SAN MARINO (Serenissima Repubblica di San Marino)krilatica: Libertas (lat. Sloboda); Himna: Inno Nazionale

(Repubblica di San Marino), republika na području Apenina u srednjoj Italiji, jugozap. od Riminija; 60,6 km2 sa 20400 st. (1977); 20 000 st. živi u inostranstvu. Upravno središte je istoimeni gradić (4628 st., 1977) koji leži na strmoj hridi Monte Titano (739 m). Noviji deo grada širi se prema podnožju. U gradu se ističu tri kule (Rocca, Fratra i Montale, građene u XI-XIII v.). gradski bedemi, palata Valloni, građena u XV-XVIII v., u

kojoj su arhiv, biblioteka i muzej. Privreda se temelji uglavnom na turizmu i izvozu vina. Automobilska cesta spaja S. M. s Riminijem (24 km) i okolnim područjem.Po legendi, osnivač je San Marina (u IV v.) kamenorezac Marin s ostrva Raba, koji je

došao u Rimini kao zanatlija, kad se izgrađivala gradska luka. Prihvativši hrišćanstvo, sakupio je istomišljenike, s njima se naselio na brdu Titan i utemeljio opštinu. (U VIII v. spominje se Castellum Sancti Marini.) Opština drvoseča, kamenorezaca, poljoprivrednika i stočara širila je svoje područje učestvujući u feud. borbama, posebno na strani papa, koji su joj darivali nove posede. Urban VIII priznao ju je 1631. kao nezavisnu republiku. Napoleon Bonaparte je 1797. ponudio Republici da će proširiti njezin teritoriju, ali je ona to odbila. Zbog toga status San Marina 1815. nije izmenjen. God. 1849. Austrija je zapretila da će provaliti u San Marino, jer se tu sklonio Garibaldi s ostacima

svoje vojske. Polit, promene izvršene 1859-61 (ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Italije) nisu dirnule u nezavisnost Republike San Marino. Ugovorom, 1862. Republika se obvezuje da neće primiti ničiji drugi 'prijateljski protektorat osim onaj Kraljevine Italije, što je potvrđeno i konvencijama 1897, 1906. i 1926. Za I sv. rata vojni obveznici Republike služili su kao dobrovoljci u ital. vojsci. Carinsku, poštansku i telegrafsku službu za Republiku vodi Italija, a dvojica sudija iz Italije obavljaju sudske poslove u San Marinu. Vlastite marke i vlastiti novac Republike imaju turističko, filatelističko i numizmatičko značenje. U septembru 1944. San Marino su okupirale nem. trupe, ali su ga još istoga meseca oslobodile savezničke trupe. Ka izborima za Veliko veće 1945. pobedila je koalicija Komunističke i Socijalističke stranke. Za njihove uprave (1945-57) provedena je agrarna reforma i uvedena besplatna lekarska pomoć za siromašne. God. 1951.

izbile su nesuglasice s Italijom (što je dovelo do blokade San Marina), koje su okončane sporazumom 1953, po kojem se S. M. odriče svoje posebne monete i carinskih granica, dok se Italija obvezuje na stalnu godišnju pomoć od 150 mil. lira, te na popravak u ratu porušene pruge Rimini-San Marino. God. 1957, ostavkom komunističkih i nekih socijalist. poslanika izbila je polit. kriza, pa je osnovana desničarska protuvlada (koalicija demohrišćana i socijaldemokrata) koju su priznale Italija i SAD, na što su levičarski regenti-kapetani podneli ostavku. Nova vlada izmenila je izborni zakon tako da su pravo glasa dobili i državljani San Marina u inostranstvu (većinom u SAD;, kojima je dopušteno glasanje preko pošte. Na izborima 1959. i 1964. pobedila je koalicija demohrišćana i socijaldemokrata. God. 1960. i 1961. definitivno su utvrđeni drž. odnosi izmedu San Marina i Italije. Na parlamentarnim izborima 1974. najjači su bili demohrišćani, dok je na izborima 1978. pobedila udružena levica komunista i socijalista, pa je u julu 1978. formirana nova koalicijska vlada komunista, socijalista i ujedinjenih socijalista.Državno uređenje. Prema ustavu iz 1599. s izmenama i dopunama 1862, 1897, 1906, 1926, 1939, 1953, 1957, 1958, 1960. i 1961. San Marino je parlamentarna republika. Na čelu zemlje nalaze se dvojica kapetana (Capitani reggenti), birani posredno, od strane Velikog veća (parlamenta) za razdoblje od 6 meseci, tj. 1. IV —30. IX i 1. X—31. III. Reizbornost je kapetana moguća tek posle 3 godine nakon isteka mandata. Kapetani imaju pravo veta na odluke Velikog veća. Kapetanima i Državnom veću – vladi - (Consiglio di Stato), sastavljenom od 10 članova (ministara), biranom iz redova parlamentame većine u Velikom veću, pripada izvršna vlast. Zakonodavnu vlast ima jednodomni parlament - Veliko veće (Consiglio Grande), od 60 zastupnika, koje na opštim, neposrednim i tajnim izborima biraju punoletni građani s navršenom 21 godinom. Pasivno izborno

