvagda uvredi-li. Susre}e{ takvog ~oveka, pozdravi{ ga i odmah vidi{ da je

„uvre|en”. Tada ~itav dan lupa{ glavom, mozga{ {ta si mu u~inio;uzalud – „uvreda” postoji negde u za~etku, „neprestano, nezausta-vqivo, svemogu}e”. Ona se unapred oslobodi i i{te jedino na {tase pri~vrsti. Woj pogoduje sve: va{a lep{a kravata, va{ rasejanpogled, va{ nedovoqno podignut {e{ir pri pozdravu. Sve dajepovod, sve razdra`uje wenu du{u. Pohvale? Ne poma`u! Sadr`ajtih pohvala on ne ~uje; sve ostalo u pohvali – wena forma, wenton ili ~iwenica da ga uop{te hvale, kao da su za „wega” i va`ne„pohvale” – vre|aju ga opet. Neiskusni radoznalci – kakvi smo,uglavnom, svi mi – ovde malo {ta mogu da urade. Poma`u jedinosnishodqivost i opro{taj.

Sa sli~nim qudima treba se ophoditi kao sa du{evno bole-snim. Ne kao sa ludacima ili sa bezumnicima (oni nisu takvi), ve}kao sa bolesnicima i patnicima. Postoje qudi sa otvorenom ra-nom u du{i. Ti qudi su bolesni od neke po~etne uvrede, i sa wimase treba ophoditi pa`qivo. Nakupqeni bol, svoju vi{eslojno sa-

kupqenu tugu, svoje ~udno samomu~ewe i sasvim li~no – svoje zado-voqstvo da ose}aju sebe `rtvom mu~ewa, oni moraju izliti u buji-cama jadikovki, opisa i suza, da ih izjecaju, da ih izridaju; da bise bacili, potom, u blagoslovenu bujicu bespo{tedne qubavi ibespo{tedne pohlepe da budu voqeni.

Ali, ko ̀ eli da ih slu{a? Gde je onaj mudar i dobar ~ovek ko-ji ima uho i srce za te uvre|ene? Pa nijedan od nas, „qudi aure”,sli~nih kakvoj mimozi, ne pristaje na to...

O, uop{te nije lako i}i kroz `ivot kao usamqen, neshva}en,uvre|en, neza{ti}en i bespomo}an ~ovek!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

 RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

UVRE\ENI

  RKV SVETE  PETKE

VERSKI  PR ZNI I

15-31. oktobar

Pravoslavni19. oktobar – Sveti apostol Toma – Tomindan20. oktobar – Sveti mu~enici Sergije i Vakho

– Sr|evdan27. oktobar – Prepodobna mati Paraskeva

– Sveta Petka31. oktobar – Sveti apostol i jevan|elist Luka;

sveti Petar Cetiwski

SVETI  MU^ENI I  SERGIJE

I  V KHO - SR\EVD N

Sme{tena me|u zidinama Kalemegdana crkva svete Petkeprivla~i pa`wu ne samo pravoslavnih vernika ve} i qudi kojitra`e spas u nevoqi. Poznate su isceliteqske mo}i vode (aga-izme) koja izvire ispod wenih temeqa. Voda se pije u samoj cr-kvi, ali i nosi ku}i kako bi se danima potom uzimala. Poznatoje da qudi dolaze izdaleka, prevale dugi put kako bi na{lispokoj, pomolili se svetiteqki i Bogu, te uzeli vodu koja se podobrom pomiwe.

Crkva je podignuta od kamena, bogato je ukra{ena sred-wovekovnim freskama, pod joj je od ugla~anog mramora te pred-stavqa duhovnu i arhitektonsku znamenitost prestonice Srbi-

je. Nalazi se u turisti~koj ponudi glavnog grada, a svake godineposeti je na hiqade qudi iz zemqe i sveta.Sveta Petka – Paraskeva je slavna svetiteqka srpskog

porekla ro|ena u Epivatu, izme|u Silinavrije i Carigrada.Posle smrti roditeqa, devica Petka napustila je wihov dom izapo~ela, Hrista radi, podvi`ni~ki `ivot kakav je uvek `ele-la. Oti{la je najpre u Carigrad, a potom, sve do svoje staro-sti, `ivela je u Jordanskoj pustiwi u postu i molitvi prolaze-}i kroz brojna isku{ewa i patwe. U starosti, glas s neba po-zvao je u svoj rodni kraj. Upokojila se u 16. veku a wene ~udo-tvorne mo{ti, tokom vremena, preno{ene su iz Carigrada uTrnovo pa natrag u Carigrad a odatle u Beograd. Sada po~iva-ju u rumunskom gradu Ja{u.

