Projektni elementi lokalnih puteva

7/25/2019 Projektni elementi lokalnih puteva

1/25

Projektni elementi lokalnih puteva

2. Projektni elementi lokalnih puteva

Geometrijsko oblikovanje je umetnost i nauka odreivanja geometrije puta. Krozpraksu, putari su utvrdili da geometrijsko oblikovanje nije samo egzaktna nauka, ve seosnovni koncepti oblikovanja i njihove primene mogu standardizovati razliitim

parametrima. Parametri koji omoguavaju primenu ovog koncepta zahtevaju: predvieni obim i kompoziciju saobraaja

karakteristike terena du! izabrane trase

kvalitet usluge

raspolo!iva sredstva

Graenje puteva, nezaobilazno zavisi od re"enja datih u projektu geometrijskihelemenata i kolovoznih konstrukcija. #eina lokalnih puteva danas se gradi i obnavlja postandardima i metodama va!eim za puteve vi"eg reda. $eutim, i pored slinosti projektnih

parametara, oni su razliitog znaaja i va!nosti.

%snovni projekti geometrije puta &horizontalna i vertikalna osovina i popreni pro'ili(zavise od standarda geometrijskih elemenata, koji su 'unkcija projektne brzine, saobraaja,kapaciteta, eksploatacionih tro"kova, bezbednosti, terena i tro"kova graenja i odr!avanja.)tandardi geometrijskih elemenata za lokalne puteve su znatno bla!i u odnosu na putevevi"eg reda.Geometrijski elementi puta, kojima se projektuju linije situacionog i nivelacionog

plana, proveravaju se sa gledi"ta konstruktivnih, saobraajno * psiholo"kih i vozno *dinamikih e'ekata. +a osnovu ovih provera razvijeni su kriterijumi za ocenu podobnosti

pojedinih geometrijskih oblika i proraun graninih vrednosti njihovih parametara. %vim jeomoguen uvid upodruje primenjivih elemenata i ukazano na pravila koja treba po"tovati pritrasiranju i oblikovanju puta.

Prema amerikim i australijskim propisima, klasi'ikacija i elementi puteva sa malimobimom saobraaja zavise od toga da li su u pitanj vangradski putevi, je'tini putevi ili loklni

putevi i ulice. su"tini, kriterijumi za de'inisanje projektnih elemenata su rang puta&primarni, sekundarni i sabirni(, obim saobraaja i karakter terena &ravniarski, brdovit i

planinski(.

%rijentacione vrednosti za izbor pojedinih projektnih elemenata koje se koriste u ina"oj zemlji, prihvaene su i upotrebljavaju se u - zemlje na svetu.

-


2/25


2.1. Saobraajno optereenje

)aobraajne analize su osnova analize postojeih odnosa u saobraaju i utvrivanjazakonitosti razvoja. /edan od va!nih podataka je podatak o prosenom dnevnom optereenju,a u upotrebi je i asovno optereenje. Prognoziranje se vr"i za projektni period od 01 godina,

a naje"e je to razdoblje od 21 do 03 godina. 4bog postojanja varijacija &mesenih idnevnih( u saobraajnom optereenju uveden je pokazatelj PG5)*6prosean godi"nji dnevnisaobraaj7. 4a potrebe odreivanja PG5) vr"i se sistematsko, kontinualno brojanje, tokomgodine dana, na odreenim odsecima puta.

PG5) 8 &ukupno vozila godi"nje(9 -3 voz9dan;

Kod lokalnih puteva PG5) iznosi 312311 &3111( po danu u toku godine.

2.2. Projektna brzina


3/25


de'ini"e njihov polo!aj u horizontalnoj ravni &D, E koordinate(. +ajvei broj geometrijskihoblika situacionog plana nastao je kombinacijom pravaca, kru!nih i prelaznih krivina.

