Prevencija Kriminaliteta - ispit

1. Pojam kriminaliteta – podrazumevamo sve one oblike ponasanja pojedinca ili grupe, koja na bilo koji nacin postakne tretmanu krivicnog zakonodavstva, zato sto se takvim ponasanjem nanese odredjena steta pojedincima, institucijama ili drustvu u celini.

2. Elementi koje poseduje kriminalna radnja – odredjena zakonska odredba, pocinilac kriminalne radnje, zrtva, tj pojedinca, grupa ili institucija kojoj je nacinjena steta obavljanjem odredjene kriminalne radnje.

3. Aspekti kriminalnog delovanja lica 1) Socioloski, 2) Psiholoski, 3) Pravni, 4) Kriminoloski i 5) Politicki aspekti.

4. Sta karakterise medjunarodni kriminalitet? – Po pravilu uvek organizovan, karakterisu medjunarodna trgovina oruzjem, drogom, belim robljem, delovima ljudskog tela, porno industrija, pranje novca, kontrola vlasti po njenoj vertikali (apsolutna), rasirene ucene u zelenastvo, kidnapovanje, mnogobrojna nerazresena ubistva kao i pojedinai oblici politickih delikata a gde se ubrajaju terorizam, diverzije, spijunaza i atentati.

5. Sta podrazumeva kriminalna podela sveta – podrazumeva 3 situacije izmedju pojedinih kriminalnih organizacija u cijim medjusobnim odnosima postoje nepisana pravila ponasanja, odnosno pretnje po osnovu moci, brojnosti clanova u organizovanosti. Tu se mogu ubrajati:

1) Nezakonita poslovanja na svojim podrucjima i u kriminalnoj oblasti. 2) Borba za prestiz u osvajanju istih kriminalnih podrucja ukljucujuci medjusobna pomirenja ali i fizicke likvidacije. 3) Veoma uska saradnja koja ima zajednicke ciljeve.

6. Sta karakterise sadasnji kriminalitet? – Karakterise visok standard organizovanosti, ne samo na unutrasnjem nego i na medjunarodnom planu.

7. Koji razlozi doprinose „tamnoj brojci“ kriminaliteta? – Razlozi koji doprinose tamnoj brojci kriminaliteta su: neprijavljivanje od strane ostecenih iz straha od osvete izvrsilaca, nepoverenje u pravosudne organe i dr.

8. Sta odlikuje organizovani kriminal? – Odlikuje utvrdjeno zajednicko delovanje vise lica koja teze da ono bude tajno sa ciljem da se ostvari direktno ili indirektno profit ili pak uticaj u oblasti javnog zivota.

9. Kako se ispoljava organizovani kriminalitet u oblasti opsteg prava? – U obliku saucesnistva i organizovanju kriminalnih radnji radi trgovine drogom, oruzjem i municijom, vozilima, delovima ljudskog tela i belim robljem, pravljenjem i rasturanjem falcifikovanog novca, korupcijom itd.

10. Kako se opravdava represija u modernom birokratskom drustvu? – Opravdava se putem dva institucionalna vida: 1) Pravnom normom, 2) Moralnom osudom.

11. Koja su dva momenta doprinela da ideje o prevenciji prodru u kriminologiji? - 1. Opsti razvoj drustva, materijalnog bogatstva, licne slobode i 2.Licne samoinicijative pojedinaca u drustvu, sto u uslovima kapitalisticke robne proizvodjnje dovodi do suprotnosti unutar stvarnog sistema i svesti da u samom sistemu koji je takve slobode stvorio sada uz procesivne i neke druge drustvene snage koje mogu da koce razvoj coveka i ipoljavaju njegovu humanu prirodu.

12. Kojim se sredstvima suprotstavlja kriminalitetu u savremenim kriminalistickim teorijama? – to su prevencija i represija koje su orientisanje na otklanjanje raznih neposrednih objektivnih uzorka koji su u sferi reakcije vodi na konkretne drustvene uslove, odnosno na deo uzorka poznat kao licni ili sugestivni.

13. Na sta moze biti usmerena preventivna delatnost? – Na ucinioca, zrtvu, situaciju, ili zakonski akt koji definise kriminalne radnje.

14. Sta se podrazumeva pod prevencijom kriminaliteta? – Podrazumeva se upotreba svih sredstava i mera usmerenih na sprecavanje prijavljivanja nekog od oblika kriminaliteta.

15. Koji cilj ima politika prevencije u sirem smislu? – ima za cilj sprecavanje nastajanja kriminalnih i drugih negativnih posledica, resavanjem odredjenih drustvenih pitanja koja se odnose na poboljsanje materijalnih uslova, podizanje zivotnog standarda, zadovoljenje kulturnih i drugih ljudskih potreba, podizanje nivoa obrazovanja, nauke, smanjivanjem socijalnih razlika medju gradjanimai posledica koje one stvaraju, resavanje nezaposlenosti, unapredjene socijalnih i drugih mera, suzavanje prostora za konflikte i protivrecne situacije, resavanje pitanja slobodnog vremena, kao i pojedinih uslova prestupnickog ponasanja dece i omladine.

