СТРЕС

ШТА ЈЕ ЗА ВАС СТРЕС?

КОЈЕ СИТУАЦИЈЕ ДОЖИВЉАВАТЕ КАО СТРЕСНЕ?

ЗАШТО?

КАКО НАСТАЈЕ СТРЕС?СТРЕС ЈЕ У ОЧИМА ПОСМАТРАЧА

1.СИТУАЦИЈА ЈЕ СТРЕСНА КАДА ПРЕД НАС ПОСТАВЉА НЕКИ ЗАХТЕВ ИЛИ ЈЕ

ФИЗИЧКИ ИЛИ ЕМОЦИОНАЛНО УГРОЖАВАЈУЋУ ЗА НАС

2. ОПАЖАМО ДА СУ НАМ СПОСОБНОСТИ ДА ИЗАЂЕМО НА

КРАЈ СА ИЗАЗИВАЧЕМ СТРЕСА МАЛЕ

СТРЕС И СТРЕСОРИ

•СТРЕСОР- ДОГАЂАЈИ КОЈИ ИЗАЗИВАЈУ СТРЕС•СТРЕС- РЕАКЦИЈА НА СТРЕСОР

СТРЕС ОБУХВАТА СВЕ НАШЕ МИСЛИ, ЕМОЦИЈЕ, ПОНАШАЊЕ И ФИЗИОЛОШКЕ РЕАКЦИЈЕ КОЈЕ СУ ИЗАЗВАНЕ УЗНЕМИРУЈУЋИМ СПОЉАШЊИМ ИЛИ УНУТРАШЊИМ ДОГАЂАЈЕМ (СТРЕСОРОМ)

СТРЕС МОЖЕ БИТИ ПОЗИТИВАН И НЕГАТИВАН

ТРАУМА И СТРЕС Појмови са сличним значењем

Разлика: стрес може бити позитиван и негативан траума је увек негативна

Траума: јака, негативна емоционална реакција на изузетно непријатан догађај који угрожава живот или достојанство личности.

СТРЕСОРИ-ДОГАЂАЈИ КОЈИ ИЗАЗИВАЈУ СТРЕС

Стресори могу бити: ПСИХОЛОШКИ (јавни наступ, пријемни испит,

отказ) ОРГАНСКИ (операције, повреде, болести)

Стресори могу бити: ПОЗИТИВНИ (рођење детета, добитак на

лутрији) НЕГАТИВНИ

Стресори могу бити: ТРЕНУТНИ (тест у школи, разговор за посао) ХРОНИЧНИ ( брига о болесном члану породице,

свакодневни проблеми на послу и школи)

СТРЕСОРИ У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ

раскид љубавне везе свађе са родитељима проблеми са браћом и сестрама проблеми са пријатељима родитељске свађе болест или повреда блиског члана

породице промена материјалног статуса

родитеља

СТРЕС, НЕШТО САСВИМ ЛИЧНОФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ЛИЧНИ НИВО СТРЕСА

Физичко здравље Генетски фактори Ментално здравље Самопоштовање Темперамент Самопоуздање Културна

очекивања

Финансије Стручност и

образовање Системи подршке Терапија Предвидљивост

стресора Учесталост и јачина

стресора

УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ

СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ

Стрес је јединствено личан. Исти животни догађаји неке остављају равнодушним, а неке јако узнемирују.

Начин на који мислимо о својим животним стресорима условљава начин нашег реаговања.

Реакција на стресни догађај је комбинација мисли, осећања, телесних реакција и понашања и зависи од тога колико неку ситуацију процењујемо као претећу.

А-стресор: испит на факултету

Б начин на који мислимо о стресору- никада нећу успети све да научим имам само још 5 дана. Сигурно ћу пасти и то је мој крај на факултету. Како ћу родитељима то да саопштим.

Ц стрес- главобоља, несаница, забринутост, уношење већих количина кофенина и хране, губитак самопоуздања.

А-стресор: испит на факултету

Б начин на који мислимо о стресору- Мораћу добро да се организујем и дам све од себе, испит је за 5 дана а градива је пуно. Али није страшно и ако не положим сада, положићу га у следећем року.

Ц стрес- прављење плана учења, сталоженост, добра концентрација, добар сан и добар апетит, самопоуздање.

КАКО ЗНАМО ДА ЛИ СМО ПОД СТРЕСОМ?

