---• ~S

9-

.3 . .,

m

-:;J::,

7.4'].·SllrHI

6-~8 ~3B

KOlolCllh,a

1°1

640

13937> 673

1288

~166;.;s;

.-:s;"~3

A

452

81~

565

0

355

r:

~l'i

---1427\

,sOW 4S1

1158'i'l

Ilija Ika Petrovic

Stojan Stosic.

OSNOVI PLOVIDBEREKAMA I MORIMA

2002. godina

OSNOVl PLOVlDBE: RE:KAMA I MORIMA

Autori:

Recezenti:

Tehnicki urednik:

Ukovni urednik:

Realizacija korica:

Lektor i korektor:

Izdavac:

Stampa:

kapetan IIija Ika Petrovic, inz. pomorskogrecnog saobracaja

kapetan Stojan Stosic, dipl. inz. saobracaja

prof. dr Vladela Colic, dipl. inz.

doc. dr Vladimir Skiljaica, dipl. inz.

kapelan Zeljko Majer, dipl. inz.

Branislav Kurbalija. inz.

Mirjana Zivkovic, dipl.inz.

Branislav Kurbalija, inz.

Ika Mitrovic, novinar

MP Fulura, Petrovaradin

MP Futura. Petrovaradin

IZVODI IZ RECENZIJA RUKOPISA KNJIGE

"OSNOVl PLOVlDBE REKAMA I MORlMA'f

Prof. dr. Vladeta Colic dip!. inz.

aobraeajni fakultet'niverziteta u Beogradlldsek za vodni saohracaj

... "U knjizi 'll navedena i ohjasnjena opsta znanja 0 plovidhi, ilistrovana hrojnim slikama irtczima, a koja Sll ncophodna onima koji se prvi PUl susrccli , a ovom materijom.

Izlaganja Sll jasna i sistemaricna, sto je i razumljivo jer su amori nasi iskusni kapetani unutrasnjeplovidbe a uz to i inZenjerski obrazovani. jihovo veliko strucno i podagosko iskustvo, koje suugradili u oblikovanjll knjige doprinelo je vrednosti ovog rukopisa.

Ovo je najkompleLnija knjiga ove vrSle II izdavackoj dclaLnosti naseg broclarstva i korisno ceposluziti svima koji priprcmajll ispitc za nalitiC'ka zvanja kao i zainteresovanim strucnjacimavoclnog saobracaja."

Dr. Vladimir SKILJAlCA,c1ipl.inz.Docent Fakulteta tehnickih nauka

niverziteta 1I ovom Saclu

..."Predmetni rukopis zasnovan je na savr menim saznanjima iz oblasti plovidbe malihbroclova. Tzlozena poglavlja prikazana ·u ja 'no, sistematski povezano i neclvosmisleno tako ciaitao u mogueava po tupno II vajanje neophodnih znanja."

"Imajll'i u viclu sve navedeno, zakIjucujem da rllkopis pocl naslovom "0 novi plovidberekama i morima" u potpllnosti oclgovara zahtevima "Pravilnika 0 programll i nacinll polaganjatrucnog ispita za sticanje zvanja upravljaca i rukovaoca camca", luibeni glasnik RS br. 18/97 i

pretstavlja izuzetnu korisnll publikaciju, te se kao takva preporucuje za objavljivanje."

Hepublika rbijaMinistarstvo saobraeajai tclekomllnikacijeKapetan Zeljko lajer, c1ipl. inz.pomocnik ministra

"Knjiga je naslala iz pOlrebe cia se osavremene svi aspekti plovidbc, pri cemu obuhvata opsteprihvacene preporuke od strane Evropske Unije i Dlinavske:Kornisije... "

"Pored trucnog i obrazovnog pristupa pri izradi same knjige, koriscena Sll i prakticna iskustvakoja su aurori stekli dugogodisnjim radom kao kapetani unutrasnje plovidbe i sefovi KapetanijapriSlanista Novi Sad i Beograd..."

"Raclllje me cia se pojavila jeclna tako strucna knjiga i preponlclljem je ljubiteljima reke i mora.

Sadriaj Sadriaj

Osnovni zVllcni znaci 61ZaSlave 64

Obelclavanjc brodova 53ObeleZavanje brodova za vreme plovidbe 54ObeleZavanje brodova za vreme Majanja 56Obelezavanje malih brodova 7.3 "reme plovidbe 59Obelezavanje malih brodo a za vreme smjanja 60

Gaknje poZara 10-Oprema 2<1 spaS:I\,mje 106

POGON KI r PROPUUro I I TEMI MAUHBRODOV 107

5

Element! pogon 'kog sistema 107Bro<lski molor 10HIaaenjc brod~kogmotor;.1 108Ulje za podmaziv:lOje motora 109flrocbka kopea sa rcduklorom 109

pojka - claslicna spojnica 110

Prolivpoti,ni 1e7~lj - odrivni lebj 110Osovina propclcra - osovinski vOO 110

Sl<I£vcna cev 110Propeler II I

"rslC proputzionih l>istema 112'i lem V 112Si~lem Z 112

iSlcm 113Ilidrallli('ni propulzion; sislem I J3Mlazni siSlem propulzije 113Vanbro<l 'ki motor 113

BRODSKA APOTEKA 1 PRUZANJE PRVEPO~lOCI 115Hnxbka apoleka 115~1edicinska pomoc 116Pn'a pomoc 116,\lehaniCke poHede 11-

OpekOlinc 118

epo"oljna dejs[\'a 'unea 119Ulapanje 120Poremeeaj svesti 121

Sok 122Srcanilldar 122

Trovanje 122I\lo.."ka bole'l 123

Obele'l..avanje plovnog puta 68

ijcnje ZaSla\'a 64laslave i karak,eristicna slova ili gnlpe slova 6­zemlje priswnista. upiS:1 ill mes!a regislmcijebrodova

ignali opasnosli 6

\lalerijali za gradnju malog broda 91Drvo 91Swkloplaslika 93Celi'ni lim 93\llIminijum 94Ferocemem - armirani hewn 94

Osobenosti pomorskih plovidbenih propisa 76!'ravila izbegavanja sudara na moru 76Izbegavanje'lldam 76!'ravila prvenslva 77Razdvajanje pomorskog aobracajaBrodovi 1I posebnim okoln 'lima 78

snovnizvucniznaci 79Plovidba brodO\'a u magli 80

Zvucni ~ignali u magli 80

ignali opasnosli 81Signali i znako"i z., poch'odne ak,;YnOSl; 81I'ropisi plm idhi na pojedinim delm imaobalnog mora 81

Z<l lave 81

OZnake Za obelclavanje plov:t1og pUla 82

PW"NI OBjEI\."TI 86Brod 86

novni delovi hroda 86novne mcre. masa i zaprcmina broda 8

lame brodske dimenzije 87Tehnicko-naud ke karakteristike broda 88!'lovnosl 88'epoloplvost 88

,labilitel 89vrsloca Il9

.\Ianevarske sPOSOIJnOSl; 91

Oprema broda 95prema za sidrenje 95prema Za ez 97

'aprave za vezivanje i usmeravanje lIzadj 97lJ~ad 9lIzlovi 99

lala oprema 7.3 vezivanje 102b lilna oprema 102

Oprema za izbacivanje "ode 102

prema 7-<1 'preCavanje prodom vode 102Oprema protiv pozam 104

44

353339o

10

40I

42

3232323232333

Osobenosti pomorske navlgacijeKompasPomorske kanePeljarPopi~ svclionika'auticki vodic

odenje broda (navigacija).'<1elOOe vocenja brodaInstrumentalni metod'Iwelni melodoccnje broda u ogranicenoj plo idbi

Vouenje broda 1I obalnoj plo"idbiMane"ar spa~avanjacoveka U vodi

PRAVIIA PLOVIDBE

OpSta prdvilaZapovednik brOOaSpaSavanje i pruZanje pomociBrodske ispraveP....lviJa plovldbe koja se odnose na malebrodove i na zajcdnltku problcmatiku malihbrodova i brodova 45Mimoilazenje brodo"a 1I lIzanim prolazima 5. usretanje malih brodova sa brodom vllcenim saobalc 6UkrStanje malih brodova i 'le i razliCilih kalegorija -16Okretanje malih brodova 7

Pre lizanje malih brodova 48Ostala pmvila 8Zaslila 00 talasa 49Prolazak kroz mostove 9Pmlazak kroz p<'nlonske mostove 9Prolazak kroz brodske prevodnice 50Ogranitena vidlji"o" - plo"idba POI1lOCU radara 50Posebne OOredbe 52Rad ribarskih brodova 52Ronjenje 52PraviJa 0 stajanjll 52KoriScenje skija na vodi iii . licnih sredSlava 53

Vooenje broda 1I obalno] plovldb.Plovidba olvorenim morcm. ateli~ ka navlgacija

1212

J5

8

9999101011

1717J7

17

1919191919192J

22

2323232424

2

77

667

2727

2

282828

28283031

SADRZAJ

Meteoroloski i hidroloski uticajl namanevarske osoblne brodaUticaj velra i LalasaUlicaj truje rccnog tokaUticaj male dubine

4

Rcgullsanjc rck:1 :za potrcbe plovldbeRcglllisanje reenog koritaKanalisanje rd~nog toka

Navlgacijska oprcmaPrirutnici 7.:1 plovidbuPlovidbcne kane

DaljinarPlovidbeni billcnOglasi z., bro<bre - Saopiilenje brcxbrstvuPravilnik 0 plovldbl na HS DIDBrodski dnevnik - Dnevnik malog brodaOsrala nauticka oprema I uredajiDubinomerRadar i ziroskopBrzinomerHronomelar - brOOski satBarometarDvogledRadio-prijemnikBrodska radio-ldefon 'ka -LaniRad sa UKT radio-slanicom

Manevrisanje brodomManevarska svojstvaIncrciona svojstvaPokreLljivoslZanoSenje

pravljivost

o OVI NAVIGAQ1EUnutra nji plovni pUleviRekaKarakleristike reke vez.,ne za plovidbuRetni 10kObale rekeRetni nanosi, ade i sprudoviVodo'LajPrcpreke - metnje za plovidbuVisoki vodosl<lj

i -ki vodoslajVelar

Ogranicena vidljivosl

oCLcd

Osnovi navigacije

OSNOVI NAVIGACIJE

Ree navigacija potice od lalinskc reCl"navigati " ~to znaCi plovidba, bradarenjc,plovljenje.

Navigacija se moze defini:aLi kao estinavodenja brada iz jednog mesta u drugo,najkraCim i naj igurnijim putem. _ avigacija semoze po matrati kao primena teorcL"kih iprakticnih znanja, kao sto U: upra IjanjebrOOom, umece kori~cenia raznih pomagala zanalazenje na reci i drugim plomim putevima,

poznavanje pm ila plovidbe, pia nih i ohalnihznakova, poznavanje karakterislika reke,vodene U"llje. limana prirodnih i eSLackihprepreka na ploynom putu. nacini isplovljenja,pri lajanja, vezivanja i sidrenja, posrupak uvam dnim okolnoslima. ild.

Mozda je najbolju definiciju navigacije daoupravitelj "kole nautike i jeclrenja I raljcvskogjedrili ~arskog uclruzenja u jedinjcnomKraljevsLvu, Bob nond, koja g1asi: "l\avigacijaje, zapravo, stvar logike, vezbe i i 'ku tva".

avigacija moze hili: vizue!na, rdcunska,astronom ka, raclio, raclarska, tdevizij -ka,'atelit ka i automat ka.

]edna od podela je ina: pomor. kuna igaciju i navigaciju na unutrasnjim plovnimpute una.

nutrasnji plovni pUlevi su sve vodenepO\Tsine koje se mogu koristiti za plovidhu:reke, j zera i kanali. a tin1 vodenimpovrsinama su, po pravilu, obezbedeni usloviza plo iclbu u okvirima preclvidenih gabarita.

I jekti bezbednosti plovidhe su: plovni iobalni ignalj - plovidbene oznake, signalne iradio- stanice, zimovnici i idri"ta. brodskeprevoclnice (slajzovi), opticki, zVllcni. ele­ktricni, clektronski, radar ki i clrugi urectaji,hidrogractcvinski objekti kojima se ob zbeetujuplo iclbeni gabarili, ild.

Elementi plO\'llOg puta U: njegova sirina idubina. poluprecnik krivine (raclijus) i brzinaloka reke. Oni nemaju stalne vrednosti postoza ise prvcnslveno od promene voclostajareke. Pri porasru voclosraja svi ovi elementi sepO\-ecavaju, dok je obrnut slucaj kada nivovode opada.

6

UNUTRASNJIPLOVNIPUTEVI

Postojeea plovna Imeza Jugoslavije jcpovezana u jedinstven sistem plo nih reka ikanala. Ona takoue Cini jedu1 tven sistem aevrap kom mrezom plovnih puteva prekoDunava kao glavne odene saobf"'dcajniceTednje i jugo-istocne Evropc.

l nutm~nju plovnu mrezu cine:

• plm'ne reke• kana Ii. ane reke• plovni kan~l!i

1. Plo ne rck . u: Dunav u duzini od 588km, ava 207 km, Ti a 164 km i T~lInis u duziniod 3 km.

Postoje i drugi vodoto i, koji ni u reguli aniniti obelezeni za plovidbu. ali na kojima semoze oclvijali plovidba odreuenih kategorijamalih brodova, i to na pojedinim sektorima kojisu ogf"'dnicenj plicacima iii vcSlackimpregradama-usravama, kao sto u Tamis od 3km uzvodno, Morava, ,taro korito Begeja itd.

2. Kanalisana reka-Uegej u duzini od7 kmnalazi e 1I sklopu sistema kanala DTD.

3. Plovru kanali u istemu "Dunav - Tisa ­Dunav". izgracteru u u duzini od 664 km.

Prema rezimu plovidbe, mreza plo nihpUle au ]ugoslaviji moz s podeliti na:

• mectunaradni plovni put, kojem pripadaDunav a 58 km. a saglasno odredbamaDunav ke komi ije vazi meuunarodnirezim plovidbe;

• meuudrZa\'ni plovni put, kome pripadajuTisa i Begej. a ovim plo nim pute imaprava plovidbe imaju samo dye zemljekoje te tokove povezuju (]ugoslavija iMaoar ka, odnosn, ]ugoslavija iRumunija):

• nacionalni plovni put, kome pripaclaju sveoswk plovne reke i kanali sa iskljucivimpravom plovidbe nasm plovruh objekata(pitanje r ke Save za sada je otvoreno).

a lllectudrZavrum i n'lcionalnilll plovnimpUlevima mogu ploviti i brodovi urugihzemalja, ali uz po 'ebna odobrenja drzavnogorgana nadll:Znog za po love plovidbe.

REKA

Karakteri tike vezane za pia idbu

Da bi se moglo go oriti 0 problematiciplovidbe - na igaciji, potrcbno jc dati osno neII1formacije 0 reci i plovnom pUlU.

Recni tok

Uop teno recru tok se sastoji od kJivina, akmCim pra olinijskirn sektorima izmectu njih.Za mzlihl ad mom i jezera na rekallla poslojistruja ili tok sila koja direktno mice naplovidbu. BrLina krctanja vode u I' ci zavi i oddva najvaznija faktora - ocl vclicine pacla koritareke i koli Vine vodene mase. Kako je pad koritareke konstantan, povecanje iii smanjenjebrzine toka zavisi ad povecanja ili smanjenjakolicule vodene mase, odnosno od oscilacijaodostaja reke.

I:3rLina loka reke, merena na poprecnomprofilu, nije svuda jednaka. 1 a po rsini i premasrediru reke je veea a prema obalallla i dnumanja. Po pra ilu naj eea brzina (matica reke)odgoVaf"'d najvecoj dubini. Porcd uzdllZnogstmjanja vode po ·toje jos i poprecna strujanja ikmzna kreranja (vrtlozi-Iimani). 0 a tmjanjanastaju kod naglih promena dubina iIi virinareke, usled podvodnih prepreka kod preliva,itd. a prin1er, kaela reka naic1e na·cosak"-"naklju" (mesta gde reka pravi ostrekrivine i gde ohala zadire u rcku) c10lazi clonaglog kreranja dela odene mase usuprotnom mem pored obale, tvamjuCipri id "da reka lece uzvodno".

epovoljno dejstvo vodene struj naplovidbu brodova ogleda se u slede <em:

brzina uzvodne ploviclbe smanjllje se zabrzi nu toka reke;

nizvodna plovidha moze bili ugrozcna akose kod manevara sila vodene struje ne uzme uolnir. a primer, da bi brad u nizvodnojplovidhi bezbcdno pristao treba prvo da izvrsiokret 7.a uzvodno. Kod njegovog okrctanja

Osnovi navigacije

mora se uzeli u obzir brLina recnog loka i virinavodnog ogledala da bi okretanjc u. pdo. Okrettakode, treba da bude pravovremen da bi broddosao na ciljno mesto. aime. kod jakil1vodenih struja i slahih mOlora desa a se cia sebrod, nakon okretanja, nac1e znatno niz\'()dnijeod odredisnog mesta;

u sluCajevuna otkazivanja pogon kogurec1aja brod hi a nosen odcnom trlljom pric mu pI' ti opa, nost havarije, udam u drugeplovne obj kte, kamenitu obalu. Tub mostaild. Da bi . e lO sprecil . lavlja e u pogonrezelyni motor (ako ga ima), ohara se sidro iIise uz pomoc vesla prilazi obali. i u momenlukOnlakta sa obalom brod se zadaava i vezuje.

Obale reke

Konkavna obala je izdubljena u odnosu napo r inll reke. Karakterive se vecim dubinamai ecom brzinom sU'ujanja vode. latica rekeide blize konkavnoj obali.

Konveksna obala je ispup"ena u odnosu napo rsinu r ke. Pored nje u uvek slabijastrujanja ode, u led cega dolazi do 0 tavljanjanano -a reke, pa samim lim i manjih dubinavode u odno u na konkavnu 01 alu.

Leva i desna obala odreduju se prema tokureke, po. matrajuCi uvek od izvora prema uscu.dok se duzina reke racuna i obcleza\ a od uscaprema izvonJ u kilometrima.

Recni nanosi, ade i sprudo

Vodni toko i nose velike koliCine nanosa(zemlja, sljunak, pesak, mulj, krccnjak). Kadatezina nano a avlada prenosnu snagu voele.odno no, kacla vodena tl1lja izguhi hrzinu,nanos se lalozi u koritu reke. 'anos koji vodastvara pri rusenju konkavne obale prenosi e ueI a pravca jedan prema suprotnojkonveksnoj obali, a clrugi duz obale kojunapada lalozeCi . c na njenom isnlrenom delu.Pri prom ni vodostaja, dolaskom visokill voda,nanos biva odnov n i talozen na drugom mCSlu

7

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

izak vodo 'raj ne lIuce na bezbednostplovidbe malih brodova zbog njillovih l11alillgabarita, malog gaza, pod uslovom da sepreduzmu sve mere predostroznosti, naroCitoza male brodove Ciji su gabariti blizi gornjojgranici i Ciji je gaz veCi od 0,5 m.

Vetar

9

Niski vodostaj

Karakteri tika niskog vodostaja jeogranicavanje gabarita plovnog pUla Csirine idubine) sto veoma nepovoljno utice nabezbedno r plovidbc. Brodovi moraju plo itisa manjim sa tavill1a i manjim gazom;susretanja u lesnacima po taju opasna, ird.

leoutim, pri niskim vodo tajima rekaprikazuje sve svoje bogat tvo i I pote,nepregJedne sprudove (na primer Belegis naDunavu) brzina ode je minimalna, a pri ·tupohalama i 0 ·trvima lak dok su svihidrograc1c inski objekti vidlji i. Stari lac1ari SLlgovorili da je to vrell1e kada se najbolje uCiplovni put.

emr je svakako jedan od cinilaca kojinepo oljno uticu na plovidbu. U zavisno ti odjaCine i smera vetra (osim jedrenja, i to LI

voda nosi panjeve, stabla i drugeplurajuee predmete koje podize apopla Ijenih obala. sto je potencijalnaopasnost za male brodove, a naroCito gli ere.

Vi 'oka voda ne same sto otezava i ugrozavaplovidbu, nego po taje gruba i rllzna. anapr kri a spmdove, ade, niske obaJe i ostalame ta koja daju Iepotu reci. Tada se kaze da jereka negostoljubiva.

1I odno u na niski, a na Gomjem Duna u je to iizrazenije'

ohale Sll poplavljene. reka je izasla iz korita,stvoreno je eliko vodno ogledalo koje daje. a vim drugu panoramu reke. Zbog vegatoga, dolazi do dezorijcntacije brodova;

a nallticke tacke glcdiSta r.tzlikujll se tri()~novna stanja odosraja: nizak, srednji i isok.DlInavska komisija u svojill1 pravililna poznajenizak i visok plovidhcni nivo, kao ekstreme zabczbednu plovidl u. a ovome ce kasnije biti\ i'e reCi i inforll1acija.

'auticarima koji vode brod ki dnevnik za\fcme krstarenja, preporucuje sc da upi:lIju i\"Odo~taje za sektor kojilll plove, ako vee ne\"(>de poscban dnevnik oclostaja. a 0 jepotrebno da hi soja naulicka opazanja iIOformacije dobijene oel drugih vezivali zamerodavni v do taj. Na primer, konsla- tovanadubina u nekom mkavcu mora biti vezana zamdosraj odrec1enog vodomera.

zhog znatno veCih vodenih masa brzinaloka reke jc eea. a rednjcl11 Dunavll brzina\'ode je 2 do 3 pUla veea pri visokom vodostaju

a cilacija odo raja od naJIllzeg donajviseg, moze iznositi 8, 10 pa i vi e metara,1.lko da se, izmec1u osralog, izgled rekepotpuno menja. Na primer, kod ek ·tremnih\' do taja, oscilacija vode na Dunavu iznosi 10m (kod ovog Sada oko 8 m) ana reci avi 11111.

Vi 'oki odostaj

epovoljan lIticaj visokog vodo -raja naplovidbu je:

PREPREKE - METNJE ZA PLOVIDBU

Slivom, ill da se zbog na edanja, probije;da Ii moze kampovali 1I rukavcu rcke adazbog opaelanja vode i plicaka ne hude"zarobljen" Cpo pravilu, na ulazima 1I

rukavce dllbine su najmanje).

Za voje potrebe nauticar moze da napraviprirucni vodoll1cr koji ce mu pokazivatilolazak ili opadanje vode, kao i brzinu

o cilacije vodostaja. Takav vodomer se sastojiod jednog stapa iii letve pobodene blizu ohale ibroda. Radi preciznijeg ocitavanja vodomer bitrcbalo zakloniti od tala a.

• kakvi Sll Llslovi plovidbe, koja je jacinavodene 'lruje, kak a je panorama i da Ii jereka "gostoljubiva", da Ii su sprllelovi i adeprckriveni voelom, itd.;

• koje'u duhinc oele iznad napera i drugihhielrograoevinskih objekata;

• koje su e1l1bine na ulazima i u rukavcimareke;

• da Ii ce zbog naglog opaclanja vodedozi eli neprijatna nauticka izne- nac1enja.

a primer, da I>rod 1I tokll noei 0 rane na

Podaci 0 kretanjUo vod. 'Wja se 1ll0gndobjli d radio Beograda - "P1V1 program u12.10 h Hidrom teorolo:-kbg zavoda,kapctanija plistani'ra itd.

Vodomer je izbazdarena skala umetrickoj meri. Podela po °inje sanultom oznakom, tako da imapoziti nu i negativnu razdcohll. Popravilu nulta tacka vodomera seodreauje prcma visegodisnjemproseku niskih vodoslaja po ma-lranog mesta. J ulta tacka ·e fiksimna odrec1enoj nadmor koj vi ini.Da bi e izbeglo minllsno oCita-vanjc, kod novih vodomera, nullatacka se posta Ija i pod najnizihvodo taja. Vodomcri po nacinupo tavljanja mogu biti vcrtikalni.ko·i slcpcna ti ili avremeni:

alltomatski Oimnigraf), salni voclomeri, itd.

'a 0 novu dohijenih podaraka 0

vodo. tanju i njegovom kretanju, len I ncijiporasta iii opaelanja, i sa malo teoret 'kog iprakticnog znanja nauli ar ee ra polagatislecleci.m infonnacijama:

Vodomeri se po 'wvljaju na odo- mernimstanicama koje su formirane na cclokupnojmrezi unuwlsnjih voda. Da bi se kompleksnopratilo kolebanje oclostaja, odomeri supo. lavljcni na ra tojanjima od 50 do 100 kl11.

•ta vodo. laj znaCi za nautibra - kapetanamalog broda'

A.·

re 2...._--'--j~-

!

..•..

Vodo raj

A-A

[ -

prudovi mogu na tati i kada vodene masenaiau na kakvtl preprekll u recnom koritu. biloprirodnu ill ve'tacku, pri ccmu vocla gubi ubrzini i snazi te se brzina talozenja nano. apoveeava.

anos se lalozi i na pravolinij kom tokur 'ke uz obalu, gde je voda mirnija. Najveeatalozenja nano a su na usCima reka.

- j. ... Skica je~ne recne deonice sa sprudovima u horizonlalnoj

proJekclJI I poprecnl preseci: A-A, na prelazu, i B-B, kada malica ide uzkonkavnu obalu. 1-visoka konkavna obala; 2-niska konveksna obala;3-osovma plovnog pula; 4-poprecni sprudovi; 5-sprudovi

odo taj je visina ni oa ode u datomlrenulku na odreaenom vodomeru.

(tZ\·. "scleCi sprudoyi"J, pa se na mcslima gdeu bili sprudovi pojavljuju dubine i ohralno.

Ako je koriLO rcke, gde marica ide a jednena drllgll obalu, 'iroko, preno. na snaga vodeznalno slabi ( labi brzina taka) wko da se veCideo nanosa wlozi u bJizini redine rckcst arajuCi pri tom poprccne sprudove. od kojihkasnije nastaju ade. koje dele recni tok namkavce.

Jeclan od 0 novnih cinilaca hezbedno tiplovidhe je i ina nivoa reke. ad toga zaviscgabariti plm'nog pUla, sirina i dubina. brzinatoka itd. _ ivo vode sc neprestano menja i udircklnoj za i nosti je od priliva velicinc Ii areke, aUllosfer. kog taloga. topljenja snega iodliva - brzine oticaja.

8

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

Kada ploveCi led, no~en vodenom strujom,naide na suzenje korita rek , krivinu plitkodno, podvodne gradevine, sWbove mo La iiichuge prepreke, zau. tavlja se. ailaze dmge

Vedrac je led koji e prvoformim u mirnim vodama,kanalima, zatvorenim pri­stani~tima, zimovillCima i upriobalju reke gde je strujataka mala. To je Cist, cvrstglatke povrvine i proziran led.Kocl izuzetno dugih i jakihzima ovaj led moze dostiCidebljinu preko 50 cm, pa e uzimo nicima oko br d vastalno lomi. Razbijanjem ledaoko brodova se stvarajuodusnici koji pomazu da ledkod fOlmiranja i ~irenja neugrozi korito broda i njegove

vitalne delove, propulzore i krmu.

11

Sante nastaju vezivanjem ledenih masa upokretu koje stvaraju oblike vecih dimenzija.Povecavanjem gromada santi, i uz dejstvovodene truje, lara. e sila koja na YOm puwugrozava sve objekte na koje nailazi: brodove,poprecn i paralelne regulacione vodogra­devine, br'dne, mOStove.

Podnac Oed na dnu koriLa reke "gmndej ")na ·taj od zamrznutih eestica vode koje estrujama preno e na dno korita reke. VezujuCie a krupnim nano om padaju na dno i

stvaraju ledene spmdove, veoma opasne zaplovidbu.

Soeianik nastaj kada se temperaulrapovrsinske vode reke priblizi nuli, aistovremeno snezne padavine dugo traju, takoda se na povrsini reke javljaju sivi venci 'abelim i icama. To je prvi od signala da pocinjeformiranje leda. Stari ladari su govorili "stvarae kajmak". U dodiru sa obalom, za nastalu

"kasu" od nega, leda i vode vezuje se kamenjei zemlja, i sve se, pri niskim temperaturama,pretvam u ledene gromade, eoma opa ne zaplovidbu.

Led

Led je jedna od naj eCih prepreka zaplovidbu.

Na ddu Duna a kroz Jugo laviju 'rednjetr.ljanje prekida plovidbe zbog leda je 20 dana,10k je na reci Tisi 36 dana. pojedinim blagim

limama dolazi do me timicnog formir'dnja leda10 - -0 odsto u pokrew to za brodove nepredstavlja opasnost. To naravno ne vazi zaploveCa postrojenja slabe konstmkcijeplovece kuCice, restorane na vodi, pristanemale brodove i eal11cc.

Led u pokretu na Dunavu

U zavi 'no ti od izgleda. evrstoce, oblika ilrugih karakteristika, razlikuju se vise vrsta

I -cia: vedrac, nezanik, po- dnac, same "torlas".

Preel svaki naiIazeCi zimski period vr e sepripremc za sklanjanje brodova i dmgihplovnih objekata u zimovnike iii zim ka,klonista (reeni mkavci sa mirnol11 vodol11 nakoje tok reke ne utiee direktno).

Pred neposredno formiranje leda upokreul, sa reke se uklanjaju plo ne oznakehczbednosti plovidbe (bove, plovne lamp ) dahI se zastitile od unistenja. Zbog njihovoguklanjanja plovidba postaje otezana, a brodoviplove sarno na 0 novu postavljenih obalskihvetlecih i nesvetleCih oznaka.

. oc otezava plo 'idbu zbog smanjenevidljivosti, narocito kada je bez me eCine,trnuma a kisom, snegom, izmaglicom. Plovniput i brodovi oznaceni su vetlecim oznakamaza raspoznavanje. Reflektori se koristc . amopovremeno, da se pro eri udaljenost od obaJeiii neka prepreka.

oc

'auticari bi trebalo da, do ticanja vecegiskustva u poznavanju reke i pJovidbc,izbegavaju samostalnu nocnu plovidbu,narocito na Dunavtl.

Zapovednik malog broda, u uslovimaogranicene vidljivosti a naroCito po magli nesme potceniti takve uslo e za plovidbu, i mOr'dpreduzeti odgovar'djuce mere predostroznosti.Kod dono~enja odluke da isplovi, treba dabudu i punjeni minimalni uslovi, a to je, da se

idi druga 01 ala. Zatim, za vreme plovidbemora se videti bar jedna obala. Ako magla"zatvara" i gube se obale, odmah 'e preduzimamanevar za stajanje sa ciIjem da se izade izpio nog puta. koliko brad ima sidro, one e upovoljnom trenutku obara. Kada sidro zadrzi,brod je okrenut uzvoclno, cime je utvrdennjegov polozaj u odnosu na tok reke.Osluskivanjem zvukova na obali iii mogucomkonverzacijom sa sago ornikom na obaliutvrdice e pozicija. Tada e mogu izvrVitikorekture u polozaju brada i e enwalnoprilazenj obali. 0 i manevri moraju bitiveoma pazljivi.

de etak metara. U gu toj magli gubi sepotpuno orijentacija, oseeaj u kom se pravcukrece brod: da Ii prema obali iii ne, nizvodno iliuzvodno. tak im u lovima mali brod mozedoziveti havariju naletanjem na brod iii brod kisastav koji e nalazi u plovidbi iIi stajanju, uhidrograu yin ki iIi drugi objekt (naper, stubmosta itd.).

Magla, vejavica, vrlo laba vidljivost (tonja),pljuskovi i dmgi uzroci stvamju usloveogranieene vidljivo ti. 1 ajtdi lueaj je magla,koja vidljivost moze 'manjiti tako da e sakomandnog mosta ne vidi pramac broda.

Sada brodovi uz pomoc radam i zirokompasa ehosondera i radiofonske tanice,plove i u uslovima ogranicene vidljivosti,naravno, uz pOjaeane mere oprezno ·ti.

10

Informacije 0 vetrovima i njihovomintenzitetu mogu se dobiti od Hidro­meteorolo~kog zavoda, brodarskih firmi,putujuCih brodova, kapetanije pristani'ta. Zadeonicu od Rama do Golupca infomacije 0

vetm mogu se dobiti od aerodroma u BelojCrkvi.

I 'kust 0 je pokazalo da dalju plovidbutreba prekinuti kada je brodovima koji plovenizvodno vidljivost manja od 00 m; zauzvodne brodove vidljivost manja od -00 m; ikada e i tovremeno ne vide obe obale.

Ogranicena vidlji 0 t

aJce'o vetrovi su: kovava - istocni ijugoisrocni vetar i 'everac - everoi roeni vetar.U letnjim mesecima u ekstremnim sluCaje­virna, dolazi do ciklonskih nepogoda saorkanskom snagom.

Pre pojave i primene radara brodovi suzbog magle prekidali plovidbu. tari ladari su usali govorili "Magla pala -lada stala".

Plovidba malih brodova u ovakvimuslovima 'e ne prepomcuje. jihovabezbednost biva veoma ugrozena pri pojavigu te magie, kada se vidljivost 'manji na

odredenim uslovima) plovidba malimbrodovima za po adu i goste moze biti odmanje prijame do momenta kada po tajeneprijatna naroCito prilikom jakog valjanjabroda. Za vreme izuzetno snaznih vetrova,malim brodovima moze biti ugrozen i stabiliteti plovno t.

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

Regulacione akti no timogu biti trojake:hioteh1licke mere, kada se,oa primer, pt1nlenJuJu

razliciti tipovi vegetacije zazaslilu ohala od rusenja,

bagerski raduvi 1I recnom korit:u,na prokopu, ciscenjll i odrzavanju

plo nog puta odreaenih clime- nzija, Ieuretlenje plovnog pUla primenom klasicnih

regulacionih radova i gractevina. Pomenureregulacione mere mogu biti pojedinaene ili ukomhinaciji.

Regulacija reenog korira za plo idbuplirnenom regulacionih gradevina i radova jenajzastupljenija na unutrasnjim vodama.

Regulacione gradevine (vodogradevine)treba cia:

• osiguraju obalc od ruscnja,• stvore nove obale,• smanje krivine, odnosno, da povecaju

poluprccnikc krivina,• stvore nova recna korita.• zatvore mkavce.• pri niskim vodoslajima produbljuju sukno

reeno korito kori teCi reeni pad. i timepoveeavaju proticajni profil reke

• slahilizuju korilo reke.

Reglliacione grade -ine prave se odkamena, pe k,1, rbovog granja, pfll- Ca,nearmiranog i armi- ranog belona, raznih vr tazi 'a, pocinkovanih zieanih mre- 1.a, plasti ~nihfolija ispunjenih peskom, itd.

Obaloutvrde se grade na konka- vnitnrecnim obalama, koje Sll podlozne ruvenjllzbog dejslva vodcne strujc 1I krivinama.Utvrdivanjem obala precava e preme~tanje

U rcgulisanju prirodnog vodOloka zapatrebe plavidbe neposreclnu primenll

imajll svakako regulacione gradevine urecnom koritu, kao i raclovi na presecanjureenih krivina (rneandara).

I

4(

/ I

I

f/ / I

I

prava paralelna gradevina

obloga od kamenaiii betonskih blokova

Izgled obaloutvrde u poprecnom preseku

I

I

~ -----.------_._._--._.-.-.-._-_._.-

Suzavanje korita reke pravom paralelnomgradevinom

Suzavanje korita reke reke kod pravolinijskogrecnog toka (1·prirodna obala, 2·traverze, 3·regulacionagradevina. 4-plovni put form iran paralelnom

• regulisanje recnog korita (Dunav, Sava,Tisa...), i

• kanalisanjc reenog toka (lkgcj).

Regulisanje recnog korita

Pomenute mere se koriste i u kombi­nacijama (Dunav i Tisa).

Regulacija reenog koriLa za potrebeplovidbe ima za cilj formiranje plovnog puraodredenog gabarita pri nisi om plovidbenomnivou (~N), i niskom lIsporenom nivou( N)

Mere urectenja prirodnog vodotoka zapotrebe ploviclbe su vrlo raznovrsne i 1110gU sesvesli uglavnom na:

Cilj regulisanja reka je stvaranje i odrzavanjedubina, sirina poillpreenika krivina ugranicama koje omogueavaju bezbednuplovidbu. Radovi na rcgulaciji za potrebeplovidbe po pravilu se uklapaju u OpSlUregulaciju recnih korira, Cime se doprinosizaVtiti od poplava, sprecava nagomilavanjeleda, oclnosno, Olklanjaju se opasnosti od lZv."ledenih poplava" i drugill stetnih uticaja vode.Drugim reeima, cilj regulacije reke je da sestabilizuju obale, i cia se njeno korito fOflnira zapotrebe plovidbe.

peska, sljunka i drllgih materijala koji se sajednog prenose na drugo mesto, stvarajllCinove sprudove. Zbog toga dolazi dopremestanja - pomeranja plovnog purapromena njego ih gabarita - . irine i dllbine.

Kada se bT'J.na probije i oslohouene ledenemase krenu, stvara e takva sila koja rusi s epr d. obom.

Hidrocvor, brana i prevodnica kod Novog Beceja km 63,0 r. Tisa

REGULISA1\T]E REKA ZA POTREBEPLOVlDBE

Rad vode u recnom koritu, njenaagresivnost, izaziva stalne promene u koritu iabalama. To 'e ogleda narocilO u rusenjuobala, a samim tim i ugro1.avanju odbra­mbenih nasipa, nekontrolisanom prenosu

CeJa ova priea 0 Icdu mozda se ne ticenautieara, vlasnika malih brodova, jer . unjihovi brodovi zimi u bezbednosti, na obali.Meduti11l, ne izvlac . e . vi mali brodovi izvode, pogotovo oni, <:iji su gabariti blizi gornjojgranici. Ima nauticara koji plove i u zimskimuslovima, pa je dobro da znaju i ovo.

led-sante i pod jaki11l pritisko11l se podvlacejedna ispad druge-"torla~e", :tvarajuci ledenubranu koja moze biti visoka nekoliko 11lerara.rakvoj situaciji dolazi do denivelacijevodosraja, odnosno do naglog opadanjavodostaja nizvodno i povecanja vodosrajauzvodno od ledene brane. Tada, po pravilu,dolazi do probijanja nasipa i poplava kojeugrozavaju uzvodna p drueja. Ta pojava . enaziva "bela poplava".

Da bi se sve to sprecilo, na kriticnimmestima dezuraju specijalni brodovi ledo­lomci kako bi preduhitrili stvaT'J.nje ledenebrane, a i ako dode do njenog fonniranja, da se!ito pre probijc.

12 13

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

Pregrade. koje zarvarajll pojedinc rukavce,po pravilu se postavljaju na i roj visinskoj kotikao i naperi i druge vodo- gracevine. lecutimneke prcgrade . u i . a isom kotom od osralillvodogradevina zbog izvesnih hidrorehniekihrazloga. One Sll obicno viYe za jedan merae. fapojedinim pregradama napravljen je kraCi rruppre- grade sa nizom kotom krllne, stoomogucava prolaz manjih plovnih jedinica prini kim vodo tajima.

Pod kanalisanjem reenog toka podra­zumeva se njegovo pregradivanje u jednom ili

ise pronla cstackim pregradama - branama.

Zhog pregraoivanja £Oka formira sediskontinllitet u nivou vodnog ogledala(razlika 1I nivou gomje i donje vode) kojibrodovi sa laollju pomocu brodske pre­vodnice, dizalica iii ·trrnih ravni za brodo e.

Kanalisanje recnog toka

KakQ kapetani malih hrodova krstare ivanplovnog puta (zbog mimije vocle. prirode.za tire od talasa putlljucih brodova. srajanja ikonacista. itd.), ovi . 1I im podaci veoma vazni.U 'ek mogu znari kolika je dubina vode nagraoe inama odno no, da Ii 1I i koliko tgradc inc izaslc iz vode.

. apomena: Poprcenc vodograocvineapcri. grade se u nagibu od plovnog put­r'ma obali. tako da. je' kraj napera - spoj s1).I10m na viSoj koti. Ta vi inska razlika. j

I lovljena duzinom napera. Sto ie naper dl;lz..r'I je \-isinska razlika. Data visina ltkrune'

ll1inimalni ploVidbeni ni 0 plus 1 metaTxlnosi se na poeetak n{lpcra ~ od plovna

1t.1

Urec1enje recnm usCa izvodi se u krivini ilO na konkavnoj obali matiene reke. Cime eobezbeouje najefika nije mesanje voda jednogI drugog vodotoka i odnoscnjc nano a i leda.()a bi u~ce 0 'talo trajno, mora 'e ucvrstitiodgovarajuCim regulaeionim gracevinama.najcesce obalollt rdama.

·rade se koriste 7.a pregradivanje napusteniholkavaca pri preseeanju reenill krivina.

Prosecanje recnm krivina. 0 a regula-lona grac1evina je jedna od veoma ceo Lih

r 'gulacionih mera na 'odoto ima a o"trimokukama. Pro eeanje e a roji u formiranjunovog r cnog korita koje odgovara u 10 imapi vidbe. To e po tize tako ~to 'e krivinelmeanclri) prosecaju, a proseci spajaju novimprokopanirn korirom reke, rzv. prokopima.

Kada vodograc1evine zbog vodostajapredstavljaju opa 'nost za plovidbu, obeJe­/;1\ aju se oznakama bezbednosti plo idbe.\ isina paralelnih graoe ina. rraverLa i napera(xlrec1ena je visin 'kom kotom. 1\'aime, njihovJo(omji kraj ("kntna") je na koti: visinaIllinimalnog plovidbenog nivoa plus 1 metae."-ako je na vim vodomerima odreoena visinaIllinimalnog plo idl enog nivoa. to e mozeodrediti, za svaki meroda ni vodomer, isina\()do ·taja na kome se pojavljuje gornji kraj·rac1evine iii napera. a primer u 'ektoruIllcrodavnosti vodomera ovi Sad visina\ odo raja na kome se pojavljujuludrograc1evine, iznosi +180 em (minimalniplovidbeni nivo na vodomeru ovi ad izno iH ).