SAN MARINO 1

pravo imaju samo punoletni muški građani, a žene samo aktivno pravo. Zemlja je podeljena na 10 upravnih jedinica (Castelli), na čelu kojih su Capitani di Castello. Sudsku vlast ima Veće dvanaestorice (Consiglio dei XII) i niži sudovi. S. M. je s Italijom u carinskoj i monetarnoj uniji, a Italija zastupa S. M. i prema inostranstvu. KRLEŽAPrema podacima iz 2009. godine, Republika San Marino ima oko 31.370 stanovnika i većinu čine oni koji su tu rođeni. Najviši vrh Republike San Marino je Titano (739 m). Ustav San Marina službeno je usvojen 8. oktobra 1600. godine. Malu državu najpre je priznala Francuska 1797.godine, a kasnije, 1815. na Bečkom kongresu učinile su to i ostale evropske države. San Marino izvozi vino, lan i keramiku. Početkom šezdesetih 20. veka počinje razvoj turizma i trgovine. Poštanske marke i zlatne kovanice Republike San Marino poznate su u celom svetu. Najbolji izbor kolekcionari će pronaći u Kancelariji za filateliju i numizmatiku. Tu tradiciju San Marino vešto baštini jer je Bartolomeo Borgezi, poznati svetski numizmatičar, tu pronašao svoje utočište i umro, a njegov lik se nalazi na novčiću od 2 €.San Marino, čuvari čarobnih visina

Nekoliko kilometara od istočne italijanske obale nalazi se Republika San Marino koja na svojih 60 km2 nudi mnogo znamenitosti, zanimljivih ukusa i pogled na opuštajući krajolikTreća najmanja država u Evropi, posle Vatikana i Monaka, Republika San Marino (italijanski, Serenissima Repubblica di San Marino) okružena je italijanskim regijama Emilia-Romagna i Marche. Republika San Marino nalazi se samo nekoliko kilometara od istočne italijanske obale.

Prema legendi, San Marino je 301. godine osnovao kamenorezac Marin sa ostrva Raba koji je sa prijateljem pobegao u Rimini, gradić 20 km udaljen od današnjeg San Marina. Zbog progona hrišćana sakrio se na obližnje brdo Titano, gde je sagradio kapelicu koja danas čini jezgro grada San Marina. Republika zauzima 61,5 km2, a udaljenost od njene najsevernije do najjužnije granice je svega 12 kilometara vazdušne linije. U ranoj fazi ujedinjenja Italije tokom 19.veka, San Marino je pružao utočište onima koji su bili progonjeni zbog podrške ujedinjenju. Đuzepe Garibaldi, italijanski revolucionar i borac za ujedinjenje, u znak zahvalnosti San Marinu, garantovao je da će postati nezavisna i suverena država i nije je pripojio ujedinjenoj Italiji 1860. godine. Kule i zidine kao stražari Republika San Marino podeljena je na devet malih opština (San Marino, Acquaviva, Domagnano, Borgo Maggiore, Faetano, Chiesanuova, Fiorentino, Montegiardino, Serravalle), koje su svaka na svom brdu. Zato San Marino ponekad zovu državom „9 brda“. Kao suvenir iz srednjeg veka, na 756/739 metara visine brda Titano ponosno stoji kula Guaita (na lokalnom dijalektu „onaj koji čuva stražu“). Njen središnji deo datira iz 11. veka, što je čini jednim od najstarijih utvrđenja u Italiji. Tokom vekova nebrojeno je puta bila rekonstruisana, a od 1930. godine otvorena je za javnost (ulaz se plaća oko 300 dinara). Od septembra do marta otvorena je od 8.50 do 17 časova. Na drugom vrhu brda Titano je dvorac Cesta, poznat i kao Fratta. Sagrađen je krajem 11. veka, a danas je u njemu Muzej oružja sa predmetima koji datiraju iz razdoblja od srednjeg do 19. veka. Ulaznica košta oko 300 dinara. Treća kula, ujedno i najmanja, Montale iz 13. veka imala je stratešku ulogu u odbrani od nadolazećih neprijatelja.

