JEDINSTVENI SMEŠTAJSlovenija je zemlja jedinstvenog smeštaja. Snovi su slađi u dizajnerskim butik-hotelima u gradovima ili hostelima sa originalnom pričom. Šta kažete za noć u umetnički renoviranoj zatvorskoj ćeliji? Na selu možete da prespavate u krošnjama drveća, kampujete u šumskim vilama, nazdravljate u krevetu usred vinove loze ili na pragu turističkog gazdinstva uberete sveže specijalitete za doručak.
UŽICIMA U SLOVENIJI NEMA KRAJA
GOLFNema mnogo zemalja gde za nedelju dana možete da uživate na skoro svih 13 terena za Golf saveza Slovenije, a istovremeno se osećate kao da ste svaki put u novom zelenom svetu. Igrači golfa za vreme partije mogu da slušaju ptice u krošnjama drveća i mirišu livadsko cveće.
KUPOVINAŠoping izlet u Sloveniju se isplati. Možete da uživate kako u kupovini u centru grada, gde su dizajnerski butici i prodavnice s proizvodima majstora starih zanata, tako i najmodernijim trgovačkim centrima, kao što je ljubljanski BTC, najveći poslovni, zabavni i kulturni centar za kupovinu u Evropi.
KOCKANJE Kockarski turizam u Sloveniji ima kraljevsku tradiciju koja je prerasla u privlačnu ponudu slovenačkih kazina i kockarnica. Ispitajte svoje poznavanje taktike i sreću u partiji pokera ili ruleta. Žive igre su još uvek najveći magnet. Prepustite im se u okruženju gde dan i noć imaju istu atmosferu.
POSLOVNI DOGAĐAJI I SUSRETI Slovenija je odlična kongresna i incentive destinacija, domaćin mnogih međunarodnih događaja i susreta. Zeleno srce Evrope je kao naručeno za zaključivanje i utvrđivanje poslovnih i stručnih veza. Održivo orijentisane kongresne usluge povezuje Kongresni biro Slovenije.
www.slovenia.info/innovative
KULTURA I FESTIVALI
Preporučeni smeštaj: GRADSKI HOTELI I KUĆE S TRADICIJOM
FESTIVALSKI I PRAZNIČNI UŽICI. Najposećenija kulturno-etnološka priredba u Sloveniji je Kurentovanje na Ptuju. Praznici na selu su povezani sa starim običajima; festivali u gradovima su u znaku modernih umetnosti. Muzički festivali poznati su po jednoj od najdužih tradicija u Evropi, bilo da se radi o klasičnoj muzici, džezu ili modernim melodijama. Poseban sveslovenački fenomen je narodno-zabavna muzika. Kulturni događaji leti i ulična publika kolorit su slovenačkih gradova.
PULS ISTORIJSKIH GRADOVA. Oslušnite puls slovenačkih gradova. Uputite se starim rimskim putem od Ljubljane do Celja i Ptuja. Doživite Idriju, najstariji slovenački rudarski grad koji je na spisku Uneska. U Novom mestu je centar slovenačke arheologije iz starijeg gvozdenog doba. Kranj, Škofja Loka i Radovljica imaju čudesno očuvana srednjovekovna gradska jezgra. Piran i Kopar na moru su izrasli na krilima venecijanske tradicije.
POSETA MUZEJIMA I GALERIJAMA. Zbirke slovenačkih muzeja i galerija su poslastica za ljubitelje umetnosti i kulturne baštine. U Ljubljani se nalazi čak najstariji točak s osom na svetu, star 5.200 godina. Doživite interaktivnu izložbu u gradu ili uđite u istoriju kroz gradove, rasute po čitavoj Sloveniji. Dobro došli u jedinu zemlju na svetu s kulturnim praznikom 8. februara, koji je neradan da posvećen najvećem slovenačkom pesniku Francu Prešernu.
Za ljubitelje života u gradovima i rađanja na festivalima igre.
Dolazak avionomStrateška lokacija ljubljanskog aerodroma Jože Pučnik omogućava sletanje u centar Slovenije, na samo nekoliko kilometara od glavnog grada. Ispred zgrade aerodroma se nalaze početne stanice prevoznika, koji skoro na svakih 30 minuta omogućavaju udobno povezivanje do vašeg odabranog hotela ili sledeće stanice u Ljubljani. Aerodromi Maribor i Portorož su na raspolaganju za čarter linije.
Dolazak vozomSlovenija ima međunarodne železničke veze sa susednim i drugim zemljama. Najviše vozova dolazi na glavnu stanicu u Ljubljani, koja je od starog gradskog jezgra udaljena na samo nekoliko minuta hoda. Iz Ljubljane možete brzo i udobno da dođete u sve veće slovenačke gradove. Neke veze omogućavaju popuste na skijanje, kupanje ili posećivanje događaja.
Dolazak autobusom ili automobilomSlovenija je dostupna iz svih susednih zemalja. Povezanost puteva i raskrsnica auto-puteva omogućavaju da dijagonalu Slovenije pređete za nekoliko sati. Javni autobuski saobraćaj je dobro organizovan i nudi dobru povezanost. Unutar većih gradova je organizovan i gradski putnički saobraćaj.
