of 64/64
--- 9- .3 . ., m -:;J::, 7. 4'].· SllrHI 6 KOlolCllh,a 1 °1 640 139 37> 673 1288 166 ;.;s; A 452 565 0 355 r: ---1427 \ ,sOW 4S1 1158 'i'l

OSNOVI PLOVIDBE REKAMA I MORIMA.pdf

  • View
    1.772

  • Download
    439

Embed Size (px)

DESCRIPTION

prirucnik za ispit za umc

Text of OSNOVI PLOVIDBE REKAMA I MORIMA.pdf

  • ---

    ~S

    9-

    .3 . .,

    m

    -:;J::,

    7.4'].SllrHI

    6-~8 ~3BKOlolCllh,a

    11

    640

    139 37> 673

    1288

    ~ 166;.;s;.-:s;"~3

    A

    452

    81~

    565

    0

    355

    r:

    ~l'i

    ---1427\

    ,sOW 4S11158'i'l

  • Ilija Ika PetrovicStojan Stosic.

    OSNOVI PLOVIDBEREKAMA I MORIMA

    2002. godina

  • OSNOVl PLOVlDBE: RE:KAMA I MORIMA

    Autori:

    Recezenti:

    Tehnicki urednik:

    Ukovni urednik:

    Realizacija korica:

    Lektor i korektor:

    Izdavac:

    Stampa:

    kapetan IIija Ika Petrovic, inz. pomorskogrecnog saobracajakapetan Stojan Stosic, dipl. inz. saobracaja

    prof. dr Vladela Colic, dipl. inz.

    doc. dr Vladimir Skiljaica, dipl. inz.kapelan Zeljko Majer, dipl. inz.

    Branislav Kurbalija. inz.

    Mirjana Zivkovic, dipl.inz.

    Branislav Kurbalija, inz.

    Ika Mitrovic, novinar

    MP Fulura, Petrovaradin

    MP Futura. Petrovaradin

    IZVODI IZ RECENZIJA RUKOPISA KNJIGE"OSNOVl PLOVlDBE REKAMA I MORlMA'f

    Prof. dr. Vladeta Colic dip!. inz.

    aobraeajni fakultet'niverziteta u Beogradlldsek za vodni saohracaj

    ... "U knjizi 'll navedena i ohjasnjena opsta znanja 0 plovidhi, ilistrovana hrojnim slikama irtczima, a koja Sll ncophodna onima koji se prvi PUl susrccli , a ovom materijom.

    Izlaganja Sll jasna i sistemaricna, sto je i razumljivo jer su amori nasi iskusni kapetani unutrasnjeplovidbe a uz to i inZenjerski obrazovani. jihovo veliko strucno i podagosko iskustvo, koje suugradili u oblikovanjll knjige doprinelo je vrednosti ovog rukopisa.

    Ovo je najkompleLnija knjiga ove vrSle II izdavackoj dclaLnosti naseg broclarstva i korisno ceposluziti svima koji priprcmajll ispitc za nalitiC'ka zvanja kao i zainteresovanim strucnjacimavoclnog saobracaja."

    Dr. Vladimir SKILJAlCA,c1ipl.inz.Docent Fakulteta tehnickih nauka

    niverziteta 1I ovom Saclu

    ..."Predmetni rukopis zasnovan je na savr menim saznanjima iz oblasti plovidbe malihbroclova. Tzlozena poglavlja prikazana u ja 'no, sistematski povezano i neclvosmisleno tako ciaitao u mogueava po tupno II vajanje neophodnih znanja."

    "Imajll'i u viclu sve navedeno, zakIjucujem da rllkopis pocl naslovom "0 novi plovidberekama i morima" u potpllnosti oclgovara zahtevima "Pravilnika 0 programll i nacinll polaganjatrucnog ispita za sticanje zvanja upravljaca i rukovaoca camca", luibeni glasnik RS br. 18/97 i

    pretstavlja izuzetnu korisnll publikaciju, te se kao takva preporucuje za objavljivanje."

    Hepublika rbijaMinistarstvo saobraeajai tclekomllnikacijeKapetan Zeljko lajer, c1ipl. inz.pomocnik ministra

    "Knjiga je naslala iz pOlrebe cia se osavremene svi aspekti plovidbc, pri cemu obuhvata opsteprihvacene preporuke od strane Evropske Unije i Dlinavske:Kornisije... "

    "Pored trucnog i obrazovnog pristupa pri izradi same knjige, koriscena Sll i prakticna iskustvakoja su aurori stekli dugogodisnjim radom kao kapetani unutrasnje plovidbe i sefovi KapetanijapriSlanista Novi Sad i Beograd..."

    "Raclllje me cia se pojavila jeclna tako strucna knjiga i preponlclljem je ljubiteljima reke i mora.

  • Sadriaj Sadriaj

    Osnovni zVllcni znaci 61ZaSlave 64

    Obelclavanjc brodova 53ObeleZavanje brodova za vreme plovidbe 54ObeleZavanje brodova za vreme Majanja 56Obelezavanje malih brodova 7.3 "reme plovidbe 59Obelezavanje malih brodo a za vreme smjanja 60

    Gaknje poZara 10-Oprema 2

  • Osnovi navigacije

    OSNOVI NAVIGACIJERee navigacija potice od lalinskc reCl

    "navigati " ~to znaCi plovidba, bradarenjc,plovljenje.

    Navigacija se moze defini:aLi kao estinavodenja brada iz jednog mesta u drugo,najkraCim i naj igurnijim putem. _ avigacija semoze po matrati kao primena teorcL"kih iprakticnih znanja, kao sto U: upra IjanjebrOOom, umece kori~cenia raznih pomagala zanalazenje na reci i drugim plomim putevima,

    poznavanje pm ila plovidbe, pia nih i ohalnihznakova, poznavanje karakterislika reke,vodene U"llje. limana prirodnih i eSLackihprepreka na ploynom putu. nacini isplovljenja,pri lajanja, vezivanja i sidrenja, posrupak uvam dnim okolnoslima. ild.

    Mozda je najbolju definiciju navigacije daoupravitelj "kole nautike i jeclrenja I raljcvskogjedrili ~arskog uclruzenja u jedinjcnomKraljevsLvu, Bob nond, koja g1asi: "l\avigacijaje, zapravo, stvar logike, vezbe i i 'ku tva".

    avigacija moze hili: vizue!na, rdcunska,astronom ka, raclio, raclarska, tdevizij -ka,'atelit ka i automat ka.

    ]edna od podela je ina: pomor. kuna igaciju i navigaciju na unutrasnjim plovnimpute una.

    nutrasnji plovni pUlevi su sve vodenepO\Tsine koje se mogu koristiti za plovidhu:reke, j zera i kanali. a tin1 vodenimpovrsinama su, po pravilu, obezbedeni usloviza plo iclbu u okvirima preclvidenih gabarita.

    I jekti bezbednosti plovidhe su: plovni iobalni ignalj - plovidbene oznake, signalne iradio- stanice, zimovnici i idri"ta. brodskeprevoclnice (slajzovi), opticki, zVllcni. ele-ktricni, clektronski, radar ki i clrugi urectaji,hidrogractcvinski objekti kojima se ob zbeetujuplo iclbeni gabarili, ild.

    Elementi plO\'llOg puta U: njegova sirina idubina. poluprecnik krivine (raclijus) i brzinaloka reke. Oni nemaju stalne vrednosti postoza ise prvcnslveno od promene voclostajareke. Pri porasru voclosraja svi ovi elementi sepO\-ecavaju, dok je obrnut slucaj kada nivovode opada.

    6

    UNUTRASNJIPLOVNIPUTEVIPostojeea plovna Imeza Jugoslavije jc

    povezana u jedinstven sistem plo nih reka ikanala. Ona takoue Cini jedu1 tven sistem aevrap kom mrezom plovnih puteva prekoDunava kao glavne odene saobf"'dcajniceTednje i jugo-istocne Evropc.

    l nutm~nju plovnu mrezu cine:

    plm'ne reke kana Ii. ane reke plovni kan~l!i

    1. Plo ne rck . u: Dunav u duzini od 588km, ava 207 km, Ti a 164 km i T~lInis u duziniod 3 km.

    Postoje i drugi vodoto i, koji ni u reguli aniniti obelezeni za plovidbu. ali na kojima semoze oclvijali plovidba odreuenih kategorijamalih brodova, i to na pojedinim sektorima kojisu ogf"'dnicenj plicacima iii vcSlackimpregradama-usravama, kao sto u Tamis od 3km uzvodno, Morava, ,taro korito Begeja itd.

    2. Kanalisana reka-Uegej u duzini od7 kmnalazi e 1I sklopu sistema kanala DTD.

    3. Plovru kanali u istemu "Dunav - Tisa -Dunav". izgracteru u u duzini od 664 km.

    Prema rezimu plovidbe, mreza plo nihpUle au ]ugoslaviji moz s podeliti na:

    mectunaradni plovni put, kojem pripadaDunav a 58 km. a saglasno odredbamaDunav ke komi ije vazi meuunarodnirezim plovidbe;

    meuudrZa\'ni plovni put, kome pripadajuTisa i Begej. a ovim plo nim pute imaprava plovidbe imaju samo dye zemljekoje te tokove povezuju (]ugoslavija iMaoar ka, odnosn, ]ugoslavija iRumunija):

    nacionalni plovni put, kome pripaclaju sveoswk plovne reke i kanali sa iskljucivimpravom plovidbe nasm plovruh objekata(pitanje r ke Save za sada je otvoreno).a lllectudrZavrum i n'lcionalnilll plovnim

    pUlevima mogu ploviti i brodovi urugihzemalja, ali uz po 'ebna odobrenja drzavnogorgana nadll:Znog za po love plovidbe.

    REKA

    Karakteri tike vezane za pia idbu

    Da bi se moglo go oriti 0 problematiciplovidbe - na igaciji, potrcbno jc dati osno neII1formacije 0 reci i plovnom pUlU.

    Recni tok

    Uop teno recru tok se sastoji od kJivina, akmCim pra olinijskirn sektorima izmectu njih.Za mzlihl ad mom i jezera na rekallla poslojistruja ili tok sila koja direktno mice naplovidbu. BrLina krctanja vode u I' ci zavi i oddva najvaznija faktora - ocl vclicine pacla koritareke i koli Vine vodene mase. Kako je pad koritareke konstantan, povecanje iii smanjenjebrzine toka zavisi ad povecanja ili smanjenjakolicule vodene mase, odnosno od oscilacijaodostaja reke.

    I:3rLina loka reke, merena na poprecnomprofilu, nije svuda jednaka. 1 a po rsini i premasrediru reke je veea a prema obalallla i dnumanja. Po pra ilu naj eea brzina (matica reke)odgoVaf"'d najvecoj dubini. Porcd uzdllZnogstmjanja vode po toje jos i poprecna strujanja ikmzna kreranja (vrtlozi-Iimani). 0 a tmjanjanastaju kod naglih promena dubina iIi virinareke, usled podvodnih prepreka kod preliva,itd. a prin1er, kaela reka naic1e nacosak"-"naklju" (mesta gde reka pravi ostrekrivine i gde ohala zadire u rcku) c10lazi clonaglog kreranja dela odene mase usuprotnom mem pored obale, tvamjuCipri id "da reka lece uzvodno".

    epovoljno dejstvo vodene struj naplovidbu brodova ogleda se u slede

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    izak vodo 'raj ne lIuce na bezbednostplovidbe malih brodova zbog njillovih l11alillgabarita, malog gaza, pod uslovom da sepreduzmu sve mere predostroznosti, naroCitoza male brodove Ciji su gabariti blizi gornjojgranici i Ciji je gaz veCi od 0,5 m.

    Vetar

    9

    Niski vodostajKarakteri tika niskog vodostaja je

    ogranicavanje gabarita plovnog pUla Csirine idubine) sto veoma nepovoljno utice nabezbedno r plovidbc. Brodovi moraju plo itisa manjim sa tavill1a i manjim gazom;susretanja u lesnacima po taju opasna, ird.

    leoutim, pri niskim vodo tajima rekaprikazuje sve svoje bogat tvo i I pote,nepregJedne sprudove (na primer Belegis naDunavu) brzina ode je minimalna, a pri tupohalama i 0 trvima lak dok su svihidrograc1c inski objekti vidlji i. Stari lac1ari SLlgovorili da je to vrell1e kada se najbolje uCiplovni put.

    emr je svakako jedan od cinilaca kojinepo oljno uticu na plovidbu. U zavisno ti odjaCine i smera vetra (osim jedrenja, i to LI

    voda nosi panjeve, stabla i drugeplurajuee predmete koje podize apopla Ijenih obala. sto je potencijalnaopasnost za male brodove, a naroCito gli ere.

    Vi 'oka voda ne same sto otezava i ugrozavaplovidbu, nego po taje gruba i rllzna. anapr kri a spmdove, ade, niske obaJe i ostalame ta koja daju Iepotu reci. Tada se kaze da jereka negostoljubiva.

    1I odno u na niski, a na Gomjem Duna u je to iizrazenije'

    ohale Sll poplavljene. reka je izasla iz korita,stvoreno je eliko vodno ogledalo koje daje. a vim drugu panoramu reke. Zbog vegatoga, dolazi do dezorijcntacije brodova;

    a nallticke tacke glcdiSta r.tzlikujll se tri()~novna stanja odosraja: nizak, srednji i isok.DlInavska komisija u svojill1 pravililna poznajenizak i visok plovidhcni nivo, kao ekstreme zabczbednu plovidl u. a ovome ce kasnije biti\ i'e reCi i inforll1acija.

    'auticarima koji vode brod ki dnevnik za\fcme krstarenja, preporucuje sc da upi:lIju i

    \"Odo~taje za sektor kojilll plove, ako vee ne\"(>de poscban dnevnik oclostaja. a 0 jepotrebno da hi soja naulicka opazanja iIOformacije dobijene oel drugih vezivali zamerodavni v do taj. Na primer, konsla- tovanadubina u nekom mkavcu mora biti vezana zamdosraj odrec1enog vodomera.

    zhog znatno veCih vodenih masa brzinaloka reke jc eea. a rednjcl11 Dunavll brzina\'ode je 2 do 3 pUla veea pri visokom vodostaju

    a cilacija odo raja od naJIllzeg donajviseg, moze iznositi 8, 10 pa i vi e metara,1.lko da se, izmec1u osralog, izgled rekepotpuno menja. Na primer, kod ek tremnih\' do taja, oscilacija vode na Dunavu iznosi 10m (kod ovog Sada oko 8 m) ana reci avi 11111.