Pregrade irnaju znacajnll ulogll 1I rcgll­Ii anjll rcka koj kardkLcrisu brojni rukavci iracvanje reenog taka. t akon izbora rukaveakojim ce se odvijati plovidba. ostali rukavci ezatvaraju pr gradama. einle tok vodekoncemrise 1I jcdan rukavac. r'to tako, pre-

Prave paralelne gra<tevine primenjuju serakoae za regulaeiju konkavnill obala, i ro naonirn sekrorirna reke gde je porrebno da segrac1evina prd i u koritu, kako bi se ublazilekrivine. Mogu cia budu od kamena, dzako apunjenih pe kom. na podlozi od tucanika iiifasinskih madraca (fasina - snop od vrbovogpruea). Telo paralelne gradevine je povezanoa obalom rra erzama. cline e r araju

meaurraverzna polja. njima'e 'manjujebrzina vodene ma e koja preliva traverze, sropovecava brzinu isralozavanja nanosa isprecava prorieanje vode izmeou graoe inc iobale. Tako . c ubrzava stvaranje nove obale.Prdve paralelne gradevine se mogu primeniti iza regulaeiju pravolinij kih recnih dconicaukoliko je pou-cbno suziri korito. odnosno.povecati dubinu. tom slueaju one e gradeparalelno - levoj i de noj obali reke.

reenog korira. ajcesce e grade od rueanika ilomljenog kamena ili beron kill blokova napodlozi od sljunka.

aped su najcesce primenjivani tipgraacvina. Grade se po pravilu u konve- ksnimobalama. a izuzetno i na pravo- linijskimdeonieama. Prave e iskljucivo u serijama.Delovanje napcra je dvojako: 'u7AlVaju reenokoriro. povecavaju pad. dubinu i propusnumoc kOIita u pogledu preno a nano a, a s'druge trane izazivaju i talozavanjc nanosa umcc1unaperskim poljima. Pri 'rednjim i vi okimvodo tajima ,"oda koja preliva napere gubibrzinu odnosno preno nu nagu te materijalekoje nosi deponllj . 1I meollnaperskim poljimacime se postize formiranje nove obale. Ukolikose konveksna obala regulise nape- rimanaspramna konka na obala mora biLi zastiCenaobaloutvrdom iii pravom para· lelnomgradevinom.

_.-_.-

4

2

.... ·....·prirOdna obala

nopeli

-'-'-'---'- --'- '-.

mati~na reka

"

4

Sistem (baterija) napera u horizontalnoj projekciji

Izgled regulisanog usea u horizontalnoj projekciji

za!;ti6ena obala obaloutvTdom,!-__~ _

~----

Izgled prosecene recne krivine u horizontalnojprojekciji: 1-stari plovni put; 2-novo-proseceni pJovniput; 3-obaloutvrda; 4-pregrade na ulazu i izlazu iz starogkorita

14 15

Osnovi navlgacije

<:MeA......Smederevo

1111,&

11051105

l{] 1111.5

d.

ow

d.

Da bi karte pile pouzdane, potrebno je ciase azuriraju 1 dopunjujri StO vc:;om brojem:padataka vezanih za plovidbu. Takvi padacise mogu dobiti ad -nadlefulh kapetanija.pri taniSta CStanove za plovne puteve.vodopn\ rednih organizacija, svag lskustva iiskustva drugih nautieara, itd. AZuriranjekarata je ncophodno ne amo cia bi se uneHnovi podaci vee i zbog promena u pJovnomputu koje narocito naJ taju kod reka San~tabiJnlmkorltom popur. ave.

Daljinar je, pored plovidbene karte, veomavazan informator za orijentaciju i vodenjebroda. nJemu su navedene kilometarskeoznake, gradovi, mostavi, opasna mesta,ostrva, ade, itd. Daljinar Dunava je kao ipilotska karla, savremen sa mnostvom detalja

DoccdHwA MOCT CMClAepoMO 1111,1 KoeHNPont-rout_ de Sfnederevo kovln

~1">.0 I

npelwA 6ftper - Rive droUe

MHHOY :1& 59.70NR-..dn

H-1i.n ~~.~m Ie ·0· _

N~H_:~~ =".7Q

lGACUSKA. OPREMAPrirucruci za plovidbu

Plovidbene karte

Pazljivim posmatranjem pilotske karteI ICC e nepresusan izvor poclataka. PoredIIkaza plovnog pUla kana sadrzi citav niz

nlormacija, za orijentaciju i voaenje broda: aIi obala, polozaju vodogradevina, osovine

lovoog puta, dubina po osovini plovnog11.1, polozaju plieaka, SI nja, 'mera taka reke,

lIometarskih oznaka, ploveCih·tleCih j nesvetleCih oznaka,

01 ita reke od ureza visokog ikog plovidbenog nivoaPiP ), znakova za

Iii anje plovidbe, zabrane,I Ivcze, ogranicenja,r J10ruka itd. Prilog pilotskoj1111 su Tablice vodomernihlIlica, radio - tanka, obaJ -kih~I radio- tclefonskih tanicaI

Jedina prava nauticka karla izradenak111lCivo za onj ntaciju i vodenje broda je

'IOlska karta reke Dunav (izdanje Dunavskellllisije iz Budimpe te). Kartog....afski mate·II sa potrebnlm podacima za Jugoslaviju

m 'dila je U. Lanava za plovne puteve izI ·ograda. Karla je radena u razmeri 1:10.000

II omogueuje neophodna detaljisanja.

h reke Ti u i avu nisudene nauricke, vee se koristeIrot hnicke karle, koj imaju

III 'ko manji fond podataka iIIno u nepouzdanije.

IIidrogmfske karle kanalalit Ira i lema Ounav - Tisa ­I Il1JV (H DTD) izradene su uI/nun razmerama. njima su

II III P daci p trebni i zaI 'nj broda. "avedene su

k I ije mostova, brodskih'\'odnica i brana. Data su

1 na kanala a oznake duzine, IJvljene su na svakih pet

110m tara. Prva plovidbena ka­I II DID izradena je 1999.

1(110

nizvodni prilazni kanal

brodska prevodnica

hidroelektrana

brana

gornja i donja kapija brodske prevodnice

uzvodni prilazni kanal

Skica vestaeke pregrade recnog loka

16 17

Osnovi navigacije

18

,II 'bnih za pJovidbu. Za reke Tisu i Savu ulIrebi je ·tari daljinar, izclanje 1954. sa

'Ill 'snim podacima, koga treba azurirari i'puniti da bi bio pouzdan i funkcionalan.

Plovidbeni biIten

Plovidbeni bUren u izdanju stanove za)\ nc pUlcve (prvi broj izasao septembra)(J.) daje izveiitaj 0 stanjll i renelencijiIllllo'kih i plovielbenih lIslova za rekelIlav, Tisll i avu,. a prognozom za sledecihlin dana.

Oglasi za brodare - saopstenjebrodarstvu

)gla i za broelarc saopslenje brodar wu uI.IIlJU nadlezne kapetanije pri tanna saelrzi

Ilormacije 0 promenama na plovnom pUlLIIrogradevin kim raelovima, () ugrozeno ·ti i

11J1.tnama plovidbe na pojedim sekrorima, ird.

Pravilnik 0 plovidbi na HS DTD

I'ravilnik 0 plo idbi na I IS DTD osimlplsanih pravila ponasanja, daje tabelarneblke 0 svim hidrogradevin kim objekri­

I IInenin1a kanala a gabarilima plovnogIl.t I ostalim podacima vczanim za plovidbu.

Brod ki dnevnik - Dnevnik malogbreda

llrodski dnevnik je jeclan oel dokumenata'II se vodi na broeloviina lrgovackeI aric. Sa lrzaj i naCin vooenja odreden jeplsima. Vodi se svak dn vno. a 0 novu

11\ llh podataka moze se pralili rad broda.Iski dnevnik je vcoma vazan dokument

1m

Klasi~an dubinomer - lee

Osnovi navigacije

kod analiza havarija i drugih vanrednihelogadaja, sU~'kih sporova...

Dnevnik malog broda, Cije se postojanje ivodenje preporucuje, ima drugu namenu. 0 ajdnevnik sluzi kao naulicki prirucnik i kao zapisdogadaja za vl'eme plovidbe.

Orijentiri za vodenje dnevnika bili bi: zapisinfonnacija kod upoznavanja plovnog puta;vreme plovidhe (polazak i dolazak)jvremenske prilike (vetar, kisa, oluja, sunce...);hidroloske prilike (vodostaj, procenjena brzinatoka dolazak i opaelanje vode.. J; opis sektorarckc' iii kanala kojim se plovij planirana ivanredna zadrzavanja (kupanje, pecanjc,kampovanje, kvar morora ... ); elcSavanja nabroclu u perioelu nevremena (u plovidbi,manevru, stajanju, pristajanju iii isplovljenju ...);opis marine sa plovielbenim karakleristikama ukoju se prvi put uplovilo; skice .·a 'nimJjenim(jzmcrenim) dubinama i drugim zapazanjima urukavcima (elubine i visine ohala i oSlrvaporrebno jc vczivaLi za vodo "Laj za vremesnimanja) ...

Dnevnik malog broda moze se svakakoobogariri zapisima 0 zgodama i nezgodamagostiju posaclc a i s'lmog kapetana.

OSTALA NAUTICKA OPREMA IUREDAJI

Dubinomer

Duhinomer je jedno od najstarijih pomagalaza vooenje broda, u brodarstvu poznat kao"lee". To je drvena mOlka kruzno) poprecnogpreseka, duzine 4-6 m podeljena ~a

decimetre, i metre. Namena ffiU Je mcrcnJcdubine reke. Obelczen je tako da prvi i peti

1m,'-__--oj

19

21

Osnovi navigacije

a savremcninl radarima svi objekti obalcostrva, brodovi jasno se ocrtavaju. aravnopo- stoje i odreoenc smetnje kod radar kihslika. ncja- sni obri 'i, naroeito za vreme tala a,kod niskih polojitih obala ...

Ziroskop je elektro- n ki ureuaj kojitrenutno pokazuje skretanje bra- da odzadatog pravca kretanja kur ·a. azno t ovog

uredaja II radar 'koj na igacijije velika oaroCito kada senautiear iskljueivo oslanjana orijenlire na radarskomekranu i ne moze trenuLnOda uoCi od 'lupanje I rodaod kur a. ZaLO se tlZ

radar kod ti i ziroskop.da bi nautical' mogao elapravovremenokormilima reaguje nae enmaJoa skretanja, ibrod po lavi na zadatikurs. avremeni radari uvom sklopu imaju i

ziroskup.

linijom, takoz\-anom"prameanicom". 'a ekranu. c nalaze koncentrienikmgovi koji ielu oel svetletacke na sredini (polozajbroda) prcma rubovimaekrana. Ti konce- ntricnikrugovi, "pr'teno i" nisuFiksni, vec e pomeraju, sire,u za isnosti od 7.ahl vanerazmere (koliko je 'lika uprirodi umanjena naradarskom ekranll). Daljinll

usmalranja, zonu, oelredujenauticar. Kako se lika zoneo mau-anja srazmemo prenosina ekran, rdzmak izmeoukonccntrienih krugova daje

raz meru prirodn \'eIiCine i slike.Razmak izmedu koncentricnih krugova upraksi obicno iznosi lOa, 200 iii 400 metara. ao. novu tih prstenova nautiear oCitavaudaljenost broda od obale, ade ili drugogbroda. PIO\-ne ignaln oznake na vrhtl imajutakozvan "radar ke reflektore" rddi ja nijegtloeavanja na ekraou.

I' pod hrodom, ovaj ureoajI) • I dll.lge info- nnacije, kao ~to

I pri ustvo jata riba, sto je vrlo.ll'In podatak za ribolovcc.

'a primcr, sonar tipa Probe1111 to meri elubine vode ispodpred breda do udaljenosti od) m daje i druge, coma vazne

Ie rmacije: graficki jc prika­lila u vi.okoj rezoluciji ekrana

1l1l.lcija dna i objckata u odi naICxlskom pUlU. Sa doda- timI trumentima ovaj . onar dajetlormacije i 0 brzini broda,

dcnom putu i povrsinskojI1lp raturi odc.

Radar i ziroskop

[r ba napomenllti da kod ovog tipalllara mogu javiti i greske u odrcdenim situa­

11.llna, "slepa mesla". Greske sc javljaju'I) > 'ce pri naglim promcnama temperalure iIkim turhulencijama vodc i kada je u vodi

hka koncenuacija su 'pendovanog malC­lIb (pe ka i mulja koje reka nosj).

Radar je radio lokacioni aparat kuji na svomr IOu pokazuje polozaj breda i sliku ukolnog

na ( bale, ostrva) kao i lokacije ostalihI lava, eamaca, plovnih ignalnih oznaka,

I sc nalaze u zoni radarskog osmatranja.\ r~ava- njem radara u pogledu preciznosti i

oncc slikc. te koriscenjcm ziroskopa, kao iI .l(Jcnjem KT radio veze brod - brod,

orcne su prelpostavkeh'dno ti plovidhc i u

I lvima smanjene vidlji­Ii (tamna ooc, maglal.

a ekran radara prene­11.1 Ie, u oblikll belih

Imsa, panorama reke:I "', ostrva, brodovi,III i i drugi objekti koji

I Iznad povrsine odnogI dala. U cemrll e!uana,Inom svetlom laekom,11.lCCn je polozaj

stvc- nog hroda.I \ ac u kome se kreccIlod oznaccn je svetlom

Savremeni eho onderi na svojim ekranimadaju grafteki prikaz reljefa dna (dve dimenzije ­u ravni iIi tri dimenzije 1I pro toru) sa uglomprikaza od 20 - 5° ad vertikale. Pored dubina

_ apomena: kacla e po t3vlja 'onda trebavoditi raeuna cia se zbog njenog polozaja (akaje izvan opiate) prilikom kr tanja broda nestvara vazdusni "jastuk" koji hi onemogu60prijem poviatnog signala.

Posloje razni tipovi lcktronskih dubi­nomera, u zavisnosti od proizvodaea zvanihehosonder iii sonar. Pojedini tipo i . u takoprojektovani da se ne zahteva po tavljanjesonde :a spoljne trane korita, eim jeizbegnuro busenje opIate dna. onda moze bitii pokretna, kada se postavlja po zelji naulicara,pored boka ili na knnenoj ploeL

ujedno i primae - sonda - ugraden jc u oplatubrod kog trupa, obieno blizu kobilicc. ondasaljc ultra-zvucne 'ignalc prema dou i prima ihnakon sto se odbiju od dna. Primae je spojen sapokazivaeem na kojem e direklno oeitavadubina. Elektronski c1ubinomer ima, popravilu, i zvueni signal, alarm. Alann e javlja umomentu nailaska broda na dubinu manju odzaclate. la primer ako se zeli da zvucni ignalopominje na dubini manjoj oell m ispod koritabroda, alarm e podesi na tu dubinll.

a slaIlovista plovidbe . vi ovi dubinomeri-daju stanje dubina vode pod brodom,neophodnu informaciju za sigurnosrplovidbe. Medutim, probl IIIpostoji i clalje jcrnautiC:-ar ne zoa sta ga ocekujc i pI' d broda,narocito u sehoru, van plovl1og puta koji nepoznaje. Taj problem postoji i u profe­sionalnom brodarstvu, od nasmnaka trgo-aCke mumarice. Brodo\-; su slali camce

['i ;pred da bi premerili dubinu i Sirinll plovnogpUla. Danas taj problem re?lavajtl n~j avre­meniji onari. _ aime, elektronski dubinomerilipa Probe iii . easkout napravili su rcvolucijuna unapredenju bezbcdnosti plovidbe. Ovisonari mere dubinu vade do 400 m udalje­nosti ispred broda!!!

20

Ehosonder: ultra-zvucni talasi dubinomera odbijajuse od dna i vraeaju do odasilJaca

Za male brodove moze se napraviti kra'i,prikladniji dubinomer, i sa dll.lgim podeocimakoji oclgovaraju korisnikll. lobodni kraj caklje(suprotan od kuke izbazdaren opr.decimetrima i metrima imace funkcijudubinomera, a i eslo (ktmica) moze poslllzitiza te vrhe.

Dubinomer se kori ti: kada se brod nalazina nepoznatim delovima reka i kanala, vanplo nog puta; kada brod prilazi obali radistajanja' kada brod ostaje duze na vezu pa jepotrebno pre entivno povremcno preme­ravanje dubina oko broda da ne bi doslo dona edanja ako bi vodo taj opadao. Dubioomerlee, poboden, moze posluziti kao privremenivodomer, kojim bi e kontrolisala 0 cilacijavoclostaja na mestu tajanja.

Elektronski dubinomeri mnogo uprakticniji za upotrebu. Pokrece ih elektricnastrllja iz brod 'kih akumulatora. Odasiljae koji je

metar obieno nemaju podelu, dok su drugi ieet rti metar obelezeni crveno belo, a treCimetar ima podelu na crna i bela polja. Svakimetar okovan je pr tenom iii je opletenkonopom, zbog lakseg razlikovanja metaranocu. a slici je dat izglcd dubinomera nabrodovima trgo aeke mornarice koga sadasavremeni elektronski dubinomeri polakopotiskuju u illuzej.

Osnovi navigacije

l:3arometar je spr­ava za merenje pri-tiska vazduhaaunosferskog priti­ska. a brodovimasc..: upotrc..:blja a Lipkoji 'e naziva anroiclni barometar.

Kazaljkll pokaziva­'a pokre ~c jcdlla membrana osctljiva i na malerazlike u pritisku vazduha. Skala pokazivacapodesena je na milibare (mb) i na milimetre(mm). Promena vremena povezana je sapromenom atmosferskog pritiska, pa njegovoopadanje donosi ohlakc..:, a porasl vedrinu. Overazlike u prit.isku vazduha nastajll zhog razlicilezagrejano ti vazdusnih masa - tapli se vazduhuzdizc, jcr jc laksi. a njego a mesta zauzimatczi, hladlliji. Taka naslaju razliciti aunosferskipritisci i unutar malih p ldruCja na povrsinizemlje. Kako do tih promena II pritisku dolaziprc nego sta nastupe i posledlce, ova je sprava ic!ohar progno ticar. Prvo, barometarpredskaZLIje dolazak kiSe iii veclrog vremena, adrugo, daje informaciju 0 razli'i u krc..:tanjuaWlOsferskog pritiska kao posledice :it.rujanjavazclu:'nih ma a, koje e oseca kao vetar.,'vejedno u kom sc pravcu kazaljka krece ¥toto Cini br1.e, promc..:na u jaCini vetra bice vcCa.Detaljnije informacijc su na sLranama u oblasti'leteorologija.

Jeelno od najcesce upou'ebljavanih po­magala u voaenju na igacije svakako jedvogled. Za plovidbu je najpovoljnlji d ogledsrednje jaCine. Karakterislikc..: dvogleclaoznacene su brojevima, na primer x50. Prvibroj oznacav3 njegovll sposobnost llveeanja, aelrugi propustanje verla. Tako br. 7 pokazujeda soCivo scdmostruko p cCava. Obj katlldaljen 700 metara izglcdacc kro<:: takavclvoglecl kao da je udaljen samo 100 metara, abroj 50 pokazuje vrlo veliku propusnost svetla.pa je efikasan i nocu, i pri slabijoj idijivo tl.Dvogled sa spo. obnoscu veceg uvecanja ad 7,npr. 10, nije mogucc drzati elovoljno mirno nabrodu koliko je potrebno za posmatranjc..:

Barometar

Dvogled

Osnovi navigacije

Hronometar ~ brodski sat

Hronometarbrodski sat ima clvo­jaku namc..:nu. Prvo,pou'eban je za vo­aenje navigacije kaoS[O jc planiranje,mcrenjc brzine, ko­ntrola preucnog pu­t.a, izvr'enje planira­nih radnji i za svedruge paslove na

III ezanc za vrcmc, i drugo, saII Im'lrom sluzi kao llkras na komancln lm

I III

u c\'orovima. 0 aj tip brzinomera koristehrza, gLisirajllCa plovila.

Brzina ploviclbe dobijena brzinomerima.Izuje brzinu kroz vodu, a nc..: l>rzinu u

!llSU na dno iii obalu. a odstupanja od ovehrzine lltice pre vega vodena t.ruja. Tako

primer, kada e plo i II llzvodnom smeruII. r 'ku), na ocitanu brzinu plovidbe trcba

I.Ui brzinu t.oka reke, '\ obrnuto, oduzeLi tuIZIIlU ako se plovi nizvodno.

I);t hi se dohila hl7ina kroz vodu iii hrzina uInIDj vodi, postupak je obmut u odnosu na

r/1l10mCr brzina taka e dodaje za uzvoclnu,I oduzima za nizvodnu plovidbu. a

llfll11a gd n ma loka iii je minimalan,1111 I kroz vodu i brzina u odnosu na obalu su

I Ike i odgovarajll brzini II mimoj vodi. To jeI .1) na kanalirna H f)Tf).

Z I prc..:ciznija merenja, kada sc..: tc..:stirajuosagradeni brodovi, na reci Dunav su

I 'deni posebni sektari, merna milja iii merniII 'metar.

Brzina plovidbe na rekama i kanalima mozelIll'riti ocita anjem kilometarskih oznaka, za

I I livanje preaenog puta u jedinlci vrcmcna.I pnmer, od km 1255 do km 1262 na reci

II Il.l\ plovi se 1 cas. ZnaCi da je brzinaI \ Idb . u odno II na obalu. 7 km/h. RekeIlla\, Tisa i Sava obelezene Sll kilometarskinl

rill '\ima, dok . u kanali na HSI 11);\\ -Tisa-Dunav obelezeni svakih 5 km.

po21CIJa brOda s desne strane(po desnom boku)

leva i desna obala

itlbc. Ovaj Lip hrzinomera je zastareo j

m.:prakliean.• I'ropelemi elektricni hrzinumer takoae

meri brzinu plovidbe pomocll okretanjapropelcra ucvrYenog na clnu trupabr cia. Okretanje propelcra pokrece maliclinamo kuji claje pokaziva 'u elektricniimpllls, pa je pokazivac zapravo volunclarbazclaren 1I C orovima iii kilometrima.

• Hidrodinamicki brzinomer mcri brzinllplovidbc..: uz pomoc "Pitovc..: cevi". Meri serazlika izmeoll tatickog i dinamickogpritiska, koja je na pokazivacll prika<::ana

Slika na radarskom ekranu

• Patentni brzinomer, koji meri brzinllokreranjem s og propelera. Brod legIiureaaj za ,ohom. Prenos je mehanicki dopokazivaca, koji na 0 novu broja okretajapropc..:lera 1I jedinici vrcmc..:na daje brzinuploY

Brzinomcr je spraya kojom sc..: mc..:ri brzinabroda. Postoje ugbvnom tri tipa:

Brzinomer

Prikazana je osnovna koncepcija radaradara. Ovaj instrument, pogotovo ukombinaciji sa ustalim elektronskim ureua­jima, dajc..: i mnosrvo drugih infonna 'ija vezanihza plovidbu: precizna merenja udaljeno tipojedinih objekata, proracun izbegavanjasudara, brzinu krc..:lanja drugih brodova u zoniosmatranja, i tako dalje.

Osnovi navigacije

Treba napomenuti cla koriscenje radar kenavigacije zahteva izvesnc..: pretpostavke, kao!ito su odreacno plo idbeno isku tva,poznavanje konfiguracije obala i oSlrva,prepoznavanjc..: slike (obIisal seklora plovnogputa na radarskom ekranu sa sektorom naPlovidh nuj kaItL..

22 23

-U.Ii.iform, izgovam 'e "juniform"

p. Papa

- i rra

Q - Quehec, izgovara 'e 10K ibck"

R- Romeo

W - Whi ky, izgovam s~ "viski"

v - Viktor

Z-Zulu

X· X-ray, izgovara e "ik rej"

Y - Yankee, izgQvara se ~cnkjl'

T-Tango

<l mayday javlja e ugrozeni bmd, rraze'pomoc. t legmfiji su to tova '0 sto znactreha 'pa Jti Iju\..bke zivotc. Ovakav puziv imaprvenstvo nau svim drugim razgm'orima.

Pan-pan-pan - oznac-ava.do hilnu porukkada je u pitanju sigumost hroda ili ncko,obe. Ovnj poziv je drugi po redu prvcn tva.

Securite - najavljuje aznu naviga ijsku iImeteorolosku pOI1.1ku, iii upozorenje naopasnosL

Br.l\O

Ilk '. izgo ara 'e "jVlajk"

,olf

h.lrli. izgovara se "Carli~

" hI,. izgO\'ara <: "cho"

Iiold

. - 'ovembar

kajte Cengl. tand by) - zahtev je da seler Je agovornik trel1\.Itno 7,.at17.et. ali jcpoziv Razgovor <..X: . e na mviti Lim

II hoclan.

Osnovl navigacije

.It 'nice, izgO\'or abeccue, naCin pozivanja i odgovora Sll meaunarodno prihvaceni.

h ·trot, izgovara 'e "fokstrot"

[ IIlIa

11111 'lte, izgovara <: "Dlllijet"

II 11,(

(,otovo (engl. oft) oznacava krajOf,I, odno no, radioforu kc veze. akondlo. tanica se ponovo vrd. 'a na kanal16

ZI nu frekvenciju.

(lh)asnjcnja skraecnica najceSeill pojrnova:

'd (internacionalna oznaka delta echo)Ik,1 karla se idcntifikuje pO.:dvni znak.

~---

Rad sa UKT radio- tanicom

trgovacke rnornari- ce tako i malihhrodova za razonodu, UKT radio stanicepo 'tati svakodnevna potreba u pogledubezbednosti plo idbe i potrebnekomunikacije sa obalom. Za ada postojiohaveza (medunarodna) . amo zabrodO\'e trgovacke mornarice da buduopremljeni T radiotelefonskimstanicama.

• Kako su ovim stanicama opremljeni svibrodovi brodarskih kuea i obalne radiostanice, uvek je moguee u 'po tavitiradio-yew ina veein1 u<.ialjenostima od50km, naravno preko po rednika. Kanal 16treba da je uvek otvoren, da bi mogao usvakom trenutku primiti pozive zapomoe, iIi neke druge infonnacije koje uvezanc za bezhednost plovidbe i Ijudskihzivota.

• Za po edovanje i in. taIiranje radio ­stanice u brod pOlrebno je odobrenjedrzavnih organa za radio veze, Mini­• tar. tva za aobraeaj i veze, i polozen ispitza radiofonistu.

• Ako e poziv upueuje preko kanala 16 popotvrdi prijcma poruke, ako razgovor nijezan za bezbednost, dogovara se na

kojem ee se kanalu na ta iti razgovor. Toje uobicajena prak. a 0 'im, ako za topodrucje nije odreden kanal zakomunikacije.

• Raspored poziva izgleda ovako: najpre seizgovara ime stanice iii broda koji .poziva a zatim se navodi ime broda kojipoziva. Primer: Kapetanija Novi ad, lOvebrod "Barbarosa" - prijem. Umesto "zove"moze se upotrebiti rec ovde, ili engle 'kiizraz this is, odnosno, delta echo.Razgovori treha uvek da budu kratki, ateze reCi treba izgovarati slovo po slovo,jednoslovnim signalima. Prema propisimaJ"'d.diofonije, za izgovor abecede upotre­b)ja a 'e engleski jezik.

Izvod iz pravila 0 radu sa radio sta­nieom: Da ne bi do"lo do preklapanja iometanja na istom kanalu kada ga ise brodovakoriste u zoni cujno ti, nuzna j odreuenadiscipIina, postovanje prvenstva i Ijubaznost uophouenju.

Radio-prijemnik

recnom i pomorskom saobrd.caju brodovii brodske sluzbe koriste dye vrsteradiotelefonskih stanica ito:

Brodska radio-telefonska stanica

• Kratkotalasnu radiotelefonsku sta­nieu (KT) koja radi na fr kvcnciji od 1,6do 3,8 MHz (pozivna frekvencija je 212MHz). Standardni tip je a vrlo elikirndometom. Ova KT radiotelefon. ka stanica'e koristi u profesionalnom brodarstvu ­brodar kim kueama <:iji brodo i plove navelikim udaljenostima (npr. brodovi kojiplove magistralom Rajna - Majna ­Dunav). Komunikacija se ostvaruje narelaciji brod - brodarska firma ili brod ­brod.

• Ultrakratku radiotelefonsku stanieu(UKT) koja radi na frekvenciji od ]56-162KHz. Pozivna frekv ncija je 156,8 KHz ­kanal 16, kana) bezbedno ti plovidhe.tandardne KT radiotelefonske stanice

imaju 55 kanala za komunikaciju. Ova'tanica namenjena je radiofonskomsaobraeaju na maIim udaljenostima, zakomunikaciju brod - brod ili brod - obala(kapetanija, prisraniste, brodarska orga­nizacija, marina itd). Domet predajnika je50 km. Potrosnja truje je mala i moze jepodneti . vaki brod ki akumularor. Doskoro se smatralo da su ove radio staniceluksuz za male brodove koji krsrareDunavom i drugim plovnim putevima.Medutim, danas je vee jasno da ee udoglcdno vreme, po- veeanjemintem.itera plovidbe, kako brodo- va

Radio-prijemnik se ubJ"'d.ja u pomagala zaoaenje broda. Preko njega e primaju

hidrometeoroloski izvesraji i prognozaremena koje s akodnc no daju jayne

radio- tanice. Po chno je vazan izvestaj 0

vodostanju i plovidbenim prilikarna na rekamaDuna , Tisa i ava (Radio Beograd, Prviprogram u ]2 sari).

objekata na vodi ili obali, nlLJ je propu no t. veLla manja od 50 do oljna za osrnatranje prismanjenoj vidljivostL

Osnovi navigacija

24 25

Osnovi navigacije

rema brodu

Krivudanje broda je odsrupanje broda odzadanog kursa. O. novni razlozi zbog kOjil1 seto desava su: postojanje bocnog nagiba iIipretege, ogranicene dubine i sirine plovnogputa, delo anje vetra, reenog toka i taJa a.

METEOROLOSKI I HIDROLOSKIUTIeNI NA MANEVARSKE

OSOBINE BRODA

Uticaj vetra i talasa

27

prava vog kretanja po zadatom kursu,suprotstavljajuCi s, pri lom, spoljnimciniocima, koji sU'eme da ga 'krenu saur rdenog kursa. Pod tabiinim brodom nakursu smatra e onaj koji, radi obezbeaenjapravolinijskog kretanja, 0 ·tvaruje ne vise od 4do 6 orklona kormila u jednom minuru za ugaood 2° do 3°, pri ('emu odsrupanje broda odpravolinij 'kog kur'a ne treba da premasi 2° do3°.

Dobar nauticar, bez obzira na to da Ii je nacarncu, maJom brodu iii jahti, ne sme nikadazanemariti ulicaj vetra na brod. Vetar mozedej rvovati takvom snagom na nadvooe i

isoku nadgradnju, da oteZa iii sasvimonemoguCi izvrsenje i najjednostavnijegmanevf"d. Vetar ima jaCi uticaj na recna nego namorska pioviia jer recni brodovi imajll mnogomanjigaz.

Zanosenje

Upravljivost

Jlokretljivo. t broda oznacava brzinu\ Idbe koja se obezbe<1uje radom propu-

Pokretljivost

1.IJem ima znatno bolju manevarskll'\(lbnost nego brod sa jednim propelerom.

pr..lvljivosr broda je njegova po obnost• odrzi na pravolinij. kom kursu ili da

1\ 'ni pravac kretanja pod dejstvomm,llr kog uredaja. Karakteristike upra­

II broda su okretlji osr i rabilnost uOkretljivost je sposobnost broda da,

n zclji nautieara, promeni pravac kretanja!L'lstvom kormilarskog uredaja. StabilnostISlI znaCi . posobnost broda da zadrzi

Kada brod pre-~ I( stane da se krece;'V poCinje zane-enje.

;acin zano'enjazaV1SI od vctra,vodene struj i odoblika trupa bro­da. Iako sc uticajvodene struje natnlP ne menja uzavi nosti od obli­ka, 'asvim jesuprotan uticajvctra. Brodo i samalim gazom inadgradnjom bicepod jakim uticajem

o!lenje broda pod vetra i brzo ce selvom vetra zanosiri. To se

dogaaa zbog rela­no male povrsine broda pod vodom i velikeI r lorn. Po pravilu, pramac se lakse zanosiI IIlicajem erra jz pro LOg razloga sto brodn 11 vi"c gazi odnosno, pod vodom je vecaI lOa na krmenom delu nego na pram u.

Mane arska svojsrva broda, umnogomzavise od broja i vrste propulzora i sredstava zlIpravljanje. Tako na primer, brod sa ugraaendva propelera i porno ~nim kormiJar ki

MANEVARSKA SVOJSTVA

posobnost manevrisanja je svojstvo brod'kojc mll omogucava da promeni pravacbrzinu oga kretanja pod dej tvokormilar. kog ureaaja i propulzora.

Osim strucnog znanja njegovog kapcranajednosravnost, brLina i sigurnost manevrbroda direktno zavi e od manevarskilosobina. Meau Ciniocima od kojih zavimanevarska spo obnost broda, najznacajniju njego e konstruktivne karakteristike: odno

duzine i sirine trupa; nj gOY oblik; vrstpropulzionog sredstva i kormilarskog uredajaitd. 0 im toga, sposobno t manevri anja brodzavi 'i i od stepena delovanja 'poljnih faktoravetra, recnog roka, blizine dna reke, i drugih.

o novni elementi kojima se utvr<1ujmanevarska voj. tva broda su: pokretljivostinerciona svoj tva, zanosenje i upravlji ostOsim toga, dopunska mane ar ka svojstva sspo.obno t okretanja broda u me ru, kaosigurno i pouzdano upravljanje pri delovanjnepo oljnih spoljnih faktora, na primesnaznog bocnog vetra.

,........g,

E=> C>E:=>~

Primer zaustavnog puta broda:

U rezimu rada pogonskog motora iz voi-nje napred u voi-njnazad; od momenta zaustavljanja pogona u uslovima mime vod(bez toka); od momenta zaustavljanja pogona u uzvodnoj piovidna recnom toku

lnerciona svojstva

Brod u uslovirna nedovoljnocvrsrog spoja sa oknlzenjem - vodom(u poreaenju sa amomobilom nadrumu) ima osobinu da se vrlo sporozaustavlja, te mora preCi odreaeni putdo zaustavljanja. Taj zaustavni putmoze biti kraCi ako iz uprotnog smeradeluje vodena stnlja iii vetar. Tako<1e semoze skratiti menjanjem rczima radapogonskog motora iz voznje napred uvoznju nazad, sto nauticar kori ti umanevru, dozirajuCi snagu motora,kako to zahtevaju uslovi.

Upravljanje brodom pri manevru sastoji seu obezbeaenju njegovog preciznog kretanja uodno 1I na obalu drugi brod i sl. aunutrasnjim plo nim putevima proces voaenjabroda sastoji se od, gotovo neprekidnogmanevrisanja, koji obuhvata okrete,mimoilazenje a i u susret nailazecim bro­dovima, prilazak obali iii pristanu, ulazak ubrodsku prevodnicu i izlazak iz nje, itd.

Kako je brod uvek jednim delom u vodi adrugim u vazduhu, na njega deluju struja tokareke, talasi, blizina dna iii obale, i vetar. Osimtoga, na brod deluju i unutrasnje . ile, kao sto. upropulziona, sila kretanja sila u uzadima zavez i sidrenom uzetu. Zato je potr bnopoznavati delovanje svih sila, cia bi se njihovkoristan ucinak mogao primeniti umanevrisanju, stetno clelovanje umanjiti, a akoto u lovi dozyoljavaju, i spreCiti.

MANEVRlSANJE BRODOM

Manevrisanje brodom se posmatra kaovestina upravljanja brodom pri pri'tajanju,sidrenju, vezivanju spasavanju, plovidbi 1I

nepovoljnim hidrometeorolo~kim uslovimaitd.

/'-1

~S:-~; - i.:J

Raickovic Mitar

I /..1\ isnosti od pravca duvanja etra premaI I, defmisu se njihovi nazivi: vetaI' koji

pmvo na prednju . tranu broda naziva se.mi, onaj koji duva lacno pozadi nazi a

I'm 'ni vetar, a . a boka naravno, bocnir \ko etar duva izmedu pramca i boka

. da du a u po pramca; u po krme du aII' izmedu boka i krme.

.• ki vetaI' koji udara u brod u voznji tvaraII osim onog koji duva u pramac broda iII jUte brzinu plo\'idbe, iii onog koji du a u

III kacla povecava brzinu plovidbe.

l't,lr koji stvam bocni zane . moze da brodn' tako, da ga poslavi popreko. To j110 za nepomiean brod. :\ledutim kadaI lo\'i napred, pramac ce sc ICvko okrenutiIlr iz bocnog polozaja, jer pramac malo

II pa mu vetar ne dQj~volja a cia se okrece.1.1 brad plovi knnom. krma ce e, naproliv.

I Ilko okrenuti u vetar, jer vctar lagani1I1.1, kao neko jedro brzo zanese u

Q./ .')

~~J.~I)enliri za utvrdivanje pravca velra

sa vOlrombezvetra

Pnkaz pUlanje okrela broda u uslovima mirnogna i pri jakom vetru uz uslov konstanlne snageI<og motora.

Osnovi navigacije

7.3vetrinu. Dakle. ako e pri bocnom vetru ozikrmom, vetar ce naslojati da krmu okrene uctar, a pramac niz velar.

Ako e ulicaj etra prilikom mane\Ti. anjazeli da sto vise smanji. \'e radnje morajuizvesti encrgicno. SIO . e manevar sporije radi,brad je duze izlozen velru.

'ajnepovoljniji uticaj na bezbedno tplo\'idb' I rodova ima kosava. Ko'ava.jugoistocnog mera, je naj nazniji vetar koji uudarima moze da dosligne i 100 km/h.1 ajizrazeniji je na DUnaVl.l u Dcrelapu, Babakaji Golubac, koel Vdikog Gradista. Rama,BazijaVa, usea Morave, Ada Huje, Zemuna,:Iankamena, Vukovara. na celom toku rekeTise. Begeja, H. DID, na avi kocl a tmznice isve do. rem. ke Mitro ice.

ZiJug jacine vetra \ isine talasaprouzrok vanih \"(:trOlll, prema odredbamaDunaY 'ke komisije za rcku Dunav, "kritienavrednost jacin verra za plovidbu ni7vodnihbrodova je 6 Boforove skate (124 lUis), a 2auzvodne hrodove 8 Boforove sk,\1e (18,2rn!s). KIiticnc vredno. ti jacine v<.:tra zaplovidbl1 malih brodova nL U od.redene.

Kada dolazi u ektor gele dllvaju veu'o\-i(napr. Ram, ulaz II Derdap ... ) naulicar bitrebalo da poznajc, prvo. plo iclbene kara­kteri tike svoga brada . tabilitet, mane ar 'keosobine, efekli nu snagu pogonskog motora,visinu slobodnog boka i nadvoue broda koje jeizlozeno vetru, i drugo. uslovc plovidbe usekrom u koji ulazi, mogl1cu jaCinu veu'a italasa.

fa 0 novu lih informacija i svogplovidbenog ish. ·tva. odluCice 0 ulasku u lajsektor, iii cc prekinuli plovidbu i sacekati'mirivanje vetn!.

l koliko je mali brod usao u sektornevremena, nauticar mora. na osnovu do­slupnih inrormacija i . vog plovidbenogiskuslva odlucili cia li ce nasta iti plovidbll, ili

29

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

Uticaj struje recnog toka

Karakteristieni znaci

Dim se uzdiie uspravno. Liste se pomera.

Dim se uzdize koso. Pokazivati vetra ne reaguju.

Vetar se oSeCa na lieu. LiSCe susti. Laganezastave nisu razvijene.

Lagane zaastave razvijene. Lisee seneprekidno mice.VeCina zastava je potpuno razvijena. Manje gra·ncice se mitu. Podiie se pr~ina i listovi papira.

Manje drvece se njise. Vrhovi drveca sevidljivo kretu.

Mitu se vete grane. U iicama se I::uje zviidanje.

Drvete sa njise. Prilikom hodanja u vetaroseca se nelagodnost.Grantice se otkidaju sa drveca. Jakooteiano hodanje.

Otkidaju se dimnjaci i crepovi sa krova.Padaju drvene ograde.

Drvece je istupano iz zemlje. ZnamBstete na gradevinama.

Isti znaci kao i kod iestoke oluje.

Isti znaci kao i ked orkanske oluje.

trgovackih broclova. Kasnije, poja- yomanemometra (velromer) jacina vetra :;eprocenji ala na osnovu njegove brzine.Takva Boforova skala 0 tala je do danas.

UkoJiko je r--dStojanje izm elu dna broda idn~ reke manje, i ako je veea hrzina kretanjabroda, uronjenje po taje vece. Na, t3vkomkretanja brocla u u:;lovima male dubine ivelike brzine plQvidbe pove(~vac uh.-upJ:liotpor vode a smanjivatibT~ina plovidbe. Kod

.knnenog dela broda 9biazoV'ac :;e elikipodvodni talas - "'b!od \-'Uee vodu", a

'ur6njcnjc broda stiZe do inaksimuma. Da bie poniiititc ove n gativne pojave, neopho­

dno je smaojiti brzinu kretimja breda oadelovima plovnog pUla gde jc. voda plitka.

cemu se stvara opasnost udara trupa 0 dnoreke. Poveeanje gazenja broda II u 'Iovimamale dubine na7.iva :;e uronjenje ili dinamickospustanje broda.

povetarac

tisina

slab vetar

oluja

Opisjacinevetra

olujni vetar

umereno jakvetar

jak vetar

vrlo jak vetar

lak povetarac

umeren vetar

iestoka oluja

orkanska oluja

orkan

evor

0-1

1 - 3

4-6

7 -10

41 -47

17 - 21

34-40

48 -55

56-63

63 -71

22 - 27

28-33

11 -16

La duze traje, truja

62-74

75-88

29-38

39-49

50 - 61

0-1

1 - 5

6-11

12 -19

20- 28

89 - 102

103-117

118 -133

Brzina vetrakm!h

Uticaj male dubine

hrodarstvll 'e ume. to reei okretanjeuje fmncu ki izraz "rondo" (rontleau),o tao iz starih vremena zajedno a

1111 drugim rranim izrazima i reCima.

•11 lskom na male dubine za vremeI II . brod ce poveeati svoje gazenje, pri

for mls

6 10.8 -13,8

7 13.9-17,1

o 0,0 - 0,1

1 0,1-0,5

2 1,6 - 3,3

3 3,4 - 5,4

4 5,5 -7.9

8,0-10,7

8 17.2-20,7

20,8 - 24,4

24,5 - 28,4

1 28,5 - 32,6

2 32,7 -36,9

I IIhkom i tovremenog delovanja sila) toka i verra, radi odrzavanja broda u

ltrebno je drZati se principa voaenjaII po Iiniji rezultante delovanja tih sila.h.tnta se, sasvim priblizno, lItvrauje i11IIn putem. speh izvodenja manevra u

I lIslovima, po pravilu, zavi i od znanja iII nautieara.

