Turistika mapa Slovenije

  • View
    249

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zelena. Aktivna. Zdrava. - Turistička mapa Slovenije

Text of Turistika mapa Slovenije

  • JEDINSTVENI SMETAJSlovenija je zemlja jedinstvenog smetaja. Snovi su slai u dizajnerskim butik-hotelima u gradovima ili hostelima sa originalnom priom. ta kaete za no u umetniki renoviranoj zatvorskoj eliji? Na selu moete da prespavate u kronjama drvea, kampujete u umskim vilama, nazdravljate u krevetu usred vinove loze ili na pragu turistikog gazdinstva uberete svee specijalitete za doruak.

    UICIMA U SLOVENIJI NEMA KRAJA

    GOLFNema mnogo zemalja gde za nedelju dana moete da uivate na skoro svih 13 terena za Golf saveza Slovenije, a istovremeno se oseate kao da ste svaki put u novom zelenom svetu. Igrai golfa za vreme partije mogu da sluaju ptice u kronjama drvea i miriu livadsko cvee.

    KUPOVINAoping izlet u Sloveniju se isplati. Moete da uivate kako u kupovini u centru grada, gde su dizajnerski butici i prodavnice s proizvodima majstora starih zanata, tako i najmodernijim trgovakim centrima, kao to je ljubljanski BTC, najvei poslovni, zabavni i kulturni centar za kupovinu u Evropi.

    KOCKANJE Kockarski turizam u Sloveniji ima kraljevsku tradiciju koja je prerasla u privlanu ponudu slovenakih kazina i kockarnica. Ispitajte svoje poznavanje taktike i sreu u partiji pokera ili ruleta. ive igre su jo uvek najvei magnet. Prepustite im se u okruenju gde dan i no imaju istu atmosferu.

    POSLOVNI DOGAAJI I SUSRETI Slovenija je odlina kongresna i incentive destinacija, domain mnogih meunarodnih dogaaja i susreta. Zeleno srce Evrope je kao narueno za zakljuivanje i utvrivanje poslovnih i strunih veza. Odrivo orijentisane kongresne usluge povezuje Kongresni biro Slovenije.

    www.slovenia.info/innovative

    KULTURA I FESTIVALI

    Preporueni smetaj: GRADSKI HOTELI I KUE S TRADICIJOM

    FESTIVALSKI I PRAZNINI UICI. Najposeenija kulturno-etnoloka priredba u Sloveniji je Kurentovanje na Ptuju. Praznici na selu su povezani sa starim obiajima; festivali u gradovima su u znaku modernih umetnosti. Muziki festivali poznati su po jednoj od najduih tradicija u Evropi, bilo da se radi o klasinoj muzici, dezu ili modernim melodijama. Poseban sveslovenaki fenomen je narodno-zabavna muzika. Kulturni dogaaji leti i ulina publika kolorit su slovenakih gradova.

    PULS ISTORIJSKIH GRADOVA. Oslunite puls slovenakih gradova. Uputite se starim rimskim putem od Ljubljane do Celja i Ptuja. Doivite Idriju, najstariji slovenaki rudarski grad koji je na spisku Uneska. U Novom mestu je centar slovenake arheologije iz starijeg gvozdenog doba. Kranj, kofja Loka i Radovljica imaju udesno ouvana srednjovekovna gradska jezgra. Piran i Kopar na moru su izrasli na krilima venecijanske tradicije.

    POSETA MUZEJIMA I GALERIJAMA. Zbirke slovenakih muzeja i galerija su poslastica za ljubitelje umetnosti i kulturne batine. U Ljubljani se nalazi ak najstariji toak s osom na svetu, star 5.200 godina. Doivite interaktivnu izlobu u gradu ili uite u istoriju kroz gradove, rasute po itavoj Sloveniji. Dobro doli u jedinu zemlju na svetu s kulturnim praznikom 8. februara, koji je neradan da posveen najveem slovenakom pesniku Francu Preernu.

    Za ljubitelje ivota u gradovima i raanja na festivalima igre.