2.3.1. Pravci

savremenom projektovanju puteva prave linije su pomono sredstvo pri 'ormiranjupovijene linije trase. )a vozno*dinamikog aspekta nije mogue postaviti ogranienja zaprimenu pravca. $eutim, u eksploataciji su uoeni negativni saobraajno * psiholo"ki e'ektikoji su ukazali na potrebu ogranienja deonice na meru sagledivu za vozae &maF ( idovoljnu za prilagoavanje uslovima puta &min (. Pravce izmeu kru!nih krivina mogue jeizostaviti samo u sluajevima postizanja bolje prilagoenosti puta terenu &min 80# r,pa se

primenjuje kontinualna 6)6 kriva(. +ajmanja du!ina pravca izmeu dve kru!ne krivine zavisiod maksimalnog nagiba prelazne rampe, a utvrena je standardom.

2.3.2. Horizontalne krivine

Hleksibilno povijanje trase u cilu savlaivanja terenskih prepreka obavlja se krivinamapogodnih geometrijskih oblika. +ajprostiji oblik krive je kru!ni luk tj. kriva linija konstantnezakrivljenosti &29I8const.( koja kru!ni luk istie kao nezamenjiv oblik projektne geometrije.Pri njegovom dimenzionisanju mora se voditi rauna o uticajima koje ovaj luk ima na vozilo

pri kretanju, te se mora po"tovati pravilo minIJIJmaFI.

$inimalno I odreuje se iz vozno*dinamikih odnosa, i primenjuje na onim mestimagde je IminI bio neprihvatljiv zbog investicionih posledica, a direktnoje srazmerankvadratu brzine kretanja vozila.

Kod lokalnih puteva predlo!ene su vrednosti za minimalne radijuse horizontalnekrivine od 23 do -1 &C31(m. Prema propisima $eunarodne banke za obnovu i razvoj datisu dijagrami zavisnostistr 24 i25 PP

2.3.3. Preglednost

Lstra!ivanja uzroka saobraajnih nezgoda na putevima do"lo se do zakljuka da je uskoro A1 M sluajeva indirektan uzrok nedovoljna preglednost puta. Potpuna preglednostobezbeena je jedino u pravcima u jednolikoj ravni ili u konkavnim vertikalnim krivinama. ostalim sluajevima ona je, po pravilu, umanjena. Pregledno"u se meri stepen ostvarenja u

trasiranju i in!enjersko*tehnikom oblikovanju puta. Prorauni i prostorne provere se uprostornim analizama obavljaju za dva karakteristina sluaja i to:

4austavna preglednost * potrebna preglednost za bezbedno zaustavljanje vozilaispred nepokretne prepreke na kolovozu

Preticajna preglednost * proverava mogunost puta za bezbedno izvoenjepreticanja

@


4/25


a!stavna "re#lednost mora biti obezbeena u oba smera vo!nje. #eliina ovepreglednosti na situaciji i u zavisnosti od brzine, prema amerikim propisima, prikazana je nasledeim prilozima

4austavna preglednost u zavisnosti od horizontalne vidljivosti

N

221

211

N1

@1

C1

-1

31

A3A1

PI%/BK?+=%IL4%+?=+B #L5/L#%)?L 4=#L)+%)?L %5 4=)?=#+B PIBGB5+%)?L


5/25


Preti$a%na "re#lednost & du!ina preticajne preglednosti prikazana je, premaamerikim propisima, na situaciji i u zavisnosti od brzine

Preticajna preglednost u zavisnosti od norizontalne vidljivosti

21

20

22

21

N

@

C

-

331 211 011 11 A11 311 -11 C11 @11

I=5L/) KIL#L+B, &m(

LIL+=#L4IBPIBGB5+%)?L,&m(

$inimalni radijus krivine zaodgovarajuu projektnu brzinu


6/25


Kod puteva za povezivanje, du!ina ove preglednosti iznosi 03 m, a izuzetno je 01 m.Kod puteva za povezivanje du!ine preticajne preglednosti prikazane su u tabeli:

?abela 0. 5u!ina prerticajne preglednosti

VR'k()*+ 1 A1 31 -1

R ' ( + 0 A@ C0 21-Prema va!eim propisima minimalna du!ina preglednosti je od A3 do 2A3 m.

2.4. Nivelacioni plan

+ivelacioni tok puta odreen je linijskim projekcijama u vertikalnoj ravni. +aroitosu znaajni nagibi nivelete, vertikalne krivine i popreni nagibi kolovoza. Kao i usituacionom planu granine vrednosti projektnih elemenata de'inisane su eksploatacionim ikonstruktivnom kriterijumima, a direktno primenjive veliine usvojene su u skladu sa rangom

puta i uslovima lokacije.