Uoforova skala - Britanski admiml FrancisIllfon (Bofor) 1806. god. objavio je kalu za

'nu jacine vetra. U POCCtkll se kala1mala na opi u delovanja verm na jedm i

" >. 'nu povrsinu jedrenjaka, tada jo· jedirtih

Prikazpulanjebreda uuslovimamime vodei recnestruje

- u rea,oj struji-_... u mirnoj vodi

J/-.-.-.-~._._-.,.

..'

/

./"

Mane arska svojstva broda u struji se nemenjaju, pa e i njego a okretljivost u jedno­lienoj struji ne menja ali se pri tome mora znatida se voda krece zajedno sa brodom. Ako bi,na primer, brod plovio u mirnoj odi (gdenema toka) brzinom od 10 km/h, on bi uodno una obalu plovio istom tom brzinom, stoznaCi da brod plo i kroz vodu i u odnosu nadno 10 km/h. Kad bi i ti brod plo io protivstruje, koja teee brzinom od 4 kmlh, onda bi onkroz odu i dalje plm io brzinom od 10 km/h,ali hi, u odno u na obalu, odmicao amo10-1=6 km/h. nizvodnoj plovidbi brzinabroda u mirnoj vodi hi se 'abirala a brzinomvode, te bi brzina u odnosu na obalu iznosila10+4=14 km/h. 1 to tako 'e mzlikuje krugokretanja kroz votlu i preko dna (iii u oelnosuna obalu). Plvi je 1I jednolicnoj :;trllji tacno ona­kay, kakav je u mirnoj vodi, jer struja nosi brodjednakom brzinom kao i ce:;tice vode okonjega. Krug preko dna je, mealltim, razvucen

OJo-etanj broda uz i ni7. vodu je razlicito.Okret broda za uzvodno daje znatno'razvtlceniju krivu kruga okrela nego sto je toslucaj za nizvodno. Duzina knve okreta Z<1 i iod brzine vodene ·truje i vremena kojc jepOtrebno za okret.

ce je u povoljnom trenutku prekinuti i sklonitise u zavetrinu do smirivanja vetra. Plovidba imanevri moraju biu takvi da se izbega aizlozenost boka broda direktnom udaru vetra itala. a. Pristajati bi trebalo i kljucivo uz vetaI'naravno ako ituacija 10 doz oljava.

U letnjim mesecima ce to dolazi do"iznenadnog" nevremena pracenog snaznim

etrom, ponekad olujne snage. vakako,ncvreme ne moze biu ap olutno iznenadno. jerse "najavljuje" bar petnaestak minuta ranije.Priti ak naglo pada, nebo se zacrni, vazduhpostaje tdak... takvim. lucajevima, ako jebrod u plovidbi, preporucuje e da e klonipod brezinu iii neko drugo mesro u zavelrini.I akon dobrog izvezivanja broda za obalu, napailibi se osigurava i pokrclna oprema da jevetaI' ne bi odneo.

Talasi na rekama se ne mogu razvltJ uvelikoj meri kao na mom, te ne stvaraju bitnuprepreku za plovidbu, izuzcv na usporimapovise brana (Derdap) i jezerima. Meau­tim,tala i na tali oel putujuCih brodova velikesnage i gabarita (putnieki hrodovi samo­hodni brodovi) imaju veoma nepovoljan uucajna male plovne jedinice.

a ovakav nacin treba uvek 0 igllrati brod ikada se konaCi na orvorenoj reci, jer nevremekoje na ·tupi u toku noCi moze stvarnoiznenaditi. Osim toga, neprijarno iznenaacnje'se moze doziveti i od velikih talasa purujuCihbrodova, pogotovo ako je brod vezan iiiusidren u blizini plovnog puta.

Na tala:ima brod ne plovi mirno, vee eljulja, posrce iii valla. Ako e brod nagne s'boka na bok, brodari kaiu dase brodljulja, a

.ako plovi u 'mem talasa razbijajuCi Ih iIi·zaronjava i izronjava p.ramccm, kaze se da

i brod p~rce. Ako brad plovi koso na taJase,istovremeno e Ijulja i posrce, tada . e brodvalja.

30 31

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

Plovidba brodom sa dye orijentacione tatke

udruzcnja i samih naulicara koji imaju veceiskuSlVO na lom sekloru plovnog puta.

ticanjem iskustva i potpunijim upo­zna anj m ktora plovidbe, mali brad ceuzvodno plovili van plo nog puta iii u njegovojblizini, uz konvek 'nu obalu, ispod ada, ispodprlldova i vodogradevinskih objekata, a izna I

njih kada lO dozvoljava vodoslaj, i na svimmestima gde je vodena struja naj labija. Takav

Na osnovll i kusrva naurickih i licnihkarata koje naeloknactuju iskuSlVO Ieidentifikacijom plovnih i obaLnih oznakatokom plovidbe, kapetan malog brodaulvrouje polozaj plovnog pUla. U niz odnojplovidbi. kada nema putujuCih brodova,nautical' moze ploviti redinom plo nog pUlagde je prihlizno i malica, slfUja toka reke,najizf<lzenija. Kada uoCi brod, iii brodskisastav, mali brod ce se pravovremeno sklonitido i ice pia nog pUla, a ako je pOlrehno i i7.a <iiz njega. naravno uz mere oprezno ti.uz oelnoj plo idbi mali brod ce izhcgavalimaticu reke i ploviCe ivicom p!ovnog puta,birajuCi one delove reke gde je vodena strujanaj labija. U slucaju porrebe, mali brod mozepro <i i sa druge Slrane plovne oznake, ali ne navelikoj udaljenosti od nje. Plovne oznake e,po pravilu, postavljaju na minimalnim c1ubi­nama od 2,5 m'

ooenje broda U obalnoj plovidbi

ouenjem broda u ogranicenoj plovidbiIS- najveCi broj kapetana malih brodova.

Nesigurna plovidba sa jednom orijentacionom~kom-velika mogu6nost izlaska iz plovnog puta;

ouenje broda u obalnoj plovidbi je ve~lina

IlJa broda na duzim relaeijama, gde e111 put tek upoznaje, ili slabije poznaje.• lih razloga, pre plovidhe, pOlrehno je

r III odredene pripreme u mislllnavanja pia nog puta i njegovezeno ti. u sektoru kojim se zeli ploviti.

macije 0 plovnom pum i uslovirnadl ' pruzajll plovidb n j hidro- tehnicke

daljinar, te sva druga pomagala vezanaI Ill\ idbu. Nautical' ceo naravno, kori titi i

heleske sa ranijih plovielbi. Potrcbnclllacije za 'ektor plovidbe naulicar ce

III i od nadJeznih vodo- privrednih orga­11.1. na primer Dunav - Ti. a - Duna .1.1 L' ·tanove za plovne puteve, naulickih

poznaju karaklcrislicna meSla na ohali i1\ nom putu, kao i plovidbene opasnosti. ZaI naCin plovidbe dovoljne Sll infonnacije 0

I lstanjll i vremcnskoj prognozi. Brod scI 'ma minimalnim sredsrvima, kao sto sU:gl -d, lee, caklja, i polae, pojasevi zalvanje za neplivace, 0 novni pribor za

or. itd.

akumulacionim jezerima. pod uslo om da Sza l'lj sektor ra. polaze odgovarajuCiI11plovidbenil11 kanama. od in. trumentalnmetode odreoivanje i drzanje kur a brodao rvaruje se pomocu kompa ·a.

izuelni metod

Vodenje broda u ogranicenoj plo idbi

Vizuelni melod najce'ce c primenjuje priplovidbi na rekama. kanalima i aku­mulacionim jezerima. -jego\'a II tina je utome, da pli kretanju hroda, u u. lo\"illla ja nevidljivosti obala i plovidbcnih oznaka, nau­tical' vizuelno Ul rouje poziciju hrodaorijentisuCi se prema oznakama i kara­kleristicnirn tackama na obali, koje uporeoujesa plovidbenolll kallom.

a slanovista zabave i krstarenja malihbrodova, vizuclni metod voaenja broda. uzavi 'no ti oel veliCine plovidhenog podu­Iwata rnoze se po matrali kao vodenje broda II

ograni 'enoj plovidbi i vooenj bra la II obaLnojplovidbi.

Ogranicena plovidha obavlja e u okolinimesla boravka iii drZanja camca, 7.a kratkednevne izlele do kupalrta, izlelista iii me ta zapecanje. Plovi 'e po i ku. lVU, gde se vizueJno

~

Brod u nizvodnoj plovidbi. Crvena bova oznaeava desnu ivicu plovnog pula.Mali motorni jedrenjak na sprudu je u bezbednosti. van plovnog pula.

VODENJE BRODA (NAVlGAClJA)

Instrumentalni metod

Metode vodenja breda

Zrclo~l nautieara - kapetana malog broclaogleda 'e u tome da, nakon. ticanja oclreaenogteorijskog i prakticnog znanja i dobre priprellleza plovidbu, unapred zna izgl cI plovnog puta inauticku problemaliku koja ga ocekuje.

avigaeija - vooenje brocla (u daljern tekSluvodenje broda) a tOji :e iz tri fazc: pITa,utvrdi anje pozicije broda - polozaj brod<t uodnosu na plovni put i obalu, druga, izborkur ·a. i treca, vodenje broda po izabranomkur u.

L' zavisnosti oel vr. te plovnog puta.razlikuje e plo ielba u recnim u ·Iovima. ukanalima, prirodnim jezerima. akulllula­cionim jezerima uzvoelno od brane, kao i udclovima reke neposreclno pred ulivanje umore.

U plovidbi se, generalno, primenjuju ehemelode Yoaenja broda: inSlrulllentalna ivizuelna, posebno. ill ukombinaciji.

Na 0 novu meteoraloskih uslova, plovidbase moze odvijari u u lovima dobrc i ogranicene

idljivosti Cmagla, padavine i dr.), odno no, pomirnom i \ elrovitom vrcmenu.

Tnstrul11cmalni m to Ivoaenja zasniva e naproracunu pozicije, kursa,brLine i preaenog pUlahroda, P0l110CU razlicitihnavigaeionih instntmenata ipribora, kao i unosenju rihpoelataka II p!ovidbenukaJtu. 0 aj metod seprimenjuje pri plo ielbi namoru, velikirn prirodnim iii

32 33

Osnovi navigacije Osnovi navigacije

35

Sirina

Linije geografske sirine paralelne su saekvalorom, a polozaj na njima meri sestepenima od sredisra Zemljc. Kako se ckvaloruzima kao 0°. to sirina moze biti od 0° do 90°N( ever) iii 0° do 90° (jug).

Duzina

Poloiaj

Linije geogmfske duzine idu oel evcrnogpremaJuznom polu, a poloz.aj na njima meri seod reeli ta Zemlje po ekvatoru, pocevsi odmeridijana !ito prolazi kroz Grinic

Da hi sc plovilo otvorcnim morempOlrebno je, pI' . vega, upoznati O. novneelemente na. igacije.

. navigaciji se za odredivanje polozaja naZemlji koristi mreza linija od iSloka premazapadu i od evera prema juou. Te se linijenazivaju paralele geograf ke Virine (kad idu odiSloka na zapad) i meridijani gcograf kcduzine (kad idu od severa na jug). Polozaj bilokoje tacke odreden je geograf kom duzinom i. irinom. Meridijani i paral Ie mere'tepenima minutima i sekundama.

OSOBENOSTI POMORSKENAVIGACIJE

90

Z t mnoge pomorske nauricare koji se nikadI Ialjavaju od vOje maticne luke navigacija

I kao i na r<.:ci iii kanalima. Ovaj lipIUJ nazi a e i peljarenje. Kori ti se kodthe u poznatim vodama i zalivima gdeI> lako prepoznatljive oznakc na obali.. nacin upotrebljava i kod dolazaka i

1. tka iz luka pri dobroj vidljivosti. Potrebnana za peljarenje: pomorska kana, ko­osnovni navigacijski prihor i dubinomer.

Z I kraea obalna krsrarenja po lepomIII 'nu za orijentaciju e i dalje kori teI k • oznake, koje su sa svojim

r I I 'ri'tikama lako uocljive. leuutim, u.!l1I pogorVanja vremenskih prilika iliI Il'nja vidljivosti nautical' mora da . eIII na navigaciju pomocu in. lrumCnala i

I nauticke opreme: kompa', radio ­mnik i odasiljac, dvogled ...

ticanja odredenog leorel<;kog iIII nog znanja nautical' moze zapoceti iI IlJe na otvorenom moru, naravno liZ

lozeniju opremu.

2

Maneval' pa~avanja nocu je do 'La slozenijiopasniji zbog ogranicene vidlji- vo ti. Zato ssavremeni venci opremljeni samozapalji 0

svetiljkom i pisraljkom.

Manevar brodom kod spasavanja coveka u vodi

Manevar spasavanja coveka u vodi

Kada brod u toku plovidbe izade iz zadalokursa razlog moze biti subjektivan - greskakormilarcnju, iii objektivan - uticaj ralasa, vetravodene struje, limana iii namernog skretanjzhog naila ka brodskog sasrava. Kur' skoriguje odgovarajucim otklonom korrnilaeventualnom promenom rezima rada motoraAko usia i to zahtevaju, odredice 'e novorijenracione taCke.

Pri padu co eka u vodu, bez obzir-a na tsto na sebi mozda ima pr luk za spa"avanjedobacuje mu se venae, i iSlovremeno smanjujbrzina plovielbe. Coveku u vodi priblizava soprezno proti toka i protiv vetra, kako sbrodom ne bi naletelo na njega.

34

nacin plovidbe, u brodarslvu se nazi a"pajsovanje". Camci sa malim gazom ovuprohlematiku mnogo lakv reVavaju.

Pri Ul rc.1ivanju polozaja s og brodaobavezno se uzimaju dye orijenracione lacke ­ohalna ili plovna oznaka, na obalikarakteri ·ticno drvo, crkva, odron obale, i topo pramcu i knill. U suprotnom, samo jednaorijenlaciona tacka moze dove ti brod izvanzeljene trajekrorije - linije plovidbc, na primer,izmeau dva spmda ili napera.

Plovidba u rnirnoj vodi bez uticaja rokareke, je po kanalima (gdc po toji laba,zanemarljiva vodena tmja), na delovima rekana kojima su izgradnjom brana uzvodnostvorena akumula iona jczera (na primerDerdap na Dunavu), gde je voc.1enje brodajednoslavnije i olakvano. Meautim, na ovimplo nim putevima javlja se problem uorijemaciji broda. aime, jedan od para­melara za orijemaciju broda je tok reke. adatoga nema, i akO 'e dovoljno ne poznaju obaleiii ade, a ne ra polaze plovidbenom kartom,brod S lako moze elezorijemisari, naroCito prinaglom prekidu plo idbe. a primer, do~lo jedo k ara na motom. Za vreme njegovogoprdvka hrod plutajuCi menja smer za 180, i toniko od po ade ne uocava. Plovidha . enastavlja, ali suprorno od zeljenog pravcakrelanja. pmk'i se eldavalo cia brod prode ivise od 10 km dok 'e gre!ika ne utvrdi. UDerdapu je jedan kaperan malog broda, zbogdezorijemacijc, prislao na rumun ku umestona jugoslO\'ensku obalu. Kapetan malog hrodamoze izgubiti orij ma iju i u t kuc j vodi, kadase u usIa ima gu te magle iz vidnog podrucjai tovremeno izgube obe ohale.

Kurs broda na reci je smer kretanja broda uodnosu na obalu plovni put i elruge brodovekoji plo~e, iii "loje vezani iii usielrcni. lzborbezbeelnog kursa sastoji se u odreuivanjunajpovoljnijeg pravca kretanja, uzimajuCi uobzir karakteristike sektord plovnog pUla,polozaj '~da, prudo a, prepreka na plovnompUlU, jacine odene struje, postojanje limana,obima saobracaja brodova i malih brodova, itd.

37

Dlgitalni kompas sa kontrolorom - pokazJYal:emtrenutnog odstupanJa broda od zadatog kursa

Osnovi navigacije

savremenl magnetni kompas

Vellkt predmetl ad metala utl¢u na pololaJ 1918 kompasa.kako se brOd okrece. menla se I odnos IZmedU rule i togpredmeta pa te devljaClja razll¢ita u ~ovldbl razmmkursovlma

da ima barem tri: jeclan za upf"dvljanje ­kormilarski kompas, jcdan za ru~na ocit3vanja"'''ursa i azimuta. i jed;1Tl 7..a pronala'-enjcpolozaja pomoCu radija (radio far).

S\i kompasi rade po iSlom pnncipu:pokazuju smer kompasno~ JX>la l izuzevelektronskog kompa", koji pokazuje magnetoipol Zemljc.

Magne skIJug

Praylug

agnetsl<.l Pray; severever

\

Magnetska varijacija

Magnetska devijacija

Kompas

Ko,d.l se kaze da meridijani idu ad Se\'emogJ nog pola, misli se na pmve (geogmfskcJ

l' '\Ia brodovim3 sa klasi~nim

p.I"tOI1l dobijaju se podaci za ffi;jgnemiIII i juzni pol zbog Zcm1jinog magnelllog

~ P()lo~aj magnetnih polova nt: poldapa seografskim. a razlika izmc(fu ta dva

, lia naziva se magnetska \'arijacija.

Kompas Ie s\'akako jedan od naj\'aznijih~~"\':t opreme broda. Svaki hrod bi (rebalo

1. "elski, igb kompa,a pokazlIjcr c.: ni sever. T\lcuulim. u prdk~i nn kompas

i magnelno polje hroda. L: 10m slu~aju'L da igl" kompa", pokazuje kompa,ni,....." " rJzlika izmeilu log prave" i pravca

n nog kompasa naziv3 se dc\ ijacija,Ina ugla de"ijacije menja se u razlicitim~ ma plo\'idhe i kao varijacija mote hili

dn.l i istoCna. Devijacija maze hili._.- loa ukoliko se kompas poswvi oa

oj udaljcnosti ad \ elikih mel"lnihI.:;;::tlr lela <opr. motora).

UdaIjenost, brzina i dubina

Df8VIkurs

Za ex.lrcdl\·unje kursa i azimUla :"llu~imo .­stepeOima merenim u smeru kazaljke na sattap()cc\~i oct se\-era.

L:daljenoMi oa maru mere se naulickir(morskim) miljama, cija je duzina 1852 metra'\lauli~ka milja se deli na 10 kablova koji se pi~

kao deselinc. NI'R. 10 milja i dva kahla hila 110,2 :-.1M. Jedinica brzine je ~vor (ev). DeAni,'e kao jedna milja na sal. Za mcrenjc dubiojedinica jc meWT.

--... ----_.

~

-----_ • - ••- I

36

OdrecflVanJe kursa

OdreOlvanje azimuta

Kurs broda

Ta<:':ka severa nije u\'ek jednaka: razlikuje seprnvi, magnct~ki i kompasni sever.

U navlgacij-,koj renninologiji kurs brod3 jeU~;)O izrnedu <,t:vcr-J i pramcanice hroda. Tajugao:-rt: korbti za odreoi\ anjc pra\'ca p)o\'idbc.Ako treha odrediti pravac izmcau broda inekog objekt3 iii izmcdu dva objekta, sluzimosC azimutom.

(Greenwich). Daklc. duzina ide o(] 00 do 1800

E (,,10k) I od 00 do 18()0 \XI (zapad).

Osnov; navigacije

,

I

IIIIIIII

IIIII

. .-

0' 'tIt-<b .~

.. .

II

~r"-c,j-" . --

•I

Odredlvanje Unije kunsa prema meri6ijanu.

Osnovi navigacije

39

sever, onda ugao koji zaklapa hipolenuzatrougla na liniji kursa i meridijan" (uSlepenirna) daje vrednosl ( pravog) kursa.

Navigacijski ~star (na oba kraja irna ~iljak)

koristi se za merenje udaljenosti n" kani.

Peljar sadrii niz podalaka i upulSeava zaplovidbu pojeclinim podrucjima (opisaneopasnosti, sidriSla, skloni~la .. .). Date su, zatim,preporuke za plovidbu, ali i razna upulSlVa zaupotrebu karata iii drugih pomagala.

~-_.- --1·-·· ---, I

M....nl. udlJJenc.u pomobJ • ntH. I podel. na kart!.

.'"~-.r.r. i......,

"sa ". rub.

-,PrenoIenJe lInl}e kuru. do magneGke rut•.

IUd s" priborom: trouglima i olovkom.lJU se kursevi plovidbe. Trouglirna sei i linija kursa do magnelne ruze na karti

'mulO) da bi se ulVrdila vrednosl kursaucnan, iii, ako sc ide obmulO (od ruze

I kursu plovidbe) da bi se ulVrdila_....1 pravoga kursa.

, '" moze uciniti i bez magnelne rufe."\..1.1 trougao sa uglomerom polofi na liniju

lI( kursa, ali lako da sredina stepenskelrougla lezi na najblizem meridijanu.

I da linij" meridijana pobzuje pravi

•

Osnovnl nautitkJ prl

7..abranjena plovidha iIi sidrenje, i sli~no.

Prikazani su svelionici l svetla Hi pillta~e

bove koji omaCavaju plovni pUl, ali i objckliohali, crkvc, vece zgrade. usamJjene kucerusevine koje sluze kao orijentacione tacke.

Okvir kursne i obalne kane predslavljaskalu irine i du7.ine, k"ko lo odrcdujmeridijani i paralele. Skala ,irine Ina levojdesnoj strani kane) sluzi j za merenudaljenosti. Podela na minUle (jedna minupredstavlja 1 NM iii 1.852m) a desclina minu(l/\O minUla iii 0,1 /vi znaci 183 melra).

Pribor 7.3 rad &1 pomorskom kanom: d\trougla - jedan sa uglomerom u slepenin,.navigacijski ~estar. mekana olovk3, gumiC"J l

hrisanje i lupa. Umesto jednog trougla mozekoristiLi i lenjir.

••

Osim kursnih i obalnih karata, namiCarikorisle i planove. To su specijalne kaneizraoene u veoma krupnoj razmeri od 1: 10.000do \ :50.000 idelaljno prikazujuprolaze i kanalc, luke, sidri~la,

ali i manje povrsine.

Pomorske karte sadrteCilav niz podal"ka koji olak~a­

vaju orijentaciju i voctenjebroda. a karti su, na primer,srednje dubine mora za vremeniskih voda (osekeJ omacene1I metrima, a dodatno u boji.Dubine su uz obalu prikazanelamno plavo - ako je dubinamanja od 5 m, " svello plavodubine izmeou 5 i 10 melard.

Svaka pomorska karla imadatum izdavanja, obicno nadnu kane, i dalum kada jeposlednji put azurirana.

U magnemoj rufi kanenala7.e se podaci 0 varijadji:koliko je varijacija iznosila uvreme izdavanja kane, i kolikoje godi nje opadanje ili porasl.. ..vanJ3cIJe.

Na karti su oznacena opa­sna mestal plicaci, pod\"odnelene (hridi), polonuli predme­

ti koji mogu bili opasni zaplovidbu, podruqa gde je

Pomorske karte

38

-

Pomorske kane su tacna projekcija mora umalom i to zajedno sa ostrVima i priobalnimpodrucjem. Uz brodski kompas, kane sunajvai-nije pomagalo za orijentaciju na moru ivodenje broda. lzraouju se u raznim[""J.zmcrama. ajprikladnije su one u razmeri1:100.000. To su obalne kane i namenjene suza vodenje broda iorijenlaciju pri ploviclbi krozufe ohalno podrucje.

Pomorske kane u razmeri \ :200.000, kursnekane, slufe za odredivanje kurseva kada seplovi izvan uskog obalnog podruqa, ali i zaprouCavanje podrucja krstarenja iii planiranjaputovanja.

Osnovi navigacije

,II

Pri plo\ idbi otvofcnim mOft:m, kada sepolozaj hroda oe moze ut"rditi prcmaobjektima vidljiviJn na obali, osim aSIron()m~kc

i drugih navigacija kojc se ne mogu iii se veomatesko koriste na malom brodu, pomazera~unska navigacija. Nakon svakog odreaenogperioda "remena, obieno na svakih 6 sati ,

Plovidba otvorenim morem

41

.se uglcda i objekar 2, izmeri se a7irnUl i ucrtJ oakartu, pre,ecajuCi kurs plovidbe Oinija C Dl.Zahelezi se i vreme, a oa o~n()\'ll \remena kojeje prolcklo izme<1u (h'a azimUla f"d~lIna sekoliki je prcvaljeni put u miljama. 5eswrom seprene,e preaena udaljeno'l od ta~ke A, upm,cll kretanja broda linijol11 kur"" do ta~ke Il.Sada ,,-' trouglom p,encse linija Il do ta~ke B iucrta se wko da preseca i liniju CD. Tacka gcle~c presecaju IinijC azimura dnlgog objekta i oneprenescne prvog objekta, oznacav"ju pol01aj uVfeme mcrcnja dnlgog objekw.

Plovilo moze da skrl'nc sa kll1'$3 lI~led

elclovanja vetr..1 iii morske ~Lrlljc, Koliko 7.anoslacno iznosi zhog bocnog velrJ, te ko jeprocenili odjednol11, jer to ne zavisi samo odja~ine vetm, nego i talasa. Odredllje se kaougao odstupanja, i sa malo prakse moz.e :-.cproecnili na osnovu ugla ~LO ga cinipramcanica plovila i hrazda koju ono o:,{avljana povrsini mora, Zanosenjc moze izno~ili dV3du lri , a ponckad i pet stepcni, ~to se moraU7.t:lt u obzir pri <x.lrceth'anju kuf:'):J . Ka primer,ako se predvida zanos od ~etiri steren" tada cekurs plo"idhc umeslo 230 biti 231 slerena,odnosno, 226 slepeni ako IC vetar posllprotnom bokll .

•••.. ,._.__._----~

RACUNSKA NAVIGACIJA U VOOENJU BROOA OTVORENlIl MOREll

Osnovi nSVIgaclje

lO~ loga SCI za vodenje malog broda 1I

'I plo"idhi, nnuti~ari sluze jedno­11111 nJ.cinlma, ali uz redovoo lIcfUtvanjcplo\'idbc, zapisivanje Vfemena promene

Iii pol07.3ja nekog objeha i brlinedill' u pojedinim kursevima. Uz W, lreba\Cl liti i vizuelnu navigaciju, ako vidljivoslPII~t.1

r 1I1l'f" lloce sc elva objekla koji su,"'(jll" ,hno udaljeni najmanje 30. "Ii ne vge od

h:p<:Il1, Pomocu fll nog kompasa.,-,-. ...e azimut jednog i drugog, i ucItace se

Ta~ka gde oni sekl.l kllrs plovidbe,I polozaj broda. To se moze uradill i sata .•lIi tada presek aziJnma nece hiliIrougao. SIO je (rougan manji merenje

nile. Kod mcrcnja mcnim kompasomH.ISlupanja zbog devijacije, pa jeJZimUl magneLSki, i pre unosenja u

1f;.1 ~ ispmvili s:uno 7.3 varijaciju.

lu·l!;1 nile mogucc istovremeno uociti dva..I mcrenje 3zimuta, \ec najpre j<."dan, aj~1 jt> prvi izvan domcla vidljivosti. kurs

kOnlre)lisace se tako, da se pIYOIan azimut i uena na karttl (linija A B),e tako da prese~e liniju kursa

hlovremeno se zahelezi i Heme""muta i hrlina plOyidhc. Plovidba se

l na kursu kako jc ucrtan na kani. Kada

\ 1~.ICJJa poznaje ycliki broj nacina za--"\.Inle polozaja broda u obatnoi plovidhi,

u uglavnom, primenlji\ i na velikim·--,L l\ UU, JXlsto zahtevaju prcciznost

n I ,lzimllta i elnlgih lIglova, SIO nijc uvckpo,stiCi n3 malom hrexlu,

c

DO"ugo .w,.,. !,InDO 1'1

Kursevc uvek treba tako odrcdiv3li <.prolaze izvan p(x1n1Cja koja mogu hili ()P3~

za brod (blizina obale, plieaka, podvodnistena .. .), Osim loga, treba voclili ra~una izano~enjll broda zbog morske strllje, ako jlma, Korekcija 7.anosenja zoog YetTa, \Tl:ii ~esamoj plovidbi, ako bude potrebno. Kurse,treba ucrtavati tako cia prolnc 1I domelvidljivo~li dobro uocljivih objekata koji .l110gu raspoznati na kal1i ( usamljene kuce inJ evine, oznake plovnog puw ...), narOCilOmCSllma gde se menj. kurs plovidbe. Na Inacin ce ~ l1loci rxwremeno komrolisap07icija broda, da Ii je iii nije na kur.odnosno. da Ii treba korigovati njegov polo~aj

Irna OJI sa ne VI e 1$ ovremeno,

pr.l\ a \'CC izlomJjcna Iinija, uert3v3ju sc i OSlakursevi plovidhe. Potom ';e i7meri t1117ina pllu naulickim miljama (f'\~I). Svi kurseviupisuju iznad ucrtanih linija. Nakon isplvljenja upi5ujC se i vremc polaska. Na 05nO\predvic1ene hrzine plovidbe izracunava ,dolazak do woke oa kojoj treba promeniti kuplovidbe. Lpisuje se i taj podawk.22

.--~-

•

-

~tv•_"~.'*...... u2IDO"

Odre<livanJe poIo1"1a breda prema objekbma na obah

Vodenje broda U obalnoj plovidbi

Popis svetionika je neophodan prinJ~nik

za r:.ISpo7navanjc pomorskih s\'clala i t1nlgihoznaka po..'ilavljenih 7..3 oocleZavanje plo"nogputa noeu. Date su karal,teristike svakogsvelionika i s\'elala sa karakteristikom boje,sektora, domcla vidljivosli i pcriodom, ako seradi 0 svetlu na bleskove (broj i duJ'ina bleska itame).

Nauti~ki vodi~ zami Ijen je kao dopunapeljar'J, a namcnjcn jc naulie-arim., koji plovc iz7..3bave. Oaje po~ebna uputstva za plovidbu,opisuje i pia nove luka i zaliva zanimljivill zaturisti~ku p)ovidbu (ttNautiCki vodic jaelrana tl

,

na primer),

Kurs plovidbe ucrtava se olovkom napomorskoj karti jos pre isplovljenja, i to kurspravi (Kp) i kompasni kurs (Kk). Kp slu~i zamd sa kartom, dok je Kk polrehan za knnarenje(upmvljanje). Kurs se ucrtava u ~iwvoj dUlini,odnosno do cilja doplovljenja. Ako to nije

r IvanJe a prema 0 J,

40

Osnovi navigacije

,

I

,,

II

IIIIIIIIII

I

1....·,··

B.'~r.de. Kej oslobodenl. 2cteJ, 698-398; I.. 3193-288

n.n."C~~PO"OCTPYJKHHijA

Ten:01118071·000, 8071·111

I

nie: zasro llcilinavigacije kada

se pila­nacinc

Poslavljatrad icionaIneprbutan GPS!?

Odgo\'or bi biosledeCi: CPS je samoc1cktron.ska naprava,klclIla kvanl. Tako­ete, i :-.atclitski blemmoze da wkaze! A vi"ite na moru! taonda? Z3to. nc odri­~imo sc rradiciona­lnih navigacija: tere­stich.e, f3clInskc, pa iaMronomske.

Odredi\'anje pozicijc broda vcoma je V37..

i slozcn posao n:.lutiCaId. Do sada sc poziubr<xla dobijala na Ta7.ne na ine, odno~1

navigacijama. ld~lInskom, teresliC:koa_'tlrononl~k()m ...Dobijeni podaci po pm\ I

ni_o,u hili precizni i brzi. i U\-ek je po~tojal

mogllcn"'l greske. kao Ijudski faklOr. grd;karn~lInu, u nimanju lIglova. pogresn<orijcntinl i laka dalje, S10 je lIn:k zahte\'Jpono\ nll kontrolu.

ada sc, zalwaljujuCi ~telitskoi navigal'lpozicija hroda dohija trenUlnO I '"eOl

preci2l1o.

Mogucnosti GPS-;l su \elike, ",ko da~in"l <xlredivanja koordinat3 pozicije hI'(koje .se mogu memonsati), d()bij~l i brziplo\'idbe (maksimalna i srednjal i predeni pi7.nl ~dll dva mcrenja. I prcoeni put SC, tak<><.1mOle mcmori~ali,ako se zeli ncgovo P<)I10Vkori~enje.

GPS nijc pametan kompas. ali aka mllugradi clektron:-.ki magnetni komras, postaj10.

u odrc<1enim vremenskim ~riodin

pro"er"va p07icija broda. I na krajll, plm idl~e zavr;a\ a manevnnn uplovljenja.

42

Satelitska navigacija

Global Positioning Syslem (GPS) iii :'ola_stor

Sa\ remeni e1ektron.ski uredaj ')tvorio jenovu cru 1I pomorskoj na\-igaciji, cru satelito,kc

. ..navl~aC1Je.

ta je u o:-.novi pomorska navig~lCij:l?To jeniz radnji koje nauticar oha\'lja da bi "'oj brodbe7bcdno dO"eo od mesta p<JI3'ka do ~eljenog

odredisla. Prvo, lICna\ a se i (x1redllje kur~

plO\idbe. Na osnovll brLine brooa i neitanedU:line puta, urvretuje se potrebno vreme zaplo\"idbu. Z'ltim ,Iedi isplovljcnje i plovidha nazadatom kursu_ Zbog realne mo~ucno~li

izlaska br<x.Ia sa za.datog kursa, po\·rcmcno se,

utvrduje se preplovljena udaljenosL na OS!10VU

brLine plovidbe. Dobijeni podaci ,e sabiraju ,mcunajuCi od mcsta isplodjenja iii poslednjetacke, gde se liZ pomoc nekih objekata na obaliutvrduje poloZaj broda. Podaci se redovnoupi~uju na pomorsku kanu iznad linije ~'ursa

kojim se plovi.

Za Hxtenje idlunske na\'igacije upolre­bljavaju se pomo11'ike kane silnijeg C'37mera,kursne kane. Pre isplovljenja lIcrta se kursplovidbe do cilia pliLOvanja. Po i,plovljenjllupi~uje se datum, ",reme i brzina plo\ idbe.::"lakon toga, svakih 6 sali na osnovu prec1eneudaljenosti, na liniji kursa oznacdva se ~de "iebrou u \reme upisivanja nalazlo, ali se upislije isvaka promena kursa aka je H.sena da hi seponi;til<) lanoSenjc.

Kada ~ u predvic1cnom \TCmenli brodnaoe u blizini obale potrebno je hili oprez..1n ipM najpreci7nijcm vodenju ra~un ke na\'i­g3cije. Cvck postoji mogucnost gresaka 7hogncw~nosti kompa':'a, ncpreclvic1<:nog lIticaj<.l''''uje, Velfa i lalas", iii Ijudske grdke ­ne"'i'nog krmarenja (najcescc). Odsrupanja odpredviuenug kursa mogu biti 7natna. Z:I grc;kuod 10 za 60 milja plovidbc odsrupanjc od kllrsabicc I milja le\ 0 iii desl1o" Kada ukupna dllzinaplovidbe bude I SO i vise milja. moze seproma;iti i celo osllvO. Da bi se to izbeglo mom"iC prec;7.llo odrediti kurs i tacno se <..lr~..:.1ti njega,uz procenjene popravke zhog zanoSellja. Kadabnxl docte u vidokmg obalnih signalnihoznaka, snimanjem i lIcrtavanjem 37.imutaurvrdice sc polozaj i po potrebi korigovati kurs,da bi se be7bcdno sliglo na odredi'ite.

Dsnovi navigacije

,

,,

IIIIIIIIIIII

45

Susretanje ma·lih brodova levimbokovima • .svakisvoJom stranom.

• svi brodovi momjuprod krOl uske pro­laze za najkracc vremej

• ako je viclik ogrdniccn,hrod mora, pre nego5to ude U lIski prolaz,da daje jedan 'dugizvukll

, a po potrebi,naroeito kad je uskiprolal dugaeak, mo....po"avljati taj znak dokplovi kroz njega;

• ako brod koji ploviuzvodno utvrdi d.brc>d koji plovi nizvQ­dno upravo ulazi u uskiprolaz, dUZan je da sezauSlavi ispred uskog

Mimoilazenje brodova u uzanimprolazima

Pravifa plovidbe

Mali brodovi ustupaju put brodOVlma

Da hi se izbegla mogucnosl susrelanjabroclova na sektorima iii mesrima oa kojimaplovni put oeospomo nema dovoljnu ~irinll zamimoilazcnje (uski prolal), primenjuju sesleeleea pr.lvila:

Pri susretanju iii prcslizanju, brodovi trebada se kre<'u u praveima koji iskljucuju svakuopasnosl od sudara, i ne smeju menjati svojpra\'ae na naCin koji hi je mogao izalVatiopasoost od sudara

Preseeanje !..'Ursa je dOlVoljeno samo ako sezapo\'cdnik uverio da se to moze izvesti bezdovodenja u opa 'nost df\lgih brodova.

1..1 z..lpovednik broda, koji sc nalazi u111 hroda koji je pretrpeo havanju opasnuI Ie duz,m jc da pruzi neposrednu1< ukoliko time ne izlazc o[YJ.snosLiIII brod.

lili brc>d u mcdunarodnoj plm·idbi moralL

SpaSavanje i pruZanje pomoCi

Brodske isprave

nuxlovi koji se krecu velikom brzinom, hilo,h \ clicina (brodovi sa podvodnim krilima,10\ i na vazdusnom jastllku i e1r.) d

PRAVILA PLOVIDBE KOJA SENOSE NA MALE BRODOVE I NA

lAJEDNICKU PROBLEMATIKUMALiH BRODOVA I BRODOVA

• Brodsko svedoeaI1S[\'O koje m07e bitiImenjem) Plovidbenom dozvolom i

• 'plSak posade.

'no i OSIlOvno pravilo glasi: maliI moraju svim oslalim brodovima,

roh koji se kretu velikom brzinom, da}1I prostor potreban za njihovo dalje

Ln,t..: Je I manevrisanje i ne mugu zahtevatidrug; brodovi t1Stupe Pllt.

U "11 SU da svim drugim brodovima ostaveor potreban z." njihova dalje krelanje iii

114'Hisanje. i nc mogu zahtevati cia im dnlgiCiU" l\ 1 lIstupe put.

tHnoilazenje i prc~lizanJc dozvoljava se~:~' u slueaju kada je sinna plnmog putaAi m dovoljna za isto\'remeni prolaz, uzi­....Iu I II ohzir svc lokalne uslove i krelanje'~":~',h hrodo\·a.

Pnhkol11 havarije, opa:'tnc za lica kOj3 sena brodu, zapovednik je dUZan da

';~:~ I ,va rdspoloZi\3 sreds[Va radi njihovog-, j\ InJ~t

pogonom povez.,'lni je-dan pored dmgoa saslavom upravlja jedan od njllzapovednik saslava je zapovednik hrcsa sopslvenim pogonom koji upraY\:-kI.."llaVOm;

• 1I 5vim drugim ~Iufajevima zapovcdntsas{a\-a iIi tx.:x:nog sasrava 1l'10I""d.:-,e odredihlagovremeno.

Zapoveelnici Sli duz-ni cia prcduzmu svmere prcdo~tro~nosti kojc nalazll potrebczbedno~ti plovidbc i slnlcno iskustvo kakhi se izbegli:

• opasnosl za Ijudske zivotc;

• ()s[c~enje brodova iii plovnih oznakobala i svih drugih posrrojenja i ureaa'koji :'JC nalaze na plovnom punl iiinjegovoj neposrcdnoj bli7ini;

• stvaranjc prepreka za plo\'idbu;• zagadivanje \'oda po kojima plovi. Slim

vezi, 7.3branjl1jc sc izhacivanje, izlivanjc iotieanje u plo\'l1i put naftnih otpadakabilo kojoj formi ill mc~vini sa \'odolKe>d slucajnog iLbach'anja lakvih maleri'iii premjc da moze dod do tozapovcdnik morn 0 tome och11a"ha\'cstiti najblizc nadleme organcukalali sto je moguee tacnije na karaktermes(o izlivanja.

Zapo'"ednik sa~lava je oogovomnpridrfa\'anjc o\-ih Pra"ila na 6\'UI11 brododnosno, :-t\"()m sasta\ u. Zapovednici br<dova u tegljenom sastavu duzni sui7vr~avaju narcoenja zapovednika sastava, alibez tab-ih naredenja ani, radi dobrupravljanja .svoJlm brodo\ima preduzimaju 5\

mere koje zahtevaju okolnosti. Ista pravilaodnose na zap<)\'ednika broda u hoCnosas..,vu koji nije lapovcdnik saslava. CIanop<lSade, i sva druga lica koja se nalnehrodu, obavczni su da izv~av<Jju nalogzapo\ cdnika u interesu bczheunoMi plovidiii rcda na bradu.

• ako se u sastavu nalazi ~mo iedan brod ~a

sOpslVeninl pogonom, 7.apovednik togbroda je Lap<l\'ednik sasta\a:

• ako M: na Celu tegljcnog sastava nalazedva iii viSe brodova sa sopst\ cnim po­gonom, jcdan i7.a drugog, zap<>vednik,,'stava je 7.apovednik pn og hrada:

• ako se na celu legljenog sastava nalazedva iii vi~c hrooova sa sopM\'enim

Opsta pravila

Zapovednik brOda

rmajuCi u vidu opsti f"dzvoj plo\'idbc 03

Dunavu i no\ u r<..:dakciju E\-ropskih pr..IViia 0

plovidbi na unutrasnjim plo\nim pureviJllakoju jc pnhvatila EEK Ol I, 25.01.1990.g<xJine, Dunavska komisija je donela noveOsno\'ne odrcdhe 0 plovidbi na Ounavu. Od02.02.1991 godine ove odrcdbe se prinle­nJuju na unutrnSnjim plovnim PUlC\ imaJugoslaviJe.

Pr",ila plovidhe malih brodova bicedetaljno data i objasnjena, dok ce pradlaplcl\'idbe, koja sc e>dnose na bradm'c, skele idruge plome objcklc hlti data mformativno, alisa dovoljno ohja!;njenja koja ce nautiearu datiprcg\(;d problematike vczane 7.a bezbednosLplc)\·idbe.

U pravilima plovidbe kapelan malog broda,OOn0500 nauticar, bire deflnisan kaozapovednik broda jcr, propisi 0 pluvidhiz~lhtevajll rakav naziv.

PRAVILA PLOVIDBE

Svaki brod, kao i mali brod, iZlIzimajuCi onekoji su po propisima osloboc1cni posacle, mOr::!

:'Jc nabziti pod st:He~in:-'l\'omliea koje za lo imapotrebnu kvalifikaciju. To lice sc u daljemtekstll naziva 7apovednik. Svaki sastav. kao isasLav malog broda koji cine mali brOOovi mora.'iC nalaziti poel starCsin~lvom zapovednika.

