Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja

  • Published on
    03-Jul-2015

  • View
    991

  • Download
    10

Embed Size (px)

Transcript

<p>Genadij Petrovi Malahov</p> <p>L E C E N J E DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH OBOLJENJA(PREVOD S RUSKOG)</p> <p>BEOGRAD 2007.</p> <p>SADRAJOT) R U S K O G IZDAVAA UVOD PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENU L E K O V I T I H TERAPIJA., OPTI PODACI O LEKOVITOM BILJU Stanja Terapije leenja R E C E P T I I P R E P O R U K E ZA LEENJE OBOLJENJA ADENOIDITIS A D E N O M PROSTATE AFTE ALERGIJA ANEMIJA (MALOKRVNOST) ANGINA ARTRITIS ASTMA ATEROSKLEROZA BELO PRANJE BEONA BLEFARITIS B O L U GRLU BOI, U U I M A BOL U J E T R I , SLEZ1NI, P O D R E B R I C I I U N O J KESI BOL U E L U C U I C R E V I M A BOL U B U B R L Z I M A I M O K R A N O J 115 116 87 87 90 92 93 95 100 104 107 108 110 111 112 113 114 fitopreparata 79 79 82 13 11 13</p> <p>BEICI BOL U O I M A BRADAVICE BRONHITIS BRONHIJALNA ASTMA CIROZA JETRE CISTA NA J A J N I C I M A CISTITIS IR NA E L U C U 1 DVANAESTOPALANOM DERMATITIS DIJABETES EKCEM ENCEFALIT1S ENDOMETRITIS EROZIJA G R L I A MATERICE FAR1NGITIS FIBROM FURUNKUL(IR) GAJMOR1TIS ( M A K S I L A R N I SINUSITIS) GASTRITIS GINGIVITIS GLAVOBOLJA GLOMERULONEFRITIS G L U V O A ( G U B I T A K SLUHA) GLJIVINA OBOLJENJA KOE G O J A Z N O S T (L1POMATOZA) GORUICA GREVI GREVI U BUBREZIMA CREVU DEPRESIJA (MELANHOLIJA)</p> <p>117 118 118 122 125 127 129 130 132 135 137 137 141 142 143 144 146 147 149 150 153 155 156 . 157 . 159 . 159 . 160 . 162 . 163 . 164</p> <p>GREVI U CREVIMA G R E V I U JETRI GRIP GROZNICA GUBITAK APETITA GUAVOST HEMOROID1 HEPATITIS HEPATITIS H R O N I N I HERPES HIPERTONINA BOLEST HIPOTON1JA HOLECISTITIS INVAZIJA GLISTA IIJAS K A M E N U B U B R E Z I M A (LITIJAZA] K A M E N U UI KAALJ KATARAKTA KIJAVICA(RINITIS) KILA KLIMAKS KOL1TIS KOLPITIS KONJUKTIVITIS KOZMETIKI DEFEKTI KOE KRATKO KRVARENJA LARING1T1S LIAJ LUPUS VIDOST</p> <p>165 166 167 168 169 170 171 175 179 186 188 191 192 196 199 200 202 207 209 210 212 213 215 218 220 221 223 225 226 227 229</p> <p>MALARIJA M A M U Z E NA PETI M A S N O T K I V O (LIPOM) MASTOPATIJA METEORIZAM MITHSLRI MUCANJE NAPRSLINE NA NOGAMA NEFRITIS NEKONTROLISANO MOKRENJE (ENUREZA) NEPLODNOST NEPRIJATAN Z A D A H IZ USTA NESANICA NEURODERMITIS OPADANJE KOSE OPEKOTINE OSPE OSTEOHONDROZA OSTEOPOROZA PARALIZE. PAREZE PARAPROCTITIS PARODONTOZA PIELONEFRIT1S PLEUR1TIS P N E U M O N I J A (UPALA P L U A ) P O D A G R A ( K O S T O B O L J A) POLI A R T R I T I S POLIPI</p> <p>2 3 1</p> <p>POREMEAJ MENSTRUALNOG CIKLUSA PREHLADA PROLIV PROSTATITIS PSORIJAZA RADIKUL1TIS RAK RANE RANE OD LEANJA REUMATIZAM S I N D R O M IIRON1NOG U M O R A SKLEROZA SRANE MANE S T E N O K A R D 1 JA ( A N G I N A P E K T O R I S ) STOMATITIS SVRAB UGA TONZILITIS TRAHOMA TROMBOFLEBITIS TUBERKULOZA UJEDI UMOR NOGU UPALA D E S N I UPALA JAJNIKA UPALA M O D A N E O P N E ILI KIMENE MODINE UPALA VAGINE ( K O L P I T I S . VAGINITIS) VAGINALNE INFEKCIJE 328 329 327 281 283 285 286 287 289 291 299 