Page 77: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 77/8473

BEOGRAD

VES 71101 (~uvar) – 1 izvr-{iocVES 71107 (vojni policajac) –7 izvr{ilacaVES 72107 (manipulant) – 1 iz-vr{ilacVES 72117 (protivpo`arac) –1 izvr{ilacVES 72501 (bolni~ar) – 1 iz-vr{ilacVES 72701 (voza~) – 2 izvr{i-oca

ARAN\ELOVAC

VES 71101 (~uvar) – 1 izvr{i-lac

USLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dr`avqaniRepublike Srbije koji ispuwa-vaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni zavojnu slu`bu ({to utvr|uje nad-le`na vojnolekarska komisija),– da imaju propisanu stru~nuspremu koja odgovara vojnoevi-

dencijalnoj specijalnosti odre-|enoj za formacijsko mesto zakoje konkuri{u,– da nisu osu|ivani za krivi~nodelo na bezuslovnu kaznu zatvo-ra od najmawe {est meseci,– da se protiv wih ne vodi kri-vi~ni postupak,– da su odslu`ili vojni rok ilina drugi na~in regulisali oba-vezu slu`ewa vojnog roka,– da nisu stariji od 28 godinaako konkuri{u za du`nosti u ro-du, odnosno 30 godina ako kon-kuri{u za du`nosti u slu`bi.

POSEBNI USLOVI:– da su osposobqeni za vojnoe-videncijalnu specijalnost zakoju konkuri{u,– da poseduju polo`en voza~kiispit „B” i „C” kategorije (samokandidati za voza~e m/v).

NA^IN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava

uslove Konkursa podnosi zahtev

za prijem u vojnu slu`bu vojnojpo{ti 4795 Beograd i prila`eslede}e dokumente:– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|e-nih (ne stariji od {est meseci),– uverewe od dr`avqanstvu (nestarije od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog sudada se protiv wega ne vodi kri-vi~ni postupak i da nije osu|i-van i ka`wavan (ne starije od{est meseci),

– potvrdu vojnog odseka da je od-slu`io vojni rok (ne stariju od{est meseci),– fotokopiju vojni~ke kwi`ice,– overenu fotokopiju diplomeo ste~enom obrazovawu (overe-nu u sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~kedozvole (samo kandidati za vo-za~e),– nalaz, ocenu i mi{qewe nad-le`ne VKL o zdravstvenoj spo-sobnosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe Vojnobe-zbednosne agencije nakon izvr-{ene bezbednosne provere za

kandidata.Nadle`na komisija raz-

matra}e pristigle prijave iutvrditi koji kandidati ispuwa-vaju uslove konkursa. Komisija}e uputiti kandidate nadle`nojVLK radi ocene sposobnosti zavojnu slu`bu, ako ispuwavajuostale uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletnidokumenti kandidata ne}e bitirazmatrani. Komisija ne}evra}ati dokumente kandidatimakoji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu

primqeni u vojnu slu`bu, bi}esklopqeni ugovori o prijemu pougovoru na odre|eno vreme, utrajawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren do po-pune upra`wenih mesta.

Bli`a obave{tewa ouslovima konkursa se mogu do-biti na telefon: 011/2350-565.

VOJNA PO[TA 4795 BEOGRAD

Raspisuje

KONKURSza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim

du`nostima (po garnizonima)

FAKULTET ZA MENAXMENT MALIHI SREDWIH PREDUZE]A

Venizelosova 31 Beograd, raspisuje

KONKURSZa pripadnike Vojske Srbije

za upis u {kolsku 2007/2008. godinuNa osnovne akademske studije radi sticawa civilne fa-

kultetske diplome u oblasti menaxmenta

Upis naIgodinu

-

podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sasredwom stru~nom spremom

- studenata I godine Vojne akademijeUpis na III godinu- oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom- studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne

akademije- lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili ci-

vilnom)Na poslediplomske (master) studije- lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim

ili civilnim {kolama)- oficira sa zavr{enom Komandno-{tabnom {kolom

(uz priznavawe odre|enog broja ispita sa Komandno-{tab-ne {kole)

Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacijelica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna ilicivilna)

Na sve oblike prekvalifikacije i osposobqavawa (or-ganizovawem kurseva i seminara u skladu sa ugovorom koji jezakqu~en sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe).

Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu na-stavu formira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.

Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac,po~ev{i od 15. septembra 2007, i tako osigurati mesto uokviru upisne kvote.

Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460

SPORT

MAJSTORI BOREWANA VOJNOJ AKADEMIJITrodnevna manifestacija u organizaciji Evropske ku}e slav-

nih za borila~ke sportove, koja je od 5. do 7. oktobra odr`ana uBeogradu, prvi put je u na{oj zemqi okupila tako veliki broj ino-stranih majstora i posetilaca. U sportskom centru „[umice”, ha-

li „Pionir” i Vojnoj akademiji, neki od najpoznatijih svetskih bo-raca demonstrirali su svoje ve{tine.Rejmond Karter, pukovnik francuske vojske, na bazenu Vojne

akademije odr`ao je prikaz tehnika borbe pod vodom. PukovnikKarter je priznati stru~wak u toj specifi~noj borila~koj ve{tinikoju je usavr{avao rade}i niz godina na obuci francuskih speci-jalnih jedinica. Posetioci su mogli da vide na~ine ne~ujnog pliva-wa i rowewa, udaraca, zahvata i odbrana u vodi.

