Građenje lokalnih puteva

7/25/2019 Graenje lokalnih puteva

1/72

Graenje lokalnih puteva

3. Graenje lokalnih puteva

Graenje lokalnih puteva zavisi od reenja do kojih se dolo u procesimaplaniranja i projektovanja, a direktno utie na odravanje i eksploataciju istih.

Izbor geometijskih elemanata puta i tipa kolovoznih konstrukcija znatno utie naizgradnju lokalnih puteva. U odnosu na ukupne trokove graenja lokalnih puteva,ulaganja u izgradnju kolovoznih konstrukcija ine !"#! $ ukupno uloenih sredstava, sobzirom da trasa skoro po pravilu lei po terenu. %bog toga je vano detaljno se upoznati

sa lokalnim karakteristikama terena, materijalima, klimom, speci&inostima saobra'aja,sezonskim poromenama, itd. (o znatnih uteda moe se do'i dobrom analizomgeomehanikih i geolokih karakteristika terena.

)arametri za projektovanje kolovoznih konstrukcija su *

+aobra'aj " ekvivalentno osovinsko opere'enje, optere'enje po tokukontaktno optre'enje

+vojstva materijala " e&ektivni povratni modul, koe&icijent slojeva, modulelastinosti i modul krutosti

)rojektni period

)rirodna sredina " klima, prodiranje mraza, novo podzemne vode, bubrenje tlai odvodnjavanje

ip kolovoza

rokovi " graenja, odravanja i eksploatacije

)ouzdanost " projektovanja kolovoza

-riterijum kvaliteta " upotrebljivost, dozvoljeni kolotrazi i gubitak agregata

3.1. Saobraaj

eki od navedenih parametara za lokalne puteve, kod puteva vieg ranga imajupotpuno drukiji znaaj. -od autoputeva, na primer osnovni parametar je ekvivalentnoosovinsko opere'enje, dok je na lokalnim putevima to optere'enje po toku tj. kontaktnooptere'enje. /eliina ovog optere'enja na lokalni putevima utie na naponska stanja, abroj njegovih ponavljanja na zamor materijala. -od teretnih vozila naleu'a povrinaaproksimira se krugom, pa imamo*

01


2/72

Graenje lokalnih puteva

r 2p

P ,

r " radijus kontakta

) " optere'enje, -

) " jednako raspodeljen pritisak po dodirnoj povrini, -3m0

/eoma je bitno imati podatke o tipovima vozila koja saobra'aju na odreenomlokalnom putu, jer kontaktno optere'enje je kod putnikih vozila ve'e na obodimapneumatika, a kod teretnih vozila u tredini kontaktne povrine.

)rojektovanje i graenje kolovoznih konstrukcija podrazumeva i procenusaobra'ajnog optere'enja puta. )rosean broj vozila na naim lokalnim putevima je1!!45!! vozila za 67 asa, izuzev u ekstremnim sluajevima kada dostie ak 0.!!!vozila za 67 asa. )rojektom moe biti de&inisano optere'enje manje od 1!! vozila podanu, a put moe biti takav da je u upoterebi samo povremeno u toku godine.

)rema amerikim propisima optere'enost lokalnih puteva je 5!47!! vozila nadan.

)rema nemakim propisima za lokalne puteve namenjene poljoprivredi iumarstvu, utvreno je da se njihovo optere'enje menja u zavisnosti od vrste, obima itehnologije radova, kao i godinjeg doba. -od poljoprivrednih puteva za dimezionisanjekolovozne konstrukcije optere'enje se prema nainu dejstva deli na tri kategorije*

jako prometno optere'enje

srednje prometno optere'enje

slabo prometno optere'enje

)rometno optere'enje potrebno je ocenjivati i prema oekivanoj masi prevozaizraenoj u brutto tonama dnevno kao godinji prosek.

)rema istim propisima, optere'enje na umskim putevima dato je u tabeli*

abela 10. -lasi&ikacija prometnog optere'enja na umskim putevima

-ategorija prometnog optere'enja )rometno optere'enje u brutto tonama367 h

+rednje teko 5!!45!!

8ako 1!!45!!

eznatno Ispod 1!!

)o de&iniciji " 9ptere'enje po toku :;9


3/72

>naliza ;9(

;kvivalentno saopra'ajno optere'enje :;+9= predstavlja broj prelaza osovina

sa ekvivalentnim optere'enjem kroz odreeni presek saobra'ajne trake uposmatranom intrevalu vremena.

;+9 2 (( .(8 . eso ,

gde je*

((" koe&icijent raspodele saobra'aja po smerovima? obino iznosi !,5 :5! $

po smeru=, a moe da se kre'e od !,0 do !,

(8" koe&icijent raspodele saobra'aja po trakama kod puteva sa vie traka u

jednom smeru? za puteve sa jednom trakom po smeru je 1!!

eso " zbirno ekvivalentno saobra'ajno optere'enje u oba smera koje se oekuje na odreenoj deonici puta u okviru projektnog perioda

)rojektni period je vremensko razdoblje u godinama za koje se kolovoznakonstrukcija projektuje, a zavisi od vanosti puta, merodavnog saobra'ajnogoptere'enja, itd. Uobiajene vrednosti date su u tabeli*

abela 17. )rojektni period kolovozne konstrukcije

/rsta puta )rojektni period :godina=

Gradski putevi sa ve'im optere'enjem 0!45!

/angradski putevi sa ve'im optere'enjem 15465@alo optere'eni putevi 15465

@alo optere'eni putevi sa zastorima odnevezanih materijala

1!46!

a amerikim putevima ovaj period je naje'e 6! godina tj. od 1! do 65godina.

Sd

h h = 76 cm

Pd/ 2

( )66d

Sh +

Optereenje dvojnih tokova - Pd


4/72

3.4. Tipovi kolovoznih konstrukcija

(va osnovna tipa kolovoznih konstrukcija su &leksibilne i krute kolovoznekonstrukcije. Aleksibilne se u praksi nazivaju Bas&altneC, koje se naje'e izrauju od

bitumenom vezanih materijala, a za krute vai naziv Bcementno betonskeC i one senaje'e grade od portland cementom vezanih materijala.

)od pojmom savremena kolovozne konstrukcije podrazumeva se vieslojnakonstrukcija koja se sastoji od slojeva bitumenom vezanih materijala, tj. od as&altnogzastora i nose'ih slojeva :od nevezanog zrnastog materijala, vezanog zrnastogkamenog materijala, pogodne vrste veziva ili kombinacije ovih materijala=. +astav,

debljina i raspored slojeva za pojedine tipove &leksibilnih kolovoznih konstrukcijazavise najvie od saobra'ajnog optere'enja, svojstava tla u posteljici i klimatsko4hidrolokih islova.


5/72

Detonske kolovozne konstrukcije spadaju u grupu krutih kolovoznihkonstrukcija. +astoje se od betonske nearmirane ili armirane ploe preko poloene

podloge ili direktno preko posteljice. %bog svoje krutosti i velikog modulaelastinosti, u odnosu na &leksibilne kolovozne konstrikcije, optere'enje prenose naveliku povrinu podloge. + obzirom na ovu injenicu, nosivost podloge ima maliuticaj na nosivost kolovoza.

Aleksibilne kolovozne konstrukcije su u odnosu na krute daleko elastinije ide&ormabilnije. Detonske kolovozne konstrukcije, zbog svoje velike krutosti,

optere'enje prenose na ve'u povrinu posteljice, izazivaju'i znatno manje napone napritisak i de&ormaciju u odnosu na &leksibilne.

ipine kolovozne konstrukcije na lokalnim putevima u Delgiji prikazane suna slici*

ipine &leksibilne i krute kolovozne konstrukcije na lokalnim putevima

1. as&alt beton 6. povrinska obrada 0. drobljeni kamen 7. beton


6/72

3.5. Elementi kolovozne konstrukcije

9snovni elementi kolovoznih konstrukcija su* posteljica, donja podloga,gornja podloga i zastor.

3.3..1 Posteljica

)osteljica prdstavlja BtemeljC kolovozne konstrukcije. U useku ona je odprirodnog tla, a u nasipu od prirodnog tla transportovanog iz useka ili pozajmita sastrane.

>ko je nosivost posteljice zadovoljavaju'a, u izvesnim sluajevima, preko njese direktno polau slojevi od bitumenom ili cementom vezanih materijala. Eadi zatite

posteljice od dejstva mraza esto se iznad nje radi donja podloga.

-od betonskih kolovoznih konstrukcija za posteljicu je najvanije da imaujednaenu nosivost, ali brojnim vrednostima se ne pridaje ve'i znaaj. )osteljice se

klasi&ikuju na slabe, normalne i vrlo vrste, prikazane u tabeli.

abela 15. -lasi&ikacija posteljice

ip posteljice@inimalna debljinadonje podloge :cm=

+laba+ve posteljice ije je

FDE $615

ormalna 6 FDE 15 $ H

/rlo vrsta+ve posteljice ije je FDE

$15 !

vrsto'a slabo nosivih posteljica moe se poboljati mehaniki i hemijski.@ehanikim postupcima vri se poboljanje granulometrijskog sastava temeljnog tla injegovog sabijanja. U hemijskim postupcima koriste se* cement, kre, pepeo, itd.

)ovrina posteljice se radi sa minimalnim poprenim nagibom od 0:7=$, tozavisi od karakteristika tla i uslova odvodnjavanja. a ravnjai od 0 m dozvoljeno jeodstupanje ravnosti od 0 cm.

