DIPLOMSKI RADISTORIJAT, ORGANIZACIJA I RAZVOJNE PERSPEKTIVE

Festivala Amaterske MonodrAme Akademskog kulturno-umetnikog drutva LolaFestival

FAMA 01

Mentor Prof. dr Divna Vuksanovi

Student Sonja Vratonji Broj ndeksa: 2004/121

BEOGRAD, decembar 2008.

2

elim da izrazim veliku zahvalnost rediteljki Sunici Milosavljevi, koja me je vodila tokom rada na festivalu FAMA i koja mi je pomogla svojim savetima, sugestijama i dozvolila da njenu ideju i ogroman rad uloen u organizaciji i realizaciji ovog festivala prikaem u svom diplomskom radu. Zahvalna sam i Akademskom kulturnoumetnikom drutvu Lola za saglasnost da, za osnovu Diplomskog rada, koristim njihov projekat osnivanja festivala FAMA. Takoe, svim lanovima Teatra Lola, svojim kolegama, dugujem zahvalnost to su mi dozvolili da na zajedniki posao opiem u radu. Zahvaljujem se i svom mentoru prof. dr Divni Vuksanovi na pomoi i savetima kako da svoju poetnu ideju uobliim, obradim i izloim na odgovarajui nain. Sonja Vratonji

3

SADRAJ: UVOD.....................................................................................................................3 1. MONODRAMA OBLIK TEATARSKOG DELOVANJA.......................7 1.1. Definisanje pojma monodrame.....7 1.2. Istorija i razvoj monodrame .......................................................................12 1.3. Pregled ostvarenja u oblasti monodrame u Srbiji ...................................19 2. FESTIVAL ORGANIZOVANI SKUP AKTIVNOSTI U PRODUKCIJI KULTURNIH MANIFESTACIJA .................................21 2.1. Definisanje pojma festivala .........................................................................21 2.2. Pozorini festivali .........................................................................................27 2.3. Organizacija i upravljanje festivalom ........................................................31 2.3.1. Faze realizacije projekta festivala .........................................................32 2.3.2. Parametri upravljanja projektom festivala ............................................40 2.4. Amaterska pozorita i festivali....................................................................44 2.4.1. Amaterska pozorita..............................................................................44 2.4.2. Festivali amaterskih pozorita ..............................................................47 3. FESTIVAL MONODRAME FAMA ............................................................48 3.1. Teatar Lola Akademskog kulturno-umetnikog drutva Lola .......48 3.2. Istorijat festivala FAMA .............................................................................50 3.2.1. Misija i ciljevi festivala .......................................................................50 3.2.2. Aktivnosti tokom osnivanja festivala ..................................................51 3.3. Realizacija festivala FAMA 01 ..................................................................54 3.3.1. Pripremne aktivnosti organizacije festivala .........................................57 3.3.2. Odravanje festivala .............................................................................62 3.3.3. Aktivnosti po zatvaranju festivala ........................................................65 3.4. Razvojne perspektive festivala FAMA .....................................................65 ZAKLJUAK .....................................................................................................67 LITERATURA ....................................................................................................69 Prilog 1 Slike sa festivala FAMA01 .................................................................71 Prilog 2 Internet forumi Miljenja ..................................................................76

4

UVOD Temu Istorijat, organizacija i razvojne perspektive Festivala Amaterske Monodrame Akademskog kulturno-umetnikog drutva Lola (u daljem tekstu AKUD Lola) izabrala sam sa eljom da svoja steena znanja tokom studiranja na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, smer Menadent umetnike produkcije, i iskustva koja sam stekla viegodinjim amaterskim radom u AKUD Lola u oblasti glume i organizacije projekata1 produkcije pozorinih predstava, prikaem u okviru jedinstvenog teksta. Angaovanje u realizaciji festivala amaterske monodrame ovog umetnikog drutva mi je omoguilo da svoja iskustva proirim i na sloenije projekte organizacije kulturnih dogaaja. Svoju zainteresovanost za pozorite pokazala sam jo u ranoj mladosti pohaajui u to vreme sve predstave u dejim pozoritima Beograda. Kasnije, tokom srednje kole, kod naeg poznatog glumca i pedagoga Tome Kuruzovia zavrila sam viegodinju kolu glume i glumila u nekoliko predstava, koje su bile izvoene na kraju svake kolske godine. Studije sam zapoela 2002. godine na Filolokom fakultetu u Beogradu, smer Bibliotekarstvo i informatika. Tada je poelo i moje angaovanje u AKUD Lola. Prvo sam pohaala kolu glume, a kasnije postala stalni lan glumakog ansambla ovog drutva i od tada do danas glumim u nekoliko predstava. Amaterski rad u Drutvu omoguio mi je da se upoznam sve aktivnosti koje su potrebne za postavljanje neke pozorine predstave na scenu, kao i sa drugim poslovima neophodnim za rad pozorita. Velika ljubav prema glumi i uopte za rad u pozoritu, uticala je na mene pa sam 2004. godine promenila fakultet i upisala se na Akademiju lepih umetnosti u Beogradu, smer Menadment umetnike produkcije. Poetkom 2008. godine, radei na organizaciji i realizaciji Festivala amaterske monodrame FAMA, AKUD Lola, proirila sam svoja iskustva i praktina znanja u organizaciji jednog ovakvog projekta umetnike produkcije. Osim toga, monodrama, kao poseban oblik teatarskog delovanja, do tada mi nije bila dovoljno prepoznatljiva, tj.1

Re projekat dolazi od latinski rei projectum, koja proizilazi iz latinskog glagola proicere- "neto unapred", tako da bi najpriblinije objanjenje za re projekat bilo "neto to dolazi pre neeg to e se desiti. Vie:.http://en.wikipedia.org/wiki/Project .

5

nisam je posebno izdvajala iz opteg pojma drame. Meutim, tada sam shvatila da monodrama ima svoje specifinosti i da se moe posmatrati kao jedinstven pozorini anr. Takoe, znanja koja sam stekla studiranjem na Akademiji lepih umetnosti iz oblasti projekt menadmenta i marketinga, u saradnji sa ostalim uesnicima u radu na projektu FAMA, primenjivala sam tokom rada na ovom projektu. Iako ove tehnike i metodologije nismo strogo koristili u radu, na rad se u sutini sprovodio po njihovim principima. S obzirom da sam tada ve bila na kraju redovnih studija na Akademiji, radei na ovom projektu, rodila mi se ideja da ovo moje angaovanje postane osnova za izradu Diplomskog rada. Zbog toga sam poela detaljnije da vodim beleke o naem poslu i arhiviram potreban materijal koji smo produkovali tokom rada na organizaciji Festivala. Po zavretku Festivala, pre prijave rada, obavila sam razgovore sa rukovodiocem Teatra Lola, rukovodiocem AKUD Lola i svojim kolegama sa kojima sam radila na ovom poslu. Od svih njih dobila sam saglasnost da, kao osnovu svog Diplomskog rada, mogu da prikaem na zajedniki rad na organizaciji i realizaciji festivala FAMA 01. Svoj rad sam zamislila kao dve uslovno nezavisne celine. U prvoj celini, na poetku sam prikazala svoja saznanja o postojeim shvatanjima pojma monodrama, kao posebnom obliku teatarskog delovanja, a zatim sam dala prikaz procesa organizovanja i realizacije festivala, posmatranog kao skup organizovanih aktivnosti u produkciji pozorinih manifestacija2. Prvo poglavlje rada, koje se odnosi na monodramu, obradila sam sa dosta napora, jer sam teko uspevala da doem do literature, posebno na srpskom jeziku. Osim toga, vrlo raznoliki teorijski pogledi na monodramu, koje sam pronalazila u tekstovima, oteavali su mi da stvorim jasan uvid u ovaj pozorini anr. Maksimalno koristei Internet, a posebno mogunost da preko oevog raunara, koji se nalazi na Akademskoj mrei Srbije, pristupam bibliotekarskom sistemu Kobson, pronala sam neke tekstove koji su mi pomogli da razjasnim pojam monodrame. Najkorisniji tekst koji sam pronala na srpskom jeziku je tekst dramaturga i teoretiara pozorita Radomira Putnika3, koji mi je mnogo pomogao u radu. U ovom delu rada, koristei mogunost pretraivanja arhiva2

Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza , Prosveta, str 541.: Manifestacija - javno izraavanje, javno ispoljavanje, iznoenje na videlo, iskazivanje, pokazivanje. 3 Radomir Putnik, Antologija savremene monodrame, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003., str.3-16. www.festmono-pan.org.yu/AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .

6

novosti i tekstova najpoznatijeg Internet pretraivaa Google, prikazala sam pregled razvoja monodrame od trenutka pojavljivanja ovog termina u istoriji do sadanjeg vremena. Saznala sam da se termin monodrama, za koji sam do tada mislila da se odnosi samo na dramske predstave u govornom obliku, vezuje i za operu, tj. da ima i formu pevanja sa muzikom pratnjom. Na kraju, posebno bih istakla saznanja o monodrami do kojih sam dola upoznajui se sa nekim tekstovima o radu Nikolaja Evreinova4 (Nikolai Evreinov,1879-1953). Njegovo miljenje o monodrami me je dosta zainteresovalo, pa sam ga prikazala u Poglavlju 1.1. Drugi deo prve celine odnosi se na festivale i on je dat u Poglavlju 2. Pola sam od osnovne definicije festivala kao praznika, proslave, sveanosti i sl. Upoznavajui se sa savremenim tekstovima iz ove oblasti, dola sam do zakljuka da se na festival danas posmatra vie kao na specifian poslovni projekat u oblasti kulture. Zbog toga, polazei od steenih znanja iz oblasti Menadmenta projektima, u ovom poglavlju sam opisala osnovne tehnike i metodologije koje se primenjuju u upravljanju projektima, sa posebnim osvrtom na kulturne projekte. Radei na ovom delu rada, problem mi je bio mnotvo literature do koje sam uglavnom dola preko Interneta, a koja se odnosila na razliite aspekte pojma festival. Odluila sam da se koncentriem na tekstove u kojima su se davali savremeni prikazi pojma festival i njegove uloge, tj. uticaja u nekoj drutvenoj zajednici, kao i na tekstove koji su objanjavali neke savremene tehnologije upravljanja projektima. U drugom poglavlju obradila sam i temu o amaterizmu u kulturi. Dala sam optu definiciju amaterizma kao neprofitne delatnosti. Amaterizam u pozoritu je danas u svetu dosta zastupljen (posebno u Engleskoj i Sjedinjenim Amerikim Dravama), a sve vie se iri i u drugim dravama sveta. Postoje suprostavljena miljenja o pozorinom amaterizmu. Jedni ga hvale kao dobru mogunost da se kulturni uticaj pozorita povea u drutvu, a drugi mu osporavaju vrednost i smatraju da on upravo teti ovom uticaju, odnosno da negativno deluje na estetiku i kvalitet produkovanih umetnikih dela. Prva celina moga rada je tematski vrlo raznovrsna i zato sam se posebno potrudila da ujednaim obim prikaza ovih tema. Svesna sam da je svaka od njih dosta sloena i da4

Nikolaj Evreinov, ruski pozorini teoretiar .

7

verovatno svaka pojedinano moe da bude poseban rad, ali se nadam da sam u ovoj celini prikazala dovoljno obimnu teorijsku osnovu za izradu druge celine. Druga celina, Poglavlje 3., sastoji se od opisa aktivnosti koje su se dogaale tokom stvaranja ideje o osnivanju, a zatim i samog osnivanja festivala FAMA. Dalje, ovde je opisan skup aktivnosti koje su izvravane tokom organizovanja i realizacije festivala FAMA01, koji je odran poetkom 2008. godine. U izlaganju sam materijal, sakupljen tokom rada na poslovima ovog festivala, sistematizovala i doradila, prema osnovnim tehnikama upravljanja projektima, sa ciljem da ga to jasnije prikaem i objasnim. Izvrila sam odreene intervjue sa osnivaima festivala i drugim bitnim subjektima i sve to sam ukljuila u ovo poglavlje. Osnovni cilj u izlaganju mi je bio da to vernije prikaem steeno praktino iskustvo u organizaciji i realizaciji jednog pozorinog festivala, kao posebnog projekta kulturne produkcije.

