Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana

  • Published on
    15-Dec-2014

  • View
    517

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Genadij Petrovic Malahov

Transcript

<ul><li> 1. GENADIJ PETROVI MALAHOV -LEKOVITE S I L E - ISHRANA I HRANA Preveo sa ruskog: MAHMUT EHI BEOGRAD 2003 </li></ul><p> 2. S A D R A J I - FIZIOLOGIJA VARENJA URANE 1.FERMENT1 11 1.1. Pljuvane lezde 11 2. ELUDAC 13 3. TANKO CREVO 15 3.1. Dvanaestopalano crevo 15 3.2. Zakrljalo i tanko crevo 15 3.3. Crevni hormonalni sistem 16 3.4. Konstrukcija crevnog zida 19 3.5. Varenje hrane u tankom crevu 20 4. DEBELO CREVO 23 5. IZDVAJANJE PROBAVNIH SOKOVA I NEKE KARAKTERISTIKE TOG PROCESA 24 6. S1MBIOZNO VARENJE HRANE 26 7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA VARENJE HRANE 28 8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD ELUDANO-CREVNOG TRAKTA 29 8.1. Tenost treba piti pre jela 29 8.2. Nita ne treba piti 1-2 asa posle jela 30 8.3. Hranu treba briljivo vakati 30 8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuenjima 31 8.5. Treba jesti samo kada ste gladni 33 8.6. Treba znalaki koristiti simbiozno varenje lirane 34 II - H R A N A U V O D 3 7 1. KAKO SE STVARA HRANA 39 2. SASTAV HRANE 4 1 2.1. Voda 4 1 2.2. Belanevine 4 4 2.2.1. Osnovne funkcije belanevina u organizmu 4 5 2.2.2. Potrebe oveka za belanevinama i kiselinama 4 6 2.3. Inducirana autoliza 4 ^ 5 3. 2.4. Specifino dinamiko dejstvo hrane 50 2.5. Ugljeni hidrati 52 2.6. Masnoe 59 2.7. Vitamini 61 2.7.1. Supstance sline vitaminima 78 2.7.2. tetnost vetakih vitamina 80 2.8. Enzimi 87 2.9. Mineralni elementi 88 2.10.Mikroelementi 101 2.11. Aromatine materije 104 2.12.Fitoncidi 105 2.13. Organske kiseline 105 2.14. Taninske materije (tanini) 106 3. UNITAVANJE (UPROPATAVANJE) HRANE 108 3.1. Voda 108 3.2. Belanevine 109 3.3. Ugljeni hidrati 111 3.4. Masnoe (masti) 111 3.5. Vitamini 112 3.6. Enzimi 113 3.7. Mineralni elementi 113 3.8. Aromatine materije, fitoncidi, organske kiseline i tanini 114 3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane 114 4. TETNE POSLEDICE KUVANEI NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE 116 4.1. Zubi i kosti 116 4.2. eludac 117 4.3. Tanko crevo 117 4.4. Debelo crevo 119 4.5. Krv 119 4.6. Jetra, pankreas (guteraa) 119 4.7. Zlezde unutranje sekrecije 119 4.8. Unutranja sredina organizma 120 4.9. Energetski potencijal 120 4.10. Psiha 120 4.11. Rafinisanje hrane 121 4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom 131 4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata 132 5. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH PREHRAMBENIH PROIZVODA 136 6 5.1. Klasifikacija hranljivih produkata 136 5.2. Kombinovanje hrane 138 5.2.1. Kombinacija kiselina sa krobom 138 5.2.2. Kombinacija belanevina sa krobom 138 5.2.3. Kombinacija belanevina sa belanevinama 139 5.2.4. Kombinacija kiselina sa belanevinama 140 5.2.5. Kombinacija masnoa sa belanevinama 141 5.2.6. Kombinacija eera sa belanevinama 141 5.2.7. Kombinacija eera sa krobom 142 5.2.8. Ishrana dinjama 143 5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane 143 5.2.10.Dezerti 144 5.2.11. Kako koristiti belanevine 145 5.2.12. Kako koristiti krob 146 5.2.13. Kako koristiti voe 147 6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA 149 7. PRAKTINE PREPORUKE ZA PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE 156 8. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU 158 III - ISHRANA I HRANA - PRAKSA PREDGOVOR 161 1. TA SE PODRAZUMEVA POD PRIRODNOM ISHRANOM OVEKA? 162 2. TA E SE DESITI SA OVEKOVIM ORGANIZMOM KADA IZOSTANE ODGOVARAJUA ISHRANA? 164 3. TA TREBA ZNATI O KVALITETU PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE 166 3.1. Ukus hrane 166 3.2. Oblik i konzistencija 168 3.3. Informacija, koja se sadri u produktima pod uticajemklimeimestaizrastanja 169 3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam oveka 170 3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane . . . 171 3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom (gustinom) hrane *^3 7 4. 3.6.1. Obnavljanje elijskog tkiva bubrega 173 3.6.2. Obnavljanje elijske mase jetre 174 3.6.3. Obnavljanje elijske mase srca 174 3.7. Preporuke u vezi sa informacijom, sadranom u produktima ishrane 175 3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata na ovekov organizam 176 4. INDIVIDUALIZACIJA LINE ISPIRANE 180 5. DIJETA BLAENSTVA 184 6. PERIODINO REGULISANJE PROBAVE 187 7. UPOZORENJE ITAOCU 191 8. PRILOZI: 199 1 - Primeri uspenog izbora line islirane 201 2-Upitnikzaodredjivanjeproporcijadoa 207 3 - Greke pri prelasku na prirodnu ishranu u praksi 217 4 - Ishrana i ivotni vek 225 5-Dodaci ishrani i naini pripremanja hrane 234 9. ZAKLJUAK 256 8 I - FIZIOLOGIJA VARENJA HRANE Pare nasunog hleba je bilo i ostalo jedan od najvanijih ivotnih problema, izvor stradanja, ponekad zadovoljstva, u rukama lekara - snano sredstvo za leenje, u rukama neznalice uzrok oboljenja. I.P.Pavlov (1904) Kod svih toplokrvnih ivotinja, ali i kod oveka, proces obrade (probave) hrane je istovetan: u usnoj duplji se hrana usitnjava i formiraju se hranljive grudvice; u elucu hrana i kiselinska denaturacija se skladite (nagomilavaju i taloe); u tankom crevu - nastaje hidroliza pomou fermenata samog organizma i fermenata koje sadri hrana, a potom dolazi do asimilacije tako preraene hrane; u debelom crevu - dalja probava, asimilacija, obrazovanje ekskrementnih masa i njihova evakuacija. U svakom od navedenih organa hrana se vari pomou fermenata karakteristinih samo za te organe. U usnoj duplji pomou vlastitih fermenata obavlja se probava kroba (poetni stadijum). U elucu hrana se vari pomou vlastitih fermenata i autolize (hidroliza luane fermentima, koji se sadre u samoj hrani). U tankom crevu hrana se vari u crevnoj upljini i pored zidova creva uz neznatnu simbiozu ostalih fermenata. Pri tom se koriste vlastiti, ali i drugi fermenti nastali kao rezultat 9 5. autolize. Delimino simbiozno varenje hrane vri se pomou bakterijske flore. U debelom crevu se daljim procesom vri uglavnom simbiozno varenje, koje se delimino obavlja i u crevnoj upljini. Zajedno ti organi mnogo bolje i kvalitetnije probavljaju liranu, nego pojedinano. Time se postie visoka efikasnost i ekonominost rada eludano-crevnog trakta. 10 1. FERMENTI Za bolje poznavanje (razumevanje) fiziologije varenja hrane neophodno je razjasniti pojam fermenta i njegovo poreklo. Fennenti ubrzavaju biohemijske procese, imaju strogo specifinu efikasnost (kod belanevinaste hrane izdvajaju se njeni ferment i, kod ugljeno-hidratne - njihovi, itd.), nepostojani su na visokoj temperaturi, aktivni su u odredjenoj sredini (na primer, neki su aktivni u kiseloj sredini, drugi - u alkalnoj ili neutralnoj). Ferment i stvaraju (proizvode) sekretorne elije, koje su posebno razmetene u vidu lezda i u zidovima probavnog kanala. Sekretorne elije iz krvi dobijaju materije koje su im potrebne za sintezu fermenata. Na njihovu sintezu se troi energija. U organizmu se uoavaju dva tipa sekrecije fermenata: neprekidni i isprekidani. Neprekidni sekret fermenata lui se po stepenu sinteze. Isprekidani (ritmiki) tip vremenski je razvuen. U poetku sekretorne elije iz krvi upijaju neophodne materije, a zatim nastaje sinteza. Luenje je samostalno i prouzrokuje ga hrana koju unosimo. Sinteza novog obroka sekreta vri se posle luenja prethodnog. 