9snovna uloga posteljice je da*

omogu'i pravilnu izgradnju slojeva, iznad nje

zatiti trup puta do momenta gradnje narednih slojeva

da prui ujednaenu nosivost

osivost posteljice se naje'e izraava FDE4om : kali&ornijski indeksnosivosti =,modulom stiljivosti, povratnim modulom i modulom reakcije tla -.

-riterijumi nosivosti posteljice po


7/72

+tepen zbijenosti +d: $ =

@odul stiljivosti@s: 3mm6=

@odul de&ormabilnosti

;v6 : 3mm6=

+itnozrni kohezivnimaterijal i sitnozrni

pesak

1!! 6! 0!

@eani kameni izamljani materijal:glinoviti ljunak,glinovita drobina, itd.=

1!! 0! 75

-ameni materijal:kamena drobina,ljunak, itd. =

1!! 7! J!

)rema nemakim propisima za lokalne puteve poljoprivredne i umske svrheposteljica je de&inisana kao zavrni sloj nasipa osreene debljine ili sloj tla u useku

ureen tako da odgovara traenim zahtevima zbijenosti i nosivosti, kao i projektnojgeometriji. )o njima posteljica u vrema izgradnle mora imati dovoljnu nosivost, a utoku eksploatacije puta ne sme menjati nosivost toliko da bi bila ugroena stabilnost i

predviena trajnost kolovozne konstrukcije. (ebljina sloja koji se smatra posteljicomse kod zemljanih materijala 6! cm, a kod kamenih 0! cm

.

0.0. 1.1.1. -valitet materijala :nemaki standardi=

)rirodni materijali od kojih se gradi posteljica moraju imati odreena svojstva,odnosno kvalitet. >ko za to ne postoje mogu'nosti, radi se sa materijalom koji

poseduje takva svojstva, treba predvideti neki od naina poboljanja tla. @aterijal zauzradu posteljice moe biti*

- zemljani materijal

- meani materijal :zemljani i kameni=

- kameni materijal

%emljani materijal mora zadovoljavati zahteve iz slede'e tablice*

abela 1. %ahtevi za zemljane materijale za primenu u posteljici

+vojstva %ahtevi

@aksimalna suva prostorna masa postand. )roctoru, min : t3m0= 1J!!

Granica teenja, maK :$= 5!

Indeks plastinosti, maK :$= 6!

Dubrenje :7 dana pod vodom=, maK :$= 0

+adraj organskih materija, maK :$= J

@eani materijali su prirodni materijali ili materijali dobijeni preradom:u kamenolomima= u kojima je jedna komponenata :zemlja ili kamen= zastupljenaudelom minimalno 0! $. Eadi postizanja mogu'nosti dobrog zbijanja materija moraimati stepen neravnomernosti*


8/72

U 21!

J!

d

dL # ,

gde je*

dJ! 4 prenik zrna od kojih je J! $ sitnije u materijalu

d1! 4 prenik zrna od kojih je 1! $ sitnije u materijalu

ajve'e zrno :kamenog materijala= ne sme biti sitnije od 15 cm.

-ameni materijal moe, takoe, biti prirodnog porekla ili dobijen preradom, amora zadovoljavati slede'e kriterijume*

- stepen neravnomernosti U L 7

- najve'e zrno 15 cm

)rilikom izrade posteljice materijal od kog se ona ili u kome se gradi, najpremora biti isplaniran pogodnim sredstvom, naje'e grejderom, tako da se postigne

priblino projektovani oblik posteljice. %atim se , pre zbijanja, vlanost materijalamora dovesti u stanje oko optimalne vlanosti.ako je materijal previe suv, vlai uodreeno vreme i ostavlja da se voda jedmoliko raspodeli po esticama tla. >ko jematerijal previe mokar, ostavlja se odreeno vreme da se prosui na suncu i vetru.

%bijanje se vri pomo'u pogodnih sredstava, zavisno od vrste materijala.%azemljane materijale treba koristiit jeeve i gumene valjke.%a kamenite materijale treba

prvenstveno koristiti vibracione, a nekad i statike valjke.%a meane materijale trebakoristiti vibracione valjke, gumene valjke i eventualno statike valjke.

)o zavrenom zbijanje posteljica mora imati projektovani oblik. (a bi se topostiglo doputenon je i eventualno dosipavanje materijala.

%bijenost posteljice se ispituje*

- putanjem kamiona sa valjkom 5! k pri emu ne smeju ostati trajnede&ormacije

- ispitivanjem modula stiljivosti pomo'u krune ploe pri emu se traiminimalna vrednost @s 2 6! @3m6.

9dstupanje od ravnosti posteljice moe biti najvie 7 cm na letvi duine 7 m.

agib planuma posteljice:u pravcu= mora biti najmanje 7 $.

Ispitivanje zbijenosti posteljice pomo'u kamiona obavlja se kontinuirano du

itavog puta, dok se ispitivanje modula stiljivosti krunom ploom obavlja na svakih1!! m puta.

3.3..2 Donja podloga

9dmah nakon izrade posteljice, pristupa se, to je mogu'e bre, izradi donjepodloge. 9na se sastoji od jednog ili vie slojeva prirodnog ili mehanikistabilizovanog tla, drobljenog agregata, ljunkovito4peskovitog agregata ili otpadnogmaterijala :drobljeni beton i ljaka=.

9snovni zadatak donje podloge je da*

- prui ujednaenu nosivost


9/72

- pove'a nosivost konstrukcije

- smanji negativne uticaje nastale usled promene zapremine tla u posteljici

- smanji ili spre'i dejstvo mraza ili pumpanja

)raktino njen zadatak je da pove'a debljinu kolovozne konstrukcije na

najpovoljniji nain.

U zavisnosti od saobra'ajnog optere'enja, dejstva mraza i kvaliteta materijala,debljina donje podloge iznosi 1545! cm.

>ko je nosivost posteljice velika :FDE 1! $= i nema opasnosti od dejstvamraza donja podloga se moe izostaviti.

Izbor tipa podloge zavisi od raspoloivih materijala i saobra'ajnogoptere'enja.

9tvorenameavina

ip D

%atvorenameavina

ip F

+tabiliz.cemen.

ip (

+tabiliz.kreom

ip ;

+tabiliz.bitumen.

ip A

%rnastiagregati

)rolaz kroz sitau $ :mm=

0.5

1#.!

7.5

!.765

!.!5

1!!

J!4#!

054J!

1!465

!4

1!!

H541!!

5!4H!

6!405

5416

1!!

4

J541!!

6545!

546!

4

M

4

4

4

4

M

4

4

4

1!!

4

J!41!!

6545!

!415

vrsto'a napritisak posle6H dana :@)a=

+tabilnost po@aralu, :-=

eenje po@aralu, :mm=

6,H45,6 !,

6,65 min

5 maK

osivost donje podloge uzraava se istim pokazateljima kao i posteljice*povratni modul, modul reakcije, modul stiljivosti, itd.

)otrebne debljine donje podloge za betonske kolovozne konstrukcije, uzavisnosti od nosivosti posteljice date su u tabeli*

abela 1#. (ebljine donje podloge

FDE na posteljici, :$= (ebljine donje podloge, :cm=

@anje od 6 6H

647 1H

74J 10


10/72

J415 H

)reko 15 !

-od nearmiranih betonskih konstrukcija stavlja se odgovaraju'a membrana dabi se smanjilo trenje izmeu betonske ploe i donje podloge, koje se javlja pridilatiranju ploe zbog promene temperature i vlage.

3.3..3 Gornja podloga

Gornju podlogu ini jedan ili vie slojeva koji lee neposredno ispod zastora.%a njenu izradu koriste se materijali otporni na dejstvo vode, mraza, sa FDE H! $.

aje'e se koriste* drobljeni agregat, mrevi beton, cementom i bitumenom vezanimaterijali i stabilizovani materijali. -od krutih kolovoza donjom podlogom se nazivasloj ispod betonske ploge.

Uloga gornje podloge zavisi od tipa kolovoza. -od krutih kolovoznihkonstrukcija gornja podloga se koristi da* sprei pumpanje i dejstvo mraza,

odvodnjava, smanji dejstvo promene zapremine u posteljici i pove'a nosivostkonstrukcije. -od &leksibilnih kolovoznih konstrukcija gornja podloga treba da

pove'a nosivost kolovoza, pobolja odvodnjavanje i sprei dejstvo mraza.

ajpoznatije vrste gornjih podloga su makadamske, betonske i od cementomvezanih ili bitumenom vezanih materijala.

@akadam predstavlja podlogu sastavljenu od drobljenog agregata. 9snovnitipovi ovih podloga su* suvo vezani makadam, vodom vazani makadami i penetrisanimakadami.

)odloge od cementom veznih materijala mogu biti od mravog betona i

stabilizacije cementom.

3.3..4 Zastor

%astor podnosi direktne uticaje od optere'enja vozila i &aktora sredine, tj.*

- dejstvo pneumatika :vertikalno i tangencijalno= i habanja

- dejstvo temperature, sunevih zraka :oksidacija veziva= i vode

9d pneumatika vozila, intenzitet vertikalnog napona na pritisak, iznosi od !,5do !,H @3m6, a napon na smicanje u blizini povrine habaju'eg sloja !,5 do 6

inteziteta pritiska u pneumaticima :!,05 do 1,J @3m6

=. emperaturne razlike moguiznositi i do 0!!F u toku dana, a godinje i do H!!F :NJ!!F leti i "6!!F zimi=.

