Glasnik 33 Berko Savic

8/18/2019 Glasnik 33 Berko Savic

1/25

Г Р А Ћ А

D O C U M E N T S

В елибор Берко С авић

С И Н О Р Е Њ Е В А Љ Е В С К О Г А Т А Р А

У тв р ђи в ањ е м еђ а ( си н о р ењ е

1

, разграни чењ е) изм еђу неп окретности

суседн и х власни ка и поседни ка у С рб и ји послеустани чког доба, узело

је м аха већ 1816 . годин е . П рви досељ ениц и варош и и при бреж ни х села

(засеока) н ајп р е су закупц и и м ањ а бегова и спахи ја а п отом и њ и хо ви

власни ци . Зависно од економ ске снаге нових ж итељ а и њ иховог друш т-

вен ог ути ц аја, стварани су слојеви но вог - грађанско г др уш тва, у

услови м а јо ш увек зн ачајн о задрж ане осм анл и јске владавин е. Н а врху

те екон ом ске п и рам и де стајали су челн и ц и дух овне и световне власти,

који су се веом а брзо и на лак начи н до чепали н ајбољ их и м ањ а и др угих

вредн ости. Т о се н ароч и то одн оси н а бивш е војводе и н ахи јске кнезове,

а по том и н а дру ге великод остојни ке чи н овни чке хијерархи је. У н ови м

условим а п ри вређивањ а и распод еле дру ш твено г дохотка стваран је

сло ј и м ућ н и ји х љ уди , који до им ањ а долазе откупом од велепоседн ика:

спахи ја, бегова, ага и других турских м оћн ика. П ром ет н епо кретн ости

вр ш ен је п утем тапи ја (свидетељ става, пи см ена), оверавани х у Н аро дн ој

кан ц елар и ји и л и исп равни честву (касни је м агистратим а, одн . судови-

м а) . У складу са тем по м м и граци је расле су и потребе за им ањ им а, а с

ти м у вези и све уч естали ји захтеви за утврђи вањ е м еђа п оједи н и х

парц ела, и ли деобе на м ањ е истог власника (парцелаци ја). У прво врем е

те п осл ове обављ али су нах и јски кн езови, као п о л и ц а јн е и с у д с к е

и з в р ш н е и в о јн е и ф и н а н с и јс к е и д у х о в н е в л а с т и ,

2

да би у каснијем

п е р и о д у п р е ш л е н а п р и м и р и т ел н е а п о то м н а о к р у ж н е су до ве.

Н ароч и ти вид син орењ а је утврђивањ е м еђа изм еђу суседн их села,

која су, често, им ала др ам ати чан ток. У њ им а су, као уосталом и код

п оједи н ачн и х власн и ка, од луч ујућу улогу и м али , као доказно средство,

тап и је и сведоц и. У недостатку при м ера, у саврем еном см ислу, тапи је

су врем ен ом губи ле од своје веродостојн ости, буду ћи да су гран и ц е у

1 С ин ор (тур), м еђа, границ а

2 А ли м п и ћ Ђ . Д у ш ан , И с Т о р и јс к и р а з в и т а к п о л и ц и јс к е в л а с т и

у С р б и ји

(1793-1869), -

П о л и ц и ј с к и г л а с н и к , Е еоград, 1905. стр. 128

127


2/25


3/25

С и н о р е њ е в а љ е в с к о г а т а р а

н ик а, и Јован П еченови ћ, члан С уда О круж ија ваљ евског. За деловоди -

тељ а ком и сије им енован је пи сар С уда О кр. ваљ евског Ђ орђе П антели ћ.

П ре него ш то је при ш ла расправи у овом предм ету, ком иси ја је

успеш но реш ила парниц у изм еђу О пш тин е ваљ евске и опш тин а села

С едлар и и Зл атарић , са којим а је закљ учила поравнањ е о гран иц ам а

п о с т а в љ е н и м је д н о м з а . с в а г д а , означивш и грани це и у м к е (анте,

одн осно м еђаш е) изм еђу ових атара. П рем а поравнањ у по стигнутом

п очетком м арта 1848, село Б ело П ољ е издвојено је из С реза п од горског

и пр ип ојено О п ш тин и ваљ евској.

4

П осле ове лако и усп еш н о заврш ене парн иц е ком иси ја је узела у рад

и п редм ет син ор а са Р ађевим С елом . У ви ђај на лиц у м еста је заказан за

15. м арт, код В е л и к е л и п е на др ум у ло зн и чко м , која је би ла на м е с т у у

к о је м је г р а н и ц а в а љ е в с к а с а З л а т а р и ћ е м с п о је н а .

О д капетана С реза

там н авског П авла Гуд овића затраж ено је да неколи ко љ уди у заказано

врем е и м есто пош аљ е, како би би ли упознати са налогом виш их власти

о овом син орењ у и да би учествовали у расправи. Н а пр едлог В аљ ева

гран и ц у је требало да покаж е сведок Б оги ћ И ванови ћ из В аљ ева. П ри

п ол аску н а м есто уви ђаја ком и сија је, на пола п ута, у Б ори чевцу н а ш л а

д о 30 Р а ђ е в а ц а , с а

к м е т о м

њ и х о в и м Ђ о к о м Б е с е р о в ц е м , који су уп озн ати

са пр едлож еном м еђом , одбили да виде

п о к а з а н е б е л е г е ,

па је ко м и сија,

т у ж и л а ч к о м с т р а н о м в о ђ е н а

, об и ш ла указану грани цу , саслуш ала све-

дока Б огић а И ванови ћа и вратила се у В аљ ево. С утрадан су Р ађевчани са

својим сведоци м а

п р е д с т а л и к о м и с и ј и , и н е п р и з н а в а ју ћ и б е л е г е

к о ји м а је к о м и с и ја п р о ш л а , м о л и л и с у д а с е с в е д о ц и њ и х о в и и с п и т а ј у ,

и зјавивш и да ж еле да се м еђа у п р а в п о с т а в и о н у д а и з м е ђ у В а љ е в а и

С е л а Р а ђ е в а к у д а с в е д о ц и њ и н и з а с в е д о ч и л и и п о к а з а л и б у д у , н е

пристајући

н и к а к о п о д В а љ е в о п о д п а с т и , н о д а ж е л е и у б у д у ћ е п о д

к а п е т а н о м о с т а т и .

У и звеш тају б рој 7 од 17. м арта, уп ућен ог С уду

О кру ж и ја ваљ евског, ком иси ја истиче да п р е м д а је о з б и љ н о т р у д и л а с е

п а р н и ч а р е п о р а в н а т и и о п о м и њ а л а и х д а с е с о в и м с и н о р о м њ и м а

н и ш т а о д у з е т и н е ћ е , н о д а ћ е с в а к и г о с п о д а р с в о ји х д о б а р а о с т а т и ...

с а м о д а т у ж и т е љ и ж е л е а т а р в а љ е в с к и о з н а ч и т и , п а и п а к н и ш т а у с п е т и

н и је м о г л а ,

већ је била

п р и н у ђ е н а д а п а р н и ч а р е и с в е д о к е њ и н е н а

п р о т о к о л у з е т и и п л а н с в о ј с а ч и н и т и . М и ш љ ењ е к ом и си је, п о сл е

узети х и зјава, о који м а ће би ти ви ш е речи , би ло је да би

ц е л о Р а ђ е в о

С е л о н а а т а р у в а љ е в с к о м о с т а т и м о р а л о , као ш то је реш ено у случају

Б елог П ољ а, са синоро м који би иш ао о н у д а к у д а о п ш т и н а в а љ е в с к а

т р а ж и . П отреб н о је истаћи да су туж ил ачку страну заступали П авле

Б ал и н о в ац , В ук М и л и в о јев и ћ , М и л ован Т ад и ћ , Н и к ол а М и тр о ви ћ и

М ићо Т адић , а туж ену км ет Ђ око П авловић , Д им итрије Д рагојловић ,

П авле Јевтић , М ићо М иладиновић и П етар Радић .

Д ок азн и по ступ ак је почео 15. м арта, истог дана када Р ађевчани н и су

хтели да уч ествују на увиђају. К ом и сија је са туж и лачком стран ом

4 Н ије прон ађено. П ом ињ е се у парници В аљ ева против Рађевог С ела.

129


4/25

В е л и б о р Б е р к о С а в и ћ

и заш ла н а ли ц е м еста, оби ш ла гран иц е указане од сведока Бо гић а

И вано ви ћа и на п ро токол (запи сни к, нап. В Б С ) узела њ егову изјаву.