1.1. Pljuvane lezde Pljuvane lezde lue sekret u usnu duplju. Postoje tri para pljiivanih lezda: zaunice, podjezine i podeljusne. One imaju sledee aktivnosti: -sekretornu funkciju, -izluivaku funkciju - izluuju se produkti razmene materija, i 11 6. -stvaranje i luenje u krvi specijalnog hormona, koji stim- ulie razmenu ugljenih hidrata u organizmu. Pljuvaka ima alkalnu reakciju (pH = 7,4 - 8,0). U sastav pljuvake ulaze: 1) mucin, 2) neorganske materije, 3) azotne soli, 4) organske materije, 5) izvesna koliina gasova: kiseonik, azot i ugljenina kiselina. Od fermenata u pljuvaci se nalaze ptialin, koji razlae krob. On se rastvara u elucu pod dejstvora sone kiseline. Fer ment lizocim ima baktericidno dejstvo. I.P.Pavlov je govorio da pljuvaka ima lekovito dejstvo. Coveji organizam dnevno lui oko litar i po pljuvake (kod krupnih domaih ivotinja na selu od 40-60 do 120 litara). vakanje pojaava luenje pljuvake, pri emu ako se hrana vie usitnjava vee je izdvajanje pljuvake. Koliina krvi, koja protie kroz pljuvane lezde, za vreme njihove aktivnosti, poveava se za 3-4 puta. Zato se za vreme procesa prostog akta vakanja moe proterati i oistiti kroz te lezde do 6 litara krvi (tanije sva lav). V i s o k stepen alkalnosti p l j u v a k e p o t p o m a e neutralizaciju kiselina, koje se stvaraju za vreme procesa vrenja ugljenih hidrata. 12 2 . E L U D A C eludac je organ za probavu hrane, smeten u gornjem delu trbune duplje, vrlo sloene konstrukcije. U njemu se hrana nagomilava i poinje prvi stadijum hidrolize (kiselinska denaturacija hrane). Funkcije eluca su viestruke. Na primer, svako "polje" eluca lui razliit sok za varenje hrane. Gornja krivina eluca brzo lui veoma kiseo sok; donja krivina - manje kiseo i dugo ga lui; pilorusni deo - neprekidno lui alkalni sok. Ako se to ima u vidu nije nejasno zato na gornjem delu (krivini) eluca najee nastaju gnojni procesi i kancerozni tumori. Kada nema probave hrane, radi zatite sluzokoe eluca od vlastite kiseline, lui se sluz, koja ima neutralnu ili slabo kiselu reakciju. Dnevna koliina eludanog soka kod oveka je od 1,5 do 2,5 litara. Pri uzimanju meane hrane u oveku se za jedan obrok hrane izlui od 700 do 800 mililitara soka. 13 7. Sadraj slobodne sone kiseline u eludanom soku oveka je od 0,4 do 0,5 procenata. eludac ima vanu motornu fukciju, koja obezbeduje: 1) pretvaranje hrane u himus u pilorusnom delu i 2) njenu evakuaciju u dvanaestopalano crevo. U njemu mnogobrojne materije imaju izluujuu funkciju (urin, urinska kiselina, kreatinin i druge). Pri oboljenju bubrega njihovo luenje se znatno poveava, kako od strane eluca,tako i od organa za disanje i varenje. Te materije lui sluzokoa eluca. eludac, kotana sr, creva, slezina, jetra su depoi feretina belanevinastog jedinjena eljeza, koje uestvuje u sintezi hemoglobina. Pri progresiji sekretornog procesa u lezdama eluca nastaje stiuktumo-morfoloka promena, koja u normalnim fiziolokim uslovima ima reverzibilan karakter. Sekretoma reakcija eluca zavisi od funkcionalnog stanja eludanih lezda, koje se moe menjati ukoliko se organizam due vremena nalazi najednom reimu ishrane. Pri tom, dolazi do promene u vremenu produkcije eludanog soka i njegovog kvalitativnog sastava. Prema tome, promena osteljivosti eludanih lezda uslovljena je jednolinom ishranom, odnosno due zadr avanje oveka na odreenom reimu ishrane menja njegovu visoku nervnu aktivnost. Zahvaljujui tome, organizam prilagodava rad probavnog trakta i ceo proces probave hrane na razliite reime ishrane, to ima odreeni bioloki znaaj. Izdvajanje soka u elucu spada u reakcije koje se lako usporavaju, naroito u poetku. Emocije deluju na njega veoma snano. Koliina izluenog soka za vreme probave hrane direktno je proporcionalna koliini unete hrane, ali se pri uzimanju prekomeme koliine hrane ta proporcija naruava. Mast (salo) smanjuje sekreciju eludanih lezda na 2-4 asa, u zavisnosti od koliine masti koja se nalazi u hrani. 14 3. TANKO CREVO 3.1.Dvanaestopalano crevo Akademik A.M.Ugoljev nazvao je dvanestopalano crevo "hipotalamo-hipofiznim sistemom trbune duplje". U njemu se stvaraju elementi: -sposobni da poveaju energetsku razmenu organizma i -da reguliu apetit. U dvanaestopalanom crevu se vre sledei procesi: 1. Prelazak sa eludane na crevnu probavu hrane. U periodu kada nema probave hrane sadraj dvanaestopalanog creva ima slabo alkalnu reakciju. 