9vi slojevi se kod &leksibilnih kolovoznih konstrukcija naje'e grade odbitumenom vezanih materijala, a kod kritih od portland cementnih betona.

-od &leksibilnih kolovoznih konstrukcija se sastoji od habaju'eg i veznogsloja. /ezni sloj ima zadatak da habaju'i sloj povee sa podlogom. 9n pove'avanosivost, otpornost na trajne de&ormacije, ini promenu kvaliteta materijala odhabaju'eg ka niim slojevima umerenijom i stvara uslove za izgradnju kvalitetnijeghabaju'eg sloja. U sluajevima kada je primenjen vezni sloj se izrauje naje'e odBas&alt betonskih meavinaC, a debljina mu je 541! cm. Oabaju'i sloj od as&alt betona

naje'e je debljine od 6,5 do H cm.


11/72

-od krutih kolovoznih konstrukcija debljina zastora tj. betoskih ploa je 1!405:7!= cm, to je u praksi naje'e 6!465 cm.

%astor je najvaniji sloj kolovozne konstrukcije ije su najmanje vrednostiprecizirane standardima :dimenzionisanjem=. (ozvoljeno odstupanje ravnosti zastorana ravnjai duine 7 m je 7 mm, a minimalni popreni nagib kolovoza na pravcuiznosi 6,! :6,5= $.

)rema nemakim propisima zastor je sloj po kome se neposredno odvijapromet i koji titi kolovoznu konstrukciju od nepovoljnih vremenskih uticaja. %bogtoga je vezan odreenim vezivima. Izuzetak ine zastori koji se sastoje od zrnastogkamenog materijala bez veznog sredstva. 9ni su manje otporni na promet i slabijetite kolovoznu konstrukciju od vremenskih neprilika, pa se njihova upotreba predviasamo kod slabije optere'enih puteva.

9snovni tipovi zastora sa gledita izgradnje lokalnih puteva su*

zastori dobijeni obradom prirodnog tla :obrade uljima, mehanike

stabilizacije, stabilizacije sa kalcijum hloridom4FaFl6, cementom, kreom,bitumenskom emulzijom, ljunkom, pepelom, itd.=

neobraeni zastori od peskovite gline, nekanih krenjkih stena, ljake,pepela, ljunka i drobljenog agregata, ukljuuju'i saobra'ajem i valjcimazbijene makadame

zastori dobijeni povrinskim obradama sa bitumenom, materijalanavedenih u prethodnoj grupi :ukljuuju'u i stabilizacije tla=

@eani zastori ili zastori dobijeni meanjem materijala na licu mesta:ukljuuju'i obrade emulzijama drobljenog kamenog agregata, ljake i

ljunka= %astori od bitumenom vezanih materijala dobijenih u stabilnim

postrojenjima :ukljuuju'i bitumenizirane peane meavine=

%astori od bitumeniziranih makadama :ukljuuju'i penetrisane po hladnomi toplom postupku=

%astori od as&alt i cement betona

3.6. Materijali

%naaj lokalnih puteva za ivot graana u naseljima van grada ne trebarazmatrati, jer se ba iz tog razloga tei na uve'anju lokalne putne mree. )ritom seuvek polazi od principa da se izgradi to vie lokalnih puteva sa to manje uloenihsredstava, tako da je jedan od osnovnih principa pri izradi lokalnih puteva maksimalnaupotreba lokalnih materijala, jer su oni naje'e je&tini i anlaze se u naposrednoj

blizini trase to smanjuje i trokove transporta i graenja. U zavisnosti od poloaja ivrste terena na kome se gradi lokalni put izbor materijala je razliit, ravniarskimtereni naje'e imaju znatno manji izbor prirodnih materijala u odnosu na

breuljkaste, brdovite i planinske terene gde je izbor materijala za graenje znatnoiri. )resudnu ulogu ima geoloki sastav terena, tako da ve'a otvorenost geolokih

pro&ila u brdskim i planinskim terenima omogu'ava lake nalaenje i eksploatacijurazliitih vrsta prirodnih graevinskih materijala.


12/72

/e'a industrijska postrijenja za preradu mineralnih sirovina, rudnici metala inemetala sa separacijama i &lotacijama, kamenolomi, elektroenergetske postrojenja itoplane na bazi uglja daju velike koliine raznovrsnih otpadnih i sekundarnihmaterijala koji se mogu koristiti za graenje puteva.

)osebno treba ista'i da se lokalni putevi mogu uspeno graditi i sa lokalnimnastandardnim materijalima, ako se potuju odreena pravila i to* da gornji strojlokalnog puta bude poloen na geoloki dobro istraenom i geomehaniki dobrode&inisanom terenu, da posteljica puta lei iznad nivoa podzemnih voda, da je sistemodvodnjavanja reen tako da se sprei negativan uticaj vode i mraza na postojanostugraenih materijala i trajnost kolovozne konstrukcije.

U sluaju da njihov kvalitet nije u potpunosti zadovoljavaju'i, neophodno jeizvriti njihovu deliminu ili potpunu popravku tj. izmenu karakteristika. ajve'inapredak u tehnologiji i standardizaciji metoda graenja postignut je u oblasti primene

bitumenom i cementom vezanih materijala. @etode izgradnje, ukljuuju'i i opremu,za lokalne puteve u odnosu na puteve vieg reda skoro su identine.

-onano, osnovni materijali za izradu kolovoznih konstrukcija na lokalnimputevima su* vezani, nevezani, kao i razne vrste sekundarnih i otpadnih materijala.

3.4.1 Nevezani materijali

9va vrsta materijala moe se na'i u prirodi ili dobiti preradom.

Dilo koji tvrdi materijal, prirodnog ili vetakog porekla, smatra se agregatom.

U prvu grupu nevezanih materijala spadaju drobljeni separisani ili neseparisanikameni agregat, drobljena ljaka i drobljeni beton, a i drugu prirodni pesak, ljunak i

ljaka.8okalni putevi mogu se graditi od kvalitetnih materijala, tj. standardnih

prirodnih materijala koji zadovoljavaju tehnike uslove za izgradnju regionalnih imagistralnih puteva. 9voj grupi pripadaju peskovito4ljunkoviti materijali, drobljeniagregati od karbonatnih stena i drobljeni agregati od eruptivnih stena. +vi oni potiuiz aktivnih ljunkara i kamenoloma i koriste se za izradu kolovozne konstrukcijetj.zastora.

8okalni materijali standardnog kvaliteta esto se mogu, u znatnim koliinama,na'i i van aktivnih kamenoloma i ljunkara. )rirodni agregati i peskoviti ljunak moguse na'i kao vueni nanos u koritima ve'ih renih tokova tj.kao nanosi4sedimenti

renih terasa svih naih reka, kao jezerski sedimenti ili kao sedimenti u krovinineogenih ugljenih basena :kolubarski, kostolaki, kovinski i dr.=. 9ni se uzodgovaraju'u tehnoloku obradu koriste kao kvalitetni materijali za izgradnjulokalnih puteva.

-valitetne prirodne drobine, kao to su osulinski materijal kalcitskog sastavaili dolomitske drobine, predstavljaju odlian materijal za izgradnju lokalnih puteva.

-ao odlian materijal za graenje treba napomenuti i materijale koji potiu odstarih, ruenih kolovoznih konstrukcija koji se zamenjuju novim :u naim uslovima

primena ovih materijala je vrlo mala=.

)rirodni nastandardni materijali predstavljaju prirodne materijale slabijih ilioslabljenih &iziko4mehanikih svojstava u odnosu na standardne prirodne materijale,


13/72

te se esto nazivaju i marginalni materijali. @eu ovim materijalima, razlikujemo,prema poreklu, dve grupe materijala i to*

-ameni materijali slabijih i oslabljenih &iziko4mehanikih svojstava kaoto su degradirane karbonatne stene, degradirane metamor&ne stene

:gnajsevi, mikaisti, kriljci, serpentiniti=, kriljci niskog stupnjametamor&izma, jako porozne i intenzivno promenjene vulkanske stene,sedimentne stene sa slabijima vezivom :peari, konglomerati i bee=

9tpadni materijali koji su isti ili veoma slini prethodnoj podgrupi. o sujalovinski materijali rudnika metala i nemetala, otpadni materijali prieksploataciji, drobljenju i separisanju kamena, magnezita, azbesta i dr.Uovu grupu, takoe spadaju &lotacijske jalovine rudnika metala* olova,cinka, bakra, antimona i dr. 9 materijalima ove podgrupe vie 'e biti reikasnije.

)rema nemakim propisima za lokalne puteve namenjene poljoprivredi i

umarstvu, nevezani materijali za izradu kolovoznih konstrukcija koriste se kodputeva sa relativno malim, povremenim saobra'ajnim optere'enjem, a sve zbog maleotpornosti kolovozne povrine prema optere'enju i male nosivosti. Izgled kolovoznihkontrukcija sa nevezanim zastorom prikazan je na slede'im slikama*


14/72

9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcijakod poljoprivrednih puteva bez vezanog zastoraza slabo saobra'ajno optere'enje

9vaj tip kolovoznih konstrukcija ne primenjuje se kod jako optere'enihputeva.

)rema ovim propisima kao materijali za izradu kolovoznih konsrukcija sanevezanim zastorom mogu se upotrebiti prirodni peskovitit ljunkovi, drobljenikameni materijali, prirodni kameni materijali, lokalni drobjeni materijali, peskovi idrugi slini zrnasti materijali.