16. Koje su policijske mere prevencije? – To su:

1) Kriminalisticka kontrola 2) Pozornicka i patrolarna delatnost,3) Kontrola ispravnosti vozila i vozaca,4) Kontrola kretanja na drzavnoj granici, 5) Kontrola predmeta i nosenja oruzja, prometa i transporta oruzja, 6) Obezbedjenje licnosti i objekta itd.

17. Koji organi preduzimaju mere prevencije? – To je policija, pojedine inspekcijske sluzbe, finansijska policija, savezne uprave carina i sluzbe platnih prometa u okviru svojih finansijskih ovlascenja.

18. Ko preduzema mere prevencije maloletnickog kriminaliteta? – U oblasti maloletnickog kriminalitata mere prevencije preduzimaju skole, porodica, centri za socijalni rad, organi starateljstva s ciljem sprecavanja maloletnickog prestupnistva odnosno njegovog recidiva.

19. Sta je maloletnicka represija? – u opstem smislu mozemo oznaciti kao oblik drzavnog ili drustvenog reagovanja s ciljem da se zakonskim prikazom ili zastrasivanjem suzbiju odredjene pojave ili odnose u drustvu, da bi se uspostavilo ili izmenilo neko pravilo odnosno pravno stanje, zastite odredjene funkcije drzave ili neki drugi njeni interesi ili interesi gradjana.

20. Sta su mere represije? – to su mere prinude ili pritiska kojima se ralizuje politika represije u drustvu a koje organi preduzimaju prema gradjanima radi postizanja odredjenih ciljeva ili odredjivanja postojeceg odnosno uspostavljanja novog pravnog stanja u pojedinim podrucjima rada i zivota.

21. Koji aspekti sacinjavaju kriminalnu radnju? – To su:

1) Pocinilac,2) Zrtva. 3) Mesto ili situacija, 4) Posmatrac, 5) Zakon

22. Kako se deli prevencija prema cilju kojem je usmerena? –

1) Prevencija usmerena na izmenu krivicnog zakonodavstva. 2) Usmerena na situaciju, 3) Usmerena na ucinioca, 4) Usmerena na zrtvu, 5) Usmerena na posmatraca.

23. Kako se vrsi podela prema vremenu u kojem nastaje?1) Proaktivna (pradeliktijum) i 2) Reaktivna (postdeliktijum)

24. Kako se deli prema subjektima koji je sprovode? –

1) Prevencija koju preduzimaju zakonopisci, 2) Koju preuzimaju nadlezne drustvene sluzbe, 3) Koju preuzimaju posebno formirane sluzbe, 4) Koju preuzima sira javnost, 5) Koju preuzima porodica i lokalna zajednica, 6) Koju preuzimaju gradjani.

25. Kako se deli prema prirodi kriminalnih radnji?

1) Usmerena protiv kradje (provala), 2) Usmerena protiv nasilja, 3) Usmerena protiv silovanja, 4) Usmerena protiv nelegalne trgovine (sverca), 5) Usmerena protiv droge, 6) Usmerena protiv sive ekonomije, 7) Usmerena protiv organizovanog kriminaliteta.

26. Koje se mere mogu preduzeti u prevenciji kriminaliteta?

1) Mere usmerene na ponasanje ucinioca, zrtve ili posmatraca, 2) Mere usmerene na izmenu sutiacionog faktora, 3) Mere uvodjenja dodatnih tehnickih sredstava (alarmi, ograde), 4) Mere ua prevenciju nadgledanjem rizivnog podrucja, 5) Mere usmerene na imenu socijalnog okruzenja koje je uzrok kriminaliteta, 6) Mere usmerene na sprecavanje karakternih osobina kod buducih izvrsilaca krivicnog dela.

27. Kako se dele mere s obzirom na vremenski domet?

1) Kratkorocne mere prevencije, 2) Srednjorocne mere prevencije, 3) Dugorocne mere prevencije.

28. Kako se dele mere prema podrucju delovanja?

1) Primarne koje deluju na javnost i okruzenje uopste, 2) Sekundarne koje su usmerene na rizicne drustvene grupe i pojedinaca, 3) Tercijalne usmerene na kriminalitet kada se vec pocinio.

29. Koji cilj imaju teorije o prevenciji kriminaliteta? – Da na jasan i nedvosmislen nacin objasne uzroke, uslove i modalitete pojavljivanja kriminaliteta te da im na tim osnovama postave strategiju za njihovo sprecavanje.

30. Sta kao osnov za svoju perspektivu uzima klasicna teorija? – Uzima promene u KZ koje treba da deluju kao mere zastrasivanja na potencijalne prestupnike.

31. Koji je cilj specijalne prevencije? – Da spreci osudjena lica da vrse krivicna dela pre svega nihovom izolacijom i zatvorenickim tretmanom u kaznenim ustanovama.

