Genadij Petrovič Malahov

PROSTATA Prevod s ruskog

B E O G R A D

2007.

SADRŽAJ

U V O D U T E M U

O P Š T I P O D A C I O M O K R A Ć N O P O L N O M S I S T E M U

M U Š K A R C A I N J E G O V O M R A D U ( F U N K C I J I )

O P Š T I P O J A M , R A Z M E Š T A J , G R A Đ A

I F U N K C I J A P R O S T A T E

M E T O D I S P I T I V A N J A P R O S T A T E

U Z R O C I I O B L I C I O B O L J E N J A P R O S T A T E

I N F E K T I V N I U Z R O C I

N E N O R M A L A N P O L N I Ž I V O T

U Z R O C I Z A S T O J A (STAGNACIJE)

H L A Đ E N J E O R G A N I Z M A , K A O U Z R O K

U Z R O C I I Z A Z V A N I S T A R E N J E M

K O M B I N A C I J A R A Z N I H U Z R O K A

P R I R O D N I M E T O D I P R O F I L A K S E I L E Č E N J E P R O S T A T E .

PROSTATITIS

Hronični prostatitis!

Lečenje prostatitisa

S R E D S T V A , KOJA UBIJAJU P A T O G E N E BAKTERIJE

U O R G A N I Z M U I PROSTATI

M I K R O K L I S T I R I , S V E C E , O B L O G E

I LEČENJE P R O S T A T E B L A T O M

S R E D S T V A , KOJA O B N A V L J A J U FUNKCIJU K A P I L A R A

I L I M F N O G S I S T E M A PROSTATE

....7

....9

. 1 5

. 2 5

. 2 9

..31

..32

..35

..36

..37

..38

. 3 9

..39

..40

..45

..47

..76

..87

P R I B L I Ž N A Š E M A LEČENJA A K U T N O G P R O S T A T I T I S A

N E P O Z N A T O G P O R E K L A

A D E N O M P R O S T A T E

Lečenje a d e n o m a prostate „ ž i v o m " i „ m r t v o m " v o d o m Primeran p r o g r a m lečenja i profilakse a d e n o m a prostate

K A M E N J E U PROSTATI

O S T A L A O B O L J E N J A PROSTATE

P R I M E R I LEČENJA PROSTATE

Z A K L J U Č A K

P R E G L E D L E K O V I T O G B I L J A

UVOD U TEMU

Čoveka je stvorio Stvoritelj prema Svojoj slici i pri­lici, i ima veoma složenu konstrukciju, koju savremena nauka tek počinje da shvata. Iza vidljive anatomije krije se „anatomija finih struktura i tela"; iza jasne fiziologije krije se „fiziologija nevidljivih sila prirode", nepoznata savremenoj nauci. Izgleda da, davno izučeni i shvatlji­vi (jasni, razumljivi), zakoni prirode ne deluju tako, kako su to predvideli naučnici. I sve zbog toga, što se oni temelje na još jačim zakonima Prirode, Kosmosa, Božanskih sila, koje još nisu otkrivene i nepoznate su savremenoj nauci.

Zdravlje čoveka temelji se na tri međusobno pove­zana nivoa. Prvi nivo, na kome radi savremena medi­cina - anatomija i fiziologija, nazvaćemo fiziološkim zdravljem. Drugi nivo, na kome radi bioenergetska medicina - bioenergetika organizma (energetska po­lja, strukture, kretanje energije kroz kanale i slično), nazvaćemo energetsko zdravlje. S obzirom na to, da je energija čoveka veoma tesno povezana s osećaji-ma, emocijama i raspoloženjem čoveka, potpuno je opravdano što je taj nivo zdravlja nazvan psihičkim zdravljem. Treći nivo, na kome radi religija, filozofija i duhovna medicina - povezan sa pogledom na svet i

7

....99

..134

..143

..148

..153

..156

..159

. 1 6 5

. 1 6 7

prirodnošću čoveka, nazvaćemo „informacionim zdra­vljem". Međutim, termin „informaciono zdravlje" je re­lativno nov i najbolje je taj nivo označavati „starim" i odavno poznatim terminom duhovno zdravlje.

Na osnovu navedenog nameće se jednostavan, ali važan zaključak - da bi se čovek izlečio, treba ga ,,le-čiti" na sva tri nivoa - fiziološkom, psihičkom i du­hovnom. Pošto su pristupi lečenju na svakom nivou različiti, lečenje mora biti kombinovano navedenim načinima lečenja, a ta kombinacija stalno varira u za­visnosti od konkretnog čoveka i stanja njegovog zdra­vlja. Upravo iz tog razloga lečenje kod svakog čoveka nije samo individualno, već se menja tokom procesa „lečenja". Na primer, u početku se više pažnje pokla­nja fiziološkim metodima lečenja (terapije, trave, ishra­na, motorni režim i slično), ili psihološkim metodima (smirivanju, opuštanju), posle kojih se mogu prime-njivati fiziološki metodi lečenja. Pri tom uvek treba imati na umu duhovno lečenje - izmenjeno gledanje na svet, koje uzbuđuje psihu; rad sa navikama - koje izobličuju fiziologiju i uništavaju telo. Zbog toga je, po­sle uspešno primenjenih fizioloških i psihičkih načina lečenja, važno učvrstiti i pojačati rezultate lečenja du­hovnim metodima, da štetne navike i poročan način života ne bi ponovno izazvali već izlečenu bolest.

Polazeći od tih postavki, razmatraćemo ozdravlje­nje i lečenje prostate na fiziološkom, psihološkom i du­hovnom nivou. I samo u tom slučaju možemo postići željeni rezultat. 8

OPŠTI PODACI O MOKRAĆNOPOLNOM SISTEMU

MUŠKARCA I NJEGOVOM RADU (FUNKCIJI)

Pre pristupanja pisanju ove knjige na veoma primi­tivan način razmatrao sam gradu i rad (funkciju) mo-kraćnopolnog sistema muškarca. Međutim, to se u stvar­nosti pokazalo veoma složenijim i interesantnijim.

Sam naziv „mokraćnopolni sistem" govori o tome, da on objedinjava dve funkcije: luči mokraću i seme. Bez obzira na to, što se mokraća stvara u bubrezima, a seme u testisima - potpuno različitim organima, koji su udaljeni jedan od drugog, njihovi produkti se izba­cuju kroz jedan te isti mokraćni kanal.

Mokraćnopolni kanal može se predstaviti kao cev-čica dužine 22-25 centimetara, koja se sastoji od sluzo-kože i mišićne obloge. On počinje na dnu mokraćne bešike širokim otvorom bešike i proteže se do glavića polnog organa, gde se završava u vidu pukotine između dve vertikalne usne mokraćnopolnog kanala. Upravo kroz taj kanal iz organizma se odstranjuje mokraća. Što se tiče izbacivanja sperme, kanali za izbacivanje seme-

na ulaze u mokraćni kanal kod prostate, koja se nalazi ispod mokraćne bešike.

Polazeći od navedenog, mokraćni kanal ima neko­liko posebnih odeljaka: od mokraćne bešike do prosta­

te (mokraća izlazi iz mokraćne bešike), odeljak prostate (na tom delu u mokraćnom kana­lu otvaraju se kanali prostate i kanali za izbacivanje semena) i mokraćnopolni odeljak (zajed­nički za mokraću i seme).

Sada ću nešto reći o tome, kako radi (funkcionišc) mo­kraćnopolni sistem čoveka. Prvo ćemo razmotrili lučenje mokraće, a zatim izbacivanje semena.

Mokraća, koju stvaraju bu­brezi, kroz mokraćne kanale sli­va se u mokraćnu bešiku, koja predstavlja šuplji mišićni organ. Na dnu mokraćne bešike nalazi se snažan sfinkter (mišić stezač), koji se stalno nalazi u zgrčenom

10

Rezultat je da se kod čoveka javlja želja da se pomokri. I što je mokraćna bešika više raširena, tim je i nužda za tim veća.

Sam akt mokrenja je spontan. Čovek ide u toalet, opušta sfinkter zatvarač mokraćne bešike i mokraća sa­ma izlazi iz mokraćne bešike. Mokraća prolazi kroz mokrać­ne kanale (kroz sva tri dela) i izlazi napolje.

Da bi pojačali lučenje mo­kraće treba se napregnuti -udahnuti, zadržati disanje i na­pregnuti stomačne mišiće. Re­zultat toga je da se dijafragma spušta nadole, mišići trbušne prese pritisnu stomak spreda i s boka. Ta dejstva izazivaju na­gli porast pritiska u trbuhu, koji pojačava pritisak na mokraćnu bešiku i mokraća iz nje izlazi pod velikim pritiskom i brzo, u vidu jakog mlaza.

Čovek po svojoj želji može prekinuti akt mokrenja. Radi toga on napreže mišiće medice (perineuma) i sfinkter zatvarač.

I I

Rezultat toga je grčenje anusa i ponovno skupljanje (za­tvaranje) sfinktera zatvarača. Sve to možete proveriti na

- zatvorenom stanju. Mokraća se postepeno nagomilava i širi mokraćnu bešiku. To širenje deluje na posebne re-ceptore koji se nalaze u zidovima mokraćne bešike, koji preko nervnih vlakana dostavljaju informaciju u mozak.

sebi ukoliko svesno prekinete otpočelo mokrenje. Jasno ćete osetili koji mišići učestvuju u tom procesu.

Sada ću nešto reći o muškom semenu. O n o se sa­stoji iz tri glavne komponente: sperme (stvaraju je testisi i nagomilava se u proširenom delu semenih kanala), sekrcta semenih mehurića (nagomilava se u semenim mehurićima) i sekreta prostate (nagomilava se u njenim žlezdama).

Lučenje semena je veoma složen proces, koji akti­vira niz uzastopnih mehanizama, čiji se začeci (kore-ni, osnove) nalaze u svesti čoveka. U prvom redu, sve počinje od polne želje, koja aktivira energiju i fiziolo­giju organizma muškarca.

Polna želja aktivira mehanizam polnog nadražaja. Dolazi do povećavanja krvnog pritiska. Krv se priliva u polni organ, izazivajući njegovo bubrenje, poveća­nje i erekciju (ispravljanje).

U vezi s tim važno je da shvatimo kuda se upravo priliva krv i šta se povećava? Mi spolja vidimo ispravlja­nje i stvrdnjavanje polnog organa, što ukazuje na to, da je u tom delu organizma došlo do zastoja krvi. U kaver-nozna telašca polnog organa priliva se više krvi, nego što iz njih izlazi. Upravo to izaziva erekciju. Međutim, to je samo vidljivi deo ogromnog unutrašnjeg procesa. I prostata se puni krvlju. Ona se lakode povećava i puna je krvi. U njoj se stvara poseban sekret, koji se izbacuje zajedno sa semenom. Pored toga nadimaju se (bubre) i

12

druge žlezde, koje stvaraju i izbacuju svoj sekret u m o ­

kraćni kanal.

Sam polni akt samo pojačava opisani proces, koji se

završava ejakulacijom (izbacivanjem semena).

Ejakulacija kod muškaraca počinje s prebacivanjem sekreta testisa iz ampule semenog kanala u deo mokrać­nog kanala u prostati. Tu se luče i sekreti semenih me-hurića i same prostate.

Lučenje, svojevrsno ubrizgavanje semena i sekreta u prostatu vrši se pod uticajem kontrakcija snažne mu­skulature semenih kana­la i semenih meli urica. To je početak orgazma.

Kulminacija orgazma - snažne kontrakcije mi­šića prostate, koji pod pri­tiskom izbacuju vlastiti sekret u mokraćni kanal, gde se on meša sa seme-n o m i sluzi (sekretom) se­menih mehurića, a zatim izbacuje napolje kroz mol

13

izbacuje napolje kroz mokraćni kanal.

Pre ejakulacije žlezde Litre (slika 3) i, možda, Kupe-rove žlezde svojim jakim alkalnim sekretom (koji pod-seća na bezbojnu mast) natapaju sluzokožu mokraćnog kanala i samim tim u njemu stvaraju alkalnu reakciju, neophodnu za život spermatozoida, a ujedno čini sluzo­kožu klizavom i pomodnom za izbacivanje ejakulata.

Usled veoma snažnih kontrakcija muskulature se­menih mehurića i prostate (zahvaljujući učešću mu­skulature cele karlice), u deo mokraćnog kanala koji se nalazi u prostati pod pritiskom se ubacuje sadržaj tih žlezda (seme, sekret semenih mehurića i sekret pro­state) i dalje kroz mokraćni kanal izbacuje napolje.

Važno je znati sledeće. Da se seme ne bi izbaciva­lo na drugi kraj mokraćnog kanala i da ne bi dospe-valo u mokraćnu bešiku, na zadnjem zidu prostate nalazi se poseban mehanizam koji zatvara gornji deo mokraćnog kanala. To podstiče i sfmkter mokraćne bešike, čija slaba funkcija predstavlja jedan od uzroka muške neplodnosti.

Važno je napomenuti , da je proces mokrenja sva­kodnevni i životno važan proces. Proces lučenja seme­na nije svakodnevni proces, nije od životne važnosti, ali ima ogroman značaj za osećaj potpunosti života i vlastitog značaja muškarca.

Prema tome, razmotrili smo dva procesa i sada imamo opštu predstavu o mokraćnopolnom sistemu muškarca.

i l

OPŠTI POJAM, RAZMEŠTAJ, GRAĐA I FUNKCIJA PROSTATE

Prostata {prostata, glandula prostatica, grčki pro­states, od reči proistanai - predstajati, biti isturen) je žlezda muškog polnog aparata, koja je tesno priljublje­na uz donji deo mokraćne bešike i koja obuhvata po­četak muškog mokraćnog kanala na mestu gde se u njega slivaju kanali za izbacivanje semena (slika 4). Prostata zajedno sa semenim mehurićima, koji su pri­pijeni uz nju, ulazi u sastav dodatnih žlezda muškog polnog trakta.

Prostata se sastoji iz 30-50 posebnih žlezda razne veličine, koje su otvorene prema delu mokraćnog ka­nala u prostati i koje su naslagane u čvrstu vezivno-tkivnu stromu sa obiljem snopova glatkih mišićnih vlakana. Obilje tih mišića, koji sačinjavaju više od jed­ne četvrtine mase žlezde, čini prostatu žlezdano-mišić-nim organom.

Prostata čoveka, prema svojim konturama, podseća na zaobljeni trougao (slika 5). Njena osnova je okrenu­ta prema mokraćnoj bešici, a vrh se u obliku kljuna iz-dužuje odozgo prema dole i otpozadi napred prema mo-

15

kraćno-polnoj dijafragmi. Prostata leži u maloj karlici između kosti venerinog brežuljka i pravog creva. Osno­va prostate spreda je srasla sa grlićem mokraćne beši­ke, a sa zadnje strane mokraćne bešike priležu semeni mehurići. Prednja površina prostate okrenuta je prema

kosti venerinog brežuljka. Između nje i kosti venerinog brežuljka nalazi se venozni splet, kao i vezivno tkivo ko­je povezuje prostatu s tom kosti. Zadnja površina, koja zauzima veći prostor od prednje, odvojena je od ampu­le pravog creva finom vezivno-tkivnom fascijom (opna koja obavija mišiće i grupe mišića). Svojim bočnim zao-

bljenim stranama prostata se graniči s mišićima koji po­dižu anus, od kojih je odvojena čvrstom aponeurozom 1 . Pri kontrakciji tih mišića prostata se podiže uvis.

Na zadnjoj površini prostate može se napipati bra­zda male dubine, koja deli prostatu na dva bočna dela, međusobno povezana prevlakom ili srednjim đelom.

Veličina prostate uveliko se menja s uzrastom čove-ka. Do nastupanja polne zrelosti ona je mala i predsta­vlja skoro isključivo mišićni organ. Žlezdasti deo prosta-

1 Beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija, poput navla­ke, mišiće, grupu mišića i ccle udove. Sastavljena je od vezivnog žiliča-stog tkiva. - Primedba prevodioca.

17 16

te razvija se do polnog sazrevanja i prostata se zaključno formira približno u sedamnaestoj godini života. Kod od­raslog muškarca dužina prostate je 2,5-4,2 centimetra,

širina - 2,2-5 centimetara i debljina - 1,7-2,3 centime­tra. Težina prostate varira od 17 do 28 grama. Kod sta­rijih osoba često se javlja adenom prostate, usled čega

19

njena veličina ponekad dostiže razmere kokošijeg jajeta. Pošto prostata kao prsten obuhvata gornji deo mokrać­nog kanala, tada adenom može uzrokovati sužavanje tog kanala i otežavati pražnjenje mokraćne bešike.

Deo mokraćnog kanala okruženje prostatom (slika 6 ) . U srednjem delu mokraćnog kanala prostata ga obu-

hvata nešto šire, stvarajući šupljinu. Na zadnjoj površi­ni mokraćnog kanala sluzokoža je nešto isturena (ispup-čena) u vidu uzdužnog valjka (grebena) - koji približno na sredini dela mokraćnog kanala obuhvaćenog prosta-20

tom ima uzvišenje u vidu produženog malog brežuljka (semeni brežuljak).

U delu oko semenog brežuljka presek mokraćnog kanala poprima oblik potkovice. Upravo tu se otvaraju žlezde prostate i ulaze u kanale za izbacivanje semena.

Prostata je, kao mišićno-žlezdasti organ, obilno snabdevena krvnim i limfnim sudovima. Fini spletovi nervnih vlakana prvenstveno inerviraju (snabdevaju nervima) mišićni deo prostate.

Prostata je spolja omotana kapsulom, koja se sasto­ji od čvrstog vezivnog tkiva s primesom glatkih mišić­nih vlakana. Osnovu prostate čini vezivno tkivo, koje je bogato elastičnim vlaknima, i snažni snopovi glat­kih mišićnih vlakana, koji obrazuju prstenasti mišić. Prstenasti mišić se sa gornje strane sliva (vezuje) sa okruglim slojem mokraćne bešike, a sa donje strane - sa spontanim stezačem opnastog dela uretre.

Tanki slojevi vezivnog tkiva i mišića radijalno se šire od semenog brežuljka prema periferiji i dele (raz­dvajaju) žlezde prostate. Kod tih žlezda razlikuju se tri grupe žlezda (slika 8). Neposredno oko mokraćnog kanala nalaze se sitne periuretralne žlezde. Svaka od njih otvorom ulazi u mokraćni kanal. Te male žlezde često su izvori adenomatoznih izraštaja u prostati. Iz­nad periuretralnih žlezda nalazi se koncentrični sloj podsluzokožnih žlezda. Te žlezde imaju cevno-alveol-ni oblik i spojene su zajedničkim odvodnim kanalima (kanali prostate), koje su sa svake strane otvorene pre-

21

ma sinusu mokraćnog kanala. Takav raspored žlezda uočava se i u spoljašnjem, najjačem sloju prostate. U njemu se nalaze krupne, glavne, ili spoljašnje žlezde, čiji su zajednički odvodni kanali otvoreni na zadnjoj strani sinusa mokraćnog kanala.

Između pojedinih (pojedinačnih) žlezda u sva tri sloja prolaze snopovi mišića, koji se ističu slično prste­nastim mišićima.

Žlezde prostate (slika 9) prema obliku spadaju u cevno-alveolne, ali nemaju pravilne konture, pošto se u njima naizmenično smenjuju proširenja, ponekad cistoznog karaktera, sa uskim, često razgranatim cev-22

čičama. Proširenja su vezana za mogućnost nagomi-lavanja i zadržavanja sekreta u adenomu. Zaostali se­kret često se kondenzuje u čvrsta okrugla ili ovalna telašca, kod kojih se uočava koncentrična slojevitost, takozvana konkrecija prostate. Ta konkrecija (slojevi) prostate natapa se (impregnira) solima kalcijuma i pretvara se u kamenje prostate, koje je većim delom mikroskopskih razmera, ali ponekad dostiže veličinu prečnika 1 milimetar. Broj i razmere konkrecija pove­ćavaju se sa starenjem čoveka.

Nekoliko odvodnih kanala pojedinih žlezda ispod sluzokože i spoljašnjih slojeva prostate slivaju se u za­jedničke odvodne kanale, kojih ima od 16 do 32. Za­jednički odvodni kanali slivaju se u bočne sinuse mo­kraćnog kanala; oni su često prošireni i po prečniku su veći od adenomera.

Sekret prostate je relativno lepljiva, zamućena be-la tečnost. Mešajući se sa spermom, sekret prostate po­prima specifični miris, koji zavisi od količine spermi-na u njemu. Sekret prostate sadrži natrijum, kalij um i kalcij um u većim koncentracijama u odnosu na pla­zmu krvi, kao i znatne količine cinka. Sekret prostate ne sadrži sluz.

Manje količine sekreta prostate luče se uglavnom neprekidno, mešajući se sa mokraćom. Masivno (po­većano) lučenje nagomilanog sekreta prostate javlja se u trenutku ejakulacije i uslovljeno je jakim kontrakci­jama mišićnih vlakana prostate.

2 3

Smatra se, da se uloga prostate u polnoj funkciji ograničava time, što njen sekret, koji se izbacuje za vreme ejakulacije, razblažuje spermu i povećava nje­nu zapreminu. Sperma, koja se nalazi u semenom ka­nalu, toliko je gusta, a njena zapremina (količina) je ta­ko mala, da bi ona u trenutku ejakulacije jedva mogla proći kroz mokraćni kanal napolje bez odgovarajućeg razblaživanja sekretom prostate i bez snažnog pritiska koji se javlja usled jakih spazmatičnih kontrakcija mi­šićnog aparata prostate.

24

IVIETOD ISPITIVANJA PROSTATE

Jedan od glavnih metoda za ispitivanje prostate je rektalno pipanje prstima. Palpacija prostate vrši se u raznim položajima tela: klečeći na kolenima i laktovi-ma ili polusavijenom vertikalnom položaju tela, ležeći na desnom boku s nogama savijenim prema stomaku; ležeći na leđima sa rastavljenim i savijenim u koleni­ma i karlično-bedrenom zglobu donjim ekstremiteti­ma. Izbor položaja zavisi od cilja ispitivanja i stanja bolesnika. Radi uzimanja sekreta prostate najbolji su položaji klečanja na kolenima i laktovima i ležanje na desnom boku. U položaju ležanja na leđima najčešće se vrši ispitivanje slabih i teško obolelih ljudi. Radi od­ređivanja veličine prostate ispitivanje (palpaciju) tre­ba vršiti sa dve ruke u položaju bolesnika na leđima.

Pri ispitivanju sa dve ruke vrhovima prstiju leve ruke nešto iznad spajanja venerinog brežuljka (mons pubis) lekar pritišće zidove trbuha u smeru prema prostati, koja je podignuta uvis prstom desne ruke, uvedenim u pravo crevo, i na taj način određuje duži­nu, širinu, debljinu i pomerenost prostate.

25

Kod srednje gojaznih bolesnika pri normalnoj veličini prostate, može se palpirati (blago dodirivati, pipati) čitava njena zadnja površina i v rhom prsta na­pipati zadnju površinu venerinog brežuljka. Ukoliko je prostata uvećana, tada se ona ne može obuhvatiti kažiprstom. Istraživanje pomoću prstiju treba vršiti tek kada bolesnik isprazni mokraćnu bešiku. Pri rek-talnom ispitivanju prstima normalno je da se prostata nalazi na udaljenju 3-4 centimetra od analnog otvora i po obliku podseća na plod kestena. Poprečni presek u osnovi prostate varira od 2,2 do 5 centimetara, a uz­dužni - od 2,5 do 4,2 centimetra.

Njena konzistencija je elastična po čitavoj dužini. Granice su jasne i precizne (izražene), sredinom pro­state proteže se uzdužna brazdica (žleb), koja je deli na dva jednaka bočna dela, koji prodiru u međupro­stor pravog creva. Sluzokoža pravog creva koja se na­lazi iznad prostate je pokretna.

Pri ispitivanju (pregledu) treba obratiti pažnju na simetričnost delova prostate, na promenu njene veliči­ne, oblika, konzistencije, pokretljivosti, osetljivosti, na stanje semenih mehurića (kesa) i zidova pravog creva. Pri oštećenju prostate njena veličina može biti jako smanjena (atrofija) ili uvećana (adenom, cista). Kon­zistencija prostate varira od meke i mlitave (atonija, hronični prostatitis) do hrskavične ili kamene (rak, ka­men u prostati). Čvrste brežuljkaste tvorevine različi­te veličine ili razmekšana (omekšana) žarišta ili delovi prostate gde se zadržao gnoj iz ispražnjenih apscesa 26

(gnojnika) karakteristični su za oboljenje prostate od tuberkuloze. Njen oblik i granice mogu biti nejasni, žlezda se može stapati s okolnim tkivom, često se pri palpaciji (akutni ili hronični prostatitis) javlja bol u prostati.

27

UZROCI I OBLICI OBOLJENJA PROSTATE

Većini ljudi nije interesantno da se upušta u poje­dinosti građe vlastitog organizma i u „sitnice" procesa ozdravljenja-lečenja. To je veoma česta greška, koja ne dozvoljava čoveku da se kvalitetno izleći. Samo polaze­ći od toga što nam je poznato možemo pretpostaviti koji glavni uzroci utiču na pojavu oboljenja prostate.

Hf Prostata, mišićno-žlezdasti organ, uglavnom je namenjena za povećanje semenske tečnosti i njeno snažno izbacivanje iz organizma. Svoj sekret ona izbacuje u mokraćni kanal kroz 16-32 kanala i druge žlezde. Kroz mokraćni kanal nagore i nadole može da prodire infekcija i da kroz kanale dopire u prostatu, izazivajući u njoj upalu. Treba znati, da je sekret prostate ukusan supstrat (dobra hrana) za bakterije.

H? Sekret prostate treba da se redovno luči i obna­vlja. Ukoliko se to ne dešava iz bilo kakvih raz­loga, tada sekret ima svojstva da se zgušnjava i stvrdnjava, a materije koje se nalaze u njemu talože se i stvaraju čvrste taloge, tvrde skoro kao kamen.

29

Pv S obzirom da je prostata u izobilju snabdevena krvnim i limfnim sudovima, krv i limfa treba da cirkulišu kroz nju bez prepreka. Ukoliko se to iz bilo kojih razloga poremeti (naruši), u te-lu prostate dolazi do zastoja, što ugrožava nje­nu životnu delatnost.

Ph> Hlađenje, kako samog organizma, a posebno u predelu međice (perineuma), izaziva zgušnjava­nje i zastoj sekreta u prostati. Dalje se razvoj patogenog procesa odvija prema scenariju za­stoja sekreta i krvi s limfom.

Pv Prirodne starosne promene, vezane za dehidra-ciju i gubitak toplotnih sposobnosti organizma, odražavaju se na stanje prostate. Usled toga zgu­šnjava se sekret žlezda prostate i dalje počinje patogeni proces (koji izaziva oboljenja). Upra­vo zbog toga oboljenja prostate su tako široko rasprostranjena kod ljudi starijeg i staračkog uzrasta.

Ph> Međusobna kombinacija navedenih uzroka izaziva oboljenja prostate. Zato, treba shvatiti uzroke koji su izazvali oboljenje i naizmenično (pojedinačno) razmotriti svakog od njih.

Sada ćemo detaljnije istražiti uzroke koji izazivaju patogeni proces u prostati, i kako se on ispoljava.

M)

INFEKTIVNI UZROCI

Prema statistici, na prvom mestu je infektivna pri­roda oboljenja prostate. Pri tome bakterije dospevaju u prostatu raznim putevima.

<•!•> Mikrobi dospevaju kroz krvotok. Kapilari pro­state toliko su mali, da se u njima bakterije lako talože i zadržavaju.

fy Mikrobi dospevaju kroz limfotok. Limfni kana­li svih organa male karlice međusobno su pove­zani, zbog čega, usled ispadanja iz stroja jednog kanala, može doći do oboljenja i drugog kanala. Pri upali mokraćnog kanala ili pravog creva in­fekcija prodire u prostatu kroz limfne sudove. Infekcija može da se širi nagore (od spoljašnjeg otvora mokraćnog kanala do same žlezde) i na-dole (zajedno s inficiranom mokraćom, koja se izbacuje iz mokraćne bešike).