0.7.1.1. )rirodni peskoviti ljunak

Granulometrijska kriva ljunka mora se nalaziti unutar graninih linija zaljunkovite nosive materijale.

masezrnamanjihodd


15/72

PRE!" #R$ d %mm&

-oe&icijent neravnomernosti U 2 dJ!3d1! mora biti izmeu 15 i 5! :dJ! jeprocenat zrna od kojih je J! $ sitnije u materijalu, a d1!procenat zrna od kojih je 1!

$ sitnije u materijalu=.+adraj estica manjih od !,!6 mm u nepovoljnim uslovima tlai vlanost mora biti manjaod 0 $, a u povoljnim uslovima mora biti manji od J$.%rna ljunka moraju biti dovoljno vrsta za predvienu namenu i moraju bitiotporna na vremenske uticaje, a naroito na mraz.

0.7.1.6 (robljeni kameni agregat

U upotrebi je drobljeni kameni agregat kontinualne granulacije !37! mm ili!3J! mm.Granulometrijska kriva mora se nalaziti unutar propisanih garaninih krivih

prikazanih na slede'im slikama.


16/72

PRE!" #R$ d %mm&

PRE!" #R$ d %mm&

raeni granulometrijski sastav postue se ili neposrednom proizvodnjom ili udrobilinim postrojenjima kamenoloma ili kombinovanjem nekoliko &rakcijadrobljenog kamenog materijala, odnosno njihovim meanjem u odgovaraju'em

postrojenju.

'masezrnamanjih

od

d

'

masezrnamanjihod

d


17/72

U pogledu isto'e :estice manje od !,!6 mm=, mehanike otpornosti samihzrna i njihove otpornost na vremenske prilike vae isti zahtevi kao i za prirodni

peskoviti ljunak.

0.7.1.0. 8okalni zrnasti materijaliU ove materijale spadaju* usitnjeni kameni materijali iz iskopa, otpadni

materijali iz kamenolama, kriljci, prirodno izdrobljeni dolomiti, metalurki otpad i sl.

%a njihovu granulaciju ne postavljaju se posebni uslov, ali se trai da materijaliimaju sposobnost da se mehanikim sredstvima mogu dobro uvrstiti i zbijati.

/eliina najve'eg zrna ograniena je na P predviene debljine sloja, zbognjegove homogenosti i ravnosti povrine.

%rnasti materijali moraju imati dovoljnu mehaniku otpornost za predvienusvrhu i dovoljnu otpornost na vremenske uslove i mraz. 9va svojstva se za pojedine

materijale odreuju na osnovu iskustva.I prored nesumnjivo malih poetnih trokova izgradnje prirodni, nevezani

materijali se u praksi sve manje primenjuju. U zadnje vreme mnogi od postoje'ihzastora od nevezanih materijala su nadograeni slojem4vima bitumenom vezanihmaterijala. +a takvim ojaanjem ovim zastorima se pove'ava trajnost.nazivaju seBje&tini as&altni zastoriC.

3.4.2. Vezani materijali

(ve osnovne grupe vezanih materijala su bitumenom i cementom vezani

materijali.

0.7.6.1. Ditumenom vezani materijali

Ugljovodonina veziva " bitumen, bitumenske emulzije i razreeni bitumenkoriste se za izradu as&altnih meavina po tolom i hladnom postupku :as&alt beton,

porozni as&alt, diskontinualne meavine= koje se mogu upotrebiti za uzradu kolovozana putevima za sve vrste saobra'ajnog optere'enja. %a uzradu povrinskih obrada,as&altnih meavina po hlandnom postupku i tankih as&altnih presvlaka :slurrQ seal imikro as&alt= koriste se bitumenske emulzije i razreeni bitumen, a mogu se primenitikod puteva sa srednjim, lakim i vrlo lakim saobra'ajnim optere'enjem. %adnjihgodina sve vie su u upoterbi polimer 4 modi&ikovana ugljovodonina veziva.

- D 11ili >D H koriste se kolovozni bitumeni tipa DI #! i DI J! koji se

proizvode u ra&inerijama u ovom +adu i )anevu. 9snovne karakteristikebitumena za kolovoze prema


18/72

-arakteristikebitumena

@etodeispitivanja


19/72

stazama i za krpljenje ote'enih mesta na kolovozima.


20/72

+tepenstabilnosti

U.@0.!6! estabilna polustabilna +tabilna

Oomogenostprosejavanjempri isporuci,ostatak na situ!,J0 mm, $:m3m=,maK

U.@0.!6! !.5 !.5 !.5

)ostojanost naskladitenje,min

U.@0.!6! 6H dana 5J dana 6H dana 5J dana

)onaanjebitumenskog&ilma podvodom, 6!

0!F 67 h, min

U.@H.!#J!

1!!3H! 1!!3H! 1!!3H!

>&altne meavine po hladnom postupku, najjednostavnije reeno predstavljajumeavinu kamene sitnei i bitumenske emulzije :anjonskog ili katjonskog tipa= ilirazreenog bitumena koje se mogu lagerovati na due vreme :hladni as&alti= ili semogu odmah ugraivati i zbijati na temperaturi okoline :povrinske obrade=. 9vemeavine su izrazito povoljne, jer se mogu ugraivati na mestu ugraivanja ustacionarnim ili mobilnim bazama.

U odnosu na meavine po BtoplomC postupku ove meavine imaju niz

prednosti, kao na primer* Uteda energije prilikom proizvodnje i ugraivanja


21/72

mm :637, 73H, H311 i 1131J mm=. -omercijalno kameno brano se ne koristi, a za pesakje poeljno da bude proizveden od iste stenske mase kao i kamena sitne. -amenasitne, pored kriterijuma za granulometrijski sastav, mora da zadovolji uslovekvaliteta za*

- otpornost na drobljenje i habanje po 8os >nelesu :srednje saobra'ajnooptere'enje 6! $? lako i vrlo lako saobra'ajno optere'enje L6H $=

- sadraj tronih zrna : !,5 $=

- sadraj zrna nepovoljnog oblika : 6! $=

>s&altnu meavinu je povoljno proizvesti odmah po procesu drobljenjakamenog materijala, a najkasnije posle 7H sati nakon drobljenja. Oladna as&altnameavina moe se proizvoditi u obinoj betonskoj mealici, pod uslovom da je reeno

pitanje doziranja kamene sitnei i emulzije.


22/72

i na as&altnom postrojenju " mobilnom ili satcionarnom.

>s&altno postrojenje mora biti snabdeveno ureajem za doziranje kamenesitnei, peska i emulzije po masi ili zapremini. 9vi ureaji moraju biti tako podeenida se njihov rad moe neprestano kontrolisati. /reme i nain meanja treba da budutakvi da se postigne potpuno i ravnomerno obavijanje kamenog materijala vezivom.

)roizvodnja sa&altne meavine obavlja se bez zagrevanja kamenog materijala i

emulzije, ako je spoljna temperatura via od 1!!

F. ako je temperatura od 5 do 1!!

Femulzija se zagreva na 7!! F, a u sluaju da je nia od 5 ! F proizvodnja sa&altnemeavine po ovom postupku nije dozvoljena.

Ugraivanje meavine obavlja se tek po odleavanju na deponiji najmenje dana da bi dolo do raspadanja emulzije i isparavanja vode iz nje. Ispitivanjima jedokazano da se kvalitet hladne meavine odnosno njena &iziko4mehanika svojstvamenjaju tokom vremena tj. da se nakon , 17, 61 i 6H dana lagerovanja, stabilnost izaprreminska masa vremenom pove'avaju, a vrednost teenja opada, to je vrlo

povoljno sa aspekta trajnosti i stabilnosti.

>s&ltni zastori se ugrauju po hladnom postupku na pravilno uzvedenu ili

saniranu podlogu u pogledu ravnosti, zbijenosti i odvodnjavanja. )odloga moe bitiod*


23/72

- mehaniki stabilizovanog granulisanog materijala :stari ljunani ilitucaniki putevi=

- cementne ili betonske stabilizacije

- cement.betonskog ili as&altnog kolovoza

akon pripreme nove podloge ili popravke stare, i'enja i prskanja emulzije:od !,0 do 1 kg3m6u zavisnosti od vrste podloge= i suenja, as&altni sloj se ugraujehladnim postupkom pomo'u &iniera, a manje povrine mogu se obraivati i runo.

%bijanje as&altne meavine obavlja se odgovaraju'im valjcima :J do 1!t=,neposredno po zavrenom razastiranju i traje sve dok se ne izgube tragovi valjka. )ozavrenom valjanju zastor se ravnomerno posipa neobavijenim drobljenim peskom!36 mm u koliini od oko 5 kg3m6. )esak se zatim utiskuje u valjani zastor sa jednimdo dva prelaska valjka. )reko ugraenog zastora zapreni saobra'aj moe se pustitinakon dana, a motorni, ako je to neophodno, moe biti puten odmah, mada je

poeljno da se saeka 1 do 0 dana.

)rema nemakim propisima kod kolovoznih konstrukcija razlikujemo slede'eslojeve* as&altni habaju'i sloj, bitumenizirani nose'i sloj i nosivi sloj od nevezanogzrnastog materijala. U nekim sluajevima je bitumenizirani nose'i sloj je jedinias&altni sloj kolovozne konstrukcije, pa u tom sluaju on ima ulogu i nosivog ihabaju'eg sloja.