    Dolazak avionomStrateka lokacija ljubljanskog aerodroma Joe Punik omoguava sletanje u centar Slovenije, na samo nekoliko kilometara od glavnog grada. Ispred zgrade aerodroma se nalaze poetne stanice prevoznika, koji skoro na svakih 30 minuta omoguavaju udobno povezivanje do vaeg odabranog hotela ili sledee stanice u Ljubljani. Aerodromi Maribor i Portoro su na raspolaganju za arter linije.

    Dolazak vozomSlovenija ima meunarodne eleznike veze sa susednim i drugim zemljama. Najvie vozova dolazi na glavnu stanicu u Ljubljani, koja je od starog gradskog jezgra udaljena na samo nekoliko minuta hoda. Iz Ljubljane moete brzo i udobno da doete u sve vee slovenake gradove. Neke veze omoguavaju popuste na skijanje, kupanje ili poseivanje dogaaja.

    Dolazak autobusom ili automobilomSlovenija je dostupna iz svih susednih zemalja. Povezanost puteva i raskrsnica auto-puteva omoguavaju da dijagonalu Slovenije preete za nekoliko sati. Javni autobuski saobraaj je dobro organizovan i nudi dobru povezanost. Unutar veih gradova je organizovan i gradski putniki saobraaj.

    Dolazak vodomU pristanitu Luke Kopar je brodski putniki terminal. Sa svog kruzera moete da se za samo nekoliko minuta proetate do slovenakih primorskih gradova i glavnih turistikih znamenitosti zapadne Slovenije.

    PREVOZ I SAOBRAAJ

    Ogranienja brzine na putevima:

    *Obavezna upotreba vinjete na brzim putevima ili auto-putevima. Mogua kupovina nedeljne, mesene ili godinje vinjete (polugodinja za motocikliste).

    50 km/h 90 km/h 110 km/h 130 km/h

    Ogranienje u naseljenim mestima:

    Ogranienje van naseljenih mesta:

    Ogranienje na brzim pute-vima:

    Ogranienje na auto-putevima:

    Izlet muzejskim vozom

    NAZDRAVLJANJE UZ VINSKU PRIU.U Sloveniji postoji 14 vinorodnih pokrajina i na hiljade vinara kojima je u krvi ljubav prema vinovoj lozi. Upoznajte njihove prie na vinskim putevima Slovenije. Probajte vrhunska vina autohtonih i meunarodno poznatih sorti, koje su u samom svetskom vrhu. U jesen u vinogradima moete da pomaete u branju i praznujete dolazak mladog vina na Martinovo.

    ZDRAV DOIVLJAJ

    Za sve koji vole da uivaju. Prepustite se dodiru vode i ukusi-ma Slovenije.

    DODIR BLAGOTVORNE VODE. Slovenaka prirodna leilita okrepljuju termalnom, mineralnom i slanom vodom. Pored mora ulima udovoljavaju mediteranska klima, solinsko blato i slana voda. Vodeni mehurii termomineralne vode golicaju u Dolenjskoj, tajerskoj i Pomurju. Pobrinite se za zdravlje i energiju u najmodernijim centrima dobrog oseanja s vievekovnom leilinom tradicijom.

    UGAANJE UKUSIMA SLOVENIJE. Simbol slovenake gostoljubivosti je druenje za punim stolom. Gostionice u Sloveniji nude bogate jelovnike i doivljaje porodine tradicije. Na kulinarsku raznolikost u 24 gastronomska regiona ukazuje ve to da svaki obed prati druga vrsta hleba ili pogae. Isprobajte karakteristina jela zainjena kreativnou vrhunskih kulinarskih majstora.

    1. DAN

    2. DAN

    3. DAN

    1. DAN

    2. DAN

    3. DAN

    VODENA ILI SNENA AVANTURA. Leto ili zima? Vijuganje izmeu vodenih bazena ili po sveem snegu? Razueni tereni su zimi kao stvoreni za skijanje i druge zimske uitke. Moderni skijaki centri su uvek pri ruci. Leti vas zovu ivahne tekue vode. Osveite se u rekama, jezerima ili na moru, osetite energiju koju daju vodeni sportovi ili ribolov.