SAN MARINO 2

Muzej neobičnih predmetaOsim bazilika (najpoznatija San Marino sagrađena u 19. veku u neoklasičnom stilu) i dvoraca, Muzeja oružja i Muzeja imigranata, u San Marinu u ulici Via Lapicidi Marini 17 „čeka“ vas Muzej voštanih figura koji sadrži fascinantne rekonstrukcije 40 istorijskih prizora i 100 velikana u ambijentu i odeći iz svog vremena. Tamo možete videti atentat na američkog predsednika Abrahama Linkolna iz 1865. godine, Napoleona za njegovim stolom, Đuzepea Garibaldija uz postelju na kojoj umire njegova supruga Anita, scene mučenja zatvorenika, giljotinu... Muzej je otvoren cele godine. Radi dvokratno, a ulaznica košta oko 500 dinara (više na www.museodellecerersm.com). Osim Muzeja voštanih figura, u ulici Salita alla Rocca 25/6 nalazi se Muzej neobičnih predmeta ili Muzej ljudskih ludosti, kako ga još zovu - jedini te vrste u svetu. U njemu se čuva jedinstvena zbirka retkih predmeta i vesti. Cilj muzeja je da posetioce podstakne na razmišljanje i na dobru zabavu.Da poseta San Marinu dobije još uvrnutiju notu pobrinuli su se oni koji su napravili Muzej sprava za mučenje, ili Muzej torture, koji ga, kako po izloženim predmetima tako i po rekonstrukciji događaja, čini jedinstvenim u svetu. Uostalom, giljotina ovde još funkcioniše. Ulaz se naravno mora platiti i to negde oko 400 dinara. A kad se zasitite istorije, neobičnih predmeta, sprava za mučenje i voštanih figura, čisto da odmorite oči, obavezno otiđite u Muzej Ferarija koji ima izloženih 25 eksponata. Najvredniji Ferari 250 GTO procenjen je na 10 miliona dolara. Tek toliko da ne razmišljate da li ste dovoljno novca poneli.U svakom slučaju posetu San Marinu završite odlaskom u jedan od velikih autlet centara u kojima, po veoma povoljnim cenama, možete pazariti u ovom gradu državi. U autobusu iz 1913. godine Na 600 m² možete razgledati stotine neobičnih predmeta, poput klopke za buve iz 19. veka i tuša iz 17. Videćete i kako je izgledala najniža žena na svetu: Holanđanka Polin Masters. Nakon rođenja, 26. februara 1876, imala je samo 30 cm. Sa devet godina bila je „visoka“ 55, a kad je umrla u 19. godini, 59 cm. Tu je i fotografija najdebljeg čoveka na svetu, Amerikanca Džona Brouera Minoha, rođenog 1941. godine. U svom „najtežem“ periodu imao je 639 kg. Kad je umro, 1983, težio je 360 kg. Ako želite da posetite ovaj muzej, autobus iz 1913. godine besplatno će vas prevesti sa parkirališta u zgradu (www.museodellecuriosita.sm). Energija u narandžastom Ukoliko poželite da prespavate u San Marinu, smeštaj potražite u ulici Palamede Ferri 22 u malom dvospratnom hotelu „Villa Giardi“ (3*), 2 km od centra, odnosno 15 minuta šetnje. Sa balkona njegovih soba imate predivan pogled na planine. U ulici Luigi Cibrario 22/24 u gradu Borgo Mađore (drugom najvećem gradu Republike, nakon Dogane) nalazi se Grand Hotel Primavera sa 4*. Sobe na njegovom trećem spratu su najlepše, svaka ima veliki drveni krevet zlatnih okvira, kao i veličanstven pogled na italijanski krajolik (www.grandhotelprimavera.com). Ali, jedan od najlepših i najhvaljenijih je hotel „Cesare“ u ulici Salita alla Rocca 7, nedaleko od Muzeja neobičnih predmeta. Hotel ima 18 soba, svaka ima svoje ime i jednu boju koja u njoj preovladava. Soba Sreća obojena je u žuto. Ako volite plavu, preporučiće vam sobu Ravnoteža, a u sobi Energija sve je u nijansama narandžaste (www.hotelcesare.com). Tri najpoznatije poslastice U restoranu hotela „Cesare“, sa staklenim krovom i velikim kaminom, probajte njoke sa artičokama i ribom, domaće raviole sa aromatičnim biljem, kao i tortu „tre monti“ koja se priprema po recepturi iz 1942. (pet okruglih slojeva vafla premazanih kremom od kakaa i lešnika i prelivenih čokoladom). Jednako ukusna je i „tortina tre monti“, manja varijanta pomenute torte, slična čokoladnim napolitankama. Biskvit torte „titano“ pravi se od badema i kikirikija, brašna, jaja i meda. Kad se ispeče, premazuje se smesom od čokolade, alkohola i belanaca. „Veretta“ je čokoladna rolada u kojoj se kriju usitnjeni lešnici, praline i komadići vafla. Što se pića tiče, amareto od badema vam se nudi bukvalno svuda pa se stiče utisak da ovaj liker ima status nacionalnog i državnog božanstva.

