UDK 330.342.151(497.11–22)

316.334.55

PREGLEDNI NAU^NI RAD

D e j a n J a n k o v i }

ZNA^AJ SOCIJALNOG KAPITALAU RAZVOJU LOKALNIH SEOSKIH ZAJEDNICA1

SA@ETAK: U radu je izvr{ena analiza pojednih aspekata relevantnihza procese razvoja lokalnih seoskih zajednica. U tom kontekstu, nagla{en jezna~aj socijalnog kapitala, wegove uloge i povezanosti sa ostalim oblicimakapitala koji zajedni~kim delovawem mogu proizvesti „konkurentnost“ lokal-nih seoskih zajednica u slo`enim procesima ruralnog razvoja. Teritorijalniruralni razvoj, kao relativno noviji koncept ruralnog razvoja u Evropskojuniji, predstavqa neku vrstu reakcije na centralisti~ko upravqawe procesi-ma ruralnog razvoja i pretpostavqa analizu razli~itih oblika kapitala i po-stizawe konkurentnosti ruralnih zajednica u globalnom dru{tvu, odnosno, uprocesima koji mogu da dovedu do pokretawa ruralne ekonomije, diverzifika-cije delatnosti na selu i postizawa odr`ivog razvoja lokalnih seoskih zajed-nica. U radu su predstavqene i pojedine inicijative Evropske unije koje susadr`ane u Zajedni~koj agrarnoj politici, a kojima je izvr{en poku{aj ino-virawa politike razvoja ruralnih sredina.

KQU^NE RE^I: lokalne seoske zajednice, ruralni razvoj, socijalni ka-pital

UVOD

Tema socijalnog kapitala ruralnih podru~ja posledwih godina je ve-oma aktuelna. U kontekstu ruralne sociologije ona se prepli}e sa pita-wima ruralnog razvoja, multifunkcionalno{}u poqoprivrede i diverzi-fikacijom ruralne ekonomije, mikro politikom ruralnog razvoja, soci-jalnom ekskluzijom, analizom interakcija dru{tvenih grupa i instituci-ja na selu i tome sli~no. Neki autori smatraju da je „koncept socijalnogkapitala jedan od najpopularnijih „izvoznih proizvoda“ (exports), koji jeiz sociolo{ke teorije pre{ao u svakodnevni jezik“, ali koji za same so-ciologe ne predstavqa nikakvu novinu u odnosu na wegove izvore u kla-si~nim sociolo{kim teorijama (P o r t e s, 1998). U ovom radu akcenat je

1 Rad je deo istra`ivawa na projektu Multifunkcionalna poqoprivreda i ruralnirazvoj, Ministarstva nauke Republike Srbije (Projekat br. 149007).

stavqen na procese modernizacije i ruralnog razvoja, ruralne i agrarneprobleme „tranzicionih“ dru{tava, specifi~nost socijalnog kontekstalokalne seoske zajednice, mikro perspektive razvoja sela (poput osobeno-sti i zna~aja razvoja socijalnog kapitala za razvoj lokalnih zajednica) imakro perspektive (poput dr`avnih mera i politike razvoja sela).

Svako dru{tvo u svom urbano-ruralnom kontekstu, suo~ava se sa pro-blemima odr`ivog i ujedna~enog prostornog, socio-ekonomskog i demo-grafskog razvoja. Tematika ruralnog razvoja u svetu posledwih godina do-bija na aktuelnosti. U Srbiji se ovim pitawima, i u teorijskom i u prak-ti~nom smislu nedovoqno posve}uje pa`wa. Stav autora ovog rada jeste dasvako promi{qawe budu}nosti razvoja srpskog dru{tva, u sklopu pro-blema koji ga mu~e, mora veoma ozbiqno da uzme u obzir pitawe ruralnograzvoja i spre~avawa urbanocentri~nih razvojnih tendencija. Prostorna,socioekonomska, demografska i svaka druga ravnomernost u razvoju odre-|enog dru{tva, neophodan je uslov wegovog napretka. Veliki deo ruralnepopulacije je na granici siroma{tva, socijalno i na svaki drugi na~inizop{ten iz dru{tvenih zbivawa, a poqoprivreda, kao i daqe dominantnadelatnost u ruralnim podru~jima, ve} decenijama je u krizi (pri ~emu setek sa evropskim integracijama o~ekuju prelomni momenti). U tom kon-tekstu, ruralni razvoj u Srbiji mora se postaviti kao prioritet u raz-vojnom, ali i u nau~noistra`iva~kom smislu. Na`alost, u Srbiji ovajproblem nije ovako percipiran, ni u formalnom, a kamoli u su{tinskomsmislu re~i.

EVROPSKI RURALNI RAZVOJ I MODERNIZACIJA POQOPRIVREDE

Ruralna podru~ja Evrope predstavqaju zna~ajan udeo u evropskomprostoru zauzimaju}i oko 80 % wene teritorije i predstavqaju mesto`ivqewa za oko 25 % evropske populacije. Osobenosti evropskog rural-nog prostora ogledaju se u wegovoj raznolikosti s obzirom na geografske,ekolo{ke, kulturne, socioekonomske i druge aspekte. Ruralna podru~japredstavqaju mesto `ivota i rada ruralnog stanovni{tva, ali, s drugestrane, ona danas preuzimaju ~itav niz novih funkcija prema globalnomdru{tvu.

Modernizacijska paradigma u poqoprivredi na odre|eni na~in ve}odavno do`ivqava svojevrsnu krizu. Ova paradigma obele`ena je egzoge-nim i sektorskim pristupom sa naglaskom na specijalizaciji u poqopri-vredi, zemqi{noj politici (ukrupwavawe poseda), konceptu difuzije ino-vacija i tehnologija, podsticawu mobilnosti radne snage i kapitala itd.Kriza ovakve razvojne paradigme naslutila se ve} sedamdesetih i osamde-setih godina pro{loga veka pojavom zna~ajnih vi{kova hrane, kao posle-dica „modernizovane poqoprivrede“. Od tada po~iwu socioekonomskapromi{qawa budu}nosti evropske poqoprivrede i wene uloge u savreme-

174

nom evropskom dru{tvu, naro~ito sa aspekta ekologije i odr`ivog razvo-ja. Agrarna politika, do tada dominantno usmerena na ekonomiju veli~i-ne-obima, suo~ava se sa negativnim efektima, koji se uglavnom o~ituju naekolo{kom planu, a zatim i u nu`nosti ve}e kontrole pa ~ak i ograni-~ewa proizvodwe hrane. „Zvani~an odraz“ ovakvog stawa potvr|en je ve}1983. godine sa tzv. „Zelenim papirom“2 i izve{tajem Evropske komisijeiz 1988. godine pod simboli~kim nazivom The future of rural society, u ko-me se na eksplicitan na~in priznaju ve} pomenuti problemi, kao i to dadotada{wa Zajedni~ka agrarna politika nije na pravi na~in odgovorilana potrebe ruralnih regiona. Wena usmerenost na farmere i farmerskupopulaciju po~iwe kriti~ki da se propituje zato {to se ve} tada uo~avada poqoprivreda razvijenijih evropskih zemaqa (sa izuzetkom Gr~ke, Ita-lije i [panije) ima sve mawi zna~aj i doprinos za ruralne regione, kakou funkciji sektora zapo{qavawa, tako i u doprinosu regionalnom dru-{tvenom proizvodu (EU Commision, 1988).

Pro{irewe Evropske unije i pritisak potreba za promenama uagrarnoj politici doveli su do ~itavog niza promena u ovoj politici, odKork Deklaracije iz 1996. godine, kojom se poja~ava integralni pristupruralnom razvoju, sa naglaskom na multidisciplinarnosti, multisek-toralnom i teritorijalnom pristupu, do kreirawa Agende 2000, kojom seu predstoje}em periodu nastojalo anticipirati i re{iti niz pitawa sakojima se evropski agrarni i ruralni prostor suo~ava.