•ijl Uzrok prostatitisa može biti slab imunitet. Ka­da je organizam zagađen i oslabljen bilo koja infekcija (od angine, gajmoritisa tj. sinusitisa, bolesnih zuba i druge) lako se širi po organi­zmu i taloži u raznim organima, među kojima i u prostati.

Slabljenje imuniteta podstiču: psihički, unutrašnji i spoljašnji nepovoljni faktori.

M

Psihički: loše karakterne crte, stalni stresovi i rad bez odmaranja, štetne navike (alkohol, pušenje, ljuti začini).

Unutrašnji: zagađenost organizma, nepravilna is­hrana, zatvori, skrivene infekcije i paraziti.

Spoljašnji: opšte ili lokalno (posebno u predelu uri-neuma i stopala) suvišno hlađenje.

N E N O R M A L A N POLNI ŽIVOT

Nenormalan i neredovan polni život može biti uzrok oboljenja prostate.

U „nenormalan" polni život pre svega spada pre-komerno poklanjanje pažnje polnom pitanju. Kod čo­veka se formira karakterna crta, kada on stalno razmi­šlja o seksu i sam sebe stimuliše gledanjem erotskih i porno slika, filmova. Čita erotske priče, koje stimulišu njegovu maštu. Često masturbira ili se samostalno bavi stimulacijom svojih erogenih zona. Kod takvog muškarca pažnja je koncentrisana u predelu polnih žlezda, prostata je stalno napunjena krvlju, što u njoj izaziva povećano stvaranje sekreta, zastoj krvi, limfe i samog sekreta. Ona se praktično ne odmara, nalazeći se u nabubrelom stanju. Tokom vremena to dovodi do njenog oštećenja, upale, bolesnog stanja.

„Nenormalnim" polnim životom smatra se i dru­ga krajnost, kada se polni akt obavlja po navici, bez

32

potrebne emocionalne obojenosti i novina. Takozvani „polni rad", pri kojem ne dolazi do potpune ejakulaci­je. Uzrok sličnih postupaka ukorenjen je u svesti, u la­žno shvaćenim pr irodnim normativima (normama), koje ne omogućavaju da se u intimu unese raznoobra-znost i svežina. Rezultat je da se kod muškarca, osim moralnog nezadovoljstva svojom suprugom, javlja i poremećaj u prostati.

„Nenormalnim" se smatra i prekinuti polni akt s ciljem sprečavanja neželjene trudnoće. On ne samo da drži muškarca u stalnoj napregnutosti, već izobličava i tok orgazma, lišavajući ga prirodne finoće i završavanja. Stid, nezadovoljavanje, i kao posledica pojava potišteno-sti i unutrašnjeg protesta protiv sličnog, bacaju muškar­ca u depresiju, uz poremećaj funkcije prostate.

„Nenormalni" su polni akti u analni otvor. Mikro­nom iz pravog creva, kroz mokraćni kanal podiže se u prostatu i izaziva njenu upalu.

„Nenormalnim" se smatra i pokušaj veštačkog sti-mulisanja polne strasti i erekcije pomoću alkohola. Alkohol čini čoveka slobodnijim, što s jedne strane pojačava želju, ali s druge strane smanjuje njegove m o ­gućnosti. Osim toga, slična praksa neminovno dovodi do poremećaja polne potencije muškarca, onemogu­ćava mu da se bavi seksom bez dopunskog podstica-ja, smanjuje njegovu radnu sposobnost i čak podstiče prevremeno starenje.

33

U „nenormalne" pojave treba svrstati i razne stimula-tore polne funkcije kod muškaraca, tipa vijagre i drugih. Ti „preparati" bukvalno cede iz muškarca poslednje, da bi on dokazao svoju „muškost". Crpeći brzo rezerve or­ganizma, ti stimulatori pustoše organizam muškarca i izazivaju nepovratni gubitak polne sposobnosti.

Prostata radi svog normalnog ftinkcionisanja zahteva redovnu „upotrebu", što se pozitivno odražava na njeno zdravlje. Dugotrajno uzdržavanje narušava zdravlje pro­state. Usled neaktivnosti ona atrofira, kao i bilo koji or­gan čovečjeg organizma. Prekomerni polni život, obrnu­to, prenapreže prostatu i takode negativno utiče na nju. Zbog toga, radi zdravlja muškarca, treba odabrati prihva­tljiv ritam polnog života. Treba imati na umu da će se on starenjem donekle menjati i to je potpuno normalno.

A sada se sukobljavamo s novim problemom - pol-na usklađenost supružnika. Jednom od njih, zbog svo­jih jakih konstitutivnih osobina, temperamenta i dru­gih karakternih osobina, potrebna je takva frekvencija polnih odnosa koja se ne poklapa s frekvencijom supru­žnika. Javlja se konflikt, razdraženost, nezadovoljstvo, što se, na kraju krajeva, ispoljava na „lomljenje" polnog aparata muškarca. Zbog toga, pre nego se pristupi teče­nju prostate, treba regulisati ta pitanja. Tek posle toga treba težiti prema „zlatnoj sredini", koja ne samo da za­dovoljava supružnike, već i čuva njihovo zdravlje i sve-žinu odnosa duži niz godina.

v i

UZROCI ZASTOJA (STAGNACIJE)

Razvoj upalnog procesa u prostati podstiče slabo pokretan, posebno sedeći način života. Važno je shva­titi, da je čovečji organizam normalno osposobljen da funkcioniše samo u stanju kretanja. Kretanje primora­va mišiće da vrše kontrakciju, aktivira ventile na vena­ma nogu, vrši blagu masažu organa trbušne duplje po­m o ć u dijafragme i pumpa venoznu krv prema srcu.

Poremećaj (smanjenje) cirkulacije krvi u sitnim krvnim sudovima (kapilarima) prostate, usled malo pokretnog načina života, izaziva kiseoničko gladova­nje u ćelijama prostate, zastoj sekreta i nagomilavanje otpada, nastalog pri ispunjavanju svakodnevnih život­nih potreba. Pošto to traje godinama u prostati se po­stepeno razvija patogeni proces.

Posebno treba istaći štetnost sedećeg načina živo­ta. Kada muškarac sedi venozna krv ne teče istim in­tenzitetom prema srcu, kao što se to dešava pri kreta­nju (hodanju). To je jedan od uzroka zastoja.

Drugi uzrok je, što samo sedenje na međici (pe-r ineumu) blago pritišće organe koji se nalaze u njoj, između ostalog i prostatu, pogoršavajući u njoj tok krvi i limfe. Upravo zbog toga su oboljenja prostate specifična profesionalna patologija za vozače, koji se-de duže vremena za volanom i stalno vrše pritisak na međicu (perineum). Skoro kod 70% obolelih od hro-ničnog prostatitisa profesija je vezana za upravljanje

35

t ransportnim sredstvima, za stalnu vibraciju, potrese, fizička preopterećenja i hronično pritiskanje medice.

Pojave zastoja u jetri, usled njene zagađenosti, ko­je izazivaju portalnu hipertoniju, takođe ispoljavaju štetno dejstvo na procese cirkulacije u prostati.

Zatvori su veoma štetni za prostatu zbog toga što prostatu od pravog creva deli samo njen zid. Ekskre-mentne mase koje se nagomilavaju u pravom crevu deli-mično vrše pritisak na prostatu, a delimično je truju tok­sičnim egzudatima (gnojnim izlivima) i bakterijama.

Pored toga, toksini i produkti razmene materija ne izbacuju se iz organizma normalnim putem s feka-lijama. Oni se upijaju u krv i štetno deluju na razne or­gane, m e d u kojima i na prostatu. To najčešće izaziva razvoj hroničnog prostatitisa i drugih oboljenja.

HLAĐENJE O R G A N I Z M A , KAO UZROK

Uočeno je, da hlađenje, kako samog organizma ta­ko i dela tela oko međice (perineuma), stopala nogu izaziva pojavu ili komplikacije kod već postojećeg pro­statitisa. Hlađenjem se zgušnjavaju tečnosti u telu i samim tim naglo koči njihova normalna cirkulacija. Dalje, razvoj patogenog procesa u prostati odvija se po scenariju zastoja sekreta, krvi i limfe. Na toj pod­lozi (osnovi) moguć je razvoj bakterijske infekcije i komplikacija, koje ta infekcija izaziva.

36

UZROCI IZAZVANI STARENJEM

Uzroci prostatitisa mogu biti hormonalni poreme­ćaji, vezani za prestrojavanje organizma u starijem i staračkom uzrastu. Uočeno je, da polni hormoni utiču na normalno stanje prostate i njihov nedostatak izazi­va nepovoljne promene u njoj.

Važno je istaći i to, da se prirodne promene sa starenjem čoveka, vezane za dehidraciju i gubitak to­plotnih sposobnosti organizma, odražavaju na stanje prostate. Ona počinje da se takoreći suši, sekret se zgu­šnjava, poprima oblik želea i teže se izbacuje kroz ka­nale u mokraćni kanal. Nove porcije sekreta nadimaju žlezdu, izazivaju njeno povećanje, bolove i remete (na­rušavaju) normalno mokrenje.

Na bazi sličnog zastoja javljaju se i gomilaju druge promene i komplikacije.

Dehidracija organizma, smanjivanje toplotnih spo­sobnosti u njemu - je prepobuđivanje životnog princi­pa vetra u organizmu. Upravo ti procesi podstiču zgu­šnjavanje sekreta prostate, dospevanje taloga u njega i stvaranje kamenja u prostati.

37

KOMBINACIJA RAZNIH UZROKA

Međusobno povezivanje nabrojanih uzroka i njihova kombinacija izazivaju najozbiljnija oboljenja prostate.

Nabrojani uzroci izazivaju sledeća oboljenja prostate:

1. Prostatitis.

2. Gonorejni prostatitis.

3. Sifilis prostate.

4. Tuberkulozu prostate.

5. Kamenje u prostati.

6. Ciste prostate.

7. Tumoreprostate-benignei maligne (dobroćudne i zloćudne).

8. Povrede i anomalije u razvoju prostate.

9. Oboljenja prostate kod dečaka.

38

PRIRODNI METODI PROFILAKSE I LEČENJE PROSTATE

PROSTATITIS

Prostatitis - upala prostate, koja se javlja usled prodiranja mikroorganizama u prostatu, najčešće sta­filokoka i streptokoka, ponekad mešovite (kombino-vane) infekcije (stafilokoke, streptokoke, bakterija coli, bacila tifusa i drugih).

Infekcija može prodreti u prostatu raznim pute-vima, najčešće iz zadnjeg dela mokraćnog kanala ne­posredno (direktno) kroz kanale za čišćenje prostate. Infekcija može da se širi (rasprostire) i kroz krv: posle apscesa krajnika, posle panaricijuma2, angine, furun-kuloze, trbušnog tifusa, gripa itd. Prostatitis se često javlja posle instrumentalnih ispitivanja mokraćne be­šike i mokraćnog kanala, i drugih sličnih ispitivanja. Sklonosti muškarca za javljanje prostatitisa mogu biti opšteg i lokalnog karaktera. Sedeći način života izazi­va zastoj krvi i limfe u organima male karlice. Stalno polno uzbuđivanje, kao i nenormalan polni akt podsti-

2 Prišt na prslu - Primeđba prevodioca.

39

ču dugotrajno punjenje krvlju polnih žlezda i spreča­vaju normalno oticanje sekreta, što povoljno utiče na prodiranje i aklimatizaciju infekcije u prostati.

Prema stepenu patogenog ispoljavanja razlikuju se akutni i hronični prostatitisi.

Hronični prostatitisi

Hronični prostatitisi, u odnosu na oštećenja (po­vrede) koje izazivaju u prostati, uslovno se dele na: ka-taralne, folikularne, parenhimatozne (upala ilezdastog tkiva) i flegmonozne.

Katar alni prostatitis je prvi stadij um progresira-nja upale: epitel kanala za lučenje sekreta iz prostate protkan leukocitima počinje da se ljušti, puneći otvo­re kanala za lučenje. Upala kod kataralnog prostatitisa protiče usporeno, promene oblika i veličine prostate slabo se uočavaju. Ponekad se može uočiti blaži otok žlezdastog dela prostate, koji ukazuje na poremećaj kr­votoka i limfotoka u organu.

Folikularni prostatitis je drugi stadij um razvoja upalnog procesa: Razaranje epitela jasno je izraženo; epitel folikula protkan je leukocitima; sluzokoža ka­nala za lučenje je nabubrela i delimično su zapušeni njihovi otvori, što dovodi do zadržavanja gnoja u foli-kulu i stvaranje gnojnika (gnojnih čepova) u njemu. Razmere folikula se povećavaju, on se podiže iznad

4 0

nivoa žlezde, može se opipati u vidu semenke ili zrna graška, bolnog pri pritiskanju.

Kod parenhimatoznog oblika prostatitisa žlezda je uvećana po svojim dimenzijama i čvrste je konzi­stencije. Pri pritiskanju žlezde luči se serozno-gnojni (vodnjikavo-gnojni), krvavi otpad. Dalje se upalni in-fliltrati resorbuju (splašnjavaju) i dolazi do potpunog izlečenja uz stvaranje vezivnih elemenata, ili postoje­ći infiltrati i blaži apscesi progresiraju i, stapajući se međusobno, tope (razlazu) tkivo prostate. Ti apscesi mogu da se nalaze u raznim delovima žlezde ili, sto-pivši se međusobno, da stvore jedan gnojni čir, koji se kapsulira u žlezdi {flegmozni prostatitis). U pojedi­n im slučajevima upala se prenosi na tkivo oko žlezde i javlja se flegmozni paraprostatitis, pri čemu se pato­loški proces može proširiti na vlaknasto vezivno tki­vo, vene i limfne kanale. Još rede uočava se periprosta-tični flebitis, koji se karakteriše postojanjem upalnih niti (repica). Poslednji oblik oboljenja posebno lako izaziva gnojne procese u prostati.

Simptomi i tok akutnog prostatitisa su raznovrsni i zavise od karaktera patogenog procesa. Kod kataral­nog oblika oboljenje može da traje skoro bez subjek­tivnih pojava ili se ograničava na neznatnu učestalost poziva na mokrenje. Objektivno može se uočiti izve-sna otećenost i mekoća prostate i niti (končići) u dru­goj porciji mokraće. Dalje, pri prelasku procesa u foli­kularni oblik mokrenje je sve učestalije i propraćeno je bolnim spazmima; javljaju se bolovi u međici (pe-

4 1

r ineumu) - pojedinačni i pri defekaciji. Pri palpaciji javljaju se bolovi pri pritiskanju i žlezda je uvećana; u pojedinim slučajevima mogu se opipati folikule pre­krivene gnojem, koje se izdižu iznad površine žlezde. Prilikom pritiskanja one nestaju usled pražnjenja se­kreta u mokraćni kanal.

Kod folikularnog prostatitisa često se uočava povi­šena telesna temperatura. Mokrenje postaje učestalo, posebno noću, što je vezano za priliv krvi u organe karlice, između ostalog i u prostatu. Mokraća je u obe porcije ravnomerno gnojna. Ponekad se kataralni ili folikularni prostatitis ispoljavaju u tom, što je druga porcija mokraće mutnija od prve, s primesom niti (končića) u obliku zareza (zapeta), pošto kontrakcija mišića medice (perineuma) pri kraju akta mokrenja podstiče pražnjenje gnojnog sadržaja iz folikula ili ka­nala za lučenje u mokraćni kanal.

Na tom stadij umu upala se može završiti potpu­nim ozdravljenjem. Produkti upale resorbuju se, žle­zda se vraća u normalno stanje ili upalni proces po­prima hronični tok. U drugim slučajevima folikuli se stapaju (spajaju) i proces prelazi u parenhimatozni ob­lik. Pri tome upala može da zahvati ceo organ ili samo deo organa.

Sirenje patogenog procesa ispoljava se uvećanjem obima prostate. Bolesnici se žale na tupi bol u anusu, ko­ji se pojačava pri defekaciji, kao i na bolove u međici (pe-r ineumu). Pri lokalizaciji patogenog procesa u bočnim

42

delovima prostate mokrenje je malo učestalo, donekle otežano i sa blažim bolovima pri kraju mokrenja. Pri lo­kalizaciji upalnog fokusa u neposrednoj blizini zadnjeg dela mokraćnog kanala potreba za mokrenjem je učesta­lija, javljaju se bolovi pri kraju mokrenja, mlaz mokra­će je isprekidan, ponekad se uočava potpuna zadrška mokraće. Opšte stanje bolesnika može ostati normalno, bez poremećaja, a pojava groznice može da izostane. Mokraća je u obe porcije mutna.

U ostalim slučajevima patogeni proces se širi, za-hvatajući ne samo tkivo žlezde, već i vlaknasto vezivno tkivo koje se nalazi oko prostate. Tada dolazi do pore­mećaja opšteg stanja bolesnika, temperatura se često po­većava (do 39°), uočava se opšta nemoć (slomljenost) i gubitak apetita. Mokrenje je bolno. Potreba za mokre­njem je veoma česta, posebno noću. Bolovi poprimaju probadajući i žigajući karakter; lokalizuju se u predelu pravog creva, šire se prema krstima (sakrumu), kuko­vima i glaviću polnog organa. Svako pritiskanje na me­đicu (perineum) bolno je. Defekacija je otežana zbog pritiska uvećane prostate na pravo crevo. Sve te pojave obično traju 5-6 dana, posle čega intenzitet procesa po­činje da slabi, nestaju (gube se) subjektivni osećaji i obo­ljenje poprima hronični tok.

Ukoliko upala progresira, tada razlivanje gnoja iz kapsula folikula izaziva stapanje sitnih gnojnica i stva­ranje apscesa prostate. U slučajevima kada se apsces javlja na bočnim delovima prostate, bliže zidu pravog creva, pri palpaciji se oseća prelazak tečnosti s jedne

4 3

na drugu stranu (talasanje). Ukoliko se apsces nalazi u dubini, bliže mokraćnom kanalu, palpira se samo pro­stata koja je uvećana, očvrsla i vruća na dodir. Dalje se proces može razvijati u obrnutom smeru i završiti ozdravljenjem, ili apsces prodire u susedna tkiva i or­gane. Najbolji ishod u slučaju prodora apscesa je pro­dor gnojnica u zadnji deo mokraćnog kanala: za vre-me mokrenja neočekivano (iznenada) se s mokraćom luči veća količina gnoja; bolovi prestaju, temperatura se snižava. Kod narednih mokrenja gnoj se luči u ma­njim količinama. Pri rektalnom ispitivanju na mestu gnojnice koja je ispražnjena može se opipati udublje-nje (jamica). Gnojna šupljina vremenom zarasla. Poja­ve hronične upale, koje su preostale treba dolečiti.

Prema statistici Segona, pri gnojnom procesu u prostati najčešće se uočava prodiranje gnoja u okolne organe i tkiva (od 102 slučaja prodor u mokraćni ka­nal uočava se u 35, u pravo crevo - u 18, istovremeno u mokraćni kanal i pravo crevo - u 21, na druga me-sta - u 28 slučajeva).

Najopasniji je prodor apscesa u paraprostatičko vlaknasto vezivno tkivo ili u vlaknasto vezivno tkivo međice (perineuma), pošto je flegmona vlaknastog ve­zivnog tkiva karlice propraćena sepsom i može se zavr­šiti letalno (smrtonosno).

44

Lečenje prostatitisa

Kod akutnog prostatitisa treba se odmah obratiti le-karu. Lekar obično preporučuje lečenje snažnim (jakim) i raznovrsnim antibioticima, da se organizam ne bi na­vikavao na lekove. Samo kao dopuna njegovom lečenju, može se postupati prema sledećim preporukama.

Posteljni režim, dijeta bez uzimanja hrane koja sa­drži mnogo celuloze. Uglavnom je to hrana koja guši i reguliše životni princip vetra. Veoma je važno ne sa­mo pratiti, već i regulisati normalan rad creva. Važno je uspostaviti normalnu cirkulaciju krvi, limfe u prede­lu karlice i prostate. Radi toga se preporučuju sedeće tople kupke (temperatura vode 37-43°, dva puta dnev­no po 15-20 minuta), ili vrući mikroklisliri s vodom (zapremine do 3/4 čaše, temperature 50-52°, 3-4 puta dnevno) ili mlečno-uljni (u 50 mililitara mleka rasto­piti 10-15 grama maslaca, temperatura pri unošenju u debelo crevo treba da bude kao i temperatura vode, prethodno probajte prstom da se ne bi opekli). Ukoli­ko nakon 10 minuta posle mikroklistiranja još uvek imate potrebu za nuždom, vodu (mleko) treba ispusti­ti; ukoliko nemate potrebe za nuždom, vodu (mleko) možete ostaviti.

Naravno, treba otkriti uzroke koji su izazvali akut­

ni prostatitis i odstraniti ih.

Važno je shvatiti glavni mehanizam lečenja akutnog prostatitisa, usled nekih uzroka (prehlade, zatvora, sede-

45

ćeg načina života, nenormalnog polnog života) kapilari prostate gube prirodnu peristaltiku, kojom se sabija krv u tkiva žlezde i hrane njene ćelije. Usled toga se javlja hematoprostatska barijera - krv (limfa) ne prolazi kroz kapilare, a to znači da se ne može uspostaviti normalan rad žlezda i ćelija prostate. Zastoj sekreta u žlezdama prostate, odsustvo imunih zaštitnika (limfocita) stvara povoljne uslove za razvoj akutnog prostalitisa. Zbog to­ga ga obično lekari lece na sledeći način: protiv infekcije naznačuju antibiotike, a za savlađivanje hematoprostat-ske barijere - masažu, zagrevanje, lekove i sredstva koji šire krvne sudove ili razređuju krv.

Kada antibiotici i masaže odrade svoj posao - ot­klone akutne napade prostatitisa, važno je produžiti sa normalizacijom snabdevanja krvlju prostate. Radi toga treba primenjivati potpuno druga sredstva i metode - vežbe koje normalizuju cirkulaciju krvi i limfe u pre-delu karlice, medice (perineuma), pravog creva. I dalje redovno vežbati, smanjujući intenzitet i frekvenciju do najprihvatljivijeg stepena.

Veoma česta greška pri lečenju akutnog prostatitisa sastoji se u tome, što se posle otklanjanja akutnih simp­toma lečenjem ne radi dovoljno na otklanjanju hemato-prostatske barijere. Tkiva i ćelije prostate produžavaju da gladuju i slabo su zaštićeni limfocitima. To dovodi do prelaska patogenog procesa iz akutnog stadijuma u usporeni, hronični stadijum. Počinje ubrzano starenje prostate, a zatim njena degradacija (adenom, rak).

4 6

Ukoliko bi se sada, s navedenih pozicija, preporu­čivalo pr i rodno lečenje akutnog prostatitisa, treba dej-stvovati na tri paralelna pravca: ispoljiti protivupalno, anestetičko i resorbujuće (splašnjavajuće) dejstvo.

r Pošto se upala javlja usled prisustva patogenih mikroba u prostati treba odabrati sredstva koja ubijaju patogene bakterije ne samo u prostati, već i u ćelom organizmu.

rr Ukoliko su prisutni bolovi primenjivati sred­stva i metode za ublažavanje bolova.

Odabrati sredstva koja ispoljavaju resorbujuće i normalizujuće dejstvo na prostatu.

Posle ispunjavanja uslova iz tri navedene tačke odabrati sredstva koja obnavljaju (uspostavlja­ju) rad (funkciju) kapilara i limfnog sistema u prostati. To je već stalan profilaktičan rad.

Ponavljam, nemojte zaboraviti da radite na pri­m a r n i m uzrocima prostalitisa, navedenim u poglavlju Uzroci i oblici oboljenja prostate.

SREDSTVA, KOJA UBIJAJU PATOGENE BAKTERIJE U ORGANIZMU I PROSTATI

Izobilje sredstava koja ću navesti u daljem tekstu zasnovano je na tome da se ona biraju polazeći od:

j|» individualnih osobina muškarca koji se leci.

4 7

«§> prisutne „količine zdravlja", koja omogućava da se normalno podnese prirodni metod (sred­stvo) lečenja.

Jfl prisustva drugih oboljenja, koja otežavaju sta­nje bolesnika.

fy uzrasta i postojanja povoljnih uslova.

Polazeći od toga bira se odgovarajući metod i sred­stvo, koji ubijaju patogene bakterije u organizmu. Po-čećemo od slabijih sredstava, koja najmanje optereću­ju organizam (ali to ne znači da ona slabo dejstvuju na patogene bakterije) i završićemo sa najjačim, koja se šire po ćelom organizmu.

Najbolje je početi s biljnim sredstvima. Upravo ona najmanje opterećuju organizam čoveka koji se le­ci. Kao tečnost najbolje je koristiti vodu, odstajalu sa šungitom (vrsta silicijuma)3. Ona sama po sebi ima lekovite osobine.

Kalanhoja perjasta (Kalanchoe pinnatum Lam., Bryophyllum pinatum Kurz.) - višegodišnja sukulent-na (sočna) večito zelena sivkastomodra (plavičasta) travnata biljka visine od 50 do 150 centimetara. Raste u Tropskoj Africi, na Zelenortskim ostrvima, Madaga­skaru i Kanarskim ostrvima. U Evropi i Rusiji uzgaja se kao dekorativna kućna biljka. Njen sok ima protivu-palno dejstvo. Preparati od kalanhoje primenjuju se spolja u hirurškoj, stomatološkoj i akušersko-gineko-loškoj praksi (Orošavanje sokom, obloge natopljene

3 Primedba prevodioca.

sokom, aplikacije itd.). Oni imaju protivupalno dej­stvo, čiste gnojne rane (čireve) i rane od odumrlog tkiva, podstiču brzu epitelizaciju. U hirurškoj praksi sok od kalanhoje primenjuje se za lečenje rana koje duže vremena ne zarastaju, trofičnih gnojnih rana (či-reva) na golenici, rana od ležanja i gnojnih procesa sa izumiranjem tkiva.

Za lečenje akutnog prostatitisa sitno iseckane listo­ve kalanhoje (jedna čaša) sipati u flašu (teglu) i preliti sa pola litra vode. Ostaviti da odstoji 4-5 dana. Piti, u početku, po jednu kafenu kašičicu pre jela jedanput dnevno. Prema stepenu poboljšanja ličnog osećanja smanjiti do 1-2 kašičice mesečno.

Istovremeno sa uzimanjem vodenog ekstrakta ka­lanhoje na međicu (perineum) stavljati obloge nato­pljene njenim sokom. Obloge držati dok se ne osuše, posle čega ih zameniti svežim oblogama.

Očišćeno seme od bundeve-tikve (Cucurbita pe-po) odlično se pokazalo pri lečenju prostatitisa.

fy Pola kilograma očišćenog semena od bundeve (ne prženog) sa zelenom opnom samljeti u ma­šini za meso i pomešati sa jednom čašom teč­nog meda (med ne grejati!). Od dobijene sme-se napraviti loptice prečnika 1-1,5 centimetar. Deset loptica staviti u teglicu i čuvati na sobnoj temperaturi, a ostale čuvati u frižideru na naj-donjoj polici.

49 48

Način pr imene: jedanput dnevno, natašte, na 30 minuta pre jela sisati jednu lopticu. Kada se sve lop­tice potroše - završeno je lečenje. Sredstvo je veoma jako, pa se zbog toga ne preporučuje češće lečenje od jednom godišnje.

j& Pojesti natašte po 30-35 očišćenih semenki bundeve. Tako postupali sve dotle, dok ne na­stupi poboljšanje.

*§» Prema drugim izvorima savetuje se dnevno uzimati po 100-120 grama očišćenog semena bundeve.

•Sjl Ekstrakt od islucanog (samlevenog) semena: 10-20 grama semena preliti čašom ključale vo­de, ostaviti da odstoji 30-40 minuta i piti po jednu trećinu do polovine čaše 3-5 puta dnev­no pre jela.

O svih nabrojanih varijanti za lečenje prostatitisa p o m o ć u semena bundeve za mene je najprihvatljivija treća varijanta (100-120 grama). Najprirodniji i naj­jednostavniji način lečenja.

Crni luk (Allium čepa)

Svakog dana uveče pojesti manju glavicu luka.