32. Sta afirmise neoklasicna teorija? – Princip resocijalizacije kriminalaca a to je delo sto predstavlja sastavni deo svih preventivnih aktivnosti u svim drustvima.

33. Sta predstavlja teorija pozitivizma? – To je prevashodno jedan duhovni pokter, jedan dosledni duhovni stav, odnosno jedan metod kojim se dolazi do naglog saznanja.

34. Koji su tipovi kriminala po ovoj teoriji (pozitivnoj) ?

1) Rodjeni kriminalac, 2) Umobilni kriminalac, 3) Povremeni kriminalac, 4) Kriminalac iz strasti, 5) Kriminalac po navici, 6) Slucajni kriminalac.

35. Koji se pozitivista sociolog prvi bavio pitanjima kriminala? – Emil Dirkem (druga polovina XIX veka)

36. Kojim nalazima je inspirisana teorija dizajna i na sta ona ukazuje? – inspirisana nalazima Cikaske skole koji su ukazali da postoji odredjena veza izmedju pojedinih urbanih zona i stope kriminaliteta

37. Koje teze sadrziglavna ideja preventivnog delovanja po teoriji dizajna sredine?

1) Fizicka sredina moze preventivno delovati na prestupnike tako sto ce im umanjiti mogucnost za izvrsenje krivicnog dela postavljanjem odredjenih barijera koje ce uciniocu otezati ostvarivanje, 2) Fizicka sredina moze spreciti prestupnika tako sto ce mu oduzeti mogucnost bezbednog bekstva sigurnim putevima. 3) Fizicka sredina moze povecati verovatnocu da prestupnik bude covek tokom obavljanja kriminalne radnje ili beksta, 4) Fizicka sredina moze poboljsati socijalni karakter sredine tako sto ce stimulativno delovati na uverivanje gradjana u odredjenom podrucju s ciljem odredjene kontrole kriminala.

38. Koji se pojmovi prostora koriste u teoriji dizajna?

1) Javni prostor koji je dostupan svima i sluzi za razlicitu upotrebu, 2) Polujavni prostor koji je predvidjen za sve ali to koristi ogranicen broj ljudi (zgrada), 3) Poluprivatni prostor koji je restriktivan odnosno predvidjen za veci broj ljudi ali koji ne moze da koriste obicni gradjani, 4) Privatni prostor koji je predvidjen samo za odredjene korisnike.

39. Koje karakteristike poseduje branljivi prostor po ovoj teoriji?

1) Teritorijalna definicija prostora, 2) Ostvarivanje najveceg moguceg prirodnog nadzora, 3) Dizajn stambenog naselja koje nije zbijeno, 4) Smestanje stanbenih projekata ili naselja u bezbednija gradska podrucja.

40. Koji su nedostaci teorije dizajna sredine?

1) Broj stanova na jednom ulazu,2) Broj spratova,3) Broj stanova u jednom bloku,4) Organizacija prostora.

41. Koji su osnovni preventivni pristupi?

1) Kontrola ulaza koja ima za cilj da spreci nepoznata lica da udju na odredjeno mesto,2) Nadgledanje koje omogucava legitimnim korisnicima odredjenog prostora efikasno nadgledanje okoline kako bi oni mogli da deluju ili detekcijom samih kriminalnih radnji,3) Aktivna podrska koja ima za cilj da ohrabri same gradjane u pravcu smanjenja krivicne delatnosti,4) Princip ojacavanja motivacije koji podrazumeva ukupnost svih sredstava pomocu kojih se povecava rizik za potencijalne prestupnike da mogu biti uhvaceni a istovremeno se smanjuje eventualna dobit koju prestupnik ocekuje izvodjenjem kriminalne radnje.

42. Koje mere spadaju u preventivnu tehniku?

1) Upotreba alarma,koja ima za cilj da detektuje krivicnu radnju u toku njenog izvodjenja.2) Sigurnosne kamere,koje se postavljaju na preglednim mestima da bi se pomocu njih vizuelno sa daljine mogli pratiti dogadjaji na podrucju vidnog delokruga. 3) Oznacavanje imovine koja predstavlja radnju kojom radnici vidno oznacavaju svoju imovinu sto zastrasujuce deluje na potencijalne prestupnike, 4) Izgradnja ograda, koja ima za cilj preventivno odvajanje javnog od privatnog prostora, 5) Preuredjenje ulica, 6) Mere ogranicavanja pristupa kada se na pojedinim podrucjima onemogucava pristup nepozeljnim osobama I dozvoljava pristup legitimnim korisnicima,7) Formiranje pesackih zona koje se ostvaruje izvesnim promenama fizickog dizajna pri cemu se utvrdjuju pravci kojima se pesaci preusmeravaju sjedne na drugu stranu,8) Pojacano nadgledanje koje se sastoji iz dva osnova: a) poboljsanje ulicna osvetljenja koje pruza mogucnost da predstavnici zakona ali I sami gradjani individualno ili organizovano nadgledaju rizicna podrucja, b)projekti izgradnje stambenih jedinica koje zahtevaju da jedinice budu postavljene na takav nacin da se iz njih mogu pratiti dogadjaji na ulici.9) Mere za izgradnju zajednice.