8

1. MONODRAMA OBLIK TEATARSKOG DELOVANJA 1.1. Pojam monodrame Najprostija definicija monodrame odgovara opisu datom u elektronskoj enciklopediji Wikipedia5. Monodrama je drama koju izvodi, ili koja je napisana da je izvodi, jedna osoba, pri emu se pod odrednicom drama, istog izvora, navodi da je to specifini oblik fikcije prikazan u igri (predstavi) . Poreklo rei drama je od grke rei drma, to se prevodi kao akcija6. U tom kontekstu monodrama bi se mogla definisati kao fikcija koju u predstavi pred publikom stvara jedna osoba glumac ili peva svojom akcijom na sceni, prema odreenom tekstu, odnosno muzici, koji je napisao neki pisac ili kompozitor. U stvari, postoje dva osnovna vida monodrame: govorna, sa muzikim prekidima i muzika, koja se izvodi pevanjem uz pratnju muzike. Monodrama je teatar jednog glumca. Jedan glumac - pozorite, Monodrama Teatar7, kae dramaturg Radomir Putnik. U monodrami je glumac sam na sceni, bez pomoi drugog glumca. On je upuen samo na sebe, svoje telo, pokret i svoj glas i u stalnom je iekivanju reakcije gledalaca. Ovo predstavlja veliku inspiraciju, ali je i velki napor i rizik za glumca. U teoriji pozorita smatra se da je pozorina predstava kolektivno delo pisca, reditelja, glumca, scenografa i ostalih saradnika u stvaranju predstave sa jedne strane i publike koja je prihvata ili ne, sa druge strane. Za monodramu Radomir Putnik navodi: Glumac sopstvenim individualnim radom, uz eventualnu pomo i podrku jo jednog usamljenika - pisca monodrame, magijom rei i pokreta, stvara itav teatar od svoje predstave. Kada se ovaj njegov napor, glumaki dar, kao i cela ideja predstave sreno spoje, nastaje prava umetnika uzbudljiva sveanost8. To znai da monodrama glumcu prua mogunost da se potpuno iskae i pokae svoje vrednosti.

5 6

Videti http://en.wikipedia.org/wiki/Monodrama. Videti en.wikipedia.org/wiki/Drama. 7 Radomir Putnik , Antologija savremene monodrame, Publikacije Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .str.3. 8 Isto, str.4.

9

U monodrami glumac monologom ispoveda najtananija oseanja i istine i to najee obraajui se samom sebi ili svom dvojniku, publici. Kokto (Jean Cocteau) i Beket (Samuel Beckett) smatraju da je monodrama izraz ovekove usamljenosti9. U stvari, pojedinac u publici, zbog usamljenosti glumca i intimnosti koju on stvara svojom glumom, pokretom, pevanjem ili priom, okree se sam sebi, produkuje sopstvena oseanja koja su odraz sopstvenih preispitivanja na temu koju namee glumac. Taj pojedinac se takoe usamljuje i u velikoj meri postaje dvojnik glumcu u procesu doivljavanja predstave, bilo da se njegova oseanja podudaraju ili ne sa glumevim prikazom dramske radnje. U monodrami, poistoveivanje glumca i publike, tj. pojedinaca u publici, donosi i najvei rizik za glumca. Problem nastaje kad publika, ili veina u publici, ne prihvati predstavu, tj. odbije da uestvuje sopstvenim doivljajem u doivljaju glumca na sceni. Tada ovakva predstava moe da doivi potpuni neuspeh. Meutim, Radomir Putnik o tome kae da: Hrabre, i srea prati. Glumci skloni riziku odbranili su ovu profesiju i dokazali da jedan glumac moe da ini pozorite10. Znai, glumaev talenat i njegova vetina izraavanja oseanja karakera kojeg igra, su najbitniji inioci ovog oblika teatarskog delovanja. U Leksikonu stranih rei i izraza Milana Vujaklije11 termin monodrama je preveden kao radnja i pozorini komad, a objanjava se opisom da je monodrama melodrama u kojoj uestvuje samo jedna linost. Dalje u Leksikonu pojam melodrama se definie kao pozorini komad u kome govor dramskog lica prati muzika ili svuda ili samo na znaajnijim mestima12. U ivkovievom Reniku13 je detaljnije opisano da je melodrama: Dramsko delo u celini muzicirano, koje objedinjuje dramski tekst, vokalnu ili instrumentalnu muziku, baletske take, scenografiju i maineriju u poseban scensko-muziki anr. melodrama kod Vujaklije14 je navedeno, da je melodrama Kao posebna vrsta monodrama - ako u

komadu govori samo jedna linost. Ovde se ve uoava odreena nedoslednost u9

D.ivkovi ,Renik knjievnih termina, Nolit,1992., str.485. Radomir Putnik,Antologija savremene monodrame, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .str.4. 11 Milan Vujaklija ,Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta,str 590. 12 Milan Vujaklija , Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta,str 558. 13 D.ivkovi,Renik knjievnih termina, Nolit,1992., str.445. 14 Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta,str 558.10

10

definisanju monodrame, jer se na odreeni nain meaju pojmovi monodrame i melodrame. Ustaljeno je miljenje da je pria o terminu monodrama zapoela Pigmalionom an ak Rusoa (Jean Jacques Rousseau 1712-1778) oko 1762. godine15. Ovu kratku igru sa jednim karakterom, koja se sastoji alternativno od govornih monologa i muzikih prelaza, Ruso je nazvao melodrama. Pigmalion je ubrzo naao put za izvoenje u Nemakoj, gde su poele da se realizuju razne njegove imitacije. Jiri (Ji ili Georg Benda ,1722-1795), poznati eko-nemaki kompozitor je napisao sopstvenu melodramu Pigmalion, koja je u potpunosti zasnovana na Rusoovom Pigmalionu. Ovaj, a i drugi nemaki kompozitori tog anra u to doba, su ova svoja dela poeli da nazivaju monodramama, pri emu su ovaj temin ciljno vezivali za Rusoovog Pigmaliona. Prema dve glavne studije o ovom obliku teatarskog delovanja (Kirsten Gram Hlmstroms 1967 Monodrama, Attitudes, and Tableaux-Vivant i J. Van der Veens 1955 Le Melodrame Musical de Rousseau et Romantisme)16 monodrama je, kao termin, skoro nepoznata posle 1815. godine sve do poetka dvadesetog veka. Na prelazu u dvadesti vek, 1909. godine pojavio se mjuzikl Oekivanje (Erwartung) Arnolda enberga (Arnold Schoenberg, 1874-1951), koji je kompozitor nazvao monodramom, pozivajui se na teatarske forme melodrame osamnaestog veka. U stvari, enberg malo kae zato koristi termin monodrama, ali prema miljenju dr Kurta Tarofa17 (Kurt Taroff) profesora sa Kraljevskog univerziteta u Belfastu, Oekivanje i druga dela enberga su u pogledu koncepcije, pre nego u pogledu forme, vrlo bliska delima monodrame osamnaestog veka. U istoj godini kada je enberg napisao Oekivanje, ruski pozorini pisac, teoretiar, direktor pozorita i pozorini praktiar18 Nikolaj Evreinov (Slika 1.), na moskovskoj Akademiji za umetnost i knjievnost, odrao je predavanje koje je nazvao Uvod u15

Kurt Taroff, I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King . Poglavlje: A Very Brief History of Monodrama , Modern Mask-A Journal of The Arts, http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html. 16 Isto. 17 Isto. 18 Moderan termin koji opisuje nekog ko kreira pozorine predstave i produkuje teorijske rasprave o ovom radu.Vie http://en.wikipedia.org/wiki/Theatre_practitioner.

11

monodramu. U njemu je objasnio oblik-formu drame u kojoj sve to vidimo na sceni je trenutni subjektivni doivljaj centralnog protagoniste, tj. glumca. Ovde, prema tekstu Kurta Tarofa19, Evreinov kae: Sada sa terminom monodrama ja elim da oznaim nain dramske prezentacije koji, pokuavajui da komunicira sa sauesnikom (gledaocem) aktivira, to je vie mogue, njegovo duhovno stanje i prikazuje mu svet na sceni upravo onako kako ovaj aktivan sauesnik doivljava svet za neki trenutak glumeve pojave na sceni. Drugim reima, u monodrami glumac pokuava da gledaoca izvue na scenu, tj. da doivljaj koji on prikazuje na sceni postane i imtimni i sopstveni duhovni doivlja samog gledaoca .

Portret N.Evreinova (1915.) Slika 1

Naslovna strana Evrinove Pro Scena Sua (1915.) Slika 2

U svom objavljenom predavanju - monografiji Uvod u monodramu (1909.), Evreinov jasno formulie osnovnu svrhu svog revolucionarnog miljenja o pozoritu20: Kamen temeljac monodrame je da ivotno iskustvo karaktera, koji glumac izvodi na sceni, rezultuje u slino ivotno iskustvo gledaoca, koji kroz ovaj akt koordiranog ivotnog iskustva postaje jednak sa karakterom koji se igra. Ovaj svoj koncept N.Evreinov je dalje razvio u radovima Teatar kao takav (The Theatre as Such- 1912), Teatar za

19

Kurt Taroff, I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King. Poglavlje: A Very Brief History of Monodrama, Modern Mask-A Journal of The Arts, http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html, str2. 20 Oliver M. Sayler The Russian Theatre,Book, Chapter XIV: Yevreynoff and Monodrama, Brentano's, New York,1922, str 232.

12

sebe (The Theatre for Oneself) i Pro Scena Sua -191521, tako da se ovi radovi esto uzmaju kao prva teorijska osnova u definisanju monodrame kao posebnog oblika teatarskog delovanja. Meutim, neki savremeni istoriari teatra proglasili su N.Evreinova kao jednu anomaliju22, darovitog ali ekscentrinog amatera, aristokratskog diletanta koji je kratko zablistao u Rusiji uoi sovjetske revolucije. Priznaju mu odreeni talenat posebno u oblasti parodija, ali mu zameraju na njegovoj nekolovanosti. Ipak, eron Meri Kernik (Sharon Marie Carnicke) profesor teatra i slovenskih jezika Southern univerziteta u Kaliforniji, smatra da je jezgro teorije Evreinova teatralnost ozbiljna hipoteza o ulozi teatra u savremenom drutvu23. Tako u svojoj knjizi Teatar kao takav Evreinov sugerie da je elja za teatralnou osnova ljudskog ponaanja, kao i da ovaj deo njegovog ponaanja nije vezan za klasine-profesionalne oblike teatra, ve je oblik socijalnog ponaanja oveka uopte. Dalje u Knjizi Teatar za sebe, Evreinov dokazuje da svako treba da gaji ovaj teatarski instikt u sebi24. On je ove principe uneo i u svoju teoriju monodrame, kao posebnog oblika teatarskog delovanja. Konano, interesantno je miljenje Radomira Putnika o konceptu Evreinova. On u svom tekstu25 navodi: po Evreinovu, monodrama je dramski prikaz jednog lica u kome su svi likovi samo projekcije razliitih stanja due glavnog junaka. Znai, u mondrami duevna stanja jednog karaktera, glumac iskazuje stvarajui niz razliitih likova na sceni, koji odgovaraju razliitim duevnim doivljajima tog karaktera. Dr Kurt Tarof u svom radu26 kae: Predlaem da je vredno u daljim istraivanjima termin monodrama koristiti za dramu karakterizovanu intezivnom subjektivnou. Takoe, dr Tarof tvrdi da elemenat subjektivnosti, koji je znaajan za monodramu, moe da poslui kao sutinska konceptualna osnova, dovoljna da konstituie monodramu kao razliiti anr. Ovaj stav, kao i ranije prikazana miljenja o monodrami,21 22

Vie: http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolai_Evreinov . Cheyanne Boyd, The Theatrical Instinct: Nikolai Evreinov and the Russian Theatre of the Early Twentieth Century, The Slavic and East European Journal, Vol. 35, No. 2 (Summer, 1991), pp. 282-283, AmericanAssociation of Teachers of Slavic and East European Languages, http://www.jstor.org/stable/30832523 24 25

Isto. Isto.

Radomir Putnik ,Antologija savremene monodrame, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/AntologijaSavremeneMonodrame.pdf .str.7.26

Kurt Taroff, I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King. Poglavlje: A Very Brief History of Monodrama, Modern Mask - A Journal of The Arts, http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html, str2.