2.4.1. Nagibi nivelete

Podu!ni nagib puta, ili nagib nivelete &in M( usvaja se na osnovu realne proceneobjektivnih uslova lokacije. $in in odreen je iz uslova odvodnjavanja, a u krivinama i naosnovu rezultujueg nagiba &vektorskog zbira ini ip(. +iveleta mo!e biti i horizontalna &in81(,ako je mogue obezbediti e'ikasno odvoenje povr"inskih voda samo poprenim nagibomkolovoza.

min in 8 iQhid 8 1, M za betonski pro'ilisane elemente

min in 8 iQhid 8 1,3 M zatravljeni kanali segmentnog oblika

?j. kod savremeno trasiranih puteva min in 81,@ M&2,1 M(.

$aF inpredstavlja gornju granicu na koju utiu uslovi vue, tro"kovi graenja i nizeksploatacionoh 'aktora. Problem odreivanja maF inje vi"eznana 'unkcija ije se re"enje nemo!e oekivata iz teorijskih obrazaca. ?ako, propisi za projektovanje ukazuju samo naorijentacione vrednosti za maF in, a dokazivanje opravdanosti primene neke konkretnevreednosti i opravdanosti njene primene je obaveza projektanta.

30 zemlje na svetu standardi za maF insu prikazani u tabeli

22


7/25


Prema va!eim jugoslovenskim standardima, maksimlne vrednosti podu!nog nagibaprikazane su tabelarno u zavisnosti od uslova terena:

20

Klasa L&131 P5)( Klasa LL&31A11( Klasa LLL&A1121 ( Klasa L#&210111( Klasa #&preko 0111(

I < PI < P I < P I < P I < P

#isok)rednji+izak

23

2A

2

20

22

21

N

@

C

-

3

A

I

maFin

,M

I * ravniarski teren< * brdovit terenP * planinski teren

)tandardi za maF in u 30 zemlje sveta


8/25


?abela . $aF in za uslove terena

Iazred puta Iavniarski


9/25


primenljivi samo na putevima ni!eg ranga, a nagibi in01 M mogu se pojaviti jedino utropskim predelima, zbog odgovarajuih terenskih vozila.

2.4.2. Duina podunog nagiba

Prilikom primene maF in va!no je de'inisati i du!inu puta na kojoj se taj nagibprostire. glavnom se maF in primenjuje na kratkim deonicama puta, jer svaki podu!ni nagibvei od 0,3 M dovodi do osetnog pada brzine teretnih vozila, "to se negativno odra!ava na

protonost i kom'or saobraaja. +evolje u saobraajnom toku nastaju pri prekoraenju tzv.6kritine du!ine nagiba7, koji je direktno srazmeran pristupnoj brzini, saobraajnoj brzini zadati nivo usluge i dinamikim karakteristikama merodavnog vozila.

Prema podacima ==)>% prihvatljiva vredonst relativnog smanjenja brzine na nagibuiznosi #803 km9h u intervlu @1J#J201 km9h, "to znai da je brzina #833 km9h graninavrednost brzine pri kojoj se mo!e odr!ati planirano stanje saobraajnog toka. ticaj

6podu!nog nagiba7 na kritinu du!inu za merodsvno teretno vozilo prikazan je na slici. okviru australijskih propisa, du!ina kritinog nagiba prikazana je slikovito i tabelarno.

2A

5ozvoljeno poveanje visine

Povr"ina puta

maF. dozvoljeni nagib

maF. dozvoljeni nagib

5u!ina kritinog nagiba


10/25


?abela -. 5u!ina kritinog nagiba$aF in Projektna brzina km9h; 5u!ina krit.nagiba

A1 -,3C

@

31@11311

1C

C,3@

-12211N11-11

CC,3@

C12112111C11

@ @1 2111C@

N12011-11

-C 211 2311C31A,33,3

2212@11N11

A3

20102112111

A 210-11211

Prema va!eim propisima u - zemlje na svetu orijentaciona du!ina kritinog nagibaje -11 m za in A M i 2111m za in N M.

