Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja

  • Published on
    14-Oct-2015

  • View
    138

  • Download
    19

Embed Size (px)

DESCRIPTION

fgbv

Transcript

<ul><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 1/183</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 2/183</p><p>Genadij Petrovi Malahov</p><p>LECENJE DVESTA</p><p>NAJRASPROSTRANJENIJIH</p><p>OBOLJENJA</p><p>(PREVOD S RUSKOG)</p><p>BEOGRAD2007.</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 3/183</p><p>SADRAJ</p><p>OT) RUSKOG IZDAVAA 11</p><p>UVOD 13</p><p>PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENULEKOV ITI H TERAPIJA., 13</p><p>OPTI PODACI O LEKOVITOM</p><p>BILJU 79</p><p>Stanja fitopreparata 79</p><p>Terapi je leenja 82</p><p>RECEPTI I PREPORUKE ZA</p><p>LEENJE OBOLJENJA 87</p><p>A D EN O I D I T I S 87A D E N O M PROST ATE 90</p><p>A F T E 92</p><p>ALE R G I J A 93</p><p>A N E M I J A ( MALO KR VN OS T) 95</p><p>A N G I N A 100</p><p>AR TR ITIS 10 4</p><p>A S T M A 107</p><p>ATER OS KLER OZ A 108</p><p>BEL O PRA NJE 110</p><p>BEONA 111</p><p>BLEFARITIS 112</p><p>B O LU GRL U 113</p><p>BOI , U U IM A 114</p><p>BOL U JETRI, SLEZ1NI, POD RE BR ICI I</p><p>U N OJ KESI 115</p><p>BOL U E LU CU I CR EV IM A 116</p><p>BOL U BUBRLZIMA I MOKRANOJ</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 4/183</p><p>B E I C I</p><p>BOL U OIMA</p><p>BRADAVICE</p><p>BRONHITIS</p><p>B RONHIJ ALNA ASTMA</p><p>CIROZA JETRECISTA NA JAJNICIMA</p><p>CISTITIS</p><p>IR NA ELUCU 1</p><p>DVANAESTOPALANOM CREVU</p><p>DEPRESIJA (MELANHOLIJA)</p><p>DERMATITIS</p><p>DIJABETES</p><p>EKCEM</p><p>ENCEFALIT1S</p><p>E N D O M E T R I T I S</p><p>EROZIJA GRLIA MATERICE</p><p>FAR1NGITIS</p><p>FIBROM</p><p>F U R U N K U L ( I R )</p><p>GAJMOR1TIS (MAKSILARNI SINUSITIS)</p><p>GASTRITIS</p><p>GINGIVIT IS</p><p>GLAVOBOLJA</p><p>G L O M E R U L O N E F R I T I S</p><p>G LUVOA(G UB ITAK SLUHA)</p><p>GLJIVINA OBOLJENJA KOE</p><p>GOJAZNOST (L1POMATOZA)</p><p>G ORUICA</p><p>GREVI</p><p>GREVI U BUBREZIMA</p><p>GRE VI U CR EV IM A 165</p><p>GR EV I U JETRI 166</p><p>GRIP 167</p><p>GROZNICA 168</p><p>GUB ITA K APET ITA 169</p><p>GUAVOST 170</p><p>HEMOROID1 171</p><p>HEPATITIS 175</p><p>HEPATITIS HRON IN I 179</p><p>HERPES 186</p><p>HIPER TONI NA BOLE ST 188</p><p>HIPOTON1JA 191</p><p>HOLECISTITIS 192</p><p>INVAZI JA GLI STA 196</p><p>IIJAS 199KAME N U BUB REZ IM A (LIT IJAZA] 200</p><p>KA ME N U UI 202</p><p>KAALJ 207</p><p>KATARAKTA 209</p><p>KIJAVICA(RINITIS) 210</p><p>KILA 212</p><p>KLIMAKS 213</p><p>KOL1TIS 215KOLPITIS 218</p><p>KONJUKTIVITIS 220</p><p>KOZM ETI KI DEFEKTI KOE 221</p><p>KRATKO VIDOST 223</p><p>KRVARENJA 225</p><p>LARING1T1S 226</p><p>LIAJ 227</p><p>LUPUS 229</p><p>117</p><p>118</p><p>118</p><p>122</p><p>125</p><p>127</p><p>129</p><p>130</p><p>132</p><p>135</p><p>137</p><p>137</p><p>141</p><p>142</p><p>143</p><p>144</p><p>146</p><p>147</p><p>149</p><p>150</p><p>153</p><p>155156</p><p>. 