Qubomir Vra~arevi}, majstor realnog aikidoa, jedan od or-ganizatora manifestacije, izrazio je zadovoqstvo ~iwenicom dau Beogradu boravi 11 majstora koji su u svojim ve{tinama ranga10. dan ili su pak svetski {ampioni ili rekorderi.

– Mislim da je jako interesantno {to su studenti Vojne aka-demije videli ne{to u ~emu se obu~avaju iskqu~ivo komandosi.Trudi}emo se da budu}a saradwa sa Akademijom bude boqa i in-tenzivnija jer ovde ima mladih qudi koji se bave borila~kim spor-

tovima, {to je potrebno i dobro afirmisati. A. P.

Page 78: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 78/84

15. oktobar 2007.

74

Pod ovim geslom,

u indijskom gradu

Hajderabatu, od 14. do 21

oktobra, bi}e odr`an

najve}i svetski skup

sportista pripadnika

armija vi{e od sto zemaqa

sa svih kontinenata. Me|uwima }e se na}i i na{

sastav sa 20 takmi~ara i

deset pratilaca – delegata,

sudija, lekara... Wih }e

predvoditi {ef misije

pukovnik mr Mitja Grgi}.

Za ekipu Vojske Srbije

nastupa}e atleti~ari,

padobranci, strelci,xudisti i pentatlonac.

Nastup, dvomese~ne

pripreme, stru~nu pomo} i

celokupnu ideju zdu{no su

podr`ali Ministarstvo

odbrane, General{tab VS,

jedinice i ustanove.

Novi putevi, stari izazovi, za vi{e, boqe, br`e, ja~e... Vojni~ki duh i olim-pijski plamen. Po ~etvrti put na}i }e se na okupu sve najboqe u svetskim raz-merama {to pripada sportu u armijama i armijama u sportu. Me|unarodnisavet za vojne sportove (CISM) je rodona~elnik ideje ovog takmi~ewa ~iji }edoma}in biti prijateqska Indija, ta~nije wen `ivopisni grad Hajderabat,poznat po brojnim spomenicima kulture i tekovinama savremene civilizaci-

je koja se ogleda u najmodernijem metrou mnogoqudne azijske dr`ave, uglednom uni-verzitetu, vazduhoplovnoj akademiji, artiqerijskom {kolskom centru... Pomo} }epru`iti i susedni grad Mumbai poznat po odli~no pripremqenim igrali{tima isportskoj infrastrukturi.

Na{a vojska je ~lan CISM-e od 1999. godine kada je primqena u punopravno~lanstvo i od tada neprestano raste wen ugled koji uspe{no brane ne samo doma}iasovi u uniformi ve} i svetski priznati sportski radnici. Danas je {ef CISM-eza Vojsku Srbije general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, kojise li~no zalo`io da ustanova na ~ijem je ~elu pru`i sve {to je u wenoj mo}i kakobi se na{i takmi~ari {to boqe pripremili za nastup u Indiji. To se odnosi i nakancelariju CISM-e koju vodi major mr Dragan Todorov, uz pomo} poru~nika Draga-na Ja}imovi}a. Prvi je bio sjajni maratonac, osvaja~ medaqa na doma}im i me|u-narodnim najdu`im atletskim stazama, a drugi proslavqeni alpinista, osvaja~Mont Everesta i najvi{ih vrhova Evrope i Ju`ne Amerike. Wih dvojica su uspe{nozavr{ili mnogo obimnog posla oko organizacije nastupa, prijave, putovawa, sme-{taja... Mora se ista}i i velika pomo} Ambasade Indije u Beogradu koja je pru`e-na srda~no, blagovremeno, efikasno... Sem ostalog, weni predstavnici skratilisu slo`enu proceduru uno{ewa oru j̀a u zemqu, a uobi~ajene takse za tu vrstu uslu-ga nisu hteli da naplate.

ZAPETE PU[KETreba li tro{iti re~i o motivima, po`rtvovawu i borbenosti sportista koji }e

prvi put nastupati pod imenom Vojska Srbija, krasi}e ih srpska trobojka a slu{a}ese „Bo`e pravde”. Trenirali su oko dva meseca, uporno i marqivo, odvajali su najbo-qi deo sebe, prolili mnogo znoja na terenima, ve`bali{tima, poligonima... Narav-no, kada su obaveze u jedinicama to zahtevale, odlazili su na zadatke i vra}ali se utrena`ni proces. Mo`e se re}i da nikada nismo imali tako jaku, slo`nu i kvalitetnuekipu, sjajne borce.

Mesta gde su se pripremali bili su: Vojna akademija, ta~nije weni sportski cen-tri u Beogradu i na Kopaoniku, ni{ki aerodrom, nebo iznad tog grada koje po tradi-ciji pripada specijalnom padobranskom bataqonu i garnizon Sombor koji raspola-`e stazom u ~ijem su sadr`aju prepreke ure|ene po sportskom programu Natoa. Svi suspremni kao zapete pu{ke. [to se wih ti~e takmi~ewe mo`e da po~ne. Dodu{e, ~ekaih daleki put od Beograda, preko Frankfurta potom [ri Lanke do Hajderabata. Pre-brodi}e oni i tu prepreku, a {ta }e biti na popri{tu sportskih borbi?