>s&altni slojevi za ovaj tip kolovoznih konstrukcija rade se po tzv. BtoplompostupkuC :uz kori'enje as&altnih baza= prema odgovaraju'im standardima.

osivi sloj od nevezanog zrnastog materijala moe se raditi od drobljenogkamenog materijala, prirodnog peskovitog ljunka ili lokalnog zrnastog materijala,

prema standardima za kolovozne konstrukcije sa zastorom od nevezanog materijala.

)rema ovim propisima predvieno je da se ove kolovozne konstrukcije izvode,naje'e, kod poljoprivrednih puteva sa ve'im prometnim optere'enjem, koji imajustalni karakter. 9ne mogu biti primenjene i za neke druge povrine :skladita,

parkiralita, deponije=, gde je bitno da im povrina bude vezana.


24/72

9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcija sa as&altnim zastorom prikazani

su na slikama.

0,5 cm J cm

15465 cm

0,5 cm J cm

6!40! cm

0,5 cmJ cm

0!405 cm

as&altbeton O+ !311 mmbit. zrnasti materijal D+, !306 mm

drobljeni kameni agregat!37! ili !3J! mm

as&altbeton O+ !311 mmbit.zrnasti materijal D+, !306 mm

prirodni peskoviti ljunak!3J! mm

as&altbeton O+ !311 mm bit.zrnasti materijal D+, !306 mm

lokalni kameni materijal

9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcija poljoprivrednih puteva sa as&altnimzastorom za jako saobra'ajno optere'enje :dvoslojni as&alt=


25/72

H cm

15465 cm

H cm

6!40! cm

H cm

65405 cm

bit.zrnasti materijal DO+ , !366 mm

drobljeni kameni materijal!37! ili !3J! mm

bit.zrnasti materijal DO+, !366 mm

prirodni peskoviti ljunak!3J! mm

bit.zrnasti materijal DO+, !366 mm


9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcija poljoprivrednih puteva sa as&altnimzastorom za jako saobra'ajno optere'enje,jednoslojni as&alt

0,5 cm 5 cm

1!46! cm

as&altbeton O+ !311mmbit.zrnasti materijal D+ !306 mm


0,5 cm 5 cm

as&altbeton O+ !311 mm bit.zrnasti materijal D+ !306 mm

1!46! cm prirodni peskoviti ljunak !3J! mm

0,5 cm 5 cm

as&altbeton O+ !311 mm bit.zrnasti materijal D+ !306 mm

6!465 cm lokalni kameni materijal

9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcija poljoprivrednih puteva sa as&altnim zastorom zasrednje saobra'ajno optere'enje :dvoslojni as&alt=

J cm

1!46! cm

bit.zrnasti materijali DO+ !366 mm

drobljeni kameno agregat !37! ili !3J! mm

J cm

15465 cm

bit.zrasti materijal DO+ !366 mm

prirodni peskoviti ljunak !3J! mm

Jcm

6!405 cm

bit.zrnasti materijal DO+ !366 mm


9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcija poljoprivrednih puteva sa as&altnim zastorom za srednjesaobra'ajno optere'enje:jednoslojni as&alt=


26/72

-ao vezivo za izradu as&altnih slojeva prema ovim propisima upotrebljavajuse bitumeni tipa DI #!, DI 10! i DI 6!!, a ukoliko je potrebno ostvariti bolju vezu

pojedinih slojeva kolovozne konstrukcije primenjuje se bitumenska emulzija tip ;5!. Uslovi za granulometrijski sastav peska dati su u tabeli.

abela 60. Uslovi za grenulometrijski sastav peska9tvor sita

:kavdratni=,

mm

)rirodni ili drobljeni pesak

+itan !31 mm +rednji !36 mm -rupan !37 mm

)rolaz kroz sito, $

!,!# maK 5 maK 5 maK 5

1,! min #! 4 4

6,! 1!! min #! min J5

7,! 1!! min #!

H,! 1!!-ameno brano koje se upotrebljva mora za dovoljavati odgovaraju'e

standarde, a za izradu kolovozne konstrukcije moe se koristiti separisana kamenasitne : tabele slede'a = i3ili pesak " prirodni ili drobljeni, koji zadovoljava uslove iz

prethodne i naredne tabele.

abela 67. %ahtevi za isto'u peska

9sobine i zahtevi )rirodni pesak (robljeni pesak

+ilikatnog sastava -arbonatnog sastava

5 cm

1!415 cm

bit.zrasti materijal DO+ !366 mm


5 cm

1546! cm


prirodni peskoviti ljunak !3J! mm

5 cm

6!40! cm



9rijentacioni tipovi kolovoznih konstrukcija poljoprivrednih puteva sa as&altnimzastorom za slabo saobra'ajno optere'enje


27/72

Udeo estica manjih od!,!# mm, maK :$=

5 5 1!

;kvivalent peska, min:$=

! J! J!

Udeo gline, maK :$= !,5 !,5 !,5

Udeo organskihmaterija, maK :$= !,0 !,0 !,0

abela 65. %ahtevi za isto'u kamene sitnei

+vojstva i zahteviArakcije

637 mm 73H do 1J306 mmUdeo estica manjih od !,!#mm, maK :$=

0,! 1,!

Udeo organskih materija, maK:$=

!,5 !,65

Udeo gline, maK :$= !,65 !,65

abela 6J. %ahtevi za &iziko4mehanika svojstva kamene sitnei

+vojstva i zahtevi>s&altni sloj u kolovoznoj konstrukciji

Ditum. nosivi slojDitum. nosivo4habaju'i sloj

Oabaju'i sloj

)ostojanost prema toploti,postojan

4 Ispituje se Ispituje se

9bavijenost bitumenom

)ostotak obavijenostipovrine svih zrna, min:$=

1!!3H! 1!!3#! 1!!3#!

9tpornost na smrzavanjenatrijum4sul&atom

Gubitak mase posle 5ciklusa, maK :$=

5,! 5,! 0,!

Upijanje vode, maK :$= 1,6 1,6 1,6

Udeo zrna nepovoljnogoblika, maK :$=

0! 6! 6!

Udeo slabih zrna, maK:$=

5,! 5,! 0,!

Udeo drobljenih zrna udrobljenom ljunku, min:$=

4 4 #!

-oe&icijent 8os >ngeles,maK :$=

05 0! 0!:65=

U ovim propisima predvien je bitumenizirani nose'i sloj od kamene sitneikrupno'e 06 mm, kamenog brana i bitumena kao veziva.

)rema vrsti kamenog materijala on moe biti izgraen od separisane ilineseparisane kamene sitnei i to*


28/72

D+ D od drobljenog kamenog materijala separisanog u najmanje tri&rakcije, uz dodatak kamenog brana :prema potrebi=

D+ F od neseparisanog drobljenog kamenog materijala uz korekcijusastava sa dodatkom peska ili drobljenih &rakcija i eventualno kamenog

brana D+ ( od neseparisanog prirodnog zrnastog materijala uz korekciju

sastava dodatkom peska i eventualno kamenog brana

ip bitumena odreuje se prema klimatskim uslovima, a njegov orijentacioniudeo u as&altnoj meavini iznosi 0,0 do 7, $.

>s&altne meavine moraju zadovoljavati slede'a svojstva u laboratorijskimuslovima*

abela 6. Aiziko4mehanika svojstva as&altne meavine D+ 06

+vojstva i zahtevi D+ 06 :maavina=

+tabilnost po @aralu na J!!F, min :k= 0,!9dnos stabilnosti i de&ormacije na J!!F, min :k= 1,H

Udeo upljina :$= 0,!4#,!

Ispunjenost upljina kamene smese bitumenom :$= 9dreuje se

Izgraeni sloj mora zadovoljavati uslove iz tabele*

abela 6H. Aiziko4mehanika svojstva zavrenog sloja

+vojstva i zahtevi D+ 06

:gotovi sloj=

Udeo upljina :$= 641!+tepen zbijenosti, min :$= #

)opreni nagib izgraenog sloja u pravcutreba da je min 6,5 $, a odstupanjeod projektovanog poprenog nagiba moe iznositi !,5 $.

%a bitumenizirani nosivo4habaju'i sloj u zavisnosti od vrste upotrebljenogkamenog materijala predviene su slede'e meavine*

- DO+ D od drobljenog kamenog materijala separisanog na najmanje tri&rakcije uz dodatak kamenog brana :po potrebi=

- DO+ F od neseparisanog drobljenog kamenog materijla uz korekciju

sastava dodatkom peska i kamenog brana4 DO+ ( od neseparisanog prirodnog kamenog materijala uz korekciju

sastava dodatkom peska i3ili kamenog brana

9rijentacioni udeo bitumena u as&altnoj meavini je 7,! do J,! $, a tipbitumena odreuje se na osnovu klimatskih uslova.

@eavine u laboratorijskim uslovima moraju zadovoljavati kriterijume izslede'e tabele*

abela 6#. Aiziko4mehanika svojstva as&altne meavine DO+ 66

+vojstva i zahtevi

DO+ 66

:meavina=


29/72

+tabilnost po @aralu na J!!F, min :k= 7,!

9dnos stabilnosti i de&ormacije na J!!F, min :k= 1,7

Udeo upljina :$= 1,! do 5,!