44

Zapovednik se odree:tuje na slcdcCi naCin:

Pravifa pfovidbe

IIIIIIII

,

\ ."... ...m.,,- ""'" III,

47

Mali brodovi mogu da se okrenll samo kadasu se prelhodno uverili da kretanje drugihbrodova dopu;;ta da sc manevar izvrSi bezopa:-,nosli, i da drugi brooovi nece bitiprinuoeni da naglo promene pmvac iii brLinukreranja.

Dmgi brodovi moraju, ako je to potrebno imoguce, da promene brzinu i pmvac kretanja,kako hi se okrenllh bez opasnosti. Malibrodovi, koji nameravaju da izvrSe manevarokrctanja iz nizvodnog 7..3 uzvodni pravac,

Okretanje maJih brodova

desnim prdvcem jedrenja (Ievom iiidesnom uzdom) mom da uslupi pUl.

Meoulim, jcdrilica koja se kreee desnomSlranom plovnog pUla ne mcnja svoj pravac.

Ova pravila se ne primenjuju na malebrodove 1I odnosll na druge brodove.

Kada vetar duva sa leveslrana jedrllice, ona plovilevim pravcem jedrenja(Ievom uzdom), a kada vetarduva sa desne Slrane,jedrlllca plovt desnimpravcem jedrenja (desnomuzdom

Pravila pIotndbe

Uk~tanje dve jedrilice . prvenstvo ima jedrilica kojaje u zavelrini

--

­••

ko sc d\ c jedrilice krecu pmvcima koji e,..:aill tako da moze d...1 se pojavi opasnosllIdara, tada jedna od njill mora da lIsnlpiprcma sledecim pravilima:

I ali brodovi koji nt: idu na sop rveni~ i ni~lI sa jedrima, momju da ustupe put

Icdr<::njacima. Medlltim, hrcxJ koji sedesnom slrdnom plovnog puta, mom da

I I krctanje istom stranom puta.

IIUsretanje brodova razh~rtJh kalegorija - pravotva una Jedrilica

Ukr~tanje dve jedrilice - prvenstvo ima jedritica kojadesnom uzdom

• ako sc jcdrilice krecu ra7.licilim pravcimaledrenja (lIzdama) jedrllica koja ide levimpm\ccm jedrenja (Ievom lIzdom) mom dalIslUpi Pllt drugoj jedrilici;

• ako se obe jedrilicc krecli istim prdvcemjedrenja (islom uzdom) lada brod koji sen;:II:17i u privelrini mom da lISlUPI putjedrilici koja se nalazi 1I zavetrini;

• ako jedrilica koja .se krccc levun pravcemjedrcnja Oevom uzdom) vidi drugujedrilicu na privclrcnoj strani i ne moze[;lena cia utvrdi da Ii sc krece levirn iii

--

Ukr!hanJe maUh brodova isle kategorije

Ako dva mala broda idu pmvcima koji .presecaju tako da moze dod do sudara. ladamali brod, koji vidi drugi mali brod prek<dcsnog boka. mom uSlupiti put, i ako Ieokolnosti omoguca\·aju, da ispred pramca ncpreseca njegovu putanju. Me<1utim, Ill.alihrodovi, koji ~ krecli de'mom ~lr'dnOT

plovnog pUla, ne menjaju svoj pmvac. 0\'(pravilo se ne odnosi na male brodO\'e uodnosu na oswlc hrodove.

Ako dva mala broda razlititih katel'(orija idupra\'cima koji sc prcsccaju taka da maze da scpojavi opasnosl od sudard, tada mali hrtx..l ssopstvenim pogonom mora da ustupi put svimoSlalim m~ilim hrodovima.

Ukrstanje malih brodova iste irazlicitih kategorija

Susretanje maJih brodova razfifitih kategorija ­pravo prvenstva ima jedrilica

~\I.LL---,--= f

Mali brod daje prvenstvo broduvOCenom sa obale

Ako je susret u lIskorn prolazu neizbezan,brodovi moraju prcduzeti sve moguce mere dase mimoidu na me tu i u uslovima kojipreclstavljaju najmanjll opasnosl. Akazapovednik broda primcli opasnosl od slidam,laj hrod je dllzan da se oglasi "nizom \Tlokralkih zvukova',

SusretanJe malih brodova sa brodomvucenim sa obale

prolaza dok brod koji plovi nizvodno neprude;

• ako je sastav koji plovi uzvodno vee usaou u,ki prolaz, hrodovi koji plovenizvodno moraju, po mogucnosti, cia sezaustave ispred uskog prolaza i tckajudok sastav koji plovi uzvodno ne prude;isto tako su obavezni da posn.pajupojedinatni hrodovi koji idu nizvodno, 1I

odnosu na pojedinatne brodove koji iduu7vodno.

Pravi!a plovidbe

U slutaju susretanja malill brodova '"brodom vueenim sa obale, mali brod ce ostavitislobodnu stmnll 'a koje se VlIee.

46

IIIIIIII1

I

III

-

---

_.t-O_'x .L

-

Pravila plovidbe

49

• pre ulaza u pristani. ni bazen iii marinuj

• u blizini skela koje ne plove slobodno;• na sektorima plovnih puteva koje su

nadlei-ni organi obelezili propisanirnplovnim iii ohal"kim ~ignaloirn

oznakama,

• pri plovidbi kroz marinu, pored kupali~ta

i drugih mesta gde plovni objekti mogubiti ugrozeni od talasa i pO\la~cnJa ,·odc.

Prilikom pribli7-3vanja pontonskom rnostuzabranjeno je prestizanje, ositn ako osobljemosta ne da poseban nalog.

Sam prola7..ak kro7 o(Vor mo"ta regulisan jeznaClffia:

iii nemaju nameru da produ kroz pukretni2most, zaustavice se kod oznake "obaveznogzaustavljanja" (ako je takva tabla poslavljcna n<1obali).

-_....._.1... _...-.

Prolazak kroz mostove

Prolazak kroz pontonske mostove

Zastita od talasa

o nake na mostovima kojima se regulise plovidba

'·'1 ._.....-.

Pnhkom prihlibvanja pokrelnom moslur "'l' ... manjiti brzina kretanja. Ako ne mogu,

1.1i brodov; moraju podesiti brzinuI tako da izbegnu stvaranje talasa .Ii

povlacenje vode, ,to bi moglo,kovati ostecenja na brodovima kojiIii e krecu, kao i ostecenja oa

;~dtc. mama. Mali brcxlovi momju)\(l'meno cia srnanje brzmu, ali sarno do

;.0, potrcbnc za sigurno upravljanje, ito:

II l'"slovanje ovih pravila i drllgih propisa,\l·Jnici brooova su duini, prilikorn

10' 1\ anja i prolaska kroz pontonskef'l.-1n1." mostove, da se pridrZavaju nare­

G-nja kOlc im: u izvesnim ~Iuc-djevima, moze( ~)Iie mosta radi bezbednosti ; urednog

."i1:lnl.1 plovidbe, ili radi lIbrzanja prolaska

urnosna ustava u Odiacima. Stub na

::~kanala ra6va plovni put na dva dela koji

ISno obeleieni za ctvosmernu ploVidbu.

Prestizanje mahh brodova

L'laz, odno."no, izla7. iz bazena i plovnipritoka, reguliSe se propisanlm oznakam7.abrane, odnosno, adohrenja.

Mali brad prestiie jedrilicu sa strane privelrlne

Kada je, pred izl3.zom iz prislanisnih bazeniii plovne pritoke, postavljcn znak obaveze dse ne sme uplovili u glavni plovni put iii prepreko njcga ako ce to lIgrozili pluvidbhrOOova koji plovc lim putem, malibrodovitn" je ,,,da zabmnjeno da lIdu u gla,plovni put iii pre<lu na njegovu drugu Mmnuako bi time prinlldili brodo,c na glavnom pUlda menjaju svoj pm"ae i hrzinu kretanja.

Aku bilo koji brad pre"ize jedriiieu,sustignuti brod mom omoguCiti prolaz hroclukoji prcslize na Mmni pri\'etrinc. Ova odredbasc nc oclnosi na slucajevc kad mali brprestize hrod dn,gc kalcgorije.

labranjeno je da mall brodovi ulaze u moouprostor jedlnitegljenog sastava.

Prestizanje malih brodova

-..

Kada jedna jedriliea prestize drugu,brod koji prestize. po pravilu to cini na Slntni

privetrinc (slr'dna dejstva vetra l. Ova odredbane odnosi se na sluCajeve kada mala jedrilicaprestize jedrilieu drugc kalegorije.

Aku usled prestizanja malih hrOOovane poStoji opasnoS[ od slldara, brod kojipresti~e moze obiCi slistignuti brad salevc iii de::;ne strane.

moraju se pripremiti kako bi g~-t blagovremenoizveli.

Ostala pravila

Mali hrodovi mogu da ulaze u pristanisnebazene iii plovne pritokc iii da izlaze iz njih.kao i da izlazc na glavni plovni pllt, ili daprelazc na drugu stranu, tek kad se uvere da tomogu bezbedno uraditi, i da drugi brodovi nemoraju da menJaju svoj kur> ih brzinll.

Ako mali hrad koji plovi nizvodno mom daokrene i krene uzvodno da hi usao upristanisni bazen ili plovnu pritoku.dUZan jeda uSlllpi PUl hilo kojem bradukoji plovi uzvOOnu, a takode hoce da udeu taj pristani,ni bazen ill plovnu prituku.

Dntgi mali brodovi mOidju. aka je topotrebno, da promene svoj pra vac ibrzinu krelanja.

Pravila plovidbe

48

Prestizanje jedrilice ad slrane druge jedrilice vr~i sasa privetrinske strene

II

I

••• iii••

•• ili ••

.ili••

.ili••

.ili••Signalne oznake na brodskim

prevodntcama

Pravila plovidbe

51

Brodovi koji, u uslovima smanJenevidljivosti plove POffiOCU radara, od opremetreba jo~ da imaju:

• instrument koji pokazuje ugaonu brzinuskretanja broda - ziroskop;

• raclia-lelefonski uredaj koji omoguCavauspostavljanje veze izmedu brociova, ibroda i obale.

• ako se nalaze na levoj strani plovnog puta- j<..:dnu scriju udara zvonaj

• aka se nabze sa desne strane plovnogpUla - dVQstnlku seriju udara zvona;

• ako se nalaze u neodreoenom polozaju ­trostruku seriju udara zvona.

Ako brod koristi svoj radarski ure<1aj uni7.vodnoj plovidbi, i na radarskom ekranuprimeti brad oii bi polozaj i pravac mogaoprouzrokovati opasnu situaciju, iii, ako seprihliwva sektoru na kome hi se mogli nal.zitidrugi bradovi koji se jo~ ne vide na radarskomekranu, mora:

Ovi zoad se moraju ponavljati 1I intervalimane duzim od jeclnog minuta,

euiu zvuke sa hrodova koji se prihliwvaju,mora da daju:

uonosenja odluke da Ii da se brodo\iiii da nastavc plovidhu. kao i 7.3

IT1jc br.line kretanja na brodovima kojir.ldare, mogu cia se koriste podaci sabtovremeno, mora sc uzcti u ohzir

na vidljivoSt i 7.a druge brodove.1111 zaustavljanja brodovi moraju, ~to je

I \'i~e, osloboditi plovni put.

10\"1 se moraju drbti desnc ~tf'dnc, da hiI •.1100 susrctanjc izvrS,i1i pored levih

to usiovillla smanjene vidlji\osti,I oji stoje na plo\"nom putu iIi u blizini

'."'10 puta, odnosno, van pri~tanista iii( Ire(1enog za stajanje, od momentatUIU brodove koji plove u magli

'illlm I z\'uk koji dajc nizvodni brod kojiITIOCU radara, jedan dug zvuk koji daje

:;',:It=-. ni hrod iii d\'a duga zvuka koje dajeni iii tegljeni sastav), i svc \'reme dok

n uslovima. brodovi sc moraju,,001·1 III Jko se plovidha ne moze oovijali bez

nc (I.

\ reme plovidbe u u~lovlma ~manjene

\ II. hrodovl ~ll ohavezni da buclu oa.::.;." \\'" ,1:' kanalu 16. Za usposlavljanje

c.. /e izmec1u brodova korbti se kanall0.I ) I nOf'3ju jedni clrugima cia prenose info­

neophodne za bezbednu plovidbu.

c) jednu od dva crvesvetla postavljcna horizmalno je uga~cnol iii jedcrveno i jedno zdeno svelpostavljena horizon laino,jedno crveno iznacl zdemsvella zabrnnjcnouplovljenje. prevodnic'a~prema za orvaranjc;

d) jedno zeleno S\ etlodva zelena syetla post",ljna horizontalno - uplO\ljnje je dozvoljeno.

lsplovljenje iz komoregulise sc danju i noptiekim macima:

Ogranicena vidljivost - plovidbapomocu radara

Crvcna, odnosno, zelcna ~veL1a, mogu hizamenjena crveno - helom, odnosno, zclenobeloITI tablom.

Brodovi koji plove u u~l()vima smanjcvidljivosti moraju da se pridr7.avaju "bezbednhT7.ine kretanja", u skladu sa u~lovi

vidljivosti. Moraju biti oprcmljeni rad,tclcfonskim uredajem koji im omoguCav3uspostave vezu izmc(1u broda i broda i iZllledbroda i obalc. Oni moraju da imaju strd711pramcu hroda. sastavu hrodova srraza .nalazi na prednjem brodu. Brodovi morajudaju propisane zvuene make i da buobeldeni kao 7.a nn<'nu plovidhu.

Ako nema svetla i tahli, uplovljenjekO!l1oru i isplovljenjc iz nje je 7~lbranjeno Inaloga os blja prevodnice.

a) jedno iii dva crvena \'etlazabranjeno isplovljenje;

h) jedno iii dva zelena sveLiadopu~teno ispluvljenje.

Vodeci mama 0 usiovillla vidljivosprbustvu i kretanju drugih brodova, kao i

• ••• ••

• jednom iii viSe zelenih omaka ( zelenosvetlo iii zeleno bela tabla) - slobodanprolaz,

• jednom ili viSe crvenih oznaka (crvenosvetlo iii crveno bela labia) - L1branjenprolaz.

Oznal:avanje prolaza kroz pontonske mostove

lazak u prevodnicu reguW;e se danju inocu optiekim znadma postavljenim na jednojiii obe strane prevodnice. Oni imaju slede<'amaeenja:

a) dva avena svetla poscavljenajedno iznad drugog - plovidba je obustavljena,obustavljen je rad prevodnice;

b) jedno crveno svetlo iii dva avenasvetla po -ravljena jedno pored drugog ­zabrdnjeno uplovljenjc, prevodnica je zalva­rena',

Pravila plovidbe

Prolazak kroz brodske prevodnice

50

I

IIIIIII,I

Uglovi vidljlvosti bro­dskih svetala, jarbolnog,bol:nih poziclonih Ikrmenog svetla

Pravila plovidbe

• jarholno svello jc snazno belo sverlo kojeisij:.l\3 nepre- kidnu svellosl n3 Juku

horizonw od 2250 ,• bOCna svelhl Sli jasno zc:lcno sve- 110 na

desnom boku i jasno crve- no svcLlo nalevom boku: svako od njih rreha cIa isi­java m.=prekidni mlaz po celom luku

horizoma od 112.50;• krmcno sveLlo jc jasno iii obicno belo i

ZUlO svetlo kojc isijava neprckidni 11llaz u

celom Juku hori70llla od 135°;• svetlo kojc sc vidi sa svih strana je s\ etlo

koje isijav::l neprekidan m.laz po celom

luku horizonl" od ;600 .

53

VariJante obelezavanjamalih bradava (duzih ad 7m) sa uglovima vidljivostibrodskih svetala.

Potiskivani saS13V, cije dimcn:lije ne prelazl:110 III duiine i 12 III sirinc, kao i bocnop<>vcZ<1ni saSlavi koji ne prelaze 110111 duzinc i23 111 Sirinc,. smarraju se, u poglcdllobelezavanja, kao pojcdinacni brodovi S3

sopsrvenim pogonom isLih climenzija.

Znacenjc pojedinih izraza:

uporrebom ne omet3 saohracaj pUlujuCihbro<.!ov<l.

OBELEZAVANJE BRODOVA

HI nektori se upotrebljavaju kao pomocnoI rvo da bi se paljenjem i gasenjem ,krenul"np () ~vojoj prisutnosli i polozaju 1I odnosuohalu i plovni pUL, i da bi se, po potrebi,K,·nilo rastojanje ad obale iIi olak,aoI,,"V,1f pristajanja iIi isplovljenja. RefiektorimO!-.TlI kOIistiLi ~amo kada sc njihovom

\ko se brod l::l vueu i skijas na vodi neIe na za to poscbno odreucnom plovno!TI

II moruju da se zadrzc na dovoljnojI,,,nosti ad ,vil1 dnlgih brodova, ob"le i

,,It~l.

Posebne odredbe

iscenje skija ili slicnih sredstava navodi

I\oriscenje ~kija iii slicnih Mcdstava na vmJi\()lieno jc sa1110 danjll i pri dohrojlI\osti. Nadlczni org~mi odreduju zone II

111,1 Je dozvoljeno iii zabranjeno bavljenjeII '",;tama sporta. Uz ovlasceno lice koje1\ Ij~l hrodom sto vlIee skijasa, treba da se­II I lice eiji je zadatak da opsluzuje brod,)hno za obavljanjc posta i 7..a pracenje

I"a nn vodi.

Brodovi, mali brodovi, plovc6l postro­t. hi odski saMavi i d.nJgi plovni objekti uuJbi i u stajanju, noell iSLicli sveLla

n.l1cne boje i luka vidljivosti, a danju Olnakc't1t.:nog oblika i boje. Ovi znaci suu...njeni mcausobnom upoznavanju uce­.1 u plovidbi (0 vr~ti broda l vrsti i ohlikuI..kog SaSLaV3 , vrsti tcreta koji se prcvozi i1m karakteristikama) cime ~e slvarajulu,lovi za bezbednu plovidbu.

I oplicke znake spadaju svetla i rcfiektorinocno obelez3vanjc, i obelcZ:avanje 1I

1\ una smanjene vidljivosti. Znaci dnevnogh:l.ilVanja su: 7-"lstave, tablel cilindri, baloni,Wil. Svetla za obelezavanjc brodova su

cr"ene, lclcne, zute i plave boje. LukIIll\osti svetala je 360, 225, 112,5 i 135.lll\Ost svetla je: snalno do 6 km; jasno do 5"bieno do 3 km.

• na 1I0bic-d.jenim putevimaskelskim prelazima, itd.;

• isprcd ulaza u priSlanista;

• blizll mesra za stajanje;

• u zonama predvidenim za skijanjc na vi druge slicne spoTtove.

Zabranjuje se ronjenjc bcz dozvolemcslima gde je moguce otel.ati plovidbu i to:

Zabrd.na .sLajanja malih brodova postoji nsektorima plovnog puta na kojima je stajanjpo pravilu, zabranjenoj sektorima kojc odrcdnadlczni organi l ispod mostov3 i elektricnivodova visokog napona; izlazin13 pritokaizlazima iz njih; deonicama plovnog pUla kokoriste skele; putevima koje korisLC hrodorddi dolaska na pristan iii otplovljenje sa njegana svim mestirna gde je propisanim pUt!

oznakama to nalofeno.

za vreme slajanja mali brodovi moruju biusidreni iii vezani dovoljno sigunlo, voder3cuna 0 vodenoj struji, vetru, Lalasimapromenama nivoa vode koje prOllzrokujdrugi brodovi, taka da se mogu podizati ispusL1ti sa promenama nivoa vode, bestvaranja smetnji i opasnosli za druge hrodove

Posebne odredbe

Pravila 0 stajanju

Ronjenje

Rad ribarskih brodova

Zahranjllje ~e ribolov mrezama pomocnekoliko brodova koji idu u jednom redu, kaoposravljanje opreme za ribarenjc oa ploYoolpUlll, iii oa mcsljma odreuenim 7~l stajan'brodova.

z postovanje i drugih oclredbi ovipravila, mali brodovi moraju izabrdli mesta zstajanje sto blize obali, koliko im to dopusgaz i lokalne okolnosli, i ill u kom slueaju nsmeju da omelaju plovidbu.

52

Mali brodovi koji plow bez koriscenjaradara, mogu da daju "jedan du!( zvuk", abrad na kOjem se nahlzi zapovednik ,a';lava11dva duga 7..vuka", koji se mogu ponavljati.Kllda mali brad cuje znake koje daju bradovi1I kretanju (trotonski, dugi iii elva duga zvuka)sklonice s<.: na ivicu plovnog PUta, po potrebi iizaC! iz plovnog puta, da bi se oslobodioprostor brado,·lrna za nomla!nu plovidbu.ManeVal" sklanjanja mora bili pf'"'dVOVremen j

brz, ali oprezno, da ne dovede u pitanjesvoju bezbednosl.

!;[ali bradovi koji plove pomOCu rad"ra,mOr:Jju, preko radio veze !>ada stupe ukontakt sa bradovinla, da daju ,vojukategorijll, ime. mes[() gdc sc nalaze i pmvac,kao i st",nu u koju se ,klanjaju. Preduzimaju lostale neophodne mere u skladu sa dobromplovidbonom praksom.

• davati lrotonski zVllcni signal koji seponavlja dok je to potrebno (ovo se neodnosi na male brodove);

• preduzeti dmge neophadne mere uskladu sa dobrom plovidbenom praksom(smanjcnjc brLine, prilazenje graniciplovnog pura, po potrebi zaustavljanje iostalo).

Brad koji plovi uzvodno pomocu mdara,kada cuje lroLOnske zvucne signale iii primetina ekranu radara bradove cije bi priblizavanjeiii kretanje moglo prouzrokovati opasnusituaeiju, daje signa Ie: jedan dug zvuk akosamostalno plovi iii dva duga zvuka akozapoveda sastavOlll. Takode, purem radio vczcobave.§tava nizvodno hrodovc 0 svojojkalegoriji, imenu, pol07.aju gde se nalazi,praveu kretanja, kao i strani koju predlaze zamimoilazenje. Predllzima i oSlale neophodnebezbednosne mere u skladu sa dobromplovidbenom praksom (smanjuje brzinu,prilazi jednoj strani plovnog puta, ako jepOlrebno 7..austavlja SC, i 05talo).

Previla plovidbe

IIIIIIIIIIIII

--

Bocni sastav, nocl!

Pravita ploVidbe

55

Bnx..! koji prevozi eksplO7.ivne Lcrelc, fioeH; danju

Tcgljeni sastav sa zapaljivim lcrcrol11, nocu; danju

Skela koja ne plovi slobodno, nocll; danju

POliskivani sas[.,1v sa eksplozivnim terClom, noell; danju

erlJak koji spada ulGgoriju brodova,

~

Aadarskireflektor

6Plovak

~~----.- ----..::::::..-

Ovoslrukikonus

o •

Cllindar

•

KonusTTT

•••Balon

.....Plamenac

~' ••

Tegljeni sastav sa jos jednirn tegljatern koji dajc iSpOIllOC, noell

Tegljeni sastav, noeu; danjll

Brad sa sopstvenim pogOJ1om, nocll (dve varijame)

OBELEZAVANJE BRODOVA ZA VREME PLOVIDBE

•

Stalno 5vello kojose Vldi IZ svih pravaca

Slalno 5V1l1l0 kOJe sa \lldl sarnou oglamcenorn luku hunzonla

PraVila plovidbe

54

Skcb koja samostalno rlo\ i Oma ~n)j pogon),koja raui i :')LOji na I ristam.l. noeLl

Mn.:za i dnlgJ oprclllJ. nbaNkih hr<xlo\ a kao~metnj;1 7.J. rlcn lubu. llOCU; danju

PravUa plov,dbe

57

Potiskivani ...~ls[a\' sa 7.J.palji\im teretol11. nocu; danju

Brod (harLa) kop pre\'ozi l:ksplozi\'ni term, noell; danju

Brexl sa .sopstvenim pogonom koji prc\"ozi cksplozi,-ni terCl, nocll; d..1nju

Skela koja ne plovi slohodno i stoji napristanu 1 noell

•---

Brad koji koriSli pravo pr\'enSI\ a, danju

Potiskivani sasta\, nocu; danju

Brad sa sopMvcnim pogonom, Hoeu; <.I~njll

8rocl (lank) koji pre\'ozi Z<1palji\ i lerel, noell; danjll

Skela koja plovi sloboclno-ima ,"oj pogon, noeu; c1anju

OBELElAVANJE BRODOVA ZA VREME STAJANJA

Skela koja ploVi slolxxlno i ima p,yenSlVOpn)Ia7.3. nOOl

PravUa plOVldbe

56

59

~1ali brod·jedrilica.

• lxx'::na ~vetla, koja mugu da budu ohicna ane jasna. i krmeno svetlo, objedinjena ujednoj sveliljci. post3\ Ijena na vrhu iiigomjem delu jarhala.

PravilB plovidbB

• boCn.1 svella, koja mogu da budu obitna ane jasna, poslavljena jedno pored drug giii u jednoj sveLiljci. on pmfficll iii njegovojblizini. knneno svello iii,

Karla je mali hrod sa ')opstvenim pogonomkraCi 00 7 metara. ima obitno belo svetlo,\-iclljivo sa svih strana.

Ako mali brOO tegli iii nosi u boCnom~astavu sarno male brodo\"e, nema dopu­nskog obele7.avanja.

Tegljeni mali brOOovi i oni koji su u boCnomsaslavu, nose obieno belo syetlo, vidljivo saS\ ih Sti.lna.

LElAVANJE MALIH BRODOVAZA VREME PLOVIDBE

no jarbolno svetlo (ne snamo), botnaH.·tla, koja mob'lJ hili obicna, i krmenoclio' iii, ,

I II hrodovi ~ sopstvenim pogonomn 1I tin imaju:

• I ....no jarbolno sveLlo, b<:.>Cna svetla, kojamogu biti obicna a ne jasna, posravljena""dno pored drugog iii u jednoj sveliljcl napramcu iii njcgovoj blizini, i knnenovl'llo' iii, ,

· lI"inO bela svedo vidljivo sa svih strana. ihocna >velia poslavljcna na itodan odopisanih nacina.

•

Ploveci objeklj kOji obavljaju rddove i brOOkoji stoje radi obavljanja mdova iii operacija

na sondirnnju iii merenju, noeu; danju

iii

~r~ rj<'.l(

j!; t'!; ' ..~

,

-,

l'1

Obelez.vanje sidm Ciji polozaj moze biti opasan zaputujuce brOOove

Brodovi koji obavljaju radovc, i ploveb postrojenja kO~1 mora)u biti za'iticenaod talasa, te nasukani iii poLOnuli hrodovi, noeu; danju

Plovece posLfojenje (napr. restoran navodD, noeu

58

PravilB plovidbe

I

61

"Znak apasnasti"

'PamJa'

'Znak opasnost,'

"Menjam svoj kursu desno'

'Ne megu damanevri~em"

aNepasredna apasnastad sudara"

-Hocu da sa mlmo,(1emolevim bokama

"Sla1:em sa, da se mlmo~

demo levim bokom'

aNe slafem sa, mlmoila­zimo sa desnlm bokom-

'Sla~em se. da se mlmot-deme desnim bokom'

"MOli motori rade unazad"

"Menjam SVO] leurs u levo'

Pravlla plovldbe

Brod kOJi se nalazi U opa<;n<).sll mOle lr'dzitipomoc stalnim ponavljanjcm udaf'd zvonomiii u:.i\anjem dugih zvukova. Z\onj<:lva zvonalreba tla Iraje priblimo I ",kunde. Utlaril\unom mugu da ~ zamene seriiom udaraffi<:lala 0 metal. ali iSIOg trajanja.

13) na brodovima bez SOpslvenogpogona i na malim brodovima 5.:1 sopstvenimpaganom koji nemaju ure<1aj za davanje1.nakova - pomocu Imbc iii pogodnog raga.

4 kratka zvuka

, kratak zvuk

1 dug, zvuk

Udari u zvana

2 kralka zvuka

3 kratka zvuka

Serija lzuzetnakratklh zvukava

Penavllanje duglhzvukava

1 kratak zvuk dale brodk.oji ide uzvodno

1 kralak zvuk daje brodkoji Ide OIzvodno

2 kralka zvuka daje brodkOji plovi nizvodno

2 kralka zvuka dale brodkOl' 1'10'1 uzvodno

--

- -- -

-- -

- --- - ---------

" 4

Slu

Osnovni zvucni maci

Opsti znaci

Primeri sporazumevanja brodova - Znaci za susretanje brodova

I. It brodo\'i mogu, po pOlrcbi, ct.1 tlalU op~le zoakc:

Zvucnlznacibroda

7.\IH.:ni zoad. iZLJZmlajuCi udarc zvona,lfllll se davali:

~ I Ila hrodo\'im3 sa sopMvenim,"'Itororn, osim nckih malih brodov3,

!I1K'nulih pod Bl - pomocu Z\'Ucmh uredaja"'C meh:lnicki ak1.ivirnju i koji Sli

la\ jeni dO\'oljno \'isoko. a da ISpod njih, imogucnosti i7..a njih. ne hudc rnkak\'ih

1''''k,,;

-.. '

• kada mali hnxJod :-)loje na plovnolll pUlpo kOl11e je plo\'idba nemollucazabranjeo3;

• kada je mali hrod bli£u ohale i dmolJnoo:-,\'elIJen:

• kada mali broo sloji pored plovnog pUlaocig1c.:t1no Ix.:zbcdnum polobju.

• ~I ko je m3 Ii hrexl n~Z:ln 73 oha1u,

OBELElAVANJE MAUH BRODOVZA VREME STAJANJA

Propisno obele7<1Vanje nlJe ohaveznosllICajll:

~bli bnxJ (iii grupa malih brooo\J) k.;;roji 11:J <;poljnjoj strani. u bli7.ini plo\'nog puima obicno bela S\ etlo, \"idlji,·o sa s\'ih strano

60

Mali hr<Klmi kOJil11a je d01voljeno dapreH)Ze \'i~e ou 12 pUlnika - dvo~lrllki hilikonus.

:Vlali brod koji plol i pod jedrima ii1:ltovremeno korisli ~nagu ~vog 1l10l0ra iIlla

nocl! jasno, a ne ~naz.no jarbolno svedo, hocna:'!H..'lla koja mugu cia huclu obicna a ne j[tsl1:l.

poslavljena jeullo pon.:u drugog iII 1I i,,,tojs\'criljci na pramclI iii njegovoj hli7ini 1 krmcnoM CLIo; danju: emJ koous.

Aka Je dU"ll1a ledriliee manja o<.! 7 metar:.1

ima obiCCno bela s"etlo \'idljivo sa svih stfana. ~I

pri pribli"" anju drugih brooma. i dmgoobi('no belo ,,·ello.

.\tali brodo,-j koji nemaJl1 pogon i koji nisuIcunhcc - ohicno bela s\ erlo \idlji\'o sa s\'ihMrana Brexl....ki (-:'lllKi, pod iMim u~lo\una.rreba ua pokazuju to M'eLlo prihkol11pribliz~l\ anja drugih broclo\'rl.

Pravlla plovldbe

1 dugl zvuk

2 duga zvuka

"Okretem prekodesnog boka"

'Okretem prekolevog boka"

'Stojim na levoj slraniplovnog pUla"

1 dugi zvuk koji saponavlja u inlervalu

ne dufem ad 1 minuta

2 duga zvuka koji seponavijaju u intervalune dufim od 1 minuta

Trolonski zvut"' signalkoji se ponaviJa sa po­Irebnom utestalo~u

keda brad skrete u leva

'Slojim na desnoj straniplovnog puta'

'Stojim u neodredenompolofaju'

kada brad skrete u dasno

"Nameravam da presoceplovni put"

1 kralak zvuk

3 duga zvuka

2 kratka zvuka

3 duga zvuka posle kojihsledi 1 kratak

3 duga zvuka posle kojihdolaze 2 kralka

Pojedinatni bradovi kojiplove uzvadno

Sastavi i botnl sastavi kojiplove uzvadno

Svi pojedinatni brodovi

1 sari)a udara u zvono kojase ponavlja u inlervaiima,

na dufim ad 1 minula

2 serija udara u zvono kojesa ponavljaju u intervalima,

na dufim ad 1 minula

Saslavi i botni sastavi

3 serije udara u zvono kojese ponavljaju u intervalima,

ne dufim ad 1 minuta

BrOOovi kOJi plove nizvOOno,Izuzev malih brodova

-- -

....

-- -

Znaci koji se daju u uslovima ogranicene vidljivostilove uz koriSCen'e radara

Pravila plovidbe

63

..

Znaci prilikom odlaska sa masta stajanja

BrOOov! koji stoja

Brodovi koji plove bez kor~enio radora

Znaci prillkom izlaska na p10vni put Iz pristani~ta i pritoka radi nieg~og presecanja

Znaci ulaska u luku i pritoke i izlaska iz njih

apomona: brodska sirena jo povezan... lutim vdnim svetlnm. Duanjem zvubl"llolpaIa paJ~

~; to svotlo, tako d. so i vizuelno mole utvrditi broj I dutina zvublih .ignata. TakooIe, kod

u tanj. brodov. desnim bokovima, osim proplsanih zvublih .Ign...... desD"ll boka dale Ie

F'" ~dano snafno bela sveUo, iii se m~Ae plavom ustavom ill pl.vom tablollL'"""-

"Nije mogute prestlzanje'

'Hotu da vas prestignempored desnog boka"

"Okratem prekodesnog boka'

'Okrocem prakolevog boka"

"Hotu da se mimoldemodesnim bokom"

'Slafem se, da se mimol­demo desnim bokom'

'Ne slafem se, mimoila­zimo se levim bokom'

'SJafem se, da se mimoi­demo levim bokom"

'Hotu da prestignem va~

brad pored levog boka'

"Slafem se, prestigniteme pored levog boka'

"Slafem se, prestignileme pored desnog boka'

"Slafem se, prestifem vaspored desnog boka'

"Slafem se, prastlgnlleme pored dasnog boka"

'Slafem se, presllgnllema pored levog boka'

"Slafem se, preslifem vaspored levog boka"

2 duga zvuka posle kOllhslede 2 kratka zvukabrada koji prestlfe

1 kratak zvuk dale bradkoga prestifu

2 kratka zvuka daJa brodkoga prestifu

1 kratak zvuk daje brodkoji prestife

5 kratkih zvukova dalebrad koga presllfu

2 kratka zvuka daje brOOko)i Ide uzvOOno

2 kralka zvuka dale brOOkOJI Ide nizvOOno

1 kralak zvuk daje bradkoji plovi nizvodno

1 kralak zvuk daje brOOkoji plovi uzvodno

1 dugi zvuk posle kogadoJazi 1 kralak

1 dugl zvuk posle kogadolaza 2 kratka

2 duga zvuka posla kojihdolazi 1 kralak, daje

brod koji preslife

2 kralka zvuka dale bradkoga presllfu

1 kralak zvuk daje bradkoga prastifu

2 kratka zvuka daJe bradkOJI prestifa

Znaci prestizanja

-- -

-

-

- --

-

-

-

- -- -

- -

- - .

- -

- - - --Nemoguenost prestizanja

Orugl slutaj

Prvi slutaj

Znad okretanja

Pravila plovidbe

62

65

,

HrvatskIo lHfU

"""""'"

........,..,..,lU

_ :-=--.0.

-"

_If)

BoIgiIa 18)

+

Pravila plovidbe

_INO!

S'I' ·.ICHI

MoIdlMta lMOI

Oruge evropske zemlje

Podunavske zemlje

ll..tave i karaklerisLicna slova iIi grupe slova zemlje pristaniSta, upisa ili mesta regislracijebrOOova

Signalne zasta,oe sluze L1 da,"an­paruka i oba\'cllcnja. Svakoslo\o i hI'ima svoju za:-'l3\u. f\'jihova znaccnja "utvrtJena ~Iedllnarodnim c;;ignalnilkOOeksom (MSK). MSK pomorskilignaLnih za:-,.l3\<a je r.l.lumJjiv na M i

jezicima ~\'ela.

Signalne zastave

Privatna iii kucna zastava malih brodo\'3 l

rnzonodu proizasla jc iz Trgo\acke momarkgdc ~\'aka bnxlar~ka finna i:-.tice s\'oju 7.a~ta\

~a 7abtitnim znakom. Analogno lome, 5\3vlasnik plovila za rnzonodu moze izradilivalli svaju zasla\u i podiCi jc kada jc na plovilpod u~lovom,da:;e 7.a~tava svojim i7.gledomm07e zameniti sa nekom kJupskomsi~naLnolll,

Ne moze se reCi da primena \1SK­ima nekll tradiciju na unlltra~njiJ

plo\ nim pUlcvima. Mcuulim, primen

predvideno za one koji su u nha, ezi. Klup'zaM3'"a (za..,tava nautickog kluba, 7.:1sta\jedrilibrskog kluba, zastava dru;;t'ribolovaca .. J, obicno lrOllgla~lOg ICClvrta""log ohlika, istice se na katarci iii I

drugom vidljivom mestu. Predsednik \Julistite klupsku zastm u istog izglcda, ali u'ccctvnastu ~a izrczom na krdju i U ohliklastinog repa.

U svccanim prilikama i u dane dr7.avOiprd7.nika brodovi Trgovacke Illomarice isticmali, OOnosno veliki nakil (gab). Mali nakilsaloji cx.I Z;:ISLavC Trgovackc Illornarice 'Rz.:.IMave Anne - predu7eca koje je vlac;;nik bri 7asl:Jve republike na cijoj se teritoriji n313pnstangte UpiS3 brad:.!, Aka brod no!';i illlnekog gmda, kraja, reke iii sHena i7 pojedinirepublika ili ime repubLike, istaCi ce sc npramtanom kopljll i zaSlava republike. Yclinakil jc kada ~<.: uz mali nakil i:-'licu i za.sw\'Meaunanxlnog signalnog kOOeksa. Za vremv07nje brodovi isticu mali, a u prislaniJ;linJ'veliki nakit.

• na malim brodovima bez kabine nnprnmcu;

• na malim brodovima sa kabinnm - nakrrnenom zaslavno!l1 koplju iii na jarbolu.

Zastava je ,clitinc 0,30 x 0,50 metara.

Na malim brodovima za zabavll, poredzakon,ki OOredenih slubjeva kada '" ovoobeldje istite, postojc i obieajna pravila zaisticanjc zaslava, dr7..avnih, klupskih, privalnih idrugih.

Kada ">e nalaze u pogranicnim dclovimaplovnog pUla i izvan teritorije SRJ mali bnxlovisu du~ni da no::,.e l.a~lavu TrgOV""dcke momariceSRJ, koja je i~lovelna sa drZavnom zaS(3vom.Zastava Trgovacke momaricc iSLicc M::

Vijenje zastava

ZASTAVE

Zastava Trgovacke mornarice se vije adizlaska do zalaska sunca. Aka jc u blizini ralnibrod, onda se zaSlava dize iii spusta nakon !itose to uradi na ralnom brodu. Spusta se na polakoplja kada je proglaren nacionalni danzalosti, i U slucajll prcvoza umr!og Iic...'3o

Naein isticanja zastave namaJim brodovima

Z,aSlaVU Trgov3cke mornaricc mogll iSlicatisvi mali brodovi, ali na naCin kako je la

Pravi/a plovidbe

. 64

Pri susrelU sa hf(KJom Ratne momarice VJbrad Trgovacke l1lomarice pozdravice ga

• jcdnokralnim pohlganim splIslanjcm zaMavenJ jednll treCinli vis inc za~lavnog koplja iiijarbola.

]

Q

Zamena

o

Za brojeve

5

1

Za slova

Pravtla ploVldbe

67

K

•

7lastave medunarodnog signalnog kodeksa (MSK)

G

A

c

IfIE;

-.

Signali opasnosti

Pr 'rna Osnovnim odredbama 0

n ,ilbi Dunavom, brad koj. se.&11 U opasnosli i namerava da

flomoc, maze pokazivali:

• ,Navu ili drugi adgovarajuCirrc><Jmet, kruznim mahanjem;

• .lSWVU ~a balonom iznad iiipod nje, iii analogni

predmClj· \cdo knJ7nim mahanjem;

• keru ili bombu, koje ukrJlkim imeryalima izbacujul\ czdice crvcne boje;

(.."va Nauti~kog kluba "Uman" i zastavantka NK "Uman"

KF - Trebam tegljaea.

KG - Je Ii yam potreban teg!jaC?

JG 'asukan sam J U opasnoso.

KN - 'Ie mogl.l v'as tegliti.

KP - Dodajte mi uze.

KM mogu vas tegliti.

JD - "alazite se na opasnom mestu.

XW - Zelim yam ugodoo pUlo\'anjc.

Cll - Tra7.im hltnu pomoc.

CP Dolalim yam u pomoc

CV - Nc mogu \'am pruziti pomoe,

A. - Trebam lekara.

x - Zaustav'te se. Cekajte na moj signal

Y - Moje SIdra are. Na brodovima Ramomarice V] isplov'ljavam iii uplovljavam.

Z - Trebam tegljaea. Naplovilima: spu~tam mreze.

NC - U opasnosti sam, (rcham hitpomoc!

VC - U kojem najbLiZem mestu mogu dobgorivo?

vn -Gorivo mozele dobiti u ...

K - Zelim stupiti u veLU sa varna.

R - Put je slobodan.

S - Moji motori VOle krmom.

M - Moj brod je zaustavljen.

J - Polar na bradu'

W - Trazim lekarsku pomoc.

P - Nameravamo uskora isploviti.

N - Ne.

I - Skrecem leva.

Q - a bradu su svi zdravi.

D ~ Te~ko manevri~nl.

o -Covek u vodi'

E - Okre<'em d""no.

C - DJ.

H - Imam pilota na brodu.

B - Prevozim 0p3~n lerel.

v -Tra~im pomoc.

A - Drlite '>e dalje ad mtne, imam roniocapodvo<iom.

Prikaz reenika najl:~ upotrebljavanih poruka i obave§tenja na osnovu koga sa mogu dati iii primrti poruke

G - Potreban mi je pilot. a nbarskimplovilirna. podilem rmeze.

F - Onesposabljen sam. Ostanite u velisamnom,

L Odnlah se zauslavitc. lmam va~nu ve~l

za vas.

T - Drfite sc <:!alje ad mene. Teglim. aribarsk,m plovilima: povlacim mreZe.

- Idete u susret opasnosti.