Dolazak vodomU pristaništu Luke Kopar je brodski putnički terminal. Sa svog kruzera možete da se za samo nekoliko minuta prošetate do slovenačkih primorskih gradova i glavnih turističkih znamenitosti zapadne Slovenije.
PREVOZ I SAOBRAĆAJ
Ograničenja brzine na putevima:
*Obavezna upotreba vinjete na brzim putevima ili auto-putevima. Moguća kupovina nedeljne, mesečne ili godišnje vinjete (polugodišnja za motocikliste).
50 km/h 90 km/h 110 km/h 130 km/h
Ograničenje u naseljenim mestima:
Ograničenje van naseljenih mesta:
Ograničenje na brzim pute-vima:
Ograničenje na auto-putevima:
Izlet muzejskim vozom
NAZDRAVLJANJE UZ VINSKU PRIČU.U Sloveniji postoji 14 vinorodnih pokrajina i na hiljade vinara kojima je u krvi ljubav prema vinovoj lozi. Upoznajte njihove priče na vinskim putevima Slovenije. Probajte vrhunska vina autohtonih i međunarodno poznatih sorti, koje su u samom svetskom vrhu. U jesen u vinogradima možete da pomažete u branju i praznujete dolazak mladog vina na Martinovo.
ZDRAV DOŽIVLJAJ
Za sve koji vole da uživaju. Prepustite se dodiru vode i ukusi-ma Slovenije.
DODIR BLAGOTVORNE VODE. Slovenačka prirodna lečilišta okrepljuju termalnom, mineralnom i slanom vodom. Pored mora čulima udovoljavaju mediteranska klima, solinsko blato i slana voda. Vodeni mehurići termomineralne vode golicaju u Dolenjskoj, Štajerskoj i Pomurju. Pobrinite se za zdravlje i energiju u najmodernijim centrima dobrog osećanja s viševekovnom lečilišnom tradicijom.
UGAĐANJE UKUSIMA SLOVENIJE. Simbol slovenačke gostoljubivosti je druženje za punim stolom. Gostionice u Sloveniji nude bogate jelovnike i doživljaje porodične tradicije. Na kulinarsku raznolikost u 24 gastronomska regiona ukazuje već to da svaki obed prati druga vrsta hleba ili pogače. Isprobajte karakteristična jela začinjena kreativnošću vrhunskih kulinarskih majstora.
1. DAN
2. DAN
3. DAN
1. DAN
2. DAN
3. DAN
VODENA ILI SNEŽNA AVANTURA. Leto ili zima? Vijuganje između vodenih bazena ili po svežem snegu? Razuđeni tereni su zimi kao stvoreni za skijanje i druge zimske užitke. Moderni skijaški centri su uvek pri ruci. Leti vas zovu živahne tekuće vode. Osvežite se u rekama, jezerima ili na moru, osetite energiju koju daju vodeni sportovi ili ribolov.
AKTIVNI ODMOR
Za sve koji vole kretanje u prirodi. Udahnite zeleno punim plućima!
ENERGIJA SPORTSKOG PRAZNIKA. Slovenija je zemlja vrhunskih sportskih dostignuća. Na međunarodnim takmičenjima je često među zemljama sa najviše medalja po stanovniku. Doživite nezaboravnu atmosferu na slovenačkim sportskim praznicima i priredbama u svim periodima godine!
BICIKLIZAM ILI PLANINARENJE. Peške ili biciklom možete da istražite celu Sloveniju. Više od 10.000 km sređenih planinarskih staza poziva na kraće izlete ili višednevna prelaženja. Ukoliko vas raduje brže kretanje, vozite se po više od 8.000 km biciklističkih staza. Smeštaj za aktivni odmor je obeležen biciklističkim i izletničkim zvezdicama.
DOGODOVŠTINA U ŠUMI. Slovenačke šume su samo na korak od svih gradova i sela u Sloveniji. Nadišite se svežeg vazduha i osetite energiju drveća. Neka stabla su među najvišim vrstama na svetu. Slovenija ceni svoje prirodno bogatstvo, obnavlja šume i misli zeleno. I ovu mapu smo odštampali na ekološkom papiru.
ZELENI VIKEND
Za sve koji vole da uživaju u zelenoj baj-ci. Neka vas osveži slovenačka priroda.
Preporučeni smeštaj: ZELENI PONUĐAČI – TURISTIČKA GAZDINSTVA, KAMPOVI I KUČICE U VINOGRADIMA
ZELENA ŠETNJA. Prebrojavanje svih nijansi zelene je posebna vrsta opuštanja u Sloveniji. Pozdravite je peške po slovenačkoj prestonici Ljubljani i drugim većim gradovima, po nacionalnom parku Triglav, po regionalnim i pejzažnim parkovima ili prirodnim rezervatima.
EDEN DOŽIVLJAJ. Slovenija ima 5 evropskih destinacija izuzetnosti: dolinu Soče, smaragdne reke koje povezuju Alpe i Jadran; Solčavsku s Logarskom dolinom, jednom od najlepših alpskih dolina; toplu i bistru reku Kupu, gde žive Kupske priče; Idriju, najstariji slovenački rudarski grad koji je na spisku Uneska i Laško, gde su termalna voda, medicina i proizvodnja piva Sotočje izvor dobrog.