2. Probava hrane. Postoje tri osnovna tipa varenja: u upljini creva, u membranama i unutar elija. 3. Asimilacija i ekskrecija. 4. Kombinacija nekoliko tipova sekrecija, ne samo spoljanje nego i unutranje (u njoj se otvaraju guteraa, jetra, vlastite brunerove i liberkonove lezde). 5. Proizvode se crevni hormoni i bioloki aktivne materije, koje ispoljavajukako probavne, tako i antiprobavne efekte. Na primer, u sluznici dvanaestopalanog creva stvaraju se hormoni: sekretin - podstie sekreciju guterae (pankreasa) i ui; holecistokinin - stimulie motoriku unog mehura, otvara uni kanal; vilikinin - podstie motoriku dlaica tankog creva itd. 3.2. Zakrljalo i tanko crevo Tanko crevo je dugako oko 6 metara, a njegove lezde lue do 2 litra soka dnevno. Opta povrina obloge creva, raunajui i dlaice, je oko 5 m2. To je gotovo trostruko vie od spoljanje povrine tela. 15 8. Velika slobodna energija pojavljuje se na granicama izmeu sredina: voda - vazduli, mast - voda itd. Zahvaljujui velikoj povrini tankog creva u njemu se deavaju siloviti procesi, budui daje potreba za slobodnom energijom velika. Prema miljenju nekih istraivaa, ovde se vri hladna termonuklearna sinteza pretvaranje jednih materija u druge. Zato se upravo u tankom crevu odvijaju osnovni procesi, vezani za asimilaciju hrane upljinsko i membransko varenje hrane, a takoe asimilacija (upijanje). Tanko crevo je izuzetno vaan organ unutranje sekrecije. U njemu su rasejane elije, koje sintetizuju i lue hormone. Po masi te elije ne zaostaju za masom nakrupnijih endokrinih lezda! Do sada je u tankom crevu otkriveno 7 tipova raznih endokrinih elija, od kojih svaka proizvodi odredjene hormone. 3.3. Crevni hormonalni sistem Tanko crevo ima jo i ulogu crevnog hormonalnog sistema. Fizioloka namena crevnog hormonalnog sistema (CHS) jeste da regulie rad eludano-crevnog trakta i da obezbedi ne samo efikasniju preradu hranljivih materija u eludano-crevnom traktu nego i optimalnu asimilaciju tih materija u tkivima i elijama unutranje sredine. U daljem tekstu bie rei o vrstama hormona koje stvara CHS. 1. Seki etin stimulie sekreciju tenog dela pankreatskog soka. Stimulatori sekrecije sekretinasu joni Ho. Sekretin stim ulie i insulin. 2. SI olec isto kinin jako stimulie sekreciju fermenata guterae (pankreasa) i kontrakciju unog mehura, kao i motoriku creva. 3. Gastron je stimulator sekrecije sone kiseline iz eluca, koenja motorike dvanaestopalanog creva, zadravanja evakuacije sadraja iz eluca. 4. Glukagon mobilise glikogen jetre, stimulie disanje mitohonrija elija jetre. 5. Koherin regulie crevnu aktivnost. 16 6. Vilikiniii stimulie kontrakcije dlaica tankog creva. 7. Entcrokinin izaziva sekreciju tenih i vrstih kom ponenti crevnog soka. 8. Duokriiiin stimulie luenje sekreta iz brunerovih le zda dvanaestopalanog creva. 9. Entcrogastron - faktor u procesu, kada masna hrana usporava sekreciju sone kiseline iz eluca i gui njenu motornu aktivnost. 10. Vagogastron usporava eludanu sekreciju. 11. Bulbogastron usporava sekreciju sone kiseline iz eluca. 12. Sialogastron - faktor pljuvake, koji usporava se kreciju sone kiseline. 13. Enterooksintin je hipotetiki crevni faktor, koji pobuuje aktivnost oksintinovih elija. 14. Hormon, koji sadri imunoreaktivnost slinu soma tostatin! - faktor je koji inhibie oslobaanje hormona rasta. 15. HIP je inhibitor kisele sekrecije. 16. VIP utie na probavu, sistem srca i krvnih sudova, disajni sistem, metabolizam, na krv. 17. Motilin stimulie aktivnost tela eluca. 18. Himodenin stimulie sekreciju fermenata guterae (pankreasa). 19. Bombezin stimulie kiselu sekreciju eluca, kontra kcije unog mehura, stimulie sekreciju guterae (pankreasa). 20. Supstancija P. obezbeuje sniavanje kivnog pritiska i irenje sudova. 21. Antelon ima protivgnojnu funkciju, jer spr...</p>