300 301 303 305 310 312 313 314 316 317 318 320 322 324 324 325 326</p> <p>232 235 236 238 240 242 244 245 247 249 251 252 256 257 258 259 261 264 265 266 268 269 270 272 276 277 278</p> <p>VARI K O N O P R O I R E N J E VENA VITILIGO VRTOGLAVICA ZATVOR ZNOJENJE ZUBOBOLJA ULJEVI UTICA P R E G L E D L E K O V I T O G BILJA</p> <p>331 335 336 337 346 348 352 352 362</p> <p>OD RUSKOG IZDAVAAZa ljude koji ele da due godina sauvaju zdravlje i da ive dugoveno, kao i da se oslobode raznih oboljenja, n a m e n j e n a j e serija knjiga uvenih autora, lekara, narodnih lekara, lekara-fitoterapeuta o leenju vie od 200 najraspr o s t r a nj enijih obolj e nj a. uveni autor knjiga o samoozdravljenju G. P. Malahov predlae, proverene kroz njegovu viegodinju praksu, recepte leenja urinom, ienjem organizma, lekovitim travama i daje preporuke za leenje razmatranih oboljenja. Ve vam je poznato kakve mere za izleenje postoje i kako da ih pravilno primenjujete. U knjizi je korieno iskustvo italaca u leenju raz nih oboljenja. Unikatnost se sastoji u tome, to se, s j e d n e strane, u njoj daju najraznovrsniji metodi leenja, a sa druge strane - sadre se preporuke samog autora, koje e vam pomoi da izbegnete greke, da ne ustuknete pred pote koama. Metodi ienja organizma koji su predloeni upore do s receptima leenja lekovitim travama, sa karakteristika ma individualnih osobina i biolokih ritmova oveka, p o m a u svakom oveku da izvri korekciju vlastitog programa samoleenja i da postigne najbolji efekat leenja. Preparati od lekovitih biljaka dokazali su svoju pred nost u odnosu na hemijske lekove: pri njihovoj upotrebi u oveji organizam dospeva itav kompleks njemu bliskih (srodnih) bioloki aktivnih materija. ajevi, odvari, ekstrakti, ulja i masti od biljnih siro vina deluju na organizam blae, bolje ih podnose bolesnici, znatno rede izazivaju sporedne alergijske reakcije. U pos-</p> <p>lednje vreme lekoviti preparati od biljaka sve vie se primenjuju u kompleksnom leenju bolesnika. Najefikasnija hemijska sredstva, leei jedan organ, unitavaju druge orga ne i, kao posledica. - organizam u eelini. Preparati biljnog porekla, sade jstvuj ui u ogranienom obimu sa elijama or ganizma i normalizujui njegovu delatnost. ne nanose tetu organizmu. Svi recepti, koji su prezentirani u knjizi, proraunati su za odraslog oveka. Zbog toga deci do tri godine starosti dozu treba smanjiti od 3 do 5 puta, deci od tri do sedam godina - 2 - 3 puta, deci od sedam do etrnaest godina 1.5-2 puta. Po pravilu, ovek esto poinje da obraa panju na svoje lino oseanje (zdravstveno stanje) tek posle toga, kada mu se pojave prvi simptomi oboljenja. U traenju puta ka ozdravljenju ljudi poinju da se lece sami, i esto prema linom miljenju koriste recepte narodne medicine, zaboravljajui pri lom. da na prvi pogled bezopasna sredstva, mogu biti ne samo korisna, ve i tetna po organizam. Da se to ne bi desilo, potrebno je znati tanu dijagnozu oboljenja. Pre nego pristupite leenju u d o m a i m uslovima. konsultujte se sa lekarom, koji e vam postaviti tanu dijagnozu i tek posle toga ponite da sainjavate vla stiti program samoizleenja. koristei se preporukama i re ceptima uvenog autora. Lekovite sile ovejeg organizma zaista su neiscrp ne, ubeen je autor. One e vam omoguili da pobedite bolest, da ozdravite, pomoi e vam da ponete novi ivot, pun radosti i veselja. Odlino ete izgledati i uvek ete bili u formi. Moete da se ponovo rodite! elimo vam zdravlja!