SAN MARINO 3

IstorijaSkuština San Marina

San Marino je jedna od najstarijih država na svetu. Osnovana je 301. godine, ali je bila u sastavu tadašnjeg Rimskog carstva. Njen ustav zvanično je napisan 8.oktobra 1600. Majušnu naciju prvo je priznala Napoleonova Francuska 1797. a kasnije 1815. na kongresu u Beču priznale su je i ostale evropske države. Iako suverena, ona je potpuno zavisna od Italije kojom je okružena u celosti od 19. veka.Đuzepe Garibaldi je ujedinio Italiju 1860. a svoje sklonište od neprijatelja napravio je u San Marinu. Tamo je dobio novčanu pomoć i namirnice koje su mu bile potrebne da dovrši svoju kampanju. Garibaldi je garantovao da će San Marino uvek biti nezavisna suverena država.GeografijaMonte TitanoSan Marino se graniči sa dva italijanska regiona, na severoistoku sa Emilijom Romanjom i regionom Marke na jugozapadu. Ima površinu od

60,57 kvadratnih kilometara. Udaljenost između najsevernije i najjužnije granice San Marina iznosi 12 kilometra. Najviši vrh je Monte Titano čija visina je 739 metara.Klima je mediteranskog tipa, ali je blaža nego u primorju zbog nadmorske visine. Leti temperatura varira od 20° do 30°, a zimi od -2° do 10°. Prosečne padavine iznose 550 mm godišnje.EkonomijaSan Marino nema prirodnih resursa, tako da se njegova teritorija pre svega koristi za poljoprivredu. Uzgajaju se žitarice, vino,

masline i voće. Od životinja uzgajaju se goveda i svinje. Sve do šezdesetih godina prošlog veka stanovnici San Marina su živeli pre svega od poljoprivrede. Od tada počinju da se razvijaju i druge delatnosti kao što su zanastvo, trgovina i pre svega turizam. San Marino pre svega izvozi vino, lan, zanatske proizvode i markice. Prodaja markica predstavlja 10% bruto domaćeg proizvoda. Drugi veliki izvor profita je turizam, koji direktno ili indirektno čini 60% državne zarade. Stanovnici San Marina ne plaćaju nikakav ili vrlo mali porez. Prosečna godišnja zarada iznosi 10300 dolara. 52% aktivnog stanovništva radi u sektoru usluga, 41% u sekundarnom sektoru i 7% u poljoprivredi. Od januara 2002. zvanični novac San Marina je evro, a pre toga to je bila italijanska lira.

SAN MARINO 4

Vlada Republika - Kapetani regenti Frančesko MusoniStefano PalmieriNezavisnost: 3. septembar 301Površina   - Ukupno 61 km² (190.) - Voda (%) 0Stanovništvo   - 2008. 30.800 (189.) - Gustina 448/km² Valuta Evro (€) (100 centi)Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)Internet domen .smPozivni broj +378 ¹Koordinate: 43°56'06 SG Š 12°26'56 IGD¹ +0549 iz Italije VIKIPEDIA

DemografijaPočasna stražaPopulacija San Marina je 2002. iznosila 28753 stanovnika. Od toga su 83,1% osobe rođene u San Marinu, a 12% su italijani. Više od 13000 državljanina San Marina žive u inostranstvu. Zbog male teritorije gustina naseljenosti je velika i iznosi 475 stanovnika po km². 92,3% stanovništva su katolici, a 3% se izjašnjava da nema religiju.

Administrativna podelaDevet kastela San MarinaSan Marino je podeljen u devet kastela (opština): San Marino (4.483 stanovnika), Seravale (9.265), Borgo Mađore (5.916), Domanjano (2.651), Fijorentino (2.031), Akvaviva (1.602), Faetano (1.050), Ćezanova (969) i Monteđardino (787).SportSan Marino je poznat po trci Formule jedan. Trka se ne vozi na teritoriji San Marina već 100 km severozapadno odatle u Imoli. do toga je došlo 1980. kada je velika nagrada italije iz Monce prebačena u Imolu. Usled protesta odluka je sledeće godine poništena, a kako Italija nije mogla da ima dve trke, trka u Imoli se od 1981. vozi kao velika nagrada San Marina.Iako San Marino ima malu populaciju ima sopstveni fudbalski

šampionat i fudbalski savez osnovan 1931. Prvenstvo se sastoji iz petnaest ekipa koje su u početku podeljene u dve grupe od po sedam i osam ekipa, a zatim po tri prvoplasirane idu dalje i bore se za prvaka po kup formatu.

