Genadij Petrovic Malahov -"Lecenje 200 najrasprostranjenijih oboljenja"

  • Published on
    07-May-2015

  • View
    6.048

  • Download
    27

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Malahov,Russia,

Transcript

<ul><li>1.Genadij Petrovi Malahov LECENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH OBOLJENJA (PREVOD S RUSKOG) BEOGRAD 2007. </li></ul><p>2. SADRAJ OT) RUSKOG IZDAVAA 11 UVOD 13 PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENU LEKOVITIH TERAPIJA., 13 OPTI PODACI O LEKOVITOM BILJU 79 Stanja fitopreparata 79 Terapije leenja 82 RECEPTI I PREPORUKE ZA LEENJE OBOLJENJA 87 ADENOIDITIS 87 ADENOM PROSTATE 90 AFTE 92 ALERGIJA 93 ANEMIJA (MALOKRVNOST) 95 ANGINA 100 ARTRITIS 104 ASTMA 107 ATEROSKLEROZA 108 BELO PRANJE 110 BEONA 111 BLEFARITIS 112 B O L U GRLU 113 BOI, U UIMA 114 BOL U JETRI, SLEZ1NI, PODREBRICII UNOJ KESI 115 BOL U ELUCU I CREVIMA 116 BOL U BUBRLZIMA I MOKRANOJ 3. B E I C I BOL U OIMA BRADAVICE BRONHITIS BRONHIJALNA ASTMA CIROZA JETRE CISTA NA JAJNICIMA CISTITIS IR NA ELUCU 1 DVANAESTOPALANOM CREVU DEPRESIJA (MELANHOLIJA) DERMATITIS DIJABETES EKCEM ENCEFALIT1S ENDOMETRITIS EROZIJA GRLIA MATERICE FAR1NGITIS FIBROM FURUNKUL(IR) GAJMOR1TIS (MAKSILARNI SINUSITIS) GASTRITIS GINGIVITIS GLAVOBOLJA GLOMERULONEFRITIS GLUVOA(GUBITAK SLUHA) GLJIVINA OBOLJENJA KOE GOJAZNOST (L1POMATOZA) GORUICA GREVI GREVI U BUBREZIMA GREVI U CREVIMA 165 GREVI U JETRI 166 GRIP 167 GROZNICA 168 GUBITAK APETITA 169 GUAVOST 170 HEMOROID1 171 HEPATITIS 175 HEPATITIS HRONINI 179 HERPES 186 HIPERTONINA BOLEST 188 HIPOTON1JA 191 HOLECISTITIS 192 INVAZIJA GLISTA 196 IIJAS 199 KAMEN U BUBREZIMA (LITIJAZA] 200 KAMEN U UI 202 KAALJ 207 KATARAKTA 209 KIJAVICA(RINITIS) 210 KILA 212 KLIMAKS 213 KOL1TIS 215 KOLPITIS 218 KONJUKTIVITIS 220 KOZMETIKI DEFEKTI KOE 221 KRATKO VIDOST 223 KRVARENJA 225 LARING1T1S 226 LIAJ 227 LUPUS 229 117 118 118 122 125 127 129 130 132 135 137 137 141 142 143 144 146 147 149 150 153 155 156 . 157 . 159 . 159 . 160 . 162 . 163 . 164 4. MALARIJA 2 3 1 MAMUZE NA PETI 232 MASNO TKIVO (LIPOM) 235 MASTOPATIJA 236 METEORIZAM 238 MITHSLRI 240 MUCANJE 242 NAPRSLINE NA NOGAMA 244 NEFRITIS 245 NEKONTROLISANO MOKRENJE (ENUREZA) 247 NEPLODNOST 249 NEPRIJATAN ZADAH IZ USTA 251 NESANICA 252 NEURODERMITIS 256 OPADANJE KOSE 257 OPEKOTINE 258 OSPE 259 OSTEOHONDROZA 261 OSTEOPOROZA 264 PARALIZE. PAREZE 265 PARAPROCTITIS 266 PARODONTOZA 268 PIELONEFRIT1S 269 PLEUR1TIS 270 PNEUMONIJA (UPALA PLUA) 272 PODAGRA (KOSTOBOLJ A) 276 POLI ARTRITIS 277 POLIPI 278 POREMEAJ MENSTRUALNOG CIKLUSA 281 PREHLADA 283 PROLIV 285 PROSTATITIS 286 PSORIJAZA 287 RADIKUL1TIS 289 RAK 291 RANE 299 RANE OD LEANJA 300 REUMATIZAM 301 SINDROM IIRON1NOG UMORA 303 SKLEROZA 305 SRANE MANE 310 STENOKARD1 JA (ANGINA PEKTORIS) 312 STOMATITIS 313 SVRAB 314 UGA 316 TONZILITIS 317 TRAHOMA 318 TROMBOFLEBITIS 320 TUBERKULOZA 322 UJEDI 324 UMOR NOGU 324 UPALA DESNI 325 UPALA JAJNIKA 326 UPALA MODANE OPNE ILI KIMENE MODINE 327 UPALA VAGINE (KOLPITIS. VAGINITIS) 328 VAGINALNE INFEKCIJE 329 5. VARI KONO PROIRENJE VENA 331 VITILIGO 335 VRTOGLAVICA 