И збор овог сведока В аљ евци су образлож или чи њ ениц ом да је он и з

в р е м е н а т у р с к о г и о д с т а р и н е ж и т е љ в а љ е в с к и с т а о .

Б уд ућ и да је

п ресуда суда зсно вана н а њ еговом казивањ у а такође и скиц а п лан а

ур ађена н а основу њ еговог сведочењ а, њ егову изјаву прен ећем о у

интегралном тексту:

1. К а к о т и је и м е и п р (о ч с )?

2.

Б о г и ћ у , п о

т в о јо ј

д у ш и и

з д р а в о ј

с о в је с т и

п р а в о о в о ј К о -

м и с и ј и п о к а ж и д о к л е ј е о д с г а -

р и н е а т а р ваЈ евски о д Р а ђ е в а

С е л а п о с т о ја о и к у д је г р а н и ч и о ,

је р је , к а о

с т а р о м

о в д . ж и т е љ у

п о з н а т о . С а м о Б о г и ћ у п а з и н а

с е б е т е о н о п о к а ж и н а ш т а ћ е ш

з а к л е т в у п о л о ж и т и з а ш т о т е н е ћ е

с о в је с т м у ч и т и д а с и к р и в о к а -

з а о ,

и н а ш т о

ћ е

се

К о м и с и ја к а о

н а п р а в е д н о

с в е д о ч а н с т в о

о с л о -

н и т и ?

3. И м а ш т и ј о ш т е ш т о о в о ј

К о м и с и ји

п о к а з а т и ?

И м е м и је Б о г и ћ И в а н о в и ћ и з В а љ е в а с а м

72. г о д и н е , и м а м

3.

д е п е ,

з а н а т а

с а м к у ју -

н џ и ј а , ж и в и м у В а љ е в у к а о ж и т е љ в а љ е в -

с к и о д п р е

57

г о д и н а .

З н а м и о ћ у п р а в е д н о

п о к а з а т и :

о д в р е м е н а

јо ш т е к а д а с у Т у р ц и о в д е б и л и и д р ж а л и

п о с т о ја о

је с и н о р о д

Р а ђ е в а

С е л а и В а љ е -

в а :

а ) О д л и п е к о ја г р а н и ч и В а љ е в о о д З л а т а -

р и ћ а , и у з к о ју с а д а

а н т а

и м а , п р а в о д р у -

м о м л е ш н и ч к и м д о н а б р д о , п а к о н д а

н и з б р д о п о р е д њ и в а К р у н и ћ а и з Б у к о в и -

ц е , к о је н а л е в о д о П и ц М а л е о с т а ј у у п р в и

п о т о к и н и з п о т о к о в а ј у Р а д и ћ а п о т о к а

к а к о с е у Р а д и ћ а п о т о к д о ђ е о н д а с е о к р е н е

у з Р а д и ћ а п о т о к м а л о п а к о н д а с в е к о с о м

к о ј а с е з о в е У с е л и н е д о н а п у т к о т е ш и ч к и

У б а р у .

б ) И з б а р е с в е в е н ц е м и

с т а р и м

д р у м о м

п о р е д њ и в а к о т е ш и ч к и , у п у т б р а н к о -

в а ч к и ,

д о т л е

је п у г о в а ј с и н о р в а љ е в с к и

к а о а т а р В а љ е в о о д Р а ђ е в а С е л а д е л и о . У

о в о м а т а р у к о ј и с у с е љ у д и у в р е м е т у р с к о

з а т е к л и п л а ћ а л и с у М у с е л и м у д е с е т а к а

о н д а б и в ш и М у с е л и м и п р о д а в а л и с у п р и -

х о д е п о ч . Ј о в и Б е јч е в и ћ у и

П е т р у

А р а п и -

н у , д о в р е м е н а к а д је О б р е н о в и ћ п р е у з е о ,

а п о с л е о н је о д с в е г а д е с е т а к п р и м а о . С в и

с у о в и љ у д и Ј е ф р е м у О б р е н о в и ћ у р а д и л и

и п о р е з д а в а л и н и с у , о н д а т о з а и с т а з н а м ,

а и п р а в е д н о и с п о в е д а м , д а је о в и м и с т и м

с и н о р о м и г о с п о д а р Ј а к о в Н е н а д о в и ћ , к а о

в о јв о д а Н а х и је в а љ е в с к е , ш а б а ч к е и п о -

д р и н с к е , п р е 38-40 г о д . а к о н е и в и ш е ,

п р о ш а о и о в а ј с и н о р

п о т в р д и о .

О о в о м е н и ш т а н е м а м в и ш е н е г о т о а ш т о

с а м к а з а о с в е је п р а в а и с т и н а ; а о в о ћ е и

с а м а с т а р а п и с м е н а п о к а з а т и а и Т у р ц и

с т а р и м о г у с е н а ћ и .

С в е д о к

+ Б о г и ћ И в а н о в и ћ , к у ј у н ц и ј а

130


5/25


I

s

бб

I

1

1

I

А

131


6/25


И з Б оги ћево г казивањ а вредн о је издво ји ти п одатак да је си н ор ењ е

вр ш ен о и у врем е П рво г српског устанка, и да га је обављ ао и сам Јаков

Н енад ови ћ, као заповедн ик три ју н ахија. О д п рвор азредн ог зн ачаја је

скиц а пл ана, на којој су уцр тани тадаш њ и пу теви који су вод и ли и з

В аљ ева прем а дру гим м естим а. Т ако су уочљ иве ком уни каци је прем а

Б еограду, ни ж е куле Н енадовића; друм прем а Б ранковин и је иш ао

данаш њ ом улицом Јакова Н енадовића а прем а Ш апцу преко Ц арића;

друм прем а Л озн иц и преко Б рђана а прем а С околу преко Б елог П ољ а

(В еселин ови ћа џ ем ат), изм еђу О бн иц е и Јаблани це, поред којих су

запаж ене по једн а водени ца.

Т уж ена страна је оспо ри ла казивањ е Б огићево, п редлаж ући своја

чети ри сведока, који су саслуш ани 16. м арта у п ростори јам а С уда.

Њ и хо ве наде нароч и то су полагане у старин у од 80 лета, Л уку

М арковића, зем љ оделца и з К отеш иц е, оца троје деце. П о њ еговом

сведоч ењ у си н ор је изм еђу В аљ ева и Р ађева С ела по стојао о д с т а р и н е и

њ и м е је г о с п о д а р Ј а к о в Н е н а д о в и ћ п р о ш а о , а иш ао је о д О с к о р у ш е д о

К л и ч е в ц а в и ш е к у ћ е Т а н а с и је в и ћ а , у Л и п у п р е к о Љ у б о с т и њ е п р е к о

п у т а в и ш е Ј е з д и н е к у ћ е , а о д а в д е у Ц и г а н с к у б а р у , и з Б а р е у з О л у је в

п о т о к п а у д р у м н а д Б р ђ а н и м а и с п о д Б о р и ч е в ц а .

Н а питањ е К ом исије:

о д к у д а т и т о з н а ш ?

сведок је од гово ри о:

о т у д а ш т о с у с е Д р о ч и н ц и

( сељ ан и Д р о ч и н а, н ап . В Б С )

и Р а ђ е в ц и о о в о м е т е р а л и , и о т у д а је г -д а р

Ј а к о в п р о ш а о и њ и м а г р а н и ч и о , а В а љ е в ц и м а н и ј е г р а н и ч и о н и т и ј е

с и н о р В а љ е в у п о с т а в и о .

Д о овог син орењ а је до ш ло због н ам ере Јакова

Н енадови ћа да оба села пр и п оји В аљ еву, па кад на то сељ ани ни су

п ри стали он им је поставио м еђусобни синор. Г лавни р азлог Јаковљ е-

вој н ам ери је би о да је

о н х т е о о в о с в е п о д А с о м и м а т и и о д њ и д е с е т а к

у з и м а т и , н о о н и н и с у х о т е л и .

Н а своју зем љ у сељ ани Р ађева С ела

п лаћ али су п ор ез али н е и десетак. С ело је би ло п од спахи јом , који је

узим ао

9-т о а п о д а г а н л у к о м 10-т о о д с в а к о г а п р и х о д а .