13

pokazuju da, sve do danas, nije jo uvek stvorena sasvim jasna definicija ovog oblika teatarskog delovanja. Meutim, ova nejasnoa ne znai da monodrama ne postoji kao poseban oblik. 1.2. Istorija i razvoj monodrame Polazei od napred prikazane, ne potpuno jasne, definicije monodrame i injenice da ona predstavlja jedan od oblika pozorinog delovanja, koji se u jednom tenutku istorije ipak iskristalisao kao jedinstven, ali koji je, sve do danas, jo uvek tema teorijskih rasprava, istoriju monodrame je teko sagledati nezavisno od istorije pozorita u celini. Ronald Harvud u svojoj knjizi Istorija pozorita ceo svet je pozornica27

kae:

Ljudi poseduju nezasit apetit da gledaju i prepoznaju sopstvenu predstavu o sebi, oivljenu, u svim njenim elementima. U pozoritu, to je zajedniki doivljaj. Ovaj Harvurdov stav pokazuje da se pozorie moe posmatrati kao sredstvo koje su ljudi, iz razliitih doba ljudske istorije, koristili pokuavajui da se priblie odgovorima na pitanja o svom postojanju i nastanku. Drevni rituali kojima su lovci pre odlaska, ili po povratku iz lova pokuavali da prikau svoje doivljaje, a koji su prikazani na slikama po peinama u kojima su iveli, mogu da predstavljaju poetak drame. Predpostavlja se da su ovi primitivni lovci, kroz ove rituale, vrili uvebavanje pokreta ivotinja, kao i njenog ponaanja tokom lova, sa ciljem da to vie naue o plenu, da bi ga lake ulovili. Harvud kae za ovakvo ponaanje primitivnog lovca:28 Odbacivao je svoju ljudsku prirodu kako bi prigrabio duh ivotinje i kako bi njen duh zaposeo njega. U stvari, ovek koji je izvodio rituale je glumio, tj. duhovno je postajao neko drugi i pokuavao je da to strano duevno stanje to vernije prikae svojim saplemenicima, svojoj publici. Slike drevnih lovaca po peinama to pokazuju.. One prikazuju scene u kojima su lovci u pokretu, a za uverljiviji prikaz dogaaja koriste razne predmete ivotinjskog porekla: kou, rogove i druge delove ivotinja. Ovim maskiranjem, ovi prvi glumci, pokuavali su to vie da izgube svoju linost i da se poistovete sa ivotinjama koje su predstavljali, kao i da to uverljivije prikau aktivnosti lovaca i ivotinja tokom lova. Ovakve scene se mogu pronai i u dananjem svetu (primer grko ostrvo Skiros, Igra koze29), u kojima pored preruavanja, ljudi igraju uz zvuke27 28

Ronald Harvud , Istorija pozorita, Klio 1964,str.15. Isto, str.20. 29 Isto, str 22.

14

jednolinih ritmova, najee proizvedenih raznim udaraljkama.

Igranje uz zvuke

ovakvih ritmova, pri izvoenju raznih rituala, danas se mogu nai kod mnogih primitivnih plemena u Africi, Junoj Americi i Pacifikim ostrvima . Smatra se da ovakva jednolina muzika i njeno ponavljanje stvaraju kod uesnika stanje transa, koji sa svoje strane doputa oveku da izgubi svest o sebi i vremenu, ili da ga obuzme izmenjena svest i o jednom i o drugom30. Mada se danas teko moe precizno sagledati kako su drevni rituali stvarno izgledali, ipak se moe, prouavajui neke od njih, koji se jo izvode u svom izvornom obliku (Igra Barong sa Balija), doneti zakljuak da su drevni rituali sadrali dosta elemenata drame (odreeni zaplet, glumce i publiku, muziku, emocionalnu opsedutnost svih uesnika, prostor za izvoenje, itd.), te da se koreni pozorita mogu traiti u njihovom pojavljivanju u ljudskoj istoriji.

Ritual oboavanja bogova: afriki vra igra kao posrednik31 Slika 3. Oboavanje bogova pripada specifinoj vrsti rituala. Ovakvi rituali u prvi plan istii glavnog glumca vraa (kasnije svetenika), koji se pojavljuje kao glavni posrednik, tuma i kreator emocionalnih doivaljaja svih drugih uesnika. Takoe, kod njih se scena na kojoj se odvijaju rituali sve vie ujednaava. Odreuje se uvek isto mesto za ovaj dogaaj, pojavljuju se posebne grupe uesnika-igraa i uesnika-sviraa na udaraljkama, pokreti se sve vie ujednaavaju i dobijaju svoje specifino znaenje. Zbog toga, ovi religijski rituali su verovatno sledei korak u razvoju pozorita. Harvud o temi rituala zakljuuje32: Ono to je bitno za pozorite, a ne postoji kod rituala, jeste

30 31

Isto, str.26. Isto str. 43. 32 Isto str.43.

15

prisustvo individualnog tvorca, dramskog pisca.. Dramski pisac, kao tvorac drame pojavljuje se tek u Staroj Grkoj. Opte je miljenje, da se drama kao umetnost pojavila pre oko dve i po hiljade godina u Atini u Staroj Grkoj. Stvarnih injenica koje ukazuju kako je izvren prelaz od rituala do umetnosti vrlo je malo. Harvud o tome kae33: Istorijski gledano, grka drama kao da se najednom pojavila, potpuno razvijena i divna. Pojava dramskih pisaca u petom veku pre nove ere (p.n.e.) u Atini, tj. pojedinanih tvoraca drama kao umetnikih dela, Eshila (523-456 p.n.e), Sofoklea (496-406 p.n.e) i Euripida (480-406 p.n.e.) (Slika 4.), predstavlja kljunu taku u uspostavljanju dramske umetnosti u istoriji.

Eshil

Sofokle Slika 4.

Euripid

33

Isto str.46.

16

Malo istorijskih injenica o pozoritu tog vremena je poznato, ali se zna da su se tada dramska dela izvodila kao takmienja na otvorenom prostoru i da je postojao hor koji je pevao i igrao oko oltara. Postojanje hora u svim ovim dramskim delima je najvanije za razumevanje nastanka drame. U vremenima pre pojave prvih dramskih pisaca, u grkim plemenima odravali su se rituali koje su pratile horske pesme, nazvane ditirambi. Ovi rituali su nastali u devetom veku pre n.e u slavu boga vina Dionisa34 (Slika 5.). U 534. godini pre n.e., predstave su prerasle u Dionizijski teatar35, koji se odravao jednom godinje i na kojem je i uvedeno prvo dramsko takmienje. U poetku je svaki autor bio i glumac, a osim pisanja i reiranja, autor je brinuo i o muzici, horu i koreografiji svoje predstave.

Dionis: poprsje pronaeno u Herkulanumu36 Slika 5. U vezi sa istorijom monodrame, predstave u kojima postoji jedan glumac, sa muzikom pratnjom hora, mogu se smatrati za njene pra poetke. Posebno mesto u tome zauzima prvi glumac registrovan u istoriji, Tespis iz Ikarije (Slika 6.), koji se, kako kae Harvud37: u jednom trenutku izdvojio iz hora, iskoraio napred i zapoeo dijalog sa voama ditiramba. Smatra se da je njegovom zaslugom u dramu, pored pevanog teksta, prvi put uveden i govorni tekst.

34

H.V.janson i E.F.janson, Dionis, sin Zevsa i Semele, boginje meseca, bog vina i raskalanosti. Njegovi sledbenici satiri i njihove pratilje nimfe bili su skloni orgijama i bahanalijama.Dionis je bio i bog plodnosti , vegetacije, mira, gostoljubivosti, umetnosti i vetina. Istorija umetnosti dopunjeno izdanje, 2006,str.113. 35 Isto str. 146. 36 Ronald Harvud ,Istorija pozorita (All the worlds a stage),Klio 1964,str.48. 37 Isto str.47.

17

Tespis38 Slika 6. Za istoriju monodrame, dalji razvoj pozorita nije znaajan sve do pojave Rusoovog Pigmaliona 39. Neto vie ureenog materijala o istoriji monodrame, kao posebnom obliku teatarskog delovanja, je vrlo teko nai, ali se detaljniji pregled ovog vida umetnikog stvaralatava moe nai na Internetu u Googlovoj arhivi novosti40. Ovde se za termin monodrama dobija vremenski dijagram i pregled pojave tekstova koji sadre ovaj termin za dati period vremena (600 godina pre n.e. do danas). Na vremenskom dijagramu na slici 7, prikazan je na vertikalnoj osi broj pojavljivanja termina monodrama u tekstovima, koji u svom sadraju termin monodrama povezuju sa odreenim datumima istorije. Sa dijagrama se vidi da se, termin monodrama ne pojavljuje pre 1760. godine. Arhive koje obuhvata ovaj Googlov servis sadre tekstove iz novina najveih svetskih izdavaa, knjige, radove, i dr., koje su dostupne pretraivau Googl. Dobijeni pregled sadri mnotvo informacija koje su esto nerelevantne za istoriju monodrame, ali ipak se njegovom analizom moe napraviti orjentacioni uvid u razvoj monodrame, tj. evidentirati pojava novih dela, trendovi razvoja, kao i razna izvoenja najznaajnijih dela ovog anra. S obzirom da Internet praktino postoji unazad deset do petnaest godina, jasno je da su dostupne informacije o monodrami, samo one koje su u tom periodu unete u baze arhiva Interneta, kao i da se taj broj neprestano uveava.

38 39

Tespis, Vie: Http://en.wikipedia.org/wiki/Thespis . Poglavlje 1.1. rada. 40 Adresa : http://news.google.com/archivesearch?hl=en&q=of+monodrama&um=1&ie=UTF8&scoring=t&sa=X&oi=archive&ct=title.

18

Pregled pojave termina monodrama na Internetu-Google News41. Ukupno 1750 pojavljivanja. Slika 7. Prikazani dijagram na Slici 7. zapoinje Rusoovim Pigmalionom 1762. godine i nastavlja se Bendovim melodramama. Dalje, oko 1777. godine Gete (Johann Wolfgang von Goethe) stvara svoju melodramu sa pevanjem Proserpinu42, koja je u to vreme imala veliku popularnost. Krajem 18. veka u Engleskoj , 1792. godine engleski pisac dr. Frenk Sajers (Dr. Frank Sayers) je publikovao kratku poemu-komian ske, koju je nazvao Osvald, jedna monodrama (Oswald, a Monodrama ). Kompozitor Franc ubert (Franz Schubert) je 1827. godine , koristei 24 poeme pesnika Vilhema Milera (Wilhelm Mllera), stvorio delo Zimski dan (Winters Journey), monodramu u kojoj lutalica-putnik, tokom jednog zimskog dana, govori sam sa sobom, a njegova pria je u sutini njegovo samoispitivanje. Hektor Berlioz (Hector Berlioz) je 1830. godine, kao drugi deo svoje Fantastine simfonije, stvorio lirsku monodramu Lelio ili Povratak ivotu (The Return to Life), a 1833. godine engleski pesnik Robert Browninig, u dvadest prvoj godini ivota, stvara svoju poemu Paulina. Paulina je poema o nemoi neimenovanog govornika da uini sebe pesnkom. Engleski pesnik lord Alfred Tenison (Alfred Tennyson) 1855. godine pie svoju lirsku monodrama Maud u kojoj heroj, osetljivi i morbidan ovek, koji nasledno ide ka ludilu, govori priu o svom spasenju od mizantropije i oajava zbog snage iste ljubavi, nesreno, ali pobedniki. Kako je reeno u Poglavlju 1.1 rada, enberg 1909. godine komponuje Oekivanje, svoju muziku monodramu, a an Kokto (Jean Cocteau), francuski pesnik, novelist i dramaturg je 1930. godine napisao monodramu Ljudski glas (The Human Voice). Ovo je pria u kojoj ena na sceni razgovara telefonom sa svojom (nevidljivom i neujnom) udaljenom ljubavlju, koji ju je ostavio i oenio drugu41

Pregled Google News Archives, za re monodrama , http://news.google.com/archivesearch?

q=monodrama&btnG=Search+Archives&num=10&scoring=t .42

Prosperina - Boginja podzemlja.