43. Koje su kategorije koje obuhvataju strategiju prevencije kriminaliteta?

1) Povecanje napora u kojim spade upotreba svih sredstava pomocu kojih se prestupnik primorava da znatno uveca napor ako zeli da izvrsi krivicnu radnju.Konkretne mere koje se preduzimaju:

A) Skrivanje mete koje se postize izgradjivanjem fizickih barijera koriscenjem specijalnih brava itd.B) Mere kontrola koje otezavaju prestupnicima da udju u neku prostoriju,C) Odvracanjem prestupnika(javnim nastupima)D) Kontrola sredstava-donosenjem adekvatnih zakonskih propisa.

2) Povecanje rizika obuhvata:

A) Snimanje ulazaB) Formalno nadgledanje, C) Nadgledanje zaposlenih, D) Prirodno nadgledanje.

3) Smanjenje dobitka gde spada:

A) Uklanjanje mete,B) Identifikacija imovine ,C) Uklanjanje pobuda,D) Postavljanje odredjenih pravila.

44. Sta je teorija rutinskih aktivnosti? – To je specifican nacin zivota u modernim gradovima koji je proizvod sveukupnih drustvenih uslova koji su rezultat istorijskog razvoja drustva.

45. Kako kriminalnu radnju definise teorija rutinskih aktivnisti? – Postoje tri mogucnosti:

1) Motivisani prestupnik,2) Pogodna meta ( zrtva ) , 3) Odsustvo sposobnog cuvara.

46. Koje su mere koje nudi teorija rutinskih aktivnosti? - To su mere:

1) Smanjenje motivacije kod prestupnika, 2) Sprovodjenje aktivnosti kojima odredjena meta postaje privlacna, 3) Povecanje sposobnosti lica da nadgledaju potencijalnu zrtvu.

47. Kako se nadgleda kriminalac po teoriji racionalnog izbora? – Vidi se kao racionalno bice koje se bitno ne razlikuje od obicnih ljudi jer sticaj okolnosti tog pojedinca pretvara u kriminalca odnosno lice koje se bavi kriminalnom delatnoscu.

48. Kako teorija racionalnog izbora usmerava preventivnu delatnost? – Usmerava sa 3 aspekta:

1) Povecanje napora da se ne izvrsi neko krivicno delo, 2) Povecanje rizika da lice bude uhvaceno, 3) Smanjenje dobiti koja je povezana sa izvrsenjem krivicne radnje.

49. Koji su faktori najcesci uzroci za formiranje kriminalnog karaktera licnosti po teoriji socijalne kontrole? – To su : 1) Porodicni porblemi, 2) Zlostavljanje dece, 3) Siromastvo, 4) Nezaposlenost, 5) Nedostatak obrazovanja, 6) Odsustvo socijalne podrske i 7) Odsustvo socijalizacije licnosti.

50. Kako se po teoriji socijalne dezorganizacije razvija kriminalitet? – Razvija se razlicito u zavisnosti od odredjenog podrucja (gradskog ili seoskog) ali uzrok za pojavu kriminaliteta ne predstavlja sredina sama po sebi vec socijalni uslovi kao proizvod te sredine.

51. Kako se posmatra drustvena struktura po funkcionalistickoj teoriji ?

- Ona se posmatra analiticki I predstavlja celinu koja se sastoji iz nekoliko delova,a to su:

1) Podsistem kulture,

2) Drustveni podsistem I

3) Podsistem pojedinaca.

52. Sta se podrazumeva pod subkulturom po ovoj teoriji (SK) ?

- Pod subkulturom se podrazumeva stvarna ili fiktivna drustvena grupa koja u odnosu na dominantne kulturne vrednosti razvija poseban kulturan sistem sa autenticnim vrednostima I operacionalizovanim normama.

53. Koje su socijalne karakteristike licnosti po karakternoj teoriji ?

1) Privrzenost,

2) Odanost,

3) Ucesce I

4) Verovanje.

54. Koji su faktori rizika po karakternoj teoriji?

1) Hiperaktivnost,

2) Agresija,

3) Impulsivnost,

4) Suprostavljanje,

5) Nizak IQ,

6) Nedostatak paznje,

7) Losi rezultati u skolovanju.

55. Koje su karakteristike porodice kao faktora?

1) Devijacija porodice,

2) Nezaposlenost jednog ili oba roditelja,

3) Odbacivanje lica od strane roditelja,

4) Nedostatak paznje,

5) Porodicna nesloga I nasilje u porodici,

6) Neefikasna disciplina.

56. Koje su socijalne karakteristike kao faktor rizika?

- To su: siromastvo, lose skolstvo-obrazovanje, veliki obim kriminalnog I socijalno patoloskog ispoljavanja u sredini (narkomanija, krvni I seksualni delikti, vandaslizam, skitnicarenja, prostitucija I td…

57. Sta je cilj socijalne prevencije kriminaliteta?

- Ima za cilj da utvdri koji su socijalni mehanizmi kljucni za nastavak kriminalnog ponasanja licnosti.