О стала три

сведока, чи ји подаци ни су на одм ет: М арјан М итровић из К отеш иц е,

стар 77 год и н а, отац 3 си н а и 4 кћери, В асо М арковић стар 70 год и н а,

отац 5 дец е и Н еш о П авловић стар 50 годи на, отац двоје деце, п о к а з а л и

с у у с в е м у к а о п р в и с в е д о к , ш т о с е б е л е г а т и ч е д о к л е је с и н о р п о с т о ј а о ,

с тим ш то је Н еш о П авловић своје казивањ е поткрепио и чињ ениц ом да

је сведок Л ука М арковић, у с т а р о в р е м е к а о б у љ у б а ш а н а с е д а м с е л а б и о

а о н к о д њ е г а п а н д у р , и да су он и заједн о по рез куп ил и. Н ик о од

саслу ш ан и х сведока н и је хтео да се закуне на своје казивањ е, па су об е

п арн и чн е стран е остале пр и својим доказим а. К ао п ун ом оћн иц и ту-

ж ене стране , поред наведених , п отпи сали су се М ићо И вановић , С им о

Ђ урђевић , П еро Т анасијевић и Ранко Ђ урђевић . П ри давањ у заврш не

речи , н а ро чи ш ту од 23. м арта, туж илачка страна је траж и ла да сведок

Л у ка М ар ко ви ћ п о к а ж е к о је п л а ћ а о „ћ е ш

5

Т у р ц и м а к а д је к н е з П е т а р

Ш т и т а р а ц у б и о Т у р ч и н а в и ш е Д р о ч и н а с е л а и к о је о д В а љ е в а ц а

5 Ћ е в ш а р ) т у р . ) , у в и ђ а ј н а л и ц у м е с т а з б о г п о љ с к е ш т е т е , о в д е п о с е б а н в и д н а к н а д е

ш т е т е , к а о к а з н е , к о ј у ј е п л а ћ а л о ц е л о с е л о .

132


7/25


п р и с у с т в о в а о о н д а к а д а је с и н о р и з м е ђ у В а љ е в а и Д р о ч и н а г . Ј а к о в о м

п о с т а в љ е н . У н ам ери да обезвреди њ егово ран и је казивањ е, туж ил ачка

стран а је рачу н ала да сведок на ово пи тањ е н еће м оћи да одговори, чи м е

би се њ еговом сведочењ у ум ањ ио значај. П ом енути кнез П етар из

Т врдојевца је Т урц и м а платио ћ е ш од целе њ егове кнеж ин е а н е с а м о о д

о в о г с е л а г д е је Т у р ч и н п о г и н у о . Ш то се пак тиче синора изм еђу

В аљ ева и Р ађева С ела он је, п ри ли ком син орењ а изм еђу Рађева С ела и

К ли чевц а, сам о кон статован п остојећим белегам а, због чега и ни ко о д

В аљ еваца том чи н у н и је н и при суствовао.

Б уд ући да парн и чн е стране ни су по ну ди ле друге доказе, предм ет је

достављ ен С уду О круж и ја ваљ евског на одлуку. П ресуда је дон ета у

з а с е д а н и ј у

С уда од 24. м аја 1850. годи не, ил и две год и н е од п ри јем а

пр едм ета, по д бр.

Д П 53/С 3147 о д 848 г о д .

С уд је пок лон и о веру сведоку

Б огићу И вано вићу пр их ватајући п редлог В аљ еваца да цело Рађево С ело

п ри п адн е у атар В аљ евске опш тине. У образлож ењ у п ресуде С уд је

своје м и ш љ ењ е засновао на чи њ ени ц и да В аљ евци ни су никада учество-

вали у син орењ у са Рађевим С елом , па да се о в а к о је д н о с т р а н о с у ђ е њ е

н е м о ж е и з а к о н и т о с м а т р а т и . Д ру ги р азло г је окол н ост да је Р ађево

С ел о д о с т а м а л о и д а о н о п о т п а д а Ц р к в и в а љ е в с к о ј у п р и з р е н и ју

д у х о в н е в л а с т и , п а д а је с в а г д а ц е л и с х о д н и ј е и з а о п ш т и н у п р о б и -

т а ч н и је д а о н е ја ч е б у д у .

У свом апелату (ж алби) , упућеном А пелаци оном суду, од 10. јун а

1850. годи н е, туж ен а стран а је осп ор и ла ваљ аност пр есуде засн ован е на

казивањ у сам о једн ог сведока, ну дећи и н ове сведоке: М атију Ћ оси ћа,

М арка М ихаиловића и Л азу И лића из К озличића, Ђ уку М иловановића

из К отеш и ц е и Д ам јана Н есторовића из Још еве. За свог правозаступн и-

ка узели су П етра О брадови ћа, адвоката из Б еограда. У одговору на

апелат туж ене стране В аљ евци су њ ихове разлоге см атрали н е с м и с л е -

н и м , см атрајућ и да би н а р у ш а в а њ е с т а р и х с и н о р а је д н о в е л и к о

з а м е ш а т е љ с т в о п р о и з в е с т и м о г л о . П ротиви ли су се извођењ у н ових

доказа, са п редл огом да А п елаци он и суд апелат туж ене стране, као

н е у м е с т а н , одб ије. П ресудом А п елаци он ог суда Г Н . бр. 2281 од 28.

октобра 1850. год и н е одб и јена је апелаци ја туж ене стране, с нап ом ено м

да се утврђени синором т у ж е н и м а о д њ и х о в и х п р и т ја ж а њ а н и ш т а н е

о д у з и м а , п о ч е м о н и о д т о г а с а в р ш е н и г о с п о д а р и з а с в а г д а о с т а ј у .

У п орн и Р ађевчани н и овом одлуком нису били задовољ ни па су 24.

јан уара 1851. годи н е п од н ели рекурс В рховном суду, који је својом

од лук ом бр ој Г Н . 609 од 11. јула 1851. пресуду А п елаци он ог суда у

п отпу н ости одобрио. Н и са овом одлуком туж ена страна н и је била

задовољ на. П од н ели су м олбу кнезу А лександру К арађорђевићу у којој

су траж и л и да се њ и хо ви разлози у своје а пр есуде судова укин у. К н ез је,

најзад, са својим

в и с о ч а јш и м п р и м је ч а н и ј а м а

под бр. С Н 669 од 7 .

августа 1852. годи н е, вратио п редм ет В рховном суду на п он овн и

по ступ ак и одлуку. П оступајућ и по обавезни м при м едбам а кнеза А лек-

санд ра, В рх овн и суд је одступ и о од п рве своје п ресуде од 11. јул а 1851.

годи не, тако ш то је реш и о да

с и н о р б у д е о н у д а к у д а с у с в е д о ц и

133


8/25


о п т у ж е н е с т р а н е п о к а з а л и д а је Г . Ј а к о в п р о ш а о .

П о налазу С уда,

след ећи о бавезн е п ри м едбе кнеза А лександра, син ор изм еђу атара

ваљ евског и Р ађева С ела војвода Јаков Н енадо ви ћ је по ставио, али н е

он уд а куда је назн ачи о сведок туж и лачке, већ туж ене стране, н алазећи

да су

г р а н и ц е с и н о р а , о д с в е д о к а т у ж е н е с т р а н е п о к а з а н е , п р и р о д н и ј е

и п о л о ж е н и ју м е с т а с в о ј с т в е н и ј е н е ж е л и о н е к о је Б о г и ћ п о к а з у је .

Р азло зи судова да је Р ађево С ело

д о с т а м а л о и д а в а љ е в с к о ј ц р к в и у

п р и з р е н и ј у д у х о в н е в л а с т и п о т п а д а ... н и к а к о з а о с н о в п р а в о с л о в н и

у з е т и с е н е м о ж е .

Т ако је, п ре 150 год и н а од луч и вано у јед н о ј

грађанско ј п арн и ц и , и з које се м огу извући и н еке чи њ ени ц е н епо зн ате

у и стор и огр аф и ји , а од зн ачаја су за ж иво т града са богатом тради ц и јом .

П ред м ет је окон чан у ф ебруару 1854. годи не, када је пресуда и зврш ена

постављ ањ ем а н т и (белега) на утврђено ј м еђи и зм еђу п арн и чн и х

о п ш ти н а .

В едета ш анц а на К личевцу , често пом ињ ана у М ем оарим а П роте

М атеје Н енадовића и другим радовим а везани м за К очи ну крајин у,

П рви и Д ру ги српски устанак, н и је до сада п одр обн ије разм атрана. Т о

п ознато ваљ евско утврђењ е, које се налази ло стотин ак м етара виш е

Н енадовића куле, ни је нам било доступн о н и по полож ају ни по

об ли ку, све до ски ц е п лана и з овог предм ета.