1. DAN
2. DAN
3. DAN
Slo
veni
ja, t
uris
tička
kar
ta, 1
: 55
0 00
0 –
2014
, 1. i
zdan
je, I
zdal
a i o
bjav
ila: S
love
načk
a tu
ristič
ka o
rgan
izac
ija. D
izaj
n i r
edak
cija
: Prim
ož K
ete,
pro
f. dr
Bra
nko
Roj
c. K
arto
graf
ska
obra
da, v
erzi
ja i
prip
rem
a za
šta
mpu
: Geo
dets
ki in
stitu
t Slo
veni
-je
, Jam
ova
2, L
jubl
jana
, Slo
veni
ja. I
zvor
i: Tu
ristič
ka k
arta
Slo
veni
je 1
: 45
0 00
0, 2
013;
pod
aci G
eode
tsko
g in
stitu
ta S
love
nije
i po
daci
Slo
vena
čke
turis
tičke
org
aniz
acije
. Sva
pra
va z
adrž
ana.
Zab
ranj
eno
je s
vako
um
noža
vanj
e ili
prer
ada
kart
e –
delim
ično
ili u
cel
osti
– be
z do
zvol
e G
eode
tsko
g in
stitu
ta S
love
nije
. / A
ll rig
hts
rese
rved
. Cop
ying
, dup
licat
ing
or re
mak
ing
the
map
in p
art o
r in
who
le is
pro
hibi
ted
with
out a
ppro
val o
f the
Geo
detic
Inst
itute
of S
love
nia.
Teks
tovi
, diz
ajn
i kre
ativ
ni d
izaj
n: N
ea C
ulpa
, Age
ncija
za
mar
ketin
g v
turiz
mu.
Ver
ziju
diz
ajni
rao:
Stu
dio
Term
inal
. Pre
vod:
Dra
gan
Šib
anc,
Lek
tura
: Jel
ena
Ivan
ović
. Jan
uar
2016
.
FOTO
:A
RH
IVA
: Slo
vena
čka
turis
tička
or
gani
zaci
ja, T
erm
e Č
atež
, Tha
lass
o Le
pa V
ida,
Pos
tojn
ska
Jam
a, d
. d.,
Pip
istr
el, M
atev
ž Le
narč
ič, A
vsen
ik,
Term
e O
limje
, LTO
Kra
njsk
a G
ora,
Te
rme
Krk
a, U
KO
M, Z
RS
Bis
tra
Ptu
j, S
hutt
erst
ock
FOTO
GR
AFI
: Man
kica
Kra
njec
, Dav
id
Lotr
ič, M
atej
a Jo
rdov
ić P
otoč
nik
& Ž
ana
Kap
etan
ović
, Nea
Cul
pa, J
ure
Kra
vanj
a,
Luka
Ese
nko,
Dun
ja W
edam
, Još
t G
anta
r, A
leš
Frel
ih, A
ljoša
Vid
etič
, Leo
n H
mel
jak,
Jur
ij P
ivka
, Alja
ž S
edov
šek,
P
eter
Mar
inše
k, B
. Baj
želj,
Mat
ej V
rani
č,
Tom
o Je
seni
čnik
, U. T
rnko
czy,
Črt
omir
Goz
nik,
Ivan
a K
reši
č an
d ot
hers
.
Mad
a je
uči
njen
o sv
e ka
ko b
i se
obez
bedi
la is
prav
nost
nav
eden
ih
info
rmac
ija, n
e od
gova
ram
o za
bilo
ka
kve
greš
ke, n
etač
nost
i ili
prop
uste
.
Nac
iona
lni p
ark
Trig
lav
regi
onal
ni p
ark
drža
vna
gran
ica
glav
ni p
ut
slov
enač
ki p
lani
nski
put
evro
pska
peš
ačka
sta
zaE-
6, E
-7
zim
ski,
spor
tski
cen
tar
spus
t po
brzi
m v
odam
a
turi
stič
ke in
form
acije
pano
ram
ska
žele
znic
a,m
uzej
ski v
oz
spor
tski
aer
odro
m
tere
n za
gol
fgo
ndol
a
kam
p
pris
tani
šte,
mar
ina
EDEN
turi
stič
ka p
odze
mna
jam
a
zool
oški
vrt
geom
etri
jski
cen
tar
Slov
enije
vino
rodn
a po
druč
ja
tvrđ
ava
man
asti
r
crkv
a
međ
unar
odni
gran
ični
pre
laz
topl
ice
kock
arni
cam
eđun
arod
ni a
erod
rom
konf
eren
cijs
ki k
apac
itet
i
muz
ej, g
aler
ija
arhe
ološ
ki s
pom
enik
tehn
ički
spo
men
ik, r
udni
k
spom
enic
i kul
turn
e ba
štin
eko
je p
repo
ruču
jem
o za
raz
gled
anje
zani
mlji
v ar
hite
ktur
ni k
ompl
eks
prir
odna
zna
men
itos
t
spom
enik
sve
tske
baš
tine
– U
NES
CO
UD
ALJ
ENO
ST O
D L
JUBL
JAN
E D
O
VEĆ
IH E
VRO
PSK
IH G
RA
DO
VAU
DA
LJEN
OST
OD
LJU
BLJA
NE
DO
VEĆ
IH S
LOV
ENAČ
KIH
GR
AD
OVA
Alp
e št
iti Z
lato
rog
Kra
ški k
amen
s m
ekim
srce
mSl
oven
ska
Istr
a, sl
ana
ljuba
v
Šum
e gr
le sv
e
Ljub
ljana
je lj
ublje
na
Vode
imaj
u le
kovi
t dod
ir
Naz
drav
lje, lj
ubav
i
Bled
55 k
m
Bohi
nj82
km
Bove
c13
1 km
Celje
79 k
m
Črno
mel
j93
km
Idri
ja60
km
Kob
arid
118
km
Kop
er10
7 km
Kra
nj30
km
Lipi
ca86
km
Mar
ibor
130
km
Mur
ska
Sobo
ta17
9 km
Nov
a G
oric