19

zenu. Amerika glumica i dramski pisac Kornelija Skiner (Cornelia Otis Skinner) je od 1937. godine napisala, priredila po raznim tekstovima i igrala vie kratkih uglavnom kominih monodrama (The Loves of Charles II, Mansion on the Hudson, Edna, His Wife, The Wives of Henry VIII ,itd). Godine 1961. ameriki glumac i dramski pisac Filip Henson (Philip Hanson) je adaptirao i reirao Mobi Dick (knjigu koju je napisao Herman Melville) kao monodramu. Ser Piter Maksvel Devis (Sir Peter Maxwell Davies), engleski muziar i dirigent, napisao je 1969. godine monodramu Osam pesama za ludog kralja (Eight Songs for a Mad King) o engleskom kralju George III kao mjuzikl i to u formi muzike monodrame, drei se forme ranih muzikih monodrama. Godine 1976. Vilijam Lus (William Luce) je napisao monodramu Lepota Amhersta(The Belle of Amherst) zasnovanu na ivotu uvene amerike pesnikinje Emili Dikinson (Emily Dickinson), u kojoj je opisan njen ivot u Amherstu, malom amerikom gradu. Vili Rasel (Willy Russell) 1989. godine stvara dramski monolog, koji postaje monodrama, tanije mono-komedija u kojoj jedna domaica u Liverpulu pria o svom ivotu pre i posle odmora u Grkoj. Napred prikazani pregled pojavljivanja i produkcija monodrama u poslednja tri veka je samo orjentacioni i on pokazuje znaajnu koliinu ovog oblika pozorinog stvaralata, koja se poslednjih godina sve vie uveava. Uoavaju se neki dominantni pravci savremene monodrame i to u oblasti komedija i melodrama. Radomir Putnik u svom radu43 o tome navodi: Pojava velikog broja komedija pokazuje da je moguno ostvariti komiki dijalog sa samim sobom, sa svojim drugim ja, i time ukazati na apsurd kao temeljnu pretpostavku egzistencije. Dalje, za melodramu on kae: Melodrama, kao omiljena pozorina forma, stekla je odreena preimustva u odnosu na druge anrove, jer njena sutina doputa meavinu sentimentalnosti i ivotne oporosti u kojoj smei, najee, gledaoci prepoznaju sopstveno iskustvo. S obzirom da je napred u radu pokazano da se pojam melodrame esto povezuje sa pojmom monodrame, moe se rei da napred citirano vai i za monodramu.

43

Radomir Putnik ,Antologija savremene monodrame, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/AntologijaSavremeneMonodrame.pdf .str.10.

20

1.3. Pregled ostvarenja monodrame u Srbiji Postoje miljenja da su nai guslari, koji su uz zvuke struna ispevali junatva predaka, prvi izvoai monodrama (kako kae Bora Glii)44. Iako guslari nisu pravi glumci, a i nae junake epske pesme svrstati u pozorina dela. Prvu monodramu u Srba napisao je Kosta Trifkovi46. U svom delu Mila iz 1884. godine. Trifkovi prikazuje strepnju glumice koja trai angaman i eka da je primi direktor pozorita. Da bi se oslobodila treme, ona se prisea svoje dotadanje karijere. Monodrama kao oblik teatarskog delovanja nije bila odmah prihvaena od naih pisaca, ali ni od glumaca, tako da posle Trifkovia nije bilo nekih vanijih aktivnosti u ovom anru, ni kod dramskih stvaralaca u stvaranju novih dela, ni kod glumaca u interpretaciji. Tek tokom este decenije prolog veka, monodrama je postala prisutnija kod naih i pisaca i glumaca. Od aprila 1968. godine, u Domu omladine u Beogradu prikazivana je pria Balada o Ljubi Moljcu ili najvei fudbaler na svetu , pisca Dragana Aleksia, to se moe uzeti kao povratak monodrame na nae prostore. Pojava festivala monodrame i pantomine u Zemunu, pre vie od trideset godina, dala je zamah razvoju ovog oblika teatrskog delovanja. Od kraja ezdesetih godina prolog veka pojavilo se mnogo pisaca koji su se isprobali u ovom dramskom radu: Miodrag urevi, Aleksandar Popovi, Zoran Boovi, Rade Pavelki, Milan Miti, Stevan Pei, Vidosav Stevanovi, i dr.47. Veliki broj tekstova monodrama je nastao adaptacijom knjievnih dela (pria, novela, romana, istorijske grae, memoara, govora politiara, prepiska, itd)48. Tako su dramatizovana dela Andria, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovia, Mladena Markova, Njegoa, opia, Bekovia, ivojina Pavlovia, Desanke Maksimovi, Pekia, ali i dela ranijih pisaca, politiara i znamenitih linosti : Teodosija, Prote Mateje, Pere Todorovia, Josipa Broza, itd.44 45

nisu monodrame, Ivo Andri45 smatra da se, zbog

izuzetnog emocijalnog patriotskog naboja koje su one izazivale kod slualaca, mogu

Isto, str 11-15. Isto. 46 Isto. 47 Isto. 48 Isto.

21

U proteklom periodu neke od najznaanijih monodrama koje su nastale i izvodile se, ili se jo uvek izvode, u Srbiji su49: Ljubica prvo lice mnoine - Milenko Vueti. Ova monodrama prikazuje socijalno raslojavanje u drutvu koje je zasnovano na jednakosti meu ljudima; iveo ivot Tola Manojlovi Moma Dimi. Monodrama o ivotu priprostog srpskog seljaka ispod Kosmaja, koji se ceo ivot domilja kako da kroz sve tegobe proe to bolje i sa to manje line tete; Oj ivoteee! Josip Pejakovi. Pria o obinom oveku koji se ali na tekoe u ivotu, ali podnosi patnju kao zasluenu kaznu za svoje rtvovanje egovi Dragana Uskokovi. Monodrama o mentalitetu, obiajima i miljenju crnogorskog oveka, koji je u sukobu sa zajednicom zasnovanom na potovanju etikih tradicija i starih nepisanih pravila; Led Rado Baji. Pria o seljaku iz Pomoravlja, koji pria o svojim svakodnevnim doivljajima, zgodama i nezgodama, o svojim neispunjenim eljama, o vezi sa zemljom i stalnom strahu da e trud uloen u obradu zemlje biti uniten silama prirode; Glumac ....je glumac ....je glumac Zijah Sokolovi. Monodrama koja govori o glumcu koji u svom radu mora da se prilagoava birokratskim preprekama i propisima. U svojoj osnovi ovo delo postavlja pitanje sutine glumakog posla; Vukova azbuka Rjenik Milo uti. Monodrama napravljena od narodnog pesnikog blaga, gde je pisac originalnim grupisanjem odlomaka narodnog epskog stvaralatva i umotvorina, napravio delo koje jedinstveno u naoj knjievnosti; Na rubu svega - Mirjana Ojdani. Ova monodrama iz perioda poslednje decenije prolog veka, je u osnovi komina pria o eni koja ima puno problema u svakodnevnom ivotu, ali koja se nada da e ih uspeti reiti zahvaljujui srpskom inatu; Alo oe mobilni Rade Bojii. Satirina pria o crnogorskom drutvu nastaloj pojavom mobilnih modernizaciji u ali i o telefona,

krimininalizaciji u drutvu tokom tranzicije od socijalizma u kapitalizam;49

Isto.

22

Verica meu ljivama Mirjana Bobi Mojsilvi. Monodrama o raznim manipulacijama koje su doiveli graani nae zemlje poslednjih dvadesetak godina. Pria je u sutini komina, ali sa gorkim ukusom podsea kroz ta smo sve proli tokom tog perioda.

Na kraju se moe zakljuiti, da su u Srbiji , za razliku od drugih delova sveta, stvarana i igrana dela koja pripadaju monodrami u formi govornih pria, dok o muzikoj formi ovog oblika teatarskog delovanja, nisam uspela da naem podatke.

2.

FESTIVAL ORGANIZOVANI SKUP AKTIVNOSTI U KULTURNIH MANIFESTACIJA

PRODUKCIJI

U ovom poglavlju pola sam od toga da je festival skup raznih manifestacija kojima se na javan nain iskazuju i prikazuju grupna oseanja veih ili manjih drutvenih zajednica povodom nekih dogaaja. Zatim sam prikazala savremena miljenja o festivalima, kao specifinim poslovnim projektima u okviru kojih se odvijaju organizovani skupovi aktivnosti. 2.1. Definisanje pojma festivala Dr Dragan Klai, kulturni analitiar i profesor na Univerzitetu centralne Evrope u Budimpeti, u svom radu50 daje kratak i savremeni prikaz festivala: Festivali su kondenzovani paketi pridruenih artistikih dogaaja, koji tee da daju oseaj izvanrednog dogaaja u nadolazei tok kulturne hiperprodukcije. Oni zavise od kompleksne logistike51, mnogo ukrtenog marketinga52, dobro usklaenog finansiranja i sinergije53, subvencija publici, sponzorstva i sopstvenih sredstava. Prikazan citat malo kazuje o pojmu festivala i njegovoj ulozi u ljudskoj zajednici, ali daje dosta jasan pogled na njegovo mesto u savremenom svetu i ukazuje da se danas festival sve vieDragan Klaic: Festival, Performance Research, 4, 11, 2006, str:54-55. http:// efa-aef.eu/newpublic/upload/efadoc/11/D%20Klaic%20festivals%20Perf%20Research%202006.doc50 51

U biznisu, logistika je definisana kao planski okvir za menadment materijalima, uslugama, informacijama i tokovima kapitala. Vie: http://www.logisticsworld.com/logistics.htm. 52 Cross-marketing - Partnerstvo sa drugim berndovima u mrei vrstog korporacijskog saveza.Vie: http://stonecashconcepts.com/services.php. 53 Simultana povezana akcija odvojenih delova koji, zajedno, daju vei ukupnin efekat od zbira efekata pojedinanih delova. Vie: http://en.wikipedia.org/wiki/Synergy.

23

posmatra kao poseban biznis. Meutim, ovakav pogled je potpuno u suprotnosti od izvornog znaenja termina festival. U Leksikonu stranih rei i izraza Milana Vujaklije54 festival (festum-latinski, festival-francuski) se definie kao: (1) velika sveanost sa muzikom; (2) povremena kulturna sveanost (pozorina, muzika, kinematografska i sl.). Termin festum (lat.) se dalje objanjava reima : svetkovina, sveanost, praznik. Za englesko govorno podruje definiciju festivala moemo videti u Oksfordskom naprednom reniku55 gde se navodi da je festival dan ili period religioznog slavlja, serija muzikih, dramskih i filmskih performansa. U Wikipediji56 festival je dogaaj, obino i redovno ustanovljen u lokalnoj zajednici, koji je centar nekog jedninstvenog aspekta te zajednice. Dalje se u ovoj odrednici navodi da se termin festival prvi put javlja u 1589. godini. Znai, objanjenje pojma festival obuhvata niz termina od kojih su najei: sveanost, svetkovina, praznik, slavlje i kulturni dogaaj. U raznim ranijim i sadanjim religijama sveta festival je religiozna sveanost u slavu jednog ili vie bogova. Tako, za sve hriane u liturgijskom kalendaru postoje dva glavna festivala: jedan je Boi i posveen je roenju Isusa, a drugi Uskrs koji slavi Isusovo usksnue. Tri glavne hrianske crkve (zapadna-katolika, istona-pravoslavna i protestanska) slave niz svojih posebnih proslava-slava koje su najee povezane sa dogaajima iz ivota Isusa, njegovih uenika i svetaca. Sve ove proslave, u kontekstu pojma festivala, imaju svoje termine odravanja i trajanje, manje vie strog sadraj i pravila odravanja, precizno definisane lokacije za izvoenje obreda ili toka proslave (crkve, hramovi, trgovi, kue vernika, otvoren prostor, itd), uesnike iji broj moe biti u rasponu od najue porodine do najire zajednice svih pripadnika te verske zajednice, svetenike kao glavne aktere koji izvode obrede, a u nekim sluajevima mogu se prepoznati ak i neke forme takmienja uesnika (uloga Poloajnika ili lomljenje esnice u Pravoslavnoj crkvi za Boi). U drugim religijama u svetu situacija je slina, samo su povodi prilagoeni tim religijama, a mesta i vreme odravanje proslava usklaeni su sa geografskim lokacijama i klimatskim uslovima gde se odvijaju.54

5556

Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta,str 1003. Oksfordski napredni renik - OXFORD,Advanced LearnerDictionary ,str.429. Vie: http://en.wikipedia.org/wiki/Festival.