^esto redukovawe ruralnog na agrarni razvoj delimi~no je prouzro-kovano pretpostavkom po kojoj se dru{tveni razvoj posmatra kao posledi-ca tehni~ko-tehnolo{kog razvoja, odnosno, pojednostavqeno, kao posledi-ca rasta produktivnosti, smawewa tro{kova, uvo|ewa novih tehnologijaitd. Istina je, me|utim, da postoje i obrnuti uticaji, tako da je u izves-nom smislu dru{tveni razvoj i pretpostavka tehni~ko-tehnolo{kog ra-zvoja. Ovakav pristup ima za ciq nagla{avawe ~iwenice da su me|uutica-ji prirodnih, tehnolo{kih, ekonomskih i institucionalnih faktora dru-{tvenog razvoja mnogo slo`eniji.

U kojoj meri ove procese treba razlikovati, govori i interesantanpristup pojedinih autora koji govore o razli~itim paradigmama: s jednestrane, paradigmi modernizacije, koja se ogleda u principima „ekonomi-je veli~ine-obima” (economy of scale) sa ciqem pove}awa obima proiz-vodwe radi boqeg upravqawa tro{kovima i, s druge strane, paradigmiruralnog razvoja, koju ovi autori posmatraju mnogo {ire od prostog do-datka postoje}em obrascu razvoja (modernizacije) poqoprivrede. „Para-digma modernizacije, koja je svojevremeno dominirala politikom, praksom

175

2 „Ovaj dokumenat predstavqa va`an signal udaqavawa agrarne politike EU od pro-duktivizma i otvarawa prostora za afirmaciju integralnog ruralnog razvoja.” B o g d a n o v,Natalija (2003). Ruralni razvoj – politika EU, stawe i perspektive u Srbiji, Zbornik Po-qoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama, Simpozijum agroekonomista,Beograd, str. 34.

i teorijom, zamewena je paradigmom ruralnog razvoja” (P l o e g, J. D., vander et al, 2000: 391–408).

U tom kontekstu, ve} se godinama iznova potvr|uje ~iwenica „rural-no vi{e nije u monopolu farmera“ (P l e g, 2000: 391–408). Razlozi za tosu brojni. ^iwenica je da se ruralne sredine vi{e ne mogu posmatrati uokvirima funkcije obezbe|ivawa jeftine hrane i da modernizovana i spe-cijalizovana poqoprivreda ima zna~ajnu, ali umawenu, ulogu u ruralnojekonomiji. Identitet ruralnih sredina sve se vi{e udaqava od agrarnog,u~e{}e farmera u ukupnoj populaciji je malo, skoro neznatno. Ove sredi-ne sve vi{e sti~u atribut mesta pogodnog za kvalitetan `ivot razli~i-tih kategorija stanovni{tva (naspram sredine iz koje se nekada be`alo ugrad). One preuzimaju funkciju mesta za odmor, rekreaciju, turizam, lov,u`ivawe u prirodnim lepotama, mesta za privremeni „povratak“ urbanog~oveka prirodi. Ove i druge funkcije sve vi{e pretvaraju ruralna pod-ru~ja u mesta potro{we, a ne iskqu~ivo mesta proizvodwe. Poqoprivre-dna proizvodwa se u kontekstu razvoja tih sredina, pored svoje uobi~ajeneuloge, zna~ajno ukqu~uje i u proces formirawa lokalnog-teritorijalnogidentiteta, preko prepoznatqivih tradicionalnih proizvoda, koji nasta-ju u zajedni~kom delovawu tradicionalnog ume}a proizvodwe hrane i lo-kalnih kulturnih obrazaca. Na taj na~in nastaju savremeni brendovi, ka-ko hrane, tako i samih lokalnih sredina i regiona (odli~an primer Par-migiano-Reggiano sir, francuska i italijanska vina, a kod nas npr. zlat-iborska pr{uta, sir i kajmak i tome sl.).

S druge strane, ruralna ekonomija je diverzifikovana, agrobiznisdaleko prevazilazi granice primarne proizvodwe i prestaje da bude ru-ralnog karaktera. On povezuje sektor usluga, turizma, industrije, povezu-je urbano i ruralno na kvalitativno druga~iji na~in. S obzirom na sveovo, neki autori ~ak argumentuju da je potrebno govoriti o novoj paradi-gmi, naime, o „paradigmi ruralnog razvoja, naspram paradigme moderniza-cije u poqoprivredi, koja je dosegla svoje intelektualne i prakti~ne li-mite“ (P l e g, 2000: 395).

Ovakva socioekonomska slika Evrope proizvela je nu`nost boqegrazumevawa procesa ruralnog razvoja koji, iako od izuzetnog zna~aja, idaqe „tra`i“ svoje konzistentno teorijsko utemeqewe koje zasad izosta-je. Posmatrano na ovakav na~in, ruralni razvoj je zna~ajno politi~kikoncept, koji prvenstveno proizilazi iz agrarne politike, kojom je i da-nas dominantno obojen. Jedan od razloga za ovakvo stawe jeste tradicio-nalna povezanost ruralnog i agrarnog, ali i nastojawa jakih farmerskihlobija da zadr`e monopol nad sredstvima za finansirawe agrarno poli-ti~kih mera (za koja smatraju da su namewena iskqu~ivo wihovom sekto-ru) i na taj na~in ne dozvole odliv sredstava u fondove za ruralni ra-zvoj (naro~ito teritorijalni ruralni razvoj). U tom kontekstu, „postojetenzije izme|u agrarne i teritorijalne politike ruralnog razvoja... sek-torska agrarna politika jeste najve}i pojedina~ni elemenat u evropskom

176

buxetu sa skoro 40% od ukupnog buxeta i sa oko 5% koji je usmeren nateritorijalni ruralni razvoj... me|utim, dok je agrarna politika 100%finansirana od strane EU, politika teritorijalnog razvoja je kofinan-sirana od strane zemaqa ~lanica i regiona, kao i iz nacionalnih progra-ma teritorijalnog (regionalnog i ruralnog) razvoja.“ (Bryden, internetstranica: 3).

U diskusiji o ruralnom razvoju, ~esto se nagla{ava potreba za inte-gralnim ruralnim razvojem. Integralnost razvojnog principa podrazume-va da je, uporedo sa razvojem ekonomske (agrarne) politike za poqopri-vredu i selo, istovremeno od jednake va`nosti razvijati sociokulturne,institucionalne, ekolo{ke i druge dimenzije regionalnog i lokalnog ra-zvoja. Uloga dr`ave u ovoj oblasti je veoma zna~ajna jer je ruralni razvoj(kao ekonomski, ekolo{ki, politi~ki, institucionalni i sociokulturnirazvoj) samo deo ukupnog dru{tvenog razvoja. Ruralna populacija ne smebiti osu|ena na socijalno izop{ten `ivot u „ruralnim rezervatima“.Stoga je ruralni razvoj process me|udejstva agrarne politike, socijalnepolitike na selu (u ciqu borbe protiv ruralnog siroma{tva), revi-talizacije sela i razvijawe mre`e naseqa, za{tite `ivotne sredine irazvoj privla~nosti i konkurentnosti ruralnih podru~ja, diverzifiko-vane ruralne ekonomije i za{tite ruralnog sociokulturnog identite-ta. Upravo zbog ovih osobina, ruralni razvoj predstavqa va`an politi-~ki koncept svakog globalnog dru{tva.