336 ZATVOR 337 ZNOJENJE 346 ZUBOBOLJA 348 ULJEVI 352 UTICA 352 PREGLED LEKOVITOG BILJA 362 OD RUSKOG IZDAVAA Za ljude koji ele da due godina sauvaju zdravlje i da ive dugoveno, kao i da se oslobode raznih oboljenja, namenjenaje serija knjiga uvenih autora, lekara, narodnih lekara, lekara-fitoterapeuta o leenju vie od 200 najras- pr o s t r a nj enijih obolj e nj a. uveni autor knjiga o samoozdravljenju G. P. Mala- hov predlae, proverene kroz njegovu viegodinju praksu, recepte leenja urinom, ienjem organizma, lekovitim travama i daje preporuke za leenje razmatranih oboljenja. Ve vam je poznato kakve mere za izleenje postoje i kako da ih pravilno primenjujete. U knjizi je korieno iskustvo italaca u leenju raz nih oboljenja. Unikatnost se sastoji u tome, to se, sjedne strane, u njoj daju najraznovrsniji metodi leenja, a sa druge strane - sadre se preporuke samog autora, koje e vam pomoi da izbegnete greke, da ne ustuknete pred pote koama. Metodi ienja organizma koji su predloeni upore - do s receptima leenja lekovitim travama, sa karakteristika ma individualnih osobina i biolokih ritmova oveka, poma u svakom oveku da izvri korekciju vlastitog programa samoleenja i da postigne najbolji efekat leenja. Preparati od lekovitih biljaka dokazali su svoju pred nost u odnosu na hemijske lekove: pri njihovoj upotrebi u oveji organizam dospeva itav kompleks njemu bliskih (srodnih) bioloki aktivnih materija. ajevi, odvari, ekstrakti, ulja i masti od biljnih siro vina deluju na organizam blae, bolje ih podnose bolesnici, znatno rede izazivaju sporedne alergijske reakcije. U pos- 6. lednje vreme lekoviti preparati od biljaka sve vie se prime- njuju u kompleksnom leenju bolesnika. Najefikasnija he- mijska sredstva, leei jedan organ, unitavaju druge orga ne i, kao posledica. - organizam u eelini. Preparati biljnog porekla, sade jstvuj ui u ogranienom obimu sa elijama or ganizma i normalizujui njegovu delatnost. ne nanose tetu organizmu. Svi recepti, koji su prezentirani u knjizi, proraunati su za odraslog oveka. Zbog toga deci do tri godine starosti dozu treba smanjiti od 3 do 5 puta, deci od tri do sedam godina - 2-3 puta, deci od sedam do etrnaest godina - 1.5-2 puta. Po pravilu, ovek esto poinje da obraa panju na svoje lino oseanje (zdravstveno stanje) tek posle toga, kada mu se pojave prvi simptomi oboljenja. U traenju puta ka ozdravljenju ljudi poinju da se lece sami, i esto prema linom miljenju koriste recepte narodne medicine, zaboravljajui pri lom. da na prvi pogled bezopasna sredstva, mogu biti ne samo korisna, ve i tetna po organizam. Da se to ne bi desilo, potrebno je znati tanu dijagnozu oboljenja. Pre nego pristupite leenju u domaim uslovima. konsultujte se sa lekarom, koji e vam postaviti tanu dijagnozu i tek posle toga ponite da sainjavate vla stiti program samoizleenja. koristei se preporukama i re ceptima uvenog autora. Lekovite sile ovejeg organizma zaista su neiscrp ne, ubeen je autor. One e vam omoguili da pobedite bolest, da ozdravite, pomoi e vam da ponete novi ivot, pun radosti i veselja. Odlino ete izgledati i uvek