    S    P    O

   R   T

P R I J A T E Q S T VP R I J A T E Q S T V

U S U S R E T ^ E TV R T I M S VE T S K I M V OJ N I M I GR A M A U I N D I JI

Page 79: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 79/84

brigade. Izuzetna sportistkiwa, pouzdan stare{ina, divan drug. Ta-ko je opisuju oni koji je boqe poznaju i tome se ne sme protivre~iti.Naizgled krhka ̀ ena, tiha, jednostavna... Ali, treba je videti s pado-branom na le|ima, na nebu, sa opremom i pu{kom u ruci. Tada odbijasvaku xentlmensku pomo}. Ne daj bo`e da joj neko ponudi. Weno isku-stvo i borbenost, kvalitetna obuka i visoka motivacija mogu donetirezultat koji }e nas obradovati.

Vodnik prve klase Irena Ogwanovi} pripadnica je ~uvene srp-ske Garde. Zna se ko dolazi u tu jedinicu i kakav je profil wenih sta-re{ina. Vrhunski. Jedno vreme provela je me|u „Kobrama” pa je sva-

ko obja{wewe suvi{no. Takmi~i}e se u streqa{tvu. Na}i }e se navatrenoj liniji sa malokalibarskim pi{toqem koji su joj nesebi~nodali na pozajmicu kolege iz Streqa~kog kluba „Policajac”. Re~ je oposebnoj vrsti takmi~arskog oru j̀a pa se, za sada, moramo snalazitikako znamo i umemo.

Kada smo kod strelaca istaknimo da su trenirali pod budnimokom iskusnog trenera, vi{estrukog {ampiona, rekordera, nosio-ca nacionalnog priznawa koje dodequje Vlada Srbije, pukovnikamr Mitje Grgi}a. Jedan ~ovek a dve uloge. Veliki akteri zna~ajnihpredstava i to mogu. Wegov „Akademac” je bio doma}in i organi-zator priprema streqa~ke ekipe. Boqe mesto ne postoji. Na ne-davno odr`anom dr`avnom prvenstvu u Novom Sadu, „Akademac” jeosvojio titulu {ampiona i postavio novi rekord. Tako to rade maj-stori. Put Indije krenu}e kapetan prve klase Rade Kova~evi}, we-gov drug po ~inu Dra`en Po`ar, kapetan Slobodan Milanovi} i

stariji vodnik Sa{a Mudrini}. Ga|a}e iz sportskog pi{toqa 32SW, kalibra 7,65 milimetara sa 25 metara u disciplinama:30+30 metaka, 30 precizna i 30 brza paqba, te MRF (vojno brzoga|awe) sa 60 metaka, tri serije po 20, za deset, osam i {est se-kundi.

Po re~ima pukovnika Grgi}a, imali su velikih problema saoru`jem a naro~ito sa municijom. Radi se o skupim uvoznim pi{to-qima koji se u ova te{ka vremena mukotrpno nabavqaju. Doma}amunicija se koristi samo za treninge, a takmi~arska se ne proiz-vodi kod nas. Onda uzalud i rad i talenat. Eto, bili su prinu|enida se snalaze. Jedan od na~ina na|en je u odli~noj saradwi Vojskei streqa~kih klubova. U pomo} su pritekle kolege iz „Policajca” i„Partizana”. Wima svaka ~ast za nesebi~nu drugarsku pomo}.

75

O K R O Z S P O R TO K R O Z S P O R T

– ^eka nas sudar sa golijatima! – nagla{ava {ef misije pukov-nik mr Mitja Grgi} i obrazla`e – gotovo svi timovi, pogotovo armijavisokorazvijenih i bogatih zemaqa ima}e u svojim sastavima vrhun-ske takmi~are. Kao po pravilu, tu su svetski i kontinentalni rekor-deri, nosioci medaqa sa najve}ih nadmetawa, iskusni asovi. Ne za-boravimo, mnoge dr`ave, odnosno wihove armije i policije imaju je-dinice sastavqene od profesionalnih sportista. Sa wima se skla-paju posebni ugovori i wihov jedini zadatak je da treniraju i bele`edobre rezultate. Da ne govorim o kratkoro~nim aran`manima kojise namenski sklapaju pred zna~ajne susrete kakav }e biti u Indiji.Re~ je o veoma poznatim imenima u gotovo svim disciplinama. Stere-

otip `estoka konkurencija je preblag za opis stvarnog stawa stvari.Mi s ponosom isti~emo da }emo biti, ako ne jedina, ono jedna od ret-kih ekipa ~ije }e boje braniti iskqu~ivo sportisti iz profesional-nog sastava Vojske Srbije i momci na odslu`ewu vojnog roka. Bez ob-zira na krajwi rezultat, a uvek su mogu}a iznena|ewa, ~ista srca imirne savesti putujemo u Indiju da se borimo do posledweg metka,metra, sekunde... Ube|en sam da }e svi dati svoj maksimum! – obe}avapukovnik Grgi}.