San Marino - ostvareni san o slobodiSloboda je reč koju stanovnici San Marina najviše vole i na koju su vrlo ponosni. Tako je bilo od nastanka najstarije republike na svetu. Legenda kaže da je ovu državu osnovao 331. godine jedan svetac, i to sveti Marin koji je prebegao sa dalmatinskog ostrva Rab kako bi se spasao od Dioklecijana, progonitelja hrišćana. Marin se sklonio na vrh planine Monte Titano, gde je osnovao i malu hrišćansku zajednicu. U Žitiju svetog Marina govori se o čudesima koja je počinio, od kojih su tri najupečatljivija: ozdravljenje jedne đavoimane žene, pripitomljavanje medveda i susret sa Verisimom. Verisimo znači: Istinski, Pravi; Felićisima – Presrećna, Felićita – Sreća. Dakle, priča ide ovako: Najvažniji je bio susret sa Verisimom, sinom udovice plemićkog porekla, po imenu Felićisima (ili: Felićita), posednice oblasti na kojoj se nalazila planina Monte Titano. Verisimu se nije dopalo to što je zatekao Marina na svom imanju te Marin, čuvši njegove pretnje, zamoli Proviđenje da mu bude u pomoći. Baš u tom trenutku Verisimo padne na zemlju te mu se oduzeše i noge i ruke. Očajna majka pohita ka Svetome da mu zatraži oproštaj i ponudi mu sve što poželi. Sveti odgovori da za sebe ne traži ništa osim da se pokrste na nekom mestu gde se može naći mir i počinak. Felićisima pristade i u znak zahvalnosti pokloni mu Monte Titano. Zahvaljujući svečevim molitvama, Verisimo ozdravi i cela porodica i rodbina prihvati hrišćanstvo (njih pedeset i troje!). Mala zajednica se u početku zvala:„ Zemlja svetog Marina“; potom „Opština/komuna svetog Marina“, a na kraju „ Republika San Marino“. Podaci iz Vikipedije: „Površinu San Marina je do 1463. godine činio samo Monte Titano. Te godine, posle uspešne savezničke borbe protiv Sigismunda Pandolfa Malateste, gospodara Riminija, papa Pije II dao je San Marinu gradove Fjorentino, Monteđardino i Seravalje. Kasnije te iste godine, grad Faetano je dobrovoljno pristupio republici. Otada se površina San Marina nije menjala.“ Naime, taj Malatesta je napravio jednu veoma raskošnu baroknu crkvu u Riminiju, ali kažu da je bio u nemilosti pape Pija, pošto je na taj način veličao više sebe nego Boga (ako me pamćenje služi, u crkvi se nalazi i Malatestina bista i portret, što nije uobičajeno ako već neko želi da ostavi narodu zadužbinu, pošto znamo da je gordeljivost najveći greh). Slobodarskom duhu San Marina, toj „staroj zemlji slobode“, divili su se i Napoleon i Linkoln. Ova državica poznata je i po gostoljubivosti, a najznačajnije je gostoprimstvo, tj. azil koji je pružila

SAN MARINO 5

Garibaldiju 1849. godine. Postoje podaci i da je u II svetskom ratu bila utočište desetinama hiljada izbeglica. San Marinom upravlja Arengo, jedna vrsta Skuštine koju čine glave najuglednih porodica, ali tako što taj organ bira dva kapetana – regenta svake godine, i to na svakih šest meseci po jednog. Dakle, ne postoji mogućnost da se neko okoristi položajem, jer je njegov mandat uvek samo šest meseci. U ovoj državici od svega 61 km2 rade četiri pozorišta, jedna državna biblioteka, državna televizija, Univerzitetski centar i jedan prestižni muzički institut. San Marino poznat je i po trci Formule 1, iako se ona ne vozi na teritoriji te republike, već i Italiji, u Imoli, ali pošto Italija ima Moncu, a jedna država ne može dodeljivati dve nagrade – San Marino je dobio pravo, 1981. godine, da bude zvanični organizator i da dodeljuje svoju nagradu pobedniku. Ova državica zanimljiva je i za filateliste, sa zanimljivim oblicima i dezenima. Nekada je to bila bescarinska zona i tu su posetioci mogli da se opskrbe jeftinijim parfemima, kožom, pićem, oružjem... Danas su razlike u cenama male, naročito ukoliko posetioci ne umeju da se cenjkaju. Sećam se da nam je vodič pre četiri godine govorio da u San Marinu nema nezaposlenih i da nijedan građanin San Marina nikada nije bio u zatvoru. Prođosmo kroz vrata Svetog Franje (Frančeska), videsmo spomenik Garibaldiju (u svakom italijanskom gradu, čuh, postoji spomenik tom ujedinitelju koga, saznala sam to i direktno od Antonija i Lize, tvrdokornih, mladih Napoletanaca, jug nikako ne priznaje i žali za svojom nekadašnjom autonomijom, i ne samo jug); pred zgradom Skupštine zatekosmo malenu filmsku ekipu koja je pokušavala da snimi kadrove filma u kome je, očigledno, trebalo da dominira susret dvoje mladih koji se grle po snegu (i onaj veštački sneg koji se pravi snažnim okretanjem ručice nekog mehanizma, kao i vetar), popesmo se do još jedne kule (zanimljivo je da su me tri različita vodiča vodila na tri različite strane, i pri tom se postavljali kao da samo to ima da se vidi u San Marinu, a ono što je ostalo je – tek priča), pa se posle raštrkasmo kud koji. „U San Marinu možete potrošiti sve pare i kupiti sve što vam ne treba“, reče i naš vodič. A sve je tako slatko i zanimljivo, stvoreno za gušt i uspomenu. Sećam se prvog dolaska u San Marino, pred Uskrs 2005. Najpre smo se svi popeli do najviše kule, zvane Ćesta, a onda smo Brani i ja brzo obišle radnjice i naoružale se (ja volujskom žilom – za svog Dropca, pošto smo malo pre toga počeli da spremamo Putujuće pozorište Šopalović; i nožem sa ukrasima – za brata, pošto on voli te muške drangulije; a Brani je kupila dva samostrela. Sad je, čini mi se, bio još veći izbor i mačeva, i samostrela, i noževa, ali ja – ni da primirišem). Nakon toga, sele smo u restoran (svesno smo odlučile da tu ručamo, da to ne bude „s nogu“) i naručile smo pice „Orlovo gnezdo“. Kad su nam ih doneli i kad smo videle onaj zeleniš na površini, maslačak li ili nešto slično, jasno nam je bilo zašto se tako zove, ali nam je obed prijao, a u gnezdu nije bilo samo trave. Štaviše, nismo imale zamerke i rado se sećam te lakoće i smeha na vrhu sveta. Mislim da nikada nigde nisam ručala a da je preda mnom tako pucao vidik i da su me okruživale tolike stene, udoline i visine.