S tim u vezi, ruralni razvoj u politici Evropske unije sve vi{e do-bija na zna~aju (od sektorske, on prerasta u regionalnu politiku), iz-me|u ostalog i procesom pro{irewa EU i brojnim problemima u rural-nim podru~jima sa kojima se suo~avaju zemqe koje pristupaju EU, kao ineke nove zemqe ~lanice. Ove zemqe (a u tom kontekstu i Srbija) imaju~esto sli~ne probleme koji su brojni i u agrarnom sektoru odnose seuglavnom na slede}e probleme: mali obim i nizak kvalitet poqoprivre-dne proizvodwe, zna~ajni udeo poqoprivrede u bruto doma}em proizvodu,mala konkurentnost poqoprivrede, niska stopa investirawa u agrarnisektor, ~esto neadekvatna (tranziciona) agrarna politika i nepostojaweadekvatnih strategija za razvoj poqoprivrede i regionalni ruralni ra-zvoj, problem institucija u poqoprivredi (npr. udru`ewa farmera – ko-operative, asocijacije, sektor za podr{ku pla}awima u poqoprivredi, po-qoprivredne komore, neadekvatan sistem obrazovawa i istra`ivawa u po-qoprivredi, nerazvijenost stru~nih i savetodavnih slu`bi, nacionalnihlaboratorija, fitosanitarnih, veterinarskih i ostalih propisa i zakono-davstva u ovim oblastima), nere{eni problemi svojinske transformacije,neadekvatna posedovna struktura i problemi u zemqi{noj politici, na-slednom pravu, zastarela tehnologija, veliki broj zaposlenih u pojedinimvelikim poqoprivrednim preduze}ima, ukqu~uju}i i prera|iva~ku indu-striju ({to iziskuje potrebu za tzv. „socijalnim programima“ u procesuwihove transformacije), osiroma{ena nacionalna ekonomija, lo{a komu-

177

nikacija i koordinacija me|u dr`avnom upravom, zavisnost od dnevnopo-liti~ke situacije, ~esto nedovoqna stru~nost zaposlenih u dr`avnim or-ganima u sektoru poqoprivrede itd.

U skladu sa ovim, ruralna podru~ja obi~no su suo~ena sa slede}improblemima: substandardni na~in stanovawa, nerazvijenost infrastruktu-re (saobra}ajna i telekomunikaciona infrastruktura, kanalizaciona imre`a vodosnabdevawa itd.), nerazvijenost javnog servisa i problem wego-vog finansirawa (vrti}i, {kole, sistem zdravstvenih ustanova, ustanovakulture), nedovoqna razvijenost i nefleksibilno tr`i{te rada, nedo-voqno investirawe u ruralnu ekonomiju, ekolo{ki problemi, nezaposle-nost, nizak nivo obrazovawa, nizak nivo prihoda, `ivotnog standarda ikvaliteta `ivota, depopulacija (problem starosne i polne strukture, mi-gracije), problemi socijalne izolovanosti i izop{tenosti, apatije seo-skog stanovni{tva, problem decentralizacije, nerazvijenost lokalne sa-mouprave i participacije ruralnog stanovni{tva u kreirawu politikerazvoja, nerazvijenost, neartikulisanost ili ~ak onemogu}avawe lokalnihrazvojnih inicijativa itd.

Ovi problemi sami po sebi predstavqaju veliki problem za zemqekoje pristupaju Evropskoj uniji, ali i veliki izazov za agrarnu i rural-nu politiku Evropske unije. Sve ve}e pridavawe zna~aja politici rural-nog razvoja o~ituje se i u tome {to je ruralni razvoj u EU postavqen kaotzv. „drugi stub“ u okviru Zajedni~ke agrarne politike – Agende 2000 i{to se postepeno smawuje podr{ka proizvodwi, preradi i izvozu; formi-raju se razli~iti fondovi i inicijative namewene ruralnom razvoju,kombinuje se sektorski (multisektorski) i teritorijalni princip razvo-ja, regionalni ruralni razvoj itd.

Dokaz relevantnosti pitawa ruralnog razvoja ogleda se u zna~ajnijemfinansirawu ruralnog razvoja od 2007. godine, kroz novi fond usmerenna ruralni razvoj – Evropski Fond za ruralni razvoj koji ima nekolikosvojih pravaca delovawa:

– unapre|ewe konkurentnosti agrarnog sektora, putem podr{ke re-struktuirawu;

– o~uvawe prirodnog okru`ewa putem podr{ke zemqi{noj politici;– podizawe kvaliteta `ivota u ruralnim podru~jima i promocija di-

verzifikacije ekonomskih aktivnosti i– nastavak inicijativa za teritorijalni ruralni razvoj (Lider ini-

cijativa).Ve} prvi pogled na ovako odre|ene pravce politike i finansirawa

ukazuje na zna~aj razvoja ruralnih podru~ja, posmatrano relativno nezavi-sno od poqoprivrede, naro~ito u tre}em „stubu“ ovakve politike koji seorijenti{e na {iroko shva}eni aspekt kvaliteta `ivota u ruralnim pod-ru~jima. Podizawe kvaliteta `ivota u ruralnim podru~jima ima za ciq ipoku{aj podizawa atraktivnosti ruralnih podru~ja (u investicionom,ekolo{kom, ali i estetskom smislu – npr. programi obnove sela) i uma-

178

wewa dejstva razli~tih tzv. push faktora u ruralnim podru~jima, a kojise gotovo uvek posmatraju u kontekstu privla~nosti grada i urbanih sre-dina.

S druge strane, posmatrano u kontekstu pro{irewa Evropske unije,nove ~lanice suo~avaju se s nizom problema prilago|avawa jedinstvenomtr`i{tu hrane i zakonima same Unije. Bez obzira na period „priprema-wa“, agrarni sektor ovih zemaqa (koji je ~esto dominantan u nacionalnojekonomiji – primer Srbije), optere}en je sopstvenom slabom konkurent-no{}u i izlo`en zakonima velikog tr`i{ta. Uz ve} postoje}e problemeagrarnog sektora, ovo zna~ajno uti~e na neizbe`no smawewe poqoprivred-nog stanovni{tva koje, delom zbog sopstvenih problema, delom zbog kon-kurentnosti novog tr`i{ta i kapitala multinacionalnih kompanija, nemo`e uspe{no da se takmi~i sa agrobiznisom razvijenih zemaqa. Iakozna~ajan udeo ruralne populacije „tranzicionih zemaqa“ svoje prihodesti~e iz poqoprivrede, upravo iz ovih razloga postoji velika potreba zarazvojem nepoqoprivrednog sektora i wegove uloge u ruralnoj ekonomiji.Kao takav, ovaj sektor mora da odigra ulogu upijawa vi{ka radne snagekoja }e neminovno biti istisnuta iz poqoprivrede. U slu~aju nepostojawastrategije re{avawa ovog krucijalnog pitawa, tzv. „dru{tva u tranzici-ji“ neminovno se suo~avaju sa migracijama ka urbanim sredinama i razvo-jem kompleksnog problema: s jedne strane, fenomenom urbane prenaseqe-nosti, nedostatkom radnih mesta za novo stanovni{tvo, urbanim siroma-{tvom itd. i s druge strane, depopulacijom i devitalizacijom, ve} ionakodemografski ostarelih i problemima ophrvanih ruralnih podru~ja.

SOCIJALNI KAPITAL I LOKALNA SEOSKA ZAJEDNICA

Specifi~nosti problema razvoja ruralnih sredina variraju zavisnood konkretnog dru{tvenog konteksta u kome se one prou~avaju. Ovaj dru-{tveni kontekst uslovqen je razvojem svakog globalnog dru{tva, stepenomwegovog socio-ekonomskog razvoja, ure|ewa celokupnog dru{tvenog siste-ma i problema sa kojima se svako globalno dru{tvo suo~ava. U konteksturazvoja ruralnih sredina, problemi koji dominiraju u velikoj meri su ipod uticajem ve} pomenutih aspekata razvoja poqoprivrede i ruralne eko-nomije. Ruralne sredine naj~e{}e se suo~avaju sa pitawem izolovanosti,socijalne izop{tenosti, saobra}ajnom i infrastrukturnom (ne)povezano-{}u, institucionalnom (ne)razvijeno{}u i pitawem diverzifikacije ru-ralne ekonomije koja treba da obezbedi mesto zapo{qavawa ruralnog sta-novni{tva.