58. Koji su osnovni modusi kojima se postize preventivno delovanje?

1) Porodicna podrska,

2) Predskolsko obrazovanje,

3) Organizovanje drustvene zajednice,

4) Zaposljavanje.

59. Koja su osnovna nacela prevencije kriminaliteta?

1) Nacelo zakonitosti;

2) Nacelo legitimnosti;

3) Nacelo individualizacije;

4) Nacelo interakcije;

5) Nacelo humanosti.

60. Sta je nacelo zakonitosti ?

- Podrazumeva da svaku aktivnost kojoj je cilj suprotstavljanje kriminalitetu treba preduzimati u skladu sa zakonskim normama koje se na takve aktivnosti odnose.

61. Sta je nacelo legitimnosti ?

- Ona nalaze da sva ogranicenja slobode I prava gradjana treba da budu uskladjena sa primenom preventivnih mera I postupaka.

62. Sta je cilj nacela humanosti ?

- Cilj je da se primenom pojedinih represivnih mera ( lisenje slobode, izvrsenje sankcija I sl) preduzima uz postovanje fizickog I psihickog integriteta licnosti, njenog dostojanstva I ugleda.

63. Kako se preventivno suprotstavlja kriminalitetu u okviru kriminalne politike ?

- To se vrsi pre svega angazovanjem i preduzimanjem razlicitih drustveno-ekonomskih,socijalno zastitnih, zdravstvenih i vaspitno obrazovanih mera kojima se moze delovati na uslove i uzroke kriminalnog i ostale oblike socijalno patoloskog ponasanja.

64. Koja je uloga kriminalne politike u prevenciji kriminaliteta ?

- Uloga je: 1). Da kao prakticna delatnost sprecava i suzbija kriminalitet, pre svega preventivnim al ii represivnom merama. 2). Da je to naucna oblast koja se bavi postojecim zakonodavstvom I njegovim uticajem na kriminalitet, strategijom I taktikom celokupnog nastojanja u suzbijanju odredjenih devijantih pojava, s ciljem suprotstavljanja kriminalitetu, procenjivanjem I eventualnim iznalazenjem adekvatnim I valjanim metodama I tretiranju kriminalnih pojava I izvrsilaca kriminalne aktivnosti.

65. Koji je osnovni cilj kriminalisticke strategije?

-Cilj je da na osnovu programiranih kriminalisticko taktickih mera realizuje odredjene preventivne mere.

66. Koja su 2 osnovna vida deovanja kriminalisticke strategije?

1 ) Usmeravanje na kriminalisticku represiju;

2 ) Planiranje, programiranje, realizacija, kriminalisticke strategije.

67. Koje se aktivnosti pokazuju kao neophodne za unapredjenje preventivne delatnosti?

- To je pre svega plansko I sistematsko organizovanje prevencije koja treba uvek da se zasniva na prognozi kriminaliteta prema pojedinim vrstama i oblicima,a narocito prema organizovanom, povratnickom I nasilnickom kriminalitetu, kao I prema njihovim akterima.

68. Na kojim se naucnim postavkama zasniva prevencija kriminaliteta u okviru preventivne politike?

1) Vise dimenzionalno izucavanje pojavih oblika kriminaliteta ukljucujuci I one oblike cije fenomenoloske kriminalistike nisu manifestovale ili se manifestuju sa duze vremenske distance, odn.koje su prikrivene drugim oblicima.

2) Istrazivacki pristup u istrazivanju uzrocnosti kriminaliteta;

3) Istrazivanje I uocavanje psihosocijalnih karakteristika svakog ucinioca krivicnog dela I drugih njegovih osobina.

69. Sta zahteva planiranje I programiranje prevencije kriminaliteta?

- Zahteva uskladjivanje veoma razlicitih veza I odnosa utvrdjivanje njihove akcione srazmernosti u delovanju I iznalazenje onih kombinacija iz sadrzaja za koja postoji realna prognoza da ce rezultirati uspehom.

70. Koji je opsti cilj planiranja prevencije?

- To je planiranje odn. sprecavanje inkriminasanog ponasanja odn. Ispoljavanja koja se sastoji u otkrivanju I suzbijanju kriminogenih faktora.

71. Na sta se odnosi sektorsko planiranje?

- Odnosi se na sacinjavanje I donosenje programa preventivnog postupanja u pojedinim podrucijima ili delatnosti u drustvenim zivotima kao sto je oblast obrazovanja, zdravstva, saobracaja, krivicnog pravosudja I policije.

72. Na sta se odnosi prognoziranje kriminaliteta?

- Odnosi se na pojavu kriminaliteta kao negativnu drustvenu pojavu uz prognoziranje buduceg ponasanja izvrsilaca krivicnih dela,asocijalnih pojedinaca I onih lica za koja se osnovano moze predpostaviti da ce u njihovom ponasanju doci do kriminalnih,odnosno devijantnog ispoljavanja.