a10
7 km
Nov
o m
esto
72 k
m
Port
orož
121
km
Post
ojna
55 k
m
Ptuj
132
km
Škofj
a Lo
ka30
km
Budi
mpe
šta
462
km
Vene
cija
249
km
Beog
rad
539
km
Split
428
km
Beč
375
km
Mila
no49
5 km
Min
hen
408
km
Prag
649
km
Zagr
eb13
4 km
Preporučeni smeštaj: SPECIJALIZOVANI SMEŠTAJ ZA BICIKLISTE I PLANINARE Preporučeni smeštaj: SLOVENAČKA PRIRODNA LEČILIŠTA
SLOVENCI, OSVAJAČI SVETA
Dva miliona stanovnika, a toliko smelosti i uspeha. Želja Slovenaca da dosegnu najviše lovorike je neverovatna. Slovenački alpinisti su često prvi prelazili najzahtevnije pravce. Matevž Lenarčič je obleteo svet sa ultralakim avionom slovenačke proizvodnje. Podvizi inovatora iz Slovenije sežu do Silicijeve doline i dalje. Zelena boja podstiče dostignuća!
FENOMENI MUZIKE Slavko Avsenik je svetski kralj polke, a zajedno sa bratom Vilkom poznati su kao oci popularne folk muzike.
Njihova numera Na Golici je najčešće izvođena instrumentalna kompozicija 20. veka na svetu.
VRHUNSKI SPORTISTI Slovenija je zemlja vrhunskih sportista i kolevka skijanja u srednjoj Evropi. Bloški skijaši su pioniri kretanja po snegu na drvenim skijama. Vekovima posle njih su mnogi skijaši i skijašice pobeđivali u svetskom kupu.
Anže Kopitar igra u najprestižnijoj hokejaškoj ligi na svetu i Sloveniji je već dva puta doneo Stenlijev pehar.
Braća Dragić su zvezde NBA košarke. Slovenački sportisti su izuzetni – individualno i u grupnim sportovima.
TEHNOLOGIJADamijan Merlak i Nejc Kodrič su razvili Bitcoin berzu sa sada već svetski poznatom onlajn valutom. Mnogi Slovenci preko bare imaju već skoro stalno prebivalište, jer u novim tehnologijama sijaju na svetskoj sceni.
PRIVREDANema trke za svetski pehar gvozdenih konja, a da se ne primete iduvni sistemi Akrapovič.
Ivo Boscarol je pronalazač ultralakih vazduhoplova koji mogu najbrže i uz najmanju potrošnju energije da obiđu svet. Njegovo preduzeće Pipistrel je primilo već brojne nagrade Međunarodnog avio-saveza i Nase.
NAZDRAVLJE LJUBAVI
U Sloveniji ljubav ide najpre preko stomaka. Kako i ne bi, kada svuda raste neto sočno i sveže. Povrće i voće obrađuje u bašti skoro svaka slovenačka porodica. Prepustite se vrtlogu ukusa koji se povezuju u 24 gastro-nomska regiona i 14 vinorodne pokrajine. Slo-venačke majstore kulinarstva inspiriše ljubav prema lokalnom okruženju. Prijatno!
VINSKE PRIČESlovenija je vinska Evropa u malom. U Mari-boru se nalazi čak najstarija vinova loza na svetu! Stara je skoro pola milenijuma, a još uvek ne toliko kao najstariji slovenački vinski podrum u Ptuju. Slovenački vinorodni region spada među 5 posto najboljih na svetu. Tu uspevaju najkva-litetnije međunarodne sorte i authtone domaće kapljice. Prbajte crveni primorski teran i refošk, belo vipavsko vino zelen i dolenjski cviček. Među najromantičnijim vinskim zemljama su Brda. Ne propustite tradicionalno martinovanje u novembru širom Slovenije!
SLOVENAČKE POSLASTICETako kao što je raznolika Slovenija, raznolike u i slovenačke pogače i hleb. Slani, slatki, beli, kukuruzni, punjeni, baš svi su ukusni. Čulo ukusa se obično oduševljava sa šest slojeva Prekmurske gibanice. Potica je najkarakterističnija slovenač-ka poslastica, pripremljena sa više od 80 nadeva. Ukoliko ste za sveže i slatko, zagrizite briške trešnje i kozjansku jabuku.