DAME IMAJU PREDNOST

Pre nego {to se bli`e upoznamo sa sastavom ekipe Vojske Sr-bije podvla~imo wen ukras, dve {armantne dame. Stariji vodnik Rad-mila \uri} je na{a poznata padobranka, pripadnica Specijalne

   S  n  i  m  i  o

   D .

   B   A   N   D   A

Na konferenciji za {tampu najavqeno je u~e{}ena{e ekipe na vojnim igrama u Indiji 

Page 80: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 80/84

NADA DOLAZI S NEBA

Prekaqene „Nebeske vidre” koje vedre i obla~e na doma}im ime|unarodnim takmi~ewima ima}e te`ak zadatak i jo{ te`u konku-renciju. Vazdu{ni megdan podeli}e sa padobranskim asovima iz ce-

log sveta. Uop{te ne treba sumwati ho}e li dati sve od sebe da za-bele`e dobar rezultat. Skokovi na ciq i relativ su wihove disci-pline, a veliko srce i silna motivacija bi}e im pokreta~ka snaga.

U sastavu }e se na}i sve sami velemajstori padobranstva: pu-kovnik Nenad Kuzmanovi} iz Ministarstva odbrane (plemeniti izda-nak ~uvene [ezdesettre}e ), stariji vodnici prve klase Ivan \or|e-vi}, Dragan ]ur~i}, Sini{a Mi~i} i Miroqub Jani}ijevi}, starijivodnik Neboj{a Jandri} i pomenuta dama. Svi iz specijalnog bata-qona. Wihov kolega iz jedinice a na{ po peru, major Vladica Krsti}izve{tava}e javnost iz Indije. Poru~nik Nenad Brki} ima}e ~ast dadeli pravdu na prvenstvu, dok }e snimateq „Zastava filma” zastav-nik Grgi} slikom obogatiti majorovu re~.

XUDISTI I ATLETI^ARI

Kakav bi to bio skup armijskog sporta bez ogledawa u borila~-kim ve{tinama? Naravno, na{i xudisti }e se susresti sa poznatim

imenima, dokazanim majstorima tatamija pa je prilika da steknu ne-ko novo iskustvo, ali ako se uka`e prilika mo`da i ne{to vi{e. Vi-de}emo. Kvartet xudista predvodi}e iskusni trener, profesor Bran-ko Ra{ovi} iz Centra za fizi~ku kulturu i rekreaciju Ministarstvaodbrane. U kategoriji do 90 kilograma nastupa}e student VA Sr|an\uri} i vojnik Sandro Romani}, u konkurenciji do 81 kilogram naborili{te }e iza}i student VAMarko Popovi}, a za kategoriju do 73kilograma prijavqen je student VA Mirko Mara{.

Kraqica sportova ima}e sjajnog predstavnika u liku vojnika Lu-ke Rujevi}a. O tom momku smo nedavno op{irno pisali u na{em maga-zinu, a {iroj sportskoj javnosti ne treba ga posebno predstavqati.Jedan od najboqih mladih baca~a kugle u Evropi tek kr~i put do svet-skog trona, a rezultati koje je postigao daju mu za pravo da se nadaolimpijskim uspesima. Ni wemu ne}e biti obezbe|eno mesto na sve-~anom postoqu. Vaqa mu se svojski potruditi da to ostvari u bacawukugle i diska. Ako negde mo`emo o~ekivati medaqu to je borili{te nakome }e nastupati Luka.

Na zaleti{tu za skok udaq na}i }e se kapetan Aleksandar Kra~-kovi}. [ta mo`e da u~ini, zavisi i od drugih. Jedino se zna da mu ne-}e biti lako. Uzdanica u skoku uvis je vojnik iz sportskog voda Vojneakademije Branko \uri~i}. Momak ima presko~enih dva metra i 20centimetara, ali velika dela se ostvaruju ba{ na glavnoj sceni. Akobude imao svoj dan, pa jo{ nadma{i sebe i protivnike, mo`e visoko.

Takmi~ewe u vojnom pentatlonu je te{ko i veoma zahtevno. Ga|ase i tr~i, savladavaju prepreke. Potporu~nik Dubravko Mari} seuporno pripremao u Somboru. Dobro zna {ta ga ~eka u Indiji, alistasiti momak nikada nije lako odustajao od borbe. Pru`i}e sve odsebe.

O zdravqu na{ih sportista brinu}e kapetan dr Nikola ^iki-riz sa Instituta za vazduhoplovnu medicinu. On }e obavqati i du-`nost fizioterapeuta. Wegov bilten je za sada odli~an, neka tako

ostane do kraja nastupa. @elimo mu {to mawe posla i {to vi{e ra-dosti.Veliku podr{ku na{im takmi~arima pru`i}e general-major Vi-

dosav Kova~evi} koji putuje u svojstvu na{eg ~elnog ~oveka u organi-zaciji CISM. Pored majora Todorova, u Hajderabatu }e se na}i i na{delegat u CISM-i profesor dr Dragan Streli} iz Vojne akademije.