24

Manifestacije, koje uesnici proslave sprovode ili izvode, su u skladu sa verovanjima pripadnika tih religija. Pored napred navedene, religijske osnove pojma festival, postoji i niz drugih, kao to su: kulturna, memorijalna, zabavna, socijalna, hedonistika, itd. Tako postoji veliki broj festivala koji su posveeni podseanju na pojedine znaajne dogaaje neke drutvene zajednice (drave, grada, ustanove, delova ili cele zajednice), koji se odravaju periodino (najee jednom godinje) i na kojima se slave ti dogaaji. Festivali posveeni hrani su takoe esti irom sveta i to u skoro svim ljudskim zajednicama. Odreene socijalne grupe (muziari, filmski i pozorini radnici, feminiskinje, pripadnici gey zajednice, poljoprivrednici, kulturni radnici, studenti, itd) organizuju svoje festivale na kojima u skladu sa idejama, ili aktivnostima koje ih okupljaju, definiu karakter manifestacija na festivalu, pravila i procedure odravanja, kao i termini i trajanje. Najee manifestacije, koje prate ove festivale, su iz razliitih oblasti ljudskog duhovnog stvaralatva: muzike, glume, filmskog i pozorinog stvaralatva, knjievnosti, slikarstva, itd. Na sledeim stranama prikazene su Royalty-free57 slike festivala iz razliih delova sveta koji imaju razliite povode i manifestacije, a uzete su iz javnog direktorijuma Iternet sajta gettyimages (http://www.gettyimages.com/Home.aspx ).

57

Royalty-free osloboeno plaanja honorara.

25

Festival Peru Slika 8.

Festival Austria Slika 9.

Sa slika se mogu uoiti sline forme manifestacija koje se vide na festivalima u razliitim delovima sveta. Uoavaju se, na primer, maske (Slike 8. i 9. ) koje su vrlo est rekvizit za pojaano izraavanje odreenog stanja duha uesnika u njihovoj tenji imitacije dogaaja i linosti koje su povod festivala.

Procesija u hramu Toshu-Gu Shrine, Japan Slika 10.

Procesija posveena Svetoj nedelji, Sevilja panija Slika 11.

Takoe, u religijskim festivalima este su procesije (Slike 10. i 11.), organizovane povorke vernika, obuenih saglasno religijskoj osnovi festivala, koji nose ili koriste razne predmete kojima simbolizuju dogaaje koje proslavljaju ili na koje ele da se podsete. Za festivale koji kao osnovu imaju zabavu velikog broja uesnika-publike (Slike 12. i 13.) i koji kao sadraj imaju izvoenje raznih formi popularne muzike, karakteristino je da esto stvaraju masovnu zanesenost gledalaca-slualaca, koja obuzima kako izvoae na sceni tako i publiku.

26

Muziki festival mladih,EXIT,Novi Sad Slika 12.

Festival trube, Gua Srbija Slika 13.

Na ovakvim festivalima se obino vri promocija ovakve muzike, njenih izvoaa ili se takmienjem izvoaa, odnosno stvaralaca muzike, meri njihova popularnost kod publike. Ova mera vrednosti kasnije izvoaima ili stvaraocima ove muzike, odreuje cenu pri sklapanju raznih profesionalnih ugovora na medijskoj sceni. Ovakvi festivali, u sadanjim uslovima elektronskih medija, mogu obuhvatati vrlo iroke zajednice ljudi koji pripadaju razliitim kulturama (primer Evrovizija). Festivali izvoake umetnosti (performing arts58, Slike 14. i 15.), danas predstavljaju posebne kulturne dogaaje neke zajednice, na kojima se prikazuju nova umetnika dela dramskih pisaca ili kompozitora, ili izvode stara. Na njima se vri vrednovanje kako samih dela, tako i interpretacija izvoaa, od strane posebno odabranih autoriteta u tim oblastima ili same publike. Ovakvim festivalima esto se ustanovljavaju i priznaju nove forme izraavanja glumaca, muziara ili pevaa, kao i nove forme pozorine produkcije.

58

OXFORD, Advanced LearnerDictionary, str.860: Umetnosti kao to su drama, muzika i ples koji se izvode za

publiku .

27

Festival baleta, Atlanta,USA Slika 14.

Pozorini festival Bitef, Srbija Slika 15.

Na kraju, znaaj festivala za neku drutvenu sredinu moe se videti u predavanju Dr Dragana Klaia59, gde on definie osnovne uticaje koje festivali stvaraju u sredinama gde se odravaju: Umetniki uticaj : podsticanje inovacija, afirmacija i ponovo vrednovanje umetnikih dela, Kulturni i edukativni uticaj: ostvaruje se u raznim grupama ljudi razliite starosti i u raznim institucijama, Socijalni uticaj: ostvarivanje socijalne kohezije, ukljuivanje zajednice u nove kulturne procese, Politiki uticaj: isticanje posebnih obeleaja, graanskog ponosa, iskazivanje identiteta,

59

Dr Dragan Klaic, Every Weekend A Festival! Urban impact of the festivalization of the daily life in Europe,

Leiden University, Time-Space Dynamics in Urban Settings, Third Annual Conference of the Transatlantic Graduate Research Program, Center for Metropolitan Studies, Technical University Berlin, 25 May 2007, http://new.aef.eu/newpublic/upload/efadoc/11/Klaic%20EFRP%20TU%20Berlin%20250507.ppt.

28

Ekonomski uticaj: poveanje zaposlenosti, potronje i oivljavanje raznih oblasti delatnosti.

Ovako definisani uticaji koje festivali ostvaruju u nekoj ljudskoj zajednici su dokaz da oni, pored umetnikog i kulturnog znaaja, imaju i vrlo iroki socioliki znaaj u oblastima kao to su ekonomija, politika i uopte svakodnevni ivot te zajednice. 2.2. Pozorini festivali U pogledu uticaja koje festivali ostvaruju, pozorini festivali su posebno znaajni jer oni ostvaruju sve vrste prethodno navedenih uticaja u nekoj iroj ili uoj zajednici. Ovi festivali obuhvataju izvoaku umetnost u oblastima glume, pevanja, igranja, muzike, kao i stvaralaku delatnost knjievnika i kompozitora. Meutim, u okviru njih postoje i delatnosti niza drugih uesnika (menadera-organizatora, muziara, scenografa, pomonih radnika, volontera, itd.) bez ijih aktivnosti se ne bi ostvarile manifestacije festivala, kao ni sami festivali. Ono to je za pozorine festivale karakteristino je da se na njima obino pojave nova, iznenaujua dela i predstave, koja kod publike mogu da izazovu zapanjenost i nevericu. U stvari, publika pozorinih festivala najee vidi festival samo na nivou prezentacija predstava na sceni, a ne sagledava sve to on donosi u domenu stvaranja novih formi u teatarskom delovanju i izvoakom iskazivanju, kao ni dugorone uticaje koje on moe da ostvari u kulturnoj i kulturno-politikoj oblasti zajednice u kojoj deava. U zakljucima serije simpozijuma u osam evropskih gradova u kojima se odravaju festivali, a u okviru inicijative Teatri / Festivali u tranziciji60 navode se injenice koje odreuju mesto i znaaj pozorinih festivala u savremenom svetu. Primarni znaaj festivala je njegova kulturna funkcija, jer oni obezbeuju veze meusobno nepoznatih jezika i predstavljaju nove mogunosti za komunikaciju raznih naroda. Drugi aspekt pozorinih festivala je da su oni centri kulturnog transfera61. Ovo ima poseban znaajan za izvoae, jer u iroj nacionalnoj ili internacionalnoj okolini, koja60

Theatre Festivals - why? -,The results of a series of eight symposiums in eight European cities that hold theatre festivals, as part of the initiative Theatre/Festivals in Transition (FIT) Munich, January 2007, Tilmann Broszat, http://www.theatre-fit.org. 61 Isto.

29

se stvara na festivalu, oni uspostavljaju veze i razmenjuju iskustva sa uesnicima drugih projekata na festivalu, to im omoguava napredovanje u svojoj profesijii. Takoe, pozorini festival je inicijator i novih izvoakih projekata, tj. on je poziv izvoaima da dou i razviju nove projekte na specifinim lokacijama nekog grada ili drugog urbanog prostora i tako da na interdisciplinaran62 nain rade i u drugim poljima pozorine umetnosti. Saradnja lokalnih i pozvanih izvoaa u ovome ima kljunu ulogu. Organizatori festivala, a i publika, moraju biti spremni da preuzimu rizik neuspeha pojedinih projekata ili celokupnog festivala, ali to je za festival mnogo lake, nego za neko veliko i vrsto organizovano pozorite. Zbog toga je bitno da publika sredine, gde se odrava festival, bude deo celokupnog projekta festivala., tj. da glavni organizatori festivala poznaju kulturne karateristike svoje sredine. Posebno kreatori programa festivala mora da budu obazrivi pri izboru izvoaa i subjekata meunarodne saradnje da ne bi svojim izborom stvorili cirkus od svog festivala, tim pre to pozvani izvoai obino u svojim zemljama nisu dovoljno finansirani da bi svoje ekstremne projekte ostvarili tamo, ve za to koriste projekte meunarodne saradnje. U kontekstu realizacije festivala posebno su interesantni odnosi festival izvoa i festival publika. Izvoai, gosti na festivalu, obino sagledaju svoj rad u sasvim novom svetlu kada su pred stranom publikom. Za izvoaa je bitno da pred drugom publikom, od one gde obino izvodi svoje predstave, moe da izmeri svoju vrednost, tj. da utvrdi da li je ona opta ili nacionalna-lokalna. Meutim, da bi se u potpunosti iskazali, a i da bi mogli da ostvare saradnju sa izvoaima drugih projekata, potrebno im je dovoljno vremena. Zbog toga, festivali moraju da obezbede odgovarajua sredstva da bi izvoaima gostima mogli da ponude dovoljno dug boravak na lokaciji festivala. Jasno je, da je dunost festivala da lokalnim izvoaima takoe obezbedi normalno izdravanje tokom trajanja festivala. U odnosu festival publika najvanija je procena potencijala mogue publike. Bitna injenica, koja je nesumljivo utvrena, da publika festivala obino nije i publika redovnih pozorinih predstava. Najee publiku festivala ine mlade generacije koje ine takozvanu mladu kreativnu klasu63, koja se pojavljuje svuda u sve veem broju.62 63

OXFORD,Advanced LearnerDictionary,str.622: Rad u vie oblasti. Theatre Festivals - why? -,The results of a series of eight symposiums in eight European cities that hold theatre festivals, as part of the initiative Theatre/Festivals in Transition (FIT) Munich, January

30

Zbog toga je izuzetno znaajno da organizatori znaju svoju publiku i ozbiljno je uzmu u obzir, tj. organizatori moraju da znaju kako da izazovu i privuku ovakvu publiku na festival. U procesu oranizacije festivala, organizatori festivala moraju da ostvare saradnju sa meunarodnim i lokalnim kulturnim institucijama (pozoritima, muzejima, univerzitetima i sl) da bi stvorili od festivala prepoznatljiv kulturni dogaaj. Sa druge strane, festivali, kao posebni dogaaji, imaju veu ansu od standardnih pozorita da dobiju raznu podrku, kako od politikih subjekata, tako i od privatnih preduzea i preduzetnika. Privatnici, postajui sponzori festivala, stiu mogunost promocije svojih brendova posebno, kako je napred reeno, mlaim generacijama koje su obino glavna publika festivala. Meutim, sponzora. U daljem tekstu kratko u prikazati istoriju pozorinih festivala, kao i neto rei o festivalima monodrame u Srbiji. Istorija pozorinih festivala zapoinje Dionizijskim teatrom 534. godine p.n.e. u Staroj Grkoj. Kako je napred reeno ovaj pozorini dogaaj je imao sve oznake savremenih pozorinih festivala: imao je dramske pisce, glumce, publiku, mesto izvoenja, precizne termine odravanja, takmienja u dramskom stvaralatvu i u izvoenju, itd. Njegov uticaj u to vreme je bio veliki. postoji opasnost da, pod uticajem sponzora, festivali prerastu u sponzorske agencije i da moraju svoj program da prilagoavaju zahtevima

Dionizijski teatar Atina

Skica pozorita Stare Grke

2007, Tilmann Broszat, http://www.theatre-fit.org.

31

Slika 16.

Slika 17.