    Vi 'oki odostaj

    epovoljan lIticaj visokog vodo -raja naplovidbu je:

    PREPREKE - METNJE ZA PLOVIDBU

    Slivom, ill da se zbog na edanja, probije;da Ii moze kampovali 1I rukavcu rcke adazbog opaelanja vode i plicaka ne hude"zarobljen" Cpo pravilu, na ulazima 1Irukavce dllbine su najmanje).

    Za voje potrebe nauticar moze da napraviprirucni vodoll1cr koji ce mu pokazivatilolazak ili opadanje vode, kao i brzinu

    o cilacije vodostaja. Takav vodomer se sastojiod jednog stapa iii letve pobodene blizu ohale ibroda. Radi preciznijeg ocitavanja vodomer bitrcbalo zakloniti od tala a.

    kakvi Sll Llslovi plovidbe, koja je jacinavodene 'lruje, kak a je panorama i da Ii jereka "gostoljubiva", da Ii su sprllelovi i adeprckriveni voelom, itd.;

    koje'u duhinc oele iznad napera i drugihhielrograoevinskih objekata;

    koje su e1l1bine na ulazima i u rukavcimareke;

    da Ii ce zbog naglog opaclanja vodedozi eli neprijatna nauticka izne- nac1enja.

    a primer, da I>rod 1I tokll noei 0 rane na

    Podaci 0 kretanjUo vod. 'Wja se 1ll0gndobjli d radio Beograda - "P1V1 program u12.10 h Hidrom teorolo:-kbg zavoda,kapctanija plistani'ra itd.

    Vodomer je izbazdarena skala umetrickoj meri. Podela po inje sanultom oznakom, tako da imapoziti nu i negativnu razdcohll. Popravilu nulta tacka vodomera seodreauje prcma visegodisnjemproseku niskih vodoslaja po ma-lranog mesta. J ulta tacka e fiksimna odrec1enoj nadmor koj vi ini.Da bi e izbeglo minllsno oCita-vanjc, kod novih vodomera, nullatacka se posta Ija i pod najnizihvodo taja. Vodomcri po nacinupo tavljanja mogu biti vcrtikalni.koi slcpcna ti ili avremeni:

    alltomatski Oimnigraf), salni voclomeri, itd.

    'a 0 novu dohijenih podaraka 0vodo. tanju i njegovom kretanju, len I ncijiporasta iii opaelanja, i sa malo teoret 'kog iprakticnog znanja nauli ar ee ra polagatislecleci.m infonnacijama:

    Vodomeri se po 'wvljaju na odo- mernimstanicama koje su formirane na cclokupnojmrezi unuwlsnjih voda. Da bi se kompleksnopratilo kolebanje oclostaja, odomeri supo. lavljcni na ra tojanjima od 50 do 100 kl11.

    ta vodo. laj znaCi za nautibra - kapetanamalog broda'

    A.re 2

    ...._--'--j~-

    !

    ....

    Vodo raj

    A-A[ -

    prudovi mogu na tati i kada vodene masenaiau na kakvtl preprekll u recnom koritu. biloprirodnu ill ve'tacku, pri ccmu vocla gubi ubrzini i snazi te se brzina talozenja nano. apoveeava.

    anos se lalozi i na pravolinij kom tokur 'ke uz obalu, gde je voda mirnija. Najveeatalozenja nano a su na usCima reka.

    - j. ... Skica je~ne recne deonice sa sprudovima u horizonlalnoj

    proJekclJI I poprecnl preseci: A-A, na prelazu, i B-B, kada malica ide uzkonkavnu obalu. 1-visoka konkavna obala; 2-niska konveksna obala;3-osovma plovnog pula; 4-poprecni sprudovi; 5-sprudovi

    odo taj je visina ni oa ode u datomlrenulku na odreaenom vodomeru.

    (tZ\. "scleCi sprudoyi"J, pa se na mcslima gdeu bili sprudovi pojavljuju dubine i ohralno.

    Ako je koriLO rcke, gde marica ide a jednena drllgll obalu, 'iroko, preno. na snaga vodeznalno slabi ( labi brzina taka) wko da se veCideo nanosa wlozi u bJizini redine rckcst arajuCi pri tom poprccne sprudove. od kojihkasnije nastaju ade. koje dele recni tok namkavce.

    Jeclan od 0 novnih cinilaca hezbedno tiplovidhe je i ina nivoa reke. ad toga zaviscgabariti plm'nog pUla, sirina i dubina. brzinatoka itd. _ ivo vode sc neprestano menja i udircklnoj za i nosti je od priliva velicinc Ii areke, aUllosfer. kog taloga. topljenja snega iodliva - brzine oticaja.

    8

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    Kada ploveCi led, no~en vodenom strujom,naide na suzenje korita rek , krivinu plitkodno, podvodne gradevine, sWbove mo La iiichuge prepreke, zau. tavlja se. ailaze dmge

    Vedrac je led koji e prvoformim u mirnim vodama,kanalima, zatvorenim pri-

    stani~tima, zimovillCima i upriobalju reke gde je strujataka mala. To je Cist, cvrstglatke povrvine i proziran led.Kocl izuzetno dugih i jakihzima ovaj led moze dostiCidebljinu preko 50 cm, pa e uzimo nicima oko br d vastalno lomi. Razbijanjem ledaoko brodova se stvarajuodusnici koji pomazu da ledkod fOlmiranja i ~irenja neugrozi korito broda i njegove

    vitalne delove, propulzore i krmu.

    11

    Sante nastaju vezivanjem ledenih masa upokretu koje stvaraju oblike vecih dimenzija.Povecavanjem gromada santi, i uz dejstvovodene truje, lara. e sila koja na YOm puwugrozava sve objekte na koje nailazi: brodove,poprecn i paralelne regulacione vodogra-devine, br'dne, mOStove.

    Podnac Oed na dnu koriLa reke "gmndej ")na taj od zamrznutih eestica vode koje estrujama preno e na dno korita reke. VezujuCie a krupnim nano om padaju na dno i

    stvaraju ledene spmdove, veoma opasne zaplovidbu.

    Soeianik nastaj kada se temperaulrapovrsinske vode reke priblizi nuli, aistovremeno snezne padavine dugo traju, takoda se na povrsini reke javljaju sivi venci 'abelim i icama. To je prvi od signala da pocinjeformiranje leda. Stari ladari su govorili "stvarae kajmak". U dodiru sa obalom, za nastalu

    "kasu" od nega, leda i vode vezuje se kamenjei zemlja, i sve se, pri niskim temperaturama,pretvam u ledene gromade, eoma opa ne zaplovidbu.

    LedLed je jedna od naj eCih prepreka za

    plovidbu.

    Na ddu Duna a kroz Jugo laviju 'rednjetr.ljanje prekida plovidbe zbog leda je 20 dana,10k je na reci Tisi 36 dana. pojedinim blagim

    limama dolazi do me timicnog formir'dnja leda10 - -0 odsto u pokrew to za brodove nepredstavlja opasnost. To naravno ne vazi zaploveCa postrojenja slabe konstmkcijeplovece kuCice, restorane na vodi, pristanemale brodove i eal11cc.

    Led u pokretu na Dunavu

    U zavi 'no ti od izgleda. evrstoce, oblika ilrugih karakteristika, razlikuju se vise vrsta

    I -cia: vedrac, nezanik, po- dnac, same "torlas".

    Preel svaki naiIazeCi zimski period vr e sepripremc za sklanjanje brodova i dmgihplovnih objekata u zimovnike iii zim ka,klonista (reeni mkavci sa mirnol11 vodol11 nakoje tok reke ne utiee direktno).

    Pred neposredno formiranje leda upokreul, sa reke se uklanjaju plo ne oznakehczbednosti plovidbe (bove, plovne lamp ) dahI se zastitile od unistenja. Zbog njihovoguklanjanja plovidba postaje otezana, a brodoviplove sarno na 0 novu postavljenih obalskihvetlecih i nesvetleCih oznaka.

    . oc otezava plo 'idbu zbog smanjenevidljivosti, narocito kada je bez me eCine,trnuma a kisom, snegom, izmaglicom. Plovniput i brodovi oznaceni su vetlecim oznakamaza raspoznavanje. Reflektori se koristc . amopovremeno, da se pro eri udaljenost od obaJeiii neka prepreka.

    oc

    'auticari bi trebalo da, do ticanja vecegiskustva u poznavanju reke i pJovidbc,izbegavaju samostalnu nocnu plovidbu,narocito na Dunavtl.

    Zapovednik malog broda, u uslovimaogranicene vidljivosti a naroCito po magli nesme potceniti takve uslo e za plovidbu, i mOr'dpreduzeti odgovar'djuce mere predostroznosti.Kod dono~enja odluke da isplovi, treba dabudu i punjeni minimalni uslovi, a to je, da se

    idi druga 01 ala. Zatim, za vreme plovidbemora se videti bar jedna obala. Ako magla"zatvara" i gube se obale, odmah 'e preduzimamanevar za stajanje sa ciIjem da se izade izpio nog puta. koliko brad ima sidro, one e upovoljnom trenutku obara. Kada sidro zadrzi,brod je okrenut uzvoclno, cime je utvrdennjegov polozaj u odnosu na tok reke.Osluskivanjem zvukova na obali iii mogucomkonverzacijom sa sago ornikom na obaliutvrdice e pozicija. Tada e mogu izvrVitikorekture u polozaju brada i e enwalnoprilazenj obali. 0 i manevri moraju bitiveoma pazljivi.

    de etak metara. U gu toj magli gubi sepotpuno orijentacija, oseeaj u kom se pravcukrece brod: da Ii prema obali iii ne, nizvodno iliuzvodno. tak im u lovima mali brod mozedoziveti havariju naletanjem na brod iii brod kisastav koji e nalazi u plovidbi iIi stajanju, uhidrograu yin ki iIi drugi objekt (naper, stubmosta itd.).

    Magla, vejavica, vrlo laba vidljivost (tonja),pljuskovi i dmgi uzroci stvamju usloveogranieene vidljivo ti. 1 ajtdi lueaj je magla,koja vidljivost moze 'manjiti tako da e sakomandnog mosta ne vidi pramac broda.

    Sada brodovi uz pomoc radam i zirokompasa ehosondera i radiofonske tanice,plove i u uslovima ogranicene vidljivosti,naravno, uz pOjaeane mere oprezno ti.

    10

    Informacije 0 vetrovima i njihovomintenzitetu mogu se dobiti od Hidro-

    meteorolo~kog zavoda, brodarskih firmi,putujuCih brodova, kapetanije pristani'ta. Zadeonicu od Rama do Golupca infomacije 0vetm mogu se dobiti od aerodroma u BelojCrkvi.

    I 'kust 0 je pokazalo da dalju plovidbutreba prekinuti kada je brodovima koji plovenizvodno vidljivost manja od 00 m; zauzvodne brodove vidljivost manja od -00 m; ikada e i tovremeno ne vide obe obale.

    Ogranicena vidlji 0 t

    aJce'o vetrovi su: kovava - istocni ijugoisrocni vetar i 'everac - everoi roeni vetar.U letnjim mesecima u ekstremnim sluCaje-virna, dolazi do ciklonskih nepogoda saorkanskom snagom.

    Pre pojave i primene radara brodovi suzbog magle prekidali plovidbu. tari ladari su usali govorili "Magla pala -lada stala".

    Plovidba malih brodova u ovakvimuslovima 'e ne prepomcuje. jihovabezbednost biva veoma ugrozena pri pojavigu te magie, kada se vidljivost 'manji na

    odredenim uslovima) plovidba malimbrodovima za po adu i goste moze biti odmanje prijame do momenta kada po tajeneprijatna naroCito prilikom jakog valjanjabroda. Za vreme izuzetno snaznih vetrova,malim brodovima moze biti ugrozen i stabiliteti plovno t.

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    Regulacione akti no timogu biti trojake:hioteh1licke mere, kada se,oa primer, pt1nlenJuJu

    razliciti tipovi vegetacije zazaslilu ohala od rusenja,

    bagerski raduvi 1I recnom korit:u,na prokopu, ciscenjll i odrzavanju

    plo nog puta odreaenih clime- nzija, Ieuretlenje plovnog pUla primenom klasicnih

    regulacionih radova i gractevina. Pomenureregulacione mere mogu biti pojedinaene ili ukomhinaciji.

    Regulacija reenog korira za plo idbuplirnenom regulacionih gradevina i radova jenajzastupljenija na unutrasnjim vodama.

    Regulacione gradevine (vodogradevine)treba cia:

    osiguraju obalc od ruscnja, stvore nove obale, smanje krivine, odnosno, da povecaju

    poluprccnikc krivina, stvore nova recna korita. zatvore mkavce. pri niskim vodoslajima produbljuju sukno

    reeno korito kori teCi reeni pad. i timepoveeavaju proticajni profil reke

    slahilizuju korilo reke.Reglliacione grade -ine prave se od

    kamena, pe k,1, rbovog granja, pfll- Ca,nearmiranog i armi- ranog belona, raznih vr tazi 'a, pocinkovanih zieanih mre- 1.a, plasti ~nihfolija ispunjenih peskom, itd.

    Obaloutvrde se grade na konka- vnitnrecnim obalama, koje Sll podlozne ruvenjllzbog dejslva vodcne strujc 1I krivinama.Utvrdivanjem obala precava e preme~tanje

    U rcgulisanju prirodnog vodOloka zapatrebe plavidbe neposreclnu primenll

    imajll svakako regulacione gradevine urecnom koritu, kao i raclovi na presecanjureenih krivina (rneandara).

    I

    4(/ I

    I

    f/ / I

    I

    prava paralelna gradevina

    obloga od kamenaiii betonskih blokova

    Izgled obaloutvrde u poprecnom preseku

    I

    I

    ~ -----.------_._._--._.-.-.-._-_._.-

    Suzavanje korita reke pravom paralelnomgradevinom

    Suzavanje korita reke reke kod pravolinijskogrecnog toka (1prirodna obala, 2traverze, 3regulacionagradevina. 4-plovni put form iran paralelnom

    regulisanje recnog korita (Dunav, Sava,Tisa...), i

    kanalisanjc reenog toka (lkgcj).

