Na osnovu t ih zasada razvio se kj iževni pravac u vodećim evropskim književnostima, najpre u nemačkoj , a zatim u francuskoj i engleskoj knj iževnost i , a uskoro je zahvatio i knj iževnosti naroda koj i su u to vreme stvaral i svoju nacionalnu svest dobi ja jući podsticaje od romantičarskih ideologi ja .

Romantizam je knj iževnoistor i jski t ipološki pojam i knj iževni pokret. S početka XIX veka . Ponikao je kao oprečnost  klasic izmu, i koj i je predmetom umetnosti i knj iževnosti smatrao svet čovekovih osećanja, i nasuprot

racionalizmu isticao i racional izam, osporavajuć i teze o antičkoj umetnosti kao idealnoj i tražeći svoja izvorišta u narodnoj umetnosti i usmenom stvaranju vlastitog naroda, al i i stranih, često do tada egtotičnih, naroda, odnosno u udal jenim istor i jskim razdobl j ima.

 

Devetnaesti vek je označio vrhunac ruske knj iževnosti , a Devetnaesti vek je označio vrhunac ruske knj iževnosti , a ova epoha se naziva i „zlatno doba“. Epohu ova epoha se naziva i „zlatno doba“. Epohu  romantizmaromantizma obeleži l i su pesnički talenti :   obeleži l i su pesnički talenti :   ŽukovskiŽukovski   i    i   PuškinPuškin . . Aleksanadar Serge jevič Puškin je svoj im del ima def inisao Aleksanadar Serge jevič Puškin je svoj im del ima def inisao standard modernog ruskog jezika. Posle njega su se pojavi l i i standard modernog ruskog jezika. Posle njega su se pojavi l i i drugi talentovani pesnic i :  drugi talentovani pesnic i :   Mihai l LjermontovMihai l Ljermontov ,  ,  Fjodor TjutčevFjodor Tjutčev ,  ,   Alekse j TolstojAlekse j Tolstoj ,  ,   Nikola j NjekrasovNikola j Njekrasov ..