KULINARSKE PRIREDBE Specijaliteti slovenačkih poljoprivrednih gazdinstava – Ptuj maj Praznik trešanja – Dobrova u Brdima u junu Festival Pivo i cveće – Laško u julu Festival kranjske kobasice – Sora pri Medvodah u avgustuPraznik bundeva – Bodonci u septembruPraznik kozjanske jabuke – Podsreda u oktobru
KARAKTERISTIČNA JELAKranjska kobasica – svetski poznata slovenačka mesna poslastica koja je već odletela u vasionu. To-pla lepo ide uz kiseli (prženi) kupus ili repu. Idrijski žlikrofi – kuvane knedle od testa, nedevene krom-pirom, lukom i začinima, karakteristično su idrijsko rudarsko jelo. Odlični su s umakom »bakalcom« od mesa. Štruklji – jedno od najprepoznatljivijih jela. Ne postoji univerzalni recept, jer su od različitih vrsta testa i punjeni različitim nadevima. Trnič - slovenački sir ljubavi koji su nekada pastiri na Velikoj planini poklanjali svojim izabranicama.
VODE IMAJU LEKOVIT DODIR
Lekoviti termalni i mineralni izvori mogu da vas okrepe u vidu kupke ili izvorskog napitka. U Sloveniji ima oko 100 prirodnih termalnih izvora s temperaturom vode od 32 do 73 stepeni Celzijusovih. Zaboravite na vreme u jednom od petnaest prirodnih lečilišta! Slovenački centri zdravlja i velnes centri su u samom evropskom vrhu. Kako biste se lakše orijentisali, obeležili smo ih na mapi.
LEKOVITI EFEKTITermalna voda – u centralnoj Sloveniji, na jugu i severoistoku Slovenije. U panonskom svetu su u 60-ih godina tražili naftu i čak 800 m ispod zemlje otkrili termo-mineralno bogastvo. Specifičnost su crna parafinska termalna voda. Mineralna voda – zbog minerala i CO2, prija kao kupka ili piće. Donat Mg ima najveći sadržaj magnezijuma na svetu, a Radenska je nakon pronalaska postala zvanična mineralna voda bečkog dvora. Rasol i morska voda – pravi izvor mladosti sa lekovitim solima i mineralima. U nju su se zaklinjali još Rimljani. Lekovite obloge – omogućavaju preporod tela jer se u njima mešaju peloidi, organske i neorganske materije iz mineralne, jezerske ili morske vode. Udisanje lekovitih čestica i mikroklima – vodena inhalacija u lečilištima otvara disajne uteve, a udisanje morskog ili planinskog vazduha sprečava alergije.
PRIRODNA LEČILIŠTA Lečenje i preventiva – oporavite se u slovenačkim prirodnim lečilištima uz pomoć prirodnih lekovitih sredstava, rehabilitacione nege i preventivnih zdravstvenih programa. Medicinski velnes – poboljšajte zdravlje i pomoću terapeuta promenite stil života tako da na prvom mestu budu zdrava ishrana i kretanje. Velnes opuštanje – posle kupanja u termal-no-mineralnim vodama prijaju saune, masaže i fango obloge. Selfnes ili ljubav prema sebi – setite se kakvi ste duboko u sebi. Opredelite se za ljubav prema sopstvenom telu, duši i umu. Zabava za celu porodicu – nagradite svoje mališane termalnim užicima u vodenim parkovima sa animacijom, toboganima, sporim rekama i talasima.
Smeštaj: SLOVENAČKA PRIRODNA LEČILIŠTA, APARTMANI, BUNGALOVI, GLAMPING I KAMPOVANJE
SLOVENSKA ISTRA SLANA LJUBAV
Najlepši su poljupci koji mirišu na so. Slovenačka obala, duga 46 km, prepuna je romantičnih malih mesta. Najživopisniji je srednjovekovni Piran, kome je solarstvo donelo pravi procvat. Šetajte se po Se-čoveljskim solanama i probajte soni cvet. Slane užitke možete da zamenite slatkim, a u međuvremenu, hlebom možete da pomažete čitavu paletu ukusa na čelu sa ribom, maslinovim uljem i vinom.
NAJLEPŠI DOŽIVLJAJI Biciklom po Parenzani – nadišite se morskog vazduha na živopisnoj biciklističkoj trasi, koja nosi naziv po nekadašnjoj istarskoj uskotračnoj železnici između Trsta i Poreča. Kupanje u Mesečevom zalivu u Strunjanu – sa vrha najviše flišne litice na Jadranu, prošetajte se do plaže ispod 80 m vioke stene. Ugađanje u Portorožu – prepustite se wellnes-su i pramoru bogatom mineralima, koje u bazene dotiče iz bunara, duboko ispod površine.
NAJPRIVLAČNIJE Sečoveljske soline (solane) – nalazeći se najsevernije, još uvek aktivne solane na Mediteranu jedne su od retkih u svetu gde se so prerađuje po preporukama iz 14 veka. Piran s zidinama – upravo je so bila izvor pro-cvata fotogeničnog Pirana, kome najveću draž daje venecijanska arhitektura i zidine uređene za šetače. Koper – pristanište sa jednim od najlepših venecijanskih trgova i sa putničkim terminalom za kruzere.