Razvijenost socijalnog kapitala ruralnih sredina predstavqa samojedan od mogu}ih „kapitala“ koji je u kontekstu dru{tvenog razvoja seo-skih zajednica potrebno analizirati. Ekonomski, kulturni, qudski, eko-lo{ki i drugi tipovi kapitala se stoga moraju posmatrati u uskoj vezi

179

sa socijalnim kapitalom. Ovakva perspektiva proizilazi iz slo`enostipitawa ruralnog razvoja kojeg karakteri{e mnogo aktera, dimenzija i ni-voa posmatrawa. Jedna od pretpostavki, od kojih u ovom radu polazimo, je-ste da ako govorimo o „kapitalu“ i meri u kojoj je on prisutan u seoskimzajednicama, onda legitimno mo`emo govoriti i o specifi~noj konkuren-tnosti seoskih zajednica. Ova konkurentnost predstavqa sintezu razli~i-tih tipova kapitala koje jedna ili vi{e lokalnih seoskih zajednica (ilipak regiona – posmatrano na nivou regionalnog razvoja) mo`e da posedu-je u pore|ewu sa drugim lokalnim zajednicama i regionima. Konkurent-nost na teritorijalnom nivou – posmatrano iz ugla lokalne seoske zajed-nice i/ili regiona (iz ekonomske perspektive) zna~i da je neka lokalnazajednica u stawu da „ravnopravno u~estvuje u tr`i{noj utakmici“. U~emu se ogleda ova „tr`i{na utakmica“ i komparativna prednost nekogpodru~ja? Ona se o~ituje u atraktivnosti ruralnog podru~ja za ostvarewemogu}nosti za otvarawe novih radnih mesta, investicija za izgradwu in-frastrukture, lokalnog preduzetni{tva i investicija u mala i sredwapreduze}a, prera|iva~ke kapacitete, strategija za razvoj turizma, atrak-tivnosti podru~ja kao mesta stanovawa, ali i za rekreaciju i kori{}eweslobodnog vremena itd. Elemenata za konkurentnost je mnogo i zavise odkonteksta svakog podru~ja ponaosob. Osnovni dugoro~ni ciq ovako posma-trane politike razvoja jeste pove}awe {iroko shva}enog kvaliteta `ivo-ta u ruralnim podru~jima, otvarawe novih radnih mesta za ruralno sta-novni{tvo, integracija podru~ja u {iri dru{tveni sistem (zdravstvene,obrazovne, kulturne institucije), stvarawe mre`a odnosa i kooperacijasvih aktera od dr`ave i javnog sektora, do privatnog preduzetni{tva,nevladinih organizacija i lokalnih udru`ewa. Ciq je mobilizacija lo-kalnih aktera, lokalna partnerstva i aktivna participacija zaintereso-vanih pojedinaca, dru{tvenih grupa i institucija u {to boqoj realizaci-ji endogenih potencijala podru~ja. Odr`ivi razvoj zna~i i da sa stanovi-{ta endogenih modela razvoja, lokalna zajednica (ili region) imaju odre-|en nivo participacije i kontrole nad razvojnim procesima, kao i mogu}-nost ostvarivawa i zadr`avawa koristi od razvoja (kao i wegovu repro-dukciju) u lokalnim okvirima. Krajwi ciq je zapravo odr`ivi razvoj, ava`an elemenat odr`ivosti predstavqa potencijalna sinteza svih dimen-zija konkurentnosti, jer neko podru~je mora posti}i konkurentnost na vi-{e nivoa npr. ekolo{ki problemi i zaga|enost zemqe, vode, vazduha, uvelikoj meri mogu anulirati „atraktivnost“ podru~ja za investicije, sta-novawe, poja~ati tzv. push faktore za potencijalne migrante – naro~itoseosku omladinu, omogu}iti razvoj turizma, proizvodwu kvalitetne hranei stvarawe brendova lokalnih proizvoda itd. S druge strane, nedostataku qudskom kapitalu npr. odsustvo mla|eg obrazovanog stanovni{tva kaopotencijalnog izvora kvalitetne radne snage, mo`e onemogu}iti investi-cije malog i sredweg preduzetni{tva u ruralna podru~ja. Kao spoqne de-terminante, infrastrukturna nerazvijenost, nepostojawe dr`avne potpo-

180

re, nepostojawe strategije regionalnog razvoja itd., isto tako nepovoqnodeluju na potencijalna ulagawa u ruralna podru~ja.

Lokalne seoske zajednice imaju razli~it stepen sposobnosti mobili-zacije lokalnog stanovni{tva i wihovog potencijala za delawe u smeru`eqenog dru{tveno ekonomskog razvoja. Socijalni kapital, s jedne stra-ne, predstavqa jedan od preduslova za razvoj, ali, s druge strane, i posle-dicu sposobnosti razli~itih aktera da zajedni~ki i efikasno delaju naostvarewu odre|enih ciqeva razvoja. Osnove za uspostavqawe i odr`ava-we socijalnog kapitala su razli~ite, a kao neke od najva`nijih ~esto senavode specifi~nosti dru{tvene organizacije, dru{tvene norme, povere-we, kvalitet i u~estalost interakcija, kooperacija i zajedni~ki interes,prepoznatqivi lokalni identitet, transparentnost procesa razvoja. Kaotakav, socijalni kapital se shvata kao resurs koji stvara i odr`ava me-|uqudske odnose, resurs qudi i organizacija, „lepak“ koji povezuje qudeu zajedni~kom delawu (Putnam). (L e e, J., Á r n a s o n, A., et al, 2005;S h u c k s m i t h, 2000).

Uloga socijalnog kapitala mo`e da bude velika i u kreirawu eko-nomskog kapitala i ekonomske dimenzije „konkurentnosti“. Mre`e me|u-qudskih odnosa i prepoznavawe zajedni~kih interesa mogu dovesti dostvarawa institucija koje takav interes reprezentuju. Udru`ewa farmerakao jedan od rezultata me|udejstva interesa proizvo|a~a i socijalnogkapitala odre|ene seoske zajednice, predstavqaju interesne organizacijekoje imaju ~itav niz funkcija, od ekonomskih (marketing poqoprivrednihproizvoda), do funkcije posredovawa (pregovarawa) izme|u organizacijaudru`enih farmera i tr`i{ta, odnosno, institucija globalnog dru{tva.Ova udru`ewa obavqaju funkciju predstavqawa i zastupawa interesaudru`enih ~lanova okupqenih oko zajedni~ki prepoznatih interesa, okozajedni~kih (kooperativnih) vrednosti i normi koje podrazumeva udru`i-vawe. U okviru ovakvih udru`ewa mogu}e je ja~awe ve} postoje}eg soci-jalnog kapitala (predstavqenog u samoj instituciji udru`ivawa), putemedukacije, savetodavnih funkcija, informisawa i povezivawa aktera natr`i{tu. U tom smislu, udru`ewa lokalnog seoskog stanovni{tva obi~noimaju razli~ite funkcije i ne odnose se iskqu~ivo na pojedini sektor(poqoprivredu). Udru`ewa za razvoj lokalne zajednice, o~uvawe lokalnetradicije i nasle|a, folklorna, sportska, (ribo)lova~ka, turisti~ka i~itav niz drugih udru`ewa mogu imati zna~ajan uticaj na `ivot i razvojlokalne seoske zajednice.