ete bili u formi. Moete da se ponovo rodite! elimo vam zdravlja! UVOD U toj knjizi uoptio sam moje iskustvo steeno le- enjem najrasprostranjenijih oboljenja, raunajui na lo, da ono moe biti korisno i vama, mojim dragim itaocima. Neki recepti su preuzeti iz vaih pisama, u kojima sa mnom delile radost izleenja i lugu poraza (neuspeha). Nadam se da e vam recepti i preporuke navedene u knjizi pomoi u sanioizleenju. PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENU LEKOVITIH TERAPIJA Pristupajui samoleenju, treba uzeli u obzir svoj uz rast, individualnu konstituciju, bioloke ritmove organizma i godinje doba. Praksa pokazuje, da se uspeh samoizleenja u prvom redu sastoji u potpunom i sistematskom ienju organizma, io ini glavne komponente dobrog zdravlja - pravilno razmiljanje, psihiko spokojslvo, normalan dnevni raspored, dovoljna motorna aktivnost, ishrana mo nolitnim produktima pravilnim redosledom i optimalnim kombinovanjem, odsustvo glupih navika, umerene terapije elienja organizma. Pre svega: 1. Odredite kojem konslilucionom tipu pripadate. 2. Uzmite u obzir svoj uzrast. 3. Usaglasite sve mere leenja sa bioritmolokim fa ktorima i osobenostima godinjeg doba. 7. 4. Precizirajle. koji su organi aktivni za vreme vaeg leenja, a koji su slabi. 5. Imajte u vidu porodinu mikroklimu, meusobne odnose sa najbliima. Od toga, lakoe. zavisi kvalitet proce sa samoizleenja. Tek posle takvog testiranja" moe se pristupili pla niranju, a zatim realizaciji samoizleenja. Ukoliko to ne uradite ili se prema nabrojanim preporukama lakomisleno odnosite, tada moete naneti tetu svom zdravlju. Pravilno izaberite vreme leenja: Najbolje vreme za leenje bilo kojeg organa je vreme njegove najvee aktivnosti u toku godine. Na primer, najbolje je istili jetru u vreme njene 72-dnevne aktivnosti tokom godine. S ciljem profilakse odravajte svoje slabe organe u vremenu njihove najslabije aktivnosti. Na primer, srce po dravajte zimi; bubrege - leti; jetru - ujesen; plua - u pro- lee. istite i obnavljajte organe u vreme njihove naj vee aktivnosti. Za jetru je to prolee; za srce - leto; za bubrege - zima; za plua - jesen; za eludac - vreme izmeu godinjih doba (prelaska iz jednog u drugo godinje doba). Nikada ne stimuliite po prirodi jake organe, jer e po zakonu antagonizma oni jo vie guiti suprotne slabe or gane. Na primer, stimulacija bubrega zimi jo vie gui srce i, obrnuto, stimulacija srca leti jo vie gui, u to vreme. slabe bubrege. To se odnosi i na jetru i plua. Radi sprovodenja nekih zdravstvenih preporuka i terapija trebae vam lunarni kalendar (informaciju o fazama Meseca moete nai u bilo kom kalendaru). Prva faza lunarnog meseca poinje sa mladim rnese- com i zavrava se prvom etvrtinom. U loj fazi organizam se stee (gri) i tada se moe najbolje fiziki opteretiti. Druga faza lunarnog meseca poinje sa prvom etvr tinom do punog meseca. U toj fazi organizam se iri i tada je najbolje sprovoditi terapije ienja, vezane za ienje organizma, posebno jetre. Trea faza lunarnog meseca poinje od punog mese ca i zavrava se sa treom etvrtinom. U toj fazi organizam