    Regulisanje recnog korita

    Pomenute mere se koriste i u kombi-nacijama (Dunav i Tisa).

    Regulacija reenog koriLa za potrebeplovidbe ima za cilj formiranje plovnog puraodredenog gabarita pri nisi om plovidbenomnivou (~N), i niskom lIsporenom nivou( N)

    Mere urectenja prirodnog vodotoka zapotrebe ploviclbe su vrlo raznovrsne i 1110gU sesvesli uglavnom na:

    Cilj regulisanja reka je stvaranje i odrzavanjedubina, sirina poillpreenika krivina ugranicama koje omogueavaju bezbednuplovidbu. Radovi na rcgulaciji za potrebeplovidbe po pravilu se uklapaju u OpSlUregulaciju recnih korira, Cime se doprinosizaVtiti od poplava, sprecava nagomilavanjeleda, oclnosno, Olklanjaju se opasnosti od lZv."ledenih poplava" i drugill stetnih uticaja vode.Drugim reeima, cilj regulacije reke je da sestabilizuju obale, i cia se njeno korito fOflnira zapotrebe plovidbe.

    peska, sljunka i drllgih materijala koji se sajednog prenose na drugo mesto, stvarajllCinove sprudove. Zbog toga dolazi dopremestanja - pomeranja plovnog purapromena njego ih gabarita - . irine i dllbine.

    Kada se bT'J.na probije i oslohouene ledenemase krenu, stvara e takva sila koja rusi s epr d. obom.

    Hidrocvor, brana i prevodnica kod Novog Beceja km 63,0 r. Tisa

    REGULISA1\T]E REKA ZA POTREBEPLOVlDBE

    Rad vode u recnom koritu, njenaagresivnost, izaziva stalne promene u koritu iabalama. To 'e ogleda narocilO u rusenjuobala, a samim tim i ugro1.avanju odbra-mbenih nasipa, nekontrolisanom prenosu

    CeJa ova priea 0 Icdu mozda se ne ticenautieara, vlasnika malih brodova, jer . unjihovi brodovi zimi u bezbednosti, na obali.Meduti11l, ne izvlac . e . vi mali brodovi izvode, pogotovo oni,

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    Pregrade. koje zarvarajll pojedinc rukavce,po pravilu se postavljaju na i roj visinskoj kotikao i naperi i druge vodo- gracevine. lecutimneke prcgrade . u i . a isom kotom od osralillvodogradevina zbog izvesnih hidrorehniekihrazloga. One Sll obicno viYe za jedan merae. fapojedinim pregradama napravljen je kraCi rruppre- grade sa nizom kotom krllne, stoomogucava prolaz manjih plovnih jedinica prini kim vodo tajima.

    Pod kanalisanjem reenog toka podra-zumeva se njegovo pregradivanje u jednom ili

    ise pronla cstackim pregradama - branama.

    Zhog pregraoivanja Oka formira sediskontinllitet u nivou vodnog ogledala(razlika 1I nivou gomje i donje vode) kojibrodovi sa laollju pomocu brodske pre-vodnice, dizalica iii trrnih ravni za brodo e.

    Kanalisanje recnog toka

    KakQ kapetani malih hrodova krstare ivanplovnog puta (zbog mimije vocle. prirode.za tire od talasa putlljucih brodova. srajanja ikonacista. itd.), ovi . 1I im podaci veoma vazni.U 'ek mogu znari kolika je dubina vode nagraoe inama odno no, da Ii 1I i koliko tgradc inc izaslc iz vode.

    . apomena: Poprcenc vodograocvineapcri. grade se u nagibu od plovnog put-r'ma obali. tako da. je' kraj napera - spoj s1).I10m na viSoj koti. Ta vi inska razlika. j

    I lovljena duzinom napera. Sto ie naper dl;lz..r'I je \-isinska razlika. Data visina ltkrune'

    ll1inimalni ploVidbeni ni 0 plus 1 metaTxlnosi se na poeetak n{lpcra ~ od plovna

    1t.1

    Urec1enje recnm usCa izvodi se u krivini ilO na konkavnoj obali matiene reke. Cime eobezbeouje najefika nije mesanje voda jednogI drugog vodotoka i odnoscnjc nano a i leda.()a bi u~ce 0 'talo trajno, mora 'e ucvrstitiodgovarajuCim regulaeionim gracevinama.najcesce obalollt rdama.

    rade se koriste 7.a pregradivanje napusteniholkavaca pri preseeanju reenill krivina.

    Prosecanje recnm krivina. 0 a regula-lona grac1evina je jedna od veoma ceo Lih

    r 'gulacionih mera na 'odoto ima a o"trimokukama. Pro eeanje e a roji u formiranjunovog r cnog korita koje odgovara u 10 imapi vidbe. To e po tize tako ~to 'e krivinelmeanclri) prosecaju, a proseci spajaju novimprokopanirn korirom reke, rzv. prokopima.

    Kada vodograc1evine zbog vodostajapredstavljaju opa 'nost za plovidbu, obeJe-/;1\ aju se oznakama bezbednosti plo idbe.\ isina paralelnih graoe ina. rraverLa i napera(xlrec1ena je visin 'kom kotom. 1\'aime, njihovJo(omji kraj ("kntna") je na koti: visinaIllinimalnog plovidbenog nivoa plus 1 metae."-ako je na vim vodomerima odreoena visinaIllinimalnog plo idl enog nivoa. to e mozeodrediti, za svaki meroda ni vodomer, isina\()do taja na kome se pojavljuje gornji krajrac1evine iii napera. a primer u 'ektoruIllcrodavnosti vodomera ovi Sad visina\ odo raja na kome se pojavljujuludrograc1evine, iznosi +180 em (minimalniplovidbeni nivo na vodomeru ovi ad izno iH ).

    Pregrade irnaju znacajnll ulogll 1I rcgll-Ii anjll rcka koj kardkLcrisu brojni rukavci iracvanje reenog taka. t akon izbora rukaveakojim ce se odvijati plovidba. ostali rukavci ezatvaraju pr gradama. einle tok vodekoncemrise 1I jcdan rukavac. r'to tako, pre-

    Prave paralelne gra

  • Osnovi navlgacije

  • Osnovi navigacije

    18

    ,II 'bnih za pJovidbu. Za reke Tisu i Savu ulIrebi je tari daljinar, izclanje 1954. sa

    'Ill 'snim podacima, koga treba azurirari i'puniti da bi bio pouzdan i funkcionalan.

    Plovidbeni biIten

    Plovidbeni bUren u izdanju stanove za)\ nc pUlcve (prvi broj izasao septembra)(J.) daje izveiitaj 0 stanjll i renelencijiIllllo'kih i plovielbenih lIslova za rekelIlav, Tisll i avu,. a prognozom za sledecihlin dana.

    Oglasi za brodare - saopstenjebrodarstvu

    )gla i za broelarc saopslenje brodar wu uI.IIlJU nadlezne kapetanije pri tanna saelrzi

    Ilormacije 0 promenama na plovnom pUlLIIrogradevin kim raelovima, () ugrozeno ti i

    11J1.tnama plovidbe na pojedim sekrorima, ird.

    Pravilnik 0 plovidbi na HS DTD

    I'ravilnik 0 plo idbi na I IS DTD osimlplsanih pravila ponasanja, daje tabelarneblke 0 svim hidrogradevin kim objekri-

    I IInenin1a kanala a gabarilima plovnogIl.t I ostalim podacima vczanim za plovidbu.

    Brod ki dnevnik - Dnevnik malogbreda

    llrodski dnevnik je jeclan oel dokumenata'II se vodi na broeloviina lrgovackeI aric. Sa lrzaj i naCin vooenja odreden jeplsima. Vodi se svak dn vno. a 0 novu

    11\ llh podataka moze se pralili rad broda.Iski dnevnik je vcoma vazan dokument

    1m

    Klasi~an dubinomer - lee

    Osnovi navigacije

    kod analiza havarija i drugih vanrednihelogadaja, sU~'kih sporova...

    Dnevnik malog broda, Cije se postojanje ivodenje preporucuje, ima drugu namenu. 0 ajdnevnik sluzi kao naulicki prirucnik i kao zapisdogadaja za vl'eme plovidbe.

    Orijentiri za vodenje dnevnika bili bi: zapisinfonnacija kod upoznavanja plovnog puta;vreme plovidhe (polazak i dolazak)jvremenske prilike (vetar, kisa, oluja, sunce...);hidroloske prilike (vodostaj, procenjena brzinatoka dolazak i opaelanje vode.. J; opis sektorarckc' iii kanala kojim se plovij planirana ivanredna zadrzavanja (kupanje, pecanjc,kampovanje, kvar morora ... ); elcSavanja nabroclu u perioelu nevremena (u plovidbi,manevru, stajanju, pristajanju iii isplovljenju ...);opis marine sa plovielbenim karakleristikama ukoju se prvi put uplovilo; skice .a 'nimJjenim(jzmcrenim) dubinama i drugim zapazanjima urukavcima (elubine i visine ohala i oSlrvaporrebno jc vczivaLi za vodo "Laj za vremesnimanja) ...

    Dnevnik malog broda moze se svakakoobogariri zapisima 0 zgodama i nezgodamagostiju posaclc a i s'lmog kapetana.

    OSTALA NAUTICKA OPREMA IUREDAJI

    Dubinomer

    Duhinomer je jedno od najstarijih pomagalaza vooenje broda, u brodarstvu poznat kao"lee". To je drvena mOlka kruzno) poprecnogpreseka, duzine 4-6 m podeljena ~adecimetre, i metre. Namena ffiU Je mcrcnJcdubine reke. Obelczen je tako da prvi i peti

    1m,'-__--oj

    19

  • 21

    Osnovi navigacije

    a savremcninl radarima svi objekti obalcostrva, brodovi jasno se ocrtavaju. aravnopo- stoje i odreoenc smetnje kod radar kihslika. ncja- sni obri 'i, naroeito za vreme tala a,kod niskih polojitih obala ...

    Ziroskop je elektro- n ki ureuaj kojitrenutno pokazuje skretanje bra- da odzadatog pravca kretanja kur a. azno t ovog

    uredaja II radar 'koj na igacijije velika oaroCito kada senautiear iskljueivo oslanjana orijenlire na radarskomekranu i ne moze trenuLnOda uoCi od 'lupanje I rodaod kur a. ZaLO se tlZradar kod ti i ziroskop.da bi nautical' mogao elapravovremenokormilima reaguje nae enmaJoa skretanja, ibrod po lavi na zadatikurs. avremeni radari uvom sklopu imaju i

    ziroskup.

    linijom, takoz\-anom"prameanicom". 'a ekranu. c nalaze koncentrienikmgovi koji ielu oel svetletacke na sredini (polozajbroda) prcma rubovimaekrana. Ti konce- ntricnikrugovi, "pr'teno i" nisuFiksni, vec e pomeraju, sire,u za isnosti od 7.ahl vanerazmere (koliko je 'lika uprirodi umanjena naradarskom ekranll). Daljinll

    usmalranja, zonu, oelredujenauticar. Kako se lika zoneo mau-anja srazmemo prenosina ekran, rdzmak izmeoukonccntrienih krugova daje

    raz meru prirodn \'eIiCine i slike.Razmak izmedu koncentricnih krugova upraksi obicno iznosi lOa, 200 iii 400 metara. ao. novu tih prstenova nautiear oCitavaudaljenost broda od obale, ade ili drugogbroda. PIO\-ne ignaln oznake na vrhtl imajutakozvan "radar ke reflektore" rddi ja nijegtloeavanja na ekraou.

    I' pod hrodom, ovaj ureoajI) I dll.lge info- nnacije, kao ~toI pri ustvo jata riba, sto je vrlo.ll'In podatak za ribolovcc.

    'a primcr, sonar tipa Probe1111 to meri elubine vode ispodpred breda do udaljenosti od) m daje i druge, coma vazne

    Ie rmacije: graficki jc prika-lila u vi.okoj rezoluciji ekrana

    1l1l.lcija dna i objckata u odi naICxlskom pUlU. Sa doda- timI trumentima ovaj . onar dajetlormacije i 0 brzini broda,

    dcnom putu i povrsinskojI1lp raturi odc.

    Radar i ziroskop

    [r ba napomenllti da kod ovog tipalllara mogu javiti i greske u odrcdenim situa-

    11.llna, "slepa mesla". Greske sc javljaju'I) > 'ce pri naglim promcnama temperalure iIkim turhulencijama vodc i kada je u vodi

    hka koncenuacija su 'pendovanog malC-lIb (pe ka i mulja koje reka nosj).

    Radar je radio lokacioni aparat kuji na svomr IOu pokazuje polozaj breda i sliku ukolnog

    na ( bale, ostrva) kao i lokacije ostalihI lava, eamaca, plovnih ignalnih oznaka,

    I sc nalaze u zoni radarskog osmatranja.\ r~ava- njem radara u pogledu preciznosti i

    oncc slikc. te koriscenjcm ziroskopa, kao iI .l(Jcnjem KT radio veze brod - brod,

    orcne su prelpostavkeh'dno ti plovidhc i u

    I lvima smanjene vidlji-Ii (tamna ooc, maglal.

    a ekran radara prene-11.1 Ie, u oblikll belih

    Imsa, panorama reke:I "', ostrva, brodovi,III i i drugi objekti koji

    I Iznad povrsine odnogI dala. U cemrll e!uana,Inom svetlom laekom,11.lCCn je polozaj

    stvc- nog hroda.I \ ac u kome se kreccIlod oznaccn je svetlom

    Savremeni eho onderi na svojim ekranimadaju grafteki prikaz reljefa dna (dve dimenzije -u ravni iIi tri dimenzije 1I pro toru) sa uglomprikaza od 20 - 5 ad vertikale. Pored dubina

    _ apomena: kacla e po t3vlja 'onda trebavoditi raeuna cia se zbog njenog polozaja (akaje izvan opiate) prilikom kr tanja broda nestvara vazdusni "jastuk" koji hi onemogu60prijem poviatnog signala.