</p> <p>UVODU toj knjizi uoptio sam moje iskustvo steeno leenjem najrasprostranjenijih oboljenja, raunajui na lo, da ono moe biti korisno i vama, mojim dragim itaocima. Neki recepti su preuzeti iz vaih pisama, u kojima sa m n o m delile radost izleenja i lugu poraza (neuspeha). N a d a m se da e vam recepti i preporuke navedene u knjizi pomoi u sanioizleenju.</p> <p>PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENU LEKOVITIH TERAPIJAPristupajui samoleenju, treba uzeli u obzir svoj uz rast, individualnu konstituciju, bioloke ritmove organizma i godinje doba. Praksa pokazuje, da se uspeh samoizleenja u prvom redu sastoji u potpunom i sistematskom ienju organizma, io ini glavne komponente dobrog zdravlja pravilno razmiljanje, psihiko spokojslvo, normalan dnevni raspored, dovoljna motorna aktivnost, ishrana mo nolitnim produktima pravilnim redosledom i optimalnim kombinovanjem, odsustvo glupih navika, umerene terapije elienja organizma. Pre svega: 1. Odredite kojem konslilucionom tipu pripadate. 2. Uzmite u obzir svoj uzrast. 3. Usaglasite sve mere leenja sa bioritmolokim fa ktorima i osobenostima godinjeg doba.</p> <p>4. Precizirajle. koji su organi aktivni za v r e m e vaeg leenja, a koji su slabi. 5. Imajte u vidu porodinu mikroklimu, m e u s o b n e odnose sa najbliima. Od toga, lakoe. zavisi kvalitet proce sa samoizleenja. Tek posle takvog testiranja" moe se pristupili pla niranju, a zatim realizaciji samoizleenja. Ukoliko to ne uradite ili se prema nabrojanim preporukama lakomisleno odnosite, tada moete naneti tetu s v o m zdravlju. Pravilno izaberite vreme leenja: Najbolje vreme za leenje bilo kojeg organa je vreme njegove najvee aktivnosti u toku godine. Na primer, najbolje je istili jetru u vreme njene 72-dnevne aktivnosti tokom godine. S ciljem profilakse odravajte svoje slabe organe u vremenu njihove najslabije aktivnosti. Na primer, srce po dravajte zimi; bubrege - leti; jetru - u j e s e n ; plua - u prolee. istite i obnavljajte organe u vreme njihove naj vee aktivnosti. Za jetru je to prolee; za srce - leto; za bubrege - zima; za plua - jesen; za eludac - vreme izmeu godinjih doba (prelaska iz jednog u drugo godinje doba). Nikada ne stimuliite po prirodi j a k e organe, jer e po zakonu antagonizma oni j o vie guiti suprotne slabe or gane. Na primer, stimulacija bubrega zimi j o vie gui srce i, obrnuto, stimulacija srca leti jo vie gui, u to vreme. slabe bubrege. To se odnosi i na jetru i plua. Radi sprovodenja nekih zdravstvenih preporuka i terapija trebae vam lunarni kalendar (informaciju o fazama Meseca moete nai u bilo k o m kalendaru). tema: i oi. tema: je</p> <p>Prva faza lunarnog meseca poinje sa mladim rnesecom i zavrava se prvom etvrtinom. U