– Osim zaista `estokih sportskih protivnika, ~eka nas i tempe-ratura od tridesetak stepeni, velika vla`nost vazduha, naporan put,te malo vremena za aklimatizaciju. Mnoge ekipe su ve} u Indiji – za-kqu~uje pukovnik Grgi}.

Ako je u na{em narodu tre}a sre}a , neka na{im damama i mom-cima bude ~etvrta. U toj nadi o~ekujemo dobre vesti iz Indije.

Branko KOPUNOVI]

U petak, 27. septembra, pre-minuo je u 94. godini Milo{ Ma-rinovi}, ratni pilot i komandant351 ( Yugoslav) Squadron RAF. Ro-|en je 3. oktobra 1913. u Bugojnui bio je najstariji vazduhoplovacne samo u Srbiji, ve} i daleko{ire.

Sa 24 godine zavr{io je[kolu rezervnih oficira pilo-ta u Vojnom vazduhoplovstvu Kra-qevine Jugoslavije i od prvih da-na rata 1941. kao pilot u~estvo-vao je u ratnim zadacima.

Kao mlad pilot preba~en je na Sredwi istok gde je trebalo dase formira samostalno Kraqevstvo vazduhoplovstvo i nabave no-vi avioni od Velike Britanije i SAD. Zajedno sa ostalim vazduho-plovcima (ukupno 301) Marinovi} je prvo bio u Kairu, gde je po~et-

kom 1942. izbila poznata pobuna vazduhoplovaca.Na osnovu ameri~kog Zakona o zajmu i najmu, Jugoslovenskom

kraqevskom vazduhoplovstvu odobrena je nabavka te{kih bombar-dera, a za {kolovawe u SAD, me|u 18 izabranih najboqih pilota,nalazio se i potporu~nik Milo{ Marinovi} iz 64. bombarderskegrupe. Obuku u Americi, na strategijskom bombarderu B-24 liberator Marinovi} je zavr{io od 31. decembra 1942. do 6. oktobra 1943.Prva ~etiri aviona na sve~anosti u Va{ingtonu predao je, uz kra}igovor, ameri~ki predsednik Franklin Delano Ruzvelt.

Na avionima liberator bile su ucrtane jugoslovenske ozna-ke: tradicionalni Takovski krst, a na repnim povr{inama stilizo-vana jugoslovenska trobojka.

Prva grupa od ~etiri bombardera poletela je tri dana kasni-je na dugu mar{rutu od Va{ingtona preko Kazablanke do Kaira, gdeje ukqu~ena u ameri~ku 15. vazduhoplovnu armiju, u 512. borbenugrupu, ali je na avionima tada ucrtana i oznaka mrtva~ke glave naelisama, {to je bio i znak ~etnika iz Prvog svetskog rata.

Uspe{na akcija izvedena je ve} 21. oktobra bombardovawemnema~kih skladi{ta u Atini.

Srpske posade na liberatoru bombardovale su i fabrikuaviona u Nema~koj i mnoge druge vojne objekte u sredwoj Evropi.

Kada je u okviru Britanskog kraqevskog vazduhoplovstva naaerodromu „Benina” u Libiji 7. jula 1944. formiran 351 (Yugo-slav) Squadron RAF (u vazduhoplovnoj istoriografiji ozna~en kaoDruga eskadrila NOVJ), Milo{ Marinovi} leteo je na harikenu (Nawker Hurricane MK II: MK IV PR), jednom od najboqih britanskihaviona u Drugom svetskom ratu. Imao je ~in poru~nika, a kasnijekapetana da bi na kraju rata bio i komandant tog skvadrona.

Wegova jedinica je bazirala na aerodromima „Benina” u Li-biji, „Kane” u Italiji, zatim na Visu i na aerodromu „Prkos” kodZadra.

U~estvovao je u svim borbenim zadacima koje je, pored wego-vog, izvr{avao i 351 (Yugoslav) Squadron RAF, naoru`an avionima

spitfajer u borbama za oslobo|ewe Mostara, u Kninskoj operacijii u zavr{nim operacijama 1945, lete}i iznad Jadrana, Bosne, Hr-vatske i Slovenije. U letu iznad Trsta, 2. maja 1945. nalazio se na~elu devetorke svojih aviona. Wegova jedinica izvr{ila je, od okto-bra 1944. do 2. maja 1945. ukupno 226 ratnih leta~kih zadataka.

Iz Ratnog vazduhoplovstva iza{ao je u ~inu majora, ali vezesa RV i Vazduhoplovnim savezom odr`avao je redovno.

Pokojni Marinovi} bio je i najstariji ~lan Udru`ewa novi-nara Srbije, po{to se od 1945. profesionalno bavio novinar-stvom. Obavqao je du`nosti spoqnopoliti~kih rubrika Tanjuga ,Borbe , a najvi{e vremena, skoro dve decenije, proveo je u listuRad .