se stee (gri) i moe se najbolje fiziki opteretiti. etvrta faza lunarnog meseca poinje sa treom etvrtinom i zavrava se u etvrtoj etvrtini. U toj fazi orga nizam se iri i tada je najbolje primenjivati terapiju ienja debelog creva. Tokom etiri faze postepeno se aktiviraju odgovara jui organi ovejeg organizma. Zbog loga to svaka faza traje u proeku 7,5 dana, ona se obino deli na tri jednaka vremenska dela (priblino po 2,3 - 2,5 dana), za vreme kojih je aklivan odgovarajui ,,deo*' organizma. Prva faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis tema: U prvoj treini aktivni su: mozak, lice, gornja eljust i oi. U drugoj treini aktivni su: eustahijeva truba, donja eljust, grlo, vrat i vratni prljenovi. U poslednjoj treini aktivni su: ramena, ruke (do lakata), plua i nervni sistem. Druga faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis tema: 8. U prvoj treini aktivni su: grudi, deo lela iznad ut robe (trbuha) i lakatni zglobovi. U drugoj treini aktivni su: srce, grudni deo kime, una kesa i jetra. Uposlednjoj treini aktivni su: eludac, tanko i de belo crevo i organi trbune duplje. Trea laza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis tema: U prvoj treini aktivni su: bubrezi i deo oko krsta (slabina). U drugoj treini aktivni su: polne lezde. mokrana beika i pravo crevo. U poslednjoj treini aktivni su: trtini zglobovi, zad njica i butne kosti. etvrta faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis tema: U prvoj treini aktivni su: kotani sistem, kolena i koa. U drugoj treini aktivni su: lanci nogu, zapea ruku. U poslednjoj treini aktivni su: stopala nogu. peri staltika creva i lenosti u telu. Za vreme aktivnosti organa mogu se namenski spro- voditi mere leenja, ozdravljenja i jaanja organizma. Dnevna aktivnost organa i funkcije organizma vezane za nju: Jetra 1-3 sala Plua 3-5 sati Debelo crevo 5-7 sati eludac 7-9 sali Pankreas (guteraa) 911 sali Srce 11-13 sati Tanko crevo 13-15 sati Mokrana beika 15-17 sali Bubrezi 17-19 sati Perikard 19-21 sat Tri grejaa" 21-23 sata una kesa 23-1 sat Pojam tri grejaa" oznaava funkciju metabolizma U elijama ovejeg organizma. (U elijama organizma do lazi do asimilacije hranljivih materija, koje su upotreblja vane i prevarene u eludano-crevnom traktu.) Dnevni bioritmovi oveka. Vano je znali, da se maksimum i minimum aktivnosti raznih biolokih procesa vremenski ne poklapa. Tako se. na primer, maksimalne vred- hosti temperature tela i krvnog pritiska uoavaju u 18 sali. lelesne teine - u 20 sali, trenutne zapremine disanja - u 13 sati, leukocita u krvi - u 23 sata. Treba obratiti panju na karakter periodinih (povremenih) promena temperature tela, poto od njih, kao i od ritma disanja zavisi nivo razmene materija. Utvreno je. da smanjenje temperature tela moe da izazove prestrojavanje fiziolokih ritmova i samim tim da povea ivotni vek. Pri poveanju temperature tela (na pri mer, kod oboljenja od gripa) bioloki sati oveka, obrnuto, poinju da teku bre. Radna sposobnost organa krvotoka u razliito vreme dana takode je razliita. Dva puta dnevno ona se naglo sma njuje: oko 