Poreklo razli~itih oblika socijalnog kapitala u seoskim zajednica-ma ~esto se nalazi u tradicionalnim dru{tvenim oblicima zajedni~kog`ivota, zajedni~kim i kolektivnim radovima, razli~itim institucijamalokalne seoske samouprave (npr. seoske skup{tine itd), crkvi i religij-skim ustanovama, specifi~nostima srodni~kih i susedskih odnosa u seo-skoj zajednici, seoskim svetkovinama itd. Tradicionalno selo kao lokal-na zajednica za koju va`i sintagma koju seqak izgovara: „ovde se sav svet

181

poznaje“ (H. Mendras), u savremenom dru{tvu do`ivqava svoju transfor-maciju, kojoj su depopulacija (senilizacija), deagrarizacija, urbanizacija,modernizacija i migracije zajedni~ki imeniteq. U takvoj situaciji o`iv-qavaju novi izvori socijalnog kapitala poput dinami~nih farmerskihasocijacija i udru`ewa, zatim demokratski izabranih predstavnika lo-kalne samouprave (politi~ke stranke-institucije na selu), razli~itihlokalnih udru`ewa i inicijativa (od ekolo{kih, do udru`ewa samopomo-}i, strukovnih udru`ewa, sportskih udru`ewa i udru`ewa i ustanova zakulturu i zabavu itd). S druge stane, negativna iskustva iz pro{losti(poput npr. iskustava socijalisti~ke kooperacije i „zadrugarstva“, ek-sproprijacije zemqi{ta itd.) mogu veoma nepovoqno da deluju na formi-rawe sli~nih institucija danas, dugotrajne konflikte i nere{ene odnose,odsustvo bilo kakvog poverewa u zajedni~ke aktivnosti, apatiju, sumwi~a-vost, zatvorenost prema novim ulogama, tradicionalisti~ki sistem vred-nosti i pogled na svet itd.

Kao takav, socijalni kapital je resurs ~ije „delove“ poseduju indi-vidue, dru{tvene grupe i organizacije, resurs koji se aktivira i ostva-ruje kao su{tinski elemenat qudskih interakcija i mre`a odnosa...“to jemetafora koja se najboqe mo`e razumeti kao kvalitet odre|enih dru-{tvenih odnosa kroz koje se osigurava ostvarewe (sticawe) i drugih be-nifita; odnosno...„resurs dostupan ~lanovima grupa u u me|usobnoj kompe-ticiji ili kompeticiji sa drugim grupama (Bourdieu)“ (L i; A r n a s o n,2005: 270).

„Identitet lokalne zajednice, wena prepoznatqivost i komparativ-na prednost, mo`e imati uticaja na ja~awe socijalnog kapitala, ali i me-|usobnog poverewa i kooperacije).“ (L i; A r n a s o n, 2005: 273) naspramnepoverewa i apatije prouzrokovane lo{im iskustvima i socijalnomizop{teno{}u. Jedan od preduslova, ali i posledica stvarawa lokalnogidentiteta i povezanosti stanovnika sa lokalnom zajednicom, jeste posto-jawe zajedni~kih interesa, intenzivna interakcija me|u lokalnim stanov-ni{tvom, kao i postojawe mogu}nosti za zadovoqewe ve}ine osnovnihpotreba u selu „u lokalu“. Empirijska istra`ivawa ukazuju na to da ve}apovezanost stanovnika sa selom, `eqa i namera da se u selu ostane, pozi-tivno korelira sa ve}om aktivno{}u pojedinaca i dru{tvenih grupa u se-lu, politici, udru`ewima, intenzivnim susedskim odnosima, odnosno sastepenom lokalne integracije (koja opet mo`e biti kulturna, normativ-na, komunikativna, funkcionalna, socijalna itd.) (P l a n c k, 1986: 126).

Socijalna izop{tenost (ekskluzija) je ~esta karakteristika rural-nih podru~ja, a naro~ito siroma{ne ruralne populacije, posebno zbog wi-hove fizi~ke izolovanosti i udaqenosti od grada. Za razliku od urbanog,ruralno je siroma{tvo (u fizi~kom smislu) {iroko disperzovano i, sto-ga, na izvestan na~in „neuhvatqivo“, socijalno izop{teno i „kulturnonevidqivo“ (C o m m i n s, 2004: 60–75). Socijalna izop{tenost, s jednestrane, podrazumeva da pojedinci i dru{tvene grupe nemaju pristup resur-

182

sima, uslugama i dobrobitima savremenog dru{tva, a koje su dostupnedrugim dru{tvenim grupama. S druge strane, oni nisu integrisani u si-stem (mre`u) dru{tvenih odnosa i institucija, u koje su ukqu~eni drugipojedinci i dru{tvene grupe. U metodolo{kom smislu, analiza ove pojavenaj~e{}e je usmerena na: sistem dru{tvenih odnosa i integracije „soci-jalno izop{tenih“ kategorija stanovni{tva (naro~ito mladih na selu iseoske sirotiwe); wihov individualni i kolektivni identitet; na siro-ma{tvo i nedostupnost resursa; mogu}nosti participacije seoskog stanov-ni{tva; uticaj „kulture-sindroma zavisnosti“ i bespomo}nosti itd. (R e -i m e r, 2004:76–94; S h u c k s m i t h, 2004:43–59). Kao takva, ova pojavaje u svojoj su{tini i ekonomskog i politi~kog i socio-kulturnog i insti-tucionalnog i socijalno-psiholo{kog karaktera. (K a m i n s, 2004: 60–75).

Razvijeni socijalni kapital mo`e da olak{a procese pozitivnihdru{tvenih promena u lokalnoj zajednici (odnosno, „unapredi efikasnostdru{tva olak{avaju}i koordinirane akcije“ (Putnam) (K a m i n s, 2004:60–75). Kao takav, socijalni kapital mo`e da bude razvijan u interakci-jama svakodnevnog `ivota u lokalnoj seoskoj zajednici, ali i sputavannasle|enim ili novostvorenim konfliktima, neodre|enim lokalnimidentitetom i nedovoqnom integracijom lokalnog stanovni{tva itd. Onmo`e biti razvijan, ali i ograni~avan od strane lokalnih institucijanpr. lokalne samouprave (nedemokratskom atmosferom, onemogu}avawemlokalnih inicijativa, nepotizmom i ostvarivawem li~nih interesa vlada-ju}ih struktura, formalnim zastupawem interesa lokalnog stanovni{tva,nepoznavawem stvarnih potreba i problema, itd.) ili pak lokalnih udru-`ewa (koja lo{e funkcioni{u i stvaraju ose}aj da je svaka zajedni~kainicijativa unapred „osu|ena na propast“). Sli~no je i sa institucijama„spoqnim“ u lokalnoj seoskoj zajednici, npr. administrativno-upravne in-stitucije dr`ave (ministarstava, sekretarijati, uprave). Dr`ava svojim,po prirodi naj~e{}e egzogenim modelima razvoja i centralisti~kim pro-gramima i strategijama, kod lokalnog stanovni{tva ~esto mo`e proizve-sti latentnu posledicu stvarawa ose}awa „mentalne zavisnosti“, ose}awabespomo}nosti i stawa permanentnog o~ekivawa da dr`ava ne{to predu-zme kako bi se situacija poboq{ala. U takvoj situaciji, lokalna inicija-tiva mo`e da bude neprepoznata, sputana ili nedovoqno podr`ana ili~ak da potpuno izostane. Lokalne inicijative, kroz lokalna partnerstva(izme|u razli~itih aktera – naro~ito javnog i privatnog sektora) u pla-nirawu, finansirawu, koordinaciji, realizaciji, monitoringu i evalua-ciji razvojnih projekata imaju ~itav niz pozitivnih efekata na unapre-|ivawe socijalnog kapitala i efikasnost razvojnih projekata na lokal-nom nivou. Pri tom dolazi do razmene iskustava i ideja korisnih za pro-jekte razvoja, zajedni~ko odlu~ivawe unapre|uje kvalitet projekata i we-govu realizaciju, lokalno znawe i iskustvo dovode do boqe analize pred-nosti i nedostataka koji postoje na lokalnom nivou, dolazi do pove}awaodgovornosti, unapre|ewa me|usobnih odnosa (upravqawe konfliktima),

183

ose}awa socijalne inkluzije i tzv. izgradwe kapaciteta lokalnog stanov-ni{tva (tzv. capacity building) (M o s e l e y ed. 2003: 115–141).3