loj fazi organizam se stee (gri) i tada se moe najbolje fiziki opteretiti. Druga faza lunarnog meseca poinje sa prvom etvr tinom do punog meseca. U toj fazi organizam se iri i tada najbolje sprovoditi terapije posebno jetre. ienja, vezane za ienje organizma,</p> <p>Trea faza lunarnog meseca poinje od punog m e s e ca i zavrava se sa treom etvrtinom. U toj fazi organizam se stee (gri) i moe se najbolje fiziki opteretiti. etvrta faza lunarnog meseca poinje sa treom etvrtinom i zavrava se u etvrtoj etvrtini. U toj fazi orga nizam se iri i tada je najbolje primenjivati terapiju ienja debelog creva. Tokom etiri faze postepeno se aktiviraju odgovara jui organi ovejeg organizma. Zbog loga to svaka faza traje u proeku 7,5 dana, ona se obino deli na tri j e d n a k a vremenska dela (priblino po 2,3 - 2,5 dana), za v r e m e kojih je aklivan odgovarajui ,,deo*' organizma. Prva faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis U prvoj treini aktivni su: mozak, lice, gornja eljust U drugoj treini aktivni su: eustahijeva truba, donja eljust, grlo, vrat i vratni prljenovi. U poslednjoj treini aktivni su: lakata), plua i nervni sistem. Druga faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis ramena, ruke (do</p> <p>U prvoj treini aktivni su: grudi, deo lela iznad ut robe (trbuha) i lakatni zglobovi. U drugoj treini aktivni su: srce, grudni deo kime, una kesa i jetra. Uposlednjoj treini aktivni su: belo crevo i organi trbune duplje. Trea laza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis tema: U prvoj treini aktivni su: bubrezi i deo oko krsta (slabina). U drugoj treini aktivni su: polne lezde. mokrana beika i pravo crevo. U poslednjoj treini aktivni su: njica i butne kosti. etvrta faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis tema: U prvoj treini aktivni su: koa. U drugoj treini aktivni su: ruku. U poslednjoj treini aktivni su: stopala nogu. peri staltika creva i lenosti u telu. Za vreme aktivnosti organa mogu se namenski sprovoditi mere leenja, ozdravljenja i jaanja organizma. D n e v n a aktivnost organa i funkcije organizma vezane za nju: Jetra Plua Debelo crevo eludac 1-3 sala 3-5 sati 5-7 sati 7-9 sali lanci nogu, zapea kotani sistem, kolena i trtini zglobovi, zad eludac, tanko i de</p> <p>Pankreas (guteraa) Srce Tanko crevo M o k r a n a beika Bubrezi Perikard Tri grejaa" una kesa</p> <p>911 sali 11-13 sati 13-15 sati 15-17 sali 17-19 sati 19-21 sat 2 1 - 2 3 sata 2 3 - 1 sat</p> <p>Pojam tri grejaa" oznaava funkciju metabolizma U elijama ovejeg organizma. (U elijama organizma do lazi do asimilacije hranljivih materija, koje su upotreblja vane i prevarene u eludano-crevnom traktu.) Dnevni bioritmovi oveka. Vano je znali, da se maksimum i minimum aktivnosti raznih biolokih procesa vremenski ne poklapa. Tako se. na primer, maksimalne vredhosti temperature tela i krvnog pritiska uoavaju u 18 sali. lelesne teine - u 20 sali, trenutne zapremine disanja - u 13 sati, leukocita u krvi - u 23 sata. Treba obratiti panju na karakter periodinih (povremenih) promena temperature tela, poto od njih, kao i