73. Koja su osnovna nacela socijalne prevencije?

- To su nacelo zakonitosti, humanosti, medjusobne uskladjenosti delovanja,naucne zasnovanosti,institucijalnost I nacelo programiranja preventivne delatnosti i td…

74. U cemu se sastoji posebna specijalna prevencija?

- U sprecavanju kriminaliteta otklanjanja pojedinih kriminogenih faktora koji deluju u uzoj drustvenoj sredini ili se odnose na odredjenu grupu pojedinaca naklonjenih vrsenju krim.dela.

75. Na sta se odnosi individualna specijalna prevencija?

- Odnosi se na preduzimanje mera prema konkretnim pojedinacno odredjenim licima koji su individualno odredjeni I usmerene prema konkretnim kriminogenim uticajima pojedinca.

76. Koje su osnovne mere socijalne prevencije prema deci I maloletnicima?

1) Mere usmerene na pojedinca pod kojima se podrazumeva upotreba preventivnih tehnika koje su usmerene na pojedinca, potencijalne prestupnike ili na one pojedince koji su vec ispoljili neki od oblika delikventnog I kriminalnog ponasanja;

2) Mere usmerene na drustvenu zajednicu-pod ovim merama se podrazumevaju svi oblici drustvenog zivota koji sacinjavaju okruzenje potencijalnih prestupnika sa izuzetkom porodica. Najcesce se u preventivnom smislu misli na sekundarne drustvene grupe kojima pojedinca pripada kao I na model drustvene zajednice koje ga okruzuje.

77. Koji uslovi treba da ispune mere socijalne prevencije radi uspesnog delovanja?

1) Da budu sveobuhvatne I intenzivne;

2) Da se sprovode enegicno I odlucno;

3) Da ukljucuju postupak od slucaja do slucaja I da se bore za svakog pojedinca;

4) Da imaju u vidu posebne potrebe I specificnosti pojedinca;

5) Da se povezuju sa delovanjem zajednice, skole, ustanova I ostallih oblika socijalnog udruzivanja;

6) Da obezbede tretman pojedincima ne samo u porodici nego I u zajednici;

7) Da intenzivno rade na poboljsanju soc.okruzenja licnosti.

78. Koje su mere prevencije usmerene na porodicu?

1) Sluzba za porodicnu podrsku koja kao vid preventivnog delovanja formiraju posebne sluzbe koje se bave priblemima porodicnog zivota I koje pruzaju pomoc tzv. rizicne porodice odnosno porodicama kojima je ovaj vid pomoci najpotrebniji;

2) Obuka porodice koje obuhvata specijalne programe za obuku porodice I obucava roditelje za normalnu socijalizaciju dece, a osnovna ideja jeste da s obzirom na to da roditelji ne znaju kakvim ponasanjem treba uticati na socijalizaciju takva ponasanja kroz ovu obuku moraju savladati;

3) Kucna briga I zastita porodica gde je fokus porodica ali je sama tehnika specificna po tome sto se u ovoj situaciji ne pozivaju roditelji u specijalizovane sluzbe vec onaj koji je zaduzen za prevenciju(strucno lice koje odlazi na teren u odredjenu porodicu u cilju da sprovodi normalizaciju zivota porodice).

79. Sta predstavljaju centri za socijalni rad u okviru preventivnog delovanja?

- To su institucije koje imaju veoma znacajnu ulogu u socijalnoj zastiti lica jer one neposredno Ili u saradnji sa drugima brinu o licima koja nisu u mogucnostima da sebi stvore uslove za zivot a u takvoj situaciji su se nasla bez svoje krivice.

80. U kojim fazama postupka saradjuje centar za soc.rad sa policijom I organima pravosudja?

- Saradjuju u svim fazama predkrivicnog I krivicnog postupka odnosno u fazi podnosenja krivicne prijave u toku pripremnog postupka kao I na glavnom pretresu nad kojom centar predlaze odredjene mere koje se odnose na maloletnike.

81. U cemu se ogleda znacaj informativnog faktora za prevenciju kriminaliteta?

- Znacaj se ogleda I manifestuje pre svega kroz odnosa javnosti prema kriminalitetu I doprinosu te iste javnosti suprotstavljaju ovoj negativnoj pojavi.

82. Kako se moze ostvariti pozitivna uloga informativnog faktora u prevenciji kriminaliteta?

- Moze se ostvariti samo ukoliko odredjena medijska sredstva objektivno informisu gradjane o konkretnim I aktuelnim dogadjajima iz oblasti kriminaliteta, na nacin na koji se u javnom mnjenju stvara odbojnost prema kriminalitetu I njegovim izvrsiocima.

83. Koji je cilj prevencije putem sredstva za masovno komuniciranje?

- Cilj je da deluje restriktivno na odredjene vidove krim.ponasanja a afirmativno na one oblike ponasanja kojima se kriminalitet sprecava.