DOGAĐAJI I PRAZNICI Tek Povežimo soline – u martu u SečiSolinarski praznik – u aprilu u PiranuNautička izložba Internautica – u maju u PortorožuPraznik ulja, vina i ribe – u junu u IzoliMeđunarodni filmski festival Kino otok – u avgustu u IzoliMeđunarodni festival Slatka Istra – u septem-bru u Kopru
UKUSI PRIMORSKE Zadovoljite sladokusca u sebi sa piranskim bran-cinom, gde ovu cenjenu vrstu uzgajaju uz zdravu hranu. Istarsku tradiciju doživite u osmicama, koje malim vinarima omogućuju da vas ugoste čak kod kuće i tako prodaju višak vina i prerađevi-na od mesa. Probajte istarsku belico, zeleno maslinovo ulje, koje je među najboljima u svetu. Zasladite se s čokoladom s solnim cvetom.
SlovenskaIstra
KRAŠKI KAMEN S MEKIM SRCEM
Ispod površine Slovenije nalazi se više od 8.000 kraških jama. Samo kamen s mekim srcem može da dopusti vodama da od rastvorljivog krečnjaka stvore podzemni svet neobičnog oblika. To je magija prirode, a u svako doba godine vas na istom mestu očekuje drugačiji svet. Zeleni kras se nalazi u Notranjskoj, a po matičnom Krasu dobili su naziv svi kraški fenomeni na svetu.
NAJLEPŠI DOŽIVLJAJIVozićem po Postojnskoj jami – provozajte se po najposećenijoj turističkoj pećini u Evropi sa 21 km prolaza, galerija i dvorana. U podzemnom carstvu, gde se svake godine postavlja živi vertep, prebiva jedinstvena čovečja ribica. Predstava klasične škole jahanja u Lipici – divite se svetski poznatim lipicanerima, jednoj od najplemenitijih rasa konja, koji se rađaju crni i izrastaju u bele. Poznata evropska ergela ih uzgaja još od 16. veka.
NAJPRIVLAČNIJE Predjamska tvrđava – u živu stenu ugrađen dvorac čuva priču o razbojničkom vitezu Erazmu Predjamskom. Škocjanske jame – neverovatan podzemni svet je do svetske kulturne baštine Uneska. Magična je šet-nja po osvetljenoj, 100 m dubokoj podzemnoj klisuri. Cerkniško jezero – na njemu je moguće stajati. Ne čudom, već kada presahne. Kada vode preplave zeleno kraško polje, postaje najveće jezero u Sloveniji. Štanjel – jedno od najstarijih kraških seoca.
UKUSI KRASA Slovenačka specifičnost, kraški pršut i teran, lepo su uigran kulinarski tandem. Možete da ih degustirate svuda, a najveselije je leti, za vreme Praznika terana i pršuta u Dutovljama. Uko-liko vas produva kraška bura, zagrejte se čašicom brkinske šlivovice i kraškog brinjevca.
DOGAĐAJI I PRAZNICICerkniški pokladni festival – u februaru u CerkniciPust je pršu (Karneval je stigao) – u februaru u Ilirskoj Bistrici Festival lavande – u junu u Komnu na KrasuFurmanski praznik s konjskimi zapregama i prikazom starih zanata – u julu u PostojniŽive jaslice – u decembru u Postojnskoj jami
Kras
ALPE ŠTITI ZLATOROG
Zlatorog je bajkovita divokoza sa zlatnim rogovima, koja čuva blago Alpa i Naci-onalnog parka Triglav. Bele je boje kao i planinski oci Slovenije. Najviši je Triglav. Barem jednom u životu njegovih 2.864 metara treba da osvoji svaki Slovenac. Doživite slobodno planinsko razgledanje i ljubazna seoca.
NAJLEPŠI DOŽIVLJAJI Planinarenje i slovenačka pešačka tran-sverzala – sami ili s iskusnim vodičima krenite u avanturu u slovenačkim Alpima. Zipline i vodeni sportovi na reki Soči – na spustu čeličnom sajlom prepustite se pogledu, a zatim zaplovite po najsmaragdnijoj alpskoj reci. Put mira od Alpa do Jadrana – od Prvog svet-skog rata i Soškog fronta prošlo je 100 godina. Put mira povezuje to nasleđe usred netaknute prirode, odakle vaš pogled obuhvata planine i more.
NAJPRIVLAČNIJE Bled i Bledska klisura – ikona slovenačkog turizma poziva na vožnju pletnom do ostrva nasred alpskog jezera. Nedaleko je netaknuta priroda klisure s predivnim rečnim slapom. Bohinjsko jezero – najveće slovenačko prirodno jezero u srcu Triglav-skog nacionalnog parka je ogledalo za visoke Julijske Alpe. Kranjska Gora – jedan od najpoznatijih slovenač-kih sportskih centara zimi i leti.