НАЈЧЕШЋИ СИМПТОМИ СТРЕСА: напетост, фрустрираност тешкоће са концентрацијом тешкоће при доношењу одлука смањен или повећан апетит честе промене расположења раздражљивост и нестрпљивост претеране реакције на неважне

догађаје изостаје задовољство при обављању

активности које волимо повећано уношење никотина,

алкохола, кофеина

КАКО СЕ ОРГАНИЗАМ ШТИТИ ОД СТРЕСА?

ОПШТИ АДАПТАЦИОНИ СИНДРОМ

ХАНС СЕЛИ- између организма и његове средине постоји равнотежа,такође,унутар самог организма постоји одређена равнотежа, различити стресори нарушавају равнотежу.

Организма је опскрбљен различитим физиолошким процесима којима се штити од угоржавајућег дејства стресора и,истовремено, покушава на да се на њих адаптира и поврати нарушену равнотежу. Ову реакцију организма Сели је назвао ОПШТИ АДАПТАЦИОНИ СИНДРОМ.

3 ФАЗЕ ОПШТЕГ АДАПТАЦИОНОГ СИНДРОМА

I фаза узбуне- равнотежа организма буде поремећена дејством стресора.

II фаза отпора- организма појачаном активношћу покушава да се врати у равнотежу. Ако дејство стресора престане организам се опоравља.

Уколико се дејство стресора настави....

III фаза слома- резерве и капацитети организма буду исцрпљени развијају се психосоматска обољења или наступа смрт.

ПСИХОСОМАТАСКА ОБОЉЕЊА

Телесна обољења која настају услед дејства психолошких фактора.

У стресним ситуацијама организам је активан више него нормално. Дуготрајана изложеност стресу може да изазове различите поремећаје унутрашњих органа.

Најачешћа психосоматска обољења су: повишен крвни притисак, инфаркт, чир на желуцу, астма, повишен шећер....

ДВОСТРУКА ВЕЗА СТРЕСА И ПСИХОСОМАТСКИХ ОБОЉЕЊА

Психосоматска обољења повезана су са стресом на два начина:

1. директно, преко физиолошких реакција- услед стреса чешће се активира симпатичи и ендокрини систем, опада имунитет организма

2. индиректно, преко нездравих облика понашања- пушење, лоша исхрана, конзумирање алкохола, наркотика.

КАКО ПРЕВАЗИЛАЗИМО СТРЕС?ПЛИВАТИ ИЛИ ПУСТИТИ ДА НАС ВОДА НОСИ?

Начини превладавања стреса Негативни- понашања којима

човек не отклања извор стреса, нити ојачава своје способности да га савлада (агресија, механизми одбране, злоупотреба алкохола, дроге, лекова за смирење).

Позитивни “Копинг” – свака стратегија коју примењујемо како бисмо изашли на крај са ситуацијама које превазилазе наше емоционалне или физичке капацитете тј. које су стресне.

ПОЗИТИВНИ НАЧИНИ ПРЕВЛАДАВАЊА СТРЕСА

Две стратегије за позитивно превладавање стреса:

Решавање проблема (савладавање извора стреса)

Регулисање емоција

КОПИНГ СТРАТЕГИЈЕ ФОКУСИРАНЕ НА РЕШАВАЊЕ

ПРОБЛЕМА

Применом ових стратегија директно се бавимо стресором како бисмо га елиминисали или променили.

Ефикасне – када стресор можемо да контролишемо.

Појачано улагање напора, нови приступ проблему, промена циља, смањење обавеза, промена начина на који мислимо о стресору.

КОПИНГ СТРАТЕГИЈЕ УСМЕРЕНЕ НА ЕМОЦИЈЕ

Стратегије фокусиране на емоције- циљ је променити осећања везана за оно што у нама ствара стрес. Ове стратегије не могу да елиминишу стрес али могу да промене значење стреса за нас.

Ефикасне-када стресор не можемо да контролишемо.

Подршка пријатеља, саветовање са психологом, физичка активност, релаксација, тражење среће у несрећи, савладавање песимизма, организација и планирање.

НАЈМАЊЕ ШТО МОРАТЕ ЗНАТИ !!!!

Стресори су изазивачи стреса

Стрес је реакција на стресор

Стрес је у очима појединца

Организам се бори са стресом- ОПШТИ АДАПТАЦИОНИ СИНДРОМ

Стрес је могуће контролисати