84. Sta je cilj opsteobrazovno delovanju mas medija?

1) Da najsira populacija dobije neophodne informacije ;

2) Da gledaoci shvate znacaj tih informacija;

3) Da teme koje se obradjuju u informacijama nisu kontradiktorne suprotne sa njihovim svakodnevnim iskustvom;

4) Da se planira I realno postavi cilj kampanje mas medija;

5) Da se kampanje usmerene na konkretne izmene stavova I ponasanja gradjana;

6) Da se postavljeni ciljevi komuniciranja podrze u okvirima neformalnih kanala komuniciranja;

7) Da se postave ciljevi I nacini za razbijanje barijera u stavovima I ponasanju lice;

8) Da se same informacije I ciljevi postave komplementarno u odnosu na svakodnevni zivot, verovanja I postojece stavove ljudi(lica I gradjana).

85. Koji su kljucni aspekti informisanja koji nude bilteni?

1) Davanje informacija gradjanima o kriminalnim radnjama u njihovom okruzenju(susedstvu);

2) Davanje saveta oko izvesnih oblika ponasanja kojima se preventivno deluje na kriminalitet;

3) Davanje informacija o primerima efikasnog delovanja protiv kriminaliteta u njihovoj okolini cime se podize ukupna motivacija pojedinca.

86. Sta imaju za cilj naucna istrazivanja u okviru prevencije kriminaliteta ?

- Imaju pre svega za cilj da dovedu do promena u kriminalnom politickom shvatanju suprostavljanja kriminalitetu a zatim da izmene kriminalnu politicku strategiju koja bi teziste suprostavljanja sa represije trebalo da prenese na podruicije prevencije kriminaliteta.

87. Koje nedjunarodne organizacije i instituije imaju ucesca u prevenciji kriminaliteta ?

1) OUN (organizacija ujedinjenih nacija),

2) Svetska zdravstvena organizacija,

3) Medjunarodna organizacija kriminalisticke policije (interpol),

4) Europol,

5) Medjunarodna udruzenja u koja spadaju sudije maloletnickih sudova,

6) Sudije za krivicno pravo i kriminologiju,

7) Vaspitaci za pomoc osudjenim licima,

8) Vaspitaci mladih neprilagodjenih lica.

88. Koji su faktori od kojih zavisi ucesce gradjana u prevenciji ?

1. DEMOGRAFSKI FAKTORI :

A) Materijalni status koji obuhvata gradjane poreklom iz srednje klase i imucnijih domacinstava;

B) Bracni status uglavnom se nalaze lica u braku;

C) Kucevlasnici gradjani koji poseduju svoje nepokretnosti i zainteresovani su za njihovu bezbednost;

D) Obrazovanje gradjana i rezidencionalna stabilnost gradjani teze trajno zadrzavanje na podrucju gde zive.

2. PSIHOLOSKI FAKTORI :

A) Komunikativnost koja iskazuje tendenciju lakog stupanja u kontakt sa svojom blizom okolinom;

B) Zadovoljstvo ispunjenost svojih zivotnih ciljeva;

C) Sreca;

D) Predvidljivost;

E) Sposobnost kontrole kada lice zeli da svoj zivot drzi u svojim rukama.

3. FAKTORI ZAJEDNICE :

A) Homogenost sa naucne veze izmedju pojedinaca i porodice koji tu zajednicu sacinjavaju;

B) Niska stopa kriminaliteta govori o izrazenosti kriminalnih pojava ;

C) Klasna struktura govori da te zajednice pripadaju srednjoj klasi.

89. Sta predstavlja program nadgledanja u lokalnoj zajednici ?

- Predstavlja organizovan napor lokalne zajednice da se preventivno deluje na kriminalitet, tako sto ce se upotrebom odredjenih mera obezbediti nadgledanje odredjenih podrucja na kojima postoji visok stepen verovatnoce da ce se obaviti kriminalna radnja.

90. Po kojim se kriterijumima razlikuju gradjanske patrole ?

1) Po funkciji ( sto predstavlja zastitu pojedinacnih stavova, borba protiv narkomanije itd.)

2) Po podrucju nadgledanja ( sto moze biti odredjena zgrada, ulaz, saobracajnica )

3) Po nacinu kretanja ( da se patrole mogu kretati pesice, automobilom, motorima i td. )

4) Po brojnosti – velicini ( gde broj moze biti manji i veci u zavisnosti od potreba )

5) Po ponasanju ( nekada imaju za cilj da zastrase a nekad da se direktno upuste u delovanje na kriminalne grupe ili pojedince )