Crni luk ima ljut ukus, koji zavisi od prisustva eter-skih ulja u njemu. Pored toga, u raznim sortama luka sadrži se 3,7-4,6% azotnih materija, 0,05-0,14% šećera i 0,65% mineralnih soli (među kojima kalijuma, fosfora, kalcij uma i gvozda), kao i vitamini B(, B2, PP i C. U luku se nalaze i fitoncidi koji imaju baktericidna svojstva. 50

<•§!» Pomešati 100 grama isitnjenog luka, 100 grama meda i pola litra belog vina. Smesu ostaviti da odstoji 10 dana na toplom i tamnom mestu, uz povremeno mućkanje. Procediti i uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta dnevno.

„Recepti sa lukom" dobro odgovaraju za obolele od prostatitisa izazvanog prehladom organizma.

„Na sebi sam isprobala (proverila) snažna svojstva luka da zagreva organizam pri dugotrajnom hlađenju. Svojevremeno privlačio me je ribolov pod ledom. Ja i moji drugovi, entuzijasti ribolova, promrzavali smo do kostiju, ali smo uvek u džepovima imali pregršt malih lukovica, što nas je i spašavalo. Posle pojedene male glavice luka po čitavom telu se bukvalno razliva-la vatra" - Galina Satalova.

•i Može se primenjivati i kombinacija luka i seme­na od bundeve radi povećanja efikasnosti leko-vitog dejstva na upaljenu prostatu. Pred spava­nje, nakon 2-3 sata posle večere, pojesti malu glavicu crnog luka. Drugog dana, uveče pojesti pola čaše sirovih semenki od bundeve. Trećeg dana, takođe pred spavanje - pola čaše jezgri od oraha. Tako naizmenično uzimati u trajanju 1-3 meseca. Luk ispoljava baktericidno dejstvo na patogene mikroorganizme, koji su izazvali upalu. Seme bundeve pojačava protivparazitno dejstvo i snabdeva žlezdu materijalima (na pri-

51

mer, za nju neophodnim cinkom) za reproduk­ciju njenog tkiva. Orasi je hrane i opuštaju.

„Todikamp" - ekstrakt mladih plodova oraha sa pre­čišćenim avionskim kerozinom, za lečenje prostatitisa.

Todikamp odlično pomaže u mnogim slučajevi­ma, naročito pri lečenju upala i tumora.

Doziranje:

Prva nedelja po 5 kapi 3 puta

dnevno na pola sata pre jela.

Druga nedelja po 10 kapi.

Treća nedelja po 15 kapi.

Četvrta nedelja po 20 kapi.

Peta nedelja po 15 kapi.

Šesta nedelja po 10 kapi.

Sedma nedelja, završna nedelja po 5 kapi

3 puta dnevno na pola sata pre jela.

Zatim napraviti pauzu od mesec dana i ponoviti ku­ru lečenja.

Za vreme pauze dobro je utrljavati po nekoliko kapi (od 3 do 5 kapi) oko međice (perineuma), gde se nalazi prostata. Pri tom treba obratiti pažnju na stanje kože, da je ne bi opekli, radi čega praviti prekide od 1 do 3 dana, smanjujući količinu kapi.

Detaljnije o „Todikampu" načinu njegovog pripre­manja i pr imene možete saznati iz moje knjige Leče­nje kerozinom i „Todikampom".

52

PERŠUN (Petroselinum sativum Hoflm.) - seme i korenje.

Za lečenje prostatitisa primenjivati parenje nad čajem pripremljenim od korenja peršuna. Za pripremanje čaja sitno narezati koren peršuna (jedna supena kašika), sipati u termos i preliti sa dve čaše (400 mililitara) ključale vode. Osta­viti da odstoji 8-10 sati i procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku tri puta dnevno na pola sata pre jela (u nekim uputstvima savetuje se uzimati do 5-8 puta dnevno).

Parenje nad čajem od korenja peršuna u narodu se upotrebljava u različitim dozama kod naduvenosti creva, kod svih vrsta oboljenja mokraćnopolnih orga­na, kod kamena u mokraćnoj bešici, kod vodene bo­lesti - kao jako diuretično sredstvo. Mnogi tvrde, da čaj od korena peršuna brže „isteruje ospe" i skraćuje vreme trajanja takvih teških zaraznih oboljenja, kao što su male boginje i šarlah.

Seme peršuna je efikasnije od korenja za leče­nje upale prostate, a isto tako i kao diuretik pro­tiv vodene bolesti, otoka srčanog i bubrežnog porekla.

Seme isitniti u prah i uzimati po pola do jednog grama 3-5 puta dnevno pre jela, uz pijenje tople pro-kuvane vode.

fy Svezi sok od peršuna ima svojstva koja podsti-ču razmenu kiseonika u organizmu, a to znači

53

održavanje raznih žlezda organizma u zdravom stanju, medu kojima i prostate. Kompleks ele­menata, koji se sadrži u soku peršuna, podsti-če jačanje krvnih sudova, posebno arterijskih kapilara, što je od velike važnosti pri lečenju prostatitisa.

Zbog zasićenosti eterskim uljima, sok peršuna podstiče resorpciju kamenja u bubrezima, mokraćnoj bešici i prostati. Leci oboljenja mokraćnopolnih orga­na, glomerulonefritis i druga oboljenja bubrega. On se, takode, uspešno primenjuje kod vodene bolesti (eterska ulja peršuna pojačavaju procese cirkulacije u organizmu).

Sok od peršuna uzima se najviše 1-3 supene kaši­ke u j e d n o m obroku. Najbolje ga je uzimati pomeša-nog sa sokom od šargarepe (2 supene kašike soka per­šuna pomešati sa 100-150 grama soka od šargarepe).

Ulje od peršuna na vodi (doza za uzimanje - pola grama) upotrebljava se kao popularno sredstva za lečenje prostatitisa (i kamenja u prostati), lečenje kamena u žuči i bubrezima, otoka i pojačane menstruacije.

Korenje čička (Arctium lappa, Lappa major)

Parenje nad čajem od velikog čička i drugih vrsta čička preporučuje se pri lečenju prostatitisa. U tu svr­hu isitnjeni koren čička (1-2 supene kašike) preliti sa dve čaše vruće vode i kuvati pet minuta. Posle toga sipati u termos i ostaviti da odstoji 1-2 sata. Uzimati 54

u toplom stanju po pola do dve trećine čaše ekstrakta 3-5 puta dnevno.

Odvar od korenja čička (50-60 grama na litar vo­de) u narodnoj medicini pije se pri lečenju raznih ko­žnih oboljenja, čireva, furunkuloze, ospi, a kod škrohr­le i rahitisa kao sredstvo za čišćenje krvi. Pored toga, taj odvar se pije kod raznih oboljenja mokraćnopol­nih organa, medu kojima i veneričnih oboljenja, kao diuretik i sredstvo za čišćenje bubrega, mokraćnih ka­nala i kanala prostate.

Celer (Apium graveolans)

+fc Sok od korena celera preporučuje se kod upa­le prostate kao diuretično sredstvo za ublažava­nje bolova.

Piti po 1-2 kafene kašičice sveže isceđenog soka 3-4 puta dnevno.

vij* Može se uzimati i po jedna supena kašika soka od celera, ukoliko se u njega doda jedna kafena kašičica meda (majskog4, najbolje livadskog). Uzimati 3 puta dnevno pre jela.

Sok od celera. Cediti u septembru iz korenja i lišća. On sadrži veoma mnogo biološki aktivnog organskog natrijuma. Četiri puta više nego kalcij uma. Natrijum podstiče rastvaranje kalcijuma, posebno ako se on već nataložio u organizmu, između ostalog i u prostati u vidu kamenčića, i začepio krvne sudove. To svojstvo

4 Od cvetova voćki i drugih biljaka koje cvetaju u martu-maju. - Prirnedba prevodioca.

55

čini ga jednim od najkorisnijih sokova za čišćenje krv­nih sudova prostate.

Kalcijum je jedan od najneophodnijih mikroele-menata u ishrani čoveka. On treba da bude biološki aktivan, da bi ga organizam mogao asimilovati. Pri termičkoj obradi hrane kalcijum se u njoj pretvara u nerastvorivo jedinjenje i organizam ga ne može asimi­lovati. Usled toga slična hrana podstiče razvoj takvih oboljenja, kao što su artritis, dijabetes, ishemijsko obo­ljenje srca, varikozno proširenje vena, hemoroidi, ka­men u žuči i bubrezima i druga oboljenja (nedostatak kalcijuma u organizmu izaziva oko 300 poremećaja zdravlja!).

Pri unošenju u organizam biološki aktivnog natri-juma (nalazi se u soku od celera), taloži kalcijuma po­činju da se rastvaraju i izbacuju napolje iz organizma. Zajedno s njima nestaju i oboljenja koja su ti taloži izazvali!

Natrijum sprečava zgrušnjavanje krvi i limfe. Po tom pitanju cenjen je samo organski natrijum, koji se dobija iz svežeg povrća i voća.

Celer je veoma bogat biološki aktivnim magneziju-m o m i gvoždem. Takva kombinacija veoma je potreb­na za normalno obnavljanje krvi. Jer mnoga oboljenja nervnog i sistema krvotoka su posledica unošenja u organizam neorganskih mineralnih elemenata preko hrane, lišene životne snage.

56

Soli kalcijuma koje se sadrže u soku celera povolj­no utiču na srčano-vaskularni sistem. Sok poboljšava vodeno-slanu razmenu, deluje kao diuretik, indikati­van je kod gojaznosti i neuroza, podiže opšti tonus or­ganizma, povećava fizičku i u m n u radnu sposobnost. Primenjuje se kod nefritisa i kamena u mokraći, kod upale prostate, bolnih menstruacija, dermatitisa, pove­ćava apetit.

Najkorisniji sokovi kod oboljenja prostate.

N o r m a n Džoker, na osnovu višegodišnjih istraži­vanja, odredio je najkorisnije sokove za lečenje i jača­nje prostate.

H) Šargarepa - 300 grama, cvekla - 90 grama, krastavac - 90 grama.

č*> Šargarepa - 300 grama, spanač - 180 grama.

Hf Šargarepa.

Ja vam predlažem, po mom mišljenju, najlekovi-tiji sok za lečenje i jačanje prostate: šargarepa - 150 grama, celer - 60 grama, peršun - 30-60 grama. Sa peršunom treba eksperimentisati, jer je njegov sok ve­oma jak i snažno deluje kao sredstvo za čišćenje. Uko­liko imate jak proliv posle uzimanja soka, tada smanji­te njegovu količinu, ili ga uopšte izbacite iz recepta. Pri tom imajte na u m u da su reakcije čišćenja creva i mokraćnopolnog sistema u prvih 2-4 dana uzimanja soka potpuno normalne i ukazuju na pročišćavajuće

57

dejstvo soka. Ukoliko su one prekomerne, traju duže - smanjite količinu soka peršuna.

Da bi sokovi ispoljili izrazito korisno dejstvo, tre­ba ih uzimati po 1,5 do 3 litra dnevno.

Terapiju sokovima najbolje je primenjivati za leče­nje prostate u sezoni sazrevanja navedenog povrća.

Korenje i podzemno stablo špargle (Asparagus of­ficinalis) u vidu čaja (ekstrakta) pije se kod otežanog mokrenja, prostatitisa, vodene bolesti, cistitisa i drugih oboljenja.

Ekstrakt: 2-3 kafene kašičice sirovine preliti ča­šom ključale vode, ostaviti da odstoji 2 sata i sve ispiti tokom dana u gutljajima.

Spargla je višegodišnja travnata biljka iz porodice ljiljana (krina). Podzemno stablo je debelo i horizon­talno se pruža. Koristi se kao blagi diuretik i sredstvo za čišćenje krvi kod otežanog mokrenja. Primenjuje se i kod kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici. Ne preporučuje se uzimati je kod upale mokraćnog kana­la, pošto može izazvati njegov nadražaj.

Lanilist (Linaria vulgaris)5.

Mast od cvetova lanilista priprema se na sledeći na­čin: uzeti 2 supene kašike praška od osušenih cvetova, pomešati sa jednom supenom kašikom 70%-nog alko­hola i ostaviti da odstoji 3 sata u zatvorenoj posudi na

J Biljka je otrovna i sa njom treba pažljivo postupati. - Primed-ba prevodioca. 58

toplom mestu. Zatim dodati 10 supenih kašika nezaso-ljenog svinjskog sala od iznutrica i zagrevati u otvore­noj posudi na vodi sve dotle, dok se alkohol ne ispari. Dobijeni sastav izgnječiti i procediti kroz tri sloja gaze.

Dobijena mast primenjuje se kod tumora prostate. Njom se maže međica (perineum) i anus. Ona, tako-đe, otklanja svrab kod hemoroidnih čvorića, pomaže kod mnogih kožnih oboljenja infektivnog karaktera (naročito kod veneričnih oboljenja).

Lanilist ima protivupalno, preznojavajuće, opšte jačajuće, diuretično, iskašljavajuće dejstvo, izbacuje žuč iz organizma, ublažava bolove, deluje protiv glista i kao blag purgativ. Reguliše funkcionalni rad želudač-no-crevnog trakta. Lanilist se sa pozitivnim efektom upotrebljava kod početnih stadijuma hipertrofije pro­state i mnogih drugih oboljenja (vodene bolesti, žuti­ce, kod noćne enureze, hemoroida, dijateze, anemije, cistitisa, kamena u mokraći i drugih oboljenja).

Seme od konoplje (Cannabis sativa).

fy Dve supene kašike istucanog (samlevenog) se­mena konoplje uveče sipati u termos i preliti sa 2 čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

*|L Istucati supenu kašiku semena konoplje, sipati u termos i preliti čašom ključalog mleka. Osta­viti da odstoji dva sata, procediti i ispiti.

59

Emulzija od isitnjenog semena konoplje sa vodom, mlekom smatra se dobrim sredstvom za ublažavanje bolova kod bolnog mokrenja. Upravo iz tog razloga konoplja je jedna od najboljih trava kod intenzivira­nja (pogoršanog stanja) prostatitisa.

ty> Kod svakog otežanog mokrenja sa krvlju može se primenjivati „mleko" od semena bundeve i konoplje. Seme bundeve i konoplje u odnosu 1:1 istucati u stupi (avanu), dodajući postepeno vruću vodu. Piti od jedne do tri supene kašike.

Dobričica [Glechoma hederaceae).

Dve supene kašike dobričice uveče sipati u termos i preliti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti, po-deliti na 3 dela i uzimati svaki deo jedan sat pre jela.

Dobričica je višegodišnja travnata biljka iz porodi­ce usnatica. Cvetovi su joj plavi ili svetloljubičasti, u obliku pupoljaka ili srca. Koristi se nadzemni deo bilj­ke u periodu cvetanja (maj-juni). Raste u evropskom delu Rusije na poljima, između žbunova u nižim pre-delima.

Biljka je otrovna i treba je uzimati oprezno! Pove­ćava stvaranje mokraće, otklanja bolove kod oboljenja mokraćnopolnog sistema (između ostalog i prostate), podstiče izbacivanje kamenja i peska iz bubrega.

Kora od jasike (Populus tremula).

fy Tri supene kašike kore od jasike (koru uzimati sa grana koje nisu deblje od kažiprsta) uveče

staviti u emajlirani lonac (šerpu) i preliti sa tri čaše hladne vode. Ostaviti da odstoji preko no­ći. Ujutru kuvati na slaboj vatri 30 minuta sa za­tvorenim poklopcem. Skinuti sa vatre i ostaviti da odstoji 30 minuta. Procediti, razdeliti na 3 dela i svaki deo uzimati na jedan sat pre jela.

Jasika spada u porodicu iva (vrba). O ivi nam je poznato sledeće, tj. da je još početkom XIX veka iz ko­re ive dobijena salicilna kiselina (iva, latinski, - saliks). Salicilna kiselina (čuvena karbolna kiselina po svom hemijskom sastavu najbliža joj je), koja je bez mirisa i koja nema, kao karbolna kiselina, jasno izražena otrov­na svojstva, bez obzira na to, odlično ubija mikroorga­nizme. Salicilna kiselina je u medicini brzo osvojila autoritet odličnog antiseptičkog sredstva.

U lekovite svrhe koriste se pupoljci jasike, lišće i kora od mladih grana. Pupoljci i kora se pripremaju u proleće, a lišće u maju-junu.

Preparati od jasike imaju protivupalno, antiseptičko dejstvo, ublažavaju bolove i podstiču zarastanje rana.

Što se tiče kore jasike, preporučuje se koristiti njen unutrašnji (beli) deo.

fy Supenu kašiku isitnjene kore jasike preliti sa ča­šom ključale vode, kuvati 5 minuta na slaboj vatri i ostaviti da odstoji 2 sata. Uzimati po 1-2 supene kašike 3 puta dnevno na 20 minuta pre jela.

61 60

Može se uzimati i čaj od kore jasike, ali se u tom slučaju doziranje određuje individualno - počevši od male doze.

U slučaju da nemate jasike,* možete je zameniti ivom (vrbom). Primena i doziranje su isti.

Smese od trava za lečenje akutnog prostatitisa.

Kod akutnog prostatitisa preporučuju se sledeće smese trava, uz objašnjenje pr imarnog dejstva trava. Trave su odabrane tako da pojačavaju njihovo među­sobno dejstvo.

<•§» Topola {Populus nigra), pupoljci 20 grama

• O m a n (Inula helenium), koren 10 grama

• Pirevina (Agropyrum repens),

p o d z e m n o stablo 10 grama

• Kopriva {Urtica dioica), koren 5 grama

• Ovas (Avena sativa), seme 10 grama.

Trave isitniti, uzeti 3 supene kašike smese, preliti sa pola litra vode, kuvati 5 minuta na slaboj vatri, osta­viti da odstoji 4 sata i procediti. Uzimati po pola čaše 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela. Kura lečenja tra­je 1,5 do 2 meseca.

Pupoljci topole smatraju se jednim od boljih sred­stava za lečenje prostatitisa. Oni znatno pojačavaju mo­krenje, smanjuju bolove i imaju antimikrobno dejstvo.

62

O m a n ima diuretično, protivupalno i protivmi-krobno dejstvo, izbacuje žuč iz organizma.

Seme ovsa deluje kao sredstvo za jačanje organi­zma, čime pomaže organizmu iscrpljenom od bolesti. Zahvaljujući purgativnim svojstvima i svojstvima da obavija (prekriva) ono podstiče normalno čišćenje pravog creva, što takođe povoljno utiče na lečenje akutnog prostatitisa.

•if*. Breza {Betula pendula), pupoljci 20 grama

• Topola, pupoljci 20 grama

• Imela (Viscum album), lišće 10 grama

• Zečja stopa (Geum urbanum),

koren sa podzemnim stablom 5 grama

• Glog (Crataegus sanguinea),

plodovi 10 grama

• Zova (Sambucus nigra), plodovi 10 grama

• Rusa (Chelidonium majus), trava6 .... 10 grama.

Pripremanje i upotreba je ista kao kod prethodnog ekstrakta.

Pupoljci breze imaju diuretično i antiseptičko dej­stvo, izbacuju žuč iz organizma. Dva dejstva upravo odgovaraju za lečenje akutnog prostatitisa. Dejstvo iz­bacivanja žuči važno je u datom receptu zbog toga, što obezbeđuje redovnu stolicu, koja veoma zavisi od izlučene žuči u otvor creva, kao i peristaltiku creva.

Stabljika sa lišćem - Primcdba prevodioca.

6 3

Imela se primenjuje kao sredstvo za zaustavljanje i koagulaciju krvi, za izbacivanje glista i ublažavanje bolova. Odlično pomaže kod ateroskleroze. Protivpa-razitna svojstva, svojstva za ublažavanje bolova i po­boljšanje stanja kapilara upravo odgovaraju za lečenje akutnog prostatitisa.

Zečja stopa ispoljava protivupalno i antiseptično dejstvo - to što je potrebno.

Primena gloga opravdava se time, što on poboljša­va san i opšte stanje bolesnika koji je izmučen bolovi­ma i nesanicom.

Zova podstiče otklanjanje upale sa sluzokoža, delu-je kao blag purgativ i diuretik.

Rusa sadrži niz biološki aktivnih materija, koje imaju protivmikrobna, protivtumorska, prot iwiru-sna, protivupalna svojstva i podstiču zarastanje rana. Ona je od svih biljaka najpotrebnija za likvidaciju (ot­klanjanje) akutnog stanja i sprečava prelazak upale u

adenom prostate.

•fy Neven (Calendula officinalis),

cvetovi 20 grama

• O m a n , koren 10 grama

• Žalfija {Salvia officinalis), lišće 10 grama

• Kopriva (Urtica dioica), lišće 10 grama

• Nana (Mentha arvensis), lišće 10 grama

+ Rastavić (Equisetum arvense) 20 grama.

6 4

Dve supene kašike smese preliti sa pola litra vode, kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji 2 sata i procedi­ti. Uzimati po jednu trećinu čaše 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela. Smesa je najefikasnija ukoliko se upotrebljava pri pojavi prvih simptoma zadrške m o ­krenja.

Žalfija ima dezinfikujuća, protivupalna, koagulaci-ona, smekšavajuća svojstva i zaustavlja krvarenje.

Nana ima antiseptička, spazmolitička svojstva i ublažava bolove.

Rastavić ima izražena diuretična svojstva. On je jedna od glavnih trava koje se preporučuju kod obo­ljenja mokraćnih organa.

«|» Kleka (Juniperus communis),

plodovi 30 grama

• Morač (Foeniculum vulgare),

plodovi 10 grama

• Peršun, koren 10 grama

• Slatko drvce (Glycyrrhiza glabra), koren 10 grama

• Kamilica (Chamomilla recutita),

cvetovi 10 grama.

Pripremanje i upotreba je ista kao kod prethodnog ekstrakta. Ekstrakt je efikasan kod bolova u medici (pe-r ineumu) i krstima (sakrumu).

Plodovi kleke primenjuju se kao diuretično i sred­stvo za dezinfekciju mokraćnih kanala.

65

Morač, zahvaljujući svojim fitoncidnim svojstvi­ma, ima dezinfekciono dejstvo.

Kamilica ispoljava protivupalno, antiseptičko, bla­go koagulaciono, smirujuće dejstvo, zaustavlja krv, ublažava bolove, izbacuje žuč iz organizma i deluje protiv grčeva.

vS|* Vresak (Calluna vulgaris), trava 20 grama

• Kopriva, lišće 10 grama

• Breza, lišće 10 grama

• Leska (Corylus avellana), lišće 20 grama

• Lan (Linum usitatissimum), seme 5 grama

+ Beli sleza (Althaea officinalis) 15 grama.

Smesu isitniti, uzeti 3 supene kašike smese, preliti sa pola litra ključale vode, ostaviti da odstoji 30 minu­ta i procediti kroz 2 sloja gaze. Uzimati po pola čaše 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela. Kura lečenja traje mesec i po (45 dana).

Vresak se primenjuje kod upale bubrežne karlice i mokraćne bešike, kod kamena u bubrezima kao anti­septičko i protivupalno sredstvo, a kod nervne uzbu-denosti kao sredstva za smirenje i uspavljivanje.

Seme lana sadrži mnogo sluzi, čime se objašnjava njegovo dejstvo i učešće u ovom receptu. Sluzne materi­je semena lana imaju oblagajuće, protivupalno i blago purgativno dejstvo. One su posebno indikativne kod upalnih procesa u bubrezima i mokraćnoj bešici.

66

tffr Lanilist (Linaria vulgaris) 100 grama

• Žalfija 100 grama

* Lokvanj (Numphar luteum),

koren 75 grama.

Tri supene kašike smese trava uveče sipati u ter­mos i preliti sa tri čaše ključale vode. Ujutro procediti i uzimati po jednu čašu 3 puta dnevno na sat pre jela.

Lišće žalfije ima protivmikrobno, protivupalno, ko­agulaciono, smekšavajuće dejsto i smanjuje znojenje.

Žuti lokvanj, njeno korenje se u jesen vadi iz vo­de i priprema za upotrebu. Materije (alkaloidi) koji se nalaze u njoj ispoljavaju pogubno dejstvo na tr ihomo-nade, kao i na druge patogene mikroorganizme, pato­gene gljive tipa kandide.

Lokvanj je otrovna biljka i sa njom treba oprezno postupati. Kod pojave simptoma trovanja njome (po­vraćanje, proliv, stalna pospanost) o d m a h smanjiti ko­ličinu lokvanja u smesi, ili privremeno prekinuti upo­trebu smese.

Lanilist 100 grama

• Ljuspice (krilca) pasulja 100 grama

• Špargla, koren 100 grama.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

Ljuspice pasulja deluju kao diuretično sredstvo za

brže otklanjanje infekcije iz prostate.

67

Lanilist 100 grama

• Kopriva 100 grama

• Slatko drvce, koren 75 grama.

Tri supene kašike smese uveče staviti u termos i preliti sa tri čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzi­mati po 150 grama 4 puta dnevno.

Kopriva se primenjuje kao diuretik i sredstvo za zaustavljanje krvarenja u bubrezima i prostati, kao i drugih krvarenja. Ima izraženo dejstvo toniziranja glatke muskulature. To je upravo i potrebno da bi se iz prostate i mokraćnih kanala odstranio zaostali sekret. Pored navedenog kopriva deluje protiv groznice, ubr­zava, zarastanje rana, podstiče resorpciju i otklanjanje upalnih procesa.

Korenje slatkog drvceta ima protivupalno, diure-tično, purgativno dejstvo i ublažava bolove. Još je Avi­cena preporučivao da se slatko drvce koristi za lečenje mokraćnopolnog sistema muškarca.

«|» Slatko drvce, koren 75 grama

• Sparga, koren 100 grama

• Čičak, koren 100 grama.

Dve supene kašike smese sipati u emajlirani lonac (šerpu) i preliti sa dve čaše hladne vode. Lonac poklopi­ti, staviti na slabu vatru i kuvati na pari 30 minuta. Ski­nuti sa vatre, procediti, podeliti na 4 dela i ispiti tokom dana.

68

Peršun, trava 75 grama

• Kupina (Rubus caesius), lišće 100 grama

• Kopriva 100 grama

• Srdačica (Leonorus cardiaca) 100 grama

• Troskot (Polygonum aviculare) 100 grama.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

Lišće kupine primenjuje se kod upale mokraćnopol­nog sistema.

Kopriva se primenjuje kao diuretik, sredstvo za za­rastanje rana, protiv groznice itd. Povoljno utiče na glatku muskulaturu, podstiče brzu resorpciju(splašnja-vanje) i otklanjanje upalnog procesa.

Srdačica ima diuretično i smirujuće dejstvo, po­boljšava krvotok. Upravo to treba postići da bi se kapi-lari prostate vratili u normalno stanje.

Troskot ima koagulaciono dejstvo i zaustavlja kr­varenje. Primenjuje se kod oboljenja mokraćnopol­nog sistema, naročito kamena u mokraćnopolnom sistemu. Intenzivno izbacuje pesak iz organizma.

Važno je shvatiti, da se upala prostate često javlja usled oboljenja bubrega i mokraćne bešike zbog pri­sustva u njima kamenja, upale. Zbog toga često treba lečiti ne samo prostatu, već i kamen u mokraćnom sistemu i druge poremećaje u njemu.

69

Pokosnica (Polygonatum officinale),

koren 100 grama

• Čičak, koren 100 grama

• Špargla, koren 100 grama

• Vodena perunika (Ms pseudocorus), koren 75 grama

• Vodopija, koren 100 grama.

Tri supene kašike smese sipati u emajlirani lonac i preliti sa 3 čaše hladne vode. Lonac poklopiti, staviti na slabu vatru i kuvati na pari 30 minuta. Skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Ispiti u toku dana.

Korenje pokosnice podstiče resorpciju inliltrata u prostati, poboljšava cirkulaciju limfe. Ovakvo dejstvo veoma je važno pri lečenju zastoja u žlezdi.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

tffr Pirevina (Agropyrum repens), koren 100 grama

• Orah, list 100 grama

. Neven 75 grama.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

Pirevina je višegodišnja travnata biljka sa dugačkim puzavičastim podzemnim stablom i glatkim, golim, a na vrhu prekrivenim lišćem stablom, koje se podiže uvis. 70

Ima hrapavo, usko i dugo lišće. Cvetovi su joj skupljeni u pravo, dugačko i usko klasje. Cveta u junu - julu.