Ispunjenost upljina kamene smese bitumenom :$= 9dreuje se

abela 0!. Aiziko4mehanika svojstva zavrenog sloja

+vojstva i zahteviDO+ 66

:gotovi sloj=

Udeo upljina :$= 6,5 do J,5

+tepen zbijenosti, min :$= #J

)opreni nagib izraenog sloja i njegovo doputeno odstupanje isto je kao i zaizradu nosivog sloja.

)rolikom izrade habaju'eg sloja koristi se meavina kamene sitnei, peska,kamenog brana i bitumena kao veziva po principu as&alt betona tj. najgu'e sloenekamene smese. )rimenjuje se tip O+11 tj. as&alt sa najve'im zrnom11 mm. Udeo

bitumena u meavini je 5,H do ,5 $.

Aiziko4mehanika svojstva as&altne meavine as&alt betona za habaju'i slojmoraju zadovoljavati slede'e zahteve iz tabele.

abela 01. Aiziko4mehanika svojstva sa&altne meavine O+ 11

+vojstva i zahteviO+ 11

:meavina=

+tabilnost po @aralu na J!! F, min :k= ,!

9dnos stabilnosti i de&ormacije na J!! F, min :k= 1,H

Udeo upljina :$= 6 do 5

Ispunjenost upljina kamene smese bitumenom :$= 6 do H

Upijanje vode u vakuumu :$= !,H do 0,5

Izgraeni sloj mora zadovoljavati zahteve iz tabele.

abela 06. Aiziko4mehanika svojstva zavrenog sloja

+vojstva i zahteviO+ 11

:gotovi sloj=

Udeo upljina :$= 1,5 do J,5

+tepen zbijenosti, min :$= #

Upijanje vode u vakuumu :$= !,7 do 5,6

)roizvodnja as&altnih meavina " pre poetka rada pri as&altnom postrijenju

mora biti uskladitena koliina potrebnih materijala, koja je dovoljna za neometanu iujednaenu proizvodnju. -amena sitne mora biti skladitena tako da bude


30/72

omogu'eno meanje &rakcija, a preporuljivo je da se sitne &rakcije i pesak skaldite unatkrivenim prostorima. -ameno brano smeta se u silose, izuzetno u plastine kese.Ditumen se u postrojenju za proizvodnju as&altnih meavina skladiti u cisternama samogu'no'u kontrole temperature. Ditumen je potrebno odravati u zagrejanomstanju na temperaturi od 10! do 17!! F.

%a ispravno ugraivanje as&altne meavine vana je njena temperatura priproizvodnji, i na izlazu iz postrojenja treba da bude*

za DI 6!! 17! 1! :maK 1J!= ! F

za DI 10! 175 1! :maK 1J5= ! F

za DI #! 15! 1! :maK 1!= ! F

)revoz as&altne meavine do gradilita obavlja se kamionima kiperima.+tranice i dno kamiona moraju biti premazani sredstvom koje spreava lepljenjeas&alta :kaljeva sapunica=, a premazivanje na&tnim derivatima nije doputeno, takoe

pri hladnom i vetrovitom vremenu meavinu, pri transportu, treba pokriti.)odloga na koju se polae as&altna meavina treba da bude pripremljena na

odgovaraju'i nain. 9na treba da zadovoljava uslove odreene ovim propisima, a presamog as&altiranja treba da bude dodatno pripremljena radi ostvarivanja dobre veze saas&altnim slojem.

osivi sloj od nevezanog materijala po povrini se popravlja, isti odneisto'e ili nepovezanog materijala, a zatim prska bitumenskom emulzijom ukoliini !,5 do 1,! kg3m6. U sluaju da se as&altni 4 habaju'i sloj polae na

bitumenuzirani nose'i sloj treba se pobrinuti da taj sloj bude ist, suv i poprskanbitumenskom emulzijom u koliini !,65 do !,5 kg3m6.

>s&altna meevina se sme ugraivati samo pri povoljnim vremenskimuslovima. )ri ugraivanju bitumeniziranog nose'eg sloja :D+= i bitumeniziranonosivo4habaju'eg sloja :DO+= temperatura vazduha mora da bude via od N5! F, a

pri ugraivanju habaju'eg sloja :O+=, via od N1!! F. reba voditi rauna i otemperaturi podloge, koja ne sme biti smrznuta, niti ohlaena toliko da tetno utie naugradnju sloja.

>s&altne meavine se ugrauju pomo'u odgovaraju'ih &iniera koji osim torazastiru meavinu u sloj odgovaraju'e debljine vre i osiguravanje i odreeno

predzbijanje. 9ve puteve, prema nemakim propisima, zbog relativno male irine ipostizanja boljeg kvaliteta, treba as&altirati u punoj irini tj. bez uzdunog spoja, ali se

to ne moe izbe'i kod puteva sa ve'om irinom. akoe treba napomenuti da priprekidu rada treba izvesti odreen broj poprenih spojeva, koji se izvode tako da secca 1! cm rubne zone ugraenog as&altnog sloja vertikalno odsee i pre nastavkaas&altiranja premae bitumenskom emulzijom. Euno ugraivanje as&altne meavinedozvoljeno je samo na povrinama na kojima nije dozvoljeno ugraivanje &inierom.

(obro razastrtu meavinu treba, dok jo uvek ima odgovaraju'u temperaturu,dobro uvaljati valjcima. %a valjanje se koriste statiki valjci, vibracioni valjci i valjcisa gumenim tokovima. okom valjanja moraju se potovati principi i pravilavaljanja, kako bi se ostvario zahtevani kvalitet gotovog as&altnog sloja.

(a bi se ostvario traeni kvalitet as&altnih slojeva, ovim propisima, predvien

je odgovaraju'i sistem za osiguranje kvaliteta. 9vaj sistem ukljuuje* mere pre poetka as&altnih radova


31/72

mere u toku as&altnih radova

)re poetka as&altnih radova poterbno je*

izvriti prethodno ispitivanje materijala

izraditi prethodni sastav as&altne meavine

preneti prethodni sastav na as&altno postrojenje i utvrditi radni sastav

+ve ove aktivnosti su obaveza izvoaa radova.

U toku izvoenja as&altnih radova obavlja se*

teku'a kontrola kvaliteta " zadatak izvoaa radova

kontrolna ispitivanja kvaliteta " ispitivanja u nadlenosti investitora

>s&alt betoni su danas postali standardni materijli za izradu zastora naprimarnim, sekundarnim i vanijim lokalnim putevima. %astori naje'e kori'eni u

poslednjih 6! godina su* as&altni zastori dobijeni od meavina proizvedenih pohladnom postupku :u stabilnim postrojenjima=, postupkom penetracije i raznepovrinske obrade, koje su , ako su viestruke :sastoje se od 6 do 5 slojeva=, izuzetnopogodne i ekonomine za primenu na lokalnim putevima, jer u sluaju dobrogodvodnjavanja i odgovaraju'e podloge njihova trajnost ide od 1! do 16, pa ak i 6!godina.

0.7.6.6. Fementom vezani materijali

Deton je meavina cementa, agregata i vode, gde je veza izmeu zrna agregataostvarena kao posledica hemijske reakcije cementa i vode. U grupu cementom

vezanih materijala ubrajaju se beton, BmraviC beton i stabilizacije cementom.U naoj literaturi dominira naziv BbetonC, dok se u stranoj koristi izraz

B)ortland cement concreteC.

/aljani beton je meavina izmeu cementom stabilizovanog materijala ivibriranog betona. Gradi se istom opremom kao i cementom stabilizovani nose'islojevi, tako da predstavlja suv materijal sa smanjenim sadrajem vode, toomogu'ava zbijanje valjcima.

+adraj cementa i mnoge druge osobine su sline sa klasinim betonom zakolovoze, to mu omogu'ava da direktno nosi saobra'ajno optere'enje.

)rimena valjanog betona je intenzivirana sedamdesetih godina u vreme na&tnekrize, a pokuaja u izgradnji je bilo jo krajem devetnaestog veka i pre drugogsvetskog rata.

U razvijenim zemljma, naroito u Rpaniji, postignuti su izvanredni rezultati uprimeni valjanog betona na lokalnim putevima :debljine 15 do 6! cm=, a sastavprimenjivane meavine je*

Rljunak od 1! do 0! mm 60! kg3m0

Rljunak od ! do 1! mm 1J0! kg3m0

)esak od ! do 5 mm 67! kg3m0

Fement )475! 1! kg3m0


32/72

8ete'i pepeo #! kg3m0

/oda 11! kg3m0

)rednost valjanog betona je u tome to za njegovu izgradnju nije potrebnaspecijalna oprema i to to se saobra'aj moe pustiti odmah nakon izgradnje. 9d

nedostataka treba izdvojiti da ravnost nije dovoljna za velike brzine, to se postieizgradnjom sloja od as&alt betona od nekoliko centimetara. %bog osetljivosti na

promenu vlanosti i nedovoljnu zbijenost potrebna je dobra kontrola.

-od ove vrste betona potrebno je maksimalno zrno ograniiti na 6!366 mm ilimanje, da bi se izbegla sagregacija, olakao proces meanja i poboljala ravnost.@eutim, ba u Rpaniji je kori'en agregat do 0H mm, pri emu su eventualne upljinena povrini mehaniki zapunjene. U nekoliko zemalja uraene su granine krive zavaljani beton, tako to je koliina veziva ukljuena u granulometrijsku krivu. Graninekrive meavine propisane panskim speci&ikacijama date su u slede'oj tabeli.

abela 00. Granine krive meavine

/eliina sita $ prolaza@aksimalno zrno* 1J mm @aksimalno zrno* 6! mm

65 mm 4 1!!