Predrag PEJ^I]

15. oktobar 2007.

76

In memoriamIn memoriam

M LO[ M R NOV ]

r tn p lot

SPORT

Page 81: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 81/84

   U   K   R   [   T   E

   N   E   R   E   ^   I A

 O

B  

A

  V

  G

[   

T  

   X

   R

   S

R   

A

   ON 

  \

AQ  

  Lw 

S   

    K

USPRAVNO:

1. Oko sedamdeset, 2. Biv{i italijanski smu~ar, 3. Mno{tvo sitnih mehu-

rova, 4. Ime Ora{~i}a iz opere, 5. Psi} iz crtanih filmova, 6. Oznakaza svojeru~no, 7. Negovati kowa, 8. Istruleli, 9. Filmski serijal, 10. Au-to-oznaka Novog Pazara, 11. Kompozitor opere Karmina burana, Karl,12. Pristani{ni nasip, mol, 13. Trgovinska ku}a iz Beograda, 14. Katan-ci, 15. Utopisti~ka dr`ava ikarskih komunista, 16. Film @ivka Nikoli-}a, 17. Stru~wak za elektroniku, 19. Simbol natrijuma, 20. Francuskifudbaler, Dimitri, 22. Vrsta eksploziva, 25. Uzrast, rast, 26. Mesto uBJR Makedoniji, 27. Narodno mu{ko ime, Filotej, Vitalije, 29. Upi{ite:{, n, 30. Holandski filmski re`iser, Joris, 31. @ensko ime, 33. Neva-`an, sporedan, 34. Delo Henrika Ibzena, 36. Zadr`avati (nekoga), 37.Grad u drevnoj Heladi, 38. Upi{ite: g, k, 40. Morski prolaz na Filipini-ma, 41. Pas za ulazak u `ivotiwske brloge, 42. Povla{tena sultanova`ena, 44. Izdu`ena wu{ka nekih sisara, surla, 45. Mineral iridijuma,47. Kivwa, qutwa, 48. Auto-oznaka Ni{a, 49. Vrsta mahuna, 51. Li~na za-menica, 53. Delo Branislava Nu{i}a.

VODORAVNO:

18. Sipkavost, rastresitost, 19. Radio-televizija Srbije (skr.), 20. Ne-

pravilnosti, 21. Ve~no popularna melodija, 22. Deo tela nekih `ivotiwa,23. Kwiga za slu`bene podatke, 24. Jedan skandinavski narod, 25. Ispitzrelosti u osmogodi{woj ili sredwoj {koli, 27. Uprqane, sa flekama,28. Grad u Severnoj Koreji, 29. Predlog: s, 30. Na{ vajar, Dimitar, 31.Otpadak od drveta, kora, 32. Simbol molibdena, 33. Spremati se za ver-balni nastup (fig.), 34. Vrsta lososa, 35. Strano mu{ko ime, 36. Umetnostnaivaca, 37. Ime slavnog stonotenisera Bengstona, 38. Osmi mesec je-vrejske godine, 39. Oteklina od nagomilane te~nosti, 40. Stena, litica,hrid, 41. Jestiv morski rak, 42. Telefonski poziv, halo, 43. Subota kod Je-vreja, 44. @ena inicijator, 45. Ujediwene nacije (skr.), 46. Francuski pe-snik, Pol, 47. Mu{ko ime, Stevan, 48. Simbol lantana, 49. Narod u Indi-ji, 50. Brod koji je potonuo 1912. godine u Atlantski okean, posle sudarasa ledenim bregom, 52. Letovali{te u Italiji, 53. Mesto kraj Beograda,54. Ime {ahiste Karpova, 55. A`daja, neman, 56. Film Katrin Danev, 57.Tropsko drvo iz ~ije se kore dobija kinin, 58. Masno}a, 59. Sudija.

[AH 

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]   R   E   [   E   W   E   I   Z   P   R   O   [   L   O   G   B   R   O   J   A

 -   V   O   D   O   R

   A   V   N   O  :

   J  e  l  i  s  a  v  e  t  a

   S  a

   b  l  i

   } ,  o  d  a  r ,

  e  t  i  m  o  l  o  g ,  u  l  t  r  a  d  e  s  n  i  c  a ,

   Z  e  m  e  k  i  s ,  s  t  a  l  a  k ,

   L  e

  o  n  i  d ,  g  r  i  l  o  n ,  s  t  o  p  e  t ,  k  a  d  r  o ,

  i ,  r  o -

  t  a  l ,  s  p  o  r ,  t ,

   P  a  v  l  e ,  s  o ,

   O  m  i  { ,

  h  r  o  m  i  d ,  p  e  t  a  o ,

  p  a  s ,  v  a  d ,  l  e  p  r  a ,

   S  t  o  l  a  c ,  {  e  s  t ,

   I  n ,  t  e  m  a  t ,  z ,  e  m  i  r ,  g  u  r  t  a ,

  t ,  {  i  p  a  k ,

   b  a  s  k  e  t ,

   B  o  {  k  a  n ,  o  p  e  r  a  t ,  s  a  v  e  s  t ,

   M  a  r  t  i  n  i ,

  s  a  m  o  k  o  n  t  r  o  l  a ,

   D  a  r  d  a  n  a  c ,  t  r  a  s ,

   M  a  r  i   j   a

   S  k  l  o  d  o  v  s  k  a .