Avicena je u „Kanonu lekarske nauke" pisao o pi-revini: „Korisna je kod svežih rana, ukoliko se stavi na njih, posebno koren, koji ima svojstva zarastanja rana. On sprečava pojavu svih katara. Sok isceden iz pirevine, ukuvan s medom ili vinom (uzetim u jedna­kim težinskim količinama) odličan je lek za oči. Lek se priprema na sledeći način: uzeti iscedeni sok iz si­laže pirevine, dodati mu pola njegove količine mire {Commiphora abyssinica)7, trećinu - paprike 8 i trećinu - tamjana (Bosvelia carterii) i to sve pomešati. To je odličan lek i treba ga čuvati u bakarnoj kutijici. Seme i koren pirevine prekidaju povraćanje i sprečavaju pro­diranje materija u želudac. Njeno seme u lekovima ko­ji se ližu izbacuje mokraću i drobi kamenje usled svo­je suvoće, koja se kombinuje s gorčinom; njen koren i odvar od njega korisni su protiv čira na mokraćnoj bešici. Ona lepi otvorene rane, koje krvare. Njen od­var izbacuje kamenje, a seme tera na mokrenje".

Kod prostatitisa koren pirevine može se primenji-vati kao posebno sredstvo. Tri supene kašike korenja pirevine uveče sipati u termos i preliti sa tri čaše klju­čale vode. Ujutro procediti i uzimato po jednu čašu na sat pre jela.

Mirisne smole iz istog drveta. - Primedba prevodioca. 8 Verovatno se misli na sok iz paprike. - Primedba prevodioca.

71

Orah, lišće. U njimu se sadrži jod, kao i niz drugih materija važnih za održavanje imuniteta.

Umesto listova oraha može se koristiti sitno isec-kana (samlevena) ljuska, koja pomaže kod oboljenja prostate. Srednjevekovni lekar Amirdovlat Amasiaci pisao je o načinu primene isitnjene ljuske oraha slede-će: „Ukoliko se dobro isitni i daje bolesniku svakoga dana po 9 grama praška, pomaže u slučaju kada se mokri kapima".

Neven - koristi se cvet sa peteljkom (cvetna ča­šica) i trava, bez donjih delova stabla. Cvetna čašica ima dezinfikujuće, protivupalno i smirujuće dejstvo. Posebno je uočeno njihovo baktericidno svojstvo u odnosu na štetne mikrobe, naročito stafilokoke i strep­tokoke. Upravo to svojstvo opravdava što se neven na­lazi u sastavu recepta za lečenje prostate.

i^. Divizma (Verbascum thapsiforme),

cvetovi 75 grama

• Kruška (obična), cvetovi 75 grama

• Leska, lišće 100 grama.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

Divizma se primenjuje kao sredstvo protiv upale, za smekšavanje, ublažavanje bolova i kao blag purgativ.

Cvetovi kruške ispoljavaju diuretično dejstvo, pod-stiču razbistravanje mokraće kod jake inficiranosti.

72

Upravo to je i potrebno za vreme lečenja akutnog pro­statitisa - ispoljavanje antibakterijskog dejstva.

^ Različak (Centaurea cyanus),

cvetovi 100 grama

• Steža (Potcntilla anserina, P. erecta),

koren 100 grama

• Leska, lišće 100 grama.

Tri supene kašike smese uveče sipati u termos i preliti sa tri čaše ključale vode. Ujutro procediti i uzi­mati po jednu čašu 3 puta dnevno na sat pre jela.

Različak cveta od maja do avgusta. Cvetovi različ-ka povećavaju stvaranje mokraće u bubrezima, poja­čano luče žuč iz organizma i imaju protivmikrobna svojstva. Upravo iz tih razloga oni se primenjuju za lečenje prostatitisa, mokraćnopolnog sistema, jetre i žučnih kanala.

Steža se primenjuje kao sredstvo za koagulaciju i zaustavljanje krvarenja. Ima baktericidna i protivupal­na svojstva.

Zečji t rn (Ononis spinosa, O. hircina),

koren 100 grama

. Beli slez, koren 100 grama

• Kokotac (Melilotus officinalis) 75 grama.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

73

Zečji trn {Ononis hircina), korenje, pripremiti u je­sen. Ima diurelična svojstva, zaustavlja krvarenja i regu-liše rad creva. Povoljno deluje na ceo mokraćnopolni sistem muškarca.

Od belog sleza za lečenje prostatitisa koristi se sa­mo jedno od njegovih svojstava - protivupalno.

Kokotac ima prolivspazmatsko dejstvo i ublažava bolove.

<•§» Pokosnica, koren 100 grama

• Kantarion (Hypericum perforatum) 100 grama

• Kopriva 100 grama.

Tri supene kašike smese uveče staviti u termos i preliti sa tri čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzi­mati po 150 grama 4 puta dnevno na sat pre jela.

Trava kantariona ima višestrana farmakološka svojstva: koagulaciono, antimikrobno, protivupalno, antiseptičko, za ublažavanje bolova, zarastanje rana, diuretično, izbacivanje žuči, stimulišuće i spazmolitič-ko. Njeno prisustvo u smesi za lečenje prostatitisa pot­p u n o je opravdano.

Gladovanje kod prostatitisa

Jedan od efikasnih, ali „surovih metoda" lečenja svih oboljenja prostate je glad. Najefikasnije je gladova­nje na urinu, ali pri tom se treba uveriti da urin koji

7-1

pijete nije zaražen veneričnim infekcijama. Zbog toga se preporučuje dečja mokraća (najbolje dečaka od 7 do 9 godina).

O tome, kako gladovati, možete pročitati u mojim knjigama o gladovanju (Gladovanje, Gladovanje u leko-vite svrhe).

Muškarci koji su primenjivali gladovanje za leče­nje prostate ističu, da se posle 3-4 dana otklanja anu-rija (zastoj u mokrenju) i prestaju bolovi u prostati. Međutim, sa gladovanjem treba produžiti do potpu­nog izlečenja. Vreme lečenja gladovanjem varira u za­visnosti od težine oboljenja, opšteg zdravstvenog sta­nja, uzrasta i u prošeku iznosi od 9 do 15 dana. Kod za­puštenih slučajeva oboljenja može biti i znatno duže (u takvim slučajevima bolje je primenjivati frakciono gladovanje) i zahteva dopunske načine lečenja.

Dugotrajno gladovanje (ali ne na vlastitom urinu, već na urinu zdravog delela - potpuno je moguće) in-dikovano je i kod oboljenja prostate izazvanih vene­ričnim oboljenjima, što je od velike važnosti kod go-norejnog prostatitisa, sifilisa, kao i tuberkuloze i ciste prostate.

U mnogim knjigama o gladovanju govori se o br­zom izlečenju od veneričnih oboljenja. Više od toga, gladovanje se preporučuje.

Gonoreja. Gladovanje i naknadna lakša dijeta, ne samo da ubrzavaju ozdravljenje i prekidaju razvoj komplikacija, već i obezbeđuju bolji komfor čoveku u

75

periodu najjačeg razvoja oboljenja. Smanjuju se bolo­vi, a kod muškaraca su sve rede bolne erekcije.

Gladovanje putem opšteg zakiseljavanja organizma otklanja uzroke gonoreje i uspostavlja normalno stanje organizma.

Postoje podaci, da su drevni egipćani dugotrajnim gladovanjem uspešno lečili sifilis. Godine 1822., za vre-me okupacije teritorije Egipta, francuzi su registrovali mnogobrojne slučajeve izlečenja navedenog oboljenja upravo na taj način.

Doktor Veger iznosi, da lokalni simptomi prvog sta­dij uma bolesti nestaju (iščezavaju) zapanjujućom brzi­nom, a gnojne rane u grkljanu, na usnama i obrazima zarastaju do desetog dana gladovanja. Selton je na osno­vu vlastitog iskustva ustanovio, da su oboleli od sifilisa potpuno ozdravljali posle 4-8 nedelja gladovanja i na­knadnog pridržavanja pravilnog načina života.

MIKROKLISTIRI, SVEĆE, OBLOGE I LEČENJE PROSTATE BLATOM

Pri lečenju prostate dobro su se pokazali mikrokli-stiri, svece i stavljanje obloga na deo tela oko medice (perineuma).

Mikroklistiri omogućavaju da se preko sluzokože pravog creva direktno deluje na prostatu. Više od toga,

76

u donjim delovima debelog creva dolazi do aktivnog upijanja (usisavanja) vode (ekskrementne mase, dehi-dracijom, poprimaju oblik kobasice), a zajedno sa njom u krv dospevaju i lekovite materije koje se sadrže u mi-kroklistirima i svećama. One o d m a h ispoljavaju lekovi-to dejstvo na prostatu, otklanjajući bol i upalu.

Primena mikroklistira veoma je jednostavna - pri­premljenu lekovitu tečnost sipati u gumenu krušku (aparat za klistiranje) zapremine 20-50-100 mililitara i uliti u pravo crevo. Ukoliko se mikroklistiranje vrši sa uljem, ne uzimati više od 20-30 grama ulja (uljne smese). Ukoliko se klistiranje vrši na vodenoj bazi, ta­da koristiti 30-100 grama rastvora. Mikroklistiranje se obično vrši uveče.

<»f» Mikroklistiri sa 10-20%-im sadržajem propoli-sa na bazi od ulja pasjeg trna (Hippophae rham-

noides), šipka, suncokreta, breskve, eukaliptusa, ricinusa.

Propolis ima izražena baktericidna, antivirusna i protivgljivična svojstva. Pored toga propolis ima pro­tivupalna, antitoksična, biostimulišuća, protivtumor-ska i druga korisna svojstva, a deluje i na ublažavanje bolova. Naučno je dokazano, da je propolis aktivno lekovito sredstvo, koje stimuliše specifične i nespecifič­ne faktore imuniteta. Propolis stimuliše regeneraciju tkiva, učestvuje u regulisanju endokrinog sistema, po­voljno utiče na jetru, smanjuje arterijski krvni pritisak i poboljšava ritam srčanih kontrakcija.

77

Ulje od pasjeg trna deluje kao smekšavajuće, proti­vupalno, baktericidno i stimulišuće sredstvo, podstiče zarastanje rana i gnojnih rana (čireva), pojačava epiteli-zaciju tkiva.

Ulje od šipka stimuliše obnavljanje oštećenog tki­va kože i sluzokoža, ima protivupalno i diuretično dej­stvo.

Ulje od suncokreta primenjuje se kao sredstvo za smekšavanje, podstiče pražnjenje žučne kese.

Ulje od eukaliptusa ima antiseptička i stimuliraju-ća svojstva. Posebno je indikativno (korisno) kod in­fektivnih oboljenja mokraćnopolnog sistema.

Ulje od ricinusa primenjuje se kao antiseptičko, protivupalno i epitelizirajuće sredstvo.

Smesa za mikroklistiranje priprema se na sledeći na­čin: u čistu emajliranu posudu sipa se 100 grama ulja, posuda se stavlja na vatru, dovodi do ključanja, skida sa vatre i hladi do 50-60° C. U smesu se dodaje 10-20 grama usitnjenog propolisa, očišćenog od mehaničkih primesa i voska. Smesa se zagreva 10 minuta do tempe­rature 80° C uz neprekidno mešanje. Posuda pri tome mora biti pokrivena poklopcem. Vruću smesu filtrirati kroz filter od gaze i ohladiti. Čuvati u dobro zatvorenoj posudi na suvom i prohladnom mestu.

tffc Mikroklistiri sa uljem od semena bundeve.

<•!». Rektalne svece deluju slično mikroklistirima. U datom slučaju ne koristi se voda, već stvrdnuto

78

(zgusnuto) ulje, mast u koju se pomešaju lekovi-te materije (pripremaju se na razne načine: fino se isitne u mlinu za kafu, posle čega se pomešaju sa uljnom bazom)... Prvo se ulje (mast) istopi i u njega doda lekovita materija. Dalje se sve razliva prema obliku i zamrzava. U nekim slučajevima natapa se tkanina, savija u mali cilindar (veličine malog prsta). U drugim slučajevima lekovita baza (osnova) svece meša se sa istopljenim maslacem i stavlja u kesicu od gaze, veličine malog prsta.

Dobijene svece ubacuju se u pravo crevo. To je naj­bolje raditi uveče i držati preko noći.

Kao osnovu najbolje je koristiti maslac (mast) ili drugu podlogu, koja se ne topi na sobnoj temperaturi. Rektalne svece najbolje je čuvati u frižideru.

Čfr Odličan efekat pri lečenju prostatitisa postiže se sa svećom od svežeg korena iđirota (Acorus cala­mus) sa kozjim (ovčjim) lojem.

Iđirot pojačava lučenje želudačnog soka, poboljšava probavu, pobuđuje apetit, pojačava polnu aktivnost, sti­muliše stvaranje (reprodukciju) krvi, a isto tako ima smi-rujuće, diuretično, iskašljavajuće i antiseptičko dejstvo, a deluje i kao sredstvo za izbacivanje gasova.

Najjednostavnija varijanta pripremanja svece sa idi-rotom - isitniti u prah koren iđirota (5 grama) i dobro izmešati u rastopljenom ovčjem salu (50 grama). Pripre­miti kalup za oblik svece i razliti ga na 25 sveca. Upo­trebljavati po jednu svecu uveče. Orijentisati se prema

79

vlastitom ličnom osećanju. Za kuru lečenja obično je potrebno 25 do 50 sveca.

Svece sa propolisom. Pripremaju se od ekstrak­ta propolisa isparavanjem (evaporacijom) u 96%-om etil alkoholom u odnosu 40:200 gra­ma. Svece treba da sadrže 0,1 gram ekstrakta propolisa i 2 grama ulja od kakaoa.

Svece se upotrebljavaju jednom dnevno, preko no­ći. Kura lečenja traje 30 dana. Kura se ponavlja 2-3 puta sa prekidima od 1 do 2 meseca.

Za vreme lečenja prostatitisa svećama od propoli­sa preporučuje se piti smesu svežih sokova, koja poja­čava lečenje.

Svež sok od krastavaca 1 deo

Svež sok od cvekle 1 deo

Svež sok od šargarepe 1 deo.

Pripremiti sok od navedenog svežeg povrća i piti 3 - 4 puta dnevno po pola čaše na 20-30 minuta pre jela.

Kombinacija rektalnih sveca i terapije sokom (po­red ovih pogledajte i druge recepte pripremanja soko­va) preporučuje se kod upalnih oboljenja prostate.

«|» Pored navedenih rektalnih sveca mogu se kori­stiti svece od sirovog krompira, cvekle, kao i dru­gih svežih korenastih plodova.

Od sirovog krompira prave se svece dužine 5 cen­timetara i debljine srednjeg prsta pacijenta. Lečenje je

80

jednostavno - sveca se stavlja u pravo crevo svakoga dana tokom 3 nedelje. Prethodno se sveca namaze bilj­n im uljem (zejtinom), vazelinom i slično. Sveca se drži u pravom crevu 2-3 sata (mislim daje najbolje držati je

preko noći). Posle toga kuru produžiti još 3 nedelje, ali sa svećom od cvekle.

Krompir u svežem (sirovom) stanju ima protivu­palna, diuretična, spazmolitična svojstva, a podstiče i zarastanje rana.

<S . Cvekla (crvena, jestiva) u svežem stanju kori­sna je, jer sadrži mnogo mineralnih materija i mikroelemenata, koji veoma korisno utiču na organizam. Na primer, u njoj se nalazi više od 50% natrijuma i samo 5% kalcijuma. Taj odnos je veoma važan za održavanje rastvorljivosti kalcijuma u organizmu. Sveca od cvekle rastva­ra nagomilani neorganski kalcij um u zidovima krvnih sudova prostate, širi kanale njenih krv­nih sudova i poboljšava ishranu njenog tkiva.

U svežoj cvekli sadrži se dosta hlora, koji je odlič­no organsko sredstvo za čišćenje jetre, bubrega i žuč­ne kese.

fy Mogu se koristiti i svece od šargarepe, koje svoj crveni pigment predaju organizmu i postaju bezbojne. To ukazuje na to, da organizam za svoje potrebe aktivno koristi materije iz sveca od korenskih plodova.

81

<aj* Obloge od pamučne ili vunene tkanine, natoplje­ne u lekovitom rastvoru stavljaju se na deo tela oko medice (perineuma) tako da lekovite mate­rije, upijajući se kroz kožu, ispoljavaju lokalni uticaj na tkiva i organe u neposrednoj okolini međice.

Kod upale prostate preporučuje se odvar od zele­nih ljuski divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), koji se u vidu obloge stavlja na međicu. Odvar se pri­prema na sledeći način: 50 grama zelenih ljuski divljeg kestena sipati u litru vode, dovesti do ključanja i kuva-ti na pari 10 minuta, na slaboj vatri. Natopiti pamuč­nu tkaninu odvarom i staviti na deo tela oko međice (perineuma). Oblogu držati pola sata.

<S|L Lečenje blatom u vidu apilacija (nanošenja na te-lo, mazanja) na „zonu gaćica" (stražnjicu i polne organe) 9 i u vidu „sveca od blata" dobro se poka­zalo kod lečenja prostate.

Lekovito blato (mulj) stvara se na dnu reka, jezera i prudova (ribnjaka) kao rezultat sadejstva vode i organ­skih ostataka biljnog i životinjskog porekla tokom dese­tina, stotina, pa čak i hiljada godina.

Lekovito blato je sivkasto-crna lepljiva materija, koja svojim mirisom podseća na pokvarena jaja.

Dejstvo blata je višestruko i različito. Tako se, pre­ma mišljenju mnogih naučnika, za vreme terapije bla­tom javljaju električne struje preko kojih u organizam

Primedba prevodioca.

dospevaju aktivni joni, a iz organizma se u blato izluču­ju produkti raspadanja.

Prema mišljenju velikog broja lekara blato može da upija patogenu energiju koja izaziva prostatitis i vezati je za sebe. Obilje minerala, biološki aktivnih ma­terija iz blata prelazi u organizam i ispoljava dejstvo lečenja-ozdravljenja.

Lečenje prostatitisa blatom praktikuje se od dav­nina.

Pri lečenju upale prostate u domaćim uslovima najprihvatljivije je stavljanje obloga sa blatom na deo tela ispod gaćica. Temperatura blata treba da bude 40-42° C (najviše 47" C). Trajanje terapije je 15-20 mi­nuta. Kura lečenja prostatitisa blatom proračunata je na 10-18 terapija u zavisnosti od težine oboljenja i lekovitog efekta. Seanse lečenja blatom primenjuju se svakog drugog ili trećeg dana.

Sama terapija primenjuje se na sledeći način. Uze­ti 2-3 kilograma blata iz mulja i razmutiti ga u čistoj, poželjno izvorskoj, vodi u odnosu 1:7. Treba da dobi­jete masu koja podseća na gustu pavlaku. Tu masu slo­jem debljine 2-3 centimetra nanesite ispod gaćica. To je najbolje raditi na divanu, prekrivenom mušemom, ali može i na stolici.

Posle nanošenja blata, umotajte se m u š e m o m (foli­jom) i ćebetom i ostanite u takvom položaju 15-20 mi­nuta. Zatim skinite ćebe, mušemu i operite se vodom

8 3 82

čija temperatura ne srne biti ispod 36-37° C. Posle tera­pije obući se, leci i odmorit i se 1-1,5 sat.

*f!» Lečenje glinom. Čovek je od davnina koristio gli­nu za lečenje raznih oboljenja, između ostalog i prostatitisa.

Istraživanja naučnika pokazala su, da lekovita svoj­stva gline mnogo zavise od sadržaja radijuma u njoj. Radij um je glavni radioaktivni elemenat, koji se sadr­ži u glini i lekovitom blatu. Taj elemenat se retko susre­će u prirodi. Sto se glina više izlaže sunčevim zracima, time je veći sadržaj radijuma u njoj. Prema tome, glina ima sposobnost da upija i vezuje sunčeve zrake, aku­mulirajući njihovu energiju u radijum.

Pri lečenju glinom, ozračenom suncem, radijum dospeva u organizam u čistom obliku, pr i rodnom sta­nju i tačno u dozama potrebnim čoveku. Radijum svo­jim dejstvom ubija patogene mikroorganizme. To svoj­stvo radijuma čini glinu veoma važnim elementom za lečenje svih vrsta prostatitisa.

Pored dejstva radijumom, glina jača imunitet, obna­vlja ćelije i puni ih novom snagom, bez obzira da li su stare ili obnovljene. Glina sadrži u sebi sve mineralne soli i mikroelemente potrebne čovečjem organizmu, u optimalnim proporcijama (odnosima) i kombinaci­jama. Na račun adsorpcije (usisavanja) ona upija ne samo štetna jedinjenja i izbacuje ih iz organizma, već upija i patogene uzročnike bolesti, čisteći organizam na svim nivoima.

8 4

Reakcija sličnog čišćenja ispoljava se u vidu izve-sne progresije (intenziviranja) bolesti. To je normalna reakcija organizma na promene koje se dešavaju u nje­mu - kriza lečenja-ozdravljenja.

Za lečenje je najbolja glina koja je pogodna za ob­likovanje (vajanje). Njeni delovi su ne samo sitni, već i istorodni. O n a je elastična, sposobna da upija patoge­ne uzročnike i materije, a da istovremeno daje organi­zmu njemu neophodne materije.

Glina se može kupiti u apoteci ili iskopati sa dubi­ne 1-2 metra, na kojoj dubini se nalazi čista glina. Pri tom treba znati da glina ne voli gvožđe - kopati i me-siti je treba drvenim predmetima, a mutiti u staklenoj ili emajliranoj posudi.

Da bi se glina napunila radijumom, stavite je na sun­ce da se suši. Ukoliko je glina slabo osušena, ona će se slabo rastvarati u vodi. Ukoliko dani nisu sunčani, suši­te glinu pored veslačkih izvora toplote: oko peči, grejali-ce ili rerne. Pri tom isitnite veće i tvrde parčiće gline.

Pripremanje lekovite gline. Kada se glina osuši, potrudite se da je dobro istucate - u prašak. Napuni­te mali lavor, drugu emajliranu ili drvenu posudu gli­nom. Posude sa obijenim emajlom nisu pogodne, kao ni gvozdene ili plastične posude. Prelijte glinu čistom vodom (najbolje izvorskom ili protijevom) tako, da bude potpuno prekrivena. Posudu sa glinom ostavite da odstoji nekoliko sati, da glina potpuno upije vodu. Posle toga, dobro promešajte i izgnječite tvrde parči-

85

će. Ostavite rastvor da odstoji, dok se na dnu ne pojavi pesak. Zatim izvadite glinenu masu iz posude i pono­vo je dobro prosušite. Ponovo stavite glinu u posudu i češće je iznosite na svež vazduh, na svetlost, najbolje izložite suncu. Po potrebi glinenu masu pomalo razre-dujte vodom do potrebne konzistencije (gustine), da bude uvek spremna za upotrebu, ili čuvajte glinu u osušenom stanju.

Mislim, da pripremanje gline, kupljene u apoteci, zahteva mnogo manje vremena - ozračivanja na sun­cu i naknadnog rastvaranja u vodi.

Glinene obloge nazivaju se kataplazijama i stavljaju se više na donji deo stomaka, nego na medicu (perine­um). Glina treba da bude sobne temperature (18-23° C), kako bi posle izvesnog zagrevanja od tela na sebe „privlačila" patogene uzročnike.

Radi pripremanja kataplazije treba uzeti lanenu, pamučnu ili vunenu tkaninu u vidu salvete. Na salve­tu staviti pripremljenu glinenu masu konzistencije gu­ste pavlake. Površina kataplazije treba da bude veličine 10x10 centimetara i debljine 3 centimetra. Zapamtite, sloj gline treba da bude dovoljno čvrst i debeo, pošto on treba da upije mnogo štetnih materija.

Kataplazija se stavlja tako da glina bude uz telo, posle čega je umotati zavojem da ne bi spadala sa tela. Preko nje se stavlja vunena tkanina, da se ne bi gubila toplota.

86

Kataplaziju treba držati sve dok ne postane suva i vruća. Posle toga ona se baca, a na njeno mesto se sta­vlja nova, ukoliko je potrebno.

Posle terapije kožu isprati toplom vodom i istrljati

dok se ne osuši.

Kod hroničnog prostatitisa, uporedo sa spoljašnjom pr imenom gline, preporučuje se piti rastvor gline to­kom tri nedelje (21 dan). Rastvor se priprema tako da se uzme jedna supena kašika na čašu vode i dobro prome-ša. Tokom prve nedelje lečenja piti po jednu čašu dnev­no. Zatim dozu smanjiti na pola supene kašike na čašu vode i piti jednom dnevno tokom druge nedelje. Posled-nje, treće, nedelje količinu gline smanjiti na jednu kafe-nu kašičicu i piti jednom dnevno.

SREDSTVA, KOJA OBNAVLJAJU FUNKCIJU KAPILARA I LIMFNOG SISTEMA PROSTATE

U sredstva, koja obnavljaju i normalizuju krvotok i limfotok u prostati, spadaju magnetna polja, masaže i ve-žbe kojima se masira prostata, kao i neke trave koje po­voljno utiču na normalizaciju krvotoka u organizmu.

Lečenje magnetnim poljem. Krv se sastoji iz he­moglobina, koji sadrži atome gvozda. Radi pro-ticanja krvi kroz kapilare nije samo dovoljna razlika između arterijskog i venoznog krvotoka. Tu za kretanje crvenih krvnih zrnaca pomažu

elektromagnetne sile, a upravo sam potencijal hemoglobina. Kada je on dovoljan, tada se česti­ce (delići) krvi odbijaju jedna od druge i ne lepe se. To je glavni uslov za uspešno proticanje krvi kroz kapilare.

U bolesnoj prostati kapilarni krvotok je poreme­ćen, crvena krvna zrnca se međusobno lepe i zabuša­vaju kanale kapilara, usled čega se javljaju negativne posledice.

•tffr Upravo iz tih razloga predloženo je lečenje hro-ničnog prostatitisa i adenoma prostate feritnim magnetom. Rezultati su bili veoma upečatljivi. Ljudi, koji su se lečili magnetnim poljem, pri­čaju da su im za nedelju dana lečenja tegobe sa mokrenjem upola smanjene, a posle još jedne ne­delje lečenja potpuno nestale. To se desilo kod muškarca koji deset godina boluje od prostatiti­sa. Počeo je normalno da spava, iščezlo je bes­konačno nadimavanje oko međice (perineuma), prestali su oštri bolovi u donjem delu stomaka i niz drugih deprimirajućih (tištećih) s imptoma prostatitisa.

Da bi se počelo sa lečenjem pribaviti prstenasti stal­ni magnet (ne električni) prečnika 3-4 centimetra i de­bljine 1-2 centimetra. Takav magnet može se skinuta sa zvučnika nekog starog televizora ili radioprijemnika. Takav magnet treba mesec-mesec i po dana, svakoga da­na ujutro i pred spavanje, ležeći na leđima, stavljati na

88

deo tela oko međice (perineuma), bliže anusu, preme-štajući ga s jedne na drugu stranu svakih 3-4 minuta.

Terapiju lečenja magnetnim poljem poželjno je primenjivati svakoga dana bez prekida.

<a|» Postoji još efikasnije sredstvo za normalizaciju rada kapilara prostate, a to je elektrostimulator

ESRV-01 OCPB-01).

Princip dejstva je sledeći: u pravo crevo stavlja se specijalni uređaj u vidu „štapića", pomoću koga se vrši elektrostimulacija prostate. Uređaj je dovoljno primenji­vati mesec dana po pola sata da bi kod mnogih bole­snika prestali bolovi i potreba da se ustaje noću. Kod daljne pr imene uređaja obnavlja se prostata.

.& Vežbe kojima se masira prostata. Za vreme napre­zanja mišića krvotok u samim mišićima i okol­n o m tkivu može biti povećan više puta. Usled toga se mišić puni (naliva) krvlju, poboljšava se njegova ishrana i on raste.

Prostata je sama po sebi mišićni organ, povezana sa zatvarajućim mišićem (sfinkterom)1 0 mokraćne bešike i nalazi se u međici (perineumu), koja se potpuno sasto­ji iz mišića. Kada ti mišići vrše kontrakcije, tada se po­boljšava krvotok i ishrana prostate. U njoj se otklanjaju pojave zastoja. Navešću nekoliko vežbi, koje podstiču normalizaciju i pojačavaju krvotok u maloj karlici mu­škarca.