П А Р Н П Ц А О П Ш Т И Н Е В А Љ Е В С К Е

П Р О Т И В О П Ш Т И Н Е CEJIA Д Е Г У Р И Ћ А

6

- ради синора -

Д руга парн иц а О п ш тин е ваљ евске вођена је про тив села Д егури ћа,

п остојећег на ју ж н о ј страни варош и. У ви ђај је обављ ен н а ли цу м еста

10. и 11. м аја 1848. год ин е, у пр исуству чланова ком и сије, п ун ом оћн и ка

п арн и ч н и х стран а и сведока. К ом и сија је би ла у истом саставу као и у

првом предм ету: Р иста Т уцаковић, пом оћни к начелни ка О кр. ваљ евског

и Јован П еченовић , члан С уда О кр. ваљ евског. О пш тин у В аљ ево

заступали су П авле Б алиновац , М илован Т адић , Н икола М итровић ,

П ав ле Г ав ри л о ви ћ , К о ста М акси м о ви ћ , М и л и ћ И л и ћ и М и ћ о Т ад и ћ , а

о п ш ти н у с ел а Д егу р и ћ а км ет М ати ја А н и ч и ћ , М и л ан М у њ и ћ , С ав ати је

Радосављ евић , П аун М ојсиловић , И ван Гаврић , М арко А рсенијевић ,

Ђ орђе М арјановић , П етар К рстић , О брад А лексић , Б ранко Р адовановић

и Т риф ко М иловић . П ре него ш то се при ш ло извођењ у доказа, пар-

ничне стране су

п о к а з а л е с и н о р

изм еђу ових опш тин а. П о предлогу

туж ил ачке стране м еђа би иш ла

о д с и н о р а с а С е д л а р и м а о к о н ч а н о г

( поравнањ ем , нап . В БС ),

с и р је ч у Д у б о к и п о т о к

1

п а Д у б о к и м п о т о к о м у

Г р а д а ц , п а п р е к о Г р а д ц а у В р т л о г п о д О б у ћ и н с к у в о д е н и ц у Р , о д В р т л о г а

И А В , О к р . с у д , Ф . IX б р . 446/1854

7 Д у б о к и п о т о к ј е д у б о д о л и н а к о ј о м ј е п р о ш л а в о д о в о д н а ц е в о д ц р п н е с т а н и ц е з а

с н а б д е в а њ е В а љ е в а п и ј а ћ о м в о д о м , у н е п о с р е д н о ј б л и з и н и т з в . Р у н д и ћ а в о д е н и ц е

8 Д а н а ш њ а Р у н д и ћ а в о д е н и ц а , т р и к и л о м е т р а у д а љ е н а о д В а љ е в а , н а д е с н о ј о б а л и р е к е

Г р а д а ц

134


9/25


п р а в о г о р е у Р а и н а ц , п а и с п о д в и н о г р а д а у д р у м у ж и ч к и , и з д р у м а у

Ј а и ћ а п о д р у м

9

, п а у к а л д р м у

10

д о м е ђ е Б у ја ч и ћ с к е и Д е г у р и ћ с к е , о н у д а

с и р је ч к у д је К о м и с и ја п р о в е д е н а п р о ш л а .

Н е п ри знајући ову грани цу

Д егур и ћан и су по казали и и зјавили да син ор ид е о д С у в е ч е с м е

11

п а

п р е к о Г р а д ц а в о д е и з а њ и в а њ и н и и с п о д Б о б и ја б р д а

12

п у т е м у Д у б о к и

п о т о к п а у Г р а д а ц . П р е к о Г р а д ц а п а к п р и з н а ј у д а н и с у К о м и с и ји о н д а ,

к а д а с у је с п р о в о д и л и , н и ш т а г о в о р и л и , н и т и с у је к у д п р о в о д и л и , а л и

с а д а д о д а ј у д а је С у в а ч е с м а п о р е д М и х а и л а Г о р и ћ а Г р а д и н е п о с р е д

М и ји н а б р д а у М а л о б р д а н ц е у У ж и ч к и д р у м .

13

К ако су грани ц е биле спорне, С уд је обавио саслуш ањ е п уно м оћн ика

п арн и чн и х страна, ж елећи да се, пр е саслуш ањ а сведока, нека пи тањ а

бл и ж е разјасн е. О спор авајући показану м еђу од стране туж ене стране,

В аљ евци су изјавили да су Д егури ћани изм исли ли м еђу од С уве чесм е

до М и јата гради н е, јер је ни су п оказали ком иси ји . У п ри ло г своје

тврдњ е навели су да је К рџа Г ли ш ић (Ђ орђе, отац књ иж евника

М и л ован а) ,

к о ј и н а Ј а и ћ е в о ј з е м љ и с е д и

(С улејм ан А ли-бег Јаић) ,

и

п о д а с о в и н о м б и о и у В а љ е в о М у с е л и м у а д о ц н и је О б р е н о в и ћ и м а

д е с е т а к д а в а о , ш т о К р ц а м о ж е и з а с в е д о ч и т и ... Д а љ е в е л е , з а ш т о

п р о ш л е г о д и н е , к а д а с у с е з б о г н е к е к р ч е в и н е т е р а л и , н и с у с и н о р с а

Г р а д ч а н и м а т р а ж и л и . О н и м и с т и м с и н о р о м , одговорили су Д егу-

р и ћ а н и , к у д с у о н и к а з а л и , с и н о р је М а т и ј е А н и ч и ћ а о т а ц Г а в р и л , и о б е

њ и в е о д к у д а г р а н и ц у п о д а ) г д и 2. к р у ш к е и м а , ж е л и и м а т и , д а в а о

д е с е т а к К а д р а г и , а о д д р у г е п о л о в и н е њ и н о м с п а х и ј и О с м а н -б е г у

Н и ш л и ћ у . О спо равајућ и ове наводе В аљ евци су тврди ли да је си н ор

и ш ао куда су он и п оказали, је р

т у д а

је г . Ј а к о в (Н енадовић , нап . В БС )

о с и н о р и о . Д егури ћани су и ову тврдњ у туж илачке стране оспори ли.

Д егури ћски км ет М атија А ни чи ћ је, евентуално синор ењ е војводе

Јакова искљ учи о, је р а к о је и п р о л а з и о , н и је о н у д а п р о ш а о к у д а

В а љ е в ц и

т р а ж е .

А ко би се д о к а з а л о д а је з е м љ а , к о ј у је д р ж а о К р џ а ,

б и л а Ј а и ћ а с о п с т в е н о с т , д а ћ е и о н и п р и з н а т и , до дајћи да он и у с т у п а ј у

В а љ е в ц и м а с в е о н е з е м љ е с к о ји х је М у с е л и м д е с е т а к у з и м а о . Д а б и

з а м е ш а т е љ с т в о

би ло веће, В аљ евци су још дод али да је својевем ено

Јеврем Г авриловић , тадаш њ и пом оћник начелни ка О круж ија ваљ ев-

ског,

п р о ш а о с а б е г о м Ј а и ћ е м о в и м к р а је м , и д а је , у м о р и в ш и с е , к а з а о

у с т м е н о г р а н и ц е и д а и х је г . Г а в р и л о в и ћ п о п и с а о ,

од н осн о да је

п и с а р

г . Г а в р и л о в и ћ а б и о Г а ј а С о ф р о н и је в и ћ , к о ји је п и с а о .

9 С п а х и ј а С у л е ј м а н А л и - б е г Ј а и ћ ј е б и о ј е д а н о д н а ј в е ћ и х в е л е п о с е д н и к а у а т а р у

в а љ е в с к о м . И м а о ј е в и н о г р а д е и в е л и к и п о д р у м з а в и н о .