    Posloje razni tipovi lcktronskih dubi-nomera, u zavisnosti od proizvodaea zvanihehosonder iii sonar. Pojedini tipo i . u takoprojektovani da se ne zahteva po tavljanjesonde :a spoljne trane korita, eim jeizbegnuro busenje opIate dna. onda moze bitii pokretna, kada se postavlja po zelji naulicara,pored boka ili na knnenoj ploeL

    ujedno i primae - sonda - ugraden jc u oplatubrod kog trupa, obieno blizu kobilicc. ondasaljc ultra-zvucne 'ignalc prema dou i prima ihnakon sto se odbiju od dna. Primae je spojen sapokazivaeem na kojem e direklno oeitavadubina. Elektronski c1ubinomer ima, popravilu, i zvueni signal, alarm. Alann e javlja umomentu nailaska broda na dubinu manju odzaclate. la primer ako se zeli da zvucni ignalopominje na dubini manjoj oell m ispod koritabroda, alarm e podesi na tu dubinll.

    a slaIlovista plovidbe . vi ovi dubinomeri-daju stanje dubina vode pod brodom,neophodnu informaciju za sigurnosrplovidbe. Medutim, probl IIIpostoji i clalje jcrnautiC:-ar ne zoa sta ga ocekujc i pI' d broda,narocito u sehoru, van plovl1og puta koji nepoznaje. Taj problem postoji i u profe-sionalnom brodarstvu, od nasmnaka trgo-aCke mumarice. Brodo\-; su slali camce

    ['i ;pred da bi premerili dubinu i Sirinll plovnogpUla. Danas taj problem re?lavajtl n~j avre-meniji onari. _ aime, elektronski dubinomerilipa Probe iii . easkout napravili su rcvolucijuna unapredenju bezbcdnosti plovidbe. Ovisonari mere dubinu vade do 400 m udalje-nosti ispred broda!!!

    20

    Ehosonder: ultra-zvucni talasi dubinomera odbijajuse od dna i vraeaju do odasilJaca

    Za male brodove moze se napraviti kra'i,prikladniji dubinomer, i sa dll.lgim podeocimakoji oclgovaraju korisnikll. lobodni kraj caklje(suprotan od kuke izbazdaren opr.decimetrima i metrima imace funkcijudubinomera, a i eslo (ktmica) moze poslllzitiza te vrhe.

    Dubinomer se kori ti: kada se brod nalazina nepoznatim delovima reka i kanala, vanplo nog puta; kada brod prilazi obali radistajanja' kada brod ostaje duze na vezu pa jepotrebno pre entivno povremcno preme-ravanje dubina oko broda da ne bi doslo dona edanja ako bi vodo taj opadao. Dubioomerlee, poboden, moze posluziti kao privremenivodomer, kojim bi e kontrolisala 0 cilacijavoclostaja na mestu tajanja.

    Elektronski dubinomeri mnogo uprakticniji za upotrebu. Pokrece ih elektricnastrllja iz brod 'kih akumulatora. Odasiljae koji je

    metar obieno nemaju podelu, dok su drugi ieet rti metar obelezeni crveno belo, a treCimetar ima podelu na crna i bela polja. Svakimetar okovan je pr tenom iii je opletenkonopom, zbog lakseg razlikovanja metaranocu. a slici je dat izglcd dubinomera nabrodovima trgo aeke mornarice koga sadasavremeni elektronski dubinomeri polakopotiskuju u illuzej.

    Osnovi navigacije

  • l:3arometar je spr-ava za merenje pri-tiska vazduhaaunosferskog priti-ska. a brodovimasc..: upotrc..:blja a Lipkoji 'e naziva anroiclni barometar.

    Kazaljkll pokaziva-'a pokre ~c jcdlla membrana osctljiva i na malerazlike u pritisku vazduha. Skala pokazivacapodesena je na milibare (mb) i na milimetre(mm). Promena vremena povezana je sapromenom atmosferskog pritiska, pa njegovoopadanje donosi ohlakc..:, a porasl vedrinu. Overazlike u prit.isku vazduha nastajll zhog razlicilezagrejano ti vazdusnih masa - tapli se vazduhuzdizc, jcr jc laksi. a njego a mesta zauzimatczi, hladlliji. Taka naslaju razliciti aunosferskipritisci i unutar malih p ldruCja na povrsinizemlje. Kako do tih promena II pritisku dolaziprc nego sta nastupe i posledlce, ova je sprava ic!ohar progno ticar. Prvo, barometarpredskaZLIje dolazak kiSe iii veclrog vremena, adrugo, daje informaciju 0 razli'i u krc..:tanjuaWlOsferskog pritiska kao posledice :it.rujanjavazclu:'nih ma a, koje e oseca kao vetar.,'vejedno u kom sc pravcu kazaljka krece toto Cini br1.e, promc..:na u jaCini vetra bice vcCa.Detaljnije informacijc su na sLranama u oblasti'leteorologija.

    Jeelno od najcesce upou'ebljavanih po-magala u voaenju na igacije svakako jedvogled. Za plovidbu je najpovoljnlji d ogledsrednje jaCine. Karakterislikc..: dvogleclaoznacene su brojevima, na primer x50. Prvibroj oznacav3 njegovll sposobnost llveeanja, aelrugi propustanje verla. Tako br. 7 pokazujeda soCivo scdmostruko p cCava. Obj katlldaljen 700 metara izglcdacc krorzinu u

    !llSU na dno iii obalu. a odstupanja od ovehrzine lltice pre vega vodena t.ruja. Tako

    primer, kada e plo i II llzvodnom smeruII. r 'ku), na ocitanu brzinu plovidbe trcba

    I.Ui brzinu t.oka reke, '\ obrnuto, oduzeLi tuIZIIlU ako se plovi nizvodno.

    I);t hi se dohila hl7ina kroz vodu iii hrzina uInIDj vodi, postupak je obmut u odnosu na

    r/1l10mCr brzina taka e dodaje za uzvoclnu,I oduzima za nizvodnu plovidbu. a

    llfll11a gd n ma loka iii je minimalan,1111 I kroz vodu i brzina u odnosu na obalu su

    I Ike i odgovarajll brzini II mimoj vodi. To jeI .1) na kanalirna H f)Tf).

    Z I prc..:ciznija merenja, kada sc..: tc..:stirajuosagradeni brodovi, na reci Dunav su

    I 'deni posebni sektari, merna milja iii merniII 'metar.

    Brzina plovidbe na rekama i kanalima mozelIll'riti ocita anjem kilometarskih oznaka, za

    I I livanje preaenog puta u jedinlci vrcmcna.I pnmer, od km 1255 do km 1262 na reci

    II Il.l\ plovi se 1 cas. ZnaCi da je brzinaI \ Idb . u odno II na obalu. 7 km/h. RekeIlla\, Tisa i Sava obelezene Sll kilometarskinl

    rill '\ima, dok . u kanali na HSI 11);\\ -Tisa-Dunav obelezeni svakih 5 km.

    po21CIJa brOda s desne strane(po desnom boku)

    leva i desna obala

    itlbc. Ovaj Lip hrzinomera je zastareo jm.:prakliean.

    I'ropelemi elektricni hrzinumer takoaemeri brzinu plovidbe pomocll okretanjapropelcra ucvrYenog na clnu trupabr cia. Okretanje propelcra pokrece maliclinamo kuji claje pokaziva 'u elektricniimpllls, pa je pokazivac zapravo volunclarbazclaren 1I C orovima iii kilometrima.

    Hidrodinamicki brzinomer mcri brzinllplovidbc..: uz pomoc "Pitovc..: cevi". Meri serazlika izmeoll tatickog i dinamickogpritiska, koja je na pokazivacll prika

  • -U.Ii.iform, izgovam 'e "juniform"

    p. Papa

    - i rra

    Q - Quehec, izgovara 'e 10K ibck"R- Romeo

    W - Whi ky, izgovam s~ "viski"

    v - Viktor

    Z-Zulu

    X X-ray, izgovara e "ik rej"Y - Yankee, izgQvara se ~cnkjl'

    T-Tango

  • Osnovi navigacije

    rema brodu

    Krivudanje broda je odsrupanje broda odzadanog kursa. O. novni razlozi zbog kOjil1 seto desava su: postojanje bocnog nagiba iIipretege, ogranicene dubine i sirine plovnogputa, delo anje vetra, reenog toka i taJa a.

    METEOROLOSKI I HIDROLOSKIUTIeNI NA MANEVARSKE

    OSOBINE BRODA

    Uticaj vetra i talasa

    27

    prava vog kretanja po zadatom kursu,suprotstavljajuCi s, pri lom, spoljnimciniocima, koji sU'eme da ga 'krenu saur rdenog kursa. Pod tabiinim brodom nakursu smatra e onaj koji, radi obezbeaenjapravolinijskog kretanja, 0 tvaruje ne vise od 4do 6 orklona kormila u jednom minuru za ugaood 2 do 3, pri ('emu odsrupanje broda odpravolinij 'kog kur'a ne treba da premasi 2 do3.

    Dobar nauticar, bez obzira na to da Ii je nacarncu, maJom brodu iii jahti, ne sme nikadazanemariti ulicaj vetra na brod. Vetar mozedej rvovati takvom snagom na nadvooe i

    isoku nadgradnju, da oteZa iii sasvimonemoguCi izvrsenje i najjednostavnijegmanevf"d. Vetar ima jaCi uticaj na recna nego namorska pioviia jer recni brodovi imajll mnogomanjigaz.

    Zanosenje

    Upravljivost

    Jlokretljivo. t broda oznacava brzinu\ Idbe koja se obezbe

  • /'-1

    ~S:-~; - i.:J

    Raickovic Mitar

    I /..1\ isnosti od pravca duvanja etra premaI I, defmisu se njihovi nazivi: vetaI' koji

    pmvo na prednju . tranu broda naziva se.mi, onaj koji duva lacno pozadi nazi a

    I'm 'ni vetar, a . a boka naravno, bocnir \ko etar duva izmedu pramca i boka

    . da du a u po pramca; u po krme du aII' izmedu boka i krme.

    . ki vetaI' koji udara u brod u voznji tvaraII osim onog koji duva u pramac broda iII jUte brzinu plo\'idbe, iii onog koji du a u

    III kacla povecava brzinu plovidbe.

    l't,lr koji stvam bocni zane . moze da brodn' tako, da ga poslavi popreko. To j110 za nepomiean brod. :\ledutim kadaI lo\'i napred, pramac ce sc ICvko okrenutiIlr iz bocnog polozaja, jer pramac malo

    II pa mu vetar ne dQj~volja a cia se okrece.1.1 brad plovi knnom. krma ce e, naproliv.

    I Ilko okrenuti u vetar, jer vctar lagani1I1.1, kao neko jedro brzo zanese u

    Q./ .')

    ~~J.~I)enliri za utvrdivanje pravca velra

    sa vOlrombezvetra

    Pnkaz pUlanje okrela broda u uslovima mirnogna i pri jakom vetru uz uslov konstanlne snageI

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    Uticaj struje recnog toka

    Karakteristieni znaci

    Dim se uzdiie uspravno. Liste se pomera.

    Dim se uzdize koso. Pokazivati vetra ne reaguju.Vetar se oSeCa na lieu. LiSCe susti. Laganezastave nisu razvijene.Lagane zaastave razvijene. Lisee seneprekidno mice.VeCina zastava je potpuno razvijena. Manje grancice se mitu. Podiie se pr~ina i listovi papira.Manje drvece se njise. Vrhovi drveca sevidljivo kretu.Mitu se vete grane. U iicama se I::uje zviidanje.Drvete sa njise. Prilikom hodanja u vetaroseca se nelagodnost.Grantice se otkidaju sa drveca. Jakooteiano hodanje.Otkidaju se dimnjaci i crepovi sa krova.Padaju drvene ograde.Drvece je istupano iz zemlje. ZnamBstete na gradevinama.Isti znaci kao i kod iestoke oluje.Isti znaci kao i ked orkanske oluje.

    trgovackih broclova. Kasnije, poja- yomanemometra (velromer) jacina vetra :;eprocenji ala na osnovu njegove brzine.Takva Boforova skala 0 tala je do danas.

    UkoJiko je r--dStojanje izm elu dna broda idn~ reke manje, i ako je veea hrzina kretanjabroda, uronjenje po taje vece. Na, t3vkomkretanja brocla u u:;lovima male dubine ivelike brzine plQvidbe pove(~vac uh.-upJ:liotpor vode a smanjivatibT~ina plovidbe. Kod

    .knnenog dela broda 9biazoV'ac :;e elikipodvodni talas - "'b!od \-'Uee vodu", a

    'ur6njcnjc broda stiZe do inaksimuma. Da bie poniiititc ove n gativne pojave, neopho-

    dno je smaojiti brzinu kretimja breda oadelovima plovnog pUla gde jc. voda plitka.

    cemu se stvara opasnost udara trupa 0 dnoreke. Poveeanje gazenja broda II u 'Iovimamale dubine na7.iva :;e uronjenje ili dinamickospustanje broda.

    povetarac

    tisina

    slab vetar

    oluja

    Opisjacinevetra

    olujni vetar

    umereno jakvetar

    jak vetarvrlo jak vetar

    lak povetarac

    umeren vetar

    iestoka oluja

    orkanska olujaorkan

    evor

    0-11 - 34-6

    7 -10

    41 -47

    17 - 21

    34-40

    48 -55

    56-6363 -71

    22 - 27

    28-33

    11 -16

    La duze traje, truja

    62-74

    75-88

    29-38

    39-49

    50 - 61

    0-11 - 56-11

    12 -19

    20- 28

    89 - 102103-117118 -133

    Brzina vetrakm!h

    Uticaj male dubine

    hrodarstvll 'e ume. to reei okretanjeuje fmncu ki izraz "rondo" (rontleau),o tao iz starih vremena zajedno a

    1111 drugim rranim izrazima i reCima.

    11 lskom na male dubine za vremeI II . brod ce poveeati svoje gazenje, pri

    for mls

    6 10.8 -13,87 13.9-17,1

    o 0,0 - 0,11 0,1-0,52 1,6 - 3,3

    3 3,4 - 5,4

    4 5,5 -7.9

    8,0-10,7

    8 17.2-20,7

    20,8 - 24,4

    24,5 - 28,41 28,5 - 32,62 32,7 -36,9

    I IIhkom i tovremenog delovanja sila) toka i verra, radi odrzavanja broda u

    ltrebno je drZati se principa voaenjaII po Iiniji rezultante delovanja tih sila.h.tnta se, sasvim priblizno, lItvrauje i11IIn putem. speh izvodenja manevra u

    I lIslovima, po pravilu, zavi i od znanja iII nautieara.