Na slici 16. prikazani su ostaci pozorita iz doba Stare Grke, u kome su se nekad odvijale predstave Dionizijskog festivala, a na slici.17. skica ovog pozorita na kojoj se vide njegovi osnovni delovi: mesto za glumce scena, mesto za hor orkestra, mesto za publiku teatron i prolazi. Na Internet adresi64 baze podataka - arhive Googlovih novosti, za zadati pojam

petraivanja theatre festival , dobija se pregled svih sadraja ove baze u kojima se ovaj pojam nalazi. Iz ovoga pregleda mogu se uoiti neki znaajni datumi za istoriju pozorinih festivala kao to su: 534. godine pre n.e. - uspostavljen Dionizijski festival; 1769. godine David Gerik (David Garrick, 1717 - 1779) engleski glumac, dramski pisac i menader teatra, je organizovao u Stratfordu, rodnom mestu slavnog engleskog pisca Vilijama ekspira (Williama Shakespeare, 1564 1616), prvi pozorini festival u Engleskoj; 1772. godine Markiz de Sad (Marquis de Sade) je organizovao prvi pozorini festival u Francuskoj; 1928. godine osnovan je prvi profesionalni pozorini festival u Berkiru (Berkshire) kao jedan od najstarijih u Sjedinjenim amerikim dravama; 1932, godine je organizovan prvi pozorini festival u Moskvi; 1947 - Prvi put je odran jedan od najveih festivala alternativnih pozorita (Fringe theatre) u Edinburgu, itd. Na kraju navedimo neke od najznaajnijih pozorinih festival monodrame u Srbiji. Festival monodrame i pantomime u Zemunu je najpoznatiji festival ovog anra koji se odrava u Srbiji, a on je dobio i meunarodni znaaj. Festival se odrava od 1973. godine i praktino od poetka je podsticao i pomagao predstava koje su okupljale najbolje pozorine snage (glumake i rediteljske). Selekciju festivala u prvih pet godina je radila Umetnika komisija, zatim je selekciju radila Selekciona komisija, a od 1988. selekcija je poverena jednom oveku. Festival se tokom svog postojanja prvo odavao u Zemunskom pozoritu (sada Madlenijanum), a sada se odrava u pozoritu Pinokio u Zemunu.

64

Google Arhives News: http://news.google.com/archivesearch? q=theatre+festival&btnG=Search&hl=en&um=1&ie=UTF-8&scoring=t

32

Pored ovog, u Srbiji postoji vie festivala monodrame (festival monodrame u Titelu od 2004., Vojvoanski festival malih scena i monodrame u Senti od 1991., festival monodrame za decu u Novom sadu od 1991, itd.). Prvi festival monodrame amaterskih pozorita - FAMA, u organizaciji AKUD Lola, odran je u martu 2008. godine.

2.3. Organizacija i upravljanje festivalom Kako je napred reeno, festivali se mogu posmatrati kao kompleksne poslovne celine u kulturi, iji je cilj ostvarivanje napred navedenih uticaja u sredinama gde se deavaju. Sloenost ovih poslova je znaajna i obuhvata: formulisanje ideje festivala i njegovog sadraja; organizovanje, upravljanje i kontrolu rada ljudi raznih delatnosti i stunih profila; obezbeenje i racionalno korienje raznih potrebnih resursa; komunikaciju i saradnju sa raznim subjektima iz oblasti politike, kulture, medija i to kako u lokalnoj zajednici, tako i ire u meunarodnom domenu. U stvari, festivali su specifini poslovni poduhvati na koje se mogu primeniti znanja i dostignua savremenog menadmenta, tj. takozvanog kulturnog menadmenta65. U knjizi Prof.dr Milene Dragievi ei je navedeno, da je osnovni cilj kulturnog menadmenta pronalaenje i korienje raznih organizacionih reenja, koja u najveoj meri doprinose razvoju, drutvenoj i trinoj efikasnosti kulturnih delatnosti. Meu mnogobrojnim ciljevima i zadacima kulturnog menadmenta, koji se navode u ovom izvoru66, za festivale kao specifine centre kulturnog delovanja, koji mogu da prerastu i u odreene institucije kulture, najznaajniji su: izrada modela institucije, te upravljanje i organizovanje rada u njima, organizovanje procesa proizvodnje pojedinih umetnikih dela unutar ovakvih institucija, organizovanje procesa distribucije (difuzije) kulture,

65 66

Milena Dragievi, Branimir Stojkovi , Kultura, menadment,animacija, marketing, , 2007., Klio, str.11.Isto, str.12.

33

kulturna diplomatija - uspostavljanje oblika i modela meunarodne kulturne saradnje. Navedeni ciljevi i zadaci festivala ostvaruju se realizacijom pojedinanih projekata koji se odnose na razne oblike organizacije rada ljudi, tako da se moe zakljuiti da projekti kulturnog menadmenta predstavljaju specifine poslovne projekte. 2.3.1. Faze realizacije projekta festivala Kako je napred reeno, pojava i realizacija novog festivala je realizacija jednog posebnog projekta, koji se kao i svaki poslovni projekat odvija u pet osnovnih faza67. Na Slici 18. prikazane su ove faze, a sa slike se uoavaju meusobni odnosi faza. Postoji ulazna faza inicijalizacija ili poetak i izlazna faza, tj. zavretak-zatvaranje projekta, a ostale faze se ciklino ponavljaju tokom trajanja projekta ili se paralelno deavaju. Takoe, u zavisnosti od vrste projekata, navedene faze imaju razliite aktivnosti, a same faze mogu biti i podeljene u vie podfaza koje, ako su kljune za projekat, mogu dobiti status nove faze.

Slika 18. U najoptijem sluaju, osnovne aktivnosti koje se odvijaju tokom upravljanja projekta su:68:67

Project management, Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Project_management.

68

Isto.

34

Sagledavnje i analiza ciljeva i dogaaja, Planiranje posla saglasno ciljevima, Procenjivanje i kontrola rizika (menadment rizicima), Procena resursa, Sagledavanje i raspodela potrebnih resursa (finansijskih i drugih), Organizovanje posla, Sakupljanje ljudskih i materijalnih resursa, Dodela zadataka, Upravljanje aktivnostima, Kontrolisanje izvrenja projekta, Praenje i izvetavanje o napredku projekta (informacioni sistem upravljanja projektom), Analiziranje postignutih rezultata, Definisanje proizvoda projekta, Sagledavanje trendova razvoja projekta , Upravljanje kvalitetom, Donoenje odluka i izdavanje naredbi, Nalaenje ad-hoc reenja, Sagledavanje preventivne odbrane projekta, Identifikovanje, rukovoenje i kontrolisanje nastalim promenama u projektu, Aktivnosti zavretka projekta, Komuniciranje sa finansijerima projekta, Donoenje odluka o poveanju ili smanjenju broja saradnika na projektu, itd. Navedene aktivnosti nisu ureene ni po znaaju, ni po vremenskom trenutku pojavljivanja u projektu, a za neke od njih je karakteristino da se pojavljuju u skoro svim fazama projekta. Dr Milena Dragievi ei za projekte menadmenta festivala, kao projekte kulturnog menadmenta, definie sledee faze i aktivnosti69:

69

Milena Dragievi, Branimir Stojkovi , Kultura, menadment,animacija, marketing, , 2007., Klio, str.210.

35

I faza - izrada koncepta festivala, tj. utvrivanje ciljeva i zadataka. Polazei od analize postojeih slinih festivala, kulturnog i umetnikog znaaja, mogue publike, kao i doprinosa za sredinu u kojoj e se festival deavati, izrauje se koncepcija festivala. U okviru koncepta utvuju se elementi kao to su: vreme odravanja festivala (jednom ili vie puta godinje); trajanje festivala; geopolitiki karakter festivala (meunarodni, dravni, lokalni, itd.); orjentacioni sadaji festivala, tj. oblast umetnosti koja je osnova festivala (drama, opera, balet, itd.); pratei sadraji (umetnike radionice, diskusioni forumi, intervjui, itd); mogui uesnici; propozicije uea (da li postoji takmienje na festivalu ili ne, mogue nagrade, itd.) i dr. Ova faza je u sutini inicijalna faza prikazana na Slici.18. Aktivnosti izrade koncepcije se svode na SWOT analizu i izradu stratekih planova. Na Slici 19. prikazana su etiri osnovna elementa SWOT analize: snaga, slabosti, anse i pretnje. Menader projekta mora sve ove elemente da uzme u obzir pri analizi i izradi koncepta i to analizirajui kako unutranju stranu projekta, tako i sve spoljne inioce koje utiu na njega.

SWOT matrica70 Slika 19.70

Ekonomski fakultet Subotica,Univerzitet Novi Sad, www.eccf.su.ac.yu/Download/sm/SWOT%20MATRICA.pdf

36

U tabeli 1. prikazana je detaljnija interpretacija SWOT analize uzimanjem u obzir uticaja osnovnih elementa analize i njihovog porekla (internog ili eksternog). Pomo u postizanju ciljeva projekta Interni atributi organizacije koja realizuje projekat Eksterni atributi okoline u kojoj se projekat realizuje Interpretacija SWOT analize71 Tabela. 1. Jednostavnim popisom svih moguih uticaja na projekat i njihovim rasporeivanjem u matricu prikazanu u Tabeli 1, stvara se osnova za detaljno analiziranje i preduzimanje adekvatnih akcija. II faza izrada organizacionog modela festivala. Ova faza obuvata sve aktivnosti koje se mogu svrstati u pripremne aktivnosti, tj. to su aktivnosti koje se vre kada je ve doneta odluka (i/ili dobijena naelna saglasnost od nadlenih subjekata - politikih, finansijskih, umetnikih i sl.) da se pristupi osnivanju festivala. Neke od aktivnosti ove faze su72: Izrada upravne strukture festivala i normativnih akata kojima e se regulisati sva pitanja oko organizacije festivala, Utvrivanje programskih modela, to podrazumeva definisanje sadraja glavnih i sporednih programa, tanog trajanja, termina i mesta odravanja programa, naina takmienja i modela dodela nagrada, itd.,7172

tetno za ciljeve projekta

Snaga

Slabosti

anse

Pretnje

http://www.flickr.com/photos/51072101@N00/91829174/

Milena Dragievi, Branimir Stojkovi , Kultura, menadment,animacija, marketing, , 2007., Klio, str.211.

37

Izrada akcionog plana koji obuhvata niz aktivnosti kao to su: sagledavanje sastava tima, procena potrebnih finansijskih sredstava i drugih resursa, izrada Gant-dijagrama, biznis plana i sl.. Gant-dijagrami su dijagrami koji prikazuju raspored odvijanja aktivnosti ili zadataka aktivnosti u vremenu. Na Slici 20. prikazan je tipini gant-dijagram koji je uraen na raunaru korienjem jednog od mnogih softverskih programa koji se danas za to primenjuju. Na prikazanom dijagramu sa leve strane se popisuju aktivnosti ili zadaci, definie se njihovo trajanje, planirani poetak i zavretak, a sa desne strane se za svaki red tabele crta linija od trenutka poetka do trenutka kraja aktivnosti zadatka na vremenskoj skali oznaenoj po kolonama dijagrama, za period vremena koji se posmatra. Sa ovog dijagrama se pri planiranju uoavaju kritini trenuci vremena kada se vie aktivnosti preklapa, tako da se blagovremeno mogu preduzeti akcije za otklanjanje ovog potencijalno uskog grla u realizaciji projekta

Tipian primer gant-dijagrama73 Slika 20. U ovoj fazi esto se izrauje i biznis plan projekta realizacije festivala. Ovaj dokumenat u sutini predstavlja rezultat svih aktivnosti analiza i planiranja koje se prikazuju na73

Wouter Baars, Project Management Handbook, version 1.1, DANS Data Archiving and Networked Services,