Pravila plovidbe

66

Pravila plovidbe Pravila ploVldbe

69

I'lo'eCi maci su pli\'ajub tcla koja suodgovarajllCim sidrenim ve7..ama ll(~\"fk"cna zareeno dno. Sluic za obele7~lvanie granicaplovnog puta, njcgo\"Og pravca, kao i "ihpodvodnih prcprcka koje se nalaze u njegmojblizini.

PloveCi znaci

OZNAKE ZA OBELEZAVANJEPLOVNIH PUTEVA

Da bi se omoguCila laka i brza identir,kacijaploveCih signala, prema z:naccoju koje im~ljll

dati 'u im razlieiti oblici i IxlJc. tako da se lakorJzlikuju po danu i n06.

Zoaci koji se nalaze na de!'inoj ivici plovnogputa obojcni su crvena, a ani na icvoj zeleno.Na mesLima gde se plovni put racva iii spaja,zoad U obojeni crveno-zelenim pojase\'ima 1I

vodoravnom palohjll. Oblik njihovc dnevneoznake na de~noj ivici plovnog pULa jepravougaoni, na levoj trouglasri, a na znacimaza raevanjc iIi spajanje, okrugao.

Ceo plovni put rckc obcleicn je latcralnimsistemom kojim se oznaCavajll njegove ,o,tr,me.

aime, "desna" i "leva" ~lr'Jna plovnog pUla iobala, uzima se 1I odnosu na brod koji plo\'inizHxlno. 1'10\ nj pute" obdeia\alU ,c <X1go­varJjucim t>recbt"ima koja se poslavljaju oasamom vodnom putu - plo\ed 1naci, iii oaobalama - obalski znad.

prit>lani la, gde je ohde~avaoje 1I natllcino'tu\lasnika tih objekata.

Obelezavaju se u najvecoj mogucoj merirlJ(<1\'aju prdvac i granice plovnog puta. 1 a.lima gde to niJe mogllce, ilt gde za tim

IllJ potrebc, postavljaju se znaci kojiIllovima u toku plovidbe 601uLc sam ka

ltt-'ntacione tacke.

Brodovi se obalskim znacima, narocitolin koji oznae"vaju udaljcnost od reenog.1 (kilometarske oznakc) i proccnjenom iii

III 'renom udaljenoscu od obalc, sluic kaoI(udtnutama za utvrdiv~lnje vlastitog po­

".1141 II plovnom pUlll, i radi provere LacnosriIleg kretanja.

L okviru Dunavske komisije sa sedi.~tem uIdimpesti. i Centralnc komisijc za plo\'idbuRajni, sa sed~tem u Strazburu, unillcirani Sli

>pisi 0 obclcZavanju reenih plovnih puteva.

,lki nauticdr treba ochnah da iz:ve~ti

t,lniju pristanisLa iii Saveznu javnulOOn! 7...3 odrZavanje i razvoj unutra~njih

ruh puteva 0 svim osteecnjima pnme­In oa uredajima za obele1..avanje plovnog

I <ugaSeoo S\'ctlo, premesteni plovci iii,. oSlceeni znak, itd.).

lbelcZavanje je skup obalskih i plovnihkova postavljenih na vodnom putu.

I )\ a namena je da oznace nadvodne iII "dne preprckc koje se nalaze u ncpo­

dnoj blizini plovnog pUla, i da na taj naeinntiSu brodove na put i pravac koji (feba da

I .

\lcounarodna ,arJdnja sa cvropskimmljama po pitanju obcleZavanja plovnihlIe\'a o'tvaruje se preko Evropskc cko­.mskc komisije (EEK) OU u Zencvi.

Propisi 0 obelezavanju llnlltra~niih plo-ruh pllteva medunarodno Sli unificirani kao i

"t\'im ostalim granama saohracaja. Svetska~"ni7.acija u ovoj oblasli jc Medunarodna.,Ina asocijacija kongrcsa plovidbc (A. I. P. C.) ,a sedistem u firi""lu.

~avezna javna Ustanova 7.3 odrZ~l\'anje i,/\ oj unutr"njih plovnih puteva iz I3cograda,>red ostalih paslova, odgovoma je zahLavljanje i odr7..avanje znakova i signala za>cIC7.3Vanje plovnih puteva. !zuzetak su: HS

nID, mostovi, brodske prevodnjcc

• 7...3 vreme obalne plovidbe van sektokoji dohra poznaje, nautiear ce lI~ila

njem" upoznavati obeleieni plo\'ni pUl.plovili nJegovom ivicom ih u blizlOi, kak<bi izbcgao nasedanjc na spruhidrogradevinski ili potonuli ohjck"tnarocito pri niskim vodostajimaj

• da se u kriticnim momentima, u uslvirna prisustva jednog iii vi~c hrodsklsa~lava, maze skloniti na ivicu iii V:d

plovnog pUla, kako ne bi lIgrozio svoju,bczbcdnost putujuCih brodova;

• da se 1I plovnom pUN ne bi "rinova ..pUSlao stmjom vode, postavljao mre!c iIlovio ribu;

• iz obelezenostj plovnog puta nallticar Czakljueiti koji je smcr plovidbc pUlujucihbrodova u odnosu na njegovu pozicijllj

• na ()~novu oznaka na plovnom punlplovidbcne karte odrcdicc svojll po­zicij 1I;

• i oa kr'djU, nautiear to moranautieke kulture.

OBELEZAVANJE PLOVNIH PUTEVA

I'rogramom osposobljavanja 7.3 upravljaemOlornog camca prcdvidcno je poznavanjeobcleZavanja plovnog puta.

Od nautieara se oeekuje (a zakon ih Iobavezuje) da za vezivanje ne koriste znakov7.3 obeldavanje plovnog puta - table, bovcplovne i obalne lampe... Nc smeju se, takodc,o~teCivati iii onesfX>sohljavati znaci zanamensko funkcionisanje.

Mcdu nauliearima se u razgovoru, ceslpostavljalo pitanje: da Ii je potrcbno poznvanje plovnog pUla j njegovo obele~..avanje,

obzirom na malc gabaritc njihovih plo'nliobjekata, i narocito malog gaza?! Odgovor I(febalo da glasi: svaki nautiear-upravl).'mOlomog eamca-kapetan malog broda koji I

zeli da doiivi neprijamo nauticko iznenaden'mora poznavati plovni put i njego\obclcZavanje iz vi~ razloga:

• •

• •

mahanje rukama

raketa

zastava sa balonom

zvueni signal

dim

baklja

Primeri signala opasnosti

• ::::::J ... _-_ ...

68

• svetlosni signal koji se sasloji oct znakova(50S) po Morzeovoj azbuci;

• plamen koji se SlVara kod spaljivanjakatrana, ulja, i tome slicno;

• rakctu sa padobranom ili ruenu svetiljkusa crvenim svedol11j

• sporim mahanjem ispruzenih ruku odo­zgo na dole sa svake strane.

Signali opasnosti radi poziva u pomockoriste se sarno u ~luCajevima kada su 1ivotiIjudi u neposrednoj opasnosti, iii kada jcugro!cna bczbcdnosl broda. Shodno bra­darskoj tradiciji i propisima, ko god uoci nelOod opisanih signala opa.,nosti alarmiracedrugc, a i sam krenuti u pomoc. To je Ijudska izakonska obaveza, i zato [reba bili obazrivkada sc koriste signali opasnosti. Ncdostatakgoriva, na primer, nije razlog da se uputi jedanod opisanih signala za pomoc.

Ukoliko je brad oprcmljcn radiofonskomstanicom, pos)uzice se meaunarodnimsignalninl pozivom za pomoc MAYDAY nakanalu 16, sa podadma 0 svojoj lokaciji (km,obala itd.). To je najboljc ueiniti u tcnninimari~ine u radio telefonskom saobrd.caju izmcetu00-03 min i od 30-33 min. Npr. 11 :00-11 :03odnosno 11 :30-11 :33

PraVila plovidbe P'8V1la ploVidbe

ZNACIZABRANEI~

ZNACIOBAVEZE

73

Obaveza da sestupi u radiotelefonsku vezuna. talasnojdull"' koja jenavedenana znaku

Obavezna ploVldbalevom stranomplovnog puta

OOOvezno zaustavlJanJeu odredenlm zonamalnpr" zona pont. mostaill zona prevodnice)

Obaveza da sestuJ=)i u radiotelefonsku vezu

Obavezno sktetanJeprema levoJstrani plovnog puta

Obaveza da se ne sme uploviti u glavniplovni put iii preci preko njega akace tal" manevar prinuditi brodovekojl p ove na tom plovnom putu dapromene svoj pravac iii brzinu

­••

Obavezanprelazak nadesnu stranuplovnog puta

Obaveza davanJazvu(:nog zna~a

Obavezanprelazak nalevu stranuplovnog puta

Obavezno skretanjeprema desnojstrani plovnag puta

Obaveza brodovakoji 59 kreeu glavnlmplovnim putem da usluCaju palrebe promenesvoj pravac III brzinuda bi ustuplli putbrodovima kO'"l izlaze izpnstani~ta i i pntoka

Obaveza da sene sme preciozna~ena brzina(u km/h)

zna plovldbayeem kojiava strelica

veza obraeanjaaebne paznJe

vezna plo'''ldbanom stranom

plovnog pula

"

.~t.;.

labrana spu~tanjabrodova n8 voduiii izvla~enjana obalu

Zabrana skijanjana vodl

labrana sidrenla ivu¢enja sidra i uzadi

. -

~abranjeno plovitlllvan oznal:enogprostors (opr. prolazkroz mastove iii brane)

labrana prestizanJ8 odnosise sarno os mec,1usobnoprestizanJe sastav8

Kraj zone brzeplovidbe malihsportskih bfodovai brodova zarazonodu

Opsts zabranaplovidbe sportskimbradoYlma ibradovima zarazonodu

Zabrana stBJanJabrodova os sirimozna~enoj u metnma

Zabrana pravljenjalalasa i1i povfa¢enja Yode

labrana p1OV1dbena daskamasa jedrima

Zabrana svihvrsta preshzan,a

labrana p!oVldbebrodov8 sasopstvenimpogonom

labrana staJanJ8 (sidrenjaiii v8zIv8nJ8 uz obalu)

•

~,•

Zabrana plOVldbebrodovima kojinemaju ni sopstvenipogon ni jedra

labrana okretanja

: .•.••.....

.. iii ••iii••

l~•••

Zabranjen p'rolazak alitreba iivfMi pripremezs otploviJenJ8

Zab~anjel)ovezlvanleuz aba u

labranjeno susretanJeI presbzanje

labrat)a P!0l"vidbeza jedri ICe

~.~__ zntrle

Zabranjen prolaz

Ova table. dva svetla iii ctve zastaveukazujuna zabranu dufeg tralanla

72

-r*'

Mesto satelefooom

Meslo zauzimanJ8 pitke

v 0 d e

Pravila plovicJbe

OozvotJ800 spu§tanjemaJlh brodova u voduiii izvlatenje ns obalu

DozvolJenaplovidbabrodovana vesla

Dozvoljena plovidbabrodovima sasopstvenlm pogonom

Dozvoljenaplovidbajedrilica

DozvolJOflOskijanjens vodi

IPut kojlm se plovl smatra 58pritokom puta na koji sa nail8Zl

DozvolJana brza votnja Mogucnost dobijanjamalih sportskih brodova informaclja 0 uslovimaI brodova za razonodu p10Vldbe radk>-telefonskom

vezom na talasnoJ dullmnavedenoj ns tabli

•ZNACI OGRANICENJA

ZOael upozorenja

o 00

slalno svetlo: trepcuce svetlo:ISpred sa nalazi prolazak dozvoljenprepreka-zaustavtjante Jeobavezno

P10vni put na kOjl se nailazismatra se pritokom pk>vnogputa po kojem pk>vi brod

anJe mestaokretanje

va1:enJaane lli obavezevati za Jedan

plov;dbe iiilanak nekograni~enja

zvolJena plovidba OozvolJenartskim brodovima plovidba na

'O!lo'wna za razonodu d ask a m aIlim brodovlma) sa jedrom

Skala koja osplovi sklbodno

30-60

....-

Mesto za stajanjabrodova bez posade.izuzev brodovakoji prevozeeksplozivne tereta

Oozvoljeno stajanJ8 nadelu vodene povr~ne

izmedu dva rastojanjakoja su ispisana natabll u metrima

Brana

Meslo ze stajanjebrodova bez posada,izuzev brodovakoj! prevoz8zapaljlve tereta

DOIyolJeno stajanje osdelu vodene povr~ine, ns§irini Qznatenoj u metrima.marana od lab Ie

Znak za titanevoctove prekoplovnog puta

ZNACIOBAVESTENJA

pMesta os kojlmajs dozvoljenostaJanje (na sidruiii vezan uz oOOlu)

Mesto za stajanje brodovabez posade, izuzev brodovakoji prevoze zapaljiveiii eksplozivne terete

:;I;eili"svetta

~m~tabla zastave

Sk>bodan prolaz

Skala kojaplovi slobodno

Maksimalan bra;brodova kojimajs dOlvoljenoda stoja jadenpored drugog

Pravila plovicJbe

.....PreporubJ,e 58 pIovidhI U smetukoji oznaeava atralica iii usmenJ ad stalnog befog svellaprema lrepCuCem beIOm svetlu

•

75

o

•

•

Postoje ogranie~a u PIovnI ~I 18 udalJen odpIovidOi: tra!lte oba t8f'1J8 desne (leve) obate. brol

ispban na rilaku oznat.avau melrima udaljenost na kOlOItreba da 58 drte brodOvi

• •Preporuka da 58 pIovI U obeIe!enomprostoru flSPOd mostova i prilikomprolaska kroz bran a)

Ogranleena !lTlnapni6aza iii pIovnog puta

•

ZNACIPREPORUKE~('

•Preporutenl OtVOl' same unavedenom smeru: pmlazaku suprotnom Ie zabran;en(obimo 58 postavt)8 na sredlniplovnog otvora moata)

Ograni6ena sIobodna viSln&lznad nivoa vode

•

,,::.rueenl OIVor u oba• (obltno 58 postavt)8 na

pkMlog otvora mosta)Deo pristani§tapredvlCen zautovar I Istovartransportnihsredstava

Mesto za stajanbrodova sa iposade, izuzebrodova kOJi prevozapaljive teret

+

DozvolJooovezivanJ8uz obalu

Meslo ze slajanjebrodova sa i bezposada, izuzev brodovakOJi prevoze zapalJiveiii eksplozivne tereta

v

Dozvoljeno sidrenje nasldru iii YUtenJe sidra,uzadi iii lanaca

Mesto za stajanjebrodova sa posadom,koji prevozeeksplozivne terete

v

Mesto ze stajanjebrodova sa i bezposada. izuzevbrodova koj. prevozeeksplozivne tereta

Mesto zs stajanjebrodova sa posadom.koji prevozezapaljive tereta

74

--<EM)

Pravila plovldbe

-

dovi, brodovi koji presecaju podu~nu plovidbui oni U opasnosli.

- -

Brodovi kraci od 20 metara i jedrilice moraju sedrzatl dalje oct broda koji te§ko manevri~u u kanalu illprolazu.

U uskom kanalu iii prolazu, brodoVl sa moraju dr.iatl§to b1i}:e desnoj strani.

PhlVib plovidbe pri susretanjll, ukdtanju iprcstizanju camaG' raznih kalegorija (do 15BRT) jednoobrazna su sa PraviJirna plovidbemaLih brodova (camaca) na unutrdsnjimplovnim putevima, koja su delaljno obradenana str.XX

Pravila prvenstva

~~:~....[..;;'=::........._....

I'rJ' ila propisuju koje plovilo u dalojI l<:1ji ima pravo zadr7<:tYanja smera j hr7.ine,k"lc od njih lreba da skrene.

Razdvajanje pomorskog saobracaja

Rlbarski brodovi 1 koce imaju pravo prvenstva urenim vodama, osim nad plovillma smanjene

lOgucnoslJ manevrisanja.

77

U podrucjima gUSlog saobracajaJ\ ode se razni nacini razdvajanja,rodova. Linijski brodovi odvajaju. od lokalnih i dodalno su odvojeni

I uvc wne. Linijskc zone od\'ojene Zona razdvajanl8lU (Xxlrucjem u kojem SC, osirn ux)~ebnim !'llucajeYima, ne smeju Prometna zonanalaziu brodovi. Lokalni saohmcaj13drfava se u priobalnim zonama. - Pflobalna zonaBr<xlO\i koji prolaze preko linij_kihzona cine to pod prdvim uglom na10k. ali ne smeju proci ispredprolazeCih ploviJa. U zonll rdzd\ a- Pomorski saobra6aj se razdvaja: priobalnom zonom, zonom linijskel.mja mogu lICi sarno ribarski bro- plovidbe i zonom razdvajanja.

Svi brodovi, osim onih sa ogranll:enim"nOQucnostlma manevrisanja. moraju izbegavatilITletanje ve6eg broda.

•

"

°akon 5to je dolazec'i brod ugledanzapovednik ulVrduJe da Ii postoji opasnostsudam, i'>aJOOlji i najhrLi nacin jc niz oI'ilavannjcgovc pozicije uz JX)moe rucnog kompccAko se polohlj znacajno menja <ako izmeclpojedinih oI'ita\'anja brod prorneni poloiaj l

nckoliko Mcpeni), opasno,sl <xl !'.udard npostoji , a ako !'le njegov POI07.aj ne menjznacajno, opasnosl od sudarn jo~ uvekprisutn::t.

Drugi !lacin je da ,e na palubi odredi jedastub od ograde, prema kome bi se odredivapolo:tlj dolazeceg broda. Ako se brod i Sluneprekidno pokrivaju, opasno.";t ad sudara JCvelika. Medlltim, ako se posmatr~lni br·~tll

pomera lInapred 1I odnosu na slub (puslovom da ~c nc mcnja smcr glcdanj:1), lznaci da nema opasnosti od sudara i da Cproc'i ispred pramca jahre, Ako se posmarranbred pomera u dnlgu sU'anu u odnosli na stuograde, lakcXIe znaci da opasnosl od sudara npoMoji, i aa ce proci i7.a km1e.

Utvrdivanje poloiaja ugledanog broda slstemkazalJke na satu: veliki brod na desnoj strani biodojavljen .kapetanu. kao .vehki brod na dva sata pizdesna ulevo... U stvarnosti bi naravno, njagudalJenost blla veCa..

Ukoliko poslOji opasnost sudarn, u kratkovremenu se mora utvrdili ko po medunarodnim propi~ima ima prdVO pr\'enstv3. PO"'[prvenstvo svakako ima brod u odnosli na jalu- Camac, zapovednik jahle zapol'inje manevarizbcgavanja dolazeceg broda. Mane\'arskretanja sa kmsa zOOg postovanja prvenst\..prolaza [reba da bude rako vidljiv da to budejasno i krmanl broda koji ima prednos!.

"

Prilikorn plovidbe, a narocito u podntcjugde je stalno prisustvo veeih i manjih brodova,nautical" mora razmi~ljati 0 n1eramapredostro~nosti 1 POSlupcima kako bi ""izbcgla mogucnost ~udara. Prvi kordk jeuoea\'anje broda u svojoj blizini. U zavisnosriod velicine Camca i brojnosli posade, lice kOleknnari - upmvlja jahlom, lrelY. da exlredijednog nauticdra koji ce kontrolisati horizont.Kada olkrije brod koji se pribli:tlva, obavesriceupravlJ3Ca jahre, koji ce ulVrditi da Ii poslOjimogucnosti sudam.

Pravila izbegavanja sudara na moru

Izbegavanje sudara

,apomen,,: Kako '" Pra"ila 0 i7hegavanlusuclara na moru i Plovklbeni propL~i naunutrn~njjl11 plovnjm pUle\-ima u poit.:clinirnoblastima uniforrnru, a ta oblasr detaljnaobradena u Plovidbenim propl>im.1, lO t'e uPomorskim pr'.lvilima hili sarno mllnaCCm). t"3UP\ltbtyom na kojoj jt: strani potpun:linformacija

Pravila plovidbe na moru, .kao i naunutrasnjim plo\'nim putevima, odredena sume<1un3rodninl propisima. Danas \"azecipr()pi~i, [Xlznati pod imenom ~Iedunarodna

prn\'ila za i7begavanje sudarn na mont (972).sn.pili u na snagu 1977.godine, zamenh'~i

stare iz 1960. za s\'akog naulicrra \'3mo je da,hvati kako 7.apo\·ednik jahte iii Camca, bezobzira oa njego\'u Yelicinu. ima jednakeodgovornosli kao i zapo,ednik nal' ecegtankern i, u slucaju povrL'de pm,ila, dolazi podudar zakona. Zata svaki nauticar - vlasnik iiikorisnik plovila. lreba da nauci, razume iprimcnjujc propisc. Ol)im mcounar<Xlnih,postoje i lokalni propi,i kO]1 se exlnose napojedina podrucja, Lokalna pravila plovidbeugl3\ nom propisuje Lucka kapelanija za svojepexlntcje,

76

OSOBENOSTI POMORSKIHPLOVIDBENIH PROPISA

Pravila plovidbe

Pravila plovidbe PrevUa plovldbe

/

Osnovni zvucni mad

Jedan kratak zvuk: signal broda (sasvim levo) kOJinamerava skrenuti ns desnu stranu.

Mali brodovi obicno i.maju inswliranuelcklricnu sirenu iii rog ~a komprimira.~l~vazduhom. Mali brooovi mogu konstltlosno\ ne z\'1lcne znake kako hi plovilima svojekategorije naja\"jli namem promcne kursa.

•

I

I

AI barskl brod II ko¢anca duta od 20metara

USldren, brod

Jodnlica s molorom

1)nevno obelei<lvanje:lJrodovi 11 posebnlm oJ.:'O/nostima:

lJrod sa ogrtl11icenom mogucl1oS(maneL/lisCinja. Obelezcn je, o~im redovnlisvetala, sa jos Lri cncna jarbolna svetla, \ idljh I

iz svih smero\ 3.

Tegljac sa tegljem cijo "Il"pllo d"z;lIo II(

pre/liz; 200 metara. Tegljac, usim redovnihM·~tala nasi i dodatno hela svetlo iznad pn o~

i 'litO s'"cllo tzn3cl krrnenog. TegaJj ima oocna 1knllcno svetlo.

\/o<'no obeld:l\"anjc:

Da hi se pravo pn en~tva priJllenilo,pOLrebno je prepoznati vrslU broda. Znadprepoznavanj3 imaju dnevne i nocne oznake.

Obele'.l\anJe malih hrodo,"a - ~amae

ra7nih kategoril;J(do 15 BRTJ na moru ~

miformno kao i na unuLfa!:.njim plo\ runPUlc,'ima, gde je u Pr.1\ ilniku 0 plm idbi n'pPP. na strani xx, delaljno obrallcno.

I 'elilli mors!..>i bnx/ovi duZi ()(/50m moraju,uz poziciona i jarbolno svetlo uU3ti j~ jednojarholno belo wCllo. ,'idljivo u iSlnm lukuhorizonta, post3\"ljeno u blizini krme i na viscmnivou.

Prikaz pojedinih karakteristicnih vrstabrodova kao izvod iz Pravila U ohele'-avanjubrod(w~1

79

Tri kratka zvuka: Signal breda (sasVlm levo) koji sekreee unazad - krmom.

Ova kratka zvuka: Signal broda (sasvlm levo) kojinamerava skrenuti ulevo..

Brod s ogranitenom sposobnoscumanevnsanJ8

Brod velikog 9a73

KoClI una, osim redoynih sverala, i jedno7eleno ,vcllo imad belog na jarholu, vidljivo i7svih Mnero"a.

Bmdovi na sidm. Hilo koji brod na sidrumora imali jedno bela svetlo vidljivo iz vihpravaca. Brodo\-i duzi od 50 m moraju imati jnsjedno bela svcllo vidljivo iz svih "imerov3.

smesreno nife 0<.1 pr\'og i u blizini kmle.

78

Pravlla ploVidbe

81

Propisi 0 plovidbi na pojedinimdelovima obalnog mora

Tekst' 0 propisanom vijenju zastava nabrodovima trgovacke mornarice i malimbrodovima za zabavll, kao i za 7..aslaVe

medunarodnog signalnog kodeksa MSK, da[ jena strani xx, II oblasti Plovidbeni propisi naUPP, posto Sli propisi II lOj oblastijednoobrazni za more i UPP.

Vijenje zastava

Signalne zastave

Zastave

Zapovcdnik broda. odnosno lIpI""dvljaccamca, kad u voznji ugleda ozn:.lcena meslagde se ndvijaju podvodne aktiYnosti, mora navreme sll1.:1.njiti brzinu i ploviti na cJovoljnojudaljcnoMi sa koje st: ncce ugroziti izvouenjepodvodnih aktivnosti iii Ijudski zivoti .

Svuki zapovcdnik - upravljac jahre iiicamea, duzan je da bude upoznat i da sepridrzava odredaba lokalnih l'ravila plovidbe(red na sidri;w, 1I lukallla, 1I marinama, nakupalistim3, uEiClJ reke lJ more, morskomkanalu ... )

Llicka kapCl:lnija kao nadlezni organbezbedno>ti plovidbe i Ijlldskih zivotapropisuje pravila plovidbe 1I pojcclinimdclovim3 obalnog mord (lukama, marinama,plazama, kllpalistima .. .) koji su n:1 njenompndmcju. Lokall13 !'ravila plovidbe Luckakapt.'lanija og:la~ava II Oglasim~l za pomoret'.

rnoraju za sobom na PO\ rsini vode da vukunarandzasti iii crveni balol1. Lokacijc na kojimase obavljaju podvodne aktivnosti objavljuju seputem Oglasa 7.0 pomoree.

Signali opasnosti i zahtc"i za rrazenjcK)moci na maru iMOVClni.'ili sa Osnovnim

Irl'dhama () plovidbi Dunavom i prikazani Sli

j stra ni xx

Signali opasnosti

SignaIi i znakovi za podvodneaktjvnosti

1111

!'eljarski brnd II SlllZbi: jedan dugi zVllk:'llo\idb~l motorom). a nakon toga 6':liri kralkauka LJ razmHcim<l <xl dye minUle.

a"lukan - kraCi ad 100111: tri udarca zvona.kOI1 toga brzo zvonjenje j opel rci udarc:lnlJ u razmaku OU jt:dnc minuLe.

'a sidnl - kraCi od "100 Ill: Brzo zvonjenje na.1I11ClI broda svake minute.

'asukan - prcko 100 111: trj udarca z\ona,llln "rzo zvonjenje, lri udarca zvnna i na.Illl udardc ganga sa krme.

. a sidru - preko 100 m: brzo zvonjenje na.lIneu broda nakon kojeg sledj gong 53 krmcr.tzmaku od najvi~c jcdnc minute:

•Sira iii lIZH mc:-,ta 113 kojirna ~e obavljaju

x>dvodni radovi, kao sto Sli snimanja,traiivanja Ill.om i morskog dna, ronjenja uz

Xll110C lcskc ronilackc opremc, podv<xlniUIXl!OV i slicno, momju bili O7.naCena ~igl1alima

11 znakovima radi izbegavanja omelanja1<.10\'3 i za~litc Ijlldskih zh ma, 3 illlloglicavanja nc~m<.:tan<.: p)ovidbe. Ovarncst~l se ohele7avajll narand73slim iii crveniml;llonima 11a povrsini \'ode. I{oniod koji se.1I11o.-;(alno bave POdV(Klnim aktivnoSlima

Reg za maglu sa becom sakomprimiranim vazduhom

Plovidba mOlorom: jedan du,l! zvuk urazmacima od dye minute.

Osnovni zvucni znad u magli

KJJU~:

-- • Reg za maglu.,f;). Zvono~ Brzo zvonjenjeo Gong

--

1'Iovidba jedrim3: jedan dug zvuk i dvakratka 1I razmaku od najvise dye miIll1te. 1st(.'zVlIcne signa Ie c..Iaju i brodovi sa ogranicenolllsposobno~cllmanevrisanja.

-

Signal", obicno rog za maglu sa boconkomprimiranog vazduha. 13rodovi duzi od 1m osim brodske sirene moraju im~llj i ZVOIll

Brodovi duzi od 100 metara lreba da imajugong. Sigmli brndske sirene mogu biti kralk(jedna sckunda) i dugi (cetiri do ~eSl :;ckundi I

signali zvnna su pojedinacni Hi brzi (u razmakod pet sekundi). Gong sc uvek oglasava samejednom. Niz signala mora se ponavljali I

zadatom vrelllenskom rnzmaku.

Spreman 7.3 plovidbu: elva duga signala uIclzmacim3 od dye minute.

•• 11 11111

Dv-J duga i dva kratka zvuka Pel kr:.llkih :.ign<lla

Da;e hrod kOji ~cli pr~ic:tti sa Daje brad koji leli poKa;.atileve 5tr:l11e da lllU ";!mere drugog brocla

Zvucni signali u maglj

•• 1 .1 ••

Prestizanje brodova U lIskom kanalu:

Dv•• dug;l I jedan kmuk zvuk Dugi. kronk., dllF,i, krarki zvuk

lla,e brotl koji tdl prt:tk-.lti sa Su,o;tlRf\uti hrud dopuStadesne scl'3ne pn.:lk~mJC

Uobic:ajeni naCin otkrivanja drugog brada ioznacavanje vlastitog polozaja u magli,obavlja se zVlIcniIn signa lima sirene (za malebrodove rog), zvona i ganga. Razlicitekombinacije tih zvukova obelezavaju brodoveu plovidbi, pred plovidhu (koji nisu usidreni anisu ni na vezu a ne krecu se), usidrene iiinasukane. Vrsta zvuka daje grubu sliku 0

veli6nj hrnda. Plovila kraca nd 12 metar," (do15 BRT) moraju imati sarno "e fikasan zvucni

Plovidba brodova u magIi

Pravila plovidbe

Tri kratka zvuka: Signal hroda (sa<vim levo)koji se krece unazad - knnom.

Magla, C::ak i vise nego lose vremc,.predstavlja vcliku opasnost za male brodove.Smanjena vidljivosl povecava opasnost sudarasa drugim plovilima, po..~lO se i svetla brodovane mogu dobro, iii nikako videti. POjavommagic, ili, ako se ona oeekuje, brad koji je uluci ne bi trebalo da isplovljava. Ako se maglapojavi za vreme plovidbe, moraju se preduzelisve radnje cia hi se srnanjila mogucnosl suclara.Prvo se utvrduje poloz.aj broda, a zatimodreduje kurs izlaska iz saobracajnih i opasnihvoda. Neprekidno se mO.....d proracunavatipolozaj i uSllleravati brod u sigume v<x1e, i pocenu potpune promcnc prvobitnog planaputovanja.

80

I---­

~---.. ,.-.. '

-'

83

Kardlnalne oznake

N ol.ruka: V K DI ili K BIE oznaka v K B13GpS\':lkih :; 5 II. K BI 3 GpS\,;Ikih 10 sS llznaka V K B1 6 Gp plusD BI SV'".tkih 10 s iIi K BI 6 Gpplu~ 0 AI <;;\<"'akih 1; sW oznaka: v K HI 9 Gpsvakih 10 'i Iii K DI Gps\'akih I,)s

Kardinalne oznake pokazuju gde se nalazineka opasnost iii va~na tacka. Danju serazlikuju po obliku i boji. a nocu po svetlosnimkarakleristikama.

I

,,,,•... ,

, ', ,, ,. ," ,. ,. ,. ,

• •,. '· '· ,· '

-

Desna oznaka

Plovni kanal

i

I.

•-- . .••••••

Smer oznaka

/• 0.'•- , '. '. ', ', '. '• ({n ,, '

~ ~ ~ ~

IAleralne oznake

Pnkaz tipicnog kanala po IALA A sistemu

Leva oznaka

Pravi/a pJovidbe

Late.... lne (boCne) oznake se koriste na.hovima dobro ozna~nih kanala. Oznake s\c qrane mogu biti u ohliku valjka ili stapa ick su crvene boje. L:koliko imaju na vrhu

oak to je uvek crveni valjak. Svetlo. ako gaa. hlce crvene boje bilo kojeg ritma, nok\og da se ne moze zameniti s dnogimetlima u istom podno~ju. BOCne oznake·,ne strane imaju oblik ~unja ili Stapa i zelene

iii crne boje. a vrhu mogu imati ~unj

krenut prema gore. vedo je zelene boje.lag<Xleno rilmu drugih oznaka u istom>dno~ju.

Mc<1unarodno udruzenje ~velioniC'Jrs

organa (lALAl odredilo je dva sisleohele~.avanja plovnOl( puta i plovidbeopasnosti istem A, komhino"ani latemlkardinaJni :;btt..m, koristi se u Evropi, In ~

AUW'dliji i delovima Aziit', dok se sistemlaleralni. kOrlsti u abe Amerikc i del"'iAzJ .

Pomorska svetla - oznake za plovid-nocu

za nocnu plovidbu brad. pored oSlanauticke opreme, treba da ima i sekundom(."f:kojim se men lrdjanje peri<xla sveLla i tanzbog identifik,lcijc svetionika.

Plovni putevi uzeg dela obalnog podno~

oa mestima gde su novi, prolazi, oSlnr3. uiazizaHvc u kojima se nalazj luka i sli~

oznacavaju se obalnirn 5veLJima. Bojakarakteristike sveta!>, koja sluzeraspoznavanjc, takodc se nalaze u Popisvclionika.

Lucka svetla postavljena su na lukobraniniii priswnima mdi orijcntacije pnlikoprilazcnja luci. Boja luckih svetala: zetesvetlo se postavlja sa desne, a crveno sa le\strane, r.l~lInajllCi iz pmvca dulaska ~ rnaprem3 luci.

za obelezavanje plovnog putapriohalnom podno~ju nocu se lIpotrehljavpomorska svella koja se mogu podeliti ugnlpc: svctionici, ohalna svetla i lucka svella

Svttionici su taka postavljeni duz () .mora da po..<;luze brodovima j za orijenla ijllne samo kao upozorenje oa opasnu preprekMnogi ad njih poseduju i sirene koje ada7.vucne signale u periodima smanjevidJjivosti (napr. za vrcme magle). kao i UKrndio-stanice za kOffiunika<.iju sa brodovirnohalnirn p()mo~kim stanicama.

Koja~ strana smatm desnolll, a koja levolll,odre<luje se uvek prema kursu kojim hraddolazi do oznakc sa mo..... iii se sa te stranepribliZava luci. odnosno prolazu ili uSCu reke.To v-dzi sarno kada je pristup moguc sarno sajedne strane. Ako je prilaz moguc sa dye str-dne,kao Sto je kod prolaza ili kanala koji iduuporedo sa obalom, smatra se da je • ulaz' saseverozapadne strane.

OZNAKE ]A OBELElAVANJEPLOVNOG POTA

Osim nesvelleCih oznaka. za lak1.erospoznavanje n()(.'u i pri smanjenoj vidljivosti.postavljaju se i oznake opremljene svetlosnimbleskovima. Popis svelleCih oznaka sasvetlosnim karaklerislikama nautic-d.f ce nad 1I

Papisli svclionika.

82

Ircea je, ozmu~avanjc po kvadrantima. T'lkose oznaaavaju veliki pli<..~ci i potopljeniohjekti. akon ....spoznavanja znaka i7~,kliu~ka da je to jedan ad kvadranata. znacese 03 koju stroou treba skrenuti i 7.3ohiCipreprcku.

Oznake za dnevnu plovidbu mogu ,erozlikovati na tri na~ina: po ohliku celog znaka( ohlik ~una. valjka. kugle. pir-dmide ili motke),po boji ( crveno. emo. zeleno. ili belo) ikonamo po znaku na vrhu. ako ga ima. Da hise prepoznala oznaka. postoje tri moguCnosti:oznaka se mora ostaviti sa leve strane. sa desnestrane. iii po sredini. to jest. zaohiCi je sa leve iiidesne SLranc. za prve dye mogui-nosti nisupotrebna objaSnjenja. ali za treCu posloje jcl trivarijame.

PnJa je. da se znak Ostavi na ,igurnojudaljenosti. jer oznal'-dva neku usamljenuopasnost;

<lntga je. da se znak ne sme z.10bilaziti n3

prevelikoj udaljenosti. veC se mora plovitipored njcga, sa leve iii desne slrane. poStoobele~.av-d sredinu prolaza iii kanala;

Pravi/a pJovidbe

85

Pravila ploVidbe

Brod A bezbedno plovi, drfe<:i se srOOine. Svetla pokazuJu polotaj abale i ostrva. Brad B, nai~V§1 na crvenltor kalt poknva padvodne stene ispred ostrva sa svetlom n8 prekide B Bll0 s 8 nm I C BI3 s 6 nm, manja kursIdbe kako bi panava usao u sektor vldljivastt belog svetla. Brad C namerava da uplov; u luku Promenr6e kurs i

'llO¢etl uplovljenle tek kada u(je u zonu zelenag 5vetla. Oak traje uplovljenje mora se videtl zeleno svetto • jer oneKtl brad St urnom u 10vl"en·u.

Crtef pokazuje kako je .0sveUjena.. grupa ostrva na plovnom putu. Brad A mora Ispred svetla B BI2 GP 10 s 9om promenttl kurs, pri tom vocleCi ra(;una da no u(je u sektor tame, sve dok se ne uoci sektar svetla drugogIvelionika, B 813 Gp 155 17 nm. Tada 68 S8 vratlti na prvobitni kurs, ploveci u seldoru vldljivostt drugog svetlonlka.Brad B, uotivti crveni sektor, mofe prameniti kurs na jednu iii drugu stranu, kakO bi zaobltaa grupu ostrva

Bll0s•

Boja. kJmklcrbttka I perils\'etala Uri~~lni ~1I na kanl

zajedno ~J ...imbolomOL.Il:.t.kc,

Ot.I1i.lka bigurnog plo\'nog pUla (I11oze hit1I obliku ~lUha iii ;tapa)

Scktori

Po~ehneo7nake. ObLik moze hiti razlicit.kada ie U obliku cunja nala7i se sa desne ~1r.1r.

plo\ nog pUla. U"ek je }lIle boje i sa 'U11IkrMOIll na \ rhu

eka s\"etla, po:-.cbno S'·etioOici. kori ....1obojene sektorl" za oznaca\"anjc '-ligurnih I

opa!'lnih podrucja. Sektori '-IU oznacerukanama, u Popisli S\ etionika i pomof1o.kigodiSnlJcima.

BJesalc: (svello kra¢e od tarne)

Svetlo na pre" de (rama uaea od svetlal

lzofazoo SVQUo lsvetlo lama Jednakll

Stalno svetlo

Bleskovi u grupi (u 0'I0IYl sllJtaJu 3)

SvetJo sa kralklm bleskoll'lOla {SO do 60 u min,

Kratki bleskOVl na preklde

SveUo na prelc:lde u grvpt (u ovom sluCalu 2)

Pfomenll'\IO svetlo (menta bot...)

$\le1lO sa Morz8QVlm kodom lu ovom Slu¢aJu U)

Vrlokrat bleskOVl ItOOdo 120um,ol

IALA A uk1iucuje i tri druge \ Ne

ozna~a

OPIS

Oznaka l1sam..ljcnc opasnostiupozorava na ()ra~no mesto kajL' M:

sigumo sme 7aobiCi sa ohc 'jtmne.S\ cuo. kad ga Ima. je belo HI 2 Gp.

o"tale oznake.

SveUa kardinalnih oznaka

Pravila plovldbe

07naka sigumog plomog pUla.naprimer. pokazujc ~redinu kanala. Aka je

posta\ljeno s\,euo, ono Je belo naprekide. iii sa dug!m blesko\ima

svakih 10 sekundi.

Oznaka lIsamJjcnc op'I'Onosti (maze hili i 1Iobliku slapa)

Po~chne oznake Sli namenjene zapomoc 1I navigaciji, cia bi ukazi\'ale posebncosobine () kojima se govori U UPULSl\ ima 1::1

plo\'idbu. :'>JjihO\ oblik mo~e biti ,",zliCit ali nesme do\'csti do "'lamene" sa ostalimnavigacij~kim oznakama.

Period svetala. Period sv~tala je vreme potrebno za oda~tljanJe l:rtavog svetlosnog niza od pol:etka IOOne grupedo pol:etka sledete. Vreme Je lNek dato u sekundama. Na kartama je navedena skra6enica penoda svetala.

84

I r --.-= I PI< 5.

[II U IPl2Go'.L-..:--:--:--:-:------------l

Plovni objekti i njihovo koriscenje Plovni objekti i njihovo koriscenje

6

11

1

Sirina broda meri se na glavnom rcbru, kojije poprccni presck brodskog trtlpa i koji in'"

Osnovne mere, masa i zapreminabroda

Glavne brodske dimenzije

4

Osnovne mase i zapremine broda su:

• sopstvena masa broda iii pmzni depla­sman je' masa potpuno opremljenogbroc.la. na najmanjem, (zv. pmznom gazlI,izrazena u tonaffia;

• maksimalni deplasman podrJ.zumevamasu broda do ravni najveeeg dozvo­Ijenog gafenja, izrazenu u tonama;

• rd7Jika izmedu m~lksim;lInog, i praznogdeplasmana ravna jc nosivosti hrada(putnika i tereta).

",isninu treba shvatiti kao da je bradutisnut u neku, na primer plaslicnu masu, uosvoje linije najveeeg gazenja, tako da je u njojostavio otisak spoljnog oblika trupa. Ako bi sewj oblik ispllnio vcxlom, takvo vodeno telaimalo bi 5VOj odredeni oblik - zaprcminu,.• 3tzrazcnll urn.

87

58

• 'adgradnja (nadgrade, nadogradnja) jewe ono ~to je izgrJ.ocno iznad gl~vne

palube, i ~to u vclikoj men pojac-olV<levrstoc'u brodskog trupa.

• Ugradnja je sve ono sto jc ugradeno u trupi nadgradnju. Ovde spadaju lInutrdsnjeobloge, podovi i tavanice, pregradeprostorija (izlIzev vodonepropu~nih

pregradal itd.• Pogon broda moze bili vanbrodski iii

ugrac1en motor sa lmnsmisijom (oSQvi­n~kim vodom, statvenom cevi. elasli­mom spojnicom, propelerom itd.).

• Uredaji i instalacije su energcLSki agre­gati, crpka za spa~vanje 1I slu6Jju pro­dam vode, sidreno villa, konnilarskilIredaj sa komlilarskim vooom i komli­larski.lll perom. vodovodne i c1ekuicneinstaladje. instalacije za grejanje 1

praVeLrdVanje, itd.• Pokrelna oprema: navigaciona, bezbe­

donosna, masinska, kuhinjska, ltd.