6! mm 1!! H541!!

1J mm HH41!! 541!!

1! mm !4H J!4H0

5 mm 5!4! 764J0

6 mm 0545! 0!47

7!! m 1H40! 1J46

H! m 1!46! #41#

Ue'e velikog procenta drobljenog materijala na stabilnost tek zbijenogmaterijala vrlo povoljno. )reporuljivo je agregati u najmanje dve &rakcije, kao i dadrobljenog agregata bude najmanje JJ $.

)rilikom izrade ojaanja sadraj cementa se kre'e u granicama od 1! do 1 $od ukupne teine suvog materijala :naje'e 0!! 0! kg3m0=. esto se koristemeavine cementa i lete'eg pepela, gde lete'i pepeo poboljava poboljavaugradljivost betona i smanjuje podlonost, ove vrste betona, na pojavu pukotina.

+adraj vode je, slino kao kod cementom stabilizovanih materijala, ugranicama od 7,5 do J,5 $ od suvog materijala. 9dreivanje potrebne koliine vodevri se metodom zbijanja :npr. @odi&ikovani )roktorov opit= i opitima za odreivanjekonzistencije :npr. @odi&ikovani /ebeov aparat=, pri emu je uoeno da jemodi&ikovani /ebeov aparat prikladniji za upotrebu kod meavina za valjani beton.

)lasti&ikatori i usporivai vezivanja se koriste u nekim zemljma, npr.Arancuskoj, da bi se dostigao potreban period ugraivanja :vreme potrebno da bi sematerijal zbio bez naruavanja njegove unutranje strukture=, koji zavisi od veliine

povrine ugraivanja i uticaja saobra'aja, a koji je u granicama od J do 16 asova.

U Arancuskoj i Rpaniji propisana vrsto'a na zatezanje cepanjem je 6,H @)a

za lokalne puteve. /reme ispitivanja vrsto'e zavisi od vrste veziva, a naje'e je 6Hdana. U Rpaniji, zbog este upotrebe camenta sa dodacima, koristi se vrsto'a na #!


33/72

dana, jer je porast vrsto'e izmeu 6H4og i #!4og dana preko 65 $. )oto je sve vie uupotrebi statistika obrada podataka za odreivanje projektne vrsto'e, valjani betonmora imati prosenu vrsto'u ve'u od obinog betona zbog kompenzacije ve'egrasipanja rezultata. -ako vrsto'a valjanog betona dosta zavisi od gustine, uzorcitreba da budu zbijeni do iste gustine kao na mestu izgradnje. U panskim propisima je

za uzorke propisana gustina od # $ od maksimalne vrednosti po modi&ikovanom)roktorovom opitu, dok na dnu sloja od valjanog betona ne sme biti manja od #5 $.

@odul elastinosti valjanog betona ima slinu vezu sa vrsto'om na savijanjekao i obian betonski kolovoz.

-rive zamora valjanog betona dobijene na opitima valjanog betona u +>( i


34/72

%bijanje se zavrava sa nekoliko prelaza gumenog valjka da bi se zatvorileeventualne povrinske upljine i pukotine. Umesto gumenog, moe se koristiit i glatkivaljak sa nekoliko statikih prelaza.

+ukcesivni prelazi valjkom moraju biti smaknuti da bi se izbeglo stvaranjeulegnu'a. +adraj vode u meavini mora se odravati u uskim granicama. /ibracionivaljci ne smeju stajati na sveem materijalu dok su pod vibracionim dejstvom.

U mnogim zamljama obavezno je da se zbijanje zavri od J! do #! minutanakon meanja materijala. 9vi rokovi mogu biti produeni kori'enjem cementa sadodacima ili usporivaima vezivanja. Ipak, u &rancuskim i panskim propisima

dozvoljeno vreme za ugraivanje je nekoliko asova.okom izgradnje potrebno je kontrolisati i debljinu sloja. U Arancuskoj se

predlae razastiranje nekoliko dodatnih centimetara betona koji se planiraju nakondeliminog zbijanja.

%bijanje ivica kolovoza je jedna od pozicija na koju, takoe, treba obratitipanju. (a bi zbijanje bilo izvreno na odgovaraju'i nain potrebno je postavitistabilno bono ogranienje, npr. ivinjake, jer neka ranija iskustva sa bonimoplatama nisu dala eljene rezultate. U sluaju izrade bankina poeljno je zbijati ih saslojem valjanog betona, tako to pri prvo prolazu statikog valjka preko sloja dvetre'ine valjanja bude preko valjanog betona, a ostatak preko bankine. +lede'i prelaz

statikog valjka je preko sloja od valjanog betona sa ciljem BpotiskivanjaC sloja uodnosu na bankinu, posle ega se nastavlja sa standardnim zbijanjem.

%a vreme zbijanja potrebno je izbe'i suenje betona. )ri izgradnji konstrukcijesa vie traka potrebno je ostaviti da uski pojas od 0! do 5! cm prethodne trake ne

bude zbijen, dok se ne nanese materijal za slede'u traku. U vru'im i vetrovitimperiodima neophodno je esto prskanje povrine.

Interesantno je pomenuti postupak razvijen u (anskoj nazvan B)averFompacted FoncreteC :beton zbijen &inierom=. U ovom postupku se suva meavineznatne vrsto'e zbija &inierom, koji obezbeuje visoku zbijenost. %bijanje nije

poterbno, a ravnost nije imanjena. Deton se sastoji od obinog portland cementa :6!!4

7!! kg3m0=, lete'eg pepela :do 6!! kg3m0=, suspenzije silicijum dioksida :6!40!kg3m0=, visokokvalitetnog diskontinualnog drobljenog agregata i visokog sadraja


35/72

aditiva za smanjenje koliine vode 4 superplasti&ikatori. /odocementni &aktor je samo!,6!4!,65, a pritisna vrsto'a na 6H dana je izmeu J! i #! @)a.

/e'ina prvih kolovoza od valjanog betona raena je bez spojnica, pri emu suse pukotine javljale nekontrolisano, to je dovelo do toga da su pukotine bile previeiroke to je nepovoljno uticalo na e&ikasnost prenoenja optere'enja. %bog toga jesadanji trend upotreba spojnica, pri emu je njihov razmak od 5 do H m, da bi sedobile spojnice irine manje od 1 mm. )eriod nakon koga se seku poprene spojnice:od nekoliko asova do nekoliko dana=, najvie zavisi od klimatskih uslova i vrsto'evaljanog betona. U Arancuskoj, emakoj i Rpaniji su este spojnice &ormirane uvlanom stanju. +eenje se naje'e vri vibracionom ploom koja ima no zavaren sadonje strane. U Arancuskoj je konstruisana maina koja see celu debljinu nezbijenogmaterijala, pri emu se istovremno vri zalivanje bitumenskom emulzijom da bi sespreilo ponovno vezivanje dve strane betona. +manjeni trokovi izrade spojnica uvlanom stanju omogu'avaju njihovu ugradnju i na kratkim razmacima :6,547,! m=.)otrebno je da spojevi, na kraju radnog dana, bili oni popreni ili poduni budu

vertikalni to je mogu'e vie. I poduni i popreni spojevi na kraju dana se mogu&ormirati uklanjanjem sveeg betona grejderom sa kraja rampi ili spoljne nerazbijeneivice ili opsecanjem ovrslog materijala. -od podunog spoja u upotrebi je jo jedannain " da se pre zavretka zbijanja blizu rampe ukloni uska traka sveeg materijala:oko 0! cm=, da se upljina zatvori nevezanim materijalom i da se zavri zbijanje.+lede'eg dana se materijal i kraj rampe uklanja pre poetka zbijanja.

U ve'ini zamalja spojnice kod valjanog betona se ne zalivaju. %alivanje sepraktikuje u >ustraliji, emakoj, >rgentini i +>(. U -anadi, pukotine nastale usledskupljanja zalivaju ponekad se zalivaju nakon jedne ili dve godine. +redstva i postupciza zalivanje su u skladu sa kolovozima od vibriranog betona.

%bog smanjene koliine vode kod valjanog betona potrebno je posebnoobratiti panju na negu, koja mora poeti odmah nakon zavretka zbijanja. >ko prekosloja od valjanog betona nije predviena izrada jo nekog sloja vri se negovanje utrajanju od jo nedelju dana uz upotrebu sredstava za negu ili bitumenskih emulzija.Ditumenske emulzije se koriste i pri izgradnji sloja od as&alt betona ili povrinskeobrade preko valjanog betona.

a lokalnim putevima sa malim brzinama nisu predvieni nikakvi zavrniradovi na valjanom betonu.

U Rpaniji i Arancuskoj saobra'aj se puta odmah, dok u -anadi, +>( i>ustraliji postoji zabrane saobra'aja od tri do etrnaest dana.

a panskim lokalnim putevima se naje'e primenjuje valjani beton debljine15! mm, a ponekad se grade i nose'i slojevi od nevezanog granulisanog materijala.

a dobro izgraenim kolovozima, vrsto'a betona pri zatezanju cepanjem nauzorcima iz kolovoza je izmeu 6,5 i 7 @)a nakon 6H dana. )ritisna vrsto'a, npr. nakolovozima u Rvedskoj, starosti pet godina je od J! do #5 @)a. /isoke vrsto'e igustine postignute su ak i na lokalnom putevima na kojima se zbog male debljinezbijanje lako obavlja.