The Hague 2006, http://www.projectmanagement-training.net

38

uobiajeni-standardan nain. On mora da sadri: rezime (definisanje ideje projekta, prikaz koncepta i sagledanih mogunosti realizacije), prikaz raspoloivih resursa za organizovanje i realizaciju projekta, specifikacije i opis rezultata projekta, ciljnu grupu potroaa-korisnika rezultata projekta, sagledane planove realizacije organizacioni plan, marketinki plan, plan upravljanja i angaovanja ljudskih i drugih resursa, finansijski plan i zakljuke sa konkretnim predlozima realizacije projekta. Biznis plan moe da ima znaaj pri dobijanju konane saglasnosti za realizaciju projekta od nadlenih subjekata, kao i za ukljuivanje finansijera - sponzora projekta, posebno ako projekat ima i komercijalnu stranu. Uporeujui ovu fazu sa prikazanim fazama na Slici 18., moe se zakljuiti da je ovo u sutini jedna od podfaza faze planiranja i izgradnje projekta. III faza: izbor, selekcija programa festivala. Kao i prethodna faza i ova faza se moe posmatrati kao podfaza faze planiranja i izgradnje projekta (Slika 18.). Moe se rei da su njene aktivnosti ve operativne, kao i da se one praktino deavaju kontinualno sve do samog poetka festivala. Naime, selekcija glavnih i sporednih programa festivala je proces koji zapoinje izradom plana selekcije uesnika, nastavlja se njegovim usvajanjem, prvim kontaktima sa uesnicima i sagledavanjem mogunosti njihovog uea na festivalu. esto je ovaj proces, tokom izgradnje projekta festivala, podloen izmenama (otkazi uesnika zbog neodgovarajuih uslova za izvoenje predstava ili smetaja, mogui politiki uzroci otkaza, neplanirani otkazi zbog vie sile, itd.), tako da se aktivnosti ove faze moraju stalno nadgledati i blagovremeno preduzimati akcije radi promene u selekciji. Tokom ove faze, najee saglasno profilima uesnika, detaljno se razrauju ranije napravljeni planovi i koncepti marketinga i planovi odnosa sa javnou. IV faza: operativno oblikovanje festivala. Ova faza, takoe pripada fazi izgradnje festivala i sastoji se od niza aktivnosti kojima se izrauju detaljni planovi za odravanje festivala i to po danima i satima. Izrauju se tabele u koje se unosi organizaciono programska struktura festivala. Time se za svaki program festivala (glavni i sporedni), svaki dogaaj na festivalu (intervjui, promocije, forumi, posebni programi za uesnike sa ili bez publike), definiu datum i tano vreme odravanja, lokacija odravanja, uesnici, odgovorni radnici festivala, trajanje i potrebni resursi. Na bazi ovih tabela vri se detaljno ugovaranje raznih usluga ili prostora koji su neophodni za realizaciju 39

posmatranih aktivnosti. U ovoj fazi su takoe mogue izmene i zato se njene aktivnosti moraju posmatrati kao kontinualni proces koji traje praktino do faze zavretka projekta festivala. V faza: marketinka akcija. Ova faza zapoinje jo u fazi planiranja projekta festivala i nastavlja se tokom njegove izgradnje, ali pun zamah dobija tokom izvrenja projekta (odravanja festivala). Ona obuhvata oblikovanje informativnog materijala, oglaavanje i realizaciju plana i programa odnosa sa javnou. Aktivnosti ove faze su vrlo dinamine i esto njihova uspena realizacija zavisi od intuicije, vetine i znanja samih izvrilaca, koji, pogotovo u haosu koji nastaje tokom odravanja festivala, moraju sami da se snalaze i donose brzo pravilne odluke koje su u skladu sa ranije donetim marketinkim planom. VI faza: odravanje festivala. Ova faza se moe posmatrati kao integracija faza izvravanje i nadgledanje i kontrola projekta festivala (Slika 18.). Ona obuhvata sve aktivnosti oko realizacije planiranih i ostvarenih selekcija glavnih i sporednih programa, prijema, smetaja, transporta i animacije gostiju festivala, rada pres-slube, itd. Glavni menadment festivala mora, tokom ove faze festivala, da izvrava stalno nadgledanje i kontrolu svih aktivnosti realizacije festivala i da brzo i adekvatno reaguje kod odgovarajuih organizacionih struktura festivala nadlenih za uoene propuste ili greke radi njihovih ispravljanja ili preduzimanja alternativnih akcija. Izvrioci koje su posledica aktivnosti ove faze moraju biti sposobni da samostalno, brzo i ispravno reaguju na sve mogue promene koje mogu nastatiti tokom realizacije, a itd. VII faza: analiza i vrednovanje festivala. Zavrna faza projekta (Slika 18.) odgovara ovoj fazi. Aktivnosti po zavretku festivala su: vrednovanje dometa festvala (impakt analiza), ocena efikasnosti i uspenosti organizaciono-programskog modela nakon njegove realizacije, analiza problema i nedostataka u realizaciji, izrada izvetaja, publikacija, autorizacija tekstova sa javnih diskusija, analiza pres-klipinga, priprema budueg festivala preoblikovanjem njegovog koncepta, definisanjem promena u njegovom organizacionom modelu i sl. Uspenost izvrenja ove faze moe biti od odluujueg znaaja za budunost festivala, tj. njenom uspenom realizacijom festival 40 neplaniranih dogaaja, posebnih elja uesnika i pozvanih linosti festivala, vie sile,

moe od pojedinanog kulturnog dogaaja da preraste u centar ili ak instituciju trajnijeg kulturnog znaaja. S obzirom na brojne aktivnosti koje se zahtevaju u organizaciji i upravljanju

projektom festivala, moe se rei da menadment koji se bavi ovim projektima mora da obuhvata znanja i vetine raznih specifinih menaderskih zanimanja i to74: menaderpreduzetnik, menader-producent, menader-prodaje, menader-marketinga, menaderkulturnnih projekata, menader-ljudskih resursa, itd. U stvari, za poslove organizacije i upravljanja festivalom potrebni su posebni specijalisti menaderi festivala.

74

Milena Dragievi, Branimir Stojkovi , Kultura, menadment,animacija, marketing, , 2007., Klio, str.13.

41

2.3.2. Parametri za upravljanje projektom festivala Razlaganjem realizacije projekta na faze olakava se upravljanje njime i postie se vea sigurnost u ostvarivanje postavljenih ciljeva. U Priruniku za upravljanje projektom75 navode se osnovni parametri koji se moraju razmatrati u procesu upravljanja i to: vreme, novac, kvalitet, organizacija, informacija. Navedeni parametri se esto nazivaju kontrolni faktori, a oni se najvie razmatraju u aktivnostima planiranja projekta, nadgledanju i kontroli realizacije projekta, kao i izvetavanju o projektu. Faktor vreme se u planiranju pojavljuje u sledeim aktivnostima: pri definisanju koje aktivnosti i u kojoj fazi projekta e se deavati; u proceni trajanja aktivnosti; u utvrivanju redosleda zavretaka aktivnosti; u izradi rasporeda ljudskih i drugih resursa po aktivnostima; u utvrivanju kritinih aktivnosti i rokova za njihovo zavravanje. U fazi projekta nadgledanje i kontrole (Slika 18.) vreme je bitno u procesima praenja razvoja projekta, kontrole izvravanja kritinih aktivnosti i u prilagoivanju rasporeda aktivnosti trenutnoj situaciji. U stvari, vreme se pojavljuje u projektu pri definisanju poetaka, trajanja i rokova zavretka zadataka, koji su obuhvaeni nekom aktivnosti. Napred spomenuti Gant-dijagrami (Poglavlje 2.3.1.) predstavljaju nain kako se grafiki prikazuju vremenski rasporedi izvravanja zadataka. Meutim, da bi se rasporedi, a samim tim i dijagrami, uradili potrebno je prvo sagledati zadatke, koji se u okviru aktivnosti moraju uraditi. Jedan od naina za sagledavanje i pravljenje rasporeda zadataka je izrada dijagrama Strukturne analize posla (Work-breakdown75

Wouter Baars, Project Management Handbook, version 1.1, DANS Data Archiving and Networked Services, The Hague 2006, http://www.projectmanagement-training.net

42

structure -WBS). Ovi dijagrami na hijerarhijski nain prikazuju zadatke koji mogu biti zavreni nezavisno od drugih, omoguavajui tako raspored resursa, dodelu odgovornosti i merenje uspenosti, kao i kontrolu razvoja projekta. Na Slici .21. dat je primer WBS dijagrama za posao Izrada i usvajanje plana selekcije festivala.

Primer WBS dijagrama Slika 21. Faktor novac se u projektu pojavljuje u njegovom budetu76, a upravljanje novcem podrazumeva da se trokovi kreu u okviru planiranog budeta. Projekat realizacije festivala spada u projekte u kojima glavni trokovi potiu od trokova radne snage tima76

Budet je, u optem sluaju, spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili drave za odreeni period, obino za jednu godinu,http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82

43

projekta, kao i drugih osoba koji uestvuju u projektu, iji rad se meri najee radnim vremenom. To znai da su faktori vreme i novac u ovim projektima jako isprepleteni. Tokom aktivnosti planiranja, novac je bitan u proceni plata, odnosno vremena rada lanova tima, odreivanju iznosa novca lanovima tima za specijalne zadatke, utvrivanju trokova za potrebne materijalne resurse i druga sredstva. U praenju razvoja projekta, kontrola troenja novca zahteva: praenje tokova gotovog novca, praenje novca vezanog za ugovore sa snabdevaima potrebnih resursa za projekat i pregovaranje sa snabdevaima o postizanju najpovoljnijih cena, stalno utvrivanje da li su procenjeni trokovi jo vaei, stalno podeavanje budeta trenutnim situacijama u projektu, stalno pregovaranje sa finansijerima oko nastalih promena u budetu u odnosu na plan, itd. Aktivnosti izvetavanja o stanju budeta, odnosno njegovoj realizaciji, zahtevaju izrade periodinih obrauna i izvetaja, kao i konanog izvetaja po zavretku projekta. Kada se upravlja nekim projektom, vrlo je vano definisati zahteve kvaliteta koji se oekuju od izvrenih aktivnosti i ostvarenih konanih rezultata, ali i od posrednih rezultata koji se postiu tokom i na kraju projekta. Ovi zahtevi moraju biti utvreni jo na poetku projekta pri izradi njegovog koncepta. Oni moraju, u vidu kontrolne liste, biti raspoloivi svim lanovima tima koji uestvuju na projektu, da bi i oni mogli da vre stalne provere njihove ispunjenosti. Za projekte festivala, zahtevi kvaliteta su vrlo razliiti. Oni se odnose, kako na postizanje postojeih standarda kvaliteta za realizaciju pozorinih predstava (standardi u izgradnji scena za predstave festivala i ostalih uslova koji su potrebni uesnicima festivala za realizaciju njihovih predstava), tako i u ostvarivanju drugih uobiajenih zahteva kvaliteta koji se vezuju za boravak uesnika i gostiju na festivalu. Verifikaciju postignutih standarda kvaliteta u realizaciji projekta mogu da vre posebno za to ovlaeni lanovi tima projekta ili za to kvalifikovane institucije van projekta. Zbog toga je, tokom celog projekta, potrebno izraivati periodine izvetaje o postignutom kvalitetu realizacije projekta, kao i konano izraditi finalni izvetaj kvaliteta, sa ukazivanjem na nedostatke i albe koje su se javljale tokom projekta. Jedan od najznaajnih faktora za uspenu realizaciju projekta je organizacija i upravljanje radom tima koji uestvuje u realizaciji. Bitno je da se definie ko ta radi u 44

timu i za ta je odgovoran. Osim toga, znaajno je da se u radu tima primene specifine tehnike kao to su: motivacija lanova tima, vetina komunikacija, primena tehnika vostva - rukovoenja, itd. U procesima planiranja projekta, organizacija podrazumeva: sakupljanje tima; uspostavljanje autoriteta rukovodioca; dodelu zadataka lanovima tima; izradu sporazuma-ugovora sa drugim saradnicima na projektu; itd. U fazama odvijanja projekta i izvetavanja, organizacija se oglede u: rukovoenju timom; nadgledanju svih bitnih elemenata rada lanova tima; posredovanje izmeu pojedinih delova tima ili timova koji su ukljueni u projekat; itd. Upravljanje sa svim napred navedenim faktorima je u velikoj zavisnosti od faktora informacija. Ovo je osnovni faktor za donoenje odluka. Informacije koje se pojavljuju u projektu moraju biti organizovane i sistematizovane prema aktivnostima projekta, pri emu se mogu koristiti razna sredstva (standardni obrasci na papiru ili raunaru, tabele, baze podataka, web sajtovi, cirkulari-stadardizovana elektronska ili klasina pota upuena odjednom na adrese vie korisnika, itd). U procesima planiranja najvanije je utvrditi: koje informacije moraju biti obezbeene, kome i u kojoj formi (pisani izvetaji, tabele, baza podataka, slike, video materijal, itd.), koje informacije e biti snimljene i sauvane-arhivirane ili kome e biti distribuirane, koja informaciona sredstva e biti koriena, itd. Nadgledanje realizacije projekta i izvetavanje zahtevaju informacione obrade (klasine ili na raunarima) kojima e se: obezbediti periodini i konani izvetaji o projektu (o svim spomenutim faktorima projekta), ugovornih obaveza sa razliitim subjektima koji uestvuju u projektu. Na kraju, potrebno je istai da se rezultati svakog projekta teko u potpunosti podudaraju sa prvobitnim idejama i konceptima, koje je projektant zamislio (Slika 22.). Razlozi za to su mnogobrojni (loa koncipirana ideja, neodgovarajui tim, nedostatak finansijskih sredstava ili drugih resursa, neodgovarajaa podrka korisnika, itd.). Meutim, uvek je potrebno teiti ostvarenju poetnih vizija i ideja, a osnovni kriterijum za uspenost realizacije nekog projekta je prihvatanje i verifikacija njegovih rezultata od strane krajnih korisnika (za projekte festivala to je pre svega publika), uz zadovoljenje drugih faktora (vreme, novac, kvalitet) . obezbediti praenje pouzdanosti arhiviranja i/ili distribucija informacija i pratiti ispunjavanje