Bilo bi iluzorno o~ekivati da ovi procesi nisu optere}eni brojnimproblemima. Jesu itekako, naro~ito u smislu nenaviknutosti lokalnogstanovni{tva na ovakve vidove saradwe i anga`ovawa, opasnosti ostvari-vawa interesa mo}nih pojedinaca i grupa (~ak koriste}i i mre`e razvi-jenog socijalnog kapitala (P o r t s, 1998: 21), problema u relativnojprednosti boqe organizovanih lokalnih zajednica i regiona koji mogu daprivuku zna~ajan deo investicija u svoje podru~je (~esto i pod uticajemlokalne politike i mo}nih pojedinaca). Tako|e, postoje problemi dalokalne grupe realno procene razvojne i investicione mogu}nosti, odno-sno, nedovoqni „kapacitet“ lokalnih grupa i lokalne administracije daplaniraju realno izvodqive i odr`ive projekate, koji bi imali dugoro-~no dejstvo (nasuprot sastavqawu „spiska lepih, ali neostvarqivih `e-qa“). Pored toga, mogu}e su pravne i administrativne prepreke, nedovoq-na informisanost, problem adekvatnih i optimalnih mehanizama parti-cipacije lokalnog stanovni{tva i stalne otvorenosti kanala participa-cije, wihove motivacije, suo~avawa sa upravqawem finansijama i preuzi-mawem odgovornosti, legitimnosti ukqu~enih predstavnika lokalne seo-ske zajednice, mogu}ih konflikata zbog razli~itih interesa i razli~itihvi|ewa problema, optere}enosti prethodnim konfliktima i lo{imiskustvima, kao i ve} pomenuti nedovoqno razvijen kapacitet lokalne ad-ministracije4 da upravqa ovakvim projektima itd.

U svakom slu~aju ciq ovakvih pristupa jeste u pokretawu tzv. proce-sa „izgradwe kapaciteta“ (capacity building) i predstavqa „dugoro~nu in-vesticiju“ u qudski i socijalni kapital neophodan za procese dru{tvenihpromena. Da bi se ovo ostvarilo, potrebna je ~vr{}a saradwa javnog iprivatnog sektora, dr`ave, lokalne i mesne samouprave, nevladinih orga-nizacija, zadruga, farmerskih asocijacija i drugih udru`ewa u ruralnimsredinama, obrazovnih institucija, masovnih medija i dr., a koja je neopo-hodna zarad efikasnijeg rada na procesima ruralnog razvoja.5

184

3 U empirijskom istra`ivawu 24 razvojna projekta (i lokalnih partnerstava) u {estevropskih zemaqa (Finska, [vedska, Velika Britanija, Nema~ka, [panija i Italija) is-tra`iva~i su do{li do empirijskih dokaza o sna`nim posledicama lokalnih partnerstavakoja se ogledaju u: efikasnosti ovih partnerstava, endogenom razvoju, izgradwi kapaciteta,integralnom razvoju, inovacijama i u~e{}u lokalne zajednice. Dokazi o zna~ajnim posle-dicama ovih procesa ogledaju se u: organizacionoj odr`ivosti lokalnih partnerstava, wiho-voj legitimaciji i odr`ivom razvoju. Relativno slabiji empirijski dokazi ukazuju na: soci-jalnu inkluziju, strate{ko planirawe i egzogeni razvoj.

4 Ovaj problem ~ini se kao jedan od zna~ajnijih u funkcionisawu lokalnih samoupra-va u Srbiji.

5 Zbog zna~aja poqoprivrede u procesima ruralnog razvoja, ovo podrazumeva i razvi-jawe funkcionalnog sistema znawa i informacija u poqoprivredi.

MERE POLITIKE RURALNOG RAZVOJA U EU I SRBIJI

U kontekstu gore pomenutih problema, postavqa se pitawe kako us-meriti budu}u, a trenutno nepostoje}u strategiju ruralnog razvoja Srbije,koji su prioriteti razvoja, u kojoj meri oni treba da budu u okviru {i-roko postavqenih mera Evropske unije, kako napraviti optimalni balansizme|u razli~itih strategija, koje su dodatne mere potrebne i kako }eone zavisiti od na{eg dru{tveno-ekonomskog, politi~kog i kulturnogkonteksta? Ovo su, u stvari, neka od kqu~nih pitawa koja se postavqajupred svako dru{tvo, koje `eli ozbiqno da se pozabavi pitawem razvojaruralnih sredina i prikqu~ewem Evropskoj uniji. Politika prikqu~iva-wa podrazumeva neminovno prihvatawe pravnih i drugih okvira koje EUpostavqa pred svaku dr`avu-kandidata, dok, s druge strane, svaka nacio-nalna strategija ruralnog razvoja mora da defini{e nacionalne priori-tete, a koji zavise od konkretnog dru{tveno-ekonomskog konteksta. Naova krupna pitawa, te{ko je odgovoriti i ona prema{uju mogu}nosti ovograda. U narednom delu rada ukaza}emo na neke dobre primere ruralnograzvoja, a koji su nastali u sklopu strategije teritorijalne kohezije ev-ropskog ruralnog prostora. Ovi dobri primeri, svakako mogu pomo}i dase operacionalizuje model nacionalne strategije ruralnog razvoja Srbije.Takav model je Srbiji neophodan, kako zbog svojih prednosti u odnosu napostoje}e stawe, tako i zbog obaveze da se u procesu prikqu~ivawa EUovakve smernice neminovno prihvate (a ne treba zaboraviti ni mogu}nosti potrebu kori{}ewa zna~ajnih fondova koje otvara prikqu~ivawe u EU).

Za razumevawe procesa ruralnog razvoja Srbije od velikog je zna~ajanaglasiti potrebu za ukqu~ivawem lokalne samouprave i razli~itimoblicima participacije lokalnog stanovni{ta u planirawu, izvo|ewu ikontroli razvojnih projekata. To zna~i da je jedan od va`nih principadecentralizacija finansirawa, planirawa i odlu~ivawa. Procesi plani-rawa ruralnog razvoja moraju biti sme{teni i na regionalni i na lokal-ni nivo iz razloga optimalnog kori{}ewa resursa, lak{eg povezivawaregionalnih i lokalnih aktera, izbegavawa birokratizacije i nerazume-vawa regionalnih i lokalnih prilika od strane centralnih institucijaitd. Na ovaj na~in lokalna i regionalna (interna) pitawa dobijaju nazna~aju (npr. nivo dohotka u regionu, stepen zaposlenosti, o~uvanost pri-rodnih resursa, pove}awe prihoda iz poqoprivrede, lokalne inicijativeza razvoj i obnovu sela itd.). Iskustva po pitawu ruralnog razvoja u Ev-ropi su brojna i ona, jednim svojim delom, predstavqaju lokalne i regio-nalne (teritorijalne) odgovore na pitawa razvoja ruralnih sredina, a ko-ji su uklopqeni u nacionalne strategije ruralnog razvoja. Primer za tosu evropske inicijative tzv. endogenog ruralnog razvoja Lider 1 i Lider2 (Lider 1 – od 1991. god., Lider 2 – od 1994–1999). Me|utim, iako Li-der inicijativa nagla{ava tzv. „bottom up” principe lokalnog (terito-rijalnog) razvoja ruralnih zajednica, mora se re}i da „oni u nekim ze-

185

mqama nisu bili nepoznati i ne predstavqaju neku posebnu inovaciju umetodologiji endogenog (ruralnog) razvoja“ (R a y, 2000:163–171).