od ritma disanja zavisi nivo razmene materija. Utvreno j e . da smanjenje temperature tela m o e da izazove prestrojavanje fiziolokih ritmova i samim tim da povea ivotni vek. Pri poveanju temperature tela (na pri mer, kod oboljenja od gripa) bioloki sati oveka, obrnuto, poinju da teku bre. Radna sposobnost organa krvotoka u razliito vreme dana takode je razliita. Dva puta dnevno ona se naglo sma njuje: oko 13 i oko 21 sat. U to vreme nije poeljno pod-</p> <p>vrgavati se veim fizikim naprezanjima, dejslvu visokih temperatura i nedostatku kiseonika. Aktivnost organa za stvaranje krvi rasporeena je prema sledeem: kotana sr - u ranim jutarnjim satima, slezina i limfni vorovi oko 17-20 sati. U ranim jutarnjim salima u krvotok dospeva najvea koliina mladih eritrocita. Maksimum hemoglobina u krvi uoava se od 11 do 13 sati, a m i n i m u m - od 16 do 18 sati. M a k s i m u m eera u krvi uoava se od 9 do 10 sati ujutro, a m i n i m u m - uvee i preko noi. Karakteristian je dnevni bioritam i za organe pro bave, l a k o se u jetri naizmenino stvaraju u i glikogen. U prvoj polovini dana stvara se maksimalna koliina ui i samim tim se obezbeduju optimalni uslovi za probavu hrane (na primer, masti). U drugoj polovini dana jetra nagomilava glikogen i vodu. Pri tom se njene elije zapreminski povea vaju skoro tri puta. U jutarnjim satima pojaava se peristaltika ereva i motorna funkcija eluca. ienjem creva u organizmu se stvara deficit kuhinjske soli i vode. U to vreme stvara se eludani sok najmanje kiselosti. Uvee je najizraenija noi i 5 asova ujutro. Rukovodei se tim podacima, m o g u se regulisati vreme uzimanja hrane, njena koliina i kvalitet. U stvari, u prvoj polovini dana treba da prcovladava hrana bogata belanevinama i masna hrana, a u drugoj - hrana bogata ugljenim hidratima i mlena hrana. T o k o m dana ovek vie puta osea podizanje fizio loke aktivnosti. Danju su to periodi od 10 do 12 i od 16 funkcija luenja bubrega. Njen m i n i m u m je u vremenskom razmaku izmeu 2 sata</p> <p>do 18 sati, kada je organizam maksimalno otporan na kiseoniko gladovanje. To vreme je najpovoljnije za fiziki rad i donoenje odluka. N o u se fizioloke aktivnosti podiu od ponoi do 1 sat posle ponoi. To vreme esto koriste intelektualci za stvaralaki rad. Maksimum fizioloke aktivnosti je od 5 do 6 sati ujutro. Poznavajui bioloke ritmove organizma, dnevne i mesene aktivnosti organa i sistema, m o e se pristupali leenju. Bez obzira na to, da ne bi pravili greke pri izboru i da bi pravilno primenili metode leenja treba da odredite svoju individualnu konstituciju. U pojmu ivotnih prin cipa termin zdravlje o v e k a " oznaava, da su sva tri ivotna principa vetru, ui i sluzi meusobno uravnoteena i dovoljno snana. ivotni princip vetra. Odgovara za cirkulaciju u organizmu. Ovaj pojam obuhvata itav kompleks pokreta: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzina misaonih procesa, kretanje krvi. limfe i drugih tenosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih procesa uopte, odstranjivanje ekskrementa, mokrae, slina itd. Zbog toga to se i...</p>