SAN MARINO 6

SAN MARINO 7

SAN MARINO 8

UTOČIŠTE PROGONJENIH HRIŠĆANA POLITIKAMnogo je legendi i priča koje opisuju nastanak malene države u srcu Apeninskog poluostrva, koja se vekovima ponosi svojom slobodarskom tradicijom. San Marino je danas turistička atrakcija i poreski raj, ali i oaza u kojoj se ne zna za nezaposlenost, socijalnu ugroženost, nepismenost, ili neku drugu „boljku" ostalog dela sveta

Spomenik Đuzepeu Garibaldiju na istoimenom trgu u centru San MarinaPo mnogima, Italija je jedna i jedinstvena. Jedinstvena ne samo po kulturnom i umetničkom blagu, već i po tome što je unutar svoje teritorije „ugostila" dve države: Vatikan i Republiku San Marino - najmanju, a najstariju državu, koja je odlično znala da iskoristi napredak i prosperitet modernog doba, a da ne izgubi svoju vekovnu tradiciju, običaje, izgled i atmosferu.Iako je neki smatraju anahronizmom, drugi nekom vrstom Diznilenda za odrasle, snobovskim i kič mestom, ili Eldoradom za sve one koji žele da zarade a pobegnu od poreskih obaveza,

Republika San Marino je u 21. vek uplovila kao svojevrsna turistička atrakcija, mesto u kojem je sačuvan spokoj prošlih vremena i svest o vrednosti slobode i mira, koje mogu da budu dobar nauk za budućnost.

Ako ne dolazite kolima, glavnim putem na kojem tabla kazuje da ulazite u mini državu, nećete ni znati kada ste sa teritorije Italije prešli na teritoriju Republike San Marino. Jer, iako je samostalna država, članica Ujedinjenih nacija, sa svojim državnim uređenjem, parlamentom, vojskom, milicijom, grbom, himnom i zastavom, njene granice, koje omeđuju nešto više od 60 km2, sasvim su nevidljive, bez carinika, rampi i pasoške kontrole.

Štite do brda i zidineU samom srcu Italije, smeštena na severoistočnoj, brdovitoj strani Apenina, na granici italijanskih regija Emilije-Romanje i Marke, Republika San Marino danas broji oko 24.000 stanovnika, zvanični jezik je italijanski, a moneta evro. Glavni grad je San Marino, smešten na 750 m nadmorske visine, na vrhu brda Titano, iznad doline kojom teče reka Marekja. S jedne strane je okrenut prema jugu i jadranskoj obali, a sa druge, se od hladnih severnih vetrova štiti brdima i kamenim zidinama koje su ga vekovima branile od osvajača. Ostalih osam mesta Republike SAN MARINO: Akvaviva, Borgo Mađore, Kijezanuova, Domanjano, Faetano, Fiorentino, Monteđardino i Seravale, poznatijih kao zamkovi San Marina, raštrkani su po brdima i dolinama ispod malene prestonice. Nastao u 12. veku Borgo Mađore, nekada važan trgovački centar antičkog imena Merkatale, sa San Marinom je povezan žičarom. Ostaci rimskog novca i langobardskog zlatnog nakita govore da je mesto Domanjano bilo naseljeno još u antičko vreme. Akvaviva nosi ime po izvoru u podnožju planine, gde se po legendi nalazilo prvo sklonište Svetog Marina. Mesta Faetano, Fiorentino i Monteđardino su Sanmarinjani osvojili 1463. godine i pripojili svojoj teritoriji, kao i Seravale, danas važan sportski centar u kojem se nalazi staza za održavanje trka Formule jedan. O borbi olimpijskih bogova sa titanima, jednoj od centralnih tema grčke mitologije, sem sačuvanih mitova pisali su Hesiod, Homer i Ovidije. Zato nije čudno što postoje legende koje govore da je planina Titano na kojoj je smešten San Marino, nastala u vreme užasnog desetogodišnjeg rata, koji su za prevlast nad svetom vodili moćni titani. Ipak, jedna druga priča i jedno drugo ime su danas gotovo obavezni sastojci u legendi o postanku ove neobične države.