10 О о в о ј к а л д р м и в и ш е с е н е з н а п р а в а ц . В е р о в а т н о ј е п р о л а з и л а д а н а ш њ о м г р а н и ц о м

и з м е ђ у Б у ј а ч и ћ а и Д е г у р и ћ а в и д . с к и ц у п л а н а )

11 Н е з н а с е г д е ј е б и л а о в а ч е с м а

12 Б р д о Б о б и ј а у д а н а ш њ и м П о п а р а м а

13 П р е м а с к и ц и п л а н а Д е г у р и ћ а н и с у с м а т р а л и д а њ и х о в о м с е л у п р и п а д а в е ћ и д е о

з а с е о к а Г р а д а ц , н а р о ч и т о з и р а т н е з е м љ е и с п о д б р д а Б о б и ј е , н а о б е о б а л е р е к е м е с т о

з в . А н а т е м а )

135


10/25


Д ош ли су на ред и сведоци. Т уж ена страна је пр едлож ил а Јована

К рстић а из С трм н е Г оре (65 год.), оца троје деце; П авла О бући ну (70) из

Б ачеваца, оца четворо деце; М ати ју И сидор овић а (55), км ета и з П ри јез-

ди ћа; М и тра Јерем и ћа (50) из Б елића; Ђ орђа М атејевића (52) из

Б ранговић а; И ли ју Б елуш евића (59) из Заруба; М илована М или војевића

• (60) из Б ранговића; П авла Ђ урђевића-М илосављ евића (70) и Д и м и три ја

Јевтић а (66), оба из Б ујачић а. Т уж и лачка страна п редл ож и ла је седам

сведока: С аву М арковића (70), км ета грачанског, и м ао чети ри син а, два

унука и две кћери; М илована Ж ивојин ови ћа (70) из Г радца, оца три

син а; Јанка М арковића (53) из Г радца; Јоку К рсм анови ћ (70) из Г радца;

Радована С тојановић а (44); М ијата С им ића (50) и И ли ју Ђ укића (56) сви

и з Г радца. С ви он и саслуш ани су 11. м аја 1848. годи не. Њ и хо ве изјаве,

од зн ачаја за пред м етну п равн у ствар, а и за и стор и ју ваљ евског краја,

изнећем о у ф рагм ентим а.

С ведок Јован К рстић , као сведок туж ене стране, заступао је м иш љ е-

њ е о већ казаном син ору , који су утврд и ли Т у р ц и В а љ е в ц и и С е д л а р ц и

о д Н е м а ч к е К р а ји н е д о К а р а ђ о р ђ е в а в р е м е н а .

Њ егово сведочењ е се

од н оси ло на м еђу на левој обали Градца (П одгорски срез). П о њ еговом

казивањ у с е л о Г р а д а ц , Б е л о П о љ е , Д р о ч и н е , К л и ч е в а ц и п о л а Р а ђ е в а

С е л а п о д а с о в и н о м в а љ е в с к о м б и л о је и д а с а д а п о д В а љ е в о

п о т п а д а .

П о

сазнањ у сведока П авла О бући не, који не зна грани це изм еђу п арн и чн и х

страна, с п а х и ја д е г у р с к и у з и м а о је д е с е т а к о д С у в е ч е с м е д о в о д е

Г р а д ц а , а п р е к о Г р а д ц а н е з н а .

К м ету М атији И сидоровићу ни је ни ш та

ли чн о п ознато, већ по при чањ у других љ уди зна да је г р а н и ц а и з м е ђ у

В а љ е в а и ш л а о д С у в е ч е с м е п а г о р е и з а к у ћ е С а в и н е д о в о д е к о ју је

Ј о в а н Б у г а р и н и з В а љ е в а г р а д и о , о д в о д е м а л и м п о љ и ћ к о м н а к у ћ у

В л а д и с а в љ е в и ћ а у Р о м и ћ а П о љ е . С ведок Ђ орђе М атејевић је ч у о д а

м е ђ а о д С у в е ч е с м е н а М и ји н о б р д о , п а н а г р о б И л и ч к о в .

О н н ије

запам тио да је и кад син ор ено . Н а пи тањ е, које и н ас и н тересује,

г д е је

С у в а ч е с м а , одговорио је: о д м а в и ш е Ј о в и ч и н е б р а н е , н а је д а н п у ш к о -

м е т . Д есетак с њ и в а д а в а т је с п а х и ји д е г у р с к о м Н и ш л и ји . И ли ја

Б елуш евић тврди о је да м еђе изм еђу парн и чн и х атара

н и с у г р а н и ч н е , а

н а з е м љ е к о је с у Д е г у р ц и з и р а т и л и д а в а л и с у д е с е т а к с п а х и ји д е г у р -

с к о м ... О д С у в е ч е с м е у з Г р а д а ц о н о б р д о и с к р ч е н о н и је б и л о , а л и б и л о

је н е ш т о и и с к р ч е н о , ш т о с у Д е г у р ц и о р а л и . С а р а ч е в а ц је б и о

д е г у р с к и ... о д Ч у к а л о в е в о д е у з к а л д р м у . С а р а ч е в а ц з в а о с е т у р с к и , а

д е с е т а к је у з и м а о б е г д е г у р с к и с п а х и ј а Б а и ја З а и м . М и л ован М и л и во је-

ви ћ се сећа да је у врем е к а д је Ј о в и ц а М у њ а , њ егов

т е т а к

и з Д е г у р и ћ а ,

ж е н и о с и н а с в о г а Д а м љ а н а ,

он је

б и о н а с в а д б и

и чуо је

к а д је Ј о в и ц а

р е к а о д а је г р а н и ц а и з м е ђ у В а љ е в а и С у в е ч е с м е у з М и ј и н о б р д о п а у

б р д а н ц е , а о д б р д а н ц е т а је д а љ е б у ја ч и ћ с к о . Д есетак од своји х зем аљ а

Д егур и ћан и су плаћали дегурић ском спахији. И сто су по тврди ли и

сведоци М арко М или ћевић , П авле Ђ урђевић и Д им итрије Јевтић ,

п ом и њ ућ и да је десетак при падао дегури ћском спахи ји до С уве чесм е

па брдом М и ји н и м у И личков гроб. П риговарајући исказим а по једин их

сведока, који сведоче г д е г о д и х п о з о в у , туж илачка страна је траж и ла од

136


11/25


12/25


ч а с т а м о ч а с а м о , и з т о г а с е к а з и в а њ а Д е г у р и ћ а н а в и д и д а с у о н и с в е

с а м о с в о је з и р а т н е з е м љ е о п а с а л и и т у д а с и н о р п о с т а в и л и , п а к о с и м

т о г а и п р и в а т и л и з е м љ у Ј а и ћ а , к о ју д а н а с д р ж и К р џ а , а с в и з н а м о д а

Ј а и ћ д е с е т а к с р е ч е н е з е м љ е н и ј е д а в а о с п а х и ј и д е г у р с к о м .

К ази вањ е овог сведока засебно, и заједн о са остали м , би ће од

од лу чу јућ ег значаја за до н ош ењ е одлуке.

С ведок М ил ован Ж и воји н ови ћ је потврдио да је војвода Јаков

Н енадовић пр ош ао он и м истим путем куда је прош ла ком исија, тј. о д

О б у ћ и н с к е в о д е н и ц е п а п р е к о б р д а у К и ч е р ,

о д а т л е

у У ж и ч к и д р у м г д и

је д а н а с м е а н а . М ада је њ егово казивањ е везано за м еђе Д егур и ћа са

селом Б ујачи ћ и даљ е преко Г рабовице и Рађева С ела до К озли чи ћа,

вред н о га је у ц ел и н и ц и тир ати. В ојвода Јаков је са собом по вео П етра

Д рагачевца, који од п ом енуте м ехане, делећи Д егури ћ од Б ујачића,

у з е о

је и п р е н е о б у с е н , п р о ш а в н и з Б у ја ч и ћ д о л и п е п а д о п л о ч н и к а , п а

п р е к о К о л у б а р е п р и м и о б у с е н

18

Г а в р и л о Л у д а и з Р а ђ е в а С е л а (п р е з и м е

је и м а о Л у д а , а б и о је р а з у м а н ч о в е к ) и п р о ш а о н а Ј а с и к у , п а н а Д е б е л и

г р м п а н а б р д о К о з л и ч и ћ с к о и з н а д Р а ђ е в а С е л а п а у Б е л о П о љ е . К а о

ж итељ зем љ е зване С арачевац

19

, н а које га је наследи о М и ло ван

Г рб ови ћ, п озн ато м у је да је десетак давао М усели м у.

С ведок Јан ко М арковић је у свем у потвдио казивањ е п ретход но г

сведока, додајући да он

м е с т и м и ц е з н а к о ја је ч и ј а је з е м љ а - Б а ш ч а л у к

- б и л а , и т о в о д е н и ц е О б у ћ и н с к е г о р е н а б р д о је Т у р ч и н а Ш е и н а , д а љ е

И б р е З а л у ж а н и н а , Т у р у м а , X М у с т а ф и ћ а ; Ц и к и н о Х а с и м а Д о . А г д и је

м е а н а н а д р у м у У ж и ч к о м , о н о је б и л о М е х м е д а К а р а у л џ и је Р е ч е н и

Т у р ц и б и л и с у В а љ е в ц и , и н е з н а м д а с у и к а д а д е с е т а к д е г у р с к о м

с п а х и ји д а в а л и . И ја с а м т е р а о с т о к у и ч у в а о , в о ћ е т у р с к о к р а о и з

њ и х о в и б а ш ч и , и з н а о с а м д о б р о д а с у т о б и л и б а ш ч а л и ц и и ч а и р и

Т у р а к а В а љ е в а ц а .