10 Prinicdba prevodioca. 89

«§* Naglo stegnite mišiće medice tako, da vam se uvuče anus. Opustite se i ponovo napregnite. Ve-žbu počnite da vežbate od deset puta i postepe­no povećavajte.

Trenirati možete u stojećem, ležećem, sedećem po­ložaju, za volanom automobila, u transportu, praktič­no u svim situacijama i na svakom mestu. Ponavljaju­ći u jednoj vežbi 100 i više puta, a dnevno do hiljadu i više puta. Mislim da je tokom dana potpuno dovoljno vežbu uraditi 200-500 puta. Glavno je vežbati redov­no i rezultat neće izostati.

j|» Da bi obnovili rad kapilara prostate možete pri-menjivati brzo hodanje (kaskanje). Uočeno je da osobe, koje redovno trče i hodaju, retko pate od oboljenja prostate. Poznato je, da se hronič­ni prostatitis uglavnom javlja kod muškaraca koji imaju sedeći, slabo pokretni način života.

Na osnovu nekih posmatranja, vežbe trčanja i br­zog hodanja tokom godine omogućavaju da se zaboravi o bolestima prostate.

„Hodanje na stražnjici". Sedite na pod i poku­šajte, sedeći, da se krećete unapred, a zatim una­zad. Radi toga vam je potrebno da naprežete mišiće medice, pomerajući čas jedan (levi ili de­sni), čas drugi deo stražnjice napred ili nazad. To je „hodanje na stražnjici", koje primorava mišiće medice da rade i masiraju prostatu.

90

Takvo „hodanje" u trajanju od 5 do 7 minuta 2-3 puta dnevno veoma je efikasno sredstvo za lečenje i stimulaciju prostate.

Čjfc U ležećem položaju na leđima podići ispruže­ne noge (ugao 45-60°) i međusobno ih ukrštati kao „makazice" - 1 minut.

U ležećem položaju na leđima podići ispružene noge (ugao 45-60°) i vršiti pokrete kao da vozite bicikl - 1 minut.

^ Za lečenje prostatitisa mogu se primenjivati asa-ne - specijalni položaji tela, pri kojima se ostva­ruje ili dotok, ili oticanje krvi od jednog ili dru­gog dela tela.

Svastikasana.

U datoj pozi međica je razvučena, što podstiče nje­no snab deva nje krvlju.

Postoje dve varijante - lakša i osnovna. Prvo vežbaj-te lakšu varijantu, a zatim možete pristupiti osnovnoj.

Pozu je lakše pokazati, vidite sliku, nego opisati.

Radi postizanja efekta lečenja posle zauzimanja poze treba ostati u njoj od 5 do 15 minuta.

Asana je veoma dobra za starije ljude.

91

Sarvangasana

Sarvangasana - stoj na ramenima, „breza". U toj pozi dolazi do oticanja krvi iz međice, što je važno u slučaju kada treba otkloniti bolove usled nadimanja u međici.

S l i k a 10-Lakša (gore) i osnovna (dole) varijanta svastikasane.

Radi zauzimanja poze leći na tepih, opustiti se, po­lako ispružiti noge i isto tako polako ih podići uvis. Kičma, karika i noge treba da budu u potpuno verti-92

kalnom položaju. Rukama pridržavajte leđa. Laktima se oduprite od pod, a podbradkom pritisnite na grudi. Zadnji deo deltastih mišića i vrat dodiruju tepih.

S l i k a 1 1 - Sarvangasana: (evo - lakša varijanta, desno - teža.

Ne dozvolite da vam se telo njiše (ljulja), noge drži­te ispružene. Telo se u tom položaju ne održava napre­zanjem, već očuvanjem ravnoteže. Kičma je opuštena i

9 3

zadržava samo neophodan tonus. Upravo takvo stanje omogućava da se ostvari dotok krvi u kičmu i ispolji lekovito dejstvo. Kada završite vežbu, spustite noge - ve­oma polako, bez trzaja i elegantno.

U toj asani težina tela leži na ramenima. Koncentri-šite pažnju na mišiće donjeg dela leda.

Disanje je slobodno, kroz nos.

Tu asanu možete vežbati dva puta tokom dana - uju­tro i uveče. U početku vežbajte 2 minuta i postepeno povećajte vreme trajanja vežbe do 10-15 minuta.

Ta asana se smatra kao dobar lek protiv svih obo­ljenja. Ona poboljšava fizičko stanje tela i budi životnu snagu, pojačava intelekt, a takode sprečava oboljenja creva i jetre.

Ta asana izaziva priliv krvi u koren nerava kičmene moždine. Zahvaljujući tome, što podbradak čvrsto upi­re u grudi krv se ne sliva u glavu, kako to mnogi misle.

Prema tome, ta asana podstiče priliv krvi u kičme­ni stub, čime se on odlično čisti. Rezultat toga je, da leda postaju elastičnija, kao u mladosti. Zdrava kičma ispoljava pozitivan uticaj na radnu sposobnost, prolaze noćne polucije, povećava se potencija i tonizuje nervni sistem.

Pašimotanasana

U toj pozi dobro se istežu krsta, stražnjica, medica (perineum) i zadnji deo kukova.

94

Sedite na pod s ispruženim nogama. Sa ispravlje­nim leđima, disajući polako i ritmično, nagnite se bla­go unapred i kažiprstima se uhvatite za velike prste na nogama. Naginjite se unapred sve dotle, dok vam lice ne dodirne kolena (ili koliko možete). Ni u kom slučaju ne savijati noge u kolenima i ne odvajati pete od poda. Ruke saviti u laktovima (u prvoj etapi - početnom polo­žaju, ruke su ispružene) i odupirali se laktovima u pod.

Stomak uvucite da bi olakšali istezanje leda i kukova. Disanje je slobodno i ravnomerno.

Stariji ljudi se u početku mogu držati za gležnjeve (članke na nogama), to je za početak sasvim dovoljno.

Da bi se postigao efekat lečenja u krajnjem položaju treba ostati od 3 do 10 minuta. Preporučuje se početi sa pola minuta i postepeno dovesti do vremena koje vam odgovara.

95

Ljudi, koji ne mogu da urade potpunu Pašimotana-sanu, mogu da je rade naizmenično sa j e d n o m nogom i odgovarajućom rukom (desna noga - desna ruka). Po­sle nekoliko dana, kada leda postanu elastičnija, može se preći na potpunu asanu.

Ta asana normalizuje tok životne energije u telu, po­većava lučenje želudačnog soka, smanjuje taloge sala u trbušnoj presiji i čini krsta elastičnijim. Pored toga, nor­malizuje rad slezine i jetre.

Smatra se, da ova asana odlično odgovara gojaznim ljudima.

Pošto Sarvangasana stimuliše endokrine žlezde, to Pašimotasana služi za stimulaciju rada želuca, jetre, bu­brega itd. Prolaze sva neuralgična oboljenja leđa, nesta­ju hemoroidi i dijabetes.

Tonizuje se i zadržava u odličnom stanju trbušna presija, sunčani splet, trbušni nervi i nervi krsta (slabi­na), kao i deo tela oko prostate muškarca. Zbog toga se ta vežba i preporučuje.

Važno je odabrati asane prema svojoj snazi i imaju­ći u vidu svoje lično zdravstveno stanje, da ne bi došlo do povreda usled primene tih asana. Na primer, ukoli­ko imate probleme sa krvnim sudovima mozga, tada može doći do pucanja krvnog suda za vreme izvođe­nja vežbe „breza". Prekomerna revnost (marljivost) za vreme istezanja, može izazvati povredu tetiva. Radite sve prema vašoj mogućnosti i sa voljom.

96

Trave, koje povoljno utiču na normalizaciju krvo­toka. Postoje trave koje razređuju krv i šire ka-pilare, čime povoljno utiču na lečenje oboljenja prostate.

<•§•• Ekstrakt od kore i lišća lešnika (leske) protiv prostatitisa.

Dve supene kašike kore i lišća lešnika (jedna su-pena kašika lišća i isto toliko kore) preliti sa dve čaše vode, dovesti do ključanja i kuvati 5 minuta. Posle hla­đenja procediti i sipati u teglu. Uzimato po 50-100 grama 3-4 puta dnevno pre jela.

Da bi se pojačalo dejstvo lešnika, zajedno sa listo­vima i korom mogu se skuvati jelove ili borove četine (iglice). Radi toga se dodaje isto toliko (2 supene kaši­ke) četina.

Kura lečenja traje dok se ne postignu postojani re­zultati lečenja. Dalje se preporučuje ponavljati kure le­čenja.

Obični lešnik (šumski, leska) u svojim listovima i kori sadrži eterska ulja, koja skupljaju krvne sudove, taninske materije, koje povoljno utiču na prostatu, po­sebno ukoliko je ona uvećana.

fy Divlji kesten.

Preparati od divljeg kestena odlično su se pokazali kod lečenja najrazličitijih vaskularnih oboljenja (vari-koznog proširenja vena, sklerotičnih promena krvnih sudova nogu, poremećaja perifernog arterijskog krvo­toka, hemoroida, tromboflebitisa i slično). U vezi s tim,

9 7

primena tog recepta je opravdana za normalizaciju kr­votoka prostate, kako za vreme njene upale, tako i posle normalizacije krvotoka i u svrhu profilakse.

Tri supene kašike ljuske od divljeg kestena sipati u emajlirani lonac i preliti sa tri čaše hladne vode. Posudu poklopiti, staviti na slabu vatru, dovesti do ključanja i kuvati jedan sat. Skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji (u poklopljenoj posudi) 30 minuta, procediti, razdeliti na 3 dela i uzimati na jedan sat pre jela. Kura lečenja tra­je 2-3 nedelje. Dalje profilaktički ponavljati j ednom u 1-3 meseca.

Ljuska divljeg kestena je bodljikava opna, koja prekriva seme kestena (podseća na bodljikavog ježa). O n a se skuplja za vreme sazrevanja ploda od septembra do oktobra.

<§> Pregrade (između jezgri)1 1 od oraha.

Kod prostatitisa i adenoma prostate, kod jednog dela bolesnika, postignuti su dobri rezultati p r imenom odvara (čaja) sa pregradama od oraha. Odvar se pije po pola čaše 3 puta dnevno tokom meseca (30 dana), posle čega se pravi pauza i kura ponavlja još jedan do dva puta.

" Primedba prevodioca.

PRIBLIŽNA Š E M A LEČENJA A K U T N O G PROSTATITISA NEPOZNATOG POREKLA

Polazeći od izloženog, shvatili smo da je za lečenje akutnog prostatitisa potrebno dejstvovati na tri paralelna pravca: protiv upale, na resorpciju i otklanjanje bolova. Razmotrili smo pomoću kojih se sredstava mogu ispolji-ti ta dejstva, to jest imamo arsenal lekovitih sredstava.

Sada, polazeći od uslova, mogućnosti i stanja vlasti­tog organizma, pristupamo sastavljanju programa svog lečenja.

Uzimate protivupalna i antibakterijska sredstva. Na primer, smesu trava (topole, omana, pirevine, koprive i ovsa), ili koru jasike, ili Todikamp i slično.

Ukoliko imate bolove, tada primenjujte sredstva za ublažavanje bolova: seme od konoplje, mast od lanilista, dobričicu, rektalne svece (sa belim slezom) i slično. Kod jakih bolova i učestalih poziva na nuždu najbolje je obra­titi se lekaru, da bi vam on prepisao narkotike koji se stavljaju u rektalne svece (pantopon, morfijum, buniku-velebilje i druge) ili dodavati opijum u mikroklistire.

Kod ishurije (zadrške mokrenja), mokraću treba izbacivati kroz kateter - samostalno ili u zdravstvenoj ustanovi. Moguća je i rektalna masaža prostate.

Biramo sredstva za resorpciju (splašnjavanje). To mogu biti trave, mikroklistiri (propolis na ulju, masla-

99 98

cu), obloge (lanilist, divlji kesten), lečenje blatom, leče­nje glinom, lečenje magnetnim poljem i slično.

Posle postignutog poboljšanja produžavamo leče­nje, ali sada pažnju više poklanjamo uspostavljanju normalnog krvotoka u prostati. Radi toga koristimo magnetno polje, vežbe za mišiće medice (perineuma), elektroslimulator, više se krećemo i slično.

Posebnu pažnju skrećem vam na otklanjanje pri­marnih uzroka prostatitisa, koji su navedeni u prethod­n o m tekstu.

Ukoliko je progresija (intenziviranje) prostatitisa bila isprovocirana oboljenjima mokraćnopolnog siste­ma, zatvorima, gnojnim oboljenjima, tada obavezno treba raditi na njihovom otklanjanju. U tu svrhu naj­bolje odgovara program za opšte jačanje organizma: čišćenje organizma (debelog creva, jetre, međutkivne tečnosti), pravilna i individualna ishrana, terapije če-ličenja (tipa kontrastnog tuširanja), pravilan dnevni raspored rada i aktivan način života (manje sedeti, re­dovno šetati, trčati i raditi vežbe za karlicu i oko nje).

Preporučuje se isključiti iz ishrane alkoholne napit­ke, čak i pivo, pošto oni podstiču rast adenoma. Manje upotrebljavati, a najbolje je isključiti iz ishrane: mesne i riblje buljone, teško rastvorljive masti, jak čaj i kafu, ljute i slane zakuske, slane krastavce i ribu, kao i suho­mesnate proizvode. I obrnuto, uključili u svoj dnevni obrok hrane: lešnik, orahe, svež luk (male glavice), se­me bundeve i suncokreta, sok od sirove bundeve (treba

100

ga piti po pola čaše ujutro i uveče), kao i druge sveže sokove (koji su prethodno nabrojani).

Pod uticajem lečenja i naknadne profilakse, akutne upale podvrgavaju se obratnom putu razvoja i muška­rac potpuno ozdravlja.

i Važna primedba. Da bi lečenje bilo kvalitetno va­žno je shvatiti, da dubinski uzroci pojave oboljenja pro­state leže u pogledu na svet, pokretačkim motivima i karakternim crtama (to jest u svesti) muškarca. „Koren zla" nalazi se u nedovoljnoj samorealizaciji muškarca, kao predstavnika upravo muškog pola. Polni organ (i sve što je s njim anatomsko-fiziološki povezano) uvek je služio kao simbol muškosti u svetu. Neostvareni sno­vi (mašte), preuveličano mišljenje o sebi, ne zadovoljava­nje potreba u samoizražavanju, gubitak vlastitog autori­teta, depresivno deluje na muškost. Upravo ti pr imarni uzroci neizbežno smanjuju energiju mokraćnopolnog sistema i izazivaju u njemu razna oboljenja. Da bi se povećala energija log sistema, treba razmotriti (preispi­tati) svoj odnos prema životu, promeniti karakterne cr­te, umeti shvatati i prihvatati život takvim, kakav jeste, radovati se životu i njegovim neznatnim ispoljavanjima (događajima). To je nivo duhovnog rada muškarca sa samim sobom (razmatranje svog pogleda na svet, skala životnih vrednosti, rada na svom karakteru), što omogu­ćava da se uspostavi normalno snabdevanje energijom mokraćnopolnog sistema. Ukoliko taj nivo nije zadej-stvovan, teško se može računati na potpuno izlečenje i obnavljanje polne funkcije.

101

HRONIČNI PROSTATITIS - često oboljenje, ko­je je u većini slučajeva ishod ne izlečenog ili ne prepo­znatog akutnog prostatitisa, kao i nedolečene gonoreje, hlamidoza, gardnereleza 1 2 (oko 80% muškaraca).

Prelazak bilo kog oboljenja u hronični stadijum ne znači samo daje ono „slabo lečeno", već i da nije poklo­njena dovoljna pažnja, nisu otkriveni i razmotreni pri­marni uzroci oboljenja. U prvom redu, to su loše karak­terne crte (loš karakter), izopačene navike i nepravilan pogled na svet. Upravo oni i daju podsticajni impuls u razvoju bilo kog „odraslog" oboljenja. Ozbiljna obolje­nja u dečjem uzrastu, najčešće su uslovljena karmičkim uzrocima iz prošlog života.

Hronični prostatitis neinfektivnog porekla razvija se na bazi zastoja sekreta u folikulama prostate. Du­gotrajno nadraživanje sluzokože folikula produktima raspada zaostalog sekreta izaziva njenu aseptičku1 3 upa­lu - takozvani zastojni (stagnantni) prostatitis. Uzroci zastoja su ranije nabrojani.

Patogene promene u žlezdi kod hroničnih oblika upale prostate veoma su raznovrsne, kako po lokali­zaciji i rasprostranjenosti, tako i po oštećenju tkiva. Istovremeno se mogu uočiti oštećenja sloja sluzokože kanala za lučenje, sitnoćelijska infiltracija njihovih zi­dova, razvoja vezivnotkivnih elemenata i uporedo s

12 Infektivne oboljenje mokraćnopolnog trakta, koje se prenosi polnim putem. Klinička slika bolesti je slična gonoreji ili trihomonazi. - Primedba prevodioca.

13 Nije sklona trulenju, nema zaraznih klica. - Primedba prevodioca.

tim stvaranje šupljina razne veličine, napunjenih slu-zno-gnojnim sadržajem, niti koje podsećaju na ožiljke i prolaze kroz žlezdu u raznim pravcima, pri čemu je mestimično vidljivo njeno normalno tkivo. U zavisno­sti od toga, koji je od nabrojanih patogenih procesa izraženiji, hronični prostatitisi mogu se podeliti na: kataralne, folikularne, apscedirajuće (kavernozne) i ip-tersticijalne.

Simptomi. Subjektivne žalbe kod hroničnog prosta­titisa ponekad ne postoje (odsustvuju), i samo izvesno slepljivanje usnica mokraćnog kanala i manja količina niti u mokraći primoravaju bolesnika da se obrati leka-ru. U drugim slučajevima bolesnici se žale na svrab u m o k r a ć n o m kanalu, u anusu, u medici (perineumu), na tupe bolove u krstima (sakrumu), slabinama, oko bubrega, u mošnicama (testikulima), u kukovima, duž ishijalgusa itd. Ti osećaji obično nisu stalni. Često se pojačavaju posle polnih snošaja, rede pri uzdržavanju. U nizu slučajeva uočava se poremećaj polnih funkcija: učestale erekcije, polucije, odsustvo polne strasti, sla­bljenje erekcije, prevremeno izbacivanje semena. Upo­ran tok bolesti i povećano poklanjanje pažnje nenor­malnim osećajima u predelu genitalija često dovode do depresivnih stanja, do nenormalne (preterane) analize s imptoma - takozvane polne neurastenije.

Može se javljati učestala potreba za mokrenjem, po­sebno noću. Po završetku akta mokrenja ostaju nepri­jatni osećaji: poslednje porcije mokraće ističu polako,

103 102

kapima, što se objašnjava slabljenjem muskulature zad­njeg dela mokraćnog kanala.

Mokraća je prozračna (prozirna), sa primesom niti sluzno-gnoj nog karaktera. Za prostatitis su karakteristič­ne niti u vidu zapete (zareza) u drugoj porciji mokraće, koje izlaze iz kanala za lučenje prostate. Kod jako izraže­nog i dugotrajnog procesa s oslabljenim tonusom glatke muskulature prostate i zadnjeg dela mokraćnog kanala mokraća može biti mutna u obe porcije. Često je mutno-ća mokraće kod prostatitisa povezana sa fosforizacijom, koja se javlja pri dejstvu alkalnog patološkog sekreta žle­zde na mokraću, uslovljenog taloženjem fosfata.

Dijagnoza hroničnog prostatitisa zasniva se na podacima palpacije prostate kroz pravo crevo i mikro-skopsko ispitivanje njenog sekreta, dobijenog putem masaže. Kod palpacije treba obratiti pažnju na veličinu, oblik, površinu, konzistenciju i osetljivost žlezde. Svi ti podaci mogu da variraju u znatnim granicama, pa se zbog rešavanja tog pitanja upoređuje desni i levi deo prostate. Ponekad se umesto povećanja može konstato-vati smanjenje ili udubljenje jednog od delova prostate, što se obično uočava kao rezultat oštećenja dela paren-hima 1 4 žlezde gnojnim procesom.

Konzistencija žlezde i u normalnom stanju varira: ona je čvrsta ukoliko u njoj postoji veća količina ele­menata vezivnog tkiva i meka pri znatnom povećanju mišićnih vlakana. Kod patoloških procesa zadebljanje

' Tkivo od koga se sastoje žlezde. - Primedba prevodioca.

žlezde se javlja kao rezultat jako izraženog razrastanja vezivnog tkiva ili zbog stalnog infiltrata (prodiranja) upale, koja još nije počela da se leci. Ravnomerno me­ka, mlitava konzistencija obično se uočava kod ljudi, ko­ji vode nenormalan polni život (masturbacija itd.).

Za hronični prostatitis karakteristična je neravno-merna konzistencija žlezde. Mekši delovi u zadebljanoj žlezdi ili, obrnuto, zadebljani delovi u elastičnoj masi ukazuju na upalne promene u odgovarajućim delovima parenhima. U prvom slučaju - to je infiltracioni proces ili žarišta istopljenog tkiva, u drugom - promene koje podsećaju na ožiljke, nastale usled prethodne upale.

Osetljivost žlezde se individualno razlikuje. Treba razlikovati osećaje prenosnog karaktera (na glavić pol­nog organa), koji su fiziološki, i bolne osećaje, koji se javljaju na mestu gde se organ pritišće prstom, a koji ukazuju na patološki proces koji se tu razvija. Ljudi, ko­ji imaju povećanu osetljivost - ekstrasensi, prisustvo oboljenja prostate određuju na sledeći način. Ukoliko imaju osećaj povećanog pritiska, naduvenosti oko medi­ce (perineuma) (kada prolaze rukom odozdo i pozadi pacijenta) to ukazuje na prisustvo prostatitisa. Ukoliko se u tom delu tela javlja hladan osećaj slabog intenziteta to ukazuje na adenom prostate. Veliki intenzitet takvog osećaja ukazuje na postojanje adenoma većih razmera. A iznad mokraćne bešike ispitanika (pacijenta), u tim slučajevima mogu se javiti osećaji nadimanja i upale.

105 104

Prognozu kod hroničnog prostatitisa treba postavi­ti oprezno. Obnavaljenje anatomske grade žlezde obič­no se ne uočava; što se tiče otklanjanja infekcije i žarišta upale i normalizovanja funkcije prostate, to se pri pra­vilnom, ponekad dugotrajnom, lečenju može postići. Dijagnoza kliničkog izlečenja treba da bude postavlje­na na osnovu kombinovanih podataka, dobijenih pri palpaciji žlezde i ponovljenog mikroskopskog pregleda sekreta. U našem slučaju uspostavljanje normalnog mo­krenja i prestanak žalbi.

Lečenje hroničnog prostatitisa. Sto duže traje upal­ni proces u prostati, time su manje šanse za potpuno izlečenje. Kod kataralnih oblika preporučuje se lokal­no lečenje: 3-5 seansi masaže, svakog drugog dana, obično zaustavljaju proces. Kod poodmakl ih stanja prostatitisa, pre svega, treba pristupiti lečenju za opšte jačanje organizma: nskultura bez naglih pokreta do­njih ekstremiteta, odgovarajući režim ishrane; treba obratiti pažnju na redovno svakodnevno pražnjenje creva; potpuno se uzdržavati od polnih odnosa i spre-čiti polna uzbuđenja. Kod izraženih nervnih poreme­ćaja treba naznačavati hidroterapiju. Za smanjivanje subjektivnih osećanja simptomatski (u zavisnosti od s imptoma) se primenjuju svece ili mikroklistiri sa sredstvima za otklanjanje bolova, skoro do narkotika (morfijum, opijum).

Zvanična medicina, kao glavne načine lečenja, pre­poručuje antibiotike, toplotne terapije i masažu pro-

106

state. Mi takođe možemo postupiti tako, zamenivši ve-štačko lečenje prirodnijim.

Prirodna antimikrobna sredstva. Sto se tiče pri­rodnog lečenja, antibiotici se mogu zameniti sa protiv-mikrobnim sredstvima biljnog ili drugog porekla, kao i kod akutnog prostatitisa. Imajući u vidu dužinu lečenja hroničnog prostatitisa, protivmikrobna sredstva prirod­nog porekla treba menjati da bi se izbeglo stvaranje po­stojanih (otpornih) oblika mikroba u njima. Naizmenič-na primena biljnih smesa sa drugim sredstvima odlično je sredstvo protiv sličnog prilagođavanja.

Pored nabrojanih smesa od trava, koje se preporu­čuju kod akutnog prostatitisa, navešću i druge, koje se preporučuju kod hroničnog prostatitisa.

tffc Perunika (iris), koren 100 grama

• Lokvanj {Nuphar luteum), koren 75 grama

• Šipak, plodovi 100 grama

• Glog, plodovi 100 grama

• Breza, list 100 grama

• Brusnica, list 100 grama

• Sipanica (Herniaria glabra) 75 grama.

Dve supene kašike smese uveče staviti u termos i pre­liti sa dve čaše ključale vode. Ujutro procediti. Uzimati po 100 grama 4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

Lišće brusnice ima diuretično i koagulativno svoj­stvo. Često se primenjuje kod upale bubrega i mokrać-

107

ne bešike. Ustvari, jedan od efekata „koagulacionog svojstva" je antibaktericidni, u određenom stepenu.

Sipanica se smatra sredstvom koje ima veoma ja­ko diuretično dejstvo i upotrebljava se kod raznih obo­ljenja bubrega i mokraćne bešike (akutnog nefritisa, hroničnog cistitisa, spontanog mokrenja, gonoreje, ka­mena u mokraćnim kanalima). Sipanica je i sredstvo za smirivanje kod grčeva u bubrezima, upalnih proce­sa u bubrežnoj karlici i mokraćnim kanalima.

Mečje grožđe (Arctostaphylus uva-ursi),

lišće 40 grama

* Sipanica (Herniaria odorata), trava .. 40 grama

* Žalosna breza (Betula pendula), lišće .. 10 grama.

Priprema se kao i prethodni ekstrakt. Uzimati po pola čaše 3 puta dnevno, jedan sat posle jela.

Mečje grožđe ima diuretična, koagulaciona i bak-tericidna svojstva. Primenjuje se kao diuretik i sred­stvo za dezinfekciju kod cistitisa, pielitisa, uretritisa i upalnih procesa u bubrezima.

fy Rastavić, trava 10 grama

• Zečji t rn (Onosis arvensis), koren 10 grama

• Neven, cvetovi 20 grama

• Hajdučka trava 20 grama

• Kopriva, lišće 10 grama

• Morač, plodovi 10 grama.

108

Priprema se kao i prethodni ekstrakt. Uzimati po jednu trećinu čaše 3 puta dnevno, jedan sat posle jela.

Zečji trn deluje kao diuretik, zaustavlja krvarenje i reguliše rad creva. Preporučuje se kod hemoroida, za normalizaciju stolice (proliv), znatno poboljšava lično osećanje bolesnika koji pati od hemoroida.

Hajdučka trava ima jaka fitoncidna svojstva. Poseb­no uništava bele stafilokoke i nehemolitične strepto­koke. Povećava zgrušnjavanje (koagulaciju) krvi, ima protivupalno dejstvo i ubrzava zarastanje rana. Ne iza­ziva trombozu. Siri krvne sudove i otklanja bolove. To je veoma potrebna trava za lečenje prostatitisa.

Kod sklonosti zatvorima radi regulisanja funkcije probavnog kanala uzimati sledeći odvar (čaj):

Jj* Krušina (Frangula alnus, Rhamnus frangula), kora 10 grama

• Žalfija, lišće 10 grama

• Nana, lišće 10 grama

• Odoljen, koren 10 grama.

Smesu trava isitniti, uzeti 3 supene kašike smese, preliti sa pola litra vode, kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Piti po pola čaše ujutro i uveče, jedan sat posle jela.

Krušina se primenjuje kod atoničnih zatvora, kao purgativno sredstvo.

109

Odoljen je indikativan kao sredstvo za smirivanje, utiče na regulaciju nervnog sistema i ima spazmolilič­no dejstvo. Preporučuje se kod spastičnih zatvora.