2.4.3. Vertikalne krivine

Prilikom promene nagiba nivelete javljaju se prelomi koji po svojoj orijentaciji mogubiti konveksni ili konkavni.

Karakteristini tipovi preloma nivelete: a. konveksniS b. konkavni

)vaki prelom nivelete, bez obzira na o"trinu & in ( ili orijentaciju, podle!e zaobljenjukru!nim lukom radijusa Iv. ?ime se obezbeuje bezbedno kretanje vozila i ubla!avaskokovita promena otpora od nagiba.

23


11/25


5ijagram otpora nagiba na prelomu nivelete: a. bez zaobljenjaS b. sa zaobljenjem

2.4.3.1. rani!ni radi"usi

4a sve vertikalne krivine minIv se odreuje iz voznodinamikih uslova i uslovapreglednosti. Kod lokalnih puteva veliina minIvnije standardizovana. $eutim, kada jepotrebno de'inistati i propisati veliinu minIv, prema ==)>% metodi one se odreuju izuslova preglednosti.

#riteri"u$ preglednosti

Po ovom kriterijumu dimenzionisanje minIv obinose vr"i tako da se zadovoljizahtev * da zaobljenje preloma bude izvr"eno radijusom koji omoguava da voza uoi

prepreku &nepokretnu( na kolovozu na du!ini zaustavne preglednosti. Iazlikujemo uslovekonveksnih i konkavnih krivina

konveksne krivinestr.2N@,sl.A32,proj.puteva

2-

a =

b = Iv81.03P

z


12/25


konkavne krivine

Vozno%dina$i!ki kriteri"u$

%vaj kriterijum podrazumeva sagledavanje uticaja centri'ugalne sile u vertikalnimkrivinama. ovim krivinama ona je usmerena upravno na kolovoz. %va sila izazivapoveanje9smanjenje sopstvene te!ine vozila u zavisnosti od toga o kom tipu krivine je re konveksna9konkavna. ) toga je propisima odreena maksimalna dozvoljena promenasopstvene te!ine od 3 M, "to se posti!e zahtevom da veliina radijalnig ubrzanja &p( budemanja od 1,3 m9s0.

p9g 8 1,39N,@2 39211

v0 9Iv8 1,3 minI#8 1,23A#r m;

Iv8 v091,3 , v 8 #9,-

=nalizom sva tri navedena kriterijuma, da se zakljuiti da se maFIv zahteva kodkonveksnih preloma nivelete zbog izrazitog zahteva za otvaranjem pune preglednosti. engleskim propisima, preuzetim iz ==)>% standarda date su minimalne du!ine vertikalnihkonveksnih i konkavnih krivina u zavisnosti od projektne brzine.

praksi se za loklne puteve preporuuju veliine:

konveksne krivine minIv 8 0112.111 m

konkavne krivine minIv 8 011@11 m

2C

minRv=

8 21Rsin 8 1.12CA3cos 8 1.NNN@3 T 2


13/25


2.5. Popreni pro!il

Popreni pro'il predstavlja prvu polaznu projekciju pri projektovanju puta. +jimutvrujemo sadr!aj i dimenzije 'unkcionalnih elemenata.

Konstruktivne elemente na kojima se obavlja saobraajna 'unkcija, mo!emo podeliti

ne elemente u osnovnoj ravni kolovoza koji ine i nadgradnju planuma, i na elemente kojioblikuju donji stroj kolovozne konstrukcije odnosno 6trup puta7.

,olovoni ele(entipredstavljaju kolovozne trake koje slu!e za neposredno odvijanjesaobraaja, kao i pratei kolovozni elementi koji obezbeuju uslove za obavljanjesaobraajne 'unkcije. %vi elementi se nalaze u pribli!no istoj ravni, sa internim varijacijama

poprenog nagiba.