О д саслуш ан и х сведока зани м љ и во је још и казивањ е које је дао Јоко

К рсм анови ћ. О н се у Г радац насели о п ре 36 годи на (1812. год. нап.

В БС ) , и тако з н а д а је С а р а ч е в а ц а и н а ч е и д р у г е з е м љ е , н е з и р а ћ е н е

с т о ј а л е , д а с у к а к о о н и

т а к о

и н е к и Д е г у р и ћ а н и и с т е р а з н и м н а ч и н о м

п р и с в а ј а л и и п р и с в о ј и л и д а с у з а в р е м е т у р с к о М у с е л и м у а з а в р е м е

с р п с к о О б р е н о в и ћ у т у ж и т е љ н о м с т р а н о м п о к а з а н о г а с и н о р а , д а в а л и .

Т у р с к и в о ћ њ а ц и с у б и л и к а о ш у м а , а п о п р о п а с т и Т у р а к а , з а в р е м е

О б р е н о в и ћ а , в о ћ е у с а т а р и л и С р б и .

О стала три сведока: Р адован С тоја-

новић , М ијат С им ић и И ли ја Ђ укић су сам о потврдили оно ш то су

п ретходн и ц и казивали, да су неш то од тога чули од старих љ уди и

запам тили .

Д егури ћан и су осп ор и ли казивањ е сведока из суседн ог села Градац,

н е в е р у ју ћ и и м з а т о је р с у с њ и м а у п а р н и ц и .

18 Н о ш е њ е б у с е н а н а г л а в и , к а о д о к а з н о с р е д с т в о , п о з н а т о ј е у о б и ч а ј н о м п р а в у

19 С а р а ч е в а ц и д а н а с ј е п о з н а т к р а ј у Г р а д ц у . Д о б и о и м е п о Т у р ч и н у С а р а ч е в и ћ у

138


13/25


139


14/25


15/25


в а љ е в с к о г

о с т а ју

м о г у т а к о в е и у н а п р е д а к п р а в о м с о б с т в е н о с т и п р и т -

ја ж а в а т и , о с т а в љ а ју ћ и м е ђ у т и м т у ж и т е љ и м а п у т о т в о р е н ...

Д егури ћани н и овом пресудом ни су били задовољ ни , па су искори-

сти ли и п оследњ у м огућно ст да се неп осредно обрате А лександру, као

ш то су то уч и н и ли сељ ани Р ађевог С ела. У овом случају њ ихов корак

н и је успео, па је одлуком К н еза С Н бр. 212 од 27. апр и ла 1851. год и н е

читав поступак пр оглаш ен изврш ни м .

М еђе изм еђу В аљ ева и Д егурића, утврђене у овом предм ету, на снази

су би ле до дан аш њ и х дана, с тим ш то се већ тада село Г радац, које се

гран и чи са Д егур и ћем , см атрало делом атара ваљ евског. Н а левој об али

реке, почев од пута В аљ ево-м анастир Ћ ели је, па н и з Д убоки поток,

звани засеок В рана, п ри п оји ће се В аљ еву, о чем у ће би ти говора.

П А Р Н И Ц А О П Ш Т И Н Е В А Љ Е В С К Е П Р О Т И В С Е Л А Г Р А Б О В И Ц Е

20

- ради синора -

У четвртој п арни ц и , коју је О п ш тин а ваљ евска повела п ротив

суседн и х села (прва је, као ш то см о навели, окончана п оравнањ ем ),

В аљ евци су о с н и в а л и с в о је п о т р а ж и в а њ е н а с и н о р е њ у п о ч и в ш е г

г о с п о д а р а Ј а к о в а Н е н а д о в и ћ а , з а в р е м е б л а ж е н о п о ч и в ш е г Г о с п о д а р а

К а р а ђ о р ђ а ; Г р а б о в и ч а н и п а к д о к а з у ју д а с у д о п о к а з а н и б е л е г а с п а х и ј е

т у р с к е д е с е т к о в а л и и о н и ћ е ш е в е п л а ћ а л и . О вај закљ учак је ко м и си ја

ун ела у свој и звеш тај С уду О кру ж и ја ваљ евског од 27. м аја 1843. год и н е,

по д бр. 7, с н апом еном да је у овом предм ету бил о д у г о и с л е д о в а н и је .

И у овом пр едм ету ком иси ја је ради ла у истом саставу као у

п ретход на два. Т уж ил ачку страну заступали су П авле Б алино вац,

Н и к ол а М и тр ов и ћ, П авл е Г авр и ло ви ћ , М и л и ћ И л и ћ, М и ћ о Т ад и ћ и

К оста М аксим овић. Н а туж еној страни упи сано је 18 Г рабовчана: П етар

С тојановић

2 1

, кмет, Јован Р истић , Ж иван М илош евић, В ићентије Ђ урић ,

Јован С тевановић , Д им итри је Д ам њ ановић , Т анасије У рош евић, Ж ив -

ко Н еш ић , В (...) Ракић , А лекса Т риф уновић , Јерем ија Т риф уновић ,

А л ек си је М ар и н ко ви ћ , М и р ко М и тр ови ћ , Н и ко ла П еи ћ , Т о м а М и тр о-

вић , Јован П етровић , А лекса М атић и Ж ивко Н енадовић .

Н а пр вом ро чи ш ту п арн и чн е стране су своја гледиш та засни вале на

већ п ознати м околн остим а, без веродостојни х п исм ени х доказа и ли

очувани х белега, ако су уоп ш те и постављ ени . М еђу парни чарим а је

би ло н еспо рн о да је заједн и чка грани ц а п олазил а од реке К олуб аре до

др ум а б ран кови н ског. С вака страна је настојала да јо ј п ри п адн е на део

већи део зем аљ а, како би у свом атару задрж али од говарајућ е п озиц и је.

Т ако су В аљ евци п р е д л о ж и л и д а о н и с и н о р и з м е ђ у В а љ е в а и

Г р а б о в и ц е ж е л е о н у д а к у д а је

г .

Ј а к о в Н е н а д о в и ћ о с и н о р и о , и

т о :

к а д с е

с К о т е ш и ч к о г

п у т а

н а д р у м Б р а н к о в а ч к и и з и ђ е , и д у ћ и к а В а љ е в у в и ш е

20 И А В , О к р . с у д , Ф . III б р . 129/1854

21 У т о к у п о с т у п к а ч е с т о с е г о в о р и о П е г р у С т а н о ј е в и ћ у . П р е б и с е р е к л о д а ј е р е ч о

П е т р у С т о ј а н о в и ћ у

141


16/25

Велибор Берко Савић

п о т о к а Г р а б о в и ч к о г , п а о в и м п о т о к о м у Д е б е л и г р м (12 а р ш и н а

д е б е л и ), о д г р м а и с т и м п о т о к о м Г р а б о в и ч к и м у ћ у п р и ју н а д р у м у

Б е о г р а д с к о м л е ж е ћ у . О д ћ у п р и је и д у ћ и д р у м о м к Б е о г р а д у д о п о л а

Ћ е т е н и ш т а , п а п р е к о Ћ е т е н и ш т а у Ј а и ћ а б у н а р , о д Ј а и ћ а б у н а р а п р а в о

у В е л и к у т о п о л у , о д о в е К л а ђ а н с к и м с к л а д о м у б р а н у п о ч . Л а з е

Т е о д о р о в и ћ а у К о л у б а р у .

Н е п р и з н а в а ју ћ и и с т и с и н о р

Г рабовчани су

п о к а з а л и д а с е о д

В а љ е в а г р а н и ч е с л е д у ју ћ и м б е л е г а м а : о д д р у м а Б р а н к о в и ч к о г у

р а с к р ш ћ е г д е с е 4 м е ђ е Р а ђ е в а ч к а , К о т и ш к а , Г р а б о в и ч к а и К о з л и ч и ћ с к а

с у д а р а ју у Ж и в к о в п а њ , п а д а љ е д р у м о м Б р а н к о в а ч к и м у В а љ е в у и д у ћ и

у К а м е њ а к , п а к д р у м о м у Б е л и п у т п а у Б е л и к а м е н . О д а т л е с и н о р о м

К л и ч е в а ч к и м и Г р а б о в а ч к и м у Ш а б и н у о с к о р у ш у , п а п о т о к о м Р а в а њ -

с к и м у Ј а з о в и к п о т о к , п а п о т о к о м у д р у м Б е о г р а д с к и , п р е к о д р у м а у

П р а в и т е љ с к у л и в а д у З у к в е , п а п о р е д п о љ а г . Б о ш к о в о г у в о д е н и ц у г .