Kod opadanja polne funkcije primenjuje se sledeći ekstrakt:

Ǥi' Salep (Orchis militaris),

samleveni koren 5 grama

• Iđirot, p o d z e m n o stablo 20 grama

• Dimnjača (Fumaria officinalis), trava . 10 grama

• Srdačica, trava 10 grama

• Matičnjak (Melissa officinalis), lišće . 10 grama

• Veronika (Veronica incana), trava .... 10 grama.

Dve supene kašike smese preliti sa pola litra ključa­le vode, ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Piti tokom dve nedelje (14 dana) po jednu četvrtinu čaše 3-4 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

Salep se koristi kao sredstvo za lečenje polne nemo­ći, kod upale mokraćne bešike i za obnavljanje zdravlja (oporavak) posle preležanog infektivnog oboljenja.

Dimnjača podstiče obnavljanje snage posle preleža-nih teških oboljenja. Zahteva opreznu pr imenu - otrov­na je.

Matičnjak pojačava apetit i aktivnost raznih žle­zda. Ima protivupalno i antitoksično dejstvo, deluje protiv grčeva, čisti i zaustavlja krv.

Poznavajući karakteristike dejstva trava, možete odabrati neki od recepata ili sami sastaviti recept, koji 110

bi što efikasnije delovao na oboljenje koje je isprovoci­ralo prostatitis.

Propolis, produkti pčelarstva kod oboljenja pro­state.

*f» Lečenje propolisom. Pozitivno dejstvo propoli-sa kod hroničnog prostatitisa je rezultat pove­ćanja otpornosti organizma na infekciju, njego­vog antibakterijskog i protivupalnog dejstva na upaljeno tkivo žlezde.

Ekstrakt: Proizvoljno uzeti određenu količinu pro-polisa (20% od željene količine ekstrakta) i preliti ga sa alkoholom 70° (apotekarski), dobro izmešati i ostavi­ti da odstoji izvesno vreme da bi se propolis rastvorio u alkoholu. Sipati 30-40 kapi ekstrakta u pola do dve trećine čaše toplog mleka, dobro promešati i piti 3-4 puta dnevno na jedan sat pre jela. Korisno je uzimati čist propolis po 3-5 grama 3-4 puta dnevno. U tu svr­hu treba ga dugo žvakati i tek posle toga progutati.

<•§•. Cvetniprah. Kod oboljenja prostate preporuču­je se jesti cvetni prah sa cvetova na koje sleću pčele - po jednu kafenu kašičicu 2-3 puta dnev­no na pola sata pre jela. To pr imetno poboljšava opšti imunitet organizma.

<S|» Lečenje prostatitisa telima uginulih pčela. Ži­votni vek pčela je kratak - svega 26-30-35 dana, a zimi žive duže.

111

U telu svake uginule pčele nalazi se „kesica" sa otro­vom. U hitinskoj opni (pokrivci) pčela sadrži se mnogo lekovitih materija - heparin i heparoidi (antikoagulan-ti, koji razređuju krv i sprečavaju stvaranje trombova). Te lekovite materije neutralist! upalne procese, stabili-zuju krvni pritisak, lece sistem krvotoka, poboljšavaju stanje krvnih sudova. Upravo to, što je potrebno kod lečenja prostate.

Ekstrakt i odvar od tela uginulih pčela ubija strepto­koke (uzročnike reumatizma), kao i bezbojnu spirohe-tu (uzročnik sifilisa). U Francuskoj je jedan lekar telima uginulih pčela uspešno lečio psorijazu, lupus (lokalna tuberkuloza kože)1 5, ekcem i epilepsiju.

Uginulih pčela ima preko cele godine. Leti se mogu videti oko košnice i na sletnoj daščici ispred košnice.

Za lečenje se koriste tela uginulih pčela koje na sebi nemaju plesni i nemaju neugodan miris (ne za­udaraju). Zapamtite, tela uginulih pčela vrlo brzo se raspadaju i ukoliko se na vreme ne upotrebe njima se možete otrovati.

Tela uginulih pčela mogu se sačuvati, ukoliko ih stavite u rernu ili "rusku peć sa temperaturom 45-50° C - tela prijatno mirišu na pržene semenke. Tu se te­la postepeno suše, što sprečava njihovo trulenje. Tela uginulih pčela mogu se čuvati i u rashladnoj komori frižidera.

Primedba prevodioca.

Zapamtite - ukoliko je miris od tela uginulih pčela neugodan - tela su se već pokvarila i ne treba ih upotre­bljavati da bi izbegli trovanje.

Od tela uginulih pčela priprema se odvar i ekstrakt sa alkoholom. Ljudi koji slabo podnose lekove sa sadr­žajem alkohola primenjuju odvar.

Odvar se priprema na sledeći način: uzeti 1-2 supe­ne kašike tela uginulih pčela, preliti sa pola litra ključa­le vode, dovesti do ključanja i 2 sata dinstati na veoma slaboj vatri.

Rok čuvanja odvara od uginulih pčela je najviše 3 dana u frižideru.

Uzimati po 50 grama pre jela.

Ekstrakt od tela uginulih pčela sa votkom (alkoho­lom) priprema se na sledeći način: teglu od pola litra na­puniti telima uginulih pčela i preliti sa pola litra votke (alkohola). Ostaviti da odstoji 2 nedelje, procediti i piti tokom 1,5-2 meseca 3 puta dnevno po 20 kapi pre jela (kapi sipati u 50 grama vode).

Lečenje produktima pčelarstva odgovara za veći­

nu oboljenja prostate.

Uočeno je, da lečenje telima uginulih pčela podsti­če znatno smanjivanje prostate, normalizaciju njenog sekreta i normalizaciju izbacivanja mokraće. Lečenje ponekad može da traje duže vremena (1,5-3 godine). Međutim, u većini slučajeva ono omogućava da se adenom resorbuje (splasne), da izbegnete hiruršku in-

113 112

tervenciju, uspostavite prohodnost mokraćnih kanala i sprečite prelazak adenoma u zloćudni oblik.

Toplotne terapije.

Toplotne terapije za zagrevanje prostate s ciljem povećanja procesa cirkulacije u njoj (krvi, izbacivanja sekreta, razredivanja zgusnutog sekreta, pojačanja pro­cesa razmene i obnavljanja, otklanjanja spazama itd.) mogu se podeliti na razne vrste, u zavisnosti od načina dostavljanja toplo te do tog dela tela (međice).

Toplota se može na razne načine dostavljati do me­đice (perineuma). Najrasprostranjenija su dva načina - p o m o ć u vode i materija, koje dobro akumuliraju i pre­nose toplotu.

Vodene terapije za lečenje prostatitisa.

fy Kupke sa vodom čija je temperatura od 33 do 36° C su najprirodnije sredstvo za smirivanje. Muškarci, koji pate od prostatitisa, često su skloni da se nerviraju, da padaju u očajanje, da se neadekvatno ponašaju, da jedu i spavaju. Kupke sa vodom su izvanredne za opuštanje, smirivanje i regulisanje sna.

Prema tome, napunite kadu sa vodom, potopite se u njoj do vrata, potpuno se opustite i odležite u vodi najviše 15-25 minuta. Možete sebi stvoriti dopunske uslove za opuštanje - zapaliti svecu u kupatilu dok traje terapija, zapaliti aromatični štapić, slušati dobru, smirujuću muziku. Ispod glave staviti peškirić ili spe-

cijalni jastuk. To je najbolje raditi pred spavanje, pošto posle terapije treba leći u postelju.

Dugotrajne vruće kupke, sa vodom temperature od 41 do 43° C, primenjivati za otklanjanje bol­nih kontrakcija mišića međice ili jednostavno za opuštanje kod prenadraženosti.

Za vreme terapije, prema stepenu hlađenja vode, doh­vati vruću vodu, tako da temperatura vode bude stalna.

Da bi izbegli priliv krvi u glavu umotajte je vlažnim peškirom. To je preporuka za starije ljude.

Važno. Deo tela oko srca uvek treba da bude iznad vode.

Trajanje terapije prema ličnom osećanju, ali ne ma­nje od 15 i ne više od 30 minuta.

Ko se od vruće vode oseća loše, posle kupke treba da se istušira hladnom vodom.

tffc Sedeća kupka. Kod hroničnog prostatitisa va­žno je redovno zagrejavati deo tela oko medi­ce. U tu svrhu najbolje odgovara sedeća kupka. Brzo deluje, udobna je i korisna.

Sipati u kadu toliko tople vode da vam, kada sed-nete u nju, voda bude do pupka. Za vreme terapije masirajte deo tela oko karike, međice, ispirajte se oko prepona (slabina) i anus. Trajanje terapije je 15-20 mi­nuta.

Neki autori preporučuju sedeće kupke (38-40° C) sa ekstraktom od lekovitih trava:

115 114

^ Kamilica, cvetovi 10 grama

• Žalfija, trava 10 grama

• Rutavica (Gnaphalium uliginosum),

trava 20 grama

• Lipa (Tilia cordata), cvetovi 10 grama

• Rusa (sedef), trava 15 grama.

Pet supenih kašika smese preliti sa 3 litra ključale vode, ostaviti da odstoji jedan sat i procediti. Sipati u la­vor i primeniti sedeću kupku u trajanju 10-15 minuta. Posle kupke odmorit i se u postelji 1-2 sata. Kura lečenja - do 15 kupki, svakodnevno ili svakog drugog dana.

Taj isti ekstrakt preporučuje se i za mikroklistira-nje, po 50-100 mililitara toplog ekstrakta, svakodnev­no ili svakog drugog dana. Kura lečenja - do 20 mi-kroklistira.

fx Važno. Temperatura vazduha u kupatilu (prostori­ji), gde se primenjuje terapija, ne srne biti ispod 23° C, da se ne bi prehladili za vreme terapije i za vreme odeva-nja posle terapije.

Hf Odlični ruski lekar Zalmanov, pod utiskom ot­krića uloge kapilara za zdravlje čoveka, smislio je kupke sa terpentinom, koje veoma snažno de-luju na kapilarni sistem organizma i zagrevaju organizam.

Uočeno je, da kod hroničnog prostatitisa, pored navedenog dejstva, terpentinske kupke ispoljavaju efe-

116

kat otklanjanja bolova, pozitivno utiču na stvaranje i sa-zrevanje spermatozoida.

Lečenje kupkama sa terpentinom treba početi od malih koncentracija emulzije terpentina uz postepe­no povećavanje od 20 do 60 mililitara emulzije na 200 litara vode. Temperatura kupke sa terpentinom treba da bude 37° C, a dužina trajanja terapije 10 minuta. Kura lečenja - 10 terapija.

Sada se komponente za terpentinske kupke prodaju i u apotekama. One su dostupne svima, samo ostaje na vama da ih nabavite i primenite u domaćim uslovima.

*» Kontrastno tuširanje odlično tonizuje organizam, puni ga energijom, podstiče normalizaciju krvo­toka, stimuliše razmenu materija, jača zidove krvnih sudova, smiruje nervni sistem, otklanja depresiju, osećaj umora i čak normalizuje san. Može se koristiti i kao efikasno sredstvo za čeli-čenje organizma, čime se povećava otpornost na oboljenja izazvana prehladom.

Kažu, da nekoliko minuta kontrastnog tuširanja za-menjuje šetnju u trajanju od jednog sata - toliko snaža-no i blagotvorno deluje.

Sama reč „kontrast" govori o tome, da za vreme tu­širanja mora da se neizmenično primenjuje topla voda, koja zagreva organizam, a zatim naglo, par sekundi (na­kratko), hladna voda. Upravo to dejstvo toplo te i hlad­noće primorava krvne sudove da „igraju" - da se šire od tople vode i grče (spazmiraju) od hladne. Na račun

117

toga krvni sudovi rade „gimnastiku", ispira se kapilarni krvotok i sistem krvotoka u celini.

Prema tome, stanite ispod tuša i zagrevajte se to­plom vodom (38-43° C) oko 3 minuta. Zatim, na 2-5 sekundi, ne više, naglo uključite hladnu vodu (15-20° C). Posle toga ponovo se zagrevajte toplom vodom 1-2 minuta, pa novi kontrast hladnom vodom. Takvih kontrasta uradite od 5 do 10, ali obavezno završite sa hladnim kontrastom i posle toga energično obrišite telo peškirom.

Kontrastno tuširanje može se primenjivati u bilo ko­je doba dana, ali je najbolje ujutro i uveče, da bi otklo­nili umor.

Posle kontrastnog tuširanja oseća se bodrost, po­boljšava se raspoloženje, povećava radna sposobnost, pojačava vam se vera u to da se možete izboriti sa bilo kojim životnim problemom, pa i sa prostatitisom.

fy Kod prostatitisa, spontano vam se javlja želja da izmasirate i zagrejete deo tela oko međice, što vam pruža izvesno olakšanje. Ta potreba se s uspehom ostvaruje toplim uzlaznim tušira­njem, s umereno jakim mlazevima. Mlazevi vo­de masiraju međicu, a toplota vođe je zagreva. Takva kombinacija daje veoma dobre lekovito-profilaktičke rezultate.

Sama terapija je jednostavna. U kadi ili kabini za tuširanje, uzeti crevo za tuširanje, malo raširiti noge u stranu u usmeriti mlaz tuša odozdo nagore na medicu

(perineum). Drugom rukom podizati testise uvis, da vam ne bi smetali mlazu vode da ispira medicu.

Praksa pokazuje, da je dovoljna terapija uzlaznog tuširanja u trajanju od 3 do 7 minuta. Temperatura vo­de ne srne da bude ispod temperature tela, a nekima od­govara da bude malo toplija.

Ciklus primene uzlaznog tuširanja traje od 20 do 30 dana. Takvu terapiju preporučljivo je primenjivati sva­kodnevno, bez prekida.

* | t Vruće obloge primenjuju se za lečenje hroničnog prostatitisa, kada je bolest u stanju mirovanja, tj. kada nije u progresiji. U tu svrhu treba uzeti mali peškir, natopiti ga u vreloj vodi, malo isce-diti, presaviti nekoliko puta, staviti na donji deo stomaka i držati dok se ne ohladi. Preko obloge staviti ćebe, da se obloga ne bi pre vremena ohla­dila.

fy Kod hroničnog prostatitisa važno je opšte čeliče-nje organizma, posebno stopala. Jer, čim se ras­hlade stopala, javljaju se prehlade i prostatitis progresira (intenzivira).

Radi čeličenja organizma, pored njegovog čišćenja, pravilne ishrane i održavanja duševne ravnoteže, prepo­ručuje se hodati bos po rečnom pesku, šljunku, rosi, pa čak i po snegu. Jedino što treba raditi u razumnim gra­nicama i ne preterivati.

Kada se hoda bos stimuliše se veliki broj zona i tača-ka, koji su refleksno povezani sa svim glavnim organima

118 119

čovečjeg organizma. Takvo hodanje pozitivno utiče na krvotok, reguliše razmenu toplote u organizmu i smiru-juće deluje na svest. Otpornost organizma se povećava, gubi se potišteno stanje izazvano prostatitisom.

Po rečnom pesku i šljunku, kada je toplo vreme, može se dnevno hodati do jednog sata. Po rosi 5-20 minuta. Po snegu - ne više od 5 minuta. Glavni kri-terijum je da se osećate udobno. Čim osetite da vam stopala počinju da mrznu, odmah prekinite. Dobro is-trljajte stopala, obujte se i prošetajte brzim korakom, da vam se stopala zagreju.

fy Mikroklistiri kao zagrevajuće lekovito sredstvo kod hroničnog prostatitisa. Pripremaju se sa to­plom vodom, temperature oko 38° C, u koju se dodaju ekstrakti kozjih rogova (Bidens tripar­tita, B. cermia), žalfije i drugih biljaka sa proti-vupalnim i drugim dejstvo, posebno dejstvom otklanjanja bolova.

Pri tom voda može biti različita - kisela, alkalna, sul-fidna, namagnetisana, odstojala sa srebrom, šungitom 1 6

i slično. U zavisnosti od vode, umnogom zavisi dejstvo mikroklistira. Na primer, sulfidna voda normalizuje raz­menu materija, oslobađa organizam od šljake (nečisto­ća). Ona, takođe, aktivno deluje protiv upalnih procesa, ublažava bolove i resorbuje (splašnjava) otoke.

Pored vode, kao prenosnik toplote telu primenjuju se materije, koje dobro akumuliraju i dugo zadržavaju

16 Vrsta silicijuma. - Prirnedba prevodioca.

toplotu. U tu svrhu obično se koriste: parafin, ozokerit, grejalice sa vodom ili električne, kao i čist pesak (mor­ski ili rečni), odnosno kuhinjska so.

•fy Parafin, pored zagrevajućeg dejstva, otklanja bolo­ve i podstiče resorpciju žarišta upale u prostati.

fy Ozokerit ima izraženija svojstva za akumulaciju i prenošenje toplote, nego parafin. Njegov leko-viti efekat je još uslovljen i hemijskim dejstvom ulja i smola, koje se sadrže u njemu. On, kao i parafin, podstiče otklanjanje bolova i pomaže re­sorpciju žarišta upale u prostati.

Kod hroničnog prostatitisa parafin i ozokerit naj­jednostavnije je primenjivati u vidu obloga. Za pri­premanje obloge treba natopiti uložak od 6-8 slojeva gaze rastopljenim ozokeritom. Zatim iscediti uložak, ohladiti do temperature 50° C i staviti na donji deo stomaka.

Obloga se obično sastoji iz dva uloška, koji se sta­vljaju jedan preko drugog i prekrivaju sa voštanim papi­rom ili mušemom. Preko toga bolesnika umotati ćebe-tom ili toplim vunenim šalom.

Ozokerit ili parafin, zagrejani do 45° C, mogu se direktno nanositi na kožu medice ili polnih organa i držali najviše pola sata. To je preporučljivo raditi svako­dnevno, poželjno u jedno te isto vreme. Kura lečenja je 10-15 terapija.

Kod primene parafina i ozokerita, pored opekotina, od neoprezne primene terapije, može se javiti privreme-

121 120

no pogoršanje ličnog osećanja, koje nestaje do treće-če-tvrte terapije.

«|» Vekovima su ljudi ublažavali bolove pomoću zagrejanog peska. Ispostavlja se da pesak ima dva izvanredna svojstva. On dobro akumulira toplotu i slabo je ispušta u spoljašnju sredinu. Pesak je veoma hidroskopan - on trenutno upi­ja znoj sa kože koji dospe na njega, što je veo­ma važno pri lečenju starijih i slabih ljudi.

Važno je i to, što terapije sa peskom ne izazivaju ni pregrevanje, ni opekotine. Lečenje zagrejanim pe­skom ispoljava odlično protivupalno dejstvo, ublaža­va bolove i smanjuje otoke.

U domaćim uslovima primenjuje se prostija varijan­ta lečenja peskom i solju. U rerni se zagreje pesak (so) i sipa u lanene vrećice (bolje u vunenu čarapu). Dobije-na obloga stavlja se na donji deo stomaka ili na medicu (perineum). Terapiju je najbolje primenjivati ležeći, pri čemu se umotati ćebetom.

fy Grejalice sa vodom (termofori) ili električne pri-menjuju se 20-30 minuta dnevno. Kura lečenja je 15-20 terapija.

t^ 7 Važno. Kontraindikacije ili ograničena primena le­čenja toplotom, pomoću nabrojanih toplotnih terapija, kod hroničnog prostatitisa je u slučajevima: gnojnih pro­cesa u organima male karlice - tu spada i akutni bak­terijski prostatitis; epilepsije; groznice sa visokom tem-

peraturom; akutnih oboljenja srca; visokog arterijskog pritiska; dobroćudnih i zloćudnih neoplazmi; oboljenja krvi; hroničnih čireva u želucu i na dvanaestopalačnom crevu; teških oboljenja jetre; tromboflebitisa; tireotoksi-koza; emfizema pluća; bronhijalne astme i tuberkuloze.

Pre primene toplotnih terapija treba trezveno da procenite stanje svog zdravlja, ili da se posavetujete sa lekarom.

Masaža prostate

Masaža prostate primenjuje se radi odstranjivanja zaostalog sekreta i stvaranja hiperemije organa, što podstiče resorpciju infiltrata upale. Masiranje upalje­nog organa nije celishodno, niti preporučljivo, ali po­što je, radi uspešne terapije potrebno isprazniti folikule od gnojnog sekreta, ponekad se to mora vršiti. Masažu treba početi čim prestanu simptomi akutne upale, prvo blagim milovanjem, a nakon 2-3 nedelje, kada prođu s imptomi akutne upale u prostati, može se početi sa energičnijom masažom prstima.

Masaža prostate prstom. Masaža se vrši kažiprstom, koji se uvlači u pravo crevo pri položaju bolesnika na desnom boku. Kretanje prsta kojim se masira može biti usmereno u pravcu kanala za lučenje prostate, koji se ot­krivaju u žlebu prostate sa obe strane semenog brežulj­ka. Prema tome, kretanje kažiprsta pri masaži gornje trećine svakog dela treba da se vrši smerom odozgo i spolja - nadole i unutra, srednje trećine - spolja unutra i u donjoj trećini - spolja i odozdo - unutra i naviše. Po

123 122

mogućnosti, masaža se vrši samo na patološki izmenje-n o m delu prostate.

Masaža treba da bude bezbolna i da se ponavlja svaki drugi dan. Po završetku masaže bolesnik treba

Sl iku 1 3 . - Masaža prostate.

da izmokri mokraću, koja mu se zadržala u mokraćnoj bešici pre masaže, ili tečnost koja mu je pre masaže une­sena u mokraćnu bešiku (rastvor manganskokiselog ka-lijuma, azotnokiselog srebra). 124

Masirati treba toliko vremena, koliko je potrebno da se smanji obim (zapremina) žlezde (to oseća lice koje masira), što obično iznosi oko 1-2 minuta. Kuru masiranja, čiji broj seansi zavisi od težine slučaja (naj­manje 10-12), treba završavati postepeno: u početku se masiranje vrši posle svaka 3, a zatim - posle 5-7 dana.

S l i k a 14.- Položuj bolesnika pri masaži prostate.

Sa masažom prostate treba kombinovati i zagreva-nje. Seansa zagrevanja traje 15-30 minuta, pri čemu bo­lesnik treba da oseća prijatnu toplotu. Primena toplote u vidu mikroklistira indikativna je kod hroničnog pro­statitisa, naročito pri lokalizaciji procesa u perifernim delovima žlezde.

125

Refleksna masaža prostate, pomoću srednjeg prsta

Specijalista za terapiju prstima Pak Čže Vu, prepo­ručuje da se masiraju posebne tačke na prstima ruku da bi izlečili prostatitis.

Na svim prstima ruku nalaze se odgovarajuće tačke prostate, nešto više prema sredini nabora (falte) u kore-nu prsta na dlanovima. On preporučuje da se masiranje

tog dela ruke vrši dijagnostičkim štapićem ili pomoću površinskih aplikatora, kao što su metalne ili magnetne zvezdice, minerali i seme crne boje.

Pošto na rukama ima deset prstiju, treba masirati prst na kome su najviše izraženi bolovi. Radi toga se, u početku, dijagnostičkim štapićem (slika 15) masiraju

126

svi prsti. Kada se odredi koji je prst najosetljiviji i najbol-niji, masira se on.

Sila pritiskanja na tačku je individualna, jer svaki čovek ima svoju vlastitu osetljivost, kao i stepen ošteće­nja. Što je prostata više oštećena, time se više oseća bol pri dodiru odgovarajuće tačke. Dijagnostiku počnite slabim pritiskanjem.

Kada pronađete odgovarajuću tačku, brižljivo i ume-reno je intenzivno masirati. Brzo olakšanje patnji ukaza-će vam na to, da ste pravilno odredili tačku i pristupili lečenju prostate.

127

Što se tiče stimulacije (masaže) odgovarajuće tačke, ona mora biti dovoljno intenzivna, ali ne srne da nanosi jak bol. Bol u tački treba da se brzo ublaži i zameni ose-ćajem toplote, što ukazuje na završetak stimulacije.

Stimulaciju odgovarajućih tačaka prostate na prsti­ma ruku treba, u početku, raditi svakodnevno, orijenti-šući se prema ličnom osećanju. Dalje, s ciljem profilak­se, vršiti j ednom u 2-3 dana.

Što se tiče lečenja aplikatorom, najbolje je na odgo­varajuću bolnu tačku prostate stavljati seme, metalne ili magnetne zvezdice, parče minerala i to odozgo pričvr­stiti flasterom.

Tokom dana, na svakih 2-3 sata pritiskati na apli-kator u trajanju 3-5 minuta, da bi se vršila stimulacija. Vreme nošenja površinskog aplikatora zavisi od stepe-na oštećenja prostate i kreće se od nekoliko sati do 1-3 nedelje.

Kod jake upale prostate poboljšanje se može postići koristeći aplikaciju sa malim parčićima leda na odgova­rajuće tačke prostate.

Lekovita stimulacija može se vršiti i preko stopala nogu. Refleksna zona prostate nalazi se ispod unutra­šnjeg dela gležnja (članka). Razgibavanje i masiranje te zone aktivira procese lečenja i ozdravljenja u samoj prostati. Na tu zonu najbolje je dejstvovati toplotom (raznim oblogama, aplikacijama, među kojima i m i n ­skim).

128

Ishrana kod hroničnog prostatitisa

Ukoliko vam ništa ne uspeva u lečenju prostate i bolest je prešla u hroničnu fazu, savetujem da posebnu pažnju obratite na to što jedete i čime jedete. Sledeća informacija od Hilde Klark odlično će vam pomoći da to razmotrite.

Evo njenog razmišljanja o uzrocima hroničnog prosta­titisa.

O n a preporučuje potpuno pražnjenje mokraćne be­šike posle svakog mokrenja, jer zadržavanje male koli­čine urina izaziva infekciju u mokraćnim kanalima ili bubrezima, pošto je bakterije koriste kao hranu.

Bakterije iz mokraće za ishranu koriste ureu (mo-kraćevinu), razlažući je pomoću fermenta ureaze na amonijak i ugljen-dioksid.

Ferment ureaza u sebi sadrži nikl. Bez prisustva ni­kla bakterije ne mogu da razlazu mokraćevinu i da se hrane. Zbog toga se one nalaze na tim mestima u orga­nizmu, gde se nagomilava i taloži nikl.

Hilda Klark smatra, da prostata prikuplja toksine. Pri čemu ne bilo koje, već od nikla. Upravo iz tog raz­loga, bakterije se u njoj burno razmnožavaju i izazivaju njenu upalu, a zatim i adenom prostate.

Zaključak se nameće sam, treba ne samo očistiti or­ganizam od nepotrebnog nikla, već i smanjiti njegovu suvišnu količinu u organizmu.

129

Niki u naš organizam dospeva sa h r a n o m i vodom. Pri čemu, u najvećem stepenu dospeva u naš organizam preko pribora za jelo, koji nisu od nerđajućeg čelika i sa­drže u sebi 8% nikla! Njena preporuka je sledeća: presta­nite jesti ili pripremati hranu u posudi napravljenoj od metala, koristite staromodnu drvenu, čvrstu staklenu ili emajliranu posudu. Za pripremanje sendviča uvek koristite drveni nož i nikada ne kupujte maslac umotan u foliju.

Drugi izvor nikla su stomatološki materijali. Niki se u datom slučaju koristi za ojačanje zlata. Ukoliko ima­te problema sa prostatom, odstranite sav metal iz vaših usta. Niki se koristi kao stomatološki materijal za izra­du mostova, kruna itd. Njen savet je - zamenite nikl sa metilmetakrilatom.

Niki je rastvorljiv elemenat zato može dospevati u većim količinama u organizam kroz kožu. Ukoliko se on sadrži u kremama, može izazvati alergiju na koži.

Loj (mast) iz kože rastvara nikl, koji se sadrži u ju-velirskim ukrasima od metala, i upija ga u organizam. Njen savet je - ne nosite metalne ukrase!

Hilda Klark pretpostavlja, daje ćelavost kod muška­raca najčešće vezana za nikl. Znoj na glavi, koži, poma­že organizmu da se oslobodi nikla i druge šljake (neči­stoća). Ona preporučuje da se češće pere glava, da bi se pomoglo organizmu da se očisti od nikla.

Hilda Klark ističe, da će posle smanjivanja nivoa ni­kla u organizmu muškarca (kao rezultat čišćenja glado-

vanjem, terapija parenjem, sokovima, dijetom) obolje­nje prostate biti samo uspomena. Bolest se istovremeno ponovo vraća tada, kada muškarac upotrebi metalnu posudu u restoranu ili pojede salatu sa majonezom me­talnim priborom za jelo.