U najkra}em, op{te karakteristike Lider inicijativa (simboli~no~esto nazivanih „laboratorijama ruralnog razvoja”) su slede}e: razvojskoncentrisan na odre|enu teritoriju radi boqeg kori{}ewa endoge-nih potencijala podru~ja, horizontalne integracije aktivnosti, ja~awe za-jedni~kog identiteta i vizija za razvoj; pristup „odozdo na gore” (bot-tom up), koji se ogleda u aktivnoj participaciji lokalnog stanovni{tva;lokalna partnerstva, operacionalizovana preko lokalnih akcionihgrupa (tzv. LAG) koje aktivno kooridiniraju ove procese; inovativnipristup, usmeren na kreirawe alternativnih i originalnih re{ewa za-rad podizawa konkurentnosti podru~ja; multisektorska integracija,kao kombinacija aktivnosti razli~itih ekonomskih sektora, dru{tvenihgrupa i institucija; povezivawe (networking), u smislu povezivawa ra-zli~itih grupa i teritorija obuhva}enih Lider inicijativama, kako bi seomogu}ilo {irewe informacija, ideja i iskustava me|u ruralnim regio-nima Evrope i stimulisala kooperacija me|u regionima (aktivno u~e{}eu ovom zadatku je obavezno za sve korisnike Lider programa); decentra-lizovano upravqawe i finansirawe, sa participacijom u finansirawuod strane onoga ko programe koristi.6

Generalna ocena Lider 1, 2 i Lider plus inicijativa jeste pozitiv-na. Pozitivna iskustva prve dve inicijative dovela su do nastavka finan-sirawa u vidu Lider plus inicijative, odnosno, u merama planiranim zaperiod od 2007. god., u kojima Lider prevazilazi nivo pilot inicijativei postaje integralni deo „programirawa“ ruralnog razvoja. Ova inicija-tiva dovela je do formirawa stotina lokalnih akcionih grupa {iromEvrope, koje su povezane i razmewuju iskustva svojih razvojnih projekata.Prema nekim procenama, samo Lider 2 inicijativa dovela je do kreirawaoko 100.000 radnih mesta za ruralno stanovni{tvo {irom Evrope(S h u c k s m i t h, T h o m s o n, R o b e r t s ed. 2005:110)7

Kao takav, „Lider je pre instrument za stimulaciju procesa u okvirulokalne ekonomije, nego instrument za promociju investicija... uspe{naimplementacija multisektorske integracije je efekat odre|enih pred-uslova i eksternih uticaja npr. povoqnog administrativnog konteksta,uspe{ne i diverzifikovane lokalne ekonomije, vitalnih, dinami~nih ireprezentativnih partnerstava i sna`ne strate{ke orijentacije na lo-kalne akcione planove, pre nego Lider aktivnosti... one su doprineleodr`ivosti razvojnih procesa na lokalnom nivou... pokazale su se prila-

186

6 Veliki broj informacija o Lider inicijativama mogu se na}i na sajtuhttp://europa.eu.int/comm/archives/leader27 Samo na primeru Austrije u okviru Lider 2 perioda do{lo je do zna~ajnog pove}awa

broja lokalnih akcionih grupa (sa 31 do 56 lokalnih akcionih grupa). Prema nekim po-dacima u Evropi postoji oko 1000 lokalnih akcionih grupa za oko 709 podru~ja koja su bi-la obuhva}ena Lider projektima (podatak sa internet stranice Lidera).

http://europa.eu.int/comm/archives/leader2

godqivim na razli~it socio-ekonomski i upravqa~ki kontekst i prime-wivim na mawe teritorijalne aktivnosti u ruralnim podru~jima... indu-kovale su odgovornost u lokalnim partnerstvima, povezuju}i u zajedni~kustrategiju javni i privatni sektor, kao i razli~ite interese brojnih ak-tera“ ([ a k { m i t; T o m s o n; R o b e r t s, 2005:109). Ove aktivnostisuo~avaju se i sa brojnim problemima i preprekama kao {to su uticaj in-teresnih grupa i pitawe kvaliteta partnerstava u lokalnim akcionimgrupama, problemi administrativnih prepreka za realizaciju projekata,relativno malo u~e{}e `ena u lokalnim akcionim grupama i probleminstitucionalne nerazvijenosti koja mo`e da predstavqa prepreku uspe-{nim razvojnim aktivnostima... tako|e „uo~ena je relativno skromna, akone i marginalna uloga farmera, ne u svim, ali u velikom broju Liderprojekata“ (P l e g, 2003: internet stranica).

Kao {to je ve} pomenuto Lider u narednom periodu postaje inte-gralni deo politike ruralnog razvoja EU, zajedno sa ostalim sli~nimfondovima tipa SAPARD (IPARD-a), PHARE, ISPA ili nacionalnihprograma sli~nih Lideru, usmerenih na ruralni razvoj lokalnih seoskihzajednica (POMO i POMO+ Finska; PRODER [panija; CTE Francuska;REGIONEN AKTIV Nema~ka itd.). Sve ove aktivnosti na nivou EU i nanivou dr`ava ~lanica ciqaju uglavnom na anga`ovawe lokalnog „kapita-la“ i lokalnih aktera u razvijawu dugoro~nih potencijala svojih podru-~ja, implementciju strategija koje su sami sa~inili, o~uvawe prirodnog ikulturnog bogatstva, obnove sela, unapre|ewe ekonomskog okru`ewa (no-va radna mesta) i organizacionih sposobnosti lokalne zajednice. U tomsmislu, „kooperacija na vi{e nivoa” je kqu~na komponenta ovakvih kon-cepata.

Perspektive ruralnog razvoja Srbije (prikqu~ivawem u EU) bi}eupravo u ukqu~ivawu u ovakve i sli~ne razvojne inicijative i fondove iu ukqu~ivawu ovakvih iskustava u okvire (trenutno nepostoje}e) nacio-nalne strategije ruralnog razvoja. Kqu~no je, me|utim, da Srbija na in-stitucionalnom nivou mora biti spremna da koristi ove fondove, kao iiskustva zemaqa koje su kroz period tranzicije pro{le. Me|utim, uodsustvu op{te strategije ruralnog razvoja, pitawe je koliko }e Srbijaspremno do~ekati ovakve i sli~ne razvojne mogu}nosti i u kojoj meri }eiskoristiti iskustva drugih zemaqa. Karakteristike rurala i agrara Sr-bije (pored ve} pomenutih sli~nih problema zemaqa u tranziciji) su: vi-sok udeo ruralne populacije – 43,64% i visok udeo populacije aktivnoanga`ovane u oblasti poqoprivrede (lova i {umarstva) 21,96% (Popis2002); u stvarawu bruto dru{tvenog proizvoda zna~aj agroprivrede je veo-ma veliki (prema nekim procenama ~ak blizu 40%). Srbija nema stra-tegiju ruralnog razvoja, a tek nedavno je kreirala „novu” strategiju ra-zvoja poqoprivrede.8

187

8 Odnedavno se u kontekstu ruralnog razvoja na nivou Ministarstva za poqoprivredu,ali i Pokrajinskog Sekretarijata za poqoprivredu, nudi nekoliko vrsta mera i fondova za

Realnu ocenu efekata nove strategije razvoja poqoprivrede, kao iodnedavno uvedenih mera za razvoj sela, u ovom trenutku te{ko je dati,pre svega jer su one uvedene tek nedavno (2005. i 2006. godine). Ono {tose ve} sada mo`e zakqu~iti jeste da se radi o realno malim fondovima,koji su u velikoj meri usmereni na razvoj poqoprivrede i samo jednim de-lom na razvoj lokalnih seoskih zajednica i obnovu sela. Politika ru-ralnog razvoja mora se oslawati na multifunkcionalni koncept poqo-privrede i mora nastojati da pove`e sve relevantne dru{tvene institu-cije (ministarstva i uprave) i sektore, od poqoprivrede, saobra}aja,obrazovawa, socijalne politike i politike zapo{qavawa, populacionepolitike, sistema lokalne samouprave itd.9 Bez koherentne i zajedni~kestrategije razvoja i ukqu~ivawa svih relevantnih dr`avnih struktura uovaj proces, te{ko je o~ekivati neke pomake (osim nekih dobrih pojedi-na~nih primera). U tom smislu, za ozbiqniju analizu efekata ovih mera,treba empirijski prou~iti i evaluirati wihove posledice, {to zna~i daruralnim sociolozima, (agro)ekonomistima i ostalim istra`iva~imapredstoji velik posao u empirijskoj analizi ovih procesa. Po na{em mi-{qewu, tek tada (i tek nakon odre|enog perioda primene ovih mera) mo-gu}e je realno proceniti wihove efekte.