    AKTIVNI ODMOR

    Za sve koji vole kretanje u prirodi. Udahnite zeleno punim pluima!

    ENERGIJA SPORTSKOG PRAZNIKA. Slovenija je zemlja vrhunskih sportskih dostignua. Na meunarodnim takmienjima je esto meu zemljama sa najvie medalja po stanovniku. Doivite nezaboravnu atmosferu na slovenakim sportskim praznicima i priredbama u svim periodima godine!

    BICIKLIZAM ILI PLANINARENJE. Peke ili biciklom moete da istraite celu Sloveniju. Vie od 10.000 km sreenih planinarskih staza poziva na krae izlete ili viednevna prelaenja. Ukoliko vas raduje bre kretanje, vozite se po vie od 8.000 km biciklistikih staza. Smetaj za aktivni odmor je obeleen biciklistikim i izletnikim zvezdicama.

    DOGODOVTINA U UMI. Slovenake ume su samo na korak od svih gradova i sela u Sloveniji. Nadiite se sveeg vazduha i osetite energiju drvea. Neka stabla su meu najviim vrstama na svetu. Slovenija ceni svoje prirodno bogatstvo, obnavlja ume i misli zeleno. I ovu mapu smo odtampali na ekolokom papiru.

    ZELENI VIKEND

    Za sve koji vole da uivaju u zelenoj baj-ci. Neka vas osvei slovenaka priroda.

    Preporueni smetaj: ZELENI PONUAI TURISTIKA GAZDINSTVA, KAMPOVI I KUICE U VINOGRADIMA

    ZELENA ETNJA. Prebrojavanje svih nijansi zelene je posebna vrsta oputanja u Sloveniji. Pozdravite je peke po slovenakoj prestonici Ljubljani i drugim veim gradovima, po nacionalnom parku Triglav, po regionalnim i pejzanim parkovima ili prirodnim rezervatima.

    EDEN DOIVLJAJ. Slovenija ima 5 evropskih destinacija izuzetnosti: dolinu Soe, smaragdne reke koje povezuju Alpe i Jadran; Solavsku s Logarskom dolinom, jednom od najlepih alpskih dolina; toplu i bistru reku Kupu, gde ive Kupske prie; Idriju, najstariji slovenaki rudarski grad koji je na spisku Uneska i Lako, gde su termalna voda, medicina i proizvodnja piva Sotoje izvor dobrog.

    1. DAN

    2. DAN

    3. DAN

    Slo

    veni

    ja, t

    uris

    tika

    kar

    ta, 1

    : 55

    0 00

    0

    2014

    , 1. i

    zdan

    je, I

    zdal

    a i o

    bjav

    ila: S

    love

    nak

    a tu

    risti

    ka o

    rgan

    izac

    ija. D

    izaj

    n i r

    edak

    cija

    : Prim

    o K

    ete,

    pro

    f. dr

    Bra

    nko

    Roj

    c. K

    arto

    graf

    ska

    obra

    da, v

    erzi

    ja i

    prip

    rem

    a za

    ta

    mpu

    : Geo

    dets

    ki in

    stitu

    t Slo

    veni

    -je

    , Jam

    ova

    2, L

    jubl

    jana

    , Slo

    veni

    ja. I

    zvor

    i: Tu

    risti

    ka k

    arta

    Slo

    veni

    je 1

    : 45

    0 00

    0, 2

    013;

    pod

    aci G

    eode

    tsko

    g in

    stitu

    ta S

    love

    nije

    i po

    daci

    Slo

    vena

    ke

    turis

    tike

    org

    aniz

    acije

    . Sva

    pra

    va z

    adr

    ana.

    Zab

    ranj

    eno

    je s

    vako

    um

    noa

    vanj

    e ili

    prer

    ada

    karte

    delim

    ino

    ili u

    cel

    osti

    be

    z do

    zvol

    e G

    eode

    tsko

    g in

    stitu

    ta S

    love

    nije

    . / A

    ll rig

    hts

    rese