Osnovni dekM~ sa kabinom: l-pramac; 2-krma; 3-paJuba; 4-l<abina; 5-l<okpit; 6-p<amCana slalva;7.knnena statva· 8-vanbrodski motor, 9-rul:ica motora ko;om se upravtja brodom i regult~ snaga rootora (doziragoriYo u motor>; lG-karika zavarena Iii ul:vfttena za pnuOCanu slaOO (s1uZi za p<amCani vez i za pnjem teglja);

l ) (7 )0

2

Naravno, aunei sa kahinam iii bez nlencmajll svc nabrojanc clemente i opremu.

t.: daljem teksn, ovakav plovni nbjek...nazivace se camac. mali brod iii 5amo br<x.l(izuzev u oblasti plovidbcnih propisa kOIzahtevaju precizne nazlve) , poSto je takanaziv vee opsle prihv3cen ad nautic3iJTakoOe, upmvlJae camea iii zapovcdnik malbroda nazivace se kapetan malog broda, ,10jednoslavno nautieac, jeT se u brgonu taka Ilove.

BROD

• Brod"ki trup sa~injavajusastav uzduznih I

poprecnih vez.:1 sa nepropusnomoplalom. PodloZan je savijanjll poddejsrvol11 tereta, Ijudi, uredaja, oprcme I

dr. s' jedne, a potisku I boCnom pritisku s'druge :,tmne. Sasroji se iz kosLura trupa,opiate (obloge) dna, bokova I ~Iavnc

palube. Pod glavnom pailibom sepodrJzumeva gornja zavrsna vado­nepropllsna oplata trupa, iznad kojcna",aje nadgmdnja.

Osnovni delovi broda

Brod.ki kompleks se rasclanjava naosnovne delove: tmp (korito), nadgradnjaugrddnja, pogon, ure<1aji i instalacije i pokret""oprema.

Prema Pr-dvilniku 0 plovidbi oa unu­tf'3snjim plovnim putevima i Osnovnimodredbama 0 plovidbi na Dunavu, mall bradje waki brod cija je dUlina manja od 20 metam,izuzev onih malih brodova kojl vuku, potiskujuiii nose kao "czane brodove koji nisu malibrodovi, kao i skele i brodovi kojl mogu daprevoze vise o<l 12 putnika.

Prcma zakonskoj defmiciji camacUnUlr'dsnje plovidbe je plovni objekl trgovaCkcmomari e (o.,im tegljaca iii potiskivaca bezobzirJ na dimenzije i iSlhninu) namcnjen zaplovidhu na unutntsnjim vodama, Cija je du~inatrupa manja od 1; m, a sirina trupa manja od 3m, i eiji najveCi deplasman iznosi manje od 1;tona (za pomor ke 6Jmce ogranieenja su do 12m duzine, dok ;e reglstarska zapremina manjao<l 1; BRT).

PLOVNI OBJEKTI

6

"'\J22

~~:;4 20

9 ./ /" ~ .~ 17 0 .., r "',

, 16 2 21-13 12 18 Wi1 8,

1 •I -(I

19 14 107

• • • - • • •

Rec jahta na svim jezicima sveta oznacavamali brod ili brad namenjen sportskim izabavnim pULOvanjima. Naziv potice adholanclske reCi Jagle i prva je oznacavao bradkojim sc iSio u lov na divlje patke. Tck kasnijeree jagla preuzcli su i drugi narodi da bio7.nacili mali hrad iii brad namenjen zahavi.

~~O,:,"l deloY! maJog broda. 1 trup. 2·pramac, 3-krma, 4-glavna paluba; 5--nadgradnJa; 6-gomja paluba;7·kobihca. S-pramatna statvs, 9-krmena statva; lQ-propelema statvs; l1-pogonski motor; 12.asovlnski vod;13·statvena cay; 14.propel.er; 15-komanda zs motor; 16-prenos komandi • transmlslja do motora' 17.kormilarskitOCak; 18-prenos upraviJanJa brodom - transmisija; 19·pero kormila; 2O·sidreno vitlo; 21-sidro; 22-bhve

86

89

CVNoCa je sposobnosl broclskog Lrupa ciasc pod clej't\'Om spoljnih sila trJjno ne

rczcn-oara - I1bli~lcra" pogodnog ohlika, lakoda se olpor broda ne povcca 1I znatnoj mcri.

Ontgi pojam stabiliteta jt: stabilitel tezine,koji z3\'isi ad ra~porcdaopterecenja. rnaterijalaoc.1 koga je brad ~tgrJt1cn, uredaja i opreme,motom. tankova'za gori\"() i vodu itd. Sila h.ojanaginje brocl. Pf\ 0 morn sa\'ladau lIticaj tezincpa lck anda uticJj oblika. L. pr.,bi prc clolazido prc\ nanja broda zhog grubog nCm3r..1nauticarJ iii pornemnja oplcreeenja. negoclelavanjem spoljne sile vetm i lalaSJ.

~labililet se mozc poboljsali dobrimrasporec.101TI optereeenja tako ~to ce se leskitereu posta\'ljati na sredinll i na ;to ni'~ rneslO.Ua bi se izbeglo \ aljanje brexla potrebna jeravnomcrno opterech·ati. kako !xx:ne krnje\"e

tako i pmmac i knnu.

Iskustvena praviJo! Ako Ie mali brt><.l7.311\ acen nevrt:mcnom i \'iM>kirn wlasima, iugrozen lUll je stabilitet, kapctan 11e6: dozvolitinikom ad posndc i gostiju <.Ia uMane i stoji, iakoje to rcneksna reakcija kacla u nevrCIllCIlU brexlpocinje da se Ijulja. ~vi moraju, Ix:z obzlra 113okolnosti i talase cia clIcnll iii sednu, ako jepotrebno i na dno plovila. Evcl1lualni ler<..:ltreba slaviti na najnizi deo brooa. Spu';wnjemIjudi i lercta na dno plovila Zllatno ce 11111 sepoboljsati stabilitet, Cimc se ~prcCava

mogucnost prevrtanja. Zatim, praviloc)11lvoznjol11, blagim i velikim krugorn okrclanja uz.umereno doziranje snage pogon.o:,kog mOlora,izbccice se uticaj centrifllgalne &i1e. Polozajhroc.1a 1I plovidhi 1I oelnosll na tala..,c mora hititakav dn ih c1abija prihlizno po prJIllClI iii knni.• aravno. uz preduzimanjc ovih radnji<.ldimicno iii u pOlpunosti, bf(xl cc se usmeriti1I prJ.vcu sigumoMi - 7..a\-ctnne ave) bkusrvenopmvilu '" primcnjuje i kocl \'cCih broclova.~ara\'no. ne i ona) cleo da posada i putnici

moraju sesti na dno broda.

Cvrstoca

Plovni oblektl I nJIhOVa kOflscenle

Kad(l je, na primcr, u pitanju nepo\'oljan'tahilitet oblika, treba [X)\ c6lti sirinu broda naplo\J1oj vodnoj liniji. Ovo Sl' U prnk~i iz\'odidogrnt1ivanjem uzdllznih poluvaljkaslih

Stabllitel SoC mo~e rm;claniti na: Sllilicki,Id.1 ,,;poljne sile dduju rnvnomerno po jacini i.In:u. i dinamic"ki, kacb sile dc.:luju na.Ihove u n:llctima. Pri btoj jacini spoljnih ~il3

nd se. 11 slucaju dinarnickog moze naR,nuti zanhlizno d\'ostruki lIgao U odnosll na sillcaj

1.111<'kog Mahiliteta.

~l,lbi1itel je sposabnasl brocla da se pol.mkll clejstva spoljnih sila koje su ilazvale

~()\"O naginjanje pono\o \Irati u pn'Oounir..l\·ni poloLaj.

'labLlitet je, takode, ~uprotstavljanje

InjJ.njll broda. Sill' koje mogu izazvati'lnlanje broda su: vctar, talasi, ncra­)11emo r:lsporeden teret, ccntrifugalna ~i1a

"krcranju brO<.ia, ild, Aka ,e brocl na/linje«) ..,vojc uzdufue ose, gO\'ori se 0 poprccnomII1lanlu - poprecl1i stabilifef. Aka "" brtxl

J,tlnjc oko poprecne o~ gO\-ori se 0

IJotinjJ.nju brocla U lIzdu7.nom sillislu

clwilli !J.labi/ilet.

Stabilitet

L zavisnosti ad ugla nagiba, r..lzliklljC sc~)(clni stabililel, gcle je ugao nagiba 6-8 iI.lhilltel pri vccim nagibima.

Poeetni ;"l3bilitet zavisi ad pllnocc oblika·hra, i odnosa cluzine i sirine lrupa. Zato M: 1I

)\ om silicaju mozc govoriti 0 slabifitelliuhltka Sto je ~irina II odnosu na duzinu lrupa\.~3, to ce stabilitet i Mlprotsravljanjc

pre\:rtanjl1 bili veCi, ali do odreucnc gran ice. jcr. povecanjem sirine gllbi 1I bnini broda.

I\akav treha da bl1de exJnos ~irine i dllzine(nlpa. ne moze sc prikaz3ti nckim meri!om,k.1() ;;lO se ni menlo 1...1 \'eCi hroo ne m07eprcneli na manji. Za brtx.l 00 10 m duZine taj>dnas i7.l1osi 1:3, clak je 7.a brod 00 6 m i cloI ) ­_..,.

,-

TEHNICKO-NAUTICKEKARAKTERISTIKE BRODA

Ii -~inna hrodJ na maksi.malnom gazu

T-minimalni iii prazan g3Z

T -111:lh....nnalni gaz

Plovnost

Plo\'nOSl je (lp.sta .;;p{)!"obno~t nekog: lela d.1sc pod dcj ...tvom spoljnih sUa moze odrz.lvUlIna vodi. 11 7~1Vi~nosti o<.! ndno:-,a gustineI11JIL'rijala oc! koga se (do 'iasloji i gustine V()c!t;pO~loie: uezils/ol'na p/()(Illosl. kadn Je gu:-.tin..tela m:mja 00 gustine vode, Jll:"ga!U'ua jJIOl"IO~\t

kada je :-.Iucaj obrnut, telo bezplol'lIosti kacb :-,t1

gllslina tela j HxJe jednaki, odnosno k"H.1a le)oIdxli u "xli na btlo kajaj clubini, i na kr:lju,ltS/Ol'Jlfl plm'llost h.a,Lt je gu.stina mal~rijalJ odkog:a lie tela S~bl()jl \'eca od gustine \'ode, ali jctela lak\'og ol>llka da iSlis~'"Uie zapremlllU "ode,cija je 1ItJ.:-',1 jeonaka sop.slnmoj ma.:-.i telaBroclo\"i ra~poLtz.lI lIslo\'nom plo\no'icli.

Nepotopivost

~epo(Qpi\'05( se obeLbeuuJe henne.licnoscu "tpojeva opiate trupa i O(\Ord nn trtlpU.\';j7dusnim Komorama. <h"ostrukim dnom.nepropusnim pregr..l<.lama i crpkJma 7.3sa\ lac1i\ anje prodor..1 vode.

__l•

•

B

B,

L -duzina brooa na minimalnam g3ZlI

B -sirinJ broda n~l minirnalnom gaLu

L-du7in..1 brnda prek() .....vega <najn.-.ea du/IO.J)

L -<.lu7in3 brodJ na l1uk,,;imalnoJ11 gaLu

•

najH:CU po\T~inu lIronjenog dela (ohieno it:' tooa ~redioi broda).

Visin.l ~Iohodnog hoka (nacl\"ode), meri :"It'

oa gLI\nOI11 rebm, o<.l linijc naJ\c<3egdoz\oljenog gai.enj.l tlo gamjc ivke opbtepaluhe. \'isina slobodnog boka odreuujc tZ\.

"rezerYni depbsmantl• Oclno:mo. to je ana

istisnina koju hi brad o~I\'ario 1I sluc:ajuuronjenja \'cceg oct mak~il11alno doz\'oljenoggazl'nJa, s\ l' do gamje i\'icc palube, a da prilOme nc izgubi plo\ nOM.

•

RC/lTvni clepla ....man je oel presuclnogznacaja prilikol11udcsa (kao Slo ie npr. prador\oue U I>f(x.!) icr omogliCava dohitak u\'remenu clok ne hudu preduzete i o~t\'arcne

odgo\ arajuce mere za spa~~l\'anje broda.Ukolika jc ,Iohoclan hok \ ce;. utoliko brO<.iIXllje ooole\'<l prc.:lh"anju lalasa, odnosno.dopuSta \"ece poprecno naginjanje brod3.Zbog \"a"no...ti. \"isina ",Iolxx.lnog Ix)ka seodreuuje IX)~hnim pr.J\'i1ima.

Plovm objekti I nJIhova kOflscenje

I3ezbedna r:lMojanjc Ie ano kajc Ieizmereno izmec:1u r..I\'11I najn~ceg gaz.a i naJni7:etacke i7nad koje voda m07C ut17iti II brod, priccmu se ne uzimaju II obzir ()(\"ori Z3 prijem,uZimanje i izbach ~tnje vo<.IL'"

88

Plovn; objekt; ; njihovo kori~cenje Plovn; objekt; I njihovo kor;~cenJe

Drvo

HrJ:,lovina jc tclko, cvrsto i tvrdo drvo. Uhrodogradnji se upotrebljava za izrJdu kosturJtrupa (rebid, rebrenicc, spone, pr yeze itdJ.Ranije je upotrebljavano i za izradu oplaletrupa (ribarski ~amci Sli prnvljcni (xlhrastoyine), ali se to napusta dclom 7.310 sto jelrup pretezak, a delom ~to se "vo drvo sve Idenalali, pogotovo aka su pOlrebne vece duzinc.

7.a izgradnju opiate lrupa i palubuupotrebljavajll se I11ckanija drva poput bom,ja:,cna, eamovine, itd. Jahte sc cesto aplo­cavaju drvetom iz lrap,kih predel.. kao ,to 'um"hagoni i tik. Za nadgrJdnju, pregrade ikabine l110ze se upotrebljavati vodootporni

sper.

Drvo je kla'iean materijal u brodogradnji.Zadnao se kroz \ekove, doka7.avsi svojuizdrLljivost i u najtcZim uslovima plovidbe.Ipak, sve se manje brodo\'a gradi od drveta.Radl sc pojedinacno, i gradnja je skupa.Nedostaje i kvalitetno dr\'o, a i dobrib majstora7.a d,venu brodogradnju je we manje, kao ionih koji imaju dovoljno vremena Z3 redo\ no

odnavanje broda.

odnosu na svoju tezinu, dryo je jakmaterijal, e1astiCan, S po7itivnom i bezu-

91

ZahvaljujuCi nivou lehnike brodogradnje svakimali brod izgraoen od poznatib mmerijala uzdobar projekat i izradu bice siguran u plovidbi.

to se lice troskova gradnjc i odr7..llvanja.,Iucaj je drugatiji. Trosko\i i7grJdnj~ brnda odcelicnog lima su· najniii, dok se hrodovi odstakloplastike najlak~e odt7.avaju. Ako se zelida brod bude sto laksi, kori'lice sevodootpomi spero koji je specificno najla­ganiji materijal. Najtei.i je, svakako. anmr..tnibeton ferocement. l\aj\ eeu specificnuCyrstoCu ima stakJoplastika. :'oJakon svihupofl.1.1ivanja, oi za nijedan materijJI ne mozese reCi da je idealan - svaki il'na prednosti inedostatke. Po mi~ljenju vcCine srrutnjaka,'taklopla'lika je malerijal buducnosti

a manjinl plovnim jcdinicarna L'l.rmilarenje mo~e posluziti i veslo, lZ\ .

lnica". koja sc poslavlja na krmeni deodltako da je sin deo - list zaronjen u voctu i'~ovim poloZajem, potiskivanjcm 1I levo iii 1I

no postize sc zeljeno l'tkretanje.

I"ko su sada, bo brodograoevinskim"terijal veoma prisutni stakloplastika,crmoplaslika, celicni i aluminijumski lim leJnnirdni beton - ferocemcnt, od drveta se jo~

u\'ek grad; znacajan broj malib plomih,,:dinica. [ pored najbolje volje, ne moze sc redkoji je materijal najpogodniji za brodogradnju.

Manevarske sposobnosti

MATERIJAU ZA GRADNJU BRODA

\lanevarske sposobnosli br<xla Sll:

,kn:t1jivoM, inerciona svojstva i upravljh"ost.t \-'nUI ce hili reci kasnijc. Odre<1ivanje smcra

1\ idbe vrSi se kormilarskim urcdajem akrdanjc broda pogonskim urec:lajem.

•

\ anbrodski motori, kao pogonski uredajiJlih hrodova, sluze i L'l kormilarenjc, jec Sli

hOllki p()de~eni i 741 to. Moze blli direktno,Jlb nautieaT dni polugu mowrd, iii prekolnnilarskog locka i transmi:-.ije.

t\.od maneVf"d pristajanja, okrelanja 1plm Ijenja, pored kormila i oblika po(ho­nog <.lela broda, vazl1u ulogu igm i pogooHxJa. :"Ja primer, hrodovi ~a dva propeleranristeCi spreg propulzionih sHa (voznja

Inog motum napced, a drugog nazad) imajuIJleko veca rnanevarska svojstva. Ulucajevima otkazivanj3 komlila, brodovima sa1\;.1 propu!zora moze sc lIpravlj~lti wko ~l() ce• kurs odrzavati podesavanjem snage jednog i

Imgog mO[Qra_

Bezbednosni elementi bnxla su: cvrsloealnapa, srahilitet broda, visina nadgradnje, vi~inalobodnog boka i bezbcdnosno rastojanje

h'hina merena od linije najvcceg uronjenja doCll"ora na trupu brocla), manc\·arska svojs[va il~ana pogona.

96

r

8

6

3

15

14

• poprcefll_l CVrstOCll, rebea, okvirna rei(t:lJ1l s3Mavijen oct rebrcnice, boco<rebrJ i spone) i pregrade;

• UZelll:Z,1Il ccrsJoClI, s\-e uzduZnc veIlkobilicu sa hrptenkom. pasme, podvezcprove7e, kao i :wc u7.duzne vo;<:·\oplate-poscbno z3vrSni yoj i uzvojni lim

• /Oka/Ill/ cvrstoCl/, koja je prcdvidenas\'lm mestima gde sc javljaju posebna jaoplereeenja. postolje <fundamenlpogonskog motora, poslOI;e sidren<villa, hilve, ojm:anja na pmmcu i knni, ito

Elementi cvr.>toce kosrura hnxlskog teumogu sc rdsclaniti oa:

16

21

7

/

plm ne jedinicec\'tSl<x'e brodskog

1411

5

Napomenal ,\fanjenernaju s\>c c1emcnte

Prikaz clcmerutl.l C\'I'SlOCC bmcl....kog (nJpa popn..:mog ...i,:,tenu ~dnie:

deformge, odnosno, ne prelomi. SHe kojedcluju na brodski lfUp SU, sa jedne strane lC7ina

bro(bkog lrupa. ukrcanog tereta i Ijudi, a sadruge Slrane potisak na dno i bokove broda.Pored tih sila. koje su staticne, na brodski lrupdeluju i dinami~kc sHe, udarci talasa kao i 0 tali

udari u plovidbi, prilikom pristajm'Ia,nasedanja ild.

Ilrodski trup je >aMavijen od kosturJ ioplale. Kostur brodskog rrupa daje neo­phodnu proslOmu <"vrsloCU i oblik. dok oplata injena nepropusnost obezbeduje plovnosl.

l-kobilica; 2-hrptenica: J..pasma: 4-boCna pfOveza; S-palubna proveza; 6-proveza; 7·rebrenica; 8-boCno rebro;9-spona; lG-kofeno (~omi lim); l1-uzvojni lim; 12-zavrSni YOJ; 13-~na aplata; l~ata dna broda; 15-op1atapaJube; 16-paJubna stala

90

v

Celicni lim

93

Plovni objekti i njihova koriscenje

Jos ocl vremena k"d" Je lim poceozamenjivali drvo, do lada jedini bro·dogradevinski materijal, celik nije izgllbiosvoje vodece mestO 1I gradnji brodova. Jeftin jei lako ohradiv materijal. Stakloplastika je, zhogsvoje bkoee, 1I prednosti kOO gradnje manjihohjekala . brOOova lakog deplasmana (glisera ipolllgiisera). Gustina cclika je 7,8 kglm, dok jekOO stakloplastike 1,9 kg/m. Ovaj nedostataksc lIblaz.va poveeanjem ;;irine broda idimenzionisanjem e1emcnata evn-.toce kasmanjenju m:lse broda, narJ\no, ne oa ~telU

bezbednosli. Osim toga, i rJzlika u ga~enju

brad" 00 oko 10 em je hilna. KOOdimenzionisanja debljine opIate preporuclljese da celicni lim ne bude ranji od 3 nun kako bitrllp zadrZao svoj oblik, OOnosno, <1.1 ne bidoSio do defonnaeije lima prilikomzavarivanja. Cela konslruk ija broda 7.ahtevaposebnu antikorozivnu za5titu, od ~ega zavhi

Stakloplaslika svakako ima prednosli nad()~taliln materijalima, ali ima i 5vojihned()~l~ltaka: nedovo!jnu elasticnOM i sKoronikakvu otpornost na lIdarc o~trih predmcm,kao i, za nase u~love. veoma visokll cenu.

Pri gmdnji broda prYo"" izgmdllje kalllp 1I

koji se polaze amlatura, a 7.atim na)h-a 511101001.P()~loje i drugi nacini, kao oSLO je "sendvic"gradnja. TlI se jezgro 00 pohuretan pcnastihplo6l, sperploi'e iii drveta zatvara s jedne idrllge Slrane lankim zidom stakloplastike.O\"aka\' trup je veorna lagan. ali irna dostaproblema ukoliko se prohije zidsrakJopla;tikc. Ovaj nedostatak se moze izbeCiako se za jezgro lIzme materijal koji ne lIpijaVOOll.

da se P()VCC~1Va udeo swklcnlh vlakana,zapravo, tip Lkanine napmvljene 00 takvihvlakana. To moze hili jednostavna tkanina odizvlIcenih \ lakanca - mal. iii pletivo - rowing,oct unakrsno isprepletanih uvijenih niti.Tkaruna se mcri u gramirna po Olelna

kvadr.JLnom.

1\ nom pIOVIlOSCU. Otpornije je oa osrccenjaJ ,.;lmO..d nego staklopla>eika iii Iimovi 00hka i aluminijuma. Lako se ohrduujc i veoma

) IZgleda, ali mll jc veliki nedostatak ;;to jewJlo"no propadanju. Stalna vla~no ( okolincnctlostarak \'azdllha dov,x!c do m.llenja

•• •,,-(;.I, naroclto u zatvorenom pro:-.lonl, Jer

111.l "ilrujanja "azduha koji bi uticlo da ~c

Iga izgubi bparavanjem. Posloji i SU'"O

•IJenje koje nastaje zbog fenncntisanjan Klnog soka neprosu~enog dryew. To seIIneclIje lek nakon d\'e do tri gOOine posle.tlnje. Kada jc drvo dllgOlmjno izlozenoxli. k.i i i suoeu ~inje propadati, pa~ mora~k Slititi naslagama boje i Iaka.

• dodimi oblik, gdc se daske (Iajsne)clodirujll 5vojim ruhovima, a naj7.aMu­pljeniji je kod izgmdnje recnih plovila;

• prcklopni oblik, daske (Jajsnel sc pre·kbpajll na svojim nlhm ima (drvenapasara)j

• dijagollailli oblik, gde je opl.ra s"sw·vljena od dva sloja dasaka (oplatnica)izmedll kojih je pbtno. Daskc se posta·vljajll jedna prema tlrugoj dijagon"lno.

srakloplastika se sve vi;;e lIpotrebljava priradnji malih brOOm·a. Veoma jc trajan

IlMterijal, ledan je od najlvrdl11, i za ....zlikll 00Jrvcw neo~cllii\ na tntljenje i propadanje 7.1X>g

arosti. Tnlp izgraden 00 staklo· plastike IakSi. oJ dn'enog za oko 30 procenala.

Stakloplastika

l hrcx!ogmdnji postoje tri ohlika gradnjc,"Ie brada ,x! dneta:

Kao sirovine korbtc ~e .:.mola poli­'''lerskog iii epoksidnog tipa, i arma[Ura adIdklcnih vlakana . kalcijllm silikonskc osno­\~. Smola se moze oblikovati bez ik.kv,hpnusaka iii lcmperantre, jer se lIkruclIje tekbda se dodaelma izazove hemijska reakeija.'.lma ne posedllje dm'oljnll ""rstOClI pa seojJcava vlaknima Maklenc vune_ C\'r~LOCa

1)\ akve ~takl()plastike moze 1)C rcglliisati tako

,

7

B

32

7

3

2

7

3

2

•

61

6

1

4

b)

5-----~, ­

..:1-- -

c)

ols-, ======= ._4 - I --- ~~- ~: -.~..:_.. ". .•

~-- -- -- - --- -- "

. ...'--7£." ---" - I_ -..__"'- rl'- --'. -- -x: _.- ., "- -lr-_.__·.. I_ JJ.- -" ~

,~._ ~-- _.--, • - I

'- -:,.'- __•.-~-'-..- -"1.. ' -

6

0>.. -

5

a)

1Sistemi gradnJe drvenfh ~maca: a) dodrrnl, b) preklopnl, c) dijagonalni;

1·kobillca, 2-rebra, 3·oplatnice, 4-nosac klupe, 5-klupa, 6·taJasnja~, 7-bokostitnik. 8-platno izmedu oplatnica

Plovni oblektl i njihovo kOrJscenle

92

PIovni objekti i njihova koriseenje PIovni objekIj i njihova korlSCenje

u.

•( ,,

dl

plovak

pomotno u1lorepinaJ

_..... I

Delovi sidrene opreme: ked veeih pIovnih ;edinicaugra(leno je etektriCno iii mehani¢ko sidreno vitk>

sidro mora imati 2/3 zahtevane mase. KcxImanjih ploYnih jedinica lImesto kmtkog lanca icelicnog uzeta kori~li se lI'-e oct vc~tackih nilL

Sidro se oba.... i diZe ru no. Kod vceihplovnih jedinica to se izvadi sidrenim villomkoje mozc biti mehanicko iii de· ktricno

Tehnika sidre.nja: da bi sidra dr7-310 brod1I mesttl koje je odabrdn , 1110.... sc kao klinukopati u dnn i tako ostati. Uslov zaukopavanje kraka sidra je da srruk (dil~ik)

budc prihliino par..llclan sa meslomlIkopavanja. To se fX>stize ispustanjem

q~polukarika iii --_____

patentna karika .~-ratki lanac c--....

-. (

. 1 .·_oc.~

d) bl cl

•,

oY•

Oprema za sidrenje

OPREMA BRODA

Vrstc sklard. Od \'clikog hmj3 tlJXW.l 1'>a<bI":l,prtxl'iI.l\I;Cna :;ll ~~un Icll":lklt:n~na

,1,) admlraUtetno inu d\'t: .;ape- i na Komjcm krJ,ju mdc pokretnll mouru.Jt:dno IC cd na~rilih tipova I'>t<bra Retkn

• lIpnlrthlj:lv3 ru malim brodOVIfll:.I,

s,dro, kratki lanac, sidreno uze. plovak sa(·tom, polukarika i sidreno vitlo, ddovi su'u 'me za sidrenje, koju nardvno, svi maliKJovi nemaju ovako komplelimnu. luzno­nost oprcme zavisi pre svega ad namene,

11l"mc, tehnicke opremJjeno~li plovno~

II ·kta, seklord plovidbe, itd. a primer,\ oreni cunei od sidrenc opremc imajlllopno sidra &1 lIzelom od vcSla~kih niti.'ljU. mali brod mora imali takvu opremu,

lJ.l omogllcujc brzo i pollzdano sidrenjc.

jugosloven,ki regisrar brodova URl jepropisao standardc za odn()~ ~la~ b«>?a i"use sidm, prekidnu cvrSlOCli 1 dUZInU

u.lrcnog lIZela i sidrenog lanca u odnosu na\;.l"ltl broda.

Ako je sidra tipa visoke sna~e dr7.anja sa)~l."bno velikim vrhnvima, njegova se masa

1l10ZC smanjili za 30 proccnata. Trd~ena masarnoze sc podeliti i na dva sidrn, s tim da jedno

. d tln ·Sa......• k........ seb) patentno • zglobno, tip {)-J,nrorth. Na~t:Sic jc u upnlrebi 03 n=kantl I mont, 1m3 ve porn e ,,- -,-

ptwno6J z~loba kreeu u odmJll'>u na di.l6k 1.3 45 Slt:pt:m na jednu iIi dru~u SlrJ,nu;

d klasiCno refno _tetvorokrako. Na malim brodmtnu sc uRlavnom Upolrebl)3V3 S;I pokre1nim-sklopivim mama

(pnnc..ip ki..~ran);

d) sidro maeak _Irna ,zglcd kla...i~ remug sidra, smto je malih dimenzija. PreY.lshodna n;l!1lena mu ~ lr.l'..cnje j

\ J,lIcn}c i2~ubltt:nih stV"J,ri 1I vodi.

•95

I

renje

I

111Duiina broda u metrima l (m

Brod od fcrocementa (cement, pe akmeta Inc ~ipke, zicana nucza) ima odredcnt'predno'li u odnosu na sra kloplastikll. Osn<>vni materijal sc lako nalazi i znalno je jehinijiOtpornosl na zamor i naprczanje je veea, i nije7.apaljiv. Popf"'dvke brada su jednostavnc, :1

tro~kovi od..zavanja re!ativno mali. Ovajmateriial ne poznaje lruljenje iii r<lanje. ali mllje nedosLarak velika masa. ZOOg svoje masetakvi hrodovi imaju znatno veCi gaz, vet'llokva.'ienu poYr~inli podvodnog dela trupa, 37.OOg povc<.-=anja otpora 1.<1.luevaju vecll snagupogonskog mota.....

.~

Sta ardi JR za pre u za

20

1

4

kgmkN 7Q

A1uminijum

duzina veka upolrebe. Savrc­mene epoksidne boje dohroprijanjaju U7. rnetal i veoma Sli

tr"djne. 5' druge strane, oSteee­nja ~eli~nog lima brzo se mogupopravili. To se mo~e urddili ikaela je hrad delom 1.1 vodi. pokisi i hJadnolll vremenu, za....zliku od hroda od staklo­plastike. kojeg treba izvlatirina obalu i ~ekati suvo i roplovreme.

Ferocement - arrniranj beton

Aluminijull1ski lim dosta~esto se uporrebljava 1.1 brodo­grddnji malih plovnih jedinic-d.Lagan je. gustine 2,H kg/m.zOOg ~eg3 je veoma pagodanza objekte koji zahlevaju maligaz. jegova specifi~na ~vrstr)­

ca je znatno veca nego kod~elika. Ukoliko se korislilegum aluminijull1a S3 doda­tkom magnezijuma iii silikona,dohija ~e duraluffiinijum, kojije vcoma otpor•.tn nn koroziju.Delovi izlozeni vodi slvarajuvlaslili l'..3stitni sloj od alulllinijumovog oksida,koji je neosetljiv oa vodu j v3zduh. Medulim,.~iru UPOlfChu ovog materijala ogranicavavisoka cella abrade.

Naon gradnje broeJa od armimnog betona ­ferocemenra sli~an je gmdnji od srakloplastike.Kod ferocementa, heron se amtird celicnimsipkama i zicama. Prvo se napravi kostur od;ipki, zatim se kostur bpreplete tankirnsipkama i guslOm mrezom ad zice. temedusobno povcze i 7.avari. Gnda se TllrezasLioblik popunjaV'd i presvlaci slojem betona, idobija se lr-dzeni izgled broda. Pre ukrucenjabetona, pov..sine sc dobra izglade, a kasnijeimpregniraju polieslerskim iIi epoksidnimhojama.

94

U naprave za vezivanjc ufadj Sp.dajllbilve raznih oblika , kljune, steznici, villa itd.

U napravc za usmeravanjc uZad.isp.d.ju zcvace i zdrda koj. istovrcmeno ~tite

ubd ad oiSleccnj•. Kljune i bitve mogu sluziti iza usmeravanje uzadi.OPREMA lA VEZ

Pored propisane !')idrene opremc, brodovi(rcbalo da imaju i rezervna sidra, za slueajnrednih okoln{)~li kao sto su:

• guhilak glavnog sidra (zhog kidanjasidrenog uzeta. pucanja poluk3rike iiik.da sc sidro tako ukopa da g. jenemoguce iscupali);

• ako je potrebno d. sc poj.ca sidrenje sa<..Iva sidra, iii da se spreci zanoSenj<:: hrodaprema obali iii drugim usidrenimplovilima u blizini.

PIovn; objekJi ; njihovo koriSCenje

O"lim vrste sidm i duzine sidrenog lanca, nalimo sidrenje uticc sastav dna (sljunak,mlp, pesak - dobri uslovi za ukopav.nje,llll'n - nesigumo ukopavanjc), jacina vodcneIll' ie jacina i smer verra.

nlinc duzine sidrenog u~e{a koja exlgo­.'iu 4 do 6 pUla uvcCanoi dubini vode natu sidrenja. Ukopavaju se jedan ili dva

b (Sape), u Z<wisnosti od tipa sidm.

Model Dimenzije sidra Du~ina Masa sidra od Masa sidra Pretnlsidra a b c tamca aluminijuma ad telika lancaA06 582 mm 320 mm 450mm do6m 1,4 kg 4 kg 6mmA09 725mm 385mm 550mm 6-9m 3 kg 6,5 kg 6mmA12 867 mm 450mm 650mm 9-12 m 5,5 kg 10,5 kg 8mmA15 950mm 510mm 750mm 12-15m 9,5 kg 19 kg 10mm

poIukarika

- eko

ruda iIi diltik

Dimenzije i masa sidra tipa Daanforthu zavisnosti od duiine broda i za• ••Jacmu vetra od 7 Bofora, prema

preporukama firme .Vetus.. poznatogproizvodaca brodske opreme.

Plovn; objekti i njihova koriscenje

97

l:drelo sakljunom

zevaea

~-, ..,~~~ .. ,

dvostruka krstna bitva

zevaea sa stubi6em

U zavisnosli od materijala izrade,u:wd, kojase upotrebljavaju za vezivanje na brodu, moguse podeliti na vlakn,slu i telicnu uzad'celik-ce!o'. Uze m.njcg precnik. ad 10 mmobicno se naziva uzica. Kao materijai za izraduu?..di koriste se vlakn. sinlctiCkog iii biljnogporekl•. V1.kna biljnog porckl. n.jtclCe su adkudclje.

iednostrukakrstna biNa

dVostruka bilva

zevaea sa valjcima (radlama)kljllna

Naprave za vezivanje i usmeravanjeI tiadi

,ednostruka bitva

LI osnovnu oprcmll za vez spadaju napro.lVC.1 vezivanjc, n3prave i'..a lIsmemvanjc uzadi i

ll>ao, kojim. se vczujc brod - ab.l. iii hrad ­)rou i obavlja niz dmgih rddnji vezanih za

lIpotrehu uzadi.

ckraci sa ~apama

sree sidra

Usidren brod sa proplsanom duZlnom sidrenog uleta.

96

Plovni objekti i njihovo koris{;enje Plovm objekti i njihovo kori~{;enje

/Mrtvi kraj •

kraj koji miruie

~kOlnl uzaoobltno se koristl zaspajanje tanjeg uzeta sadebljim.

Voj .........

Delovi uzla

ilVl kraj .krBj sa kojimI se radi

Lovackl uzao . ovo je relativno nova vrsta uzla. Veoma J8 pogodan za vezivanjeglatkog sintetitkog uleta. Mo~e S8 konstlti za svu ui-ad razhcitog preenika, i kao zamena zamu~kl I ~kotni uzao.

Uzlovi za spajanje uZadi

Muski uzao - sluzi za spajanje tanjih u!adl.

UZLOVI

\ l'~lina izrade i kor&:enja uz)o\ a i upletki,It·o mornarskih \'eslina kojim lie oulikuje~.Ir naulicar. Lzlovi sc morajll lako\l,,'zi\'ati iii ouvezi\'ati i kada je ufe podIIkim opterecenjem. a moraju hili pouzdani·mJ ,\'ojoj nameni, <xl velikog broja uzlova

~"1" poznaje lrddlcija 1I brcxJaNvu, prib7.acconi o~no\'ni. koji su sasvim do\oljni da se·zhe<.1i siguran \'ez na broclu, \'czc brad ­liJ iii brcxJ - brod.

,

za~tita uleta od o~teCenja trenjem

PresecanJe j za§tlta uzeta od ve~atkih niti

KoJiko JC Ulcta potrebno za \ e7 br<Pr<lpisi kalu n"jmanje lrL odgova "'Idtozinc i prckidnc evrsloCc, kako jel rikazano grnfikonolll (Slr. ??). Propisimapredn(lco minimum, pa je preporuka da h1I oprcml ima viSe uZaui (potrcba pojaeavela. 7..1. tcgljc:nje. za re7ervu. lteU. --

U brcx.larsrvu. broclovi za ve7i\'anjelcgljenjC korisle eelik-eelo, uz.1d od cclien

Trojezdna uvijena l-paripina: 2·u~e Qezda)3·strukovi. 4-niti, 5-vlakanca

niu. Ova ui.au su "dike prekidnc cvrstoCc ~lli

su neprikladna za iJd, manipulaciju. zbog cegase re(ko lIJX)lrchljavajll na malim brooovima.

Prema nacinu izradc, u br<xJarsrvu seupotrcbljavaju dye vrsle ubdi, j to: u~ukana

(lJ\ijane niti) i plelena ulad. Usukana ulad suobicno troslruka - usukana ext tri zile; \'eoma Sli

jake prekidne cvrsloce i sluie kao sidrenaulad, u?.ad za vez pmmca i kmle. Dobraosohina lIsukanog uzeta je ta da je elasticno, dasc u izvesnoj meri isteze, Ie da mofe ublazitilr7.aje. Pleleno ule je napravljeno od jezgrakoje sc sasloji od paraJelnih vlakana i unakrslplclenog plalila; kompaklnije je i kod njega seleze srvamju vitice nego kod lIsukanog, ali jesiabijc i manjc elasticno.

intcticka vlakna za izradu lIzadi skora Slipolisnula prirodna vlakna, kOja su osclljivija islabija. Uud od ve~tackih vlakana su vise negc)troslruko jae. od prirodnih, ne upijaju \ odu imanJc su podlolna organskom lmljcnju. Veklrajanja im je mnogo dUlL Po hcmijskomsaSlavu vlakna su od poliamida, polipropilcnaiii policslera. Najbolja su od poliamida jernajduze zadrbv3jU prvobitnu elaslicnosl icvr.-.tocu.

Uzad od vt:stackih m3terijala Slit kao i lIzadad prirodnih niti, prilicno osetljiva na (renjc. Naprimer, ostra zcvaca ili rub palube moze zaveoll1a kraLko vreme da rJ.stmze lI~e saprekidnom cvrstoCorn ad vige rona. J)a bi sc toizbeglo, potrebno bi bilo da se ubd za~licuiu

na svim mestima gde ona pod naprczanjemdodiruju delove broda iii kopna. Najbolje je dasc ta mesta zastite mekanim plasticnim crcvom,krpom iii kozom preko kojih sc moie omotalitanak kanap (l11r1in). Nakon upotrcbe uladtreba lepo ~1()7.iti ll10lajuCi ih na d()ho~ l1i napalubu. Sidreno uze se o.stavlja u pramclI 1I

7.3sebnom prostom.

Prcsecanje ufadi od vestackih vlak."naobavlja se na nacm da se mesto reZ3 najpreomOla Icpljivom trdkom iii podveze, pa seonda sece tako da na oba kraja oslanc leplji\atrnka. Preseceni krdjevi greju sc v3uom,~ibicom iii upaJjacem. Prilorn sc ve~lackovlakno lOpi i lepi u masu.

98 99

t

Plovni objekti i njihovo koriscenje

Vrzln uzao za horizontalnu oblicu

Vrzin uzao _ Upolfchlja\'"3 tie za brz privCz 1 lako odvezivanje. CZ:IO <..Iobru Or'li ako jc

ltl'reccnje pod pr.:tvim Ug!Offi Uodn()~u oa oblicu, birvu iii kljunu.

••Plovni objekti i njihovo koriscenje

OD ..

Ovostrukl poluuzao sa vojem sluZi za vezlVanje uzeta za Jarbol. ogradu.rukohvat...lako sa i bao vezuje i odvezuje.

Pasnjak ie univerzalni uzao i jedan od najsigurnijih. Jedna od namenamu je izrada pallja koja 58 ne moie SUZlti, za nametanje na bitvu. Sa dvapaAnjaka mogu S8 spajati pokidana ufad.

Dvostrukl vrzin uzao . veoma koristsn kada sa uie vazuje za vertikalan predmet,naprimer obhcu, jer uie pod optereeenjam na klizi.

Vrzln uzao aka bttve - najbolje je konstiti brz nafln vezivanja. Ufe sa savije urukama na natin kako je na crteiima. i nabaci S8 ns b{tvu Aka se .tell osiguratl vez, dodaje

S8 jos jedan PQI uzao.

~

Llaporni uzaa za bitvu SIUZI zaaslguranje veza.

. V.ez da ui:e ne Iskoti • upotreblJava se u slu­~Jevlma kada se bred vezuje za drugi objekat iii obalukoia Ie vi~ od broda.

0\'\1 grupu spadaju osmica idvostruki uZarski uzao. Lako sevezujll i odvezlIju i kada je uzemokro. Upolrcbljavaju sc najoesecna mOlomirn jedrenjacima.

Uzlovi za sprecavanjeizvlacenja uiadi

Osmica

Uzlovi za vez broda i opreme

zasta.vnl ~o - slufi za vezlvanje uzeta za omfu • petlju iii kuku. Brzo sevefa. vrlo je ~rst I pouzdan. laka se odvezuJB i kada je makar.

Ov~struki zas~av~i uzao . Ima istu ulogu kao i obieni. samo ~to je jatl ipodno~ ~eCe o~ter~enJe. Ve:te S8 os istJ nacin kao j jednostruki. sarno se umestopoluvoJ8 IzraduJB VOl.

Unakrsnl vol - sluii za vezivanje uzeta aka ._~dvostrukih biM iii kljune. Takode slu!i i za polaganopopu~tanienategnutog uzeta. Ute 58 nametne na bitvuiii kljunu sa n~koliko unakrsmh vajeva. Kad je uzenamaknuta,.oblcno S8 zadnji - gornji voj obme, sa ciljemda 58 sprOCI popu~tanje uzeta.