157</p><p>. 159</p><p>. 159</p><p>. 160</p><p>. 162</p><p>. 163</p><p>. 164</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 5/183</p><p>MALARIJA 2 3 1</p><p>MA MU ZE NA PETI 232</p><p>MAS NO TKI VO (LIPOM ) 235</p><p>MASTOPATIJA 236</p><p>METEORIZAM 238</p><p>MITHSLRI 240MUCANJE 242NAP RSL INE NA NOG AM A 244</p><p>NEFRITIS 245N E K O N T R O L I S A N O M O K R E N J E</p><p>(ENUREZA) 247</p><p>N E P LO DN O S T 2 4 9NEPRI JATAN ZA DA H IZ USTA 251</p><p>NESANICA 252</p><p>N E U RO DE RMI T I S 2 5 6</p><p>OPAD ANJE KOSE 257</p><p>OPEKOTINE 258</p><p>OSPE 259</p><p>O S T E O HO N DRO ZA 2 61</p><p>O S T E O P O RO ZA 2 64</p><p>PARAL IZE. PARE ZE 265</p><p>PARAPROCTITIS 266</p><p>PARODONTOZA 268</p><p>PIELONEFRIT1S 269</p><p>PLEUR1TIS 270PNE UMO NIJ A (UPALA PLUA ) 272</p><p>POD AGR A (KOSTOB OLJ A) 276</p><p>POLI ARTR ITIS 277</p><p>POLIPI 278</p><p>P O RE ME A J ME N S T RU A LN O G</p><p>CIKLUSA 281</p><p>PREHLADA 283</p><p>PROLIV 285</p><p>PROSTATITIS 286</p><p>PSORIJAZA 287</p><p>RADIKUL1TIS 289</p><p>RAK 291</p><p>RANE 299</p><p>RAN E OD LE ANJA 300</p><p>REUMATIZAM 301</p><p>SIND ROM IIRON1NOG UMOR A 303</p><p>SKLEROZA 305</p><p>SR ANE MAN E 310</p><p>STENOKARD 1 JA (ANGI NA PEKTO RIS) 312STOMATITIS 313</p><p>SVRAB 314</p><p>UGA 316</p><p>TONZILITIS 317</p><p>TRAHOMA 318</p><p>T RO MBO F LE BI T I S 3 2 0</p><p>T U BE RKU LO ZA 3 2 2</p><p>UJEDI 324UM OR NO GU 324</p><p>UPAL A DES NI 325</p><p>UPALA JAJNI KA 326</p><p>UPALA MODANE OPNE ILI</p><p>KI MEN E MO DINE 327</p><p>UPALA VAGINE (KOLPITIS.</p><p>VAGIN IT IS) 32 8</p><p>VA G I N A L NE I N F E K CI JE 32 9</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 6/183</p><p>VARI KONO PROI RENJE VENA 331</p><p>VITILIGO 335</p><p>VRTOGLAVICA 336</p><p>ZATVOR 337</p><p>ZNOJENJE 346</p><p>ZUBOBOLJA 348</p><p>ULJEVI 352</p><p>UTICA 352</p><p>PREGLED LEKOVITOG BILJA 362</p><p>OD RUSKOG IZDAVAA</p><p>Za ljude koji ele da due godina sauvaju zdravlje</p><p>i da ive dugoveno, kao i da se oslobode raznih oboljenja,</p><p>namenjenaje serija knjiga uvenih autora, lekara, narodnih</p><p>lekara, lekarafitoterapeuta o leenju vie od 200 najras</p><p>pr o s t r a nj enijih obolj e nj a.</p><p>uveni autor knjiga o samoozdravljenju G. P. Mala</p><p>hov predlae, proverene kroz njegovu viegodinju praksu,</p><p>recepte leenja urinom, ienjem organizma, lekovitim</p><p>travama i daje preporuke za leenje razmatranih oboljenja.</p><p>Ve vam je poznato kakve mere za izleenje pos toje</p><p>i kako da ih pravilno primenjujete.</p><p>U knjizi je korieno iskustvo italaca u leenju raz-nih oboljenja. Unikatnost se sastoji u tome, to se, sjedne</p><p>strane, u njoj daju najraznovrsniji metodi leenja, a sa druge</p><p>strane sadre se preporuke samog autora, koje e vam</p><p>pomoi da izbegnete greke, da ne ustuknete pred pote-</p><p>koama.