Sloboda i nezavisnost iznad svegaU vreme svirepog progona hrišćana, davne 257. godine nove ere, rimski imperator Dioklecijan

naredio je da se podignu uništene zidine oko Riminija. Među radnicima pozvanim iz cele Evrope našao se i klesar Marino, poreklom iz Dalmacije sa ostrva Raba. Savestan, milosrdan i siguran u novu veru i Boga, Marino je širio hrišćanstvo i bio poznat po isceljenjima i čudima koje je činio, zbog čega

SAN MARINO 9

je brzo pao u nemilost. Sigurno utočište našao je nedaleko od Riminija, na brdu Titano, gde su mu se pridružila mnoga „braća", sa kojima je osnovao neku vrstu komune progonjenih hrišćana.Unutrašnjost Gradske palateNajvažniji momenat u Marinovom životu je bio susret sa donom Felicisimom, Rimljankom visokog roda koja je posedovala brdo Titano, a koja mu se obratila za pomoć kad joj se razboleo sin. Posle čuda, tj. isceljenja njenog sina, ova Rimljanka i njen sin su prešli u hrišćansku veru, a kao znak zahvalnosti Marinu je poklonila planinu Titano.Posle smrti Marina, ne zna se tačno koje godine, njegovo bratstvo se nije raspalo, već je nastavilo da živi po poukama svog osnivača, ne

zaboravljajući njegove poslednje reči: „Ostavljam vas slobodnim od svih drugih ljudi".Danas se zna da Dioklecijan nije 257. godine podizao zidine oko Riminija, kao i da je Marino najverovatnije živeo nešto kasnije, negde između 500. i 700. godine, a da je njegova biografija delimično prepravljena kako bi se očuvala teritorijalna samostalnost manastira Svetog Marina i bratstva na brdu Titano, koje je pod svoju upravu i vlast želeo da stavi biskup Riminija.„Placito Feretrano", dokument iz 885. godine koji se čuva u državnom Arhivu San Marina, svedoči o građanski uređenoj zajednici na ovom mestu, koja ne priznaje, niti ikom dozvoljava, pa ni crkvi, da se bavi ili upravlja njenim životom. Baš kako i danas svedoči zapis na grbu ove male države, za Sanmarinjane sloboda i nezavisnost su oduvek bile najveće bogatstvo i od najvećeg značaja. Kako bi osigurali slobodu, Sanmarinjani su u 10. veku počeli da zidaju kamene zidine sa kulama oko grada, koje ga i danas okružuju.Vek kasnije, San Marino je već bio samostalna, slobodna opština koju štiti naoružana milicija, organizovana po sopstvenim pravilima i zakonima koje je određivao narod, a na njenom čelu se nalazio konzul, kapetani regenti i Veliki savet - Arengo. Današnju veličinu San Marino dostiže 1462. godine, kada se i proglasio samostalnom republikom.Iako pošteđeni tiranije raznih porodica koje su vladale Italijom, San Marino je sve do 1740. godine bio na udaru Vatikana koji je želeo da ga potčini i stavi pod svoju upravu. Ipak je jaka i uporna želja Sanmarinjana za slobodom i nezavisnošću pobedila, pa je na Bečkom kongresu 1815. godine ovoj republici priznata nezavisnost.Tokom borbi za ujedinjenje Italije, San Marino je pružao utočište Garibaldiju i njegovim vojnicima, na šta su Sanmarinjani i danas ponosni. O tome govori spomenik ovom borcu za ujedinjenje Italije na istoimenom trgu u centru San Marina. Tokom narednih ratova Republika je čuvala svoju nezavisnost i neutralnost, ali je gostoprimljivo prihvatala izbeglice iz susedne Italije.

Butici u ambijentu prošlostiNekada je San Marino živeo od poljoprivrede, vinogradarstva, prehrambene industrije i zanata, a danas živi od turizma i trgovine. Ovu neobičnu državu u kojoj sve besprekorno funkcioniše, godišnje poseti više od milion turista. Biti državljanin San Marina nije ni malo lako postati, što je sasvim razumljivo ako se zna da u ovoj državi nema poreza, pa su zdravstvo i školstvo besplatni, političke afere i skandali ne postoje, a svaki kamen se brižljivo popravlja i vraća na svoje mesto.Putnika namernika prvo zbuni kontrast između starog jezgra grada po kome su „prošetali" i ostavili tragove svi graditeljski stilovi u prošlosti, i bljeska stotina ekskluzivnih radnji i butika koji nude najrazličitiju robu i to po znatno nižim cenama nego u Italiji. Rekosmo, San Marino je bescarinska zona, pa je za mnoge turiste to dovoljan razlog da se upute do ovog grada.