Prema njenim posmatranjima, problemi prostate, raznih oblika, uspešno se rešavaju tada, kada se organi­zam očisti od bakterija, kada se očiste creva i bubrezi, usta oslobode od metala i prestane koristiti pribor za jelo od metala. Ona dopunski preporučuje da se uzima­ju kapsule sa histidinom (aminokiselina, koja se može dobiti iz produkata-namirnica u kojima se sadrži u ve­ćim količinama) oko 500 miligrama dnevno tokom tri nedelje, kao i da se uzima cink po 60 miligrama 2 puta dnevno tokom jednog meseca. Smatra da je korisno uzi­mati laneno seme.

Profilaksa hroničnog prostatitisa

Prostata može naneti mnogo zla muškarcima. Po­sebno onima, koji su pustili da im život prolazi stihijski. Ali, ukoliko se svesno odnosite prema svom zdravlju, unesete odgovarajuće promene u režim ishrane i način života, tada možete da uopšte ne znate, staje to prostati­tis. Sledeće preporuke će vam ukazati, šta upravo treba da radite.

Vodite računa o redovnoj ejakulaciji. Ta preporuka vam omogućava da sprečite začepljavanje mokraćnih kanala i da uspostavite njihovu normalnu prohodnost.

131 130

Smanjite količinu masti u hrani. Postarajte se da ma­nje jedete hranu koja sadrži teško rastvorljive masti, obi­lje holesterina. Izbegavajte uzimanje masne hrane: crve­nog mesa, mlečnih produkata i prženih jela. Ograničite količinu mesa, ribe ili piletine do 100 grama dnevno. Prvenstveno ih upotrebljavajte pripremljene na pari.

Jedite više povrća i pijte više svežih sokova od njega. Prelaskom na biljnu hranu dolazi do smanjivanja sadrža­ja muškog polnog hormona u organizmu. Krv nije tako lepljiva, kao od upotrebe „teških" jela od belančevina, koja jako opterećuju bubrege. Time se objašnjavaju rela­tivno retki slučajevi oboljenja prostate u zemljama, čiji stanovnici uglavnom uzimaju hranu biljnog porekla.

Unosite u organizam dovoljnu količinu prirodnog cinka. Uočeno je, da muškarci sa obolelom prostatom imaju smanjen sadržaj cinka u organizmu. Da bi se to nadoknadilo preporučuje se češće jesti sirovo seme od tikvica i haringu. Ovseno brašno (jela od ovsa), proklija-la pšenica, pr i rodno mleko, grašak i orasi takode sadrže veću količinu cinka. U nekim slučajevima preporučuje se uzimati i preparate cinka u vidu bioloških dodataka, ali od proverenih firmi.

Ograničiti uzimanje ljute hrane i alkohola. Jako slana jela, začini i alkohol nadražuju sluzokožu mokraćne beši­ke i pravog creva. Od njih se javlja upala sluzokože, koja nam uopšte nije potrebna kod hroničnog prostatitisa.

Najštetniji su alkoholni napici. Oni depresivno delu-ju na centralni nervni sistem i uzrokuju smanjivanje op-

132

šleg mišićnog tonusa, između ostalog i mišića mokrać­ne bešike, što dopunski utiče na zadršku mokraće.

Radite fizičke vežbe. Na osnovu navedenih informa­cija, možete sami za sebe pripremiti specijalne vežbe za prostatu. Takve vežbe, kao što su uvlačenje anusa, „hoda­nje na stražnjici" - specijalno treniraju mišiće međice i završni otvor (grlić) mokraćne bešike. Ostale, kao hoda­nje, brzo hodanje (sporije trčanje) - korisno opterećuju ceo organizam. Njih treba redovno vežbati tokom nede­lje. Jer odavno je uočeno, da se kod muškaraca, koji se nalaze u dobroj fizičkoj formi, poremećaji prostate rede susreću, nego kod muškaraca koji se slabo kreću.

Nemojte dugo da sedite. Ukoliko sedite ceo dan, ta­da svojom težinom pritišćete prostatu. Otprilike, posle 2-3 sata sedenja obavezno ustanite. Prošetajte ili uradi­te nekoliko vežbi za mišiće međice.

Ne uzdržavajte se od potrebe za mokrenjem. Kod pre-punjene mokraćne bešike moguće je oticanje mokraće u obrnutom smeru, što je štetno za bubrege i povoljno za razvoj bakterija u mokraći. O d m a h se izmokrite, čim osetite potrebu za tim.

Trudite se da ne pijete tečnost uveče. Uzdržavajte se od pijenja tečnosti posle 6 sati uveče do 7 sati ujutro sle-dećeg dana, ukoliko zbog toga morate često da ustajete noću (dva ili više puta tokom noći) da mokrite. Ograni­čite upotrebu napitaka koji sadrže kofein, kako danju, tako i uveče. Oni izazivaju povećano lučenje mokraće i nadražuju mokraćnu bešiku. Zbog toga vam se može

133

javiti osećaj da vam je mokraćna bešika prepuna, iako u stvari nije.

Zagrevajte svoj organizam. Makar j ednom nedelj-no idite u saunu, ili primenjujte toplu kupku u traja­nju od 20 minuta. Zagrevanje dela tela oko male karli-ce poboljšava krvotok, podstiče smanjivanje mišićnih spazama i otoka.

Ne dozvolite da vaš organizam bude u kontaktu sa

predmetima koji sadrže nikl. Ta preporuka vam omogu­ćava da sprečite razvoj patogene mikroflore u mokraćno-polnom traktu i da odstranite izvor njenih uzročnika.

A D E N O M PROSTATE

Adenom prostate - dobroćudna (benigna) neopla-zma, koja izlazi iz parauretralnih žlezdica, kao i iz žle-zdastih elemenata prostate i lokalizuje se oko grlića mokraćne bešike i dela mokraćnog kanala koji prola­zi kroz prostatu. Oboljenje se uočava kod starijih lju­di i ispoljava se poremećajem mokrenja i pražnjenja mokraćne bešike, skoro do potpune zadrške mokraće. Adenom prostate je kapsuliran i može se izvaditi (ise-ći) iz kapsule. On potiskuje prostatu, ne prorasta kroz nju i ne metastazira.

Oboljenje je poznato još od davnina i pominje se u delima Hipokrata.

1 34

Adenom prostate, prema podacima raznih autora, susreće se kod 10-50% muškaraca starijih od 50 godi­na. Najčešće se uočava kod ljudi starosti 60-70 godina, ali se ponekad javlja i kod muškaraca starih od 40 do 50 godina. Više od polovine slučajeva adenoma prostate ja­vlja se kod muškaraca koji se bave u m n i m radom, koji se slabo kreću, a više sede, pri čemu se dobro hrane i ne rade fizičke vežbe.

Čvorići adenoma mogu biti razne veličine, pojedi­načni ili u množini (grupama), beličasti, imaju jasne granice i čvršću konzistenciju od tkiva prostate. Tumor ima različit oblik, uglavnom je okrugao (slika 17), po­nekad cilindričan. Težina mu često dostiže 80-100 gra­ma. Opisani su i slučajevi, kada je adenom prostate bio ogroman i težio 500-510 grama. Neoplazma se često

135

sastoji iz tri dela, od čega se takozvani srednji deo nala­zi pozadi otvora mokraćnog kanala. Lokalizacija, broj, veličina i oblik čvorića neoplazme bitno se odražavaju na veličinu i konfiguraciju organa. Prostata može da za­drži uobičajenu veličinu i oblik, ali može da se znatno poveća i naglo promeni oblik.

Klinički simptomi i tok bolesti. Adenom prostate mo­že više godina da bude prikriven i da se ispoljava kroz neznatne poremećaje mokrenja, koje bolesnici obično smatraju skoro normalnim za svoj uzrast.

U kliničkom toku adenoma prostate obično se razli­kuju tri stadijuma.

Prvi stadijum, naziva se stadijumom preteče (pred­znaka) ili stadijumom dizurije, koji je karakterističan po učestalom i otežanom mokrenju noću, uglavnom u drugoj polovini noći. Otežano mokrenje ispoljava se kašnjenjem početka akta mokrenja. Muškarac mora da čeka, dok se ne pojavi mlaz mokraće. Pri tom je mlaz mokraće slab, o d m a h pada nadole („mokrite na svoje ci­pele") i isprekidan je. Za vreme mokrenja morate da se naprežete. Na tom stadijumu oboljenja mokraćna beši­ka se potpuno prazni, nema zaostataka mokraće. Opšte stanje zdravlja muškarca u tom periodu je dobro.

Prvi stadijum može da traje duže vremena i da postepeno prelazi u drugi stadijum, koji se naziva sta­dijumom zaostale mokraće, ili nepotpune hronične zadrške mokraće bez širenja mokraćne bešike. Usled progresivnog povećanja adenoma, još težeg mokrenja,

136

mokraćna bešika postepeno gubi svoju sposobnost kontrakcija i ne prazni se potpuno. U njoj se nagomi­lava zaostala mokraća (mokraća, koja ostaje u bešici posle mokrenja), čija se količina povećava i može do­stići do 400-600 mililitara. Mokrenje postaje učestalo ne samo noću, već i danju. U njoj se razvija patogena mikroflora. Pogoršava se opšte slanje bolesnika, naru­šava se probava hrane, gubi apetit.

Treći stadijum karakteriše se skoro potpunom za­drškom mokraće. Mokraćna bešika se širi (zapremina dostiže 1-3 litra). Zastoj i proširenje šire se na mokrać­ne kanale, bubrežne karlice i čašice. Javlja se poliurija (količina izlučene mokraće dolazi do 4 litra dnevno), uslovljena izrazitim opadanjem funkcionalnih sposob­nosti bubrega, žeđ, ponekad neutoljiva, s imptomi in­toksikacije mokraće sa iscrpljenošću i naglim pogorša­njem opšteg zdravstvenog stanja bolesnika.

Komplikacije. Na bilo kom stadijumu adenoma prostate može doći do potpune zadrške mokraće, što je propraćeno oštrim bolovima oko mokraćnog mehu-ra. Zadrška mokraće uglavnom se javlja posle hlađenja (prehlade), zloupotrebe alkohola ili posle dužeg uzdrža­vanja od potrebe za mokrenjem. Zadrška mokraće uglavnom prestaje posle jedne ili nekoliko kateteriza-cija (pražnjenja mokraćne bešike uvođenjem specijal­ne cevčice u nju - katetera), ali može biti i stalna.

Ostale česte komplikacije kod adenoma prostate su prisustvo krvi u mokraći, ponekad obilne sa ugrušcima.

137

Zastoj mokraće u mokraćnoj bešici i gornjim mo­kraćnim kanalima čini povoljno tlo za razvoj upalnih procesa i patogene mikroflore.

Infekcija mokraćnih kanala, koja se ispoljava pri­sustvom gnoja u mokraći i razvojem cistitisa, pa čak i pielonefritisa, opasna je komplikacija (progresija) ade­noma prostate. Pored toga, upalni proces, ponekad gnojan, može da se razvije u samom adenomu. Posle kateterizacije mogu se pojaviti razne komplikacije, koje se često završavaju gnojnim procesom.

Česte komplikacije adenoma prostate, naročito kod infekcije u mokraćnoj bešici, su pojava kamenja u mo­kraćnoj bešici.

Dugotrajni hronični procesi upale su pogodno tlo za prelazak adenoma prostate u rak.

Dijagnostika. Temeljito saslušavanje bolesnika po­maže da se pravilno raspozna adenom prostate. Pregled i perkusija (ispitivanje kucanjem, lupkanjem) dela tela ispod trbuha omogućava da se odredi da li je mokraćna bešika prepuna.

Ravnomerna tvorevina elastične ili čvrste konzisten­cije bez žarišta stvrdnjavanja, koja nabubri u pravom crevu i podiže njegove zidove, a oseća se pri rektalnom ispitivanju, svedoči o adenomu prostate. Pri tome oba dela adenoma mogu biti simetrično, a ponekad nejed­nako povećana. Središnja brazdica između njih obično se izravnjava.

138

Kod adenoma palpacija prostate je bezbolna, za raz­liku od jakog bola pri palpaciji žlezde kod akutnog pro­statitisa. Granice adenoma su jasne. Kod takozvanog srednjeg dela adenoma rektalnim ispitivanjem ne može se otkriti da li je prostata uvećana, ali to ne isključuje dijagnozu adenoma.

Adenom prostate treba razlikovati od nekih dru­gih oboljenja prostate, a pre svega od raka, akutnog i hroničnog prostatitisa. Kod bolesnika mlađih od 3 5 -40 godina u većini slučajeva isključena je dijagnoza adenoma prostate.

Prognoza. Adenom prostate se postepeno, iako polako, povećava. Razvoj nekih oblika adenoma se, ipak, može zaustaviti i njihove razmere se ne poveća­vaju. Od trenutka pojave prvih simptoma oboljenja do razvoja potpune zadrške mokraće sa proširenjem mokraćne bešike ponekad prođe mnogo godina. Kod nekih bolesnika oboljenje se stabilizuje na prvom ili drugom stadijumu. Ponekad bolest brzo, za nekoliko meseci, prede iz prvog u drugi stadijum.

Na prvom stadijumu adenom prostate nije bolest koja ugrožava zdravlje, već je samo tegobna (mučna) za bolesnika zbog neophodnost i pridržavanja određenih režima (ishrane, načina života itd.). Na drugom stadi­j u m u prognoza postaje ozbiljnija, pošto kateterizacije koje se često primenjuju predstavljaju opasnost za poja­vu infekcije u mokraći. Na trećem stadijumu raširenost mokraćne bešike i gornjih mokraćnih kanala, poreme-

139

ćaj funkcije bubrega i uz to infekcija predstavljaju ozbilj­nu opasnost za život bolesnika (urosepsis, uremija).

Lečenje. Na prvom stadijumu adenoma prostate indikativno je konzervativno (uobičajeno) lečenje s ci­ljem otklanjanja ili ublažavanja poremećaja mokrenja. U prvom redu naznačuje se higijenski režim. Treba od­straniti sve uzroke karlične hiperemije (prisustvo viška krvi): duže stajanje na nogama ili vožnja automobila, jahanje ili vožnja bicikla, alkohol, začinjena i ljuta jela. Pražnjenje creva treba regulisati dijetom ili klistirima za čišćenje. Preporučuje se svakodnevna šetnja posle jela po 15-20 minuta, izbegavati rashlađivanje organizma, posebno nogu, kao i pregrevanje u postelji. Muškarac se ne srne uzdržavati od potrebe za mokrenjem, „suviše zadržavati mokraću".

Na sledećim stadijumima adenoma prostate treba ispoljiti protivupalno, resorbujuće dejstvo i delovati protiv bolova. Radi toga se mogu koristiti najrazličitiji recepti i terapije, o kojima je bilo reči pri lečenju prosta­titisa (običnog i hroničnog). Kao dopunu, navešću još nekoliko smesa od trava i preporuke za lečenje adeno­ma prostate.

<•§• Korenje ili travu glatkog sikavca (Eryngium planum) u vidu praška, ekstrakta ili odvara pre­poručuje se piti kod hipertrofije prostate, ote­žanog mokrenja i drugih poremećaja funkcije prostate.

140

Uzimati po pola kafene kašičice praška 3-5 pu­ta dnevno pre jela, sa pola do jedne čaše tople vode. Ekstrakt ili odvar: uzeti jednu supenu kašiku korenja ili 2 supene kašike trave, preliti sa pola litra hladne vo­de, ostaviti da ostoji 2 sata i kuvati da ključa 10 minu­ta. Piti po pola do dve trećine čaše 3-5 puta dnevno, najbolje pre jela.

^ Pupoljci topole kao ekstrakt piti kod nedovolj­nog lučenja mokraće, uvećanja prostate i hronič-ne upale mokraćne bešike.

Ekstrakt: supenu kašiku pupoljaka (rede mla­dih lepljivih listića) topole preliti sa čašom tople, pro-kuvane, vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata i piti u gutlja­

j ima tokom dana.

J$L Beli slez, koren 75 grama

• Slatko drvce, koren 100 grama

• Čičak, koren 75 grama.

Supenu kašiku smese uveče sipati u emajlirani lo­nac i preliti sa 300 grama hladne vode. Ujutru staviti lonac na vatru, dovesti do ključanja i kuvati na pari sa poklopljenim loncem 30 minuta. Skinuti sa vatre i osta­viti da odstoji 30 minuta. Procediti, razdeliti na 3 dela i uzimati na jedan sat pre jela.

fy Perunika (iris), koren 100 grama

• Steža, koren 75 grama

• Kokotac 100 grama

• Leska, lišće 75 grama.

141

Tri supene kašike smese trava uveče sipati u termos i preliti sa 3 čaše ključale vode. Ujutro procediti i piti po jednu čašu 3 puta dnevno na jedan sat pre jela.

Slatko drvce, koren 75 grama

• Špargla, koren 100 grama

• Pokosnica, koren 100 grama.

Tri supene kašike smese sipati u emajlirani lonac i preliti sa 3 čaše hladne vode. Dovesti do ključanja i kuvati na pari, sa poklopljenim loncem, 30 minuta. Ski­nuti sa vatre i ostaviti da odstoji 30 minuta. Procediti, razdeliti na 4 dela i piti na 30 minuta pre jela.

*jt Kamforne obloge protiv adenoma.

Zagrevajuće obloge za muškarce, koji pate od ade­noma i prostatitisa.

Za obloge vam je potreban alkohol od kamfora i zavoj. Pre stavljanja obloge obrijte venerin brežuljak i preponu.

Parče zavoja natopite u kamforni alkohol i stavite na venerin brežuljak i međicu (od anusa do sredine te­stisa). Noge držite skupljene. U takvom položaju sedite ili ležite, koliko možete izdržati - peći će vas. Izdržite izvesno vreme.

142

Lečenje adenoma prostate „živom" i „mrtvom" vodom1 7

Možda je to najprostiji i najefikasniji metod lečenja najrazličitijih oboljenja prostate od običnog prostatitisa do adenoma.

„Živa" i „mrtva" voda dobijaju se elektrolizom vode pomoću specijalnih instrumenata. Pri tom „živa" voda ima izražena alkalna svojstva, koja ispoljavaju efekat zarastanja rana. „Mrtva" voda ima kisela svojstva i is­poljava dezinfekujući efekat. Primena tih vrsta vode u lečenju raznih oboljenja pokazala se kao veoma efika­sna. Entuzijasti tog metoda lečenja izlečili su sami sebe, svoje najbliže, kao i svoje prijatelje i drugove od najrazli­čitijih oboljenja, među kojima i od prostatitisa.

Osnivač tog izuzetnog metoda je D. I. Krotov. Upra­vo je on izumeo instrumente za dobijanje „žive" i „mr­tve" vode, i prvi je na samom sebi ispitao njihovo leko­vito dejstvo.

Početkom 1981. godine Krotov je oboleo od upale bubrega i adenoma prostate. Smestili su ga na urološko odeljenje Stavropoljskog medicinskog instituta. Na tom odeljenju odležao je više od mesec dana. Kada su mu predložili da mu operišu adenom, on je odbio i napu­stio bolnicu.

17 O „živoj" i „mrtvoj" vodi detaljnije je izloženo u knjizi Samo-izlečenje u XXI veku od istog autora. - Primedba prevodioca.

143

Svoje lečenje počeo je od toga, što je pio „živu" vo­du, po pola čaše pre jela 3 puta dnevno. Ubrzo je osetio da mu se vraća snaga.

Posle nedelju dana uzimanja „žive" vode, da bi se uverio u njeno dejstvo, izvršio je detaljan lekarski pre­gled na polildinici sa svim analizama. Rezultat je bio da nije otkrivena ni jedna bolest, a normalizovao se i krvni pritisak.

Istraživači tog metoda tvrde, da ni „živa", ni „mr­tva" voda ne lece pojedinačne bolesti. O n a leci ceo or­ganizam. „Mrtva" (kisela) voda rastvara i izbacuje iz organizma soli, šljaku (nečistoće) i sve infekcije. „Živa" (alkalna) voda normalizuje pokazatelj pH unutrašnje sredine organizma, krvni pritisak i razmenu materija u organizmu.

Oni su predložili opštu dvomesečnu kuru lečenja, usmerenu uglavnom na kičmu, kao osnovu čitavog or­ganizma.

Prvi mesec. Tokom 10 dana piti „živu" i „mrtvu" vo­du svakog drugog dana po 150 grama na pola sata pre jela. Preko noći stavljati obloge na gornji deo kičme. Kod osteohondroze vratno-grudnog dela kičme stavlja­ti obloge: odozgo - od polovine vrata, dole - na donji nivo lopatica, po širini - rameni zglobovi.

Za obloge se može koristiti pamučna, lanena ili vu­nena tkanina dimenzija 30x50 ili 50x50 centimetara. Preko obloge staviti celofan i nečim pričvrstiti. Tkaninu za oblogu natopiti istom vodom, koju tog dana pijete.

Ostalih 20 dana piti samo „živu" vodu.

Drugi mesec. Tokom drugog meseca ozdravljamo i lečimo donji deo kičme. Prvih 10 dana, takođe, pijemo naizmenično svakog drugog dana „živu" i „mrtvu" vo­du. Međutim, obloge stavljamo na donji deo leđa: odo­zgo - od lopatica, dole - uključiti trtičnu kost, po širini - karlično-bedreni zglobovi.

Dalje, sledećih 20 dana piti „živu" vodu.

Prema mišljenju osnivača tog metoda, u prvom me-secu lece se organi grudnog koša, a u drugom - želudač-no-crevni trakt i organi mokraćnopolnog sistema.

Uzgred rečeno, taj opšti metod lečenja „živom" i „mrtvom" vodom odgovara za sve - muškarce, žene, decu, sredovečne i stare ljude.

Posle završetka osnovne kure ozdravljenja-lečenja „živom" i „mrtvom" vodom, produžite da je uzimate s ciljem profilakse. Iskustvo pokazuje, da je to veoma važno. Svakoga dana ujutro ispirajte nosnu duplju „mr­tvom" vodom. Za žene je veoma korisno da se njome i izapiru. Na pola sata pre doručka preporučuje se popi­ti 50-100 grama „mrtve" vode. Posle doručka (a ljudi, koje boli zub, posle svakog jela) isprati usta „mrtvom" vodom, a zatim držati u ustima „mrtvu" vodu 15-20 minuta. Ona je odlično dezinfekciono sredstvo.

Na pola sata pre ručka i večere popiti 100-150 gra­ma „žive" vode. Ukoliko se probudite noću, korisno je popiti 100 grama „mrtve" vode.

145 144

Preporučene količine vode date su u prošeku. Pola­zeći od ličnog osećanja, svako može povećati ili smanji­ti tu količinu.

Metod lečenja adenoma prostate pomoću „žive" i „mrtve" vode.

Mesečno, tokom tri nedelje na pola sata pre jela piti po 100-150 grama „žive" i „mrtve" vode (svakog drugog dana). Zatim još nedelju dana piti „živu" vodu, a preko noći, dopunski, piti 100-150 grama „mrtve" vode.

Pored toga, primenjivati i druge mere lečenja:

Lečenje toplotom - ležeći u kadi mlazom tuša masirati deo tela oko međice.

fy Nežno, kao da milujete, masirati prstima prosta­tu kroz međicu.

fy Mikroklistir sa 100 do 200 grama tople „žive" vode.

*jl Preko noći stavljati obloge na međicu sa „živom" vodom. Ali pre toga oprati međicu sapunom, a zatim, natopiti medicu „mrtvom" vodom i sače­kati da se osuši.

fy Takođe uveče, pre stavljanja obloge, staviti u anus rektalnu svecu od očišćenog sirovog krom-pira, koju prethodno natopiti (pola sata) u „ži­voj" vodi.

Mesto masaže međice odgovara „hodanje na stražnjici" ili vožnja bicikla.

<•§» Poželjno je primenjivati sunčane kupke.

146

j|» Da se ne bi javljao zastoj sekreta u prostati, vo­dite redovan polni život, sa pr irodnim izbaciva­njem semena (ejakulacijom).

<S|* Upotrebljavajte povrće koje sadrži fitoncide: beli luk, crni luk, peršun, morač, mirodiju i slično.

Uočeno je da je rezultat primene takvog programa sledeći: posle 3-4 meseca adenom prostate se resorbuje i izlazi kroz mokraćni kanal u vidu sluzi. Sam t u m o r se ne oseća, prostata postaje normalna.

Preporučuje se da starija lica, s ciljem profilakse, po­vremeno ponavljaju navedenu kuru.

Ukoliko oboljenje nije zapušteno tada je, u nekim slučajevima, potpuno dovoljno tokom dana na pola sa­ta pre jela 4 puta piti po pola čaše „žive" vode. I već, posle 3-4 dana luči se sluz (što ukazuje na raspadanje tumora), nema potrebe za čestim mokrenjem. Posle 8 dana tumor potpuno nestaje.

Preporučujem vam prvu varijantu, koja je ozbiljni­ja i konkretnija. Premda moj otac (80 godina), redov­no i uspešno već 10 godina 1-2 puta dnevno pije po 100-150 grama „žive" vode protiv raznih poremećaja (ne zapuštenih) prostate.

147

Primeran program lečenja i profilakse adenoma prostate.

Normalizacija krvotoka u organizmu. Preporučuje se hodanje, kao sredstvo protiv zastoja krvi u organima karlice i, shodno tome, protiv adenoma. Radi toga dnev­no treba hodati od 6 do 10 kilometara.

Veoma je korisno prošetati na jedan sat pre spava­nja. Stvar nije samo u tome, što ćete čvršće spavati. Glav­no je - rede ćete ustajati noću da idete u toalet.

Zagrevanje organizma. Preporučuje se sauna jed­n o m nedeljno. Ući u saunu (prostoriju sa parom) i za­držati se dok ne počnete da se znojite, odmorit i se i po­novo zagrejati još 2-3 puta. Trajanje svakog ulaska u prostoriju sa parom zavisi od ličnog osećanja i obično iznosi od 1 do 5 minuta.

Druge nedelje preporučuje se dva puta posetiti sa­unu.

Treće nedelje posetiti saunu dva puta sa po 5 ulaza­ka u prostoriju sa parom. Zagrevajte se najmanje 5 mi­nuta tokom jednog ulaska u prostoriju sa parom.

Četvrte nedelje, takođe dve posete sauni, po 5 ula­zaka. Vreme zagrevanja kod svakog ulaska je duže, po 7-10 minuta.

U bilo kom slučaju, prvi ulazak treba da traje do po­jave prvog znoja. Ostali ulasci, prema preporučljivom vremenu, ali bez pregrevanja.

148

Posle prvog ulaska u prostoriju sa parom znoj treba saprati toplom vodom. U sledećim ulascima može se koristiti hladnija voda.

U bilo kom slučaju, navedene preporuke su date za „statistički prosečnog" bolesnika, koji boluje od adeno­ma prostate. Na osnovu toga, preporučujem da odabe­rete svoj režim boravka u sauni. O tome, da ste ga pravil­no izabrali ukazuje vaš čvrst san posle saune.

Terapija sa parom omogućava da brzo očistite orga­nizam od šljake (nečistoća), poboljšate cirkulaciju krvi u organizmu i snabdevanje krvlju prostate. Time ste stvorili najbolje preduslove za njeno izlečenje.

Kod adenoma prostate korisne su kupke sa lekovi-t im biljem. Najefikasnije su: od brezovog lišća, poljskog rastavića, hmelja, žalfije i dvozubice (Bidens tripartita). Za kupku uzeti 200-300 grama suve smese navedenih trava. Način primene i doziranje vidite u poglavlju za­grevanja vodom.

Osnovno lečenje. Kao osnovno sredstvo za lečenje pijte „živu" i „mrtvu" vodu; ekstrakt (odvar) od kore jasike; tela uginulih pčela i slično (sredstva i recepti na­vedeni su u pre thodnom tekstu).

Jednom nedeljno preporučuje se gladovati po 24-36 sati. Može se probati gladovati na „živoj" i/ili „mrtvoj" vodi, pijući je po 100 grama i vodeći računa o l ičnom osećanju. Pri izlasku iz gladovanja, tokom sledećeg da­na, preporučujem da pijete sveže sokove. Tek posle to­ga, kada osetite da vam nisu dovoljni samo sokovi, m o -

149

žete pojesti bilo koju kašu na vodi. Kod sledećeg obroka hrane možete se vratiti na vašu uobičajenu hranu.