    Uoforova skala - Britanski admiml FrancisIllfon (Bofor) 1806. god. objavio je kalu za

    'nu jacine vetra. U POCCtkll se kala1mala na opi u delovanja verm na jedm i

    " >. 'nu povrsinu jedrenjaka, tada jo jedirtih

    Prikazpulanjebreda uuslovimamime vodei recnestruje

    - u rea,oj struji-_... u mirnoj vodi

    J /-.-.-.-~._._-.,...'/./"

    Mane arska svojstva broda u struji se nemenjaju, pa e i njego a okretljivost u jedno-lienoj struji ne menja ali se pri tome mora znatida se voda krece zajedno sa brodom. Ako bi,na primer, brod plovio u mirnoj odi (gdenema toka) brzinom od 10 km/h, on bi uodno una obalu plovio istom tom brzinom, stoznaCi da brod plo i kroz vodu i u odnosu nadno 10 km/h. Kad bi i ti brod plo io protivstruje, koja teee brzinom od 4 kmlh, onda bi onkroz odu i dalje plm io brzinom od 10 km/h,ali hi, u odno u na obalu, odmicao amo10-1=6 km/h. nizvodnoj plovidbi brzinabroda u mirnoj vodi hi se 'abirala a brzinomvode, te bi brzina u odnosu na obalu iznosila10+4=14 km/h. 1 to tako 'e mzlikuje krugokretanja kroz votlu i preko dna (iii u oelnosuna obalu). Plvi je 1I jednolicnoj :;trllji tacno ona-kay, kakav je u mirnoj vodi, jer struja nosi brodjednakom brzinom kao i ce:;tice vode okonjega. Krug preko dna je, mealltim, razvucen

    OJo-etanj broda uz i ni7. vodu je razlicito.Okret broda za uzvodno daje znatno'razvtlceniju krivu kruga okrela nego sto je toslucaj za nizvodno. Duzina knve okreta Z

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    Plovidba brodom sa dye orijentacione tatke

    udruzcnja i samih naulicara koji imaju veceiskuSlVO na lom sekloru plovnog puta.

    ticanjem iskustva i potpunijim upo-zna anj m ktora plovidbe, mali brad ceuzvodno plovili van plo nog puta iii u njegovojblizini, uz konvek 'nu obalu, ispod ada, ispodprlldova i vodogradevinskih objekata, a izna I

    njih kada lO dozvoljava vodoslaj, i na svimmestima gde je vodena struja naj labija. Takav

    Na osnovll i kusrva naurickih i licnihkarata koje naeloknactuju iskuSlVO Ieidentifikacijom plovnih i obaLnih oznakatokom plovidbe, kapetan malog brodaulvrouje polozaj plovnog pUla. U niz odnojplovidbi. kada nema putujuCih brodova,nautical' moze ploviti redinom plo nog pUlagde je prihlizno i malica, slfUja toka reke,najizf

  • Osnovi navigacije Osnovi navigacije

    35

    Sirina

    Linije geografske sirine paralelne su saekvalorom, a polozaj na njima meri sestepenima od sredisra Zemljc. Kako se ckvaloruzima kao 0. to sirina moze biti od 0 do 90N( ever) iii 0 do 90 (jug).

    Duzina

    Poloiaj

    Linije geogmfske duzine idu oel evcrnogpremaJuznom polu, a poloz.aj na njima meri seod reeli ta Zemlje po ekvatoru, pocevsi odmeridijana !ito prolazi kroz Grinic

    Da hi sc plovilo otvorcnim morempOlrebno je, pI' . vega, upoznati O. novneelemente na. igacije.

    . navigaciji se za odredivanje polozaja naZemlji koristi mreza linija od iSloka premazapadu i od evera prema juou. Te se linijenazivaju paralele geograf ke Virine (kad idu odiSloka na zapad) i meridijani gcograf kcduzine (kad idu od severa na jug). Polozaj bilokoje tacke odreden je geograf kom duzinom i. irinom. Meridijani i paral Ie mere'tepenima minutima i sekundama.

    OSOBENOSTI POMORSKENAVIGACIJE

    90

    Z t mnoge pomorske nauricare koji se nikadI Ialjavaju od vOje maticne luke navigacija

    I kao i na r lako prepoznatljive oznakc na obali.. nacin upotrebljava i kod dolazaka i

    1. tka iz luka pri dobroj vidljivosti. Potrebnana za peljarenje: pomorska kana, ko-osnovni navigacijski prihor i dubinomer.

    Z I kraea obalna krsrarenja po lepomIII 'nu za orijentaciju e i dalje kori teI k oznake, koje su sa svojim

    r I I 'ri'tikama lako uocljive. leuutim, u.!l1I pogorVanja vremenskih prilika iliI Il'nja vidljivosti nautical' mora da . eIII na navigaciju pomocu in. lrumCnala i

    I nauticke opreme: kompa', radio -mnik i odasiljac, dvogled ...

    ticanja odredenog leorel

  • 37

    Dlgitalni kompas sa kontrolorom - pokazJYal:emtrenutnog odstupanJa broda od zadatog kursa

    Osnovi navigacije

    savremenl magnetni kompas

    Vellkt predmetl ad metala utlu na pololaJ 1918 kompasa.kako se brOd okrece. menla se I odnos IZmedU rule i togpredmeta pa te devljaClja razllita u ~ovldbl razmmkursovlma

    da ima barem tri: jeclan za upf"dvljanje -kormilarski kompas, jcdan za ru~na ocit3vanja"'''ursa i azimuta. i jed;1Tl 7..a pronala'-enjcpolozaja pomoCu radija (radio far).

    S\i kompasi rade po iSlom pnncipu:pokazuju smer kompasno~ JX>la l izuzevelektronskog kompa", koji pokazuje magnetoipol Zemljc.

    Magne skIJug

    Praylug

    agnetsl

  • . .-

    0' 'tIt-

  • Pri plo\ idbi otvofcnim mOft:m, kada sepolozaj hroda oe moze ut"rditi prcmaobjektima vidljiviJn na obali, osim aSIron()m~kci drugih navigacija kojc se ne mogu iii se veomatesko koriste na malom brodu, pomaze

    ra~unska navigacija. Nakon svakog odreaenogperioda "remena, obieno na svakih 6 sati ,

    Plovidba otvorenim morem

    41

    .se uglcda i objekar 2, izmeri se a7irnUl i ucrtJ oakartu, pre,ecajuCi kurs plovidbe Oinija C Dl.Zahelezi se i vreme, a oa o~n()\'ll \remena kojeje prolcklo izme prvi izvan domcla vidljivosti. kurs

    kOnlre)lisace se tako, da se pIYOIan azimut i uena na karttl (linija A B),e tako da prese~e liniju kursa

    hlovremeno se zahelezi i Heme""muta i hrlina plOyidhc. Plovidba se

    l na kursu kako jc ucrtan na kani. Kada

    \ 1~.ICJJa poznaje ycliki broj nacina za--"\.Inle polozaja broda u obatnoi plovidhi,

    u uglavnom, primenlji\ i na velikim--,L l\ UU, JXlsto zahtevaju prcciznost

    n I ,lzimllta i elnlgih lIglova, SIO nijc uvckpo,stiCi n3 malom hrexlu,

    c

    DO"ugo .w,.,. !,InDO 1'1

    Kursevc uvek treba tako odrcdiv3li

  • I1....,

    B.'~r.de. Kej oslobodenl. 2cteJ, 698-398; I.. 3193-288

    n.n."C~~PO"OCTPYJKHHijA

    Ten:01118071000, 8071111

    I

    nie: zasro llcilinavigacije kada

    se pila-nacinc

    Poslavljatrad icionaIneprbutan GPS!?

    Odgo\'or bi biosledeCi: CPS je samoc1cktron.ska naprava,klclIla kvanl. Tako-ete, i :-.atclitski blemmoze da wkaze! A vi"ite na moru! taonda? Z3to. nc odri-

    ~imo sc rradiciona-lnih navigacija: tere-stich.e, f3clInskc, pa iaMronomske.

    Odredi\'anje pozicijc broda vcoma je V37..i slozcn posao n:.lutiCaId. Do sada sc poziubr

  • 45

    Susretanje malih brodova levimbokovima .svakisvoJom stranom.

    svi brodovi momjuprod krOl uske pro-laze za najkracc vremej

    ako je viclik ogrdniccn,hrod mora, pre nego5to ude U lIski prolaz,da daje jedan 'dugizvukll , a po potrebi,naroeito kad je uskiprolal dugaeak, mo....po"avljati taj znak dokplovi kroz njega;

    ako brod koji ploviuzvodno utvrdi d.brc>d koji plovi nizvQ-dno upravo ulazi u uskiprolaz, dUZan je da sezauSlavi ispred uskog

    Mimoilazenje brodova u uzanimprolazima

    Pravifa plovidbe

    Mali brodovi ustupaju put brodOVlma

    Da hi se izbegla mogucnosl susrelanjabroclova na sektorima iii mesrima oa kojimaplovni put oeospomo nema dovoljnu ~irinll zamimoilazcnje (uski prolal), primenjuju sesleeleea pr.lvila:

    Pri susretanju iii prcslizanju, brodovi trebada se kre

  • ,\ ."... ...m.,,

    - ""'" III

    ,

    47

    Mali brodovi mogu da se okrenll samo kadasu se prelhodno uverili da kretanje drugihbrodova dopu;;ta da sc manevar izvrSi bezopa:-,nosli, i da drugi brooovi nece bitiprinuoeni da naglo promene pmvac iii brLinukreranja.

    Dmgi brodovi moraju, ako je to potrebno imoguce, da promene brzinu i pmvac kretanja,kako hi se okrenllh bez opasnosti. Malibrodovi, koji nameravaju da izvrSe manevarokrctanja iz nizvodnog 7..3 uzvodni pravac,

    Okretanje maJih brodova

    desnim prdvcem jedrenja (Ievom iiidesnom uzdom) mom da uslupi pUl.

    Meoulim, jcdrilica koja se kreee desnomSlranom plovnog pUla ne mcnja svoj pravac.

    Ova pravila se ne primenjuju na malebrodove 1I odnosll na druge brodove.

    Kada vetar duva sa leveslrana jedrllice, ona plovilevim pravcem jedrenja(Ievom uzdom), a kada vetarduva sa desne Slrane,jedrlllca plovt desnimpravcem jedrenja (desnomuzdom

    Pravila pIotndbe

    Uk~tanje dve jedrilice . prvenstvo ima jedrilica kojaje u zavelrini

    --

    -

    ko sc d\ c jedrilice krecu pmvcima koji e,..:aill tako da moze d...1 se pojavi opasnosllIdara, tada jedna od njill mora da lIsnlpiprcma sledecim pravilima:

    I ali brodovi koji nt: idu na sop rveni~ i ni~lI sa jedrima, momju da ustupe put

    Icdr

  • ----

    _.t-O_'x

    .L-

    Pravila plovidbe

    49

    pre ulaza u pristani. ni bazen iii marinuj u blizini skela koje ne plove slobodno; na sektorima plovnih puteva koje su

    nadlei-ni organi obelezili propisanirnplovnim iii ohal"kim ~ignaloirnoznakama,

    pri plovidbi kroz marinu, pored kupali~tai drugih mesta gde plovni objekti mogubiti ugrozeni od talasa i pO\la~cnJa ,odc.

    Prilikom pribli7-3vanja pontonskom rnostuzabranjeno je prestizanje, ositn ako osobljemosta ne da poseban nalog.

    Sam prola7..ak kro7 o(Vor mo"ta regulisan jeznaClffia:

    iii nemaju nameru da produ kroz pukretni2most, zaustavice se kod oznake "obaveznogzaustavljanja" (ako je takva tabla poslavljcna n

  • iii

    ili

    .ili

    .ili

    .iliSignalne oznake na brodskim

    prevodntcama

    Pravila plovidbe

    51

    Brodovi koji, u uslovima smanJenevidljivosti plove POffiOCU radara, od opremetreba jo~ da imaju:

    instrument koji pokazuje ugaonu brzinuskretanja broda - ziroskop;

    raclia-lelefonski uredaj koji omoguCavauspostavljanje veze izmedu brociova, ibroda i obale.

    ako se nalaze na levoj strani plovnog puta- j

  • Uglovi vidljlvosti bro-dskih svetala, jarbolnog,bol:nih poziclonih Ikrmenog svetla

    Pravila plovidbe

    jarholno svello jc snazno belo sverlo kojeisij:.l\3 nepre- kidnu svellosl n3 Jukuhorizonw od 2250 ,

    bOCna svelhl Sli jasno zc:lcno sve- 110 nadesnom boku i jasno crve- no svcLlo nalevom boku: svako od njih rreha cIa isi-java m.=prekidni mlaz po celom lukuhorizoma od 112.50;

    krmcno sveLlo jc jasno iii obicno belo iZUlO svetlo kojc isijava neprckidni 11llaz ucelom Juku hori70llla od 135;

    svetlo kojc sc vidi sa svih strana je s\ etlokoje isijav::l neprekidan m.laz po celomluku horizonl" od ;600 .

    53

    VariJante obelezavanjamalih bradava (duzih ad 7m) sa uglovima vidljivostibrodskih svetala.

    Potiskivani saS13V, cije dimcn:lije ne prelazl:110 III duiine i 12 III sirinc, kao i bocnopvcZ

  • --

    Bocni sastav, nocl!

    Pravita ploVidbe

    55

    Bnx..! koji prevozi eksplO7.ivne Lcrelc, fioeH; danju

    Tcgljeni sastav sa zapaljivim lcrcrol11, nocu; danju

    Skela koja ne plovi slobodno, nocll; danju

    POliskivani sas[.,1v sa eksplozivnim terClom, noell; danju

    erlJak koji spada ulGgoriju brodova,

    ~Aadarskireflektor

    6Plovak

    ~~----.

    - ----..::::::..-

    Ovoslrukikonus

    o

    Cllindar

    KonusTTT

    Balon

    .....