Н е н а д о в и ћ а , о д а т л е у Ш љ и в и ц е н а Д е б е л о м с к л а д у , п а Д е б е л и м

с к л а д о м у К р и в у в р б у , п а с т а р е н и ц о м у В е л и к у т о п о л у н а о к у к и , п а

в р б и ц а м а п р е к о

о т о к е

и в р б и ц а м а у ж и в у К о л у б а р у .

Засн и вајући свој захтев на син ор у војводе Јакова, В аљ евци су од

Г рабовчана траж и ли да докаж у да је Јаков дру гим путем прош ао, у ком

случају ће ту границу признати.

Б р а н е ћ и с е о п т у ж е н и ,

како стоји у про токолу ком и сије,

н а в о д е д а с у

о н и т р и ћ е ш а п л а т и л и , и т о : п р в о з а м о м к а к н е з а Ж и в к о в о т

22

, 2-г о з а

П а к у к о м ш и ј у г . П р о т е Н е н а д о в и ћ е в о г , к о ј и је п о г и н у о т а м о в и ш е

б р а н е г . Н е н а д о в и ћ а л и п с а н у

23

. А ко су ова лиц а по гин ула на ваљ евском

атару заш то они ни су плаћали ћеш Т урцим а, већ Г рабовчани . Гра-

бо вчани су уз то за зем љ у, која је при падала њ ихо вом атару, п лаћал и

дан ак сп ахи ји а за он у која је би ла на ваљ евској стран и -М усели м у.

П о н у д и л и су и п и с м е н о да су он и п о д к њ а з о м М и л о ш е м с а В а љ е в ц и м а

т е р а л и с е , и о н д а д а је р е ш е н о и је д н о м з а с в а г д а к њ а з о м М и л о ш е м

п р е с у ђ е н о .

Н а ову репли ку В аљ евци су категори чно тврди ли да су Г рабовчани

са П р о то м М атејо м и јо ш н ек и м В аљ евц и м а т е р а л и с е н е о с и н о р у н е г о

п о о с о б и п р и в а т н о з б о г н е к и з е м а љ а .

А ко би Гр абовчани своје тврђењ е

п откреп и ли пресудом , В аљ евци ће одм ах од парни це одустати. О во

ро чи ш те је закљ учено обећањ ем Г рабовчана да ће сутрадан до н ети

по м енуту пресуду.

Р аспр ава је н астављ ена сутрадан , 6. м аја 1848. годи н е, када су

Г рабовчан и п он уд и ли једн у п ресуду у ори ги н алу коју је К ом и сија

узела на п ро токол . И зн оси м о је у извор н ом тексту, без обзира да л и је

као доказ п одо бн а у овој п арн и ц и .

2 2 У д а љ е м т е к с т у р е ч ј е о Ж и в к у , м о м к у к н е з а А л е к с е Н е н а д о в и ћ а . В и д . н а п . 27

23 П р о т е М а т е ј е

142


17/25

Синорење ва евског атара

143


18/25


Н . 6 .

О Б Ј А В Љ Е Н И Е

К о ји м с в а к о м к о м е н а д л е ж н и ја в љ а с е д а је Г р а б о в а ч к а с о п с т в е н о с т

о н а з е м љ а к о ју Г р а б о в ч а н и у Н (а х и ј и ) в а љ е в с к о ј у ж и в а ј у и у к о ј е с у

у ж и в а л и ч р е з П р о т у Н е н а д о в и ћ а и ч р е з В а љ е в ц е у з н е м и р а в а н и б и в а л и

п о д в и д о м д а је

т а

з е м љ а Т у р ч и н а О с м а н а

Ћ а т и ћ а

и д а с у о н и њ у о д

р е ч е н о г а Т у р ч и н а к у п и т и р а д и ... П о т о м е н а л а ж е с е с в а к о ј в л а с т и ,

к о јо ј н а д л е ж и д а б и с е с в а к о м е к о ји б и Г р а б о в и ч а н е у у ж и в а њ у и с т е

з е м љ е п о д к о ји м м у д р у г и м в и д о м у з н е м и р а в а т и т е о , з а б р а н и л и

б е з п у т н о и н е в а љ а л о н а м е р е њ е у д е л о п р и в е с т и . У п р о т и в н о м д о -

г а ђ а ј у , к а к о о н а ј к о ји б и о п о м е н у т е Г р а б о в ч а н е у у ж и в а њ у и с т е з е м љ е

у з н е м и р и о , т а к о и в л а с т и к о је б и п р е д у п р е д и т и м о г л е , п а к с у п р е б р е -

г л е , к а з н и ћ е с е н а ј с т р о ж о м к а з н о м .

У К р а г у је в ц у ,

2.

ја н у а р а

1831.

г о д .

Н .30 (М .п ) М и л о ш О б р е н о в и ћ , к њ а з с р б с к и

(М .п ) С у д Н а р о д н и С р б с к и .

Д а ј е к о п и ја о в а о р и г и н а л у с в о м е в е р н а с в е д о ч и ч л а н С у д а о к р . в а -

љ е в с к о г

Ј о в а н П е ч е н о в и ћ

Б удућ и да се у овом д окум енту ни ш та не говори о м еђам а, В аљ евци

су траж и ли доказе о син ору. Грабовчани су оп туж ил и В аљ евце да ж еле

да п ри своје њ их ове зи ратне зем љ е, које су он и куп ил и и ли и скрчи ли .

Н и В аљ евци и м н е остају дуж ни , тврдећи да он и сам о траж е да се син ор

одреди, да би знали свој

и с п у с т

као и да не

д о л и ч и п о љ а к њ и х о в у а т а р

в а љ е в с к и и с т о к у и с т е р у ју и з а т а р а њ и х о в о г а и у о б о р с е л с к и о д т е р у ју

и з а т в а р а ј у . В аљ евци н ајзад изјављ ују да ће в е р о в а т и а к о о п т у ж е н и

ч е т и р и в а љ а н а и п о ш т е н а ч о в е к а з а с в е д о к а д о в е д у , и а к о о в и д о к а ж у

к а д а је п р а в и с и н о р , и т о п о д з а к л е т в о м .

П ок азаће се да је ова изјава В аљ еваца би ла несм отрен а, и да ће он а

бити одлучујућа за исход парнице.

Д а н е би п отпу н о и скљ учи ли Г рабовчане из доказаног поступка,

В аљ евци су п ри стали да се као сведоци саслуш ају км ет П етар С тојано-

вић и А ксентије М арин ковић, којим а верују је р и х п о з н а ју д а с у д о б р и

и п о ш т е н и љ у д и и д а с е к р и в о з а к л е т и н е ћ е .

Н а р оч и ш те одр ж ано 8. м аја туж ена страна довела је сведоке и з

Б ујачи ћа, Забрди це и К озли чи ћа. В аљ евци су одм ах изјавили да овим

сведоц и м а н е верују, јер о н и ж еле и да се од Б ујачић а ограни че, п а би

ови сведоц и би ли заинтересовани . Т раж и ли су сведоке из дру гих села

са који м а се В аљ евци н е п арни че. Д ру ге сведоке, који би м огли да

по сведоч е наводе туж ен е стране, Г рабовчани ни су м огли довести, па је

К о м и с и ја п р и ш л а њ и х ово м сасл уш ањ у .

П рви сведок, П антелија Т еш ић из К озличи ћа, стар 49 годин а, отац

седам син ова и са тро је ун учади , тврди о је у врем е К арађорђа и м ао 15-16

година (?), када је т е р а ј у ћ и к у к у р у з е к у ћ и и з П л о ч н и к а К о л у б а р е (к о ј у

144


19/25

Синорење ваљевског атара

н а м ј е к а о б и в ш е њ и в е Г . Ј а к о в п о д е л и о ) п р и п о в е д а о м и је п о к д е д а

Н и к о л а К о з о д р а д а је с и н о р и з м е ђ у В а љ е в а и Г р а б о в и ц е и ш а о , о д

с у м е ђ е Д р о ч и н с к е (к о ј а је б и л а п о д а с о в и н о м в а љ е в с к о м ), К о з л и -

ч и ћ с к е и Г р а б о в и ч к е , и д у ћ и д р у м о м Б р а н к о в а ч к и м у В а љ е в о у К а м е -

њ а к , о д а т л е у Д р о ч и н с к о г р о б љ е , у Б е л и п у т у о с к о р у ш у п а у Р а в а њ с к и

п о т о к и н и з Р а в а њ с к и п о т о к у д р у м Б е о г р а д с к и ... Д а љ е н е з н а м . Н а

п и тањ е К ом и си је ком е је све војвода Јаков

р а з д а в а о о н е т у р с к е з е м љ е у

К о л у б а р и ,

осим К озли чи ћа, одговорио је:

д а в а о је Б л и з о њ и м а , Б р а н к о -

в и н и , К о т е ш а н и м а , З а б р ђ а н и м а и Г р а б о в ч а н и м а .