91. Kada se ostvaruje preventivno delovanje posmatraca ?

1) Kada posmatrac veruje da je svedok kriminalnog cina u kome neko strada

2) Kada je nedvosmisleno jasno da je u toku kriminalni cin

3) Kada drugi prisutni ohrabruju posmatraca na prevenciju

4) Kada posmatrac veruje da ima odgovornost da intervenise

5) Kada posmatrac poznaje zrtvu ili ostale ucesnike

6) Kada je cena intervencije manja od dobiti koja se intervencijom ostvaruje

92. Koja su dva moguca modaliteta ponasanja posredstvom kojim se preventivno deluje u pravcu zastite od viktimizacije ?

1) Ponasanja koja redukuju rizik od viktimizacije

2) Ponasanja kojima se izbegava viktimizacija kada je kriminalitet neizbezan

93. Koji su nacini prevencije samoodbrane od silovanja ?

1) Snazan fizicki otpor, sto podrazumeva da se zrtva svim fizickim sredstvima in a sve moguce nacine odupre napadacu ( udaranje, grebanje…)

2) Snazan verbalni otpor koji ima za cilj da zaplasi i odvrati predstavnika od njegove namere ( vristanje, pretnja, pozivanje upomoc…)

3) Blag fizicki otpor sto podrazumeva fizicki kontakt i otpor koji je umeren kako se napadac ne bi fizicki povredio ( guranje )

4) Blag verbalni otpor sto podrazumeva da zrtva plakanjem i molbama odvrati prestupnika od njegove namere.

94. Sta podrazumeva preventivno delovanje na trgovinu i zloupotrebu droge ?

- Pod preventivnim delovanjem na trgovinu i zloupotrebu droge treba shvatiti skup aktivnosti koje driustvena zajednica preduzima s’ciljem da onemoguci ili oteza prodaju ili koriscenje droge u konkretnim drustvenim sredinama i gradskim podrucijima.

95. Koja je uloga pravosudnih organa u sprecavanju kriminaliteta ?

- Ona se sagleda u medjusobnoj saradnji pravosudnih funkcija i pracenja takvih drustvenih pojava koje spadaju u postdeliktne funkcije tih organa.

96. U cemu se sastoji preventivna obaveza tuzilastva ?

- Sastoji se u pracenju i analiziranju odredjenih pojava u drustvu pre svega kriminogenim jer svojim manifestacijama prete da ugroze drustvena dobra i vrednosti ,odnosno da ih dovedu do kriminalnog ispoljavanja.

97. U cemu se sastoji preventivna delatnost izvrsenja krivicnih sankcija ?

- Ogleda se u efektima generalne i individalne prevencije te kao takva ima posebn kriminalno-politicki znacaj a odnosi se kako na odredjenu vrsu kriminaliteta tako i na izvrsioca.

98. U cemu se ogleda doprinos humanitarnog prava u penoloskoj prevenciji ?

- Ogleda se u izgradjivanju nacina postupaka sa uciniocima krivicnih dela kako bi ih zastitili od nehumanih postupaka gazenja ljudskog dostojanstva i prekomernih patnji.

99. Sta je predmet saradnje radne organizacije sa policijom u smislu preventivne delatnosti ?

- To je zastita sluzbene drzave i poslovne tajne fizicko, tehnicke i protivpozarno obezbedjenje imovine, izrada planova zastite od pozara , strucno osposobljavanje pripadnika vatrogasnih jedinica ,izbor vatrogasne opreme i sredstava na radu kada su u pitanju specificna zanimanja koja su skopcana sa opasnoscu i rizikom.

100. Koja je preventivna funkcija informacionog sistema OUP-a ?

- To je: Da unutar samih organa se prikuplja,evidentira, obradjuje i analizira svaka cinjenica, podaci i obavestenja sa ciljem realizovanja unapred poznate osnovne delatnosti u koje spade i sprecavanje i suzbijanje kriminaliteta.

101. Sta predstavljaju devijacije, devijantna ponasanja ?

- Predstavljaju indicator za potencijalno ili buduce ponasanje odnosno dalji razvoj devijantnosti ka delinkvenciji i kasnije kriminalitetu.

102. Koje su prevencije usmerene na prestupnike ?

1) Primena prevencija – po kojoj su svi gradjani potencijalni prestupnici

2) Sekundarna prevencija – koja se zasniva na ranom otkrivanju i predvidjanju problema pojedinaca

3) Tercijalna prevencija – koja ima za cilj da spreci recidivizam medju bivsim prestupnicima

103. Sta obuhvata preventivni rad u skolama ?

- Obrazovanje, savetovaliste za roditelje, seminare, javno isticanje i nagradjivanje skola, javno drustveno korisne radove, duhovno obrazovanje, savetovaliste za roditelje delinktvenata i trening kapove za delinkvente.

104. Gde se preimenjuje pojacani nadzor kao mera preventivnog delovanja na maloletnike ?

- Primenjuje se u porodicnom i skolskom vaspitanju dece, internatima, ustanovama socijalne zastite i svuda gde se radi o vaspitanju mladih.

105. Koje su dijagnosticke metode koje se primenjuju prema maloletnicima u preventivnom smislu ?

- Posmatranje i rana detekcija. Metoda razgovora-intervjua, metoda analize sadrzaja, biografska metoda i test metoda.

106. Navedi vaspitno korektivne preventivne metode ?

- To su: direktno individualno savetovanje, indirektno individualno savetovanje i nedirektno grupno savetovanje.