SAN MARINO 10

Osim raskošnih juvelirnica, skupih butika i mirišljavih parfimerija, ovaj grad čuva i mnoga neimarska svedočanstva koja su prava ilustracija njegove istorije i tradicije. Na jednoj od gradskih kapija - Porta San Frančesko - starom stražarskom mestu sagrađenom u 14. veku, još uvek stoji kamena ploča sa natpisom o zabrani unošenja oružja u grad i strogim kaznama za one koji prekrše ovo pravilo. Šetnja gradom vodi do bazilike Santa Pieve, neoklasične građevine posvećene osnivaču grada, čiji glavni oltar ukrašava mermerna statua Svetog Marina, delo Kanovinog učenika Tadolina. Pored nje se nalazi crkvica posvećena Svetom Petru, sa lepim mermernim oltarom u intarziji, iza kojeg se vide udubljenja uklesana u stenu, u kojima je po predanju spavao Marino.Trg Slobode sa statuom, radom skulptora GaletijaNa trgu Liberta, čiji centar krasi statua slobode, nalazi se Palazo Publiko (Gradska palata), delo lokalnih graditelja urađeno u tipično toskanskom stilu 15. veka. Gradnja po projektu arhitekte Azuri je trajala deset godina, a svečano otvaranje je bilo 10. septembra 1894. godine. Uobičajena turistička maršruta San

Marinom dalje vodi do Palate Valoni u kojoj je smeštena pinakoteka, biblioteka sa preko 40.000 tomova knjiga i Državni arhiv u kojem se čuvaju vredni dokumenti koji govore o istoriji ove neobične države. Muzej je osnovan 1865. godine i pored vrednih slika italijanskih majstora, bogate arheološke zbirke i kolekcije egipatskih statua, u ovom zdanju se nalazi takozvana „Sala del Trono” (Prestona dvorana), na čijim su zidovima ispisana imena svih kapetana regenta Republike, od 1200. godine do 19. veka. Obilaskom ovog muzeja moguće je rekonstruisati kompletnu istoriju San Marina. Nedaleko

od Muzeja vatrenog oružja, u Palati Belcopi nalazi se savremeno organizovan i uređen Muzej filatelije i numizmatike, sa izuzetno bogatim zbirkama, a sigurno vredi posetiti i nedavno otvoren Državni muzej u Palati Pergami - Beluci. Sem izuzetne panorame i pogleda koji „puca" do Jadranskog mora, Riminija i obale Romanje, obilazak tri kule - tornja na starim zidinama grada predstavlja pravi način da se okonča boravak u San Marinu, oseti duh prošlosti i udahne atmosferu nekih starih vremena. Fasada neoklasične Bazilike del Santo

Nema turiste koji će iz San Marina otići praznih ruku. Da li će to biti nešto luksuzno i skupo, tehnička roba, garderoba, zlato,

parfemi, ili neki običan suvenir, pitanje je, naravno, ukusa i materijalnih mogućnosti. A ono što sa ovog putovanja ne treba zaboraviti su reči Napoleona Bonaparte: „Za sva vremena treba sačuvati San Marino kao pravi primer slobode."

SAN MARINO 11

Prestona dvorana na čijim zidovima su ispisana imena svih kapetana - regenata Republike, od 13. do 19. vekaSveti Marino, klesar iz Dalmacije i osnivač San Marina↑

Stari specijalitetDa bi se što bolje upoznao i osetio San Marino treba probati tipična jela ove mini države.Kroz vekove, ostala je nepromenjena i obavezna piada (jedna vrsta tanke, tvrde pogače od

belog brašna i vode).Nekada je siromašno stanovništvo piadu jelo premazanu mašću u koju je naseckan ruzmarin i

beli luk, a danas se služi i jede uz sve; povrće, sireve, pršut, meso i poznate kulinarske specijalitete. Drugo staro jelo San Marina je palenta, prelivena sosom od kobasica i posuta naribanim ovčijim sirom, kao i strocapreti (testo od brašna, vode i soli) sa raguom od mesa.

Po tradiciji, za Badnje veče se priprema testo sa leblebijama, a na dan Božića su obavezni kapeleti u supi (punjeno testo). Sladokusci mogu da se zaslade parčetom panjote (kolač sa suvim grožđem i anisom), a ljubitelji dobrog vina da probaju „Sanđoveze", „Albanu", ili „Moskato".Crkva Svetog Frančeska čija je gradnja započeta sredinom 14. a završena početkom 15. veka

Drugi toranj, podignut krajem 1200. godine, nalazi se na najvišem delu grada

SAN MARINO 12