Kolovozne trake

+jihova normalna "irina mo!e se pribli!no izraunati iz obrasca: ts 8 031 U #r cm; ,

gde je 031 cm statika "irina merodavnog vozila , a #rcm9km9h; potreban za"titnirazmak. Lz ovoga sledi da je "irina vozne trake sazmerna programiranoj brzini puta, a zavisi

jo" i od saobraajnog optereenja i dimenzija vozila.

irina vozila je razliita, "irom sveta. %d CC zemalja u kojima va!e internacionalnipropisi usvojena je "irina vozila od 0,3 m u AN zemalja. ='rici ova "irina je 0, m, u Bvropi u +orve"koj i vajcarskoj 0,0 m. /u!noj =merici i =ziji u upotrebi su razliite vrednosti,od 0,- m u


14/25


Popreni pro'il lokalnog i seoskog puta:

2 ?rup puta, "irine @,11 &C,3( m

0 Lvina traka, ti82,11 m

4a"titno odstojanje vozila odivice kolovoza, "irine 1,03 m

A irina vozila, d80,31 &0,11( m

3 4a"titno rastojanje vozila,"irine 1,3 m

- irina puta

Popreni pro'il pristupnih seoskih puteva:

2 ?rup puta, "irine -,31 &-,11( m

0 4a"titno odstojanje vozila,"irine 1,1 m

irina tereta u otvorenojprikolici vozila, "irine ,11 m

A Lvina traka, ti81,C3 m

3 4a"titno odstojanje od ivicekolovoza, "irine 1,03 m

- Iazmak tokova vozila

C Iastojanje tokova vozila

@ irina puta, 3,11&A,31( m

Po ovim propisima kao jednotrani putevi, de'ini"u se pristupni putevi na kojima seodvija dvosmerni saobraaj. +a ovim putevima retko dolazi do susretanja dva vozila, a kadado toga doe preporuljivo je pro"iriti kolovoz radi mimoila!enja. Pro"irenja koja se izvodesu du!ine do 23 m, a projektuju se na svakih 2312C3 m.

2N


15/25


Pro"irenje kolovoza radi mimoila!enja

2. Podrujeizliva9uliva,li,lu8-,11m

0. 5u!ina pro"irenja, 823,11 m

. Lvina traka ti81,C3 m

A. )mer kretanja vozila

3. Pro"irenje za mimoila!anje

-. %sovina jednotranog puta

C. irina voznih traka, tv 8,11 m

@. irina pro"irenja, tsp 80,11 m

Prema jugoslovenskim standardima pro"irenje kolovoza radi mimoila!enja locira sena mestima koja su dogledna i na rastojanju od pribli!no 011 m. %vi propisi utvruju i "irinui du!inu pro"irenja zavisno od tipa poprenog pro'ila.

Prema istra!ivanjima Lnstituta za as'alt kali'ornijskog univerziteta % standardi kao optimalni, ali ne i minimalni. %glesbV i =ltenho'en sakupili su )standarde za dvotrane i jednotrane lokalne puteve i prikazali ih dijagramom.

ovom dijagramu "irine su date u zavisnosti od projektnih brzina i ve na njemu suuoljive razlike ==)>% standarda i stvarno primenjenih veliina.

+a kon'erenciji PL=IRa, 2N33 godine preporuena je "irina jednotranih lokalnihputeva od ,3 m, na kojima se podrazumeva izrada pro"irenja za mimoila!enje. 4advotrane puteve predviena je "irina od - doC m, a pri tome su kao najoptimalnije izdvojene"irine od 3,3- m. Preporuene su i "irine bankina od 2,30,3 m. irine 0,C m za jednotrane i3,3 m za dvotrane puteve, pri "irini vozila od 0,3 m, izdvojene su, po ovim propisima, kaoapsolutno minimalne "irine kolovoza.

Generalno, minimalna "irina lokalnih puteva &kolovoza( je 0,-C,3 m.

Prate.i ele(enti kolovoasu: bankine, rigole, razelna traka i zeleni pojas.


16/25


)tandardni oblik i konstrukcija bankine

Iigole su konstruktivni detalji putnog pro'ila u useku. )lu!e za prihvatanjepovr"inskih voda i njihovo kanalisanje.Popreni nagib im je ip821*23 M, a "irina 1,-2,1 m.

Kosine su pratei elementi trupa puta. +agibi kosina useka i nasipa trebalo bi da su"to bla!i kako bi se obezbedilo uklapanje u pejza! i zadovoljavanje likovnog kriterijuma. te!im uslovima merodavan je kriterijum stabilnosti. Po jugoslovenskim standardima kosine unasipu oblikuju se, za ovu vrstu puteva, u nagibu 0:, a kosine u useku u nagibu najvi"e A:3.Prema amerikim propisima nagibi kosina ne bi trebalo da su vei od A:2. %ni propisuju ivisinu9dubinu kosina od - m, pri brzini od @1 km9h i optereenju veem od C31 voziladnevno.