    Plamenac

    ~'

    Tegljeni sastav sa jos jednirn tegljatern koji dajc iSpOIllOC, noell

    Tegljeni sastav, noeu; danjll

    Brad sa sopstvenim pogOJ1om, nocll (dve varijame)

    OBELEZAVANJE BRODOVA ZA VREME PLOVIDBE

    Stalno 5vello kojose Vldi IZ svih pravaca

    Slalno 5V1l1l0 kOJe sa \lldl sarnou oglamcenorn luku hunzonla

    PraVila plovidbe

    54

  • Skcb koja samostalno rlo\ i Oma ~n)j pogon),koja raui i :')LOji na I ristam.l. noeLl

    Mn.:za i dnlgJ oprclllJ. nbaNkih hr

  • 59

    ~1ali brodjedrilica.

    lxx'::na ~vetla, koja mugu da budu ohicna ane jasna. i krmeno svetlo, objedinjena ujednoj sveliljci. post3\ Ijena na vrhu iiigomjem delu jarhala.

    PravilB plovidbB

    boCn.1 svella, koja mogu da budu obitna ane jasna, poslavljena jedno pored drug giii u jednoj sveLiljci. on pmfficll iii njegovojblizini. knneno svello iii,

    Karla je mali hrod sa ')opstvenim pogonomkraCi 00 7 metara. ima obitno belo svetlo,\-iclljivo sa svih strana.

    Ako mali brOO tegli iii nosi u boCnom~astavu sarno male brodo\"e, nema dopu-nskog obele7.avanja.

    Tegljeni mali brOOovi i oni koji su u boCnomsaslavu, nose obieno belo syetlo, vidljivo saS\ ih Sti.lna.

    LElAVANJE MALIH BRODOVAZA VREME PLOVIDBE

    no jarbolno svetlo (ne snamo), botnaH.tla, koja mob'lJ hili obicna, i krmenoclio' iii, ,

    I II hrodovi ~ sopstvenim pogonomn 1I tin imaju:

    I ....no jarbolno sveLlo, bCna svetla, kojamogu biti obicna a ne jasna, posravljena""dno pored drugog iii u jednoj sveliljcl napramcu iii njcgovoj blizini, i knnenovl'llo' iii, ,

    lI"inO bela svedo vidljivo sa svih strana. ihocna >velia poslavljcna na itodan odopisanih nacina.

    Ploveci objeklj kOji obavljaju rddove i brOOkoji stoje radi obavljanja mdova iii operacija

    na sondirnnju iii merenju, noeu; danju

    iii

    ~ r~ rj

  • 61

    "Znak apasnasti"

    'PamJa'

    'Znak opasnost,'

    "Menjam svoj kursu desno'

    'Ne megu damanevri~em"

    aNepasredna apasnastad sudara"

    -Hocu da sa mlmo,(1emolevim bokama

    "Sla1:em sa, da se mlmo~demo levim bokom'

    aNe slafem sa, mlmoila-zimo sa desnlm bokom-'Sla~em se. da se mlmot-

    deme desnim bokom'

    "MOli motori rade unazad"

    "Menjam SVO] leurs u levo'

    Pravlla plovldbe

    Brod kOJi se nalazi U opa

  • 1 dugl zvuk

    2 duga zvuka

    "Okretem prekodesnog boka"

    'Okretem prekolevog boka"

    'Stojim na levoj slraniplovnog pUla"

    1 dugi zvuk koji saponavlja u inlervalu

    ne dufem ad 1 minuta2 duga zvuka koji seponavijaju u intervalune dufim od 1 minuta

    Trolonski zvut"' signalkoji se ponaviJa sa po-Irebnom utestalo~u

    keda brad skrete u leva

    'Slojim na desnoj straniplovnog puta'

    'Stojim u neodredenompolofaju'

    kada brad skrete u dasno

    "Nameravam da presoceplovni put"

    1 kralak zvuk

    3 duga zvuka

    2 kratka zvuka

    3 duga zvuka posle kojihsledi 1 kratak

    3 duga zvuka posle kojihdolaze 2 kralka

    Pojedinatni bradovi kojiplove uzvadno

    Sastavi i botnl sastavi kojiplove uzvadno

    Svi pojedinatni brodovi

    1 sari)a udara u zvono kojase ponavlja u inlervaiima,

    na dufim ad 1 minula2 serija udara u zvono kojesa ponavljaju u intervalima,

    na dufim ad 1 minula

    Saslavi i botni sastavi

    3 serije udara u zvono kojese ponavljaju u intervalima,

    ne dufim ad 1 minuta

    BrOOovi kOJi plove nizvOOno,Izuzev malih brodova

    -

    - -

    ....

    -

    - -

    Znaci koji se daju u uslovima ogranicene vidljivostilove uz koriSCen'e radara

    Pravila plovidbe

    63

    ..

    Znaci prilikom odlaska sa masta stajanja

    BrOOov! koji stoja

    Brodovi koji plove bez kor~enio radora

    Znaci prillkom izlaska na p10vni put Iz pristani~ta i pritoka radi nieg~og presecanja

    Znaci ulaska u luku i pritoke i izlaska iz njih

    apomona: brodska sirena jo povezan... lutim vdnim svetlnm. Duanjem zvubl"llolpaIa paJ~

    ~; to svotlo, tako d. so i vizuelno mole utvrditi broj I dutina zvublih .ignata. TakooIe, kodu tanj. brodov. desnim bokovima, osim proplsanih zvublih .Ign...... desD"ll boka dale IeF'" ~dano snafno bela sveUo, iii se m~Ae plavom ustavom ill pl.vom tablollL'"""-

    "Nije mogute prestlzanje'

    'Hotu da vas prestignempored desnog boka"

    "Okratem prekodesnog boka'

    'Okrocem prakolevog boka"

    "Hotu da se mimoldemodesnim bokom"

    'Slafem se, da se mimol-demo desnim bokom'

    'Ne slafem se, mimoila-zimo se levim bokom'

    'SJafem se, da se mimoi-demo levim bokom"

    'Hotu da prestignem va~brad pored levog boka'

    "Slafem se, prestigniteme pored levog boka'

    "Slafem se, prestignileme pored desnog boka'

    "Slafem se, prestifem vaspored desnog boka'

    "Slafem se, prastlgnlleme pored dasnog boka"'Slafem se, presllgnllema pored levog boka'

    "Slafem se, preslifem vaspored levog boka"

    2 duga zvuka posle kOllhslede 2 kratka zvukabrada koji prestlfe

    1 kratak zvuk dale bradkoga prestifu

    2 kratka zvuka daJa brodkoga prestifu

    1 kratak zvuk daje brodkoji prestife

    5 kratkih zvukova dalebrad koga presllfu

    2 kratka zvuka daje brOOko)i Ide uzvOOno

    2 kralka zvuka dale brOOkOJI Ide nizvOOno

    1 kralak zvuk daje bradkoji plovi nizvodno

    1 kralak zvuk daje brOOkoji plovi uzvodno

    1 dugi zvuk posle kogadoJazi 1 kralak

    1 dugl zvuk posle kogadolaza 2 kratka

    2 duga zvuka posla kojihdolazi 1 kralak, daje

    brod koji preslife2 kralka zvuka dale brad

    koga presllfu1 kralak zvuk daje brad

    koga prastifu2 kratka zvuka daJe brad

    kOJI prestifa

    Znaci prestizanja

    -

    - -

    -

    -

    - -

    -

    -

    -

    -

    - -

    - -

    - -

    - - .

    - -

    - - - --

    Nemoguenost prestizanja

    Orugl slutaj

    Prvi slutaj

    Znad okretanja

    Pravila plovidbe

    62

  • 65

    ,

    HrvatskIo lHfU

    """""'"

    ........,..,..,lU

    _ :-=--.0.

    -"

    _If)

    BoIgiIa 18)

    +

    Pravila plovidbe

    _INO!

    S'I' .ICHI

    MoIdlMta lMOI

    Oruge evropske zemlje

    Podunavske zemlje

    ll..tave i karaklerisLicna slova iIi grupe slova zemlje pristaniSta, upisa ili mesta regislracijebrOOova

    Signalne zasta,oe sluze L1 da,"an-paruka i oba\'cllcnja. Svakoslo\o i hI'ima svoju za:-'l3\u. f\'jihova znaccnja "utvrtJena ~Iedllnarodnim c;;ignalnilkOOeksom (MSK). MSK pomorskilignaLnih za:-,.l3\

  • ]Q

    Zamena

    o

    Za brojeve

    5

    1

    Za slova

    Pravtla ploVldbe

    67

    K

    7lastave medunarodnog signalnog kodeksa (MSK)

    G

    A

    c

    IfIE;

    -.

    Signali opasnosti

    Pr 'rna Osnovnim odredbama 0n ,ilbi Dunavom, brad koj. se.&11 U opasnosli i namerava da

    flomoc, maze pokazivali:

    ,Navu ili drugi adgovarajuCirrc>e dalje ad mtne, imam roniocapodvo

  • Pravila plovidbe Pravila ploVldbe

    69

    I'lo'eCi maci su pli\'ajub tcla koja suodgovarajllCim sidrenim ve7..ama ll(~\"fk"cna zareeno dno. Sluic za obele7~lvanie granicaplovnog puta, njcgo\"Og pravca, kao i "ihpodvodnih prcprcka koje se nalaze u njegmojblizini.

    PloveCi znaci

    OZNAKE ZA OBELEZAVANJEPLOVNIH PUTEVA

    Da bi se omoguCila laka i brza identir,kacijaploveCih signala, prema z:naccoju koje im~ljlldati 'u im razlieiti oblici i IxlJc. tako da se lakorJzlikuju po danu i n06.

    Zoaci koji se nalaze na de!'inoj ivici plovnogputa obojcni su crvena, a ani na icvoj zeleno.Na mesLima gde se plovni put racva iii spaja,zoad U obojeni crveno-zelenim pojase\'ima 1Ivodoravnom palohjll. Oblik njihovc dnevneoznake na de~noj ivici plovnog pULa jepravougaoni, na levoj trouglasri, a na znacimaza raevanjc iIi spajanje, okrugao.

    Ceo plovni put rckc obcleicn je latcralnimsistemom kojim se oznaCavajll njegove ,o,tr,me.

    aime, "desna" i "leva" ~lr'Jna plovnog pUla iobala, uzima se 1I odnosu na brod koji plo\'inizHxlno. 1'10\ nj pute" obdeia\alU ,c recbt"ima koja se poslavljaju oasamom vodnom putu - plo\ed 1naci, iii oaobalama - obalski znad.

    prit>lani la, gde je ohde~avaoje 1I natllcino'tu\lasnika tih objekata.

    Obelezavaju se u najvecoj mogucoj merirlJ(

  • PraVila plovidbe P'8V1la ploVidbe

    ZNACIZABRANEI~

    ZNACIOBAVEZE

    73

    Obaveza da sestupi u radiotelefonsku vezuna. talasnojdull"' koja jenavedenana znaku

    Obavezna ploVldbalevom stranomplovnog puta

    OOOvezno zaustavlJanJeu odredenlm zonamalnpr" zona pont. mostaill zona prevodnice)

    Obaveza da sestuJ=)i u radiotelefonsku vezu

    Obavezno sktetanJeprema levoJstrani plovnog puta

    Obaveza da se ne sme uploviti u glavniplovni put iii preci preko njega akace tal" manevar prinuditi brodovekojl p ove na tom plovnom putu dapromene svoj pravac iii brzinu

    -

    Obavezanprelazak nadesnu stranuplovnog puta

    Obaveza davanJazvu(:nog zna~a

    Obavezanprelazak nalevu stranuplovnog puta

    Obavezno skretanjeprema desnojstrani plovnag puta

    Obaveza brodovakoji 59 kreeu glavnlmplovnim putem da usluCaju palrebe promenesvoj pravac III brzinuda bi ustuplli putbrodovima kO'"l izlaze iz

    pnstani~ta i i pntoka

    Obaveza da sene sme preci

    ozna~ena brzina(u km/h)

    zna plovldbayeem kojiava strelica

    veza obraeanjaaebne paznJe

    vezna plo'''ldbanom stranom

    plovnog pula

    ".~t.;.

    labrana spu~tanjabrodova n8 voduiii izvla~enjana obalu

    Zabrana skijanjana vodl

    labrana sidrenla ivuenja sidra i uzadi

    . -

    ~abranjeno plovitlllvan oznal:enogprostors (opr. prolazkroz mastove iii brane)

    labrana prestizanJ8 odnosise sarno os mec,1usobnoprestizanJe sastav8

    Kraj zone brzeplovidbe malihsportskih bfodovai brodova zarazonodu

    Opsts zabranaplovidbe sportskimbradoYlma ibradovima zarazonodu

    Zabrana stBJanJabrodova os sirimozna~enoj u metnma

    Zabrana pravljenjalalasa i1i povfaenja Yode

    labrana p1OV1dbena daskamasa jedrima

    Zabrana svihvrsta preshzan,a

    labrana p!oVldbebrodov8 sasopstvenimpogonom

    labrana staJanJ8 (sidrenjaiii v8zIv8nJ8 uz obalu)

    ~,

    Zabrana plOVldbebrodovima kojinemaju ni sopstvenipogon ni jedra

    labrana okretanja

    : .......

    .. iii iii

    l~

    Zabranjen p'rolazak alitreba iivfMi pripremezs otploviJenJ8

    Zab~anjel)ovezlvanleuz aba u

    labranjeno susretanJeI presbzanje

    labrat)a P!0l"vidbeza jedri ICe

    ~.~__ zntrle

    Zabranjen prolazOva table. dva svetla iii ctve zastaveukazujuna zabranu dufeg tralanla

    72

  • -r*'

    Mesto satelefooom

    Meslo zauzimanJ8 pitke

    v 0 d e

    Pravila plovicJbe

    OozvotJ800 sputanjemaJlh brodova u voduiii izvlatenje ns obalu

    DozvolJenaplovidbabrodovana vesla

    Dozvoljena plovidbabrodovima sasopstvenlm pogonom

    Dozvoljenaplovidbajedrilica

    DozvolJOflOskijanjens vodi

    IPut kojlm se plovl smatra 58pritokom puta na koji sa nail8Zl

    DozvolJana brza votnja Mogucnost dobijanjamalih sportskih brodova informaclja 0 uslovimaI brodova za razonodu p10Vldbe radk>-telefonskom

    vezom na talasnoJ dullmnavedenoj ns tabli

    ZNACI OGRANICENJA

    ZOael upozorenja

    o 00

    slalno svetlo: trepcuce svetlo:ISpred sa nalazi prolazak dozvoljenprepreka-zaustavtjante Jeobavezno

    P10vni put na kOjl se nailazismatra se pritokom pk>vnogputa po kojem pk>vi brod

    anJe mestaokretanje

    va1:enJaane lli obavezevati za Jedan

    plov;dbe iiilanak nekograni~enja

    zvolJena plovidba OozvolJenartskim brodovima plovidba na

    'O!lo'wna za razonodu d ask a m aIlim brodovlma) sa jedrom

    Skala koja osplovi sklbodno

    30-60

    ....