Jo{ jedna `rtva belog, a crni jemogao odgovoriti i sa 19...De520.Lf4 Df5 21.Ld3

20.Lf4 Ld6 21.Dh2 Kf8 22.Dh8+Sg8 23.Th7 f5 24.Lh6 Td7 

Beli: Kc1, Dh8, Td1, Th7, Lf1, Lh3,Sb3, Sc3, a2, b2, c2, f3 Crni: Kf8, Dc7, Ta8, Td7, Lc8, Ld6,Se5, Sg8, a6, b5, d5, e6, f5, g7 Ovo su pozicije kao stvorene za

Taqa i on, naravno, ponovo `rtvuje!25.Lb5 Tf7 26.Tg1 Ta7 27.Sd4

Sg4 28.fg4 Le5 29.Sc6

Sve u napad!Lc3 30.Le3 d4 31.Tgh1 Td7 

32.Lg5 ab5 33.T1h6 d3 34.bc3 d2+35.Kd1 Dc6 36.Tf6 Tf7 37.Dg7 

1:0

Beli: Kg1, De2, Ta1, Td1, Le1, Lf3,Sb4, a3, b2, e3, f2, g3, h3 Crni: Kg8, Df6, Tb8, Tc8, Le5, Sc4,Sc5, a6, b5, e6, f7, g6, h7 Beli }e sada iskoristiti posled-

wi slab potez crnoga.25.Sc6 Tc6@rtva kvaliteta nije bila nu-

`na.26.Lc6 Lb2 27.Lg2 Sa4 28.Td7 

Sa3 29.Tbd1 Sc4 30.Ta7 Lc3 31.Ta6Le1 32.De1 Dc3 33.Lf1 De1 34.Te1Sd2 35.Ta1 Kg7 36.Tc6 Sf1 37.Kf1

h5 38.Tb1 Tb7 39.Tb4 Kf6 40.e4 Ke7 41.e5 Kd7 42.Tc1 Tb6 43.Tf4 1:0

IZABRANE PARTIJE

LEKCIJATRENERUTaq – KoblencRiga, 1957.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 cd44.Sd4 Sf6 5.Sc3 d6 6.Lg5 e6 7.Dd2 

Le7 8.0-0-0 0-0 9.Sb3 Db6 10.f3 a6 11.g4 Td8 12.Le3 Dc7 13.g5 Sd7 14.h4 b5 15.g6 hg6

Aleksandar Naftaqevi~ Ko-blenc je {ahovskom svetu poznatijikao trener i sekundant najve}eg {a-hovskog kombinatora sveta svihvremena. Naravno, on je bio i do-bar igra~. Ova partija mora bitizanimqiva iz prostog razloga {to}emo videti kako je u~enik pobediosvog u~iteqa. Prosto je neverovat-no da je od ove partije proteklo po-la veka!

Igra se Sicilijanska odbrana,{to zna~i da trener pru`a svom pu-lenu {ansu da se iska`e u tom po-pularnom sistemu, gde igra~i napa-

daju suprotna krila. Posle ove `r-tve u ciqu otvarawa pozicije ovdeje dobra i mogu}nost 15...fg6.

16.h5 gh5 17.Th5 Sf6 18.Th1 d5 19.e5 Se5 

PRVAKEVROPSKE UNIJE

Sedlak – D’AmoreArvier, 2007.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.e3 Lg4 5.Sc3 

Prvenstvo Evropske unije nije is-to {to i prvenstvo Evrope ali suuspesi na{ih reprezentativaca nazna~ajnim turnirima retki, pa ihtreba pozdraviti. ̂ inimo to izbo-rom ove pobede simpati~nog subo-ti~kog velemajstora. Igra se Slo-venska odbrana u Daminom gambitu.Sedlak je sa oko 100 rejting-poenavi{e od protivnika izrazit favo-rit. Ali, partije ne igraju ni titule,ni rejtiing-poeni…

5…e6 6.h3 Lf3 7.Df3 Sbd7 8.Ld2 Lb4 9.Ld3 0-0 10.a3 

Po~elo je mirno, beli „sla`edrvca“ s minimalnom predno{}u pr-vog poteza. Crni je dao lova~ki parza ~vrstu poziciju.

10…Ld6 11.0-0 a6 12.Dd1 dc4

13.Lc4 b5 14.Le2 c5 15.Lf3 Tb8 16.dc5 Sc5 17.Dc2 De7 18.Tfd1Tfc8 19.Le1 Le5 20.De2 g6 21.g3 Sfd7 22.Sa2 Df6 23.Tab1 Sb624.Sb4 Sc4

77

Page 82: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 82/84

Page 83: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 83/84

Page 84: 050 Odbrana

8/15/2019 050 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/050-odbrana 84/84