45

Zamiljeni i realizovani ciljevi projekta77 Slika 22. 2.4. Amaterska pozorita i festivali 2.4.1. Amaterska pozorita Amaterska pozorita su pozorita koja nisu osnovana radi ostvarivanja finansijske dobiti-profita78. U stvari, organizacija amaterskog rada u nekoj delatnosti predstavlja formiranje takozvane neprofitne organizacije (non-profite organization79) u toj delatnosti, koja se formira na legalan nain, a iji su ciljevi da se organizacija angauje u nekim javnim aktivnostima, bez neke komercijalne ili novane dobiti. Drugim reima, ovakve organizacije postoje primarno da obezbede ostvarivanje programa i usluga, koje zvanini organi lokalne zajednice i drave ne mogu ili ne ele da ostvare, a u korist drugih pripadnika te zajednice (ne samih osnivaa organizacije). Oblasti delovanja neprofitnih organizacija u svetu, a poslednjih godina i u Srbiji, su mnogobrojne, a najee su u oblastima sporta, kulture, zatite prava graana, humanitarnog rada, itd. Tranzicija, koja je u toku u Srbiji, do sada nije jasno definisala legalan nain uspostavljanja ovakvih organizacija (zakoni o radu neprofitnih organizacija su jo u fazi donoenja). U svetu, pre svega u zapadnim zemljama (Evropska unija i SAD) , ova oblast je vrlo jasno regulisana propisima.77

Project Management Handbook, version 1.1, Wouter Baars,DANS Data Archiving and Networked Services, The Hague 2006, http://www.projectmanagement-training.net78 79

Amateur theatre, http://en.wikipedia.org/wiki/Amateur_dramatics Non-profit organization, http://wapedia.mobi/en/non-profit_organization

46

Amaterska pozorita (u SAD se nazivaju i community theatre80) se uspostavljaju na nivoima lokalnih i regionalnih centara i predstavljaju najpogodniji nain da njihovi lanovi steknu praksu u glumi i izvoenju predstava na sceni. U stvari, ovakve organizacije omoguavaju razliitim osobama iz raznih profesija da ostvare svoju kreativnost uestvujui u izvoakim umetnostima i da tako zadovolje svoje potrebe pripadnosti zajednicama koje na profesionalni nain obavljaju ovakve delatnosi (profesionalnim glumcima, piscima dramskih uloga, kompozitorima, itd.). Amateri su osobe koji obino imaju malo iskustva u izvoenju pozorinih predstava ili ih uopte nemaju, ali ih stiu uestvovanjem u aktivnostima amaterskih pozorita. Uobiajeno je miljenje da je produkcija amaterskih organizacija slabijeg kvaliteta i ona je esto izloena podsmehu profesionalnih organizacija. Postoje mnoge diskusije izmeu profesionalaca, amatera, akademskog osoblja i kritiara o vrednosti amaterskih pozorita. Glavne primedbe su da izvoai, zbog svog neiskustva, a i nedostatka talenta, teko mogu da ostvare profesionalne standarde, koji se zahtevaju za kvalitetno izvoenje predstava. Meutim, s druge strane, znaaj amaterskih pozorita se esto vrednuje sa aspekta popularizacije pozorinog umetnikog stvaralatva u nekoj manjoj ili veoj lokalnoj zajednici, posebno kod mladih generacija (dece, uenika, studenata). Zbog toga su ona finansijski, a i na drugaije naine (ustupanjem na korienje odreenih prostora, omoguavanjem korienja rekvizita javnih profesionalnih pozorita, oporezivanjem, itd.) podrana od strane dravnih institucija te zajednice. Amaterska pozorita esto podravaju lokalne pisce u stvaranju i izvoenju dramskih dela, ije teme su bitne za lokalnu publiku. Na kraju, amaterska pozorita mogu biti i izvor vrlo kreativnih izvoaa, koji su zbog raznih objektivnih okolnosti bili speavani da se na ovaj nain izraze, a koji su radom u ovakvim pozoritima stekli ansu i kasnije postali vrlo cenjeni profesionalci. Na Internet portalu Projekt Rastko moe se pronai lanak pisca i nekadanjeg pomonika ministra kulture Srbije Vasilija Tapukovia, u kome on o amaterizmu u80

Community theatre, http://en.wikipedia.org/wiki/Community_theatre

47

Srbiji kae81: Amaterizam u mnogim sredinama uspostavlja prvi kontakt s umetnou, s uzbudljivim svetom i tajnama koje svakog oveka uvode u kulturno stvaralatvo i umetniko delo. Amaterizam, dalje, znatno doprinosi uspehu srpske kulture u inostranstvu i ima znaajnu vaspitnu ulogu. U Srbiji, kao i u svim malim dravama u razvoju, amaterizam ima veliki znaaj, jer se sa malo finansijskih sredstava moe postii veliki kulturni uticaj na njene graane. Na nivou jedne drava ili regiona formiraju se asocijacije amaterskih pozorita, koje vre promociju ovog vida organizovanog kulturnog stvaralatva, ali i tite svoje lanice i pruaju im svaku drugu pomo. Najpoznatija od ovih asocijacija je Internacionalna asocijacija amaterskih pozorita (International Amateur Theatre Association, http://www.aitaiata.org/) sastavljena od regionalnih centara: ARC Azijski regionalni centar (Asian Regional Centre ) CARA Regionalna aliansa Kariba (Caribbean Regional Alliance ) CEARA Centralno amerika regionalna aliansa (Central American Regional Alliance ) CEC - Central European Committee CIFTA Internacionalni savet federacije amaterskih pozorita latibske kulture (Conseil International des Fdrations de Thtre Amateur de Culture Latine ) NARA Severno amerika regionalna aliansa (North American Regional Alliance ) SARA Juno amerika regionalna aliansa (South American Regional Alliance ) NEATA - Severno evropska aliansa amaterskih pozorita (North European Amateur Theatre Alliance ) U Srbiji postoji Savez amatera Srbije osnovan 1972. godine82. On je organizovan na regionalnoj osnovi formiranjem lokalnih saveza amatera u oblasti kulturnih i drugih delatnosti. Meutim, osim osnovnih podataka81 82

83

, vrlo teko se moe nai vie

Vasilije Tapukovi, Amaterizam u kulturi, http://www.rastko.org.yu/isk/isk_30.html . Isto. 83 Zeleni venac 2, 11000 Beograd. http://db.o-db.ru/en/database/firms/savez_amatera_srbije.html.

48

informacija o ovoj organizaciji, iako se ona pojavljuje u realizaciji skoro svih amaterskih kulturnih dogaaja u Srbiji. 2.4.2. Festivali amaterskih pozorita Festivali amaterskih pozorita su projekti koje neko od ve ustanovljenih amaterskih pozorita pokree i realizuje uz pomo javnih i dravnih institucija lokalne zajednice gde ovo pozorite postoji (mada glavni inicijatori i osnivai festivala mogu biti i same ove institucije). esto lokalna privreda (dravna i privatna) prua finansijsku i drugu pomo, a ovi festivali imaju obino i podrku kulturnih centara te zajednice. Amaterski festivali mogu da okupljaju pozorita samo jedne drave, ireg regiona ili da postanu u punom smislu meunarodna, uestvovanjem pozorita iz celog sveta. Najee su uesnici ovakvih festivala pozorine grupe amaterskih pozorita koja obuhvataju odreenu starosnu populaciju (deca, aci, studenti, penzioneri, itd.), ali mogui su i festivali na kojima uestvuju na neki drugi socioloki nain formirane populacije raznih starosnih doba (seoska populacija, radnika i sl.). Karakteristino za amaterske festivale je da najvei deo poslova oko njegove organizacije obavljaju amateri - lanovi pozorita koje je organizator festivala i to kao volonteri, bez posebne finansijske nadoknade. esto kroz meusobnu saradnju amaterskih pozorita, ona jedni drugima dobrovoljno pomau u realizaciji projekata festivala. Ova injenica ima vrlo pozitivne efekte, jer se tako ostvaruje razmena iskustava i znanja meu mladima razliitih lokalnih sredina i stvaraju se meusobna prijateljstva kroz druenje tokom festivala.

49

3. FESTIVAL MONODRAME FAMA Prvi festival amaterske monodrame u Srbiji odran je u Beogradu od 28. do 30. marta 2008. godine. u organizaciji AKUD Lola Kompletnu organizaciju i realizaciju festivala izvrili su lanovi Teatra Lola ovog Dutva, uz podrku rukovodstva Drutva, kao i pomo drugih prijatelja Teatra. Kao Sekretar festivala, uestvovala sam u veini aktivnosti tokom njegove organizacije i realizacije. Svi angaovani oko festivala, uloili su veliki trud da se Festival sa uspehom odri. U ovom poglavlju prikazau aktivnosti, od pojave ideje da se organizuje jedan ovakav festival, do njegovog uspenog zavretka. Svi uesnici na ovom projektu, a posebno rediteljka Sunica Milosavljevi, idejni tvorac i direktor festivala, dali su saglasnost da u svom diplomskom radu mogu da prikaem ovaj na zajedniki rad. Mada smo sve poslove uspeno uradili, nismo radili strogo po pravilima menadmenta projektima, to je verovatno i est sluaj u praksi. Zbog toga, za potrebe svog diplomskog rada, pokuau da ove nae aktivnosti sistematizujem i u skladu sa napred prikazanim postupcima projekt menadmenta, izloim u ovom poglavlju. Na poetku ovog poglavlja ukratko u dati osnovne informacije o Teatru Lola i AKUD Lola.

3.1. Teatar "Lola" AKUD Lola je osnovano pre vie od est decenija i tokom svog postojanja uvek je bilo posveeno negovanju i afirmaciji tradicionalnih, obrazovnih, kulturnih i umetnikih vrednosti Srbije i njihovoj prezentaciji u zemlji i inostranstvu. Nastalo je od Omladinskog kulturno-umetnikog drutva Ivo Lola Ribar84, koje je osnovano 1944. godine, posle oslobaanja Beograda. Kasnije je preraslo u akademsko drutvo, s obzirom da su njegovi lanovi veinom studenti beogradskih fakulteta i univerziteta. Vie desetina hiljada mladih ljudi je prolo kroz Loline programe koji se sprovode u sekcijama:

84

Popularni omladinski i studentski rukovodilac pre i tokom Drugog svetskog rata, poginuo 1943. godine u 27. godini, ivota.

50

Hor - koji na repertuaru ima mnogo znaajnih vokalno-instumentalnih dela svetske muzike literature, duhovne i svetovne muzike,

Ulaz u zgadu "Lole", Resavska, Beograd Slika 23. Folklor koji u okviru svog programa izvodi preko 40 koreografija iz oblasti tradicionalne kulture Srbije, Orkestar narodni i tamburaki, Grupa za tradicionalno pevanje koja se bavi tradicionalnim pevanjem izvornih pesama iz svih krajeva Balkana, Teatar - Repertoar teatra se zasniva na tekstovima afirmisanih srpskih i svetskih autora. Na kraju se moe rei, da je drutvo Lola postalo vrlo prepoznatljiv kulturni centar koji okuplja mlade i kreativne ljude. Od nastanka Drutva, u