%snovni elementi useka i nasipa u poprenom pro'ilu puta

2.". #irina putnog pojasa

Pri de'inisanju "irine puta neophodno je de'inisati "irinu putnog pojasa &koridora(.okalni putevi prolaze kroz sva naseljena mesta, pa je samim tim potrebno voditi rauna o

prostoru koji oni zauzimaju. 4a ove puteve preporuljiva je "irina putnog pojasa


17/25


2.$. Saobraajni i slobo%ni pro!il

5a bi se obavljanje saobraja transportnih vozila sa najveim gabaritnim dimenzijamapotrebno je de'inisati saobraajni i slobodni pro'il.

)aobraajni pro'il je prostor u kome se mogu nai 'izike konture merodavnog vozila

u kretanju.)lobodni pro'ilje slobodni pro'il uvean po "irini i visini zbog mogunosti promene

staatikog gabarita vozila ili promena stanja kolovoza. %n mora biti osloboen svihsaobraajnih prepreka.

)aobraajni i slobodni pro'il kod: a. dvotranih puteva u slobodnom prostoru

b. dvotranih puteva u tunelu

amerikim propisima za lokalne puteve visina slobodnog pro'ila je A, m plusdodatnih 2123 cm zbog presvlaenja kolovoza.

propisima usklaenim u - zemlje sveta visina slobodnog pro'ila je 3 m.

2.&. Popreni nagib kolovoza

Popreni nagib kolovoza posebno se odreuje u krivinama. tom sluaju usmeren jeka sredi"tu krivine i uvean srazmerno zakrivljenosti. Potrebno je da bude zadovoljenarelacija:

maF ipk ipkI8 ',I( min ipk

(a/ i"k* Po saobraajno tehnikim kriterijumima utvreno je ova vrednost C M. Lzuzetno seusvaja ipk8N M u serpentinskim okretnicama. veanje poprenog nagiba, pri velikim

brzinama, pozitivno utie na savlaivanje centri'ugalne sile u krivinama. Lnae, maF ipkprimanjuje se samo onda kada je vektorski zbir podu!nog i poprenog nagiba tj. rezultujuinagib & irez ( ne prelazi odreenu vednost. %na je za puteve L, LL i LLL razreda i rez821 M, za

puteve L# i # razreda irez820 M, odnosno redukcija maF ipkvr"i se samo onda kada jepodu!ni nagib vei od C M, odn. 21 M.

(in i"k* $inimalni podu!ni nagib, min ipkje 0,3 M, u krivini i na pravcu. %va vrednost ipkodgovara svim krivinama iji je radijus vei ili jednak tzv. 6graninom radijusu7, a odreujese iz uslova odvodnjavanja. Promena poprenog nagiba u intervalu IIImin g zarazliite nivo projektnih brzina prikazuje se dijagramom.

00


18/25


Promena poprenog nagiba u intervalu I g&& za razne nivoe projektnih brzina

%vaj dijagram predstavlja gra'iku prezentaciju izraza za odreivanje poprenog nagibakolovoza u krivini proizvoljnog radijusa Ii& &&& min g(.

ipki8

&i

&min

1,-A M ; ,

u praksi se primenjuje upro"eni oblik ovog izraza

ipki8 C .min

&i

& 0 M ; ,

pri konturnim uslovima : min i pk8 0,3 M

maF ipk 8C M

Ig83minI

0

ipk

M;

C

-

3

A

0

maF ipk

8CM

min ipk

80.3M

A3

C3

201

2C3

031

.31

A31 -

11

C31

minI:m;

A1

31

211

011

311

2111

0111

.111

A111

3111

003

.C3

-11 @

C3 2

031

2C31

0031

.111

.C31

Ig

:m;

I m;


19/25


Prema nemakim propisima popreni nagib kolovoza u krivini kod lokalnih putevaodreen je dijagramom, u zavisnosti od brzine i radijusa:

5ijagram za odreivanje poprenog nagiba kolovoza

Po ovim istim propisima popreni nagib kolovoza na seoskim putevima odreuje seprema tipu kolovozne konstrukcije. Preporuljivo je:

ip M ;

zemljni putevi &mehanika stabilizacija( -@

tucaniki kolovoz A3

as'altni kolovoz 0,3

kameni kolovoz A

betonski kolovoz 0

Pratei elementi su po ovim propisima poprenog nagiba 2120 M. %va pravila va!eza dvotrane puteve sa dvostranim nagibom. ?akoe je nagla"eno da se kod jednostranih

puteva primenjuje iskljuivo jednostrani nagib, koji se dimenzioni"e prema tipu kolovoznekonstrukcije.

Kod lokalnih puteva, prema meunarodnom dogovoru u - zemlje sveta, propisan jemaF ipod -@ M.

2.'. Pro(irenje kolovoza u krivini

Pro"irenje kolovoza u krivini radi se u cilju bezbednosti saobraaja tako "to sekolovoz pro"iruje u zavisnosti od o"trine krivine i kostruktivnih karakteristika merodavnogvozila. Pro"irenje kolovoza u krivini javlja se usled razlike radijusa tragova koje opisujutokovi vozila.

0A

03 1 A1 31 -1 C1 @1 N1 211 011 &m( 11I=5L/) KIL#L+B

3M

A

0


20/25


Karakteristini radijusi tragova vozila u krivini

)a slike iz W 2R sledi:

&Is Wp(0

8 Is0

* a0

, odnosno 0I).

Wp Wp0

8 a0

Po"to je Wp0mala veliina mo!e se izostaviti, sledi:

Wp 8'&

a

0

0

m;

Is* najmanji poluprenik kruga okretanja m;

= * rastojanje od zadnje osovine do prednjeg najisturenijeg dela vozila m;.

Lzraunavanje pro"irenja na ovaj nain izvodi se u krivinama sa 03JIJ011 m. KodI011 m je p 1,03 m pa se zanemaruje, a kod IJ03 m oblikovanje se vr"i upotrebom

krive tragova.Prema na"im propisima redukovana du!ina vozila * 5, je osnov za odreivanje

pro"irenja kolovoza u krivini i iznosi:

5 8 3 m, za poljoprivredne ma"ine sa prikolicom,dvoosovinska teretna vozila ikratka troosovinska vozila

5 8 -,3 m, za poljoprivredne ma"ine i teretna vozila

5 8 N,2 m, za najvea teretna vozila

4a vozila kod kojih je 5 vee od N,2 m veliina pro"irenja kolovoza u krivini odreujese eksperimentalno.

Prema nemakim propisima veliina pro"irenja kolovoza u krivini oitava se sadijagrama

%reivanje pro"irenja kolovoza u krivini, radijus maFI 8 211 m

03


21/25


1 Pro"irenje kolovoza u krivini, i

2 ?raktor sa dve prikolice

3 ?raktor sa jednom prikolicom

4 Iadijus krivine

Lsti propisi sadr!e i prikaz situacije u sluaju ovog pro"irenja

>rvatski propisi 6?ehniki uvjeti za gospodarske ceste7 iz 2N@N godine, koji supreuzeti iz nemakih, predviaju veliine pro"irenja data sledeom tabelom:

?abela C. Pro"irenje kolovoza u krivini

5votrani put /ednotrani put

Iadijus krivineI &m(

Pro"irenjekolovoza

5u!ina prelazaPro"irenjekolovoza

5u!ina prelaza

011 1 1

231 1 - 1

211 -1 - 1

@1 @1 @ A1 A

-1 211 21 31 3

A1 2-1 23 @1 @

01 011 2@ 211 21

23 031 01 203 21

20 11 00 231 20

Pri utvrivanju standarda za projektne elemenate uzimaju se u obzir i raskrsnice i

prikljuci,okreti"ta i "irina mostova koja se za ovu vrstu puteva minimalno ,32 m.