    -

    Mesto za stajanjabrodova bez posade.izuzev brodovakoji prevozeeksplozivne tereta

    Oozvoljeno stajanJ8 nadelu vodene povr~neizmedu dva rastojanjakoja su ispisana natabll u metrima

    Brana

    Meslo ze stajanjebrodova bez posada,izuzev brodovakoj! prevoz8zapaljlve tereta

    DOIyolJeno stajanje osdelu vodene povr~ine, nsirini Qznatenoj u metrima.marana od lab Ie

    Znak za titanevoctove prekoplovnog puta

    ZNACIOBAVESTENJA

    pMesta os kojlmajs dozvoljenostaJanje (na sidruiii vezan uz oOOlu)

    Mesto za stajanje brodovabez posade, izuzev brodovakoji prevoze zapaljiveiii eksplozivne terete

    :;I;eili"svetta

    ~m~tabla zastave

    Sk>bodan prolaz

    Skala kojaplovi slobodno

    Maksimalan bra;brodova kojimajs dOlvoljenoda stoja jadenpored drugog

    Pravila plovicJbe

    .....

    PreporubJ,e 58 pIovidhI U smetukoji oznaeava atralica iii usmenJ ad stalnog befog svellaprema lrepCuCem beIOm svetlu

    75

    o

    Postoje ogranie~a u PIovnI ~I 18 udalJen odpIovidOi: tra!lte oba t8f'1J8 desne (leve) obate. brol

    ispban na rilaku oznat.avau melrima udaljenost na kOlOItreba da 58 drte brodOvi

    Preporuka da 58 pIovI U obeIe!enomprostoru flSPOd mostova i prilikomprolaska kroz bran a)

    Ogranleena !lTlnapni6aza iii pIovnog puta

    ZNACIPREPORUKE~('

    Preporutenl OtVOl' same unavedenom smeru: pmlazaku suprotnom Ie zabran;en(obimo 58 postavt)8 na sredlniplovnog otvora moata)

    Ograni6ena sIobodna viSln&lznad nivoa vode

    ,,::.rueenl OIVor u oba (obltno 58 postavt)8 na

    pkMlog otvora mosta)Deo pristanitapredvlCen zautovar I Istovartransportnihsredstava

    Mesto za stajanbrodova sa iposade, izuzebrodova kOJi prevozapaljive teret

    +

    DozvolJooovezivanJ8uz obalu

    Meslo ze slajanjebrodova sa i bezposada, izuzev brodovakOJi prevoze zapalJiveiii eksplozivne tereta

    v

    Dozvoljeno sidrenje nasldru iii YUtenJe sidra,uzadi iii lanaca

    Mesto za stajanjebrodova sa posadom,koji prevozeeksplozivne terete

    v

    Mesto ze stajanjebrodova sa i bezposada. izuzevbrodova koj. prevozeeksplozivne tereta

    Mesto zs stajanjebrodova sa posadom.koji prevozezapaljive tereta

    74

  • --im.1, lO t'e uPomorskim pr'.lvilima hili sarno mllnaCCm). t"3UP\ltbtyom na kojoj jt: strani potpun:linformacija

    Pravila plovidbe na moru, .kao i naunutrasnjim plo\'nim putevima, odredena sume

  • Pravila plovidbe PrevUa plovldbe

    /

    Osnovni zvucni mad

    Jedan kratak zvuk: signal broda (sasvim levo) kOJinamerava skrenuti ns desnu stranu.

    Mali brodovi obicno i.maju inswliranuelcklricnu sirenu iii rog ~a komprimira.~l~vazduhom. Mali brooovi mogu konstltlosno\ ne z\'1lcne znake kako hi plovilima svojekategorije naja\"jli namem promcne kursa.

    I

    I

    AI barskl brod II koanca duta od 20metara

    USldren, brod

    Jodnlica s molorom

    1)nevno obelei

  • Pravlla ploVidbe

    81

    Propisi 0 plovidbi na pojedinimdelovima obalnog mora

    Tekst' 0 propisanom vijenju zastava nabrodovima trgovacke mornarice i malimbrodovima za zabavll, kao i za 7..aslaVemedunarodnog signalnog kodeksa MSK, da[ jena strani xx, II oblasti Plovidbeni propisi naUPP, posto Sli propisi II lOj oblastijednoobrazni za more i UPP.

    Vijenje zastavaSignalne zastave

    Zastave

    Zapovcdnik broda. odnosno lIpI""dvljaccamca, kad u voznji ugleda ozn:.lcena meslagde se ndvijaju podvodne aktiYnosti, mora navreme sll1.:1.njiti brzinu i ploviti na cJovoljnojudaljcnoMi sa koje st: ncce ugroziti izvouenjepodvodnih aktivnosti iii Ijudski zivoti .

    Svuki zapovcdnik - upravljac jahre iiicamea, duzan je da bude upoznat i da sepridrzava odredaba lokalnih l'ravila plovidbe(red na sidri;w, 1I lukallla, 1I marinama, nakupalistim3, uEiClJ reke lJ more, morskomkanalu ... )

    Llicka kapCl:lnija kao nadlezni organbezbedno>ti plovidbe i Ijlldskih zivotapropisuje pravila plovidbe 1I pojcclinimdclovim3 obalnog mord (lukama, marinama,plazama, kllpalistima .. .) koji su n:1 njenompndmcju. Lokall13 !'ravila plovidbe Luckakapt.'lanija og:la~ava II Oglasim~l za pomoret'.

    rnoraju za sobom na PO\ rsini vode da vukunarandzasti iii crveni balol1. Lokacijc na kojimase obavljaju podvodne aktivnosti objavljuju seputem Oglasa 7.0 pomoree.

    Signali opasnosti i zahtc"i za rrazenjcK)moci na maru iMOVClni.'ili sa Osnovnim

    Irl'dhama () plovidbi Dunavom i prikazani Slij stra ni xx

    Signali opasnosti

    SignaIi i znakovi za podvodneaktjvnosti

    1111!'eljarski brnd II SlllZbi: jedan dugi zVllk:'llo\idb~l motorom). a nakon toga 6':liri kralkauka LJ razmHcim

  • I----~---.. ,

    .-.. '

    -'

    83

    Kardlnalne oznake

    N ol.ruka: V K DI ili K BIE oznaka v K B13GpS\':lkih :; 5 II. K BI 3 GpS\,;Ikih 10 sS llznaka V K B1 6 Gp plusD BI SV'".tkih 10 s iIi K BI 6 Gp

    plu~ 0 AI

  • 85

    Pravila ploVidbe

    Brod A bezbedno plovi, drfeJjihO\ oblik mo~e biti ,",zliCit ali nesme do\'csti do "'lamene" sa ostalim

    navigacij~kim oznakama.

    Period svetala. Period sv~tala je vreme potrebno za oda~tljanJe l:rtavog svetlosnog niza od pol:etka IOOne grupedo pol:etka sledete. Vreme Je lNek dato u sekundama. Na kartama je navedena skra6enica penoda svetala.

    84

    I r --.-= I PI< 5.[II U IPl2Go'.

    L-..:--:--:--:-:------------l

  • Plovni objekti i njihovo koriscenje Plovni objekti i njihovo koriscenje

    6

    11

    1

    Sirina broda meri se na glavnom rcbru, kojije poprccni presck brodskog trtlpa i koji in'"

    Osnovne mere, masa i zapreminabroda

    Glavne brodske dimenzije

    4

    Osnovne mase i zapremine broda su:

    sopstvena masa broda iii pmzni depla-sman je' masa potpuno opremljenogbroc.la. na najmanjem, (zv. pmznom gazlI,izrazena u tonaffia;

    maksimalni deplasman podrJ.zumevamasu broda do ravni najveeeg dozvo-Ijenog gafenja, izrazenu u tonama;

    rd7Jika izmedu m~lksim;lInog, i praznogdeplasmana ravna jc nosivosti hrada(putnika i tereta).

    ",isninu treba shvatiti kao da je bradutisnut u neku, na primer plaslicnu masu, uosvoje linije najveeeg gazenja, tako da je u njojostavio otisak spoljnog oblika trupa. Ako bi sewj oblik ispllnio vcxlom, takvo vodeno telaimalo bi 5VOj odredeni oblik - zaprcminu,. 3tzrazcnll urn.

    87

    58

    'adgradnja (nadgrade, nadogradnja) jewe ono ~to je izgrJ.ocno iznad gl~vnepalube, i ~to u vclikoj men pojac-olV

  • 89

    CVNoCa je sposobnosl broclskog Lrupa ciasc pod clej't\'Om spoljnih sila trJjno ne

    rczcn-oara - I1bli~lcra" pogodnog ohlika, lakoda se olpor broda ne povcca 1I znatnoj mcri.

    Ontgi pojam stabiliteta jt: stabilitel tezine,koji z3\'isi ad ra~porcdaopterecenja. rnaterijalaoc.1 koga je brad ~tgrJt1cn, uredaja i opreme,motom. tankova'za gori\"() i vodu itd. Sila h.ojanaginje brocl. Pf\ 0 morn sa\'ladau lIticaj tezincpa lck anda uticJj oblika. L. pr.,bi prc clolazido prc\ nanja broda zhog grubog nCm3r..1nauticarJ iii pornemnja oplcreeenja. negoclelavanjem spoljne sile vetm i lalaSJ.

    ~labililet se mozc poboljsali dobrimrasporec.101TI optereeenja tako ~to ce se leskitereu posta\'ljati na sredinll i na ;to ni'~ rneslO.Ua bi se izbeglo \ aljanje brexla potrebna jeravnomcrno opterechati. kako !xx:ne krnje\"etako i pmmac i knnu.

    Iskustvena praviJo! Ako Ie mali brt>f(x.!) icr omogliCava dohitak u\'remenu clok ne hudu preduzete i o~t\'arcneodgo\ arajuce mere za spa~~l\'anje broda.Ukolika jc ,Iohoclan hok \ ce;. utoliko brO

  • Plovn; objekt; ; njihovo kori~cenje Plovn; objekt; I njihovo kor;~cenJe

    Drvo

    HrJ:,lovina jc tclko, cvrsto i tvrdo drvo. Uhrodogradnji se upotrebljava za izrJdu kosturJtrupa (rebid, rebrenicc, spone, pr yeze itdJ.Ranije je upotrebljavano i za izradu oplaletrupa (ribarski ~amci Sli prnvljcni (xlhrastoyine), ali se to napusta dclom 7.310 sto jelrup pretezak, a delom ~to se "vo drvo sve Idenalali, pogotovo aka su pOlrebne vece duzinc.

    7.a izgradnju opiate lrupa i palubuupotrebljavajll se I11ckanija drva poput bom,ja:,cna, eamovine, itd. Jahte sc cesto aplo-cavaju drvetom iz lrap,kih predel.. kao ,to 'um"hagoni i tik. Za nadgrJdnju, pregrade ikabine l110ze se upotrebljavati vodootpornisper.

    Drvo je kla'iean materijal u brodogradnji.Zadnao se kroz \ekove, doka7.avsi svojuizdrLljivost i u najtcZim uslovima plovidbe.Ipak, sve se manje brodo\'a gradi od drveta.Radl sc pojedinacno, i gradnja je skupa.Nedostaje i kvalitetno dr\'o, a i dobrib majstora7.a d,venu brodogradnju je we manje, kao ionih koji imaju dovoljno vremena Z3 redo\ noodnavanje broda.

    odnosu na svoju tezinu, dryo je jakmaterijal, e1astiCan, S po7itivnom i bezu-

    91

    ZahvaljujuCi nivou lehnike brodogradnje svakimali brod izgraoen od poznatib mmerijala uzdobar projekat i izradu bice siguran u plovidbi.

    to se lice troskova gradnjc i odr7..llvanja.,Iucaj je drugatiji. Trosko\i i7grJdnj~ brnda odcelicnog lima su najniii, dok se hrodovi odstakloplastike najlak~e odt7.avaju. Ako se zelida brod bude sto laksi, kori'lice sevodootpomi spero koji je specificno najla-ganiji materijal. Najtei.i je, svakako. anmr..tnibeton ferocement. l\aj\ eeu specificnuCyrstoCu ima stakJoplastika. :'oJakon svihupofl.1.1ivanja, oi za nijedan materijJI ne mozese reCi da je idealan - svaki il'na prednosti inedostatke. Po mi~ljenju vcCine srrutnjaka,'taklopla'lika je malerijal buducnosti

    a manjinl plovnim jcdinicarna L'l.rmilarenje mo~e posluziti i veslo, lZ\ .lnica". koja sc poslavlja na krmeni deodltako da je sin deo - list zaronjen u voctu i'~ovim poloZajem, potiskivanjcm 1I levo iii 1Ino postize sc zeljeno l'tkretanje.

    I"ko su sada, bo brodograoevinskim"terijal veoma prisutni stakloplastika,crmoplaslika, celicni i aluminijumski lim leJnnirdni beton - ferocemcnt, od drveta se jo~u\'ek grad; znacajan broj malib plomih,,:dinica. [ pored najbolje volje, ne moze sc redkoji je materijal najpogodniji za brodogradnju.