Ishrana kod adenoma prostate. Preporučuje se hra­na bez svinjskog, goveđeg, ovčjeg, konzerviranog mesa i ribe. Ljuto, alkohol i duvan nisu dozvoljeni!

Za ručak muškarac može pojesti 150 grama kuva-nog mesa (teletine, piletine), sveže ribe zajedno sa dru­gom hranom. Za večeru - hrana bez mesa, kiselo mleko sa 1-2 supene kašike narezanog sirovog celera, pire od povrća, kompot, voće i hleb od proklijalog zrna. Prema mogućnosti piti navedene sveže sokove.

Korisno je za ručak i večeru jesti salatu od lišća i korena peršuna. Ukoliko nemate peršuna može se na­praviti salata od zelene salate i celera. Korisna su jela od svežeg, kiselog ili kuvanog („hrskav") 1 8 kupusa, belog i crnog luka.

Posle 2 sata nakon uzimanja hrane preporučuje se popiti čašicu odvara od mečjeg grožđa (supenu kašiku listova mečjeg grožđa preliti čašom ključale vode, osta­viti da odstoji 30 minuta, procediti i piti).

Dobro je, na pola sata pre jela, pojesti 20-30 grama sirovih semenki od bundeve (tikve). Preporučuje se do­bro ih sažvakati, tako da se one resorbuju u ustima.

Namirnice, koje su korisne za sprečavanje adenoma prostate su: paprika koja se upotrebljava za salatu, šarga-repa, cvekla, kupus i posebno paradajz, pošto oni u sebi

18 Ne srne se potpuno ukuvati, već samo malo, tako da hrska kad se jede. - Primedba prevodioca.

150

sadrže pr i rodno sredstvo za profilaksu raka - takozva­ni likopen. Pošto adenom prostate predstavlja latentnu opasnost za pojavu raka, paradajz treba uvek imati u obroku hrane. I poslednje - za vreme jela na hleb na­mažite maslac (margarin) od bundeve: po jednu kafenu kašičicu uz obrok hrane.

Preporučuje se svakoga dana pojesti po jednu gla­vicu crnog luka veličine kokošjeg jajeta. Nije važno u kakvom stanju - sirovom, pečenom ili kuvanom.

Leti jedite što više kupina. To je najbolja jagoda pro­tiv adenoma prostate.

Kod zatvora, uveče pred spavanje, uradite ldistir sa uljem (opis klistira sa uljem već je opisan u ovoj knjizi). Dopunski stavite zagrevajuću oblogu sa votkom (raki­jom) na deo tele oko venerinog brežuljka ili na krsta (slabine).

Kod komplikacija sa cistitisom.

Obzirom da je adenom prostate često propraćen ja­kim cistitisom, što još više komplikuje lečenje, preporu­čuje se uzimati smesu od korena anasona (Pimpinella saxifraga) i poljskog rastavića (po jedan deo), plodova kleke, lišća breze i mečjeg grožđa (po 2 dela). Uzeti 2 supene kašike smese, preliti sa pola litra ključale vode i kuvati 5-7 minuta. Skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji jedan sat, procediti, ohladiti i piti tokom dana.

Uz tu smesu preporučuje se primena propolisa ili te­la uginulih pčela, kao protivgljivično, protivmikrobno i p r o t i w i r u s n o sredstvo.

151

Lekovita fiskultura kod adenoma prostate.

j | * Skupljanje i podizanje analnog otvora do 108 pu­ta (sveti broj). Trenira se sama prostata i sfinkter-na muskulatura mokraćne bešike.

i|t> Obrnuta „vožnja bicikla". Ležeći na leđima, vrši­te pokrete nogama savijenim u kolenima kao da vozite bicikl unazad u trajanju pola do jednog minuta. Prema ličnom osećanju to uradite od 1 do 5 puta. Vežba podstiče cirkulaciju krvi u organizmu i olakšava oticanje venozne krvi od udova.

<*§» Ležeći na leđima, podignuti ispružene ruke i no­ge uvis i „drhtati" u trajanju 1-1,5 minut. Vežba poboljšava venski krvotok, kao i kapilarni krvo­tok u udovima.

Čjfr Ležeći na leđima, pritisnite uz pod kičmu, stra­žnjicu, listove nogu, donju stranu butina i, ne odvajajući se od poda, radite kružne pokrete kar­i k o m čas u jednu, čas u drugu stranu. Ta vežba odlično pojačava krvotok u međici i sprečava razvoj adenoma.

„Hodanje na stražnjici". Vežbu radite na toploj i apsolutno tvrdoj površini svakoga jutra i pred spavanje, umerenim tempom.

Obavezno treba da preduzmete sve mere pronala­ženja i otklanjanja primarnih uzroka (već su navedeni) koji izazivaju oboljenje prostate.

152

KAMENJE U PROSTATI

O kamenju u prostati prvi je pisao Marcelijus Do-natus 1586. godine. Kamenje u prostati deli se na prave (stvarne) i lažne. Stvarno kamenje stvara se u tkivu žle­zde, a lažno se stvara van prostate (u bubrezima, m o ­kraćnoj bešici) i prodire u prostatu iz dela mokraćnog kanala koji prolazi kroz prostatu.

Pri rentgenografskom ispitivanju muškaraca, koji pate od oboljenja prostate, vrlo često se u njoj otkriva kamenje.

Stvarno kamenje ima jezgro od amiloidnih zrna, ugrušaka krvi, oljuštenih i nekrotizovanih (degenerisa-nih) 1 9 epitelnih ćelija, taloga bakterija, na koje se poste­peno talože fosfornokisele i krečnjačke soli. Kamenje može biti razbacano po celoj žlezdi ili da se nalazi u ne­kom njenom delu. Mogu biti pojedinačni, u grupama, krupni i sitni. Registrovani su slučajevi, kada se u prosta­ti nalazilo 1247 kamenčića. Opisani su konkrementi 2 0

težine 107,6 grama, 320 i 348,4 grama. Oblik kamenja je okrugao, boja - većim delom tamnobraon (slika 18).

Žlezdasti mehurići, koji sadrže kamenje, rašireni su, njihov epitel često je protkan leukocitima i limfoidnim ćelijama. Kamenje može da zapuši kanale za lučenje u prostati, što izaziva proširenje žlezdastih šupljina i če-

Pritnedba prevodioca.

Telo koje nastaje zgušnjavanjem neke tečnosti u telu čoveka-ži-- Primedba prevodioca.

19

20

votinje. -

153

sto je propraćeno upalnom reakcijom tkiva koje naležc uz prostatu.

Jezgro lažnog kamenja prostate sastoji se iz urata i fosfata. Prodiranje tih konkremenata iz mokraćnog ka­nala u tkivo žlezde može izazvati razvoj prostatitisa.

U većini slučajeva kamenje u prostati ne izaziva nikakve simptome. Kod stvarnog kame­nja, kombinovanog sa prostatiti-som, uočava se lokalni i raspro­stranjeni bol, poremećaj polnih funkcija i mokrenja.

Pri ispitivanju prstima često se može napipati da je prostata čvrsta i brežuljkasta. Kod veće

količine kamenja u prostati palpacijom se može odredi­ti svojevrsna nežna krepitacija (šum kamenčića pri me­đusobnom trenju).

Lečenje.

Narodni travari za rastvaranje kamenja u prosta­ti predlažu ranilist (Betonica officinalis) i sipani-cu (Herniaria glabra).

Pomešati u jednakim delovima navedene trave i isit-niti ih u prah. Uzeti supenu kašiku praška, preliti ga sa pola litra ključale vode, ostaviti da odstoji dva i po sata, procediti. Piti po 100-150 grama 3 puta dnevno.

154

Poznavaoci tog načina lečenja tvrde, da je lečenje dugotrajno, ali daje dobre rezultate.

Ista smesa trava obično se koristi i za drobljenje ka­mena u bubrezima i mokraćnoj bešici, kao i kod kile.

Ranilist se primenjuje, kao sredstvo za jačanje organi­zma, u vidu odvara ili praška kod oboljenja jetre, upale bubrega i mokraćne bešike, kao i kod drugih oboljenja.

fy Možete probati piti svež brezov sok. Preporučuju ga kod oboljenja organa za varenje, propraćenih manjkom kiseline. On, takode, ima i diuretično dejstvo, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma kod dijateze i hroničnog pielonefriti-sa, kao i posle hirurške intervencije i odstranjiva­nja kamenja iz bubrega i mokraćnih kanala.

fy Možete probati i da se lečite ekstraktom od bre-sta (Ulmus campestris) i l imunovim sokom, raz-blaženim u čistoj vodi (protijevoj, destilovanoj).

Uzeti supenu kašiku ekstrakta od bresta i supenu kašiku limunovog soka, razblaženu popola s vodom, i to sve piti kroz cevčicu 3 puta dnevno pre jela.

To sredstvo podstiče rastvaranje kamenja u organi­

zmu.

«§» Možete probati piti odvar od korenja šipka kao čaj.

Odstranjivanje kamenja u prostati moguće je samo u retkim slučajevima, pošto mogu da se pojave mokrać­ne (urinalne) fistule koje duže vremena ne mogu da za­raslu.

155

OSTALA OBOLJENJA PROSTATE (ne razmatraju se u ovoj knjizi).

Akutni gonorejni prostatitis. Isto, kao i kod akutnog prostatitisa, kod gonorejnog prostatitisa u zavisnosti od karaktera, intenziteta i rasprostranjenosti upalnog pro­cesa treba razlikovali kataralni, folikularni i parcnhima-lozni oblik upale. Kod gonorejnog prostatitisa prisutna su sva oštećenja, koja se uočavaju kod akutne nespecifič­ne upale prostate, kao i neke specifične osobine.

Najveći intenzitet upale kod akutnog gnojnog pro­statitisa javlja se u srednjem delu žlezde smerom prote-zanja mokraćnih kanala i kanala za lučenje prostate.

Hronični gonorejni prostatitis izaziva naglo zadeblja­nje prostate.

Sifilis prostate uništava žlezdasto tkivo prostate, usled čega se na tom mestu stvara vezivno tkivu u vidu ožiljaka.

Tuberkuloza prostate rede se susreće, u odnosu na tuberkulozu drugih muških polnih organa. Otkrivena je kod 80% bolesnika, koji su umrli od tuberkuloze mu­škog polnog sistema. Do infekcije obično dolazi preko krvi, ali su mogući i drugi putevi širenja infekcije.

Oštećenja prostate pri oboljenju od tuberkuloze su različita. Pri povoljnom ishodu procesa tuberkuloze u prostati javlja se razrastanje i skleroza vezivnog tkiva, koje zamenjuje žarišta kazeozne (spolja podseća na osu­šenu masu sličnu siru, s t o j e karakteristično za tuberku-

lozu) nekroze, njihova inkapsulacija i kalcifikacija. Ka-zeozni oblik tuberkuloze prostate uočava se kod 70% muškaraca, umrlih od tuberkuloze polnog sistema.

Ciste na prostati mogu biti urođene i stečene. Uro­đene ciste retko se susreću. Najčešće se uočavaju steče­ne ciste, koje se javljaju usled pritiskanja ili zarastanja kanala za lučenje i naknadnog širenja ili spajanja šuplji­na. Te ciste se razvijaju kod adenoma prostate ili kao komplikacija prostatitisa i mogu se lokalizovati u bilo

kom delu prostate. Mogu biti pojedinačne (slika 19) ili grupne i ponekad dostižu velike razmere. Ciste su oblo­žene tvrdim (zadebljanim) epilelom i mogu da sadrže gustu sluznu masu.

U stečene ciste spadaju, takode ehinokokusove ci­ste na prostati. One se javljaju retko i spadaju u ehino-kokozu većeg kruga krvotoka. Ehinokokusne ciste m o ­gu biti ogromnih razmera i izazvati atrofiju većeg dela prostate.

157 156

Rak prostate može se razviti u bilo kom delu prosta­te, ali se najčešće javlja u zadnjem delu prostate. Ošteće­nje može biti ograničeno na deo prostate, ali se obično širi na ceo organ. Prostata je većim delom znatno uve­ćana, često asimetrična, sa brežuljkastom površinom, ima veoma čvrstu, kamenastu konzistenciju. Pri secira­nju tkiva prostate ono ima žutosivu boju, mestimično je vlaknasto. Ponekad se, usled nekroze tumorskog tki­va, u prostati javljaju žarišta smekšavanja tkiva i ciste, pune tumorskog sadržaja.

Sarkom prostate retko se susreće i čini 0,1-0,3% svih zloćudnih tumora tog organa. Sarkom prostate susreće se kod ljudi svih uzrasta, ali njime najčešće obolevaju deca i mladi ljudi (više od 50% tumora opisano je kod dece uzrasta do 10 godina i 75% kod lica mladih od 30 godina).

Sarkom prostate odlikuje se brzim rastom. To ote­žava ili onemogućava određivanje mesta pr imarne lo­kalizacije tumora i uslovljava njegove velike razmere (opisani su slučajevi sarkoma prostate veličine glave no­vorođenčeta i težine oko 2 kilograma). Izvor za razvoj sarkoma mogu biti elementi vezivnog i mišićnog tkiva, kao i krvni (limfni) sudovi prostate.

Oboljenja prostate kod dece.

Oboljenja prostate kod dece retko se susreću.

Prostatitisi na bazi gonorejne ili nespecifične infek­cije, vezani za polni život, kod dece se susreću veoma retko.

158

Akutni prostatitis kod dece prvenstveno se javlja pu­tem inficiranja krvi, kao progresija opšte infekcije. Kod udaljenih gnojnih žarišta (tonzilitis, gnojno oboljenje maksilarnih sinusa, furunkuloza, gnojne rane) proces se odvija prvenstveno u vidu parenhimatoznog prosta­titisa.

Upala prostate kod dece može poprimiti hronični karakter. U pojedinim slučajevima to podstiče hronič-na hiperemija (prepunjenost krvlju) žlezde, izazvana masturbacijom.

Tumori prostate kod dece se javljaju veoma retko i karakteristični su po svom zloćudnom toku. Takva de­ca ne žive više od godinu dana.

Premda se navedena oboljenja prostate kod dece teško raspoznaju, njih treba probati lečiti sredstvima i metodima koji su opisani (gladovanje, „živom" i „mr­tvom" vodom, „Todikampom", telima uginulih pčela i slično).

PRIMERI LEČENJA PROSTATE

Prvi primer. „Imam 50 godina, visok sam 182 cen­timetra i težak 65 kilograma (pre gladovanja imao sam 85 kilograma).

Već 9 godina bolujem od hronične upale prostate! Sve te godine samo sam se bavio time, kako se oslobodi­ti te bolešljivosti, ali avaj...

159

Šest godina lečili su me lekari u Litvaniji, Minsku, Lenjingradu i Moskvi. Dugo sam ležao u bolnici, puto­vao u s a n a t o r i u m u gradu Soči, ali bez rezultata. Usled lečenja medikamentima (antibioticima) uništen mi je imuni sistem i stekao sam mnogo drugih oboljenja. (17 tome i jeste nedostatak medicinskog lečenja, oni pokušava­ju da Vas lece na način koji nije ništa bolji od izopačenog načina života, ništa ne rade na čišćenju organizma. Leko-vi samo uništavaju Vašu životnu snagu, podrivaju imuni­tet, izazivaju zagađenost organizma lekovima. Rezultat toga je, da su Vam rezultati još gori, nego pre lečenja.)11

Pre tri godine, s obzirom da sam bio u veoma teškom stanju (prostatitis je poprimio akutni oblik), shvatio sam da me klasična medicina tera u grob i odbio sam usluge lekara. Nemajući dobru teoretsku podlogu, počeo sam da čistim organizam gladovanjem. Gladovao sam 50 da­na! Gladovanje sam podneo veoma teško! (Ukoliko se prethodno pripremite za gladovanje i pravilno se ponaša­te pri gladovanju, tada je gladovanje potpuno podnošlji­vo, a u nekim slučajevima veoma lako! Sledeća etapa je pravilan izlazak iz gladovanja, inače može da se blokira probava hrane.) Napravio sam mnogo grešaka, ali ostao sam živ i bio sam veoma radostan što sam se izlečio od akutnog i hroničnog prostatitisa (prestali su mi bolovi).

Posle gladovanja lekari su mi ultrazvukom pregleda­li prostatu i otkrili su gomilu ožiljaka! (Šta hoćete, upal-

U zagradi autor, Genadij Petrovič Malahov, daje svoj komentar. - Primedba prevodioca.

ni proces je za 9 godina „pojeo" žlezdasti deo prostate, za-

menivšije sa ožiljcima.)

Od 27. februara 1995. godine svakog dana pijem ju­tarnju mokraću, očistio sam debelo crevo klistirima s ur inom (prema Vašoj preporuci), očistio sam jetru (prvi put). Iz debelog creva nije ništa izašlo, dok je pola dana iz mene izlazio crveni urin! Posle čišćenja jetre povratila mi se snaga i energija. Poboljšava se varenje, pražnjenje, ali me prostata još uvek boli." (Tu je važno istaci, da su gladovanje i čišćenje odradili svoj posao. Međutim, način života tog muškarca je takav, da ne dozvoljava da se pot­puno otkloni hematoprostatska barijera. To jest, kod nje­ga se samostalno ne obnavlja mikrocirkulacija krvi i Umje u prostati. Da bi se to uspostavilo, treba da primenjuje i druge metode lečenja - masaže, stimulaciju pomoću rek­talnih instrumenata, specijalne vežbe i terapije.)

Drugi primer. „Od detinjstva patim od raznih obo­ljenja: furunkuloza, oboljenja izazvanih prehladom, po­vremeni bolovi u želucu i jetri, gorušica, podrigivanje. Dalje - još više: gastritis, čir na želucu i dvanaestopalač-n o m crevu, hronični hepatitis, holecistitis, pankreatitis, kolitis, prostatitis, hemoroidi. Uopšte gledano, u 45. go­dini života imao sam solidan „buket" oboljenja. Ipak, povremeno lečenje u bolnicama i sanatorijumima, ak­tivno bavljenje sportom, stroga dijeta, prestanak puše­nja i pijenja alkohola pomogli su mi da se do 55. godine života održim, kako kažu, „na splavu".

Izlečio sam se „Todikampom".

160

Treći primer. Lečenje adenoma prostate ekstraktom od kore jasike sa votkom.

Muškarac priča, kako se posle tromesečne kure le­čenja adenoma prostate sa ekstraktom od kore jasike, potpuno izlečio, što je potvrđeno i ispitivanjem ultra­zvukom.

Sada noću ide u toalet samo 1-2 puta, a ranije je išao svakih sat-sat i po.

Za tri meseca lečenja zapremina prostate smanjila se na polovinu, dok su mu istovremeno svi mogući sku­pi preparati, u najboljem slučaju, samo kočili razvoj bo­lesti.

To su bili sledeći preparati: američki Proskar, japan­ski Omnik, francuski Daljfas i mnoga druga sredstva, za koja je davao velike novce. Za lečenje ekstraktom od jasike on je trošio najviše 100 rubalja (dve flaše votke za ekstrakt).

Za pripremanje ekstrakta za prvu kuru lečenja on je sakupljao koru jasike krajem juna, u periodu aktivnosti protoka sokova, a ne u proleće.

Pri pripremanju ekstrakta sa votkom (rakijom) tre­ba znati, da je kora jasike hidroskopna i da veći deo vot­ke upija. Prema tome, veoma je teško iz nje iscediti po­trebnu količinu tečnosti. Ekstrakt treba pripremati sa proračunom: 200 grama suve kore na pola litra votke (rakije). Piti po 20 kapi ekstrakta 3 puta dnevno, na 30 minuta pre jela, uz 15-20 mililitara votke. Trajanje leče­nja bez prekida - 3 meseca.

Kora jasike prikupljena u drugo vreme nema leko­vito dejstvo, kao što ga ima kora prikupljena u periodu aktivnog kretanja sokova (kraj juna).

Četvrti primer. Muškarac priča, da se kod njega sa starenjem pojavio adenom, bez obzira što vodi zdrav način života.

Za lečenje adenoma koristio je: ljusku od crnog luka, semenke od bundeve, ekstrakt sabeljnika-ognjenog cve-ta [Comarum palustris), ekstrakt ruse, ekstrakt od kore jasike... Tim redosledom, oko pola godine, on se lečio.

Provera sa ultrazvukom pokazala je da se adenom smanjio na trećinu.

Peti primer. Lečenje koprivom.

Jedan muškarac, deset godina je uspešno sprečavao razvoj adenoma pomoću koprive. On je uzimao dve grančice koprive dužine 30 centimetara, stavljao ih u lonče od jedne litre, prelivao ključalom vodom, osta­vljao dok se voda ne ohladi, procedio i pio 3 puta dnev­no po 150 grama, na 20 minuta pre jela.

Kura lečenja je 10 dana, posle čega se mora napravi­ti pauza od 15 dana. Dalje se lečenje profilaktički pona­vlja prema ličnom osećanju.

Koprivu je najbolje pripremati krajem maja, kada cveta.

Šesti primer. Muškarac star 63 godine, lečio se od adenoma prostate II-III stepena. Pošto nije bilo efekta, odlučio je da se leci produktima pčelarstva.

163 162

Odlučio je da istovremeno koristi produkte pčelar­stva i smese lekovitih trava. Uzimao je po jednu kafenu kašičicu 20%-og propolisnog meda (držao ga je u usti­ma dok se p o t p u n o ne rastvori). Zatim je 3 puta dnev­no, na 1,5-2 sata pre jela, uzimao po jednu kafenu ka­šičicu perge.2 2 Posle toga, uzimao je ekstrakt od smese sledećih trava:

«§•• Rastavić, trava 35 grama

<a|L Kopriva, lišće 35 grama

tffc Brusnica (ili borovnica), lišće 30 grama

Uzeti 2 supene kašike suve, isitnjene smese, si­pati u termos i preliti sa pola litra ključale vode. Ostaviti da odstoji pola sata - sat, procediti i piti po 100 grama 3 puta dnevno na pola sata pre jela. Pored toga, koristio je svece, koje su sadržavale 0,1 gram propolisa i 2 grama ulja od kakaoa. Jednom dnev­no, uveče, unosio ih je duboko u pravo crevo.

Kura lečenja trajala je 2 meseca i posle mesec dana pauze, ponovljena je.

Rezultat lečenja je da se opšte stanje pacijenta znat­no poboljšalo. Smanjio se broj mokrenja, smanjila se zapremina zaostale mokraće u mokraćnoj bešici i sma­njio se adenom. Organizam je ojačao i povećala se rad­na sposobnost. Otpala je potreba za operacijom.

22 Cvetni prah, kojeg su preradile pčele. - Primedba prevodioca.

ZAKLJUČAK

U dat oj knjizi razmotrili smo šta je prostata, njene funkcije, oboljenja, zašto se ta oboljenja javljaju i najra­znovrsnije metode lečenja i profilakse. Ubeđen sam, da će znanja izložena u ovoj knjizi pomoći m n o g i m mu­škarcima da se izleče i postanu zdravi.

Da bi sprečili oboljenja prostate, starijim ljudima preporučujem da vode računa o mokrenju pomoću jed­nostavnog testa.

Da li ste imali sledeće poremećaje mokrenja za po-slednjih nekoliko meseci:

Osećaj nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike posle mokrenja.

<•!». Da li ste imali potrebu da ponovo mokrite pre nego su prošla dva sata od prethodnog mokre­nja, uz uobičajeni režim uzimanja napitaka?

Da li za vreme jednog mokrenja imate više pau­za u mokrenju?

«|» Da li vam je teško ukoliko pokušavate da odlo­žite mokrenje do povoljnijeg trenutka? (Na pri­mer, nalazite se na ulici. Nemate uslova da odete u toalet. Morate da trpite.)

164 165

«J» Da li ste primetili, da vam je za vreme mokrenja napon mlaza slabiji, nego ranije?

<SJL> Da li imate potrebu da se naprežete na početku mokrenja?

fy Da li imate potrebu da ustajete noću da bi mokri­li, uz uobičajeni režim uzimanja napitaka?

Da li oko međice osećate neugodnost, s vremena na vreme ili stalno?

Sada, prema skali od 0 do 5, izvršite ocenjivanje i saberite poene.

Pri tom je ocena: 0 - nema nikakvih osećaja, 1 - ne­što postoji, ali ne stalno, 2 - da primetio sam, 3 - to sigurno postoji, 4 - to mi već postaje teskobno, 5 - uz­nemiren sam tim, nešto treba uraditi.

Saberite opšti broj poena. Ukoliko broj poena izno­si ili je veći od 10-12, obratite se urologu radi pregleda i počnite da preduzimate prirodne profilaktičke mere za lečenje prostate.

Želim vam uspešnu primenu opisanih znanja i mu­škog zdravlja na dugi niz godina!

26. februar 2006. godine Geneša (Malahov Genadij).

166

PREGLED LEKOVITOG BILJA

Anason (Pirnpinella saxifraga)

Beli luk (Allium sativum)

Beli slez (Althaea officinalis)

Brest (Ulmuspumila)

Breza (Betula pendula)

Bundeva (Cucurbita pepo)

Celer (Apium graveolens)

Crni luk (Allium čepa)

Cvekla (Beta vulgaris)

Čičak (Arctium lappa, Lappa major)

Dimnjača (Fumaria officinalis)

Divizma (Verbascum thapsus)

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum)

Dobričica (Glechoma hederacea)

Dvozubica (Bidens tripartita)

Glog (Crataegus sanguinea)

Hajdučka trava (Achillea millefolium)

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Hmelj (Humulus lupulus)

Iđirot (Acorus calamus)

Imela (Viscum album)

Jasika (Populus tremula)

Kalanhoja (Kalanchoe pinatum)

Kamilica (Chamomilla recutita)

Kantarion (Hypericum perforatum)

Kleka {Juniperus communis)

Kokotac {Melilotus officinalis)

Konoplja (Cannabis sativa)

Kopriva (Urtica dionica)

Kotrljan (Eryngium planum)

Kozji rogovi (Bidens tripartita)

Krušina (Frangula alnus, Rhamnus frangula)

Lokvanj (Numpher luteum)

Kupina (Rubus caesius)

Kurilski čaj (Potentilla fruticosa, pentaphylloides fruticosa)

Krompir (Solanum tuberosum)

Lan (Linum usitatissimum)

Lanilist (Linaria vulgaris)

Leska (Corylus avelana)

Lipa (Tilia cordata)

Matičnjak (Melissa officinalis)

Mečje grožđe (Arctostaphylos uva ursi)

Mira (Comniphora abyssinica) 168

Morač (Foeniculum vulgare)

Nana (Mentha arvensis)

Neven (Calendula officinalis)

Odoljen (Valeriana officinalis)

Oman visoki (Inula helenium)

Ovas (Avena sativa)

Pasji trn (Hippophae rhamnoides)

Peršun (Petroselinum crispum, P. sativum)

Pirevina (Agropyrum repens, Elytrigia repens)

Pokosnica (Polygonatum odoratum, P. officinalis)

Ranilist (Betonica officinalis)

Rastavić (Equiselum arvense)

Različak (Centaurea cyanus)

Rusa (Chelidonium majus)

Rutavica (Gnaphalium uliginosum)

Salep (Orchis militaris)

Sedef (Ruta graveolens)

Sipanica (Herniaria glabra)

Slatko drvce (Glycyrrhiza glabra)

Srdačica raznolista (Leonorus quinquelobatus Gilib.

Srdačica (Leonorus cardiaca)

Steža (Potentilla anserina)

Šargarepa (Daucus sativus)

Šipak majski (Rosa cinnamomea)

Špargla (Asparagus officinalis)

Tamjan (Bosvelia carterii)

Topola {Populus nigra)

Troskot (Polygonum aviculare)

Veronika (Veronica incana)

Vodena perunika (Iris pseudocorus)

Vodopija (Cichorium intybus)

Vresak (Calluna vulgaris)

Zečja stopa (Geum caryophyllata Gill, G. urbanum)

Zečji trn (Ononis spinosa)

Zova (Sambucus racemosa)

Žalfija (Salvia officinalis)

Žilovlak - Bokvica (Plantago major)

170