Д есетак је даван

војвод и Јакову, а од друм а Б еоградског до К олу баре спахи ји .

К ази вањ е А рсени ја П етрови ћа из Забрдиц е (стар 60 годи на, отац три

син а), у једн ом делу им а истори јску вредн ост. Њ егова веза са Грабови -

цом п оти че отуд ш то је њ егова м ајка из куће км ета П етра С тојанови ћа,

ш то би м огло ути ц ати на при страстно ст њ егове изјаве. За разли ку о д

п ретход н и ка он м еђу оп и сује почев од К олубаре, п о с р е д а д е п о к . Ј о в и ц е

(М и л у т и н о в и ћ а , н а п . В Б С ) у в о д е н и ц у Г . Н е н а д о в и ћ а (П р о т е М а т е је ,

н а п . В Б С ) п о р е д З у к а в а и даљ е како су показали Г рабовчани . О вде се

п ом и њ е г р м г д и је п о г и н у о м о м а к к н е з а Ж и в к а (?), ко ји се н алазио

и зм еђу К ам ењ ака и сум еђе Г рабовиц е са дру гим селим а. О вај сведок

даљ е казује да је десетак за ове зем љ е узим ао спахи ја Н ур и ја

2 4

, а за

в р е м е с р п с к о О б р е н о в и ћ и . Т о ја д о б р о п а м т и м к а д је у В а љ е в у 2.000

к у ћ а

25

б и л о . О н д а је В а љ е в с к и и с п у с т б и о г д и је с а д а Б е л о П о љ е и

Р а ђ е в о С е л о . У о н о в р е м е н и ј е т у б и л о н а с е љ е н о . Т а о н д а је ц е л о

Р а ђ е в о С е л о б и л о п о д В а љ е в о . Н и њ ем у ни је би ло познато да је војвода

Јаков си н ор и о В аљ ево од суседни х села. Н а казато м ож е се заклети, м ада

м у је т е ш к о к л е т и с е з а

т у ђ а

п о с л а и з а љ у б а в м о ј е д е ц е .

С ведоку П ан и ћу из Забрд и ц е (стар 58 год, отац тро је деце) п озн ата је

м еђа и зм еђу п арни чара, која се ун еколи ко р азли кује од п ретходн и х

казивањ а. П равитељ ствене Зукве

2 б

су биле власниш тво Т урчин а К адра-

ге. Ш то се пак тич е десетка, он је п лаћан на ваљ евској стран и М уселим у

ваљ евском а од П роти н е воденице нани ж е спахији Берковцу. К од он ог

Г рм а, који по м ињ е сведок А рсен ије П етровић, ни је погину о м ом ак

кнеза Ж и вка већ кнеза А лексе Н енадовића

27

, ш то је веро до стојн и је и

и стор и јски тачн и је. И он п ри стаје да се закуне н а казано.

24 Б е р к о в а ц , Б е р к о в ч а н и н . О в а ј с п а х и ј а ј е б и о в е л е п о с е д н и к . У а т а р у М и о н и ц е , в и ш е

б а њ е В р у ј ц и п о с т о ј и с е л о Б е р к о в а ц . Д а л и ј е и м е о в о г с е л а в е з а н о з а о в о г с п а х и ј у ?

25 П о д а т а к к о ј и п о т к р е п љ у ј е к а з и в а њ а П р о т е М а т е ј е М е м о а р и , с т р . 12, и з д а њ е С К З ,

1893). П р о т а ј е з а п и с а о д а ј е п р е д К о ч и н у К р а ј и н у у В а љ е в у б и л о 24 џ а м и ј е и п р е к о

3 .000 к у ћ а т у р с к и х а 200 х р и ш ћ а н с к и х

26 П р е д е о н и ж е п о љ а К р у ш и к

27 Ж и в к о , х а з н а д а р б л а г а ј н и к , а р - п е р с ) к н е з а А л е к с е . Њ е г а п о м и њ е П р о т а М а т е ј а у

с в о ј и м

М е м о а р и м а

и з д а њ е 1983. с т р . 52).

М о ј

о т а ц

к а з у ј е П р о т а , д о ђ е у В а љ е в о б а ш

н а ч и с т у С р е д у , о н а ч е т и р и Т у р ч и н а о д у и з а с е д н у с а т о д В а љ е в а у ш у м у к р а ј п у т а

к о ј и м с е о н м о р а в р а т и т и . Ј е д н о м р е к н у : у д р и т и к н е ж е в а х а з н а д а р а Ж и в к а , а н а с ћ е м о

т р о ј и ц а к н е з а . К а д м о ј о т а ц н а и ђ е п о к р а ј з а с е д е , о н а ј ј е д а н Т у р ч и н о п а л и Ж и в к а и

у б и ј е , н о о н и д р у г и п р о м а ш е м о г а о ц а и н е з г о д е г а , в е ћ п о б е г н у у п о т о к п а к у В а љ е в о .

Г р м , п о д к о ј и м ј е п о г и н у о , о д т а д а с е з о в е Ж и в к о в г р м

145


20/25


К азивањ е К узм ана М аксим овића из Забрдице (стар 60 годин а, отац

два сина), у погледу синора не разликује се од других, а које заснива на

п л аћ ањ у

ћ е ш е в а

н а

г р у н т у Г р а б о в ч а н а .

И он п отврђ ује већ речен о да је

п оред он ог Грм а погин уо м ом ак кнеза А лексе Ж ивко, као и да су

К адраги н а пољ а била п оред Љ убостињ е, звана Зукве. С ве ово м у је познато

отуда ш то је

р а д и о Т у р ц и м а .

О н

м о ж е и х о ћ е

да се закун е на казано.

С ведок И ван Ђ ур и ћ, стар 75-80 годин а, отац четир и син а и тр и

кћ ери , зем љ од елац и з Забрд иц е, казао је као и ран и ји сведоци , и то

д о

в о д е н и ц е Г . Н е н а д о в и ћ а , а о д в о д е н и ц е н е з н а је р с у с к л а д о в и

и з п р е о р а в а н и .

Ш то се тич е десетка, Г рабовчани су п лаћали спах и ји

Д р о ч и н с ко м и ш тету (ћ еш ) там о г д и ј е м о м а к к н е з а А л е к с е п о г и н у о , а с

о н е с т р а н е Б е р к о в а ц с п а х и ја г р а б о в и ч к и је у з и м а о .

П осед спахи је

Б ерковца се простирао од друм а Београдског до водени це П роте М атеје на

К олубари . О н н е зна да је војвода Јаков постављ ао синор. И он нуди заклетву.

К ази вањ е сведока Јована К овачевића, км ета села Б ујачи ћа (30 год.

отац јед н о г син а), засни ва се на при чањ у њ еговог пок. оца и од н оси се

на зем љ е бли зу К олубаре. Н и Д и м и три је Јевтић и з Б ујачића (г. 66, отац

јед н е ћерк е) и А ксен ти је К овачевић , такође из Б ујачи ћа (стар 51 год.

отац двоје деце), н и су ви ш е м огли п осведочи ти н его ш то је казао њ их ов

км ет Јован . За разли ку од остали х, о н и су сагласно и зјави ли д а је

војвода Ј е в р е м Н е н а д о в и ћ , з а в р е м е К а р а ђ о р ђ е в а , х т е о о д у з е т и р е ч е н е

з е м љ е ... н о к а д п р и с в о ји т и н и је м о г а о , д а је д о ш а о и п о д е л и о н а

Г р а б о в и ч а н е .

П о и звођењ у ових доказа В аљ евци су изјави ли да овим сведоцим а н е

ве

РУ ЈУ > н а р о ч и т о з а т о ш т о с е в и д и д а с у н а г о в о р е н и о д п р о т и в н е

с т р а н е , и ш т о с у Б у ја ч и ћ а н и с њ и м а у п а р н и ц и , и ш т о ћ е к о ј и д а н и с

с е л о м њ и н и м с и н о р и т и . В ероваће сам о сведоку И вану Ђ ур и ћу из

Забрдиц е и П етру С тојановићу, км ету Г рабовчана

Documents

Glasnik 33 Berko Savic