U tom smislu, ostaje da se u budu}em periodu analiziraju efekti me-ra unapre|ewa sela finansiranih iz fondova Ministarstva za poqopri-vredu i iz sredstava aktuelnog Nacionalnog investicionog plana. Tako|e,ostaju za analizu mere koje bi trebalo da unaprede funkcionisawe radalokalne samouprave na osnovu novog Zakona o finansirawu lokalne samo-uprave (jul 2006. god), koji predvi|a zna~ajne promene u decentralizaci-ji finansijskih sredstava ka nivou lokalnih samouprava (porez na imovi-nu, lokalne takse, ustupqeni prihodi-porezi i naknade itd.), a koji jo{nije za`iveo i suo~ava se sa brojnim admistrativnim i ostalim proble-mima.

ZAKQU^AK

Va`na iskustva iz politike ruralnog razvoja u Evropskoj uniji izkojih Srbija treba da u~i jesu: mobilizacija i povezivawe svih aktera uprocesu ruralnog razvoja, regionalizacija, decentralizacija (i dekoncen-

188

pomo} razvoju sela i poqoprivrede (Op{irnije o tome: www.minpolj.sr.gov.yu., www.psp.vojvodina.sr.gov.yu).

9 U tom smislu, diskutabilno je da li „ruralni razvoj”, kao politi~ki kompleksnamera i multidimenzionalan proces, treba da bude u formalnoj nadle`nosti Ministarstvaza poqoprivredu. Naravno, zna~ajan udeo agroprivrede u bruto doma}em proizvodu zemqe,odnosno, zna~ajno u~e{}e poqoprivrednog u ukupnom i ukupno aktivnom i ruralnom stanov-n{tvu Srbije, opravdava sada{we stawe. Me|utim, s obzirom na kompleksnost i zna~aj ovogpitawa za sveukupni dru{tveni razvoj, mogla bi se zastupati (kao – priznajemo – pomalo„ekstremna”) ideja za osnivawe posebnog Ministarstva za ruralni razvoj (pod pretpo-stavkom da bi ona u su{tinskom, a ne samo u formalnom smislu ne{to promenila).

tracija mo}i odlu~ivawa i upravqawa), primena znawa i iskustava drugihzemaqa, regionalni i lokalni projekti razvoja, ideja o lokalnim akcio-nim grupama na nivou lokalnih zajednica itd. Srbija bi trebala ukqu~i-ti ovakve ideje u zvani~nu strategiju razvoja i operacionalizovati ih nataj na~in da budu mogu}e i prakti~no ostvarive. Deklarativno zalagaweza ovaj pristup ne donosi rezultate. Na ovaj na~in, ja~ao bi se i socijal-ni kapital ruralnih podru~ja, koji u sadejstvu sa ostalim oblicima kapi-tala svake ruralne sredine, mo`e pove}ati wenu konkurentnost i poten-cijalno proizvesti niz pozitivnih dru{tvenih promena. Ruralni razvoj(kao i dru{tveni razvoj uop{te) je kontinuiran proces. Kao takav, onuvek podrazumeva odre|ene rizike. On podrazumeva spremnost na (br`eili sporije, otvorene ili prikrivene) promene i inovirawe postoje}e`ivotne, privredne i svake druge dru{tvene prakse. Ruralni razvoj nijeprosti dodatak modernizaciji poqoprivrede. On nije politi~ka demago-gija u predizbornim seansama. On nije (pre)~esto pozivawe na seoski tu-rizam kao ~arobni {tapi} razvoja srpskih sela.10

Neuva`avawe slo`enosti ovog dru{tvenog fenomena mo`e dovestido prividnog i urbanocentri~nog razvoja koji ima za posledicu neodr`i-va razvojna re{ewa, neadekvatni razvoj mre`e naseqa, „urbanu socijal-izaciju“ i {tetno imitirawe urbanog obrasca u razvoju seoskih naseqa,stvarawe ruralnih rezervata u kojima dominira seoska sirotiwa, osiro-ma{ena u ekonomskom, demografskom, kulturnom i svakom drugom pogle-du. Seoska populacija, u Srbiji strahovito pogo|ena procesom seniliza-cije stanovni{tva i fizi~kim odumirawem sela, postaje apati~na i soci-jalno izop{tena iz ve}ine dru{tvenih doga|awa i u nedostatku strategi-je razvoja i adekvatnih mera, ostaje prepu{tena sama sebi i osu|ena napuko pre`ivqavawe.

LITERATURA

B o g d a n o v, Natalija (2003). Ruralni razvoj – politika EU, stawe i perspektiveu Srbiji, Zbornik Poqoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integra-cijama, Simpozijum agroekonomista, Beograd.

B r y d e n, J., Rural Development Indicators and Diversity in the European Union, in-ternet stranica http://srdc.msstate.edu/measuring/bryden.pdf

C o m m I n s, P. (2004). Poverty and Social Exclusion in Rural Areas: Characteristics,Processes and Research Issues, Sociologia Ruralis, Vol 44 (1).

European Communities – Commision (1988). The future of rural society, Supplement4/88 Bull. EC, Luxembourg,.

L e e, J., Á r n a s o n, A., et al. (2005). Networking: Social Capital and Identities inEuropean Rural Development, Sociologia Ruralis, Vol.45 (4).

189

10 U nedostatku adekvatne (ili bilo kakve) strategije ruralnog razvoja u Srbiji, po-zivawe na seoski turizam (~esto i bez sistematske strategije razvoja tog istog turizma) de-luje ve} poprili~no istro{eno i degutantno.

M o s e l e y, M. ed. (2003). Local Partnerships for Rural Development – The Europe-an Experience, CABI.

P l a n c k, U. (1986). Dorferneuerung und Dorfforschung - Beitrag und Methoden derSoziologie, Schriftenreihe für Agrarpolitik und Agrarsoziologie, Linz, Band XLII

P l o e g, J. D. van der (2003). Rural development and the mobilisation of local actors,EU Rural Development Conference, Salzburg, Internet str.:http://ec.europa.eu/comm/agriculture/events/salzberg/panels/ploeg.pdf

P l o e g, J. D. van der et al. (2000). Rural development: From practices and policiestowards theory, Sociologia Ruralis, Vol. 40 (4).

R a y, C. (2000). The EU LEADER Programme: Rural Development Laboratory,Sociologia Ruralis, Vol. 40 (2).

R e i m e r, B. (2004). Social Exclusion in a Comparative Context, Sociologia Ruralis,Vol 44 (1).

S h u c k s m i t h, M. (2000). Endogenous Development, Social Capital and Social In-clusion: Perspectives from LEADER in the UK, Sociologia Ruralis, Vol. 40 (2)

S h u c k s m i t h, M. (2004). Young People and Social Exclusion in Rural Areas,Sociologia Ruralis, Vol 44 (1)

S h u c k s m i t h, M, T h o m s o n, K. J., R o b e r t s, D. ed. (2005). The CAP and theregions – Territorial impact of the common agricultural policy, CABI.

Popis stanovni{tva, doma}instava i stanova u 2002, Stanovni{tvo, Delatnost ipol aktivnog stanovni{tva koje obavqa zanimawe, 2004.

P o r t e s, A. (1998). Social Capital: Its Origins and Applications in ModernSociology, Annual Review of Sociology, Vol. 24.

IMPORTANCE OF SOCIAL CAPITAL IN THE DEVELOPMENTOF LOCAL RURAL COMMUNITIES

by

Dejan Jankovi}

Summary

In the paper we analyzed several aspects that are relevant for the developmentof the local rural communities. According to that, we emphasized the importance ofsocial capital, its role and links with other forms of the capital which in synergy couldproduce „competitiveness“ of rural communities in complex rural development pro-cesses. Territorial rural development, as a relatively new rural development concept,represents some kind of reaction on the top down rural development politics and as-sumes analysis of different forms of capital and achievement of the rural communitiescompetitiveness. These processes could lead to rural economy development, diversifi-cation of the activities in rural regions and achievement of sustainable development. Inthe paper we presented some EU CAP initiatives that aim to improve rural develop-ment policy.

190