9tpornost na habanje valjanog betona je takoe zadovoljavaju'e, to najviezavisi od pravilne nege. 9va otpornost se poboljava tokom vremena u skladu sa

porastom vrsto'e.


36/72

Eavnost kolovoza od valjanog betona je zadovoljvaju'a za lokalne puteve, toternutno nije sluaj sa putevima za velike brzine.

9vi kolovozi su povoljni i za primenu u oblastima sa otrim zimama:+kandinavija, -anada, severni deo +>(=, gde su, takoe, pokazali zadovoljavaju'ekarakteristike.

a osnovu podataka iz nekoliko zemalja :emaka, >ustralija, Rpanija, +>(,-anada= utede u izgradnji kolovoza od valjanog betona u odnosu na kolovoz odvibriranog betona su 1!47! $. /elike su utede i u kori'enju opreme, jer se ona moekoristiti za raznolike radove, kao i u mogu'nosti kori'enja cementa sa dodacima.

)rema nemakim propisima kolovozne konstrukcije sa betonskim zastoromsastoje se od betonske ploe, koja je ujedno i kolovozni zastor i nosivi sloj, te podlogeod nevezanog materijala. )rimenjuju se nearmirane betonske ploe, a samo izuzetnolako armirane betonske poloe. -olovozne konstrukcije sa betonskim zastorom

primenjuju se na poljoprivrednim putevima sa ve'im saobra'ajnim optere'enjem, kojiimaju stalni karakter. akve konstrukcije imaju veliku nosivost i trajnost, s obzirom nato da dobro rasporeuju optere'enje.

Detonske ploe se po pravilu rade kao jednoslojne konstrukcije, tj. ploa seizvodi od betona jednog kvaliteta :bez eventualnog habaju'eg sloja od betona drugogkvaliteta=. Detonska ploa mora po celoj irini imati istu debljinu. )opreni nagib

ploe na delovima puta u pravcu mora iznositi 1,5 $. Uobiajeni tip poprenihspojnica pomo'u kojih se &ormiraju betonske ploe prikazane su na slici.

)oprena spojnica+pojnice se rade upravno na osu kolovoza sa razmakom od 7 m. a kolovozima irineve'e od 7 m i vie potrebno je predvideti podune spojnice po sredini. (etalji i mereovih spojnica dati su na slede'im slikama.

modanik 22mm

dra 5 mm

umetak (daska)


37/72

)oduna spojnica

Eadna spojnica

@eusobni razmak modanika u poprenom smeru mora biti 0! cm, a kotvi15! cm. (uina modanika i kotvi je 5!! mm.

%a povrini betonskih ploa ne postavljaju se posebni zahtevi u pogledukoe&icijenta trenja, osim na velikim usponima gde on mora biti pove'an. U tu svrhumoe se predvideti urezivanje poprenih ljebova pomo'u dijamantske testere.

>ko se kolovozna konstrukcija sa betonskim zastorom predvia na tlu na

kome se oekuju naknadne nejednolika sleganja, moe se predvideti odreenoarmiranje same ploe. )ri emu se armatura od zavarenih elinih mrea 5 mm sarazmakom poprenih 0! cm, a uzdunih 15 cm. @rea se ugrauje u gornju zonu

ploe na dubini 5 cm od povrine.

%a primenu betona primenjuju se cementi klase 05 ili 75 odportlandcementnog klinkera koji zadovoljava standarde i dodatne zahteve datetabelom.

abela 07. %ahtevi kvaliteta

9sobine %ahtevi

+adraj dodatka, maK :$= 15+adraj pucolana, maK :$= 5

modanik 22 mm

Premazbitumenom

Modanik 22 mm


38/72

Aino'a mlevanja " speci&ina povrina poDlaineu, maK :m63kg=

0!

/oda potrebna za standardnukonzistenciju, maK :$= 6#

)oetak vezivanja:h= " kod 6!!

F 4 kod 0!!F

L6L1

vrsto'a na savijanje nakon 6H dana,:3mm6=

J

%a pripremu betona upotrebljava se agregat od usitnjenog kamenog materijala.-amen mora biti vrst i otporan na dejstvo mraza. -valitet primenjene vode je takoe

propisan standardima.

%a modanike i kotve upotrebljvaju se ipke od glatkog elika 9 6!! :G>67!30J!=. @rea za eventualno armiranje ploa je tipa @>G 5!!35J! i @>E 5!!35J!.

-od pripreme betona mogu se koristiti odreeni dodaci za poboljanje nekihsvojstava betona u toku graenja ili u ovrslom stanju. )rimenjuju se dodaci zaplasti&iciranje ili osiguranje nekih drugih svojstava.

%a zatitu ugraenog betona koriste se odgovaraju'a hemijska zatitnasredstva koja se nanose prskanjem i stvaraju nepropusan &ilm koji titi beton odisuivanja. Upotrebljeno sredstvo mora biti takvo da &ilm deluje najmanje sedam dana,a da pritom ne utie na proces vezivanja cementa i da nema tetno &iziko delovanjena povrinu betona.

+astav betonske meavine za izradu kolovozne ploe po nemakim propisimaodreuje se na osnovu prethodnih ispitivanja sveeg i ovrslog betona.

)odloga od nevezanog zrnastog kamenog materijala izvodi u debljinipredvienoj projektom, pri emu je potrebno posti'i modul stiljivosti ispitankrunom ploom od najmanje @s 2 05,! @3m6. )o zavretku podloge, a pre

betoniranja, na podlogu treba razastrti plastinu &oliju da bi se spreio gubitak vode izbetona.

Deton se ugrauje unutar oplate koja se postavlja na pripremljenu podlogu iuvr'uje tako da se osigura njena nepomerljivost tokom rada. 9plata se postavljatako da se obezbedi predviena irina, visina i debljina ploe i ravnost. 9plata moe

biti elina i drvena. )re betoniranja ona se mora premazati sredstvom koje spreavalepljenje betona za oplatu. >ko je predvieno ugraivanje betona &inierom, tada se usklopu oplate postavljaju i odgovaraju'e trake za kretanje &iniera.

)revoz betona obavlja se sredstvima koja onemogu'avaju da doe dosegregacije agregata, kao i promena u sastavu i svojstvima betona. U sluaju betonakrute konzistencije sa malim vodocementnim &aktorom prevoz se obavlja kamionimakiperima.

Ugraivanju betona pristupa se tek posle pripreme podloge na odgovaraju'inain. >ko se rade nearmirane ploe, beton se ugrauje u jednom sloju, a u sluaju dase rade ploe armirane mreastom armaturom beton se ugrauje u dva sloja, pri emu

se gornji sloj mora ugraditi pre poetka vezivanja betona u donjem sloju. )riugraivanju beton se mora ujednaeno sipati i razastirati. Deton se mora ugraditi po


39/72

suvom i toplom vremenu u toku od 6 sata nakon pripreme svee betonske mase, a povlanom i hladnom vremenu u roku od 0 sata. )ovrina betona mora se, dok jo nije

poelo vezivanje betona, ohrapaviti odgovaraju'om mainom ili runo 4 poprenimprevlaenjem metlom.

)ri temperaturama niim od N5! F i viim od N0!! F treba obezbediti posebnemere za ugraivanje prema propisima za beton i armirani beton.

U vreme izrade betonskih ploa, kao i odreeno vreme po zavretkubetoniranja, beton se mora negovati i tititi od nepovoljnih uticaja okoline. egubetona treba zapoeti odmah posle zavretka obrade povrine sveeg betona. ega seobavlja sedam dana, vlaenjem pomo'u odgovaraju'in pokrivaa postavljenih po

povrini betona, kao i primenom propisanih tehnikih sredstava koja se prskaju pobetonu, a koja stvaraju &ilm koji zatvara povrinu.

e kolovoznim konstrukcijama sa betonskim zastorom gradilini promet semoe pustiti u esu kada beton postigne najmanje ! $ traene marke betona.-olovoz se puta u normalnu eksploataciju ne pre mesec dana od zavrenog

betoniranja.

-ada je re o propisima za kvalitet betona, po nemakim standardima, zabetonsku plou potrebno je obezbediti minimalne vrsto'e da te tabelom.

abela 05. vrsto'e betonske ploe

)ritisna vrsto'a " @D

@I :@3mm6=

vrsto'a na saavijanje posle 6H dana,

@in :3mm0=

05 0,5

Deton mora biti aeriran zbog otpornosti na dejstvo mraza. -oliina mikropora: uvuenog vazduha = u sveem betonu mora biti od 0 do 5 $.

-onzistencija sveeg betona treba da bude takva da raspoloivim sredstvimabude omogu'eno lako ugraivanje i dobro zbijanje betona, a da istovremeno ne budeugroeno postizanje traenih svojstava sveeg i ovrslog betona. ajve'a vrednostvodocementnog &aktora je !,5.

)o ovim propisima, takoe, je predviena kontrola kvaliteta, a osnovne stavkesu*

- debljina betonske ploe

- ravnost, visina i nagib betonskog kolovoza44 kontrola proizvodnje betona- kontrola proizvodnje betona

- kontrola kvaliteta ugraenog betona

3.). "tpa#ni i sekun#arni materijali

%a izradu kolovoznih konstrukcija osim vezanih i nevezanih materijala koristese i razne vrste sekundarnih i otpadnih materijala.

Upotreba standardnih, uobiajenih nevezanih materijala za izradu nasipa i kao

agregata