100 101

Plovn; objektl ; njihovo koriscenje Plovnl objekti I njlhovo koriscenje

Po:-.loje i ..,avrerrlen:l "iredstY:.l za spre­ea\ anje prodorJ vode, kao _to MI patentnicepovi iii baloni za nadu\o<-lvanjc. Pat nlni cepse kori'li kod manjill i pribliifno okmglih iiimalnih proboja. Postavlja ,e kr07 proboj ,,,unlllr~tsnje slrane, na suprotnoj ~lr'Jni "Ie Ol\·orikao kisobran, i lako prilepi 7.::1 oplanl broda.Uloga oalona je da bradu da nov uzgon. Balonsc postavlja LI korito hroda, i~pocl palube, illaduvava, Cime se ~tvara nova \'~lzdll~na

kOJllof'd. Kod m:.llih pnxJora, na prirner kadahrodu ou aluminijuma bpacJne nitna. k:.lOprivrcmena i efikasna mcra moze po:,lu~iti

stavljanje obicne zvaka6: gumc na ugrozcno

ll1C:sto.

103

Sprecavanje pradara vade

Prirucna sredstva za spre~avanJe adprodara vade

K..'1.petan malog broda naplJ.vicc iZDorprirucnih sn:dsrava kOJlma C~ opn:rniu M'ole

plovilo.

Voda u trup oroda m07e pradirall zbogpropu;tanja opiate, njcno~ oSlCccnja woiledudara iii nasedanja. zarim kroz r..t7nC ot\'orc nalrupu, iii prclil'an)el11 talasa preko paluhe KodDtvorcnih camaca nxla se u koriru ochnahUDCa\"a" ~ledUlil11, kod plm lIa veeeg gaoarita,-,a paluhama.. ugraclenim motorom inadgrndnjol11. prodor \ ode je Ide uoeiti. dotrenulka kada plO\'ilo noglo po\'eCa"a gn,dobija lxX'nu iIi podu?nu pretegu, i gubistahilite!. Da bi se to ilbeglo. potrebno JC da 'c

Lt 7..3vi'lnosti od \clic:ine plovnog obJekt:t im:tlcrijab gradnje, priru~na sre<.btva mogu biti:eepm i, dIVeni ili gumeni, precnika od 10 do100 mm, drveni klinovi r..lLnih vellCina, daskc,df\·cne gredice, brzovczujuCi cement(pakm'anje od 5 do 10 kgl. rnmi ekseri, klanfe,pamulll3 iii kudcljna plelt.:nic3 73 -;uperenje",jasmk, dusek 7.3 nadUV3\ anjeo. cchc, tahla.lanme odgO\'ar-ajucc \'e1ieinc, 1Id. Odsred",w\ a Z.3 r&d - prirucni stolar:-;ki alat. te\lCra,

:-;ckira _

Brad probijen na desnom boku za~ticen

protivprodornom ponJavom

0'----',-

J---,,---

Izgled ponjave za spasavanje, protivprodorneponjave

"dnO'\U1vno. Postupak jc dosta slozen, i 7.a\oI:-.iK1 mnogu faktorJ. kao ;10 sU: me"lto proboja,.blik broda, jaeina \·odene ,Imje ild Zbog

l..Ib·ih razloga, morn !Se iJuprovizo\,a£i i kori~titipflnJcna pomagala kako hi !Se ponja\'onlpokflo OIVOT, njena pO\T;ina pri:-.lonila naopLtlU. a krajevi izvezali i osigumli od"'padanja. 'a deo ponjave kojom je pokrin:nproboj dduje sila potiska, tako cia ona samal ..llv~lra Olvor oa brodu, Dobro po),t:Jvljenaponjava moze potpllno :-.pre~iti pr<xlor voue.Ovo je privremeno resenjc koje oll1o~ucav:l

plovidbu do odredis13 iii do Illesta gcJc.: ce ~e

olkloniti posledice havarije. Kao ponjava za"'pasavanjc moze sc koristili ciratla iii dehljin.ljlon. Satorsko krilo moze \'coma lIspc;no dalameni ponjavu za spasavanje, jer jenxtoncpropusno, narocito lIdvojcno, a nakrajevim<-l i stranama ima ojac~Jne otvorc koji SC'

mogu korislili za \'ez uzadi. Prcporllcujc se.kada to vremcnski u~lovi d07H)ljJ\oaju .. tla se\elba poslo\'ljanjc ponjavc na p<x.hodm deokorita broda.

I oLI

, -I

Y"I~

• bolon (odbojnik, bokoMilnik) SlU7i I

uob~ovonje udorn brodo u brod iii L

obalu. P()~ta\'lja!ole nn bokovima, pramcukrmi, privremeno u toku manevr.J. iii I~

<.Iuze \ feme kada je brod na veilnaslonjcn na osrru obalu. pri."tan iii brexJ

Kao oprema I..a izbacivanje vode mogu s{.'korislili i pokretne crpke sa benzin~kim

pogonol11 "Toll1osove" cllJke vclikogkapacitcl:.l. ali su 7.3 male brodove predimenzionisanc, i7..lIzev, kod sp:lsa\'anja odl'e1ikih prodora vode.

Oprema za sprecavanje prodara vade

samo u 1'10\ idhi kada iddi pogon'ikl motor:-Iajsigurniju zaStiru daje mena crpka. Obieno jeto crpk:.t membran:-.kog tipa S;I dOSl:.t velikimbpacilerima (25 I minl. l"grndene i spojcnecC\'ovodol1l u dren:.lzni sistcmo. mO~lI crp!)(ivoelu iz :-.vih prostorija i najnii.ih delova lrupa.

amena ponj<-l\'e za :-.pa&1Vanje (pro­ti\ prodorne ponja\"e) jc da se njome pokrijcO'leeena ophlla i spreCi dalji prodor \ ode uorod. PonJa\ll ;Za 'paSavanje (u daljcm lek lUponja\a) je k\ "d..."tno nepropusno i jakoimpregnirano platno. sa najmanjc 4 lIzicc nakrajevima za \'ezi\"anje.

Po prdvillio. ponjava se po..stavlja sa pramcalIrolana Korbu:ii vodenll slrujUo. ponj~lva scodmolava dui. opiate sa ciljem cia '\e pokrijeOlvor, Kada se to umdi, ponjava se uzadimaosigura\'a na palubi. Prikazan je ielealan na~in

po~tavljan;a ponja\'e. McXlutim, nijc u\'ek tako

Ostala aprema za vezivanje

lJ oMalu opremu za vezh'anjc spadaju:

• odoijae - odupime. sluzi 7.a drlanje oradooch'ojcno od neizg...auene iii kose obale;

• kazuk, dn'eni kolac sa zasilj('nim iok()\"an.im krJ.jem. pohijen u7emlJu, SlU7i za \ C'z na obah gdencma hin'i iii cJf\-e<.~. lzcmlju se nabija \'elikim cJrnmimcekicem - halom:

• taklj"l - dn'ena motka 5..1 kandzom r.::::~:::::il::;~~::jfi::~~=__~mt kmju. Sluzi Z3 mane\'ar hroda, oduot~-<dJr:

za pri\ IaccnJc i lXlhijanje. za bIIIot1(odboyd::. boto$tltni.)

prilw3t 1I7,eta itd.:

Oprema za izbacivanje vade

II 7:1.5tirnu opremu ~patlajll: oprema zaizhadvanjc vode. oprcm3 za "lpreC3\ <.tnjeprodora \lode, oprcm3 protiv JX)7.ara i brolbka"poteka.

102

Otvorcni C:'II11ci od opreme Za i7.bacivanje,'ode imaju isp:llac, veliku drvenu ka~iku,

prnnu konzervu, plastieni ,"d, kofu (amper)ili rUCllU crpku. Mali brodovi sa nadgradnjom iugr..letenirn brodskim motorom mogu imarieleklricne, mchanicke iIi melle crpke 2...1ilbach .mje vode. Elektnene crpke pokreccbrodski akumularor. One ~u \'elikogkapacilcla, 60 I· minUli. "jihova upotreblji\'C)stza, bi <xl ispr3vno~ti bnxlskog akull1ulatora.Savremenc c1ektri~nc pUlllpe sc i7..rnduju ukomi inaciji .,3 plo\'nim prekidacclll koji samukljueuje crpku. kada nivo vode u koriru hrodadostigne odrcdcnu visinu. Pored ovih. koristcse i pokrelne potapajuee e1ektriene pumpc. 1\adOlllaccm trZisuI mo"e se naci po po\oljninlcenama, tip "Veda",

Mehanieke crpke La "'oje pokretanjckoriste 050\ in"lki \'ad. One se mogu korbtiti

ZASTITNA OPREMA

Plovni objekti i njlhovo kOfiscenje Plovni objekti i njihovo kor;~cenje

•

Gasenje pozara

'akon otkrivanja i locimnja izvora po7.ara,prv.il mera je bkJjllCivanjc dektroinstalacije idovc.xla goriV.il i butan~1. Efikasllmil ga~enja

pozam je 1I tome, da se J'X>l..ar izoluje odprilicanja novog va7uuha (kisconika) i da schladenjcm i7.vora po7.am tl'mperJtllrJ sniziispod zapaljive. Propisani aparau 7.a ga~cnje

poz3m imaju obe te osobine.

Voda, 1I odnosu na druga prirllcna sredstvaima prednost, jer lIspesno gasi gotovo svc vrstepozara. Prisnlpacna je i ima jc u neogrdnicenimkolicinama. Polivanje vodom upaljenih ~tvari

iii materijala, tcmpemtllrJ polara sc ~ni~ava, ~I

stvorena \odena para sprecava prilicanjc novihkolicina vazduha, te vatra jenjava, a potom ~ ig:hi. Pored crpki za vodu, koje 1l10gll biti lIglJ­

denc iii prirucne. voda "K.' 7.ahvata prirucnimsredstvima: bpolcem, kofom-<Imperol1l. itd.Vcdom ,;e, po praYilo, ne ga,i l.apaljena naflaiii benzin. Kao lak,i. nafla i ben7in plivaju povadi, slO moze dove:,li do E;ircnja pozar.l. Naftnideriyati se ga.~ pre svega hemijskimsrcdsrvima. kojima ~1I napllnjcni rucni pro­tivpowrni aparali. Od prirucnih .srcdstava 7.3

K3Senjc, m07e po.C;;11l7ili mokro cebc ili nekiorogi prekrivac koji nije 'ako zapaljiv, kojimtreba prekriti po'.ar dJ bi .se ~precio dovodvazouha.

moraju sc cesto provetravati. Boca a plinom ­hlltanol11 mora bili postavljena na OtvQrenompro~tont, u sanduku sa orvorima 7.apro\'ctravanje. LJ izuzetnim :"Iu~ajevirna, boca~a butanom moze hili u brooll, ukoliko jc uposebnoj prostoriji koja ima efikasno stalnopro\'cLrovanje (ventilacione Ol\'Ore).Pre\'enti\ no se prepomculc povrclllcnapro\ em \'odo\'a na nepropu...no~l pog,onskoggoriv3. hUl~tn3, ild Test nepropusoo:,.ticen>Voda butana moil' M? izYe~ti ako sespo)evi i _~unlniiva mesta prelllazli sapunicolll.Poja\'a I11churiea je .sigurnn znak tla instahlcijapropu~la plin. Porrebno je, lakcde, povrel11enohontrolis..1ti ispmvnost elektricnc rnreze hroda.

Naj~esCi uzroci po7.ara su otvorcna varr:.t,paljenje ;ibice, puscnje, u7areni predmcli (npr.UZ3rena I~pusna cev motora). bkrc (clektri'(nc,Iz.t£vane mehanickim udarom i sl.) u blizinick~plozi\tnihili zapaljivih m3terijal~1 iii njihovihp.lta (benzina, nafle. ulja, aceLilenal. Ako sc toI.na, prevenlivne merc bi bile, da :'Ie ne d07.H>likonrakl lako zap"lji"ih leCnosli iii malerij"la saI/H)rOnl roplole iii vamicom. 'a primer.prilikom ulovam hcnzina polccbno je pogasiti-.\ c \'atre, zabraniri pUScnje, paljcnjc mOlOrJ,itu. Ako kani"ttri ill ranko\·i sa ben7.inom nislil;J'iticeni od vi~okih tempemtllra, u Ictnjimmcsecima moraju ~e hbditi vodom iiiprckrivali vlazrunl tkaninama. Proli\ coa ulJa,henzin i dmge zapaljive tecnosti u koritu brodamoraju "'C odlllah pokupiti. Prostorije gde senalaze matcrijali nje .sc pare mogu zapaliti,

P<.'I klasa, 00 kojih su; A - po?.ari ~vr",ih

I Jlji\'ih materijala sa stvaranjem zur:.t; B ­>.lri zapaljivih tecnostl - po7.ari bez 13m; E ­1>.lri na uredajimu i in:,tala<.:ijama pod'klricnim naponom. \Iali brodo\"j preko 10cJuzlI1e mor.lju imati takva <.1\'a apar.lta. Ll'In>1 upotrebi ~u dva tipa nlcnih)tl\ p07amih aparata:

.tpar3ti S-l, S-2 i 5-5 - namcnjeni 7a gascnje)i.lr.l Hste B i E. a ukoliko ... u napunjeni uni­

~'r/...llnim pmhom. onua se mogu gasill i)iJri vrste A (prah nije ~tctan 7.a Ijudski

rg.lIlizam);

Mali bnxlovi sa ugrndenilll lx:nllllskillll11otorom U pro:')toriji 1I kojoj!o.u smesleni motorlank momju, imali, ugraden, !o.i~tL:m za ga'ic.:nJe

puzara halononl (u posnlpku je zamenahalona drugim hemiskim ~reMvom).

Pored propisane opremc za gasenje pozaraposroje i prirucna srcdstva, koja su takouedikasna, pre ,vega vOOa, pes"k. ilo.

aparmi CO-3 i CO-5 - n:lmcnjcni za ga;L:nje, Izam vrMc B i E. Sre<btvo za ga.i;cnjc je ugljcn

oksid komprimiran u apUr.llU Uelicnoj bod),oji .'tC pomocu 1ll1amce u...mefa\'<l u z~lri~(e

)i~lr:1.

Pravljenje i postavljanje "bala'

PostaviJen .bal.. na probijenoj bOCnoj oplati upopr~nom preseku

Bal je ttkup elcmenata - stvC:tri kojim..1 St­

Z3rvara orvor n3 oplari. Moze se sastojati (xlkucine pOlllcsane ~a tovat mascu, table slaninejastuka, cebela itd. Sal se poslavlja na olVor saunlilrasnje str.lnc broda. Njegov Jzglcd I

vcliCina odgovamju dimcnzijama prolx>ja. Halzhug pOliska vode mora biti dobra osiguran.Kao osigurdnje maze posluZiti <.1rvena ploca iiineki orugi odgovarajuCi preomel koji ce bitiucvrscen, npr. klinovima postavljenim izmectuploee i rebara broua, iii p<><.Iupira~ima

postavljenim izmcilu plocc i palubc.zavbnosti od ohlika ostccene opiate, mestaprodora, vr~te i malerijala gmdnje broda,odlu icc se za vrstu bala i odgovarajuceosiguranJe. Br£ovezlIjuCi cement, kaji sepostavlja na proboj sa cHjem zatv3ranja otvora,takode sc naziva bal, cementni hal.

OPREMA PROTIV POlARA

Prcma pravilima 0 grJ.dnji c-dmaca)ugo,roven.,kog regislra bredova (JRl, malihrodovi :-.a ugradcnim motorom i oni savanbrod...kim rnOlorom snage veee ad 25 k\\7,te hrexlovi koji imaju ugruden un.."'<1aj aOlvorenom vatrolll, moraju posedovatiOOobreni ro~ni aparat za gaknje polara klaseAS iii ABE. Prel11aJUS-u, powri se razvrslavaju

U Lrenutku uol-avanj3 tak"e sinlacijc, hrodce !'tC lIsmcrili prema najblizoj ohali, pol11ogU6lObli ka spruou. SledeCi korak jeutvr(JJ\'anje lokacije prodora ,,><.Ie. I\"kon togapreduzimaju sc ex..!govardjuce radnjc da sezauSlJvi iIi smanji prexlor. Aka ~e ne uspe utome, ulazak vode CC se ogrJniCiti na jednuprostoriju, iZJl1euu nepropwmih prcgrada,po."ttojeCih Iii improvizovanih.

pre isplovljenja i 1I LOku plovidlx: povremcnovizuclm) komroliSe lInut.ra.~njost br<xl...koglrupa (konrrob kaljuze, ma,inskog prostoraiLO. l. Po ,a",elku plm·iobe. pre (><.Ilaska nakopno pOlrebno je ponoviLi pregled, kao iz..1.l\ oriti sve \'cmile koji hi mogli omoguCitidovou "ode u brod (z.1l\ar-dnje glavnog "enlibpreko kog "., dm OOi reCna yOOa u brod, LZv.

"bunar"). U prak,i je bilo oosla sluCajeva,naroCilO zimi. da se zhog neispf".l\'nog ilinczat\-orenog ventila na hunaru, hnxl )JOtopi.

Postupak kod prodora vode u brod

Prodor vode se mozc spreciLi iii smanjitipo,:,tavljanjcm na olvor - proboj: cc.;) >eLa ,

jastuka, dasaka, labia slanine iii <.1nlgogpogodnog prcdmeta. Koriscenjcm ispalca,kofe iii crpki, voda cc se i7.baciv3Li i7. korita. lIzove monjc lreba iSLOvremeno kontIoltsati "tla Iise voda osvaja", <xlnosno, t1a Ii se izhaci vi~e

v(xle nego ~LO je kolicina koja prouire 1I brod.Ako je ocigledno ua se ne mo~e spa~iti,

odlllcice se 0 n:lsukavanjll iii napustanjubroda. Ako bro<.l il113 nepropusne pr<:grade iiidvodno prodor vode C. hiti ogranicen na jcdnllproslorijll iii dvoono. ZahvaljlljllCi njima,spa"av:lfije bnxb hice olak.'ano. Ako okolnoslizahtcvajll, improvizacijorn se maze napravitinepropusna pregrada u kOl11binaciji cd dasaka,\TrJta. cementa, gred3 i dmgog prirucnogmalerijalJ. Tu je i 1110gucno'lupotrebe ponja, eza spasavanjc iii njcne alternative, Salorskokrilo, ciraoa i sl.

104 105

107

Kllpovl

D~na • brlzgaljka

Poluga za dekompreslju

-

Unl)Skl sistem propulZlje

Eleklropokrela¢i enerator

!.----~

~Ot-,,-__---,=Do~v,od vazduha

Alter za vazduh--

:o.U dizel-motori ugr.u1cni. 0\"0 ne mora d:1bude pr..lvilo. jcc se u bf{xl ugrJ<1uju i ben7ins~imotori, a di7e1-moLOri mogu hili i \ anbrodskllJ no\ ije Vfeme, zhog hrojl1lh predno:-,ti, "i\ C Sli

prislItniji dii:cl-motori U olx: \ Jrijante.

Infonna<.:ijc a kamkterblikam3 i nacinucada brodskog, oonosno \'anhrocbkog mOlora:naulicar ee nad U UpUblVU 0 mkovanJu Iodr7.avanju motom. knjc <lajc s\'aki

••

malih

Poluga men~j::::ac::·a=--_-J

§e9 OSCN!ne (vratita) propelera /Filler za go::riv::o=--_~

Kontrola nivoa ulja

Karter

Motor

Elementi pogonskog sistema

GONSKI I PROPULZIONI SISTEMJMAUH BRODOVA

Pogonski i propu/zioni sis/ami malih brodova

Zamajac

Osnovni delovi dizel motora

Pogonske propul7..ionc sistemexJo\'a Cine: motor, hro<hka kopCa o;alukwrom, spojka (elaMii'n:tljnica >, protivpotbni IcZ::ij,)\'ina (vmulo), stat\'ena c('\

le!..'ljeYima i brwenicom,,(opiksnom") i prupcler.

O:-,novni deo pogon"kog sistema hnxb jeH)tOr. Oni mogu biti ug~aeni (:,wbilni) i.1I1hrodski, koji ~ poMadjaju na krmcnuI10c\I iii na nosace spojenc ~, kflllenim ddorn'coda Kao pogonsko gorivo korbti se be.n7i~

.1 (crvororaktnc mowrc, mes3vina hcnzma I

ulia 7.3 dVOlaktne l1lotorl', i dizel gori\o ~

hzel-motore. Gcneralno glc<.1ano, vanbrod!;kllIlown Sli uglavnom d\'ot3ktni henzin!'tki, dok

slozenim uzetom postavlj<:nim na prednj<:111zadnjem delu ""dgradnje. predsl:tvljaju ukrbroda.

)

Oprema za spasavanje

1.1 unutra;njim vodam3 nak zc.:mlje, zaraLliku od moT':l, mali brodovi nisu 1I oba\'c7ida budu opremJjcni prslucima za spa.lb\'anje (u.".1adarskoj je (0 o!1a"cza). IskuSlVO go\"ori da~e brod oprcmi sa onol iko pojasL:va za ~pa­

sa\'anje, koliko ima neplivaca. Tokol11nC\'rem<:na, pogolO\'O noeu, clan posaoe kojiohm Ij:t odn:uene raonje na palubi, rizi nczbog mogucnosli pada u \'odu, treba oa nJ :-,cbiima prsluk za spasavanjc.

Oprema /..a spa 3vanje. IlC] obzlr..t na to ciaIi ee, i k~lda bili UPOlfchljena. mora hilipri.stupacna j rcdovno odriavana. U 7.J.\"i­

~nosti od funk<..:ije. oprcma za spaSavanje mozese posmatrall kao sredM\'O za SpaS..1\ anje(pr...luci. vend - kolulO\"j) i kao sred.sl\'O 7..3

tr..t7enje pomoci - :-.ignali opasnoMi.

Posloje, uglavnol11, dve vr.:-.te pr."iluka _swlno nacluvani iii sa \I.siv<:nim plocamJ odpltllL' i oni koji se sami naduvavaju u kontaknl&.1 vod Ill, iii pri ~kidaJ)ju osigurd.ca.

Na veCim plo\ nim jedinicama. 1I slu ajllpolrebe. pozar se lokalizujc. To se p"stize ~ko::ito se uklanjanjem zapaljivih delova hroda,opreme i 5lVarl (kid:.mje delova ugr..ldnjc.nadgmdnjc, bac:.mje M\'ari u vo<.!u)oncmORlICtva ~lrcnje pozara.

Plovni objakti i njihovo korlscanja

Venae iii kolut za spasavanjc je, po pravilu.napravljen ad plme iii plaslike. Naml'n.1 mll je,kao i prslllku Z~I spasavanjc, d~1 odr2ava tovckana pO\fsini \'ode. Do<..Iaje sc iii dolxlCujcugro~cnom cO\t;~ku u \"(xli. l f l.:1\bnosti 0<.1veHeine brtxla, broj kolulo,·a se krce" od I doI. 'Ja Ill.lnjim plovilima do\ oljan je jedan\-cnac. PI(wila dU7.l1 od 10 m mogu imati ova iii\ i~e \cnact, od kOJih je jcdan oprcmJjen ivezan jednim krajcm uzeta od oko 30 III TolIZC slllzi kada se \'enac baci 1I voclu radipru703nja pomoCi, d~1 :-.e \ rdLi na hrad sacovekom kOji se iz\ laci, iii, dt bi se pono\'obacio. Vend 703 spa3b\'anjc imajll i svoju drugllfllokciju - estcL..,kll Odr1.:a\·ani 53 uredno

106

OSOVlna

(vratJlolpropelefa

odnvnt le2:at

redulc10r

kopOa

Ko~ sa reduktorom I odrivnim le1ajem

Motori male ~nage koriste mehanickiprcnos komandi za upravljanje kopCom.Molori srednjih i veeib snaga korisle Idcfieks,za pogon hidraulicnog razvodnika hidraulicnekopee, iii eleklricni signal, z.a pogoneleklOrmagnela elektricne kopee. 0, i OVlIpodelu treba ::>hV3(iti uslovno, rx>sto se u prak.sisreCu i moton manjih snaga sa hidraulicnimprcnosom i obmuto. Savremcne hidraulicne ieleklricne kopCc su urdoene do savrSens[va, i

Pogonski i propulzioni sis/emi malih brodova

109

PO~LO je za pokrctanje zUpCanika urcduktofll potrebna energija, mom se uvekracunati sa iL\'esnim gubitkom snage motomoa izbzlI iz reduktorJ. odnosno oa osovini i5.:1.mom propeleru. Na primer. oa propeleru prircdukciji 2:1 - s(epen iskorisceoja snage motora

je 85 procenata.

firoclske kopee mogu bili: mehanicke (samehanickim stiskanjem lamela)l hidraulicne(hidraulicno stiskanjc lamela) I elektri<"ne (saeleklromagncuum pritbkom na larnele).

Daljinsko upravljanje kopeom obicno je odkomandnc kucice (komandnog me~La) putem:",i"'lcma poluga, sistema s:.Ivitljivih cevi i~elicnog lIzeta (teleflcks vezc). sistemakotur"JCa i celicnih uzadi, clektre>-signala :-takomandnog pult3, itd.

obl1aja molom smanjuje na polovinu. l lil,adllobrtaj3 motonl se redllkllje n3 pet Slotinaobl1aja propelem. Reduklor je obi~no smesten1I kuciSte brodske kOpCe i Cini njen sast(lvni

deo.

Ulje za podmazivanje motora

Osnovni zadalak kOpCe je da spaja iiiodvaja obrtni moment motam od o~ovine

propdera (vralila). Kopca ima Iri pol07llja:odvojen (ler). kada je osovina propeleraodvojena (xl motora, (ako U:.l motor radi,.. aosovina, a samim tim ; propeler, ~c ne okr:cu;ukJjucena za napred, pfOpder se okrece ujednom smcru; ukljuccna za nazad, prupdcr seokreei: u suprotnom ~ment.Smcr okretajakOpCe 7..:lvisi ad smcra obrtaja molOr:..t.

Bradskc kOpCe mogu imali u svom :-.klopu iprolivpoli,ni ICZaj (odrivni le7.aj). On prima silukoju slvara propcler pogoncCi brocl, i preno~i

Ie tl3 konslrukciju broda.

Uloga rcduktora je da smanJi broj okrelajamotora koje prihvata osovina i propeler. Akon3 reduktona slOji oznaka 2:1, znaci cia se hroj

Proizvodac, Lakode, propisuje vreme po~lc

koga je potrebno zameniti komplclno ulje.pojcdini motori u sistcmu ulja p(),~eduju i filterekoji se Lakode mcnjaju prilikam zamcne ulja.

Brodska kopca sa reduktorom

Dva o~novna rdzloga upotrebe ulja zapodm~lzivanje ll1otord. ~u: odvoocnje vi~ka

loplote, i podmazivanje, odno-.no, spre­lJ\ anje mcc1usobnog dodim dclova U p<>kretll.Zhog ovako v:lzne ulogc. potrebno je ohmtilipainju na ulje za rxxlmazivanje motor::1.!\oli6nu i kvalitet ulja propisuje proiz\"()dacmotum. cega se treba striklno pridrl.avati.lak(}(1c lfeba 7.-11ati, dn prcgusto uljc ote7ava, anl'kada i onemogucava paljenje motom, inepotrebno ga oplerccuje u T::ldu, dok retkoulje 7.agrevanjem oa radnu remper:.ltunI ffiOlOrap"swje lOS rede, pa jc podmaLivanje iocl\'odenjc 10piOle nedovoljno.

l:lje 711 podmazi\ anje saclni organskematerijc pa je podlozno troSenju, zl>OR ~ega jcOjt:'Kova upotreba ogmniccna brojem sa(i radamotara, a i vrcmenski, ako ulje duzi period stoji

1I Il"iOlona.

Zbog s\'oje neprilagoc1enosli U hrodskimu~lo\'ima, motori ~:t vazdu~nim hlac1enjem S<..'

veom~l n..:tko upou·eblj3\~lju 1I hrodarsrnl.

lJ novije Vf(..:mc primenlllJe se zatvorenioplalni sistcm Illac.1enja. Princip ovog hladenj~1

je da sc voda t koja je prcuzc:la od motara visaktoplote, hladi 1I ccvovodll koji icle pored opbtl'podvodnog dela broda (uz laban iii OOkoVl'brocla). le se taka ohladcna pOllova vr.:rca 1I

motor.

Postoje (ka si~rema hlac1cnja motOf:.1direklni, kada ,poljna \'oda koja cirkulise kfOZS~lIll mOlor prellzillla \ i~ak loplate: i indirL'ktnikada spoljna nx.la cirkuliSe kroz izmenjinH.toplate koji hbdi yodu ili antifriz u zatvorenOlllSiSlCll1l1

prcdvi<lcne. U zavisnoSli exl tipa motordozvoljcna tempcraturd se krecc oko BOtZOOg loga. hlac1enju mOlora treba posvelllposcbnu pa7nju. Pumpa za do"od spolllvode mOle povuCi mulj iii pesak, zbog ccgasmanjuje profil cevi kroz koju prolazi \'od~IOlor lacla clobija man)e ,ode nego SIOpotrcl1no, te nema dobro hlac1enje. U najgorcr:-tlucaju moze doci do 7.aguSenja u cc\'o\'odukada motor lIopste ne dobija nx.lu. Oa bi se hsprecilo, iLgrac1en je poscban preCis13c na dnubroda, na meslU gdc se u brod dm'odi srx,ljn.\"()(b, t7\'. bunar Prccistac vode ~c pO\'femen(ot\-ara. a mre7.asti ulozak Ci~ti Sa ~poljne slrdnt

brU<.b rx>Sl<lvljena je korpa, kako kroz ot\or 11<

hi ulazila trava i druge krupnije malCrijc.

•

Dizcl-molOri leri koriste D2 a zimi OJgori\"(). Dizel-gorivo sc mOld preciSCa\"aufilterima 73 gorivo. a preponlcuje SC i :,pc­cijalni taloznik za odvajanje nxle iz gonva kojase, iZl'ne(fu o....Lalog, srvara i kondcn7.acijom ubr(xbkim rezen·oarima.

Benzin se (~lko<lc prilikom siranja 1Ire7.eryoar morJ mlrirJti. kako cvenl1l31naprljav~lina n~ bi uoSla 1I karbur..llor i Z3~epilJ

diznc. NajeesCi uuok ncpmvilnog rada 1ll0lOraje prisustvo prljav~lineu karbllratofll.

Direktno i indlrektno hladjenje

proiZH>cbc. Mcdutim, u UpurstVlI 1110Z<.k! necebili objasnjeno sta uraditi, aka 113. primer, motorne pali, smne, dimi, lcsko r.:adi, posta se smalrada je to u nadleznosti Mntcnjaka za popr.J\'kumotor..l. Kako se 7.3 vreme plovidhe i 1I dmgimprilikama ne moze uvck uoci do Slntcnjaka L..'1

p<>pmvhl rn010rJ, prilo7.ena SUo U ol>likutabele, Qsnovn:.t lIpu~r\'a za ut\ rai,oanje manjihk\"aro\'a na dizel. bcnzinskom cetvo­fotaklnom I benzi~kom dvot3k"tnoIU mOloru

Ckoji koristi me~a\'lnu nen7ioa j ulja).

Sagorevanjem u morofll, gorivo veliki deosvoje energije prctvartt u toplot.l1u cnergiju,zhog ~ega svaki motor, pa i brodski 1 mora imaLiodgovarajuCi rashladni sistcm za odvodenjedcla loplote. Posebna pumpa llsisava vodu iuovoui je do motorJ, kako bi prclIzimalasuviSaI1 deo lorlole. To je od bitnc vaznosti zarad mOtom jcr njegovi delovi ne mogu bezO~tccenja podnositi lcmpcraturu v~u ad

Hladenje brodskog motora

108

Pogonski i propulzioni sistemi malih brodove

KilovatIkWl

,4

9,4

,5 I IDU!lna broda na vocli

1m!

6.,5

lU-_---J._~h''--t_-+-Z2,O

6Q...1---!----/-'---+--f--'44,1

'4-_-+,£.-+_-+_-+..J4,7

BQl--l--l--fl---pB,B

Gliseri

O<Ll--l--l--H--l- 3,5

12·CL,._~__~_,..-,..-,-IlB,2KonjskasnagaIKSI

'----.__1-_,.-_-1-14,7.,5 ,5 1

Du!lOa broda na vodi1m!

Dtjagram y govori 0 snazi motora za glisere

(glisirajuce tipave jahbl

Oijagram x prlkazuje potrebnu snagu motora zadeplasmanske brodove

Deptasmanskl brodoVl

Pogonski i propulzioni sistemi maJih brodova

<Lj.===--f-.-+--+----1-l ,3

5;o...,__~_~__.,..-_...".....J6,7 KJlovotKonlskasnoga {kWlIKS!

podatka ugracluje se levokrelni iii desnokretnipropeler za voznju napred.

Proizvodac motora obi~no U7. motor nudi ipropeler. Takav propcler je uglavnompredviden 7..a prose ne us!ovc rada, i ceslo scde1.ava da se nekim dnlgim propelerompostignu balji rezullati. Da bi se izabraopropeler najboljill perfonnanSl, aka je moguee,lreba izvrSitj prohne voznje hroda i sapropelcrima Ciji su koraci veti, odnosno manji,

Propeler se, zbog oblika svojih krakovalokom okrclanja, otiskuje U vodi i wko pokrceehrad. ,Medut.im, brod ne naprcduje za dll~inll

koraka propelem jcr propeler, posto voda nije('vr~LO tdo proklizava, pa je nupredovanje

hrodll nepotpuno i razlicito.

0;) bi iskoriscenje propelera bilooplimalno, ako se iZlIzme skliz propclcra zbogokoline - vode oa koji ~e nc maze uticaLi, lrebapodesili adnose izmeClll precnika propelem,velicine koraka propelera (7akrivljenostkrakova), mase broda, Olpora vode sto s(\araobilik podvodnog deJa broda. broja okretajapropclcra i snage rnotara. Kada sc znaju lidementi, i racun:-iki postavi pm Hanmedusobni odnos, dobice se dimenzije i korakpropelef3. Tal rczultat nece hili idealan vee".mo priblizan. Daklc, za proracun propelerapotrebni 'u sledeCi podaci: oblik tnIpa, duzinaI ~irina lntpa na vextnoj liniji, :-,naga mOlOra u

kW i hroj okretaja propelera.

Prilikom izbara propelera vrlo je vazanpcxlatak kojim smerom sc okrece !TImor,odnosno bra<bb kopCa. Na o,noVli 109

Propeler

Spoljni lezaj se podmazuje vodom, aunutrnsnji m3seu pomocu slallfer mazalicc.Ona radi na principu pritLSka, koji se stvaran3\'ijanjem. Pribli7.na dinamika po<.imazivanja",. da sc na sYaka 2 do 3 sata plovidbeJloklopac ma7.alice malo okrene, da bi sc uIt.:t.aj uhacilo malo nove mazivne ma~li.

Statvena cev je obicno metalna t· no\ ijeHerne se lIgraduju i stat\'cnc cevi ad c.lehclcJ:tUl1lc. cime jc olaksana cenlrnz..1 oSQ\'inepr()~lern. Gumene slat\ene cevi :-;manjujll

\ Ibracije broda.

I'ntegnuti wko da malo propusta "adu, jednak.tp na 1 do 2 minut3; t3da je trenjc na osovinin.tjsbbije, a i pletenica sc ~tedi. Pletenica se\ n.:menom trosi te je lrelYd mcnjati, narocilOk.tda "'C hrrvenic-J. ne maze vise prilcZ3li.

Protivpotisni lezaj - odrivni leiaj

Statvena cev

U slucaju da jc brodska korea izvcden,.tako da u sebi nema odrivnog lei.:'lja, ovaj deose ugrac1uje n~t osovinski \'00 sa zadatkom d.lprimi potisnc ,ile od propclera i prenese ih n"trup (konstCllkciju) broda. Oni mogu biti u.,Iedeeoj i7veclhi. dvorcdrti buriCasli (:tksiialnoradijalni) sa konusnom <::-aurom, dVO~lnlkl

konusno valjkasli le7.aj ~a kliznim n;)~lonom

("Miselo\"" lezajl i dvostnlki aksijalni IcZaj.

Osovina propelera je transmisija (prenos)obrtnog momenta od brodske kopce napropeler. Kod veCine malih brodova, osovinapropele". ide dircklno iz kopcc (reduklora) dopropelera. Na vecim hrodovima, gde je razmakael motora do propel era vcliki, ili u pogon...kimsistemima koji nisu linijski, upotrebljavaju scmeduosovine. Precnjk osovine zavisi ad jacinemotora i kvaliteta matcrijala od kojcg seosovina pnlvi.

To je den propulzionog siste'ma kroz kojiprola7i osovina propelera izlazeCi kroz brodskilrup u vodu. Koo linij~ki izvcdenog .")istema,Matvem.l cev sc sastoji iz dva le7.aja, :,poljnog iunutIasnjeg, povezanih jeelnom cevi. Spoljnile~aj je ohicno izraden (x! bronze, teOonn iiikotema, a unulrdSnji cx1 bronze.

Na poeelku statvcne cevi, pre unutrn~njeg

Jefuja, smc~tt:na je brtVenica - II loplksna", saazhestnom pletenicom koja spreCava curenjevade. Pozeljno je da pritezanje "stopiksne", pricemu se spreCava prodir-dnje vode u brod,bude admereno. IlrtveniC-d treba da bude wkopritegnuta, cL1 njena toplora za vreme okretanjaosovine propelera dozvoljava da se mozeuJwatiti n1kom. Uvek je balje brtvcnicll

KuCi~ta o\ih lezaja mor.lju imali poschnooj:tcana po'lOlja u konstnlkciji broda.

Osovina (vratHo) propelera

-osovinski vod-

motor

3detalj 3

11 __

7

delolj 2

Spojka - elasticna spojnica

Spojka sluzi za e1asticno Spardnje izlazneosovine brodske kOpCe i osovine prope1era, aujedno prenosi obnni momenal motora napropelersk" osovinu. Spojka je sJabo meslO upogonsko propulzivnom sistemu koja imazadawk da u sluCaju udara propelera u kameniii panj puknc, i lime zaStiti zUpCanike u kOpCi iradilicu mOlOra ad lama.

a ertdu jc prikazan linijski propulzioni(pogonskil sistem. Postoje i dnlge ,",slepropulzionih sistema, ali svaki ima navedencdelove, mada ponekad u dn'gacijem obllku.

6

VCom3 su pouzdane. No, i pored toga,predvidena je mogucnosl da se kOpCd imehanicki ukljuci za napred, u slucaju da do<ledo kvara na hidraulici.

Spojke mogu biti u raznim iz\edbama:gumenc, lamelaste, opmznc, zupcaste, ka­ndzastc...

Pogonski i propulzioni sistemi malih brodova

Veza izrnertu brodske kopce i osovincpropeler.:... maze se ostvariti i putem ka­rdanskih osovina.

.J~:::jll812

l-statvena cev; 2·izJazna glavcina; 3--glavfina§toptksne; 4-osovina; S-pnrubnica; 6-propeler;1-konstrukclja broda; 8-statveni lefaj krmffi; 9-statvenllezaj unutrdnji; lo.bronzana Caura; l1-mazaJica;12-k>jane pletenice; 13·bnvenica ..Stopiksna,,;14-elastil:na spojnica; 15-konstrukcija broda.

110 111

Pogonski i propulzioni sistemi maJih btodova Pogonski i propulzioni sistemi malih brodova

oct onaga Sto preponJcuJc proizvodac motamili slrucnjak. Treba takcx.1e voditi rdCllll,1 ()

izhalansiranoMi kr:.tka propelcm, da su islihoblika i iSlih masa. Ako propeler nijeizbalansiran Z~tnosice sc u radu i izaziv3tivihidcije na hr<x.lu ("broo se tresc").

Pregledom podalaka polrebnih 7.:1proratun propelem, moze "" 7.akljutili da zeljaza ugmdnjom SLO snaznijih mDlUm nemaopravd:.tnja. Uvek posloji granica ~magemOLOmkoju propeler maze prervorili 1I potisnu :-.ilu zapokrelanje broda, jer se mora uskladili snagamOlora, propeler i brod, a sve preko te graniceje uzaludno tro~cnje nO\"3<.:a za gorivo ikupovinu snamog mOlOra. Dijagrami x i y,pomoci ce da se priblizno odredi kolikohrooski motor [reba da bude snazan, U

zavisnosti od duiine broda. ·a dijagramima jepredstavljena duzina broda na vodnoj Iil1iji.

VRSTE PROPULZIONIH SISTEMA

Pored pomcnulOg, Iinijskog propulzionog"istema, na rnalim hrodovima se primenjuju idrugi, kao ~to Sli V, Z, S, hidraulicki i mlaznipogon. Cnczima i kratkim opisom hiceprikazan svaki posebno.

Sistem V

U ovom sislemu izlazna osovina kopCc ideprema pramcu, ulazi u reduktor i iz njcga izlazi

(

(

IA,•

112

prema krmi I propelerskoj 050\ inlL'potrebljava se n" brodo ima gde nem"dovoljno prosWr'd. iii je polozaj molom wkmcia :,e ne Illoze korislili Iil1ljSkl propulzionsistem. Ohicno sc fX>~tavlia u krmenj pik.

Sistem Z

Proptilzloni ~is(em kod Z iz\cdhe - 7pogon, rrikljucuje se na motor u rreclcluknnenog dela broda. Z pogon se upolreblja\.1lIgla\'nom na glbimjllCim C'.J.m<.:ima i jaillama,t 'g....dclnjom Z pogona uSleda u proston., brod.1je vehka, jer je osim mOlQra koji je na zadnjcmdelu, sa\' propulzioni sisfcm :-.me~tcn izvankorita brocb. Prednost jc fa sto je mogucemenj3ti naglb ose propelern (lrimonni) uzavisnO~li ad poloZaja koji Z<.llizima brocl 73plovidbu. Pored prenosa okretaja do propelerau "nozi~ Z fX>gOIl3, objedinjeni su jo; i kop6l,reduktor, auspllh, usis rashlaune vode ikrmilarenje bnxlom. 2..:1.to :,u manc\'ar'ika:'VOj::.tv3 bf(xla bolj3. u <xinosu na dmgesistemc.

Sistem S

Propulzioni sistem u S izvodenju pagodan. za ugradnju kod motomih jedrenjaka. Unozi" pogona, kao i u Z pogonu, objedinjen

fl.' (itav propulzioni sistenl. Ra7.lika jc samo utome sto sc "oo&a- ne maze JX>krel~lli oko\crtikalne ose, fiksna je. te sc njom ne mozekmlarili. Poloiaj motora je blize sredini broda,odmah iza balansne kobilice (prosirenakobilica kod jedrilica zbog pobolj;\anja'itahiliteta ).