    Manevarske sposobnosti

    MATERIJAU ZA GRADNJU BRODA

    \lanevarske sposobnosli braMavijen od kosturJ ioplale. Kostur brodskog rrupa daje neo-phodnu proslOmu

  • vCelicni lim

    93

    Plovni objekti i njihova koriscenje

    Jos ocl vremena k"d" Je lim poceozamenjivali drvo, do lada jedini brodogradevinski materijal, celik nije izgllbiosvoje vodece mestO 1I gradnji brodova. Jeftin jei lako ohradiv materijal. Stakloplastika je, zhogsvoje bkoee, 1I prednosti kOO gradnje manjihohjekala . brOOova lakog deplasmana (glisera ipolllgiisera). Gustina cclika je 7,8 kglm, dok jekOO stakloplastike 1,9 kg/m. Ovaj nedostataksc lIblaz.va poveeanjem ;;irine broda idimenzionisanjem e1emcnata evn-.toce kasmanjenju m:lse broda, narJ\no, ne oa ~telUbezbednosli. Osim toga, i rJzlika u ga~enjubrad" 00 oko 10 em je hilna. KOOdimenzionisanja debljine opIate preporuclljese da celicni lim ne bude ranji od 3 nun kako bitrllp zadrZao svoj oblik, OOnosno, eika iii Iimovi 00hka i aluminijuma. Lako se ohrduujc i veoma

    ) IZgleda, ali mll jc veliki nedostatak ;;to jewJlo"no propadanju. Stalna vla~no ( okolincnctlostarak \'azdllha dov,x!c do m.llenja

    ,,-(;.I, naroclto u zatvorenom pro:-.lonl, Jer

    111.l "ilrujanja "azduha koji bi uticlo da ~cIga izgubi bparavanjem. Posloji i SU'"OIJenje koje nastaje zbog fenncntisanjan Klnog soka neprosu~enog dryew. To seIIneclIje lek nakon d\'e do tri gOOine posle.tlnje. Kada jc drvo dllgOlmjno izlozenoxli. k.i i i suoeu ~inje propadati, pa~ mora

    ~k Slititi naslagama boje i Iaka.

    dodimi oblik, gdc se daske (Iajsne)clodirujll 5vojim ruhovima, a naj7.aMu-pljeniji je kod izgmdnje recnih plovila;

    prcklopni oblik, daske (Jajsnel sc prekbpajll na svojim nlhm ima (drvenapasara)j

    dijagollailli oblik, gde je opl.ra s"swvljena od dva sloja dasaka (oplatnica)izmedll kojih je pbtno. Daskc se postavljajll jedna prema tlrugoj dijagon"lno.

    srakloplastika se sve vi;;e lIpotrebljava priradnji malih brOOma. Veoma jc trajan

    IlMterijal, ledan je od najlvrdl11, i za ....zlikll 00Jrvcw neo~cllii\ na tntljenje i propadanje 7.1X>g

    arosti. Tnlp izgraden 00 staklo plastike IakSi. oJ dn'enog za oko 30 procenala.

    Stakloplastika

    l hrcx!ogmdnji postoje tri ohlika gradnjc,"Ie brada ,x! dneta:

    Kao sirovine korbtc ~e .:.mola poli-'''lerskog iii epoksidnog tipa, i arma[Ura adIdklcnih vlakana . kalcijllm silikonskc osno-\~. Smola se moze oblikovati bez ik.kv,hpnusaka iii lcmperantre, jer se lIkruclIje tekbda se dodaelma izazove hemijska reakeija.'.lma ne posedllje dm'oljnll ""rstOClI pa seojJcava vlaknima Maklenc vune_ C\'r~LOCa1)\ akve ~takl()plastikemoze 1)C rcglliisati tako

    ,

    7

    B

    32

    7

    3

    2

    7

    3

    2

    61

    61

    4

    b)

    5-----~, -

    ..:1-- -

    c)

    ols-, ======= ._4 - I --- ~~- ~: -.~..:_.. ". .

    ~-- -- -- - --- -- "

    . ...'--7." ---" - I_ -..__"'- rl'- --'. -- -x: _.- ., "- -lr-_.__.. I

    _ JJ.- -" ~,~._ ~-- _.--, - I'- -:,.'- __.-~-'-..- -"1

    .. ' -

    6

    0>.. -5

    a)

    1Sistemi gradnJe drvenfh ~maca: a) dodrrnl, b) preklopnl, c) dijagonalni;1kobillca, 2-rebra, 3oplatnice, 4-nosac klupe, 5-klupa, 6taJasnja~, 7-bokostitnik. 8-platno izmedu oplatnica

    Plovni oblektl i njihovo kOrJscenle

    92

  • PIovni objekti i njihova koriseenje PIovni objekIj i njihova korlSCenjeu.

    ( ,

    ,

    dl

    plovak

    pomotno u1lorepinaJ

    _..... I

    Delovi sidrene opreme: ked veeih pIovnih ;edinicaugra(leno je etektriCno iii mehaniko sidreno vitk>

    sidro mora imati 2/3 zahtevane mase. KcxImanjih ploYnih jedinica lImesto kmtkog lanca icelicnog uzeta kori~li se lI'-e oct vc~tackih nilL

    Sidro se oba.... i diZe ru no. Kod vceihplovnih jedinica to se izvadi sidrenim villomkoje mozc biti mehanicko iii de ktricno

    Tehnika sidre.nja: da bi sidra dr7-310 brod1I mesttl koje je odabrdn , 1110.... sc kao klinukopati u dnn i tako ostati. Uslov zaukopavanje kraka sidra je da srruk (dil~ik)budc prihliino par..llclan sa meslomlIkopavanja. To se fX>stize ispustanjem

    q~polukarika iii --_____

    patentna karika .~-ratki lanac c--....

    -. (. 1 ._oc.~

    d) bl cl,

    oY

    Oprema za sidrenjeOPREMA BRODA

    Vrstc sklard. Od \'clikog hmj3 tlJXW.l 1'>at

  • U naprave za vezivanjc ufadj Sp.dajllbilve raznih oblika , kljune, steznici, villa itd.

    U napravc za usmeravanjc uZad.isp.d.ju zcvace i zdrda koj. istovrcmeno ~titeubd ad oiSleccnj. Kljune i bitve mogu sluziti iza usmeravanje uzadi.OPREMA lA VEZ

    Pored propisane !')idrene opremc, brodovi(rcbalo da imaju i rezervna sidra, za slueajnrednih okoln{)~li kao sto su:

    guhilak glavnog sidra (zhog kidanjasidrenog uzeta. pucanja poluk3rike iiik.da sc sidro tako ukopa da g. jenemoguce iscupali);

    ako je potrebno d. sc poj.ca sidrenje sa

  • Plovni objekti i njihovo koris{;enje Plovm objekti i njihovo kori~{;enje

    /Mrtvi kraj

    kraj koji miruie

    ~kOlnl uzaoobltno se koristl zaspajanje tanjeg uzeta sadebljim.

    Voj .........

    Delovi uzla

    ilVl kraj .krBj sa kojimI se radi

    Lovackl uzao . ovo je relativno nova vrsta uzla. Veoma J8 pogodan za vezivanjeglatkog sintetitkog uleta. Mo~e S8 konstlti za svu ui-ad razhcitog preenika, i kao zamena za

    mu~kl I ~kotni uzao.

    Uzlovi za spajanje uZadi

    Muski uzao - sluzi za spajanje tanjih u!adl.

    UZLOVI

    \ l'~lina izrade i kor&:enja uz)o\ a i upletki,Ito mornarskih \'eslina kojim lie oulikuje

    ~.Ir naulicar. Lzlovi sc morajll lako\l,,'zi\'ati iii ouvezi\'ati i kada je ufe podIIkim opterecenjem. a moraju hili pouzdanimJ ,\'ojoj nameni,

  • tPlovni objekti i njihovo koriscenje

    Vrzln uzao za horizontalnu oblicu

    Vrzin uzao _ Upolfchlja\'"3 tie za brz privCz 1 lako odvezivanje. CZ:IO

  • Plovn; objektl ; njihovo koriscenje Plovnl objekti I njlhovo koriscenje

    Po:-.loje i ..,avrerrlen:l "iredstY:.l za spre-ea\ anje prodorJ vode, kao _to MI patentnicepovi iii baloni za nadu\o

  • Plovni objekti i njlhovo kOfiscenje Plovni objekti i njihovo kor;~cenje

    Gasenje pozara'akon otkrivanja i locimnja izvora po7.ara,

    prv.il mera je bkJjllCivanjc dektroinstalacije idovc.xla goriV.il i butan~1. Efikasllmil ga~enjapozam je 1I tome, da se J'X>l..ar izoluje odprilicanja novog va7uuha (kisconika) i da schladenjcm i7.vora po7.am tl'mperJtllrJ sniziispod zapaljive. Propisani aparau 7.a ga~cnjepoz3m imaju obe te osobine.

    Voda, 1I odnosu na druga prirllcna sredstvaima prednost, jer lIspesno gasi gotovo svc vrstepozara. Prisnlpacna je i ima jc u neogrdnicenimkolicinama. Polivanje vodom upaljenih ~tvariiii materijala, tcmpemtllrJ polara sc ~ni~ava, ~Istvorena \odena para sprecava prilicanjc novihkolicina vazduha, te vatra jenjava, a potom ~ ig:hi. Pored crpki za vodu, koje 1l10gll biti lIglJ-denc iii prirucne. voda "K.' 7.ahvata prirucnimsredstvima: bpolcem, kofom-Voda butana moil' M? izYe~ti ako sespo)evi i _~unlniiva mesta prelllazli sapunicolll.Poja\'a I11churiea je .sigurnn znak tla instahlcija

    propu~la plin. Porrebno je, lakcde, povrel11enohontrolis..1ti ispmvnost elektricnc rnreze hroda.

    Naj~esCi uzroci po7.ara su otvorcna varr:.t,paljenje ;ibice, puscnje, u7areni predmcli (npr.UZ3rena I~pusna cev motora). bkrc (clektri'(nc,Iz.tvane mehanickim udarom i sl.) u blizini

    ck~plozi\tnihili zapaljivih m3terijal~1 iii njihovihp.lta (benzina, nafle. ulja, aceLilenal. Ako sc toI.na, prevenlivne merc bi bile, da :'Ie ne d07.H>likonrakl lako zap"lji"ih leCnosli iii malerij"la saI/H)rOnl roplole iii vamicom. 'a primer.prilikom ulovam hcnzina polccbno je pogasiti-.\ c \'atre, zabraniri pUScnje, paljcnjc mOlOrJ,itu. Ako kani"ttri ill ranko\i sa ben7.inom nislil;J'iticeni od vi~okih tempemtllra, u Ictnjimmcsecima moraju ~e hbditi vodom iiiprckrivali vlazrunl tkaninama. Proli\ coa ulJa,henzin i dmge zapaljive tecnosti u koritu brodamoraju "'C odlllah pokupiti. Prostorije gde senalaze matcrijali nje .sc pare mogu zapaliti,

    P.lri zapaljivih tecnostl - po7.ari bez 13m; E -1>.lri na uredajimu i in:,talaeLa ,jastuka, dasaka, labia slanine iii

  • 107

    Kllpovl

    D~na brlzgaljkaPoluga za dekompreslju

    -

    Unl)Skl sistem propulZlje

    Eleklropokrelai enerator!.----~~Ot-,,-__---,=Do~v,od vazduha

    Alter za vazduh--

    :o.U dizel-motori ugr.u1cni. 0\"0 ne mora d:1bude pr..lvilo. jcc se u bf{xl ugrJ

  • OSOVlna(vratJlol

    propelefaodnvnt le2:at

    redulc10r

    kopOa

    Ko~ sa reduktorom I odrivnim le1ajem

    Motori male ~nage koriste mehanickiprcnos komandi za upravljanje kopCom.Molori srednjih i veeib snaga korisle Idcfieks,za pogon hidraulicnog razvodnika hidraulicnekopee, iii eleklricni signal, z.a pogoneleklOrmagnela elektricne kopee. 0, i OVlIpodelu treba ::>hV3(iti uslovno, rx>sto se u prak.sisreCu i moton manjih snaga sa hidraulicnimprcnosom i obmuto. Savremcne hidraulicne ieleklricne kopCc su urdoene do savrSens[va, i

    Pogonski i propulzioni sis/emi malih brodova

    109

    PO~LO je za pokrctanje zUpCanika urcduktofll potrebna energija, mom se uvekracunati sa iL\'esnim gubitkom snage motomoa izbzlI iz reduktorJ. odnosno oa osovini i5.:1.mom propeleru. Na primer. oa propeleru prircdukciji 2:1 - s(epen iskorisceoja snage motoraje 85 procenata.

    firoclske kopee mogu bili: mehanicke (samehanickim stiskanjem lamela)l hidraulicne(hidraulicno stiskanjc lamela) I elektri-signala :-takomandnog pult3, itd.

    obl1aja molom smanjuje na polovinu. l lil,adllobrtaj3 motonl se redllkllje n3 pet Slotinaobl1aja propelem. Reduklor je obi~no smesten1I kuciSte brodske kOpCe i Cini njen sast(lvnideo.

    Ulje za podmazivanje motora

    Osnovni zadalak kOpCe je da spaja iiiodvaja obrtni moment motam od o~ovinepropdera (vralila). Kopca ima Iri pol07llja:odvojen (ler). kada je osovina propeleraodvojena (xl motora, (ako U:.l motor radi,.. aosovina, a samim tim ; propeler, ~c ne okr:cu;ukJjucena za napred, pfOpder se okrece ujednom smcru; ukljuccna za nazad, prupdcr seokreei: u suprotnom ~ment.Smcr okretajakOpCe 7..:lvisi ad smcra obrtaja molOr:..t.

    Bradskc kOpCe mogu imali u svom :-.klopu iprolivpoli,ni ICZaj (odrivni le7.aj). On prima silukoju slvara propcler pogoncCi brocl, i preno~iIe tl3 konslrukciju broda.

    Uloga rcduktora je da smanJi broj okrelajamotora koje prihvata osovina i propeler. Akon3 reduktona slOji oznaka 2:1, znaci cia se hroj

    Proizvodac, Lakode, propisuje vreme po~lckoga je potrebno zameniti komplclno ulje.pojcdini motori u sistcmu ulja p(),~eduju i filterekoji se Lakode mcnjaju prilikam zamcne ulja.

    Brodska kopca sa reduktorom

    Dva o~novna rdzloga upotrebe ulja zapodm~lzivanje ll1otord. ~u: odvoocnje vi~kaloplote, i podmazivanje, odno-.no, spre-lJ\ anje mcc1usobnog dodim dclova U pkretll.Zhog ovako