13 i oko 21 sat. U to vreme nije poeljno pod- 9. vrgavati se veim fizikim naprezanjima, dejslvu visokih temperatura i nedostatku kiseonika. Aktivnost organa za stvaranje krvi rasporeena je prema sledeem: kotana sr - u ranim jutarnjim satima, slezina i limfni vorovi oko 17-20 sati. U ranim jutarnjim salima u krvotok dospeva najvea koliina mladih eritrocita. Maksimum hemoglobina u krvi uoava se od 11 do 13 sati, a minimum - od 16 do 18 sati. Maksimum eera u krvi uoava se od 9 do 10 sati ujutro, a minimum - uvee i preko noi. Karakteristian je dnevni bioritam i za organe pro bave, lako se u jetri naizmenino stvaraju u i glikogen. U prvoj polovini dana stvara se maksimalna koliina ui i samim tim se obezbeduju optimalni uslovi za probavu hrane (na primer, masti). U drugoj polovini dana jetra nagomilava glikogen i vodu. Pri tom se njene elije zapreminski povea vaju skoro tri puta. U jutarnjim satima pojaava se peristaltika ereva i motorna funkcija eluca. ienjem creva u organizmu se stvara deficit kuhinjske soli i vode. U to vreme stvara se e- ludani sok najmanje kiselosti. Uvee je najizraenija funkcija luenja bubrega. Njen minimum je u vremenskom razmaku izmeu 2 sata noi i 5 asova ujutro. Rukovodei se tim podacima, mogu se regulisati vreme uzimanja hrane, njena koliina i kvalitet. U stvari, u prvoj polovini dana treba da prcovladava hrana bogata belanevinama i masna hrana, a u drugoj - hrana bogata ugljenim hidratima i mlena hrana. Tokom dana ovek vie puta osea podizanje fizio loke aktivnosti. Danju su to periodi od 10 do 12 i od 16 do 18 sati, kada je organizam maksimalno otporan na kise- oniko gladovanje. To vreme je najpovoljnije za fiziki rad i donoenje odluka. Nou se fizioloke aktivnosti podiu od ponoi do 1 sat posle ponoi. To vreme esto koriste intelektualci za stvaralaki rad. Maksimum fizioloke aktivnosti je od 5 do 6 sati ujutro. Poznavajui bioloke ritmove organizma, dnevne i mesene aktivnosti organa i sistema, moe se pristupali leenju. Bez obzira na to, da ne bi pravili greke pri izboru i da bi pravilno primenili metode leenja treba da odredite svoju individualnu konstituciju. U pojmu ivotnih prin cipa termin zdravlje oveka" oznaava, da su sva tri ivotna principa vetru, ui i sluzi meusobno uravnoteena i dovoljno snana. ivotni princip vetra. Odgovara za cirkulaciju u organizmu. Ovaj pojam obuhvata itav kompleks pokreta: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzina misaonih procesa, kretanje krvi. limfe i drugih tenosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih procesa uopte, odstranjivanje ekskrementa, mokrae, slina itd. Zbog toga to se ivotni princip vetra sastoji iz primar nih elemenata - prostora i vazduha, koji nemaju nikakve tvrde niti tene supslance, ali poseduju osobine (kvalitete) suvoe i hladnoe, viak tog principa ima isuujue i ras- hlaujue dejslvo na organizam. Oslonac (osnovni poloaj) log ivotnog principa je donji deo tela: od pupka do slopala nogu (uglavnom pravo crevo). 10. Ukoliko je veiar u normali - nae razmiljanje je dobro (jasno), imamo mnogo energije, ereva lunkeioniu do...</p>