Hidraulicki propulzioni sistem

Kod proplllzionog sistema u hidrallliekomizvoilenju, prenos snage od mOlora dopropele....d postize se uz pomoc hid....dulitnogulja. Motor pogoni hidraulicku rumpu kojapotiskuje h,dr'dulitko ulje kroz cev, dohidraulitkog motora. Pritisak ulja se prekozuptanika pretvara u okretanje pror.elera.Stepcn iskori.sce::nja nominovane snage motomje veoma mali, i iznosi od 60 do 65 rrocenala.Prednost ovog sistema je:: stO se motor mo1epostaviti bilo gde na brodu, jer duzina cevikroz koju prolazi hidraulitko ulje nijeogranitena.

MIami sistem propulzije

Mlazni sistem propulzije ne korislipropcler, vee umcsto njega sna~n i lIsmerenmlaz vode. Brodski motor pogoni pumpu kojausisava spoljnu vpclu, a zatim je pod pritiskomizhacuje kroz posebnu mlaznicu na knnibroda. MJaznica turbine je horizontalnopokretna, pa se njom moze konnilaritihrodom. Tako je slepen iskori'Kenja snagemOlora mali k.ao i kod hidraulitnogpropulzionog sistema, pogonjenje hroda uzf>OlllOC mlaznog sislema propulzije pogodujebrodovima koji se kre6J u plilkim vodamajezera, kanala i reka. Danas su ove vodenerurbine tako usavrSene cia vodenim mlazommogu pokretati i plllnitke brodove (od triSlOlinc putniekih me.lita) i pri tome glisirdti.Masovna upotreba ovog sistema je i u pogonuvodenih skutera - dzet pogona.

Vanbrodski motor

Izvedeni oblik propulzije vanbrodskogmotom veom3 je sliean Z pagonu. U "nozi"vanbrodskog mOlora takoile je objedinjenpropulzioni sistem, kojim se istovremeno iknnari. Proizvode se nlzli6tih snaga, pa i preko73,5 kW, odnosno rreko 100 KS. U lIpotrebi sunajvisC motari malih snaga za pokretanjemanjih rlovnih jedinica, dok na plovilimasr<..:dnje veliCinc slu1e kao pomorni motori.Prednosti ovog tipa molOr'd SU: lakopremestanjc, moguenost izbora snage i to ~(Q

ne zahteV'd ugradnju bilo k.al"vih ureilaja nabrodu.

Vanhrodski motori su po pravilu be­nzinski dvotaklni, Lnatajna im je potrosnjagoriva, te se to moZe smatrati kao nedostatak.

Ivica krmene ploce, iii nosat na krmi, mestaSll za postavljanje mOlorn. Motor se mozeposlavili i u posebnu metalnu iii drvenu kutijuna knni, ali se ooda mord voditi rdcuna damotor dobija dovoljno vazduha za normalanrad.

113

I

115

Brodska apoteka

Bro<.lska apoleka lrd", tla ".tlrli ,Icdecc,

Brodska apoteka ; pruianje prve pomoc;

1. Za opstu lIpotrcbu: Id~()\(,~ l.a ~anit"..lnje

holo,,:! i sni7.cnje poviScnc tempernmre(analgetike, anlipiretike). tablclC protiv

\ Itoglavice (morskc bolcslil, tablete za:'lmirenje ~loJllacnih grcc.::\'H (~pa7Jllohtike),

anlibiotikc, sredst\':I 7.a L.aUSI;lvljanje proliva(enteroseplike), ,-,edativc, kapi iii protivL.apaljcn:'lke maMi za oci. ~()UlI hikarbonu it()pl()Illet~lr.

2. Pribor za "Iucaj PO\ redc: prvi 7.;1\'01 7azausta"lj:lI1jc kf\'arcnj.l 1I orig,inalnom pako­\ Jnju do upoucbe. gipsani z::tvoj. \'cCi hrojobicmh ~lcrilnih za\ ojJ r~lzl1lh dirncn7ij.1 ad 5 ­1.3 em ~irinc, r3di prc\-ijJnj.l povf(:ua, stcrilnegaze i vate. hirurski .sterilni nJ..ter 7.a z...uvar.mjer.tn:.1. trougla maram:l za imobilizaciju ielasticna fX)\eska La 7..au~ta\'lianje krvarcnja ..sigllmosne igle. obicni tlaster 7.~1 n.k~::tcije,

antl<iiepticni ra.,t\·ori (lripOslOlni hidrogen.apotekap'>kj alkohol, po\'itlonl, !;ine 7.a

Im()l)llizaciju ~k')lrel1litct.a kod preloma.\ a7elinski 7.a\ oj 7...1. opekoune, i pokrh'ac Z:.11IIOpija\'anje kotl polhladenja i ;;oka.

Pribor pne pomoci treha dr7~lti U 511VOm

"lpremislu. pregr3denom 11..1U\ a deJa. jedan 7.aopE;tu lIpotrebu, dntg,i 7....1 sillcajc\t~ PO\ rroa.Papis leko\'a treba da S~lUrZl n:l/i\ lek::t. roktrajanja i uputstvo l..a lIpotn.:bll Pre davanjaIch.a, lreba proH'riti ua Ii j' bole.:-.no iIipouedeno lice alergi no nJ n)eg,a. Kodsumnje na alergiju, lek ni u kom slu~ju

ne treba davati. U ~llIL;lili tcze pt>\ rede, ipored ukazane pn:e pomoCi, po\Tcdenoglreha ~to pre prebacill 1I holnicu_

Podselnik koji ~lcdi. na S3zet i jcdnost;)sannaCin Opi"iujc simptume olX)ljenja j PO\'fl'tb.,kao i uputstV<.l La pnl/";'lIli~ p['\ e pomoci k(x.]

n~lllipiCnijih slll(-:.tjcva PO\ reda i oboljenja.

je !We pOlrcbno otl medikamenata La brad,vodeci pritom racuna 0 hrojnolll 1

ZOr.l\,stvcOOlll stanju pO~i.lde

l'koliko o~oba koja PCU7..a Pf\ U POl1loC nijedobro ()I)lIcena. rx>~re.;;'nim pt>slupcinu mo7.eozhiljno nask<xliti po\Tetleoom ilt obolelom.

Kc moze ~c sa ,iglirnoscli oCt'kh all rul ~c

>ole'mil... Hi PO\ n...dena o50h~1 patruOo i/lt"6.....iii eLl ...anir.lju po\Tede. Ali. 1I\ c.:k ~ mozepOlllod toliko da.:-.e olak;;'aju bolo\ i. ;l 1I te;h.l1ll....lntadi~lIna ndrie \'italne lunkcije i ~prcce

komplikacije. dok -.e 5a pt)\ redenim Hibole...nim ne :::>Iigne do Ick.al'a. ;to ponckad

'lloi.e d:.1 pOlr3je.

Pre l1aha\ke leko\ a 1 mcthcin..ke opremeIn....113 kon:'lultovati lekara koil CC S3veto\·..ui 'ita

Pruzanje l1ledicin~ke p011106 U n~t:ini

..luc~ljt'\ a se odnosi n:.1 inlcrvenriju krxlIl'dnust~l\nijlh slucajeva. kao ~lO ~1I ohr..ldaI.lksih ozlcda. ogrcbotinc.:, po~ekotine iiinagnjccc.:nja. na"w!a od lIdarca. PonL·k3d !'ie1l10AlI dogoditi i ozbiljnijc povrede. t+ tom.,lu(~ajll trdXl 7nati: zaUM3viti krvarenjc.prepoznati ~il1lptol1ll' potn..·~.t l11ozga, ~oka.

PO\ I"edl' Ulll.llrasnjih organa. dmi \eswckoI.h"tanje oso!Jama koje ...u preMale da uisli ipril1lentti ma"i3ZU ~rca.

PODSETNIK ZA PRVU POMOC:

f)Jkle, briga 0 zur..I\·ljll clano\·u posade illIcdicin"k..l nega Sli ougO\'Oll1ost k~lpl'tan3

hroda.

[1 sklopu priprcm3 za plo\·idhu. k3pct~ln

lI.dog hroda lreba ou buo..: upoznat sadr:I\.'lYenim ~t:.tnjcm ~vo)e PO"'i~IUC j go:-.tlju,

....lko hi 1l10gao pnpremiti ~\.'e sto jc potrchnoza pruL~lni~ p['\ e pomoci i lecenjl'. Pon:uIdr~l\·"t\l'nog slanja e-!<.InO\'a pu')ade i gostijll.\f'lti i ko!icinu lekova diktir.lju k1imut.skiu...10\ I. \Tt'Illl'nskJ. duzina plo\·i<..lbe (jei.!Il()­dllt:·\·n~t. \·i~tlnc\'na. (x.!no:-.no \·iSenedeljna).

.to I mar:::'nH3. plo\'idlx= f\leuicin"k3 opremamora hiti sn:ohuhv:.nna i kolicm..ki d voljna,Pllzeljno It' tlJ. posada i go"'li hudu zdrJ\"i.l koliko kJpel..tn d07yoli ukrclvanje i nckolllIf( 101~nOI1l bolc"niku. potrehno I1lU je

n.lpomenuti (hi ponesc svoje leko\T.

•

Generator

Kueisle menJaca

PogonSka oSOlJina

Pumpa Z8 VOOU

.Kavltaelona ploca

Gumenl. amortizer

OsiguraC prO~lera

P.oklOpac rezervoara za gonvo

Kalem palje'1a (boblna) ~ -7-=-Zamajac

/'

Pogonski i propulzioni sis/emi malih brodova

l''l. dohro ruko\ anje i oc..lr7:3\-anlL'. n:-h.upotrt'bc \'anbrodskOR 1110101"3 m07e bill\L-'()ma dug, preko 20 g<xlina. l\lcuutim. ()\-j

mOlori Sli \'coma osetlji\ i n:1 mC;;J\"inu gori\·,l.

IJ· na odnos henzina i LilIa koji mora hillonaka\, kako it:' to proizY<x1a{ motor..!.

propj"'~().Jed,ln o<.! lIzrokt 7:1 Ote7~lnO paljenje.nepr..lnJan r;u.l i ~iluaLije k:H.1a motor ne daic.:'punu snagu. jt:' pogrL':;an 0000... ulja i 1'h:l1zinJ.

. Ohlik prorx:lerJ I <..IuMJ. noge m..,uYlSc~1a.men~ki. n:c ih Ireba. prilagoditi kar.l­ktL'n ...t1k:una broda, ounosl1o. prema n ...u I~:lmen~ hroda. l 'pUlSIYO () tome daje pro­17:\"0<.1J.<: 1ll00or•.1.

114

Brodska apoteka i pruianje prve pomoci Brodska apoteka i pruianje prve pomoei

I

I

Imobilizacija prelomljenepodlaktice

Imobitizacijaprelomljenepotkolenice

Kod iSblSenja zgloba, osee. se jak 001;zglob je otecen i nepokrelan. Potrebno ga jeimobilisati, dati srecblVo protiv OOlov3, ipovre<'1enog sto pre odvesli lekam.

Prilikom preloma zgloba ill ekstre­mlteta, na meSlU preloma se javlja otok i jak001. Polomljeni delovi lela se imobilisu;povredenog lreba "to pre odvesti lekaru.Poscbno Sli opasni otvoreni prclomi , gde je

PlVa pomoc: povredenog treha admahslaviti u vodorayni polofaj, raskomotiti ga iSlavljati hladne obloge na glavu i telo. Ne smemu se dozvoliti da spava. Neophodan je proloksvezeg vazduha. Nakon dol3ska svesti ,povreoeni ~ niceg ne see3. Ukoliko nemadrugih fIzickih povreda, treba ga ostavili damimje, dav3ti ffill o~vefavajllce napitke iposmatrali ga do oporavka. Pozeljna jemedicioska kontrola i evenlUalno bolnickolecenje.

Kod uganuCa zgloba brzo nastaje bolanotok, ali je zglob pokretan. PlVa pomex': stavitihladan Burov oblog, iOlobilisali zglob i davatisredstva protiv bolova. Povreoeni treba damlfUJe.

uuze vreme, gubi svest. Ostali simptomi Sll:

pospanost, mllcnina, povracanje, nejednake ilif"'dsirene zenice, gubitak orijentacijc 1I vremenlli prostoru.

Mehanicke povrede

Izvodenje privremene imobili7.acijepodrazumeva tri pravila: prvo, nije dozvo­heno vrsiti nameStanje preloma dmgo,\t3vljanje ek~tremiteta u najudobniji polozaj itrece, sprecavanje pokreta u :-.usednim7globovima prelomljene kosti.

PlVa pomo': kod oiivljavanja povre­oenog iii obolelog podrazumeva prisebnostonoga koji pruZ3 pomoc a sastoji se od mera ipostupaka koji sluze odnavanju funkcijedisanja i srCanog rada. Ako je di,"ojeoslabljeno iii sasvim prestalo, posle oslo­baoanja dlsajnih puteva od stranih tela,pristllpa se izvodenju vestackog disanja, i tol1 usta na usta" iIi NlI~t::1 na nos". U sluc;ajuprcsranka sr~anog rada potrehno je pristupitispoljasnjoj masa;;i srca koja se sastoji uritmickom pritiskanju gmdnc ko~ti u pmvclIki~me cime se ostvarujc vestacko istiskivanjekrvi iz srCa, ~to obczbeduje cirklilaciju.

Povrede mekih lkiva ad udared obicno seispoljavaju otokom, 001001 i klVniOl podlivom.Za njihovo zbrinjaV"dnje obieno je dovoljnostavljanje hladnih obloga iii plVog zavoja.

Potres mozga - ceSlo naswJe prilikomudarc..-a glave. Povredeni trenutno, na knlce iii

Privremena imobiliL"\cija se vrEii\tandardnim sinama, trouglastom mararnom iliunprovizovanim sred'it\'ima u svirn sluCajc­"rna preloma kOSliju. povreda velikih klVnih,ud""a i obimnih povreda mekih delova. Ona'" izvodi sto pre kako bl se sprec:i1o naknadnokrvarenje ili povreda krvnih sudova, zivaca iiimisic.~'3. Time se smanjujll bolovi, opasnoM adpojave Soka, bneg sirenja infekcije i od7.apuSenja klVnih sudova kapljicama mastipovre<'1enih struktura.

povesku (Esmarhovu) neposredno iznadmcsta krvarenja. Ekstremitet treha podiCi i IX>mogllcnosli privremeno imobilisati;povreocnog SIO hitnijc odneli u mcdicinskuu~tanovu.

•

I

I- ).1

Sematski prikaz prve pomoti kod krvarenja

I

"

• krvarcnje oa glavi zaustavlja se pritiskomna vmtnu aneriju liZ viJtni den kicmc 'i.l

one strane na kOjoj je po\feda. Ako jekrvarcnje sa abe stram: glave, zausravlj.lse naizmenicnim priliskom vmlne anerijl'na kicmcni snlb·,

• k,:~renje oa podlaktici zaustavlja sc~nllskom oa unutrJsnju str'<tnu podlaktinl!'lpod dvoglavog misiea;

• kr. arenjc na nadlaktici 7.ausw"lla .priliskom palceva ohe ruke u vrhupa7.lI~nc jame;

• krvarenje na nozi zaustavlja se pritiskompaka iii pc,nice u predelu prepone noge,111 se noga podvczuje iznad mne.

Kada klVarenje iz velikill arterijskih klVnih~~~ova nije.m~gucc z3ustaviti pritiskolll prsliju~II kompreslvmm zavojem, a ZiVOl povredenogIe ugrozen, potrebno je staviti ela:-.ticnu

,

Prva porno<:

Pru7.anje plVe medicimke pomocip~mzumcva osnovno prcpoznavanje vrste ite7.~e p<wrede, holes~i Viii bolesnog stanja, a7.atUTI pniZanJc pomoci ciji oblici i obim zaviseod slnJcno.."ti Iica kojc pnaza pomoc i uslova ukojima sc (Joa izvcx.li.

Medicinska pornoc

O~?O\'ni.oblik medicinske pomoci jc plVapomoc kOla se Pnlza obavczno svimp<>Vre<1enim i obolelim.

U. mimodopskim l1slo\'ima prva pomoc ses.v~1 n~ stavlj:J.nje. prv~g zavoja, 7.3ustavljanje~a~enla, st:JvlJanlc pnvremcne imobili7.acijc,o~I\;IJ~v~~Je u slucajevima uguSenja, prestankad,sanp ,II prcManka rada srca.

Prvi zavoj se stavlja nasve otvorene povrede iopekotine da hi se spreCilozagauivanje moe. U okviruprve pomoci krvarenje sczaustavlja na ra7..ne nacinezavisno od ja~ine krvarenja.

Mala krvarenja zau.'itavlja­jll se st:Jvljanjcm prvogzavoja. Ona C u najvccembroju slutajeva mogu

•lIspe~no z3ustaviti komprc-:-.ivnim zavojem. Ako sc posle~tavljanja takvog zavojaponovo pojavi krvarenje,pOlrebno je stavili jos jedan7..3VOj, ali uvek nxIeei racunao tome da !'ie cirkulamimOmotim3 ne prekine potpunokrvotok.

Krvarenja iz vclikih~njh 'iudova mogu scpnvremeno 7.aUSl3viti priti­skom na aneriju pomocuprst3 na lipie-nim mestima:

116 117

premazivanjemkiselim mJekom,

apekOline se lecemstvorom sode blkarbone,belancetom od jaja i dr.

Toplotni udar nastaje usled povisenetemperature i prezasicenosti vazduhavooenom param, prekomcmim znojenjem,gubitkom soli i mlne.....la i odsustvO

Prva pomoe: ispiranje mlazom vode, zatimantidotima. Kod povreUe ki""linama trebaisplrati mstvorom sode bikarbone, a kod bazatri postotl1im rasrvorom sirCctne kiseline.I'ovre<lenog je neophodno stO pre odvestilekaru.

Brodska apo/aka ; pruianja prva pomocl

Pri ploviuhi se, iz mnogih razloga,zaburavlja na preUuzimanje zaslile protivdejstva sunea. Zbog toga su cesti suneaniea,IOplotni udar I opekotine od suo<:-".

Suoi'anica - Kod du~eg dlrektnog dejstvasuncevih zmka na nezaslicenu glavu, mo~edoci do pojave suncanice koja mo~e biti veomaopasna, a osetljive osobe moze dovesti uZivotnu opasnosl. Nastaje usled poremeeajaregulacije telesne lemperature. Simptomi: liceje z3zareno, crvcno, lclesna temperatura rastc ido 40 C, a znojenje prestaje; ko~a postaje suva IIOpla. Nastupa glavoholja, vrtoglavica, nemir Inesvestica, tako da oboleli pada kao"pokosen'. Daljl 10k mo~e bili dramatican,dolazi do pojave muManog edema, a strauajububrezi i jetra. Kasnije nastupa psihoza i koma.

Prva pomoc: bolesnika treba preneti uhladovinu i staviti ga u IdeCi polo~j sapodignutom glavom. Na glavu slavljati hladneobloge iii leU. Ako je pri svesti, dati mu dostahlaune tecnosti. U slueaju gubitka svesti, trebaobmtiti paznju na prohodnost disajnih puteva.

119

Nepovoljna dejstva sunca

vodom i to najmanje 10 minuta, a posle toga irastvorom sode hikarbone (jedna kasiclca najeuan litar vode) I previll sterilnom gazom.

Kiseline slvaraju suvu nekrozu ko~e, Cljaboja zavisi od vrste kiseline.

!laze stvaraju vlainu nekrozu ko~e, koja jesluzavo mekana.

osnOVu izgleda I veli~ine povr~ine opecenekoze.

Opekotine prvog stepena su lakse,opecena mesta su crvene baje i malo natecena.. 'a k07.i nema plikova ali je 001 dosta jak. Kodovog stepcna opekotina zahvacen je sarnopokrm ni ,Ioj koze, epiderm.

Opekotine drugog stepena uzrokujucrvenilo ko~e sa belim mrljama. a poj3\'ljuju seI plikovi ispunjeni tecnoseu. Ko~ ispodml'hurica je Cfvena i bolna.

Kod opekotina tre<'eg stepena ko~ jedelimicno nestala. asim gomjeg sl ja kozeo;teceno je i donie tkiva, narocito ~Iko Sli

opecene velike povrSine lela. a'teeenapovrSina ko~e je sivka>lo bela i bezbolna nadodir.

Kod opekotina ~etvrtog stepena dolaziuo karbonizacije tkiva ko~e u celoj debljlni.

Prva pomoc: opekotine prvog stepenanajpre lreba ohladiti. a ope enll kozli pusti semlaz hladne vode. najmanje deset minUla.Povredenol11 treba dati da pije dosta tt:cnosli,cesto i u malim kolicinam3, jer opekotincizazivaju znalan gubitak le~nosli iz organizma.~a opecena mesta stavljaju se hladni oblozi imast za opekoLine.

Kod upekOlina drugog stepena lreba stopre odstmniti odeeu, pazeCi, sto je visemogucc, da plikovi ne prsl1l1. Zalim seopeceno meMo previje Mcrilnom g41zom.

Na opekoline treceg stepena ne ~t3vlja semast za opekotine. Prcvija se slcrilnomvazelinskom gaZOl11, a opeccni ekstremiteti !'>cimobili~lI. Povrec1cnog ueba sto pre odvestilekaru, a do tada ga smestiti u hladovinu I datimu sreds[va protiv holova i 1...1 umirenje.

Isto sc postllpa i pri sanimnju opekotinacevrtog stepena.

Opekotlne nastale dejstvom hemlJskihsredstava mogu bitl \ eoma ozhiljne. Akokiselina(na primer iz akumulatom) padne nakozu. potrebno je to mesto odmah Isprativodom, ua bi se sprecilo osteCenje ko~e. Akokiselina padne u oko, treba ga odmah ispirati

= -'--. ~

•

Pol&aj kod povrede kiCmenog stuba

umolordksa. Povreuenog treba sto hiLnijcodneti u bolnicu.

lmobllizacija pre'omljenog prsta

Opekotine

Kod preJoma kieme povredeni se ne smefX?ll1icali, sln je na brodu te ko p<>S1.ici.

,egovo pomeranje moguee je sarno uzpodmetanje daske iii nooila, kada "" povredenicvrsto fiksira uz le predmete. U ovom polo~ju

.mobllIzac'Je povredenog treba hitno preneti ubolmcu, all u adekvatnom ambulanlnomtransportu.

Prelom prsta, se Imobilizuje lako, sto sepovreden. prst zavojem prl"vrstl uz dnlgi prsl.

Noga se imobiliSe vezivanjem ispod i i:tnadmesta preJoma uz zdravu nogu.

VeCina opekolina koje se de.;avaju nabrodu, nastaje od pregrejanih delova mOloravrele yode, vrelog ulja, Olvorene vatrc n~sporetu. asim bola, jace opekOline izazivaju iwk. Tczina opekotine mo~e se proceniti na

\•

-

- -\ ..., .... 1,

lmoblliz.acija prelomljene kljuen8 kosti

118

prelomJjenl deo kosti probio mlsiee i ko~u.tom slu~aju. najpre se, na vec opisani naCin,zaustavlja krvarenje. akrajci polomljene kostise prekrivaju steriJnom gazom, i imobili~u sasto rnanje pomlc-anja okrnjaka preioma.Jmobtl~e se sinom. daskom, stapom, iii veslomu~. zdravu n.o~u. ~~apl c:aska ilJ vesla morajub.~ oblo~enI, • sto )e vazno, dovoljnu uugackikako bl se mogli SLO bolje fikslmti okrajcipreloma. Treba uvek imobilisati i suscdnezglobove, osim u slueaju preloma skoenog iiirucnog zgloba.

Prilikom padova su cesti preloml klJuenekostl. lmobllizacija podrazumeva pmvljenjeobruca od zavoja koji se postavlja na leda.Kroznjega se provlace obe ruke, prjvuku se deloviob,,;,ca na ledima, a izmedu njih se provlacinek. pogouan predmet koji se uvree I takornzapinju ramena (kao rancem). Time seprelomJjeni okrajci razmicu i dovode uprirodni polo~j.

Brodska apo/aka i pruianja prva pomoci

Pre:I-0m rebara - Povredenog pustaviti upolo~)u kome se elise sa najmanje bolnosti, aako su ,ak. bolovi, dati sredstva protiv bola. Uslue-..ju jednostavnog preloma viSe reIY..mpovredenog treba transponovati u lezeeemboCnom po107.ajU na strani preloma. Ukolikopolomljeno rebro. pro?ije miSiee, plucnumaramlcu., I povred.~pluca, bolovi u vrlo jaki,povrederu tesko d.se i poplavi. Potrebno jestalno davat. veStacko disanje, sve dok nest.gne lekar. Ukoliko je rebro probilo grudnikos, iJi je povreda naslala od oStrog pre<Jmetaspol)a, .....na se zatvam sterilnim zavojem kakone b. uoSio do ugusenja zbog nastanka pne-

Sinkopa (nesvestiea) i" obicno krdlko­tmjan guhilak svesti usled prolaznog sma­njenja krvolOka u mozgll prollzro~~vanognaglim padom ancrijskog pritbka III sm~­

njcnjem kolicine krvi kojll ~rce pumpa. Nast~lekao posJcdiea naglog ieslokog uzbudenp,lIdarca U osetljivi deo lcla, poremecaja srcaneradnje, fiziekog naprezanja i dr.

Prva POffiOC: bolesnika sta\'iti.lI ~()(lora~a.~poloiaj, podiCi mll noge u polo~al naJl)()VollmJl7.a autO lransfuziju.

Koma je stanje pOlpunog gubitka svcsli izkog se bolcsnik ne moze prohudili ni najjaCimnadrttwjern. Posledica jc uJloscnja Olrova uorganizam (;:Ilkohola, zlollpolrcbe Icko~a.>,holesti koje dovode do le klh poremecaJaprometa materija II organi7.l11u (seccrna holest,

Brodska apoteka j pruianje prve pomoci

Poremecaj svesti

Polofaj pnlikom masa1:e srca i YeSta¢kog disanja

1\

postupak prillkom ve~tatkog dlsanja

Pri ozivljavanju utopljenika zbog 7.aStOP...rca, cesto je potrcbno izvodili i masafu srca.Pn",lc svakog uduvavanj~1 v37.duha izvede ~• 5 masaza srca, ~1.0 znaci da se u jednoj minuti14.16 puta uduva va7duh i izvede 60-70masaza srca. U slueaju vecih o5tccenja uSla inosa v~glaCko disanjc se iz\'odi ritmickimpriti~kivanjcm lecla. Povredeni se .post...1vi naslomak, rukc mu sc saviju u laktovlma n gbvapolo~i na sake. Spasilae klekne iznad glave ipriliskom grudnog kosa oSlvaruJc IzdlSaJ,. apodizanj~m k sebi i nagore nadlakucaulopljenika, udisaj. To se pon"vlja 20 puta umlnuli dok ulopljenik ne po('ne da diSc.

Uspesna mas37--:'l srC3 prepoznajc sepipanjem pulsa na vraulirn arterijama.

Kod ulapania ili pada liea u hladnu vodu,zhog soka i e1elovanja hladnoee, dolazi do'tanja koje sc zove pothla4iv,,?je. Pruian)eprve pomoci se sasloji u sledeccm: skld,a st:mokra odec3, postavlja sc u poI07~IJ z~oporavak na bok i sa glayom na Slra fill da blvoda, aka jc progulana izlazila iz tela I ?soba seutopljava. Kriza organizma nasta)e kadatcmperamra lela padne ispod 32 C, dok ISpod22 C nasrupa 'irnrt.

Simptomi pothladivanja su: drhtanje,olcbn govor i disanje, gllbilak k(>?rdm~~I!e,gubitak moe; razmisljanja, green)e 1l11~lca,

gubitak svesti i prestanak rada srca.

Povredeni se utopljava sllvom odccom iprekrivacima, ako je mogucc u loplojproslOriji. Takode se daje topli, zasladen <'aj, ilitopla Sllpa.

pod vodu. Zbog toga spa;ilae prilaziulopljeniku sa leda, "ukuCi ga prema brodu iJiobali. U slueaju da ga ulOpljenik uhvati rukamamora se cnergicnim reagov::mjcm(odgurivanjcm iii udareem) oslobodili sli,ka iiizagrljaja. Mane"ar spasmanja ulOpljenikahnx.lolll prikazan ja na SlI. 71.

Ofivljavanje utopljenika postiie sedavanjern ve~tackog disanja i masazom srea.Da bi ozivijavanje irnalo veCi efckal, pOlrebnoje da sc usna duplja najpre oeiSli od stranogsadr7..aja (polomljeni zubi, zubna proteza, krv,pesak, sadrzaj od povracanja j dr.). To se mdiprswlll omOlanim ga7.om. taka cia :-ie saysadrzaj izhaci. Zatim je pOlrebno ukloniti vOOuiz pluca. To se postize presavijanjemlItopljenika pecka kolena u predelu slomaka iiinjegovim pO~lavljanjem na stomak, sa glavO!TIokrenulolll nadole. Tada se priliskanjem ledaiSliskuje voda. OZivljavanje prestaje timulopljenik poCne da elise i kada se oseli puis.

Vdlacko disanje usia na ustaprimenjuje sc tako sto se ulOpljeniku koji Idina ledima, podmetne neka podloga u visinipleeKi, time se postile zabaeivanje glaveunazad i oslobadanje disajnih puteva. I'rekolIsta se posravi ga7.a, klekne SC fX>redulOpljenika, nos mu se zapu i rukom kojommu sc gurd celo nadole. Duboko se udahnevazduh, stave se lIsta na usta i izdahne. Spasilacodvaja svoja usta da bi uduvani vazduh iz plue.utopljenika sam i7..a"'0. To se ponavlja 14-16pUL'l U minuti. Aka su usta o~teCcna, vazduh seuduvava kroz nos (USla na nos) s tim da se priLOrn usta ulopljenika zarvore. Posmpakvestaekog disanja traje toliko dugo dokutopljenik ne poCne sam da diSc.

lennoregulaeije Cnemogucnosl hladenja) zbogpretople odece. Ceslo "" de",va za vremeolllorina i u vlaznim i slabo proveLrenimprostorijama.

SimpLomi: toplotni uclar nastupa trenulno.Bolesnik naglo i odjednom pada. Pre toga se",Ii na zamor, siabosl i zed. Lice je bledo,disanje pavr no i uDr'Lano. Puis je usporen islab. Bolesnik je oznojen, osee. sJahosl,treperenje, mraci I11U se prcd oeima. i

-' .onesvescuJe se.

Prva pomoc: bolesnika treba smestltl Uhladnu prosloriju i svuCi IllU svu odecu.Polo~iti ga horizontalno glavom nanizc, iosvdavali polivanjem hladnom vodom. Uslucaju preslanka c1isanja, oclmah zapoceti savestackim. Aka jc pri svesti dati mll clostahladne, zasoljene leenoSli (jedna supenakasika soli na 1 I leenost;). Neophodno jestrogo mirovanje.

Utapanje

U toku plovidbe dc.~ava sc da clan posadenepainjom iii iz nekog drugog razloga padnesa brooa 1I vodu. Momentalno se organizujevadenje nepailjivog naulieara iz vode i loprode uglavnom bez pru,lcdica. Medulim, unekim slueajevima, kada se ulopljenik lolikonagulao vode iii mulja da je prestao da disc,dolazi do utapanja. Tada je utopljenik u stanjuprividne iii tvame smni.

Brodska apoleka i pruianje prve pomoei

Spahvanje coveka u vodi plivanjempreuzima lice koje je, pre svega, dobar plivae.Prilaienje ulopljeniku mora biti veomaoprezno kako ga ovaj ne bi povukao za sobom

S~vanjeutopljenlka u vodr pUvanjem

120121

Brodska apoteka i prutanje prve pomoCi Brodska apoteka i pruianje prve pomoci

Morska bolest

123

Vjed krpelja - krpelja pripijenog liZ ko~u

treba ~to pre odstraniti, i to celog sa glavom,kako bi se ~pre~ila infckcija organjzmavimsom izazivaccm encefalit3 (zapaljcnjemozga). Da bi se krpelj lakSe i7.vadio, lreba gapre vadenja UgUSili, ~to sc postizcpremazivanjem krpelja kapljiC'dma benzina,nafle, petfoleuma, elem, acetona iii obu~nog

1Ilja. To mcsto se prckrije naslcrom i posle12-24 bsa lagano i pa~ljivo krpclj se i7vadipincclom. Posle toga, meslO se d~zinfikuje ipremaze kremom, a elm bude mogucc ujedenitreba da se javi lekaru.

Ujed zmije otrovnice moze hiti smrto­nosan. Me'to ujeda se prepo7.naje po dva ili6.:Liri pamldna mala uboda; olcceno je,crvenkaslO pIa\ e boje sa crveno Ijubieaslimtrdkama koje se sire prema IlInfnim zlczdama.Vrlo brzo po ujedu nastaje ,Iabosl, drhlavica,vrtoglavica, bledilo, oblivanje hladnim znojem,otcZano disanje, unr7£111 puIs, povrneanje ie\'Cnlualno proli\.

MCSlO ujeda se izollije tako ~to sepodvezivanjem iznad i ispod ~precava ~irenje

otrova po lclu. Ranu treba orvorili, iscedili krv idezinl1kO\'atL Povredenog Ie pOlrcbno sto preodvesti lekaru.

]avlja se eesto pri vo~njl brodom, kao malaneugodnoM, iii, u le~im ~llI~ajevima, savrtoglavicom, mukol11, povrdcanjem i gubi­tkom ravnolczc. Sve lo kod osclljivih osohaiza7iva nesigurnoM i gubitak volje 1.3

plovidbom. Za spreeavanje nastanka morskebolesli, potrebno je na dva easa pre poeelkaplovidbe uzeli ne';w cvrSle hntne i lek zasmircnje. Pre i u toku piovidbe, lreba uzim3listo manje teCno~li i izbegavati lesku hranu.Umanjenju simploma nelagodnosti i gubitkaravnolci-c pomaze zaposlenost i z30ku­pljenosl nekom aktivnoscll. Morska boleS[ nenaMaje 7.bog bolesli zeillca, ncgo zbogporemceaja centrn za ravnotefu. nadispreeavanja veee nelagodnosti i tcgoba,obolelog treba pOMaviti u vodoravan pololaj izabraniti mu kretanje. Pri pojavi morske )X)leSli1.a vreme plovidbe, beskorisno je uzimati hilakakve lekovc.

Do lrovanja dolazi prilikom unoknja 1I

flot.lnJzam hrane zarazene mikroorga-llI/1nima iii njihovim oLrovnim produktima(tok-;inima). N:J.jccsCi 7.naci trovanja hranomu muka, gallenje, povrd.canje, grcevi utomaku, ueestale Slolice (leene, 7.e1cne),

rxwisena l<.:mperarura. Lecenje se sastoji LJ

'1.lUoknadi teenosti pijenjem nezasladenog,'ja, slane vode iii supe. Ob,vezan je dijeletskir 'zim ishrane - veee kolicine lccnosti, krompirrllre, svcze struganc jabuke, slani 'lapid,han~ni pirinac, i lIzimanje lekova (Uobif,r1onivin). Anlibiotici sc uzimaju samo LJ tezim'Iueajevima. Ako u roku 2-3 dana ne dode dopobolj,;anja, treba se javiti najbli~em lekaru.

Preporueljivo je izbegavati gljive 7.a kojenlje sigurno utvrdeno da su jestivc, a korblili".uno one fabricki obraoene i konzcrvirane, sadeklaracijom proizvcx1aca 0 proizvoou i rokutrajanja.

.II lirnice ad mc~ta do meSla, u za tolenim prodavnicama. i U pOlfcbne

Ike zalihe luane, koju inace treba kuV3li ir\.'m3ti sarno za tekuCi dan. Zgotovljenu

h,.IOU jesti samo u z.a to oclredenim javnimu Oo,ult:ljskim objektima, ne korislili konze-

.Inu hranu U ostecenoj ambalazi iii sal'klim rokorn lrajanja. Cuvanjc h.rnne mora

lit pravilno, bezbedno ad kvarenja i.Iknadne infekcije zbog muva i drugih

n'>l'kala.

Hemijski otrovi (benzin, aeeton ...) unose scu organi7..am ili udisanjem, iii prekodigc~livnog trakta (varenjcm). Prepoznaju sepo mirisu koji se siri oko unesrecenog, iIi poizmenjenoj boji ko~e. Kod trovanjaugljen-monoksidom kola je ru~i<"'dSla, a kocltrovanja benzInom je modrn. Unc~recenog

treba 5tO bde izncli na svei. vazduh, i sto pre gatransp0rlovati u najblizu zdrdvStvenuustanovu

U slucaju sumnje u ispravnosl vode za pice,treba je prokuvali i bkljllcivo lakvu piti.

Zbog ujeda p<"eJa, osa, strlljenova illpauka, me~LO uboda sc maze anLi~lIergijskom

kremom, a stavljaju se i hladni oblozi.

Trovanje

Srcani udar

Tokom plovidbe najeeSea su trovanjapokvarenom hranom i napicima, zbogkonzumiranja sumskih plodova (gljiva ihobialvog voCa), a mogu bili izazvanagasovima i isparcnjima olrovnih materija kaosto Sli napr. benzin, aeeton, dim i df. Da ne bido510 do trovanja, koja mogu biti i smrtono~na,lreba kupovati sveze i zdrave, isprdvnc

Sreani udar kardkterisu: \ rtoglavica, bolo\'iII prsim<:l i vnUlI, slabost i hoi u Icvoj ruci iramenu. Ako se, osim ovih simploma izgubi ipuis, a kozn poswne plavkasto-zelena, zenicera~irene, onda se zaista rddi 0 sreanom udanl ­zau':-'lavljanju rada srca. I U ovom slueajuPOITIOC je spoljna ma!'Jaza srC3 sa iSLOvremenimvcstackim disanjem.

Spoljna masaza srGl izvodi se tako da scpovredeni polegne na leda. pasilac klekne saleve Strane i stavlja dian jedne rukc na donjulrcCinu grudnc kOSli, dmgu ruku stJ.vlja nanadlanicu prve, opru~cnih laktova (radi boljci7.dnljivoSti) rilmieki priliska grudnu kost viSelevo prema kicmi. Pritiskom srca na kicl11u iznjega isriskuje krv, a popustanjem pritiska srcese siri i ponovo puni klvlju. Ovi ritmi~ki

postupci izvodc se 70 puta u 1 minuti. Koddecc se priliska ><Imo jednim ulanom, a kodmalih beba S<~ dva prsta i lO 100 puta u I minuti.Istovremeno, dnlga o:>ol1a dajc ve~lacko

disanjc. Spoljna rna~aza srca i vesl3cko di~anje

daju se dok ~e ne uspostavi md srca i disanje.Ako jedno lice pnlb prvu pomoc, nnda senakon 15 pritisaka na srcc u predelu grudnogkOS3, lri pUla uduvava vazdllh u pluta. To seponavlja neprekidno do n~ivljavanja

pm re<1enog.

imobilizacijom. Kod veceg gubilka teenosli illkrvi izvodi se 3utotransftlzija - PO\ redeni seposlavlja u \-odoravni po107.aj sa podignulimnogama na 30-40 em od nivoa podloge na kojolbolesnik leli (nikako pod uglom od 90). Akonema gu enja i 3ko ne povraca, (reba ga smiritli dati ffill teen<: napitke. zatim ga treba uloplitii..ldi boljc cirk-ulacije, i SlO hilnije otpremiLi ubolnicu.

\'-

122

SDk se mo~e razviti u <Iubju najldegoblika alergijske reakcije na leko\'e iii ujedeinsekata.

Osoba koja t10zivi Sak, bez obzir'd na u7.rok,r'dzvija prepoznalljive znake bolcsnog st..1nja.

V ranoj fa7.i razvoja wka povrcdeni jenemiran, svcstan, orijentisan, bled; puis lUU jcsbh i ubrz:m, pritisak cak malo povisen.Povredeni je oboven hladnim znojcm, povra­ea, dise povrsno i ubrzano. Ckoliko sc bf7.o nepnlzi odgovamjuCa prva pomoc, sok scprodllblj\ljc kada povreeteni postaje miran,apalican, nezaintercsovan, ali ~vestan. Kolamu je bieda, 7.clenkaSlo-zemljane boje: oblivenje hladnim, lepljivim znojem. pul< je jed\ apipljiv, a pritisak snizen. Di~anje je mimo ipovrsno, a mokrenje prestaje.

Sok se moze r.lz\'iri u tesku fannu, 113

pruner kod infarkla srca iii naglog bkrva­vljenja, kada je bolesnik odmah vilalnolIgrozen.

Prva pomoc: kod wka nastalog povredom(prclom ekstremiteta iIi iskrvavljivanjem) prvose 7.allstavlja krvarenje, a bel se sprecava

Sok je Manje poremeccne cirkulacije zbogkoje lrpe tkiva i organi jer dobijaju manje krvi,P~I nastaje oSlccenje funkcion~lInih sbtcmaorganizma. ['\aslaje obicno kao poslcdica lczepovrcde glave, organa gnlClnog k~a iii trbuha- jetre, slezine, bubrega i creva, kada jc rrbuh-najee;;Ce bolan, oteeen i l\ rd. Sok na'taje iusled sr<":1nih oboljenja, pTl infarktll. naglimiskrvarenjem, kod opekolina 7bog veceggt.bilka plazme, dugolrajnog povracanja Viiiproliva zbog dehidraracije.

Sok

Kama poraza;

te;ko oSleCenjc bubrega iii jetfc), kao I

po,ledica leZih po\'reda m07.ga.

w'........

-

tw.. III 'H,"~ &fill..:011/ ttl ....

RESTORAN 'CLUB BAHUS'

CIP - Kal'aJ1orlt.3aL\ltja y llyGnHKau.uju

61f6J1I1OTeK3 M3TH"Qe CpncKc, HOBn am656.61/ .62 (035)

nETPOBl1n, I1nJljaOs~ovi p~ovidbe :ekama i morima : lIija Ika

Pelrovu~. SloJan S.t0~I~ . . Petrovaradin : Futura,2002 (Petrovaradm : Futura). - 124 sir. : ilustr.. 23cm•lira'- 3000. - Bibliografija.

J. CrOlunh, CrojaH3) OnoBHJl6a - npllpY~JfJ.fu.1f

178942983

Walter Turnsek:

Jedrom i motorom. Zagreb 1981.

kap. Antun Simovic:

Brodarenje, Zagreb 1980.

Literatura

Bob Bond:

Sve 0 jedrenju. Ljubljana 1982.

kapelan IIija Ika PetroviC. info pomorsko-recnog saobracaja,

Mala encikJopedija plovidbe, Novi Sad 2000.

•