2.1). *askrnice i prikljuci + ,-S -.4.3)& /

Geometrijsko oblikovanje ivica kolovoza u podruju povr"inskog vora utvruje se uzavisnosti od karakeristika merodavnog vozila tj. njegove redukovane du!ine. v* poveani radijus u krivini,

zbog pro"irenja >#8>iU a /X0 >i* radijus krivine +ormalna "irina putaA $era pro"irenja u krivini3 )kretni ugao

Xu sluaju jednotranog puta /8i, a usluaju dvotranih puteva /8i2Ui0. %vavrednost mora se dodavati naprojektovanu "irinu puta.


22/25


2.11. Serpentine + ,-S -..4.3)' /

#rednosti pro"irenja kolovoza u glavnoj krivini date su tabelarno za razliite tipovemerodavnog vozila &5 8 3,1 m, 5 8 -,3 m, 5 8 N,2 m(

2.12. 0kreti(ta+ ,-S -..4.31) /

%kreti"ta slu!e, pre svega, za okretanje teretnih vozila i poljoprivrednih ma"ina, anjihove mere utvrene su standardom. Predviaju se na putu na kojem na primernojudaljenosti nema ukr"tanja ili prikljuenja drugih puteva, odnosno drugih mogunosti zaokretanje vozila.

2.13. Primeri stan%ar%a

Propisi i standardi se razlikuju od zemlje do zemlje, neki od njih su gotovo identini,a neki su"tinski razliiti. Postoji mnogo razliitih 'aktora koji utiu na njihovo 'ormiranje.5elovi nekih od standarda za lokalne puteve prikazani su u tekstu koji sledi.

nemakim propisima, koji su u upotrebi i u >rvatskoj, lokalni putevi namenjenipoljoprivredi i "umarstvu dele se na spoljne ili povezujue, sporedne poljoprivredne, glavne,sporedne i prilazne "umske i ostale saobraajne povr"ine i saobraajnice. %snovne veliineelemenata projektne geometrije ovih puteva prikazani su tabelama:

?abela N. Geometrijski elementi poljoprivrednih puteva

Kategorija

puta

Popreni pro'il #oenje linije

0trani put 2trani putPopreninagibkolovozaip&M(

?locrtnielementi

#isinski elementi

k"irina kolovozab"irina bankine

Polup.krivineminI&m(

Podu!ninagibM &maF(

Iadijus zaobljenja

Konveks.minI &m(

KonkavniminI&m(

2 0 A 3 - C @

Povezujuiputevi &PP(

k8A,33mb81,C32m"k81,m

Pravac 2,3KrivineI 011 I8231 AI8211 3I8@1 -

I? 231


23/25


%znake: "k* pro"irenje kolovoza u krivini I? * ravniarski teren


24/25


?abela 22. Pokazatelji za de'inisanje vrste terena

Iavniarski


25/25


2.14. akljuak

Graenje puteva veoma zavisi od re"enja datih u projektu geometrijskih elemenata ikolovoznih konstrukcija. Projektovanje, graenje i obnavljanje veine lokalnih putevazasniva se na istim principima kao i za puteve vi"eg ranga, ali iako su projektni parametrislini, oni nemaju isti znaaj i va!nost. )tandardi geometrijskih elemenata za lokalne putevesu relativno znatno bla!i u odnosu na puteve vi"eg reda, izmeu ostalog imaju manji obimsaobraaja, drukiji sastav saobraajnog optereenja i razliita osovinska optereenja.

) obzirom na ekonomske kriterijume pri izgradnji lokalnih puteva &tro"kovi izgradnjetreba da budu "to manji(, veoma je va!na in!enjerska procena o ulozi i znaaju datog lokalnih

puteva u mre!i. %ni mogu biti sabirni putevi, malooptereeni vangradski putevi ili privatniputevi namenjeni prevashodno poljoprivrednoj proizvodnji ili nekoj slinoj svrsi. %vi putevimogu biti projektovani tako da slu!e povremeno u toku godine ili da prihvataju manje od 211vozila dnevno. ?akoe, treba biti obazriv kod procene ue"a teretnih vozila u obimu

saobraaja, jer on se mo!e ii do 211 M. 4bog toga je veoma va!no izvr"iti pravilan izborprojektnih elemenata, radi uspostavljanja najpovoljnijih moguih odnosa izmeu tro"kova iupotrebljivosti.

1

Documents

Projektni elementi lokalnih puteva