DOGAĐAJI I PRAZNICI Kup Vitranc i skijaški skokovi u Planici – mart u Kranjskoj GoriMeđunarodni festival alpskog cveća – jun u BohinjuSoča Outdoor Festival – jul u TolminuFestival planinarenja – septembar i oktobar u dolini SočeBiatlon na Pokljuki – decembar
UKUSI GORENJSKENa Bledu probajte krišku poznatog kremastog kolača koji se priprema više od 60 godina, ili se na Bledskom ostrvu zasladite sveslovenskom poti-com. I Radovljica je autentično slatka zbog meda i Festivala čokolade. U ustima se tope tradicional-no proizvedeni mlečni proizvodi iz Posočja kao što su sir Tolminc i Bohinjski sir. U Kobaridu, kraj Soče, obavezno naručite štrukle.
Alpe
LJUBLJANA JE LJUBLJENA
Ime Ljubljana na slovenačkom jeziku zvu-či kao da bismo rekli „ljubljena”. Glavni grad Slovenije je zbog svoje ljupkosti u srcu kako Ljubljančanima tako i pose-tiocima koji ga mogu uzduž i popreko otkriti peške ili biciklom. Zaljubite se u šarene ulice starog gradskog jezgra i Park Tivoli. Ljubljana je Zelena prestonica Evrope za 2016. godinu.
LJUBLJANSKI DOŽIVLJAJIBiciklom po Ljubljani i Ljublanskom barju (Ljubljanska močvara) – pokrenite predale za lepši utisak o gradu. Tu su usred trava i močvara otkrili ostatke hiljadu godina stare kulture koliba i upisali je na listu Uneska.Brodićem po Ljubljanici – vozite se po reci Ljubljanici ispod ljubljanskih mostova. Rimska Emona – otkrijte tajne starorimske Ljubljane od pre dve hiljade godina.
LEPOTE LJUBLJANEPlečnikova Ljubljana i Tromostovje – slovenački arhitekta Jože Plečnik je formirao karakter Ljubljane 20. veka. Tromostovje je srce susreta u Ljubljani. Zmajski most – simbol grada i mitskih korena povezanih s legendom o Argonautima. Ljubljanska tvrđava – sa srednjovekovnog utvrđenja je visoko iznad grada cela Ljbljana kao na dlanu.
UKUSI LJUBLJANELjubljana je raj za gurmane. Sve počinje na pijaci s proizvodima iz cele Slovenije. Tamo je petkom od maja do oktobra Otvorena kuhinja sa sveže pripremljenim specijalitetima na tezgama. Karakteristična ljubljanska jela su na jelovnicima gostionica označena kao „Ukusi Ljubljane”. Lep poklon je slovenački sir ljubavi Trnič iz Kamnika.
DOGAĐAJI I PRAZNICI Art Market – od maja do oktobraFestival uličnog pozorišta Ana Desetnica – jun i julLjubljana festival – jul i avgustLjubljana Jazz festival – julLjubljanski maraton – oktobarLjubljanski filmski festival LIFFe – novembarPraznična Ljubljana – decembar
Ljubljana
Feel Sloveniawww.slovenia.info/facebook
SloveniaInfowww.slovenia.info/twitter
Slovenian Tourist Boardwww.slovenia.info/linkedin
FeelSloveniawww.slovenia.info/pinterest
Feel Sloveniawww.slovenia.info/googleplus
FeelSloveniawww.slovenia.info/instagram
Sloveniawww.slovenia.info/youtube
Sloveniawww.slovenia.info/tripadvisor
Slovenija je priča o ljubavi
Neka vam se dogodi ljubav sa Slovenijom. Ne skrivajte je! Pozivamo vas na društvene mreže slovenačkog turizma, gde možete da se družite sa Slovenijom, pretražujete zanimljive informacije i delite ljubav prema zelenoj zemlji.
Osetite Sloveniju, zemlju između Alpa, Mediteranskog mora i panonskih ravnica! Dobro došli u jedinu zemlju u čijem je imenu ispisano najlepše osećanje. Ljubav ovde ima veliku moć. Povezuje more s planinama, šume s vodama, polja s vinogradima, tajne podzemlja s svetlošću neba.
Prvo što čovek oseti u Sloveniji jeste zelena boja. Više od polovine zemlje prekrivaju šume. Između italijanske Venecije i austrijskog Beča, u Sloveniji se prostire gotovo 50 parkova i još jednom toliko prirodnih rezervata.Svakog Slovenca do zelenih brda deli samo kratka šetnja, bilo da je kuća u centru grada ili na selu. Gde god zađete, uvek dlanom možete da zahvatite izvorsku vodu i probate sveže plodove u domaćoj bašti.
Greenings from #sLOVEnia!
Na raspolaganju na:
Upoznajte Sloveniju pomoću digitalnog kataloga. www.slovenia.info/eSlovenia
Klima i temperatura:
Prosečna dnevna temperatura u periodu 2004–2013. na navedenoj lokaciji. Arhivski podaci ARSO.
Portorož 2 m
1. januar: Nova godina8. februar: Prešernov danPokretni praznik: Uskršnji ponedeljak27. april: Dan borbe protiv okupatora1–2. maj: Praznik rada25. jun: Dan državnosti
4,6°C / 39.2 F23,8°C / 73.4 F
Novo mesto 220 m0,4°C / 32 F21,6°C / 69.8 F
Kredarica 2514 m-7,7°C / 19.4 F7,4°C / 44.6 F
Rateče 846 m-3,7°C / 26.6 F17,7°C / 62.6 F
JANJUL
€
EU: članica od 1. maja 2004. godine
2.061.085 stanovnika (januar 2016)
SlovenačkiJEZIK
15. avgust: Velika Gospojina31. oktobar: Dan reformacije1. novembar: Dan sećanja na mrtve25. decembar: Božić26. decembar: Dan nezavisnosti i jedinstva
Banke: pon. – pet.: 9:00–12:00, 14:00–17:00
Pošta: pon. – pet.: 8:00–18:00, sub.: 8:00–12:00
Muzeji: uto.– ned.: 10:00–18:00
Prodavnice: pon.– pet.: 8:00–19:00, sub.: 8:00–13:00, ned. i praznici: neki centri ostaju
otvoreni
Evropska zemlja na mestu gde se spajaju Mediteran, Alpi i Panonska nizija.
20.273 km²
Ljubljana
MEDITERAN
ALPI
PANONSKA NIZIJA
Valuta:EVRO
mediteranska klima na obali
kontinentalna klima u unutrašnjosti
alpska klima u planinskom svetu
AUT
DEU
IT
GBR
JPN
Slovenačka predstavništva i turistički informativni centri
Berlin
Paris
London
Madrid
Brussssssellllssss
Amsterdddaaammm
Ljubljana
Zagrebbbbbbbb
Sarajevooo
RRooommmmeee
Beoggggrad
Skopje
PPPPPPPPPPPrrriiistttiinePPPPodddggggggoriccaaaa
Tiiirrana
Sofia
Buchaaaarest
Budapeeeest
Bratislavaaaa
Praguee
Berrrrn
AAAthhheens
Ankara
Kiev
Minsk
Riga
CCCopppenhhhagenDublin
Lisbon
Chhhisii naauuu
VVVViiiieeeennnnnnnnaaaa
Warsaw
VVilnius
Venicee
250 km
500 km1000 km
Slovenačka turistička organizacijaDimičeva 13, SI - 1000 LjubljanaT.: +386 1 589 85 50 / F: +386 1 589 85 60 E: [email protected] / www.slovenia.info
Osetite Sloveniju! Dobro došli u jedinu zemlju na svetu koja u svom imenu nosi ljubav. Stara narodna pripovetka kazuje da ljubav ovde ima posebnu moć. U Sloveniji se lepote međusobno dodiruju i možete da ih doživite još istog dana.
Ljubljana je ljubljena
Šume grle sve
Slovenci, osvajači sveta
Vode imaju lekovit dodir
Slovenska Istra, slana ljubav
Nazdravlje, ljubavi
Kraški kamen s mekim srcem
Alpe štiti Zlatorog
Pričao ljubavi
TURISTIČKA MAPA
SLOVENIJE Zelena. Aktivna. Zdrava.
www.slovenia.info#ifeelsLOVEnia
ŠUME GRLE SVE
Slovenija je jedna od najšumovitijih zemalja Evrope sa najviše voda. Na dobrih 20.000 km2 ima više od 22.000 životinjskih i biljnih vrsta. Svežinu u svim periodima godine obezbeđuje gotovo 30.000 vodenih tokova. Priključite se akciji Obnovimo slovenačke šume i osetite zeleno srce Slovenije!
BOGASTVO SLOVENAČKIH ŠUMAKočevska prašuma – najveća u Sloveniji. Gusto drveće prašume na koje čovek nije imao uticaja do-stiže izuzetne dimenzije i staro je hiljadama godina. Pokljuka – visoravan s najvećom šumskom po-vršinom u Nacionalnom parku Triglav. Pohorje – četinarska šuma s omamljujućim mirisom na svežu smolu vodi do Šotnega barja, močvara s retkim biljnim vrstama i malim šumskim stanovnicima.
NAJLEPŠI DOŽIVLJAJIFoto safari – doživite šumu kroz fotografski objektiv i upoznajte dnevni ritam šumskih životinja. Šumski selfness – smirite se pod krošnjama drveća, protegnite se na senu i osetite ilovaču pod nogama u Cerkljanskim brdima. Splavarenje – ukrcajte se na tradicionalne splavove koji su nekada prevozili drvo, a danas nude druženje na rekama Dravi, Savinji, Savi i Krki.
VELIČANSTVENO DRVEĆESitnolisna lipa je više od 700 godina staro drvo s širokom krošnjom. Ima najveći obim stabla u Sloveniji, koji iznosi više od 10 m. Najveće drveće u zemlji – u slovenačkim šuma-ma su među najvišim listopadima deberške bukve, koje sežu u visinu 42 metra. Među četinarima je rekorderka Sgermova smreka s Pohorja sa 62 metra visine.
STANOVNICI ŠUMEMrki medved – kralj slovenačkih šuma, zaštićen u 19. veku. Danas u Sloveniji živi 500–700 mrkih medveda. Divljač – srne, jeleni, divokoze, kozorozi, lisice i dru-ge stanovnike šume dnevni poslovi mogu tako da zaokupe da možete potpuno da im se približite. Šumske ptice – možete ih čuti na svakom koraku, ima ih skoro 100 vrsta!
Recommended