</p><p>Metodi ienja organizma koji su predloeni upore </p><p>do s receptima leenja lekovitim travama, sa karakteristika-</p><p>ma individualnih osobina i biolokih ritmova oveka, poma-u svakom oveku da izvri korekciju vlastitog programa</p><p>samoleenja i da postigne najbolji efekat leenja.</p><p>Preparati od lekovitih biljaka dokazali su svoju pred-</p><p>nost u odnosu na hemijske lekove: pri njihovoj upotrebi u</p><p>oveji organizam dospeva itav kompleks njemu bliskih</p><p>(srodnih) bioloki aktivnih materija.</p><p>ajevi, odvari, ekstrakti, ulja i masti od biljnih siro-</p><p>vina deluju na organizam blae, bolje ih podnose bolesnici,</p><p>znatno rede izazivaju sporedne alergijske reakcije. U pos</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 7/183</p><p>lednje vreme l ekoviti preparati od biljaka sve vie se prime </p><p>njuju u kompleksnom leenju bolesnika. Najefikasnija he</p><p>mijska sredstva, leei jedan organ, unitavaju druge orga-</p><p>ne i, kao posledica. organizam u eelini. Preparati biljnog</p><p>porekla , sade jstvuj ui u og rani eno m obi mu sa elijama or-</p><p>ganizma i normalizujui njegovu delatnost. ne nanose tetu</p><p>organizmu.</p><p>Svi recepti, koji su prezentirani u knjizi, proraunati</p><p>su za odraslog oveka. Zbog toga deci do tri godine starosti</p><p>dozu treba smanjiti od 3 do 5 puta, deci od tri do sedam</p><p>godina 23 puta, deci od sedam do etrnaest godina </p><p>1.52 puta.</p><p>Po pravilu, ovek esto poinje da obraa panju</p><p>na svoje lino oseanje (zdravstveno stanje) tek posle toga,</p><p>kada mu se pojave prvi simptomi oboljenja.U traenju puta ka ozdravljenju ljudi poinju da se</p><p>lece sami, i esto prema linom miljenju koriste recepte</p><p>narodne medicine, zaboravljajui pri lom. da na prvi pogled</p><p>be zo pa sn a sredst va, mo gu biti ne sa mo ko ri sn a, ve i t etna</p><p>po organizam. Da se to ne bi desilo, potrebno je znati tanu</p><p>dijagnozu oboljenja. Pre nego pristupite leenju u domaim</p><p>uslovima. konsultujte se sa lekarom, koji e vam postaviti</p><p>tanu dijagnozu i tek posle toga ponite da sainjavate vla-stiti program samoizleenja. koristei se preporukama i re-</p><p>ceptima uvenog autora.</p><p>Lekovite sile ovejeg organizma zaista su neiscrp-</p><p>ne, ubeen je autor. One e vam omoguili da pobedite</p><p>bolest, da oz dr av it e, po moi e vam da po n et e no vi ivot,</p><p>pun radosti i veselja. Odlino ete izgledati i uvek ete bili u</p><p>formi. Moete da se ponovo rodite! elimo vam zdravlja!</p><p>UVOD</p><p>U toj knjizi uoptio sam moje iskustvo steeno le</p><p>enjem najrasprostranjenijih oboljenja, raunajui na lo,</p><p>da ono moe biti korisno i vama, mojim dragim itaocima.</p><p>Neki recepti su preuzeti iz vaih pisama, u kojima sa mnomdelile radost izleenja i lugu poraza (neuspeha). Nadam se</p><p>da e vam recepti i preporuke navedene u knjizi pomoi u</p><p>sanioizleenju.</p><p>PRAKTINE PREPORUKE ZAPRIMENU LEKOVITIH</p><p>TERAPIJA</p><p>Pristupajui samoleenju, treba uzeli u obzir svoj uz-</p><p>rast, individualnu konstituciju, bioloke ritmove organizma</p><p>i godinje doba. Praksa pokazuje, da se uspeh samoizleenja</p><p>u prvom redu sastoji u potpunom i sistematskom ienju</p><p>organizma, io ini glavne komponente dobrog zdravlja</p><p> pravilno razmiljanje, psihiko spokojslvo, normalandnevni raspored, dovoljna motorna aktivnost, ishrana mo-</p><p>nolitnim produktima pravilnim redosledom i optimalnim</p><p>kombinovanjem, odsustvo glupih navika, umerene terapije</p><p>elienja organizma. Pre svega:</p><p>1. Odred ite kojem konslil ucion om tipu prip ada te.</p><p>2. Uzmite u obzir svoj uzrast.</p><p>3. Usaglasite sve mere leenja sa bioritmolokim fa-</p><p>ktorima i osobenostima godinjeg doba.</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 8/183</p><p>4. Precizirajle. koji su organi aktivni za vreme vaeg</p><p>leenja, a koji su slabi.</p><p>5. Imajte u vidu porodinu mikroklimu, meusobne</p><p>odnose sa najbliima. Od toga, lakoe. zavisi kvalitet proce-</p><p>sa samoizleenja.</p><p>Tek posle takvog testiranja" moe se pristupili pla-</p><p>niranju, a zatim realizaciji samoizleenja. Ukoliko to ne</p><p>uradite ili se prema nabrojanim preporukama lakomisleno</p><p>odnosite, tada moete naneti tetu svom zdravlju.</p><p>Pravilno izaberite vreme leenja:</p><p> Najbolje vreme za leenje bilo kojeg organa je</p><p>vr em e nj eg ov e na jvee ak ti vn os ti u to ku go di ne . Na pr imer ,</p><p>najbolje je istili jetru u vreme njene 72dnevne aktivnosti</p><p>tokom godine.</p><p> S ciljem profilakse odravajte svoje slabe organeu vremenu njihove najslabije aktivnosti. Na primer, srce po-</p><p>dravajte zimi; bubrege leti; jetru ujesen; plua u pro</p><p>lee.</p><p> istite i obnavljajte organe u vreme njihove naj-</p><p>ve e ak ti vn os ti . Za je tru je to pr ole e ; za srce le to ; za</p><p>bu br eg e zi ma; za pl u a je sen ; za e lud ac vr em e iz me u</p><p>godinjih doba (prelaska iz jednog u drugo godinje doba).</p><p> N ika da ne stimuliite po prirodi jake or gane, jer epo zakonu antagonizma oni jo vie guiti suprotne slabe or-</p><p>gane. Na primer, stimulacija bubrega zimi jo vie gui srce</p><p>i, obrnuto, stimulacija srca leti jo vie gui, u to vreme.</p><p>slabe bu breg e. To se odno si i na jetru i plua .</p><p>Radi sprovodenja nekih zdravstvenih preporuka i</p><p>terapija trebae vam lunarni kalendar (informaciju o fazama</p><p>Meseca moete nai u bilo kom kalendaru).</p><p>Prva faza lunarnog meseca poinje sa mladim rnese</p><p>com i zavrava se prvom etvrtinom. U loj fazi organizam</p><p>se stee (gri) i tada se moe najbolje fiziki opteretiti.</p><p>Druga faza lunarnog meseca poinje sa prvom etvr-</p><p>tinom do punog meseca. U toj fazi organizam se iri i tada</p><p>je najbolje sprovoditi terapije ienja, vezane za ienje</p><p>organizma, posebno jetre.</p><p>Trea faza lunarnog meseca poinje od punog mese-</p><p>ca i zavrava se sa treom etvrtinom. U toj fazi organizam</p><p>se stee (gri) i moe se najbolje fiziki opteretiti.</p><p>etvrta faza lunarnog meseca poinje sa treom</p><p>etvrtinom i zavrava se u etvrtoj etvrtini. U toj fazi orga-</p><p>nizam se iri i tada je najbolje primenjivati terapiju ienja</p><p>debelog creva.</p><p>Tokom etiri faze postepeno se aktiviraju odgovara-ju i or ga ni o ve j eg or ga ni zm a. Zbo g lo ga t o sv ak a faza</p><p>traje u proeku 7,5 dana, ona se obino deli na tri jednaka</p><p>vre me nska de la (p ri bl i no po 2,3 2,5 da na ), za vreme</p><p>kojih je aklivan odgovarajui ,,deo*' organizma.</p><p>Prva faza vreme aktivnosti sledeih organa i sis-</p><p>tema:</p><p>U prvoj treini aktivni su: mozak, lice, gornja eljusti oi.</p><p>U drugoj treini aktivni su: eustahijeva truba, donja</p><p>eljust, grlo, vrat i vratni prljenovi.</p><p>U poslednjoj treini aktivni su: ramena, ruke (do</p><p>lakata), plua i nervni sistem.</p><p>Druga faza vreme aktivnosti sledeih organa i sis-</p><p>tema:</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 9/183</p><p>U prvoj treini aktivni su: grudi, deo lela iznad ut-</p><p>robe (trbuha) i lakatni zglobovi.</p><p>U drugoj treini aktivni su: srce, grudni deo kime,</p><p>una kesa i jetra.</p><p>Uposlednjoj treini aktivni su: eludac, tanko i de-</p><p>belo cre vo i or ga ni tr bun e dupl je.</p><p>Trea laza vreme aktivnosti sledeih organa i sis-</p><p>tema:</p><p>U prvoj treini aktivni su: bubrezi i deo oko krsta</p><p>(slabina).</p><p>U drugoj treini aktivni su: polne lezde. mokrana</p><p>beika i pr av o cr ev o.</p><p>U poslednjoj treini aktivni su: trtini zglobovi, zad-</p><p>njica i butne kosti.</p><p>etv rta faza vre me aktivnost i sle dei h organa i sis-tema:</p><p>U prvoj treini aktivni su: kotani sistem, kolena i</p><p>koa.</p><p>U drugoj treini aktivni su: lanci nogu, zapea</p><p>ruku.</p><p>U poslednjoj treini aktivni su: stopala nogu. peri-</p><p>staltika creva i lenosti u telu.</p><p>Za vreme aktivnosti organa mogu se namenski spro</p><p>vodi ti me re leenja, ozdravlj enja i jaanja or ga ni zm a.</p><p>Dnevna aktivnost organa i funkcije organizmavezane za nju:</p><p>Jetra 13 sal a</p><p>Plua 35 sati</p><p>Debelo crevo 57 sati</p><p>eludac 7 9 sali</p><p>Pankreas (guteraa) 911 sa li</p><p>Srce 1113 sati</p><p>Tanko crevo 13 15 sati</p><p>Mokrana beika 15 17 sali</p><p>Bubrezi 17 19 sati</p><p>Perikard 1921 satTri grejaa" 21 2 3 sata</p><p>una kesa 23 1 sat</p><p>Pojam tri grejaa" oznaava funkciju metabolizma</p><p>U elijama ovejeg organizma. (U elijama organizma do-</p><p>lazi do asimilacije hranljivih materija, koje su upotreblja-</p><p>vane i pr ev ar en e u el ud a no c re vn om tr aktu .)</p><p>Dnevni bioritmovi oveka. Vano je znali, da semaksimum i minimum aktivnosti raznih biolokih procesa</p><p>vr em en sk i ne po kl ap a. Tako se . na pr imer, mak sima lne vr ed</p><p>hosti temperature tela i krvnog pritiska uoavaju u 18 sali.</p><p>lelesne teine u 20 sali, trenutne zapremine disanja u</p><p>13 sati, leukocita u krvi u 23 sata. Treba obratiti panju</p><p>na karakter periodinih (povremenih) promena temperature</p><p>tela, poto od njih, kao i od ritma disanja zavisi nivo razmene</p><p>materija. Utvreno je. da smanjenje temperature tela moeda izazove prestrojavanje fiziolokih ritmova i samim tim da</p><p>povea ivotni vek. Pri poveanju temperature tela (na pri-</p><p>mer, kod oboljenja od gripa) bioloki sati oveka, obrnuto,</p><p>poinju da teku bre.</p><p>Radna sposobnost organa krvotoka u razliito vreme</p><p>dan a takod e je razliita. Dv a puta dnev no ona se nagl o sma-</p><p>njuje: oko 13 i o ko 21 sat. U to vrem e nije po eljn o pod</p></li><li><p>5/24/2018 Genadij Petrovic Malahov - Lecenje 200 Najrasprostranjenijih Oboljenja</p><p> 10/183</p><p>vr gava ti se ve i m fizikim na pr ez an ji ma , de js lv u vi so ki h</p><p>temperatura i nedostatku kiseonika.</p><p>Ak tiv no st or ga na za st varanje krvi ra sp or e en a je</p><p>prema sledeem: kotana sr u ranim jutarnjim satima,</p><p>slezina i limfni vorovi oko 1720 sati. U ranim jutarnjim</p><p>salima u krvotok dospeva najvea koliina mladih eritrocita.</p><p>Maksimum hemoglobina u krvi uoava se od 11 do 13 sati,a minimum od 16 do 18 sati. Maksimum eera u krvi</p><p>uoava se od 9 do 10 sati ujutro, a minimum uvee i preko</p><p>noi.</p><p>Karakteristian je dnevni bioritam i za organe pro-</p><p>ba ve, lako se u je tr i na iz me ni no stvaraju u i gl ik og en .</p><p>U prvoj polovini dana stvara se maksimalna koliina ui i</p><p>samim tim se obezbeduju optimalni uslovi za probavu hrane</p><p>(na primer, masti). U drugoj polovini dana jetra nagomilavaglikogen i vodu. Pri tom se njene elije zapreminski povea-</p><p>vaju sk or o tri pu ta .</p><p>U jutarnjim satima pojaava se peristaltika ereva i</p><p>motorna funkcija eluca. ienjem creva u organizmu se</p><p>stvara deficit kuhinjske soli i vode. U to vreme stvara se e</p><p>ludani sok najmanje kiselosti.</p><p>Uvee je najizraenija funkcija luenja bubrega.</p><p>Njen minimum je u vremenskom razmaku izmeu 2 satanoi i 5 asova ujutro.</p><p>Rukovodei se tim podacima, mogu se regulisati</p><p>vr em e uz im an ja hr an e, njena ko li i na i kv al it et . U st vari ,</p><p>u prvoj polovini dana treba da prcovladava hrana bogata</p><p>be lan ev in am a i ma sna hr ana, a u dr ug oj hr an a bo ga ta</p><p>ugljenim hidratima i mlena hrana.</p><p>Tokom dana ovek vie puta osea podizanje fizio-</p><p>loke aktivnosti. Danju su to periodi od 10 do 12 i od 16</p><p>do 18 sati, kada je organ izam maks imal no otporan na kise</p><p>oni ko gla dova nje. To vrem e je najpovoljnije za fiziki rad</p><p>i donoenje odluka.</p><p>Nou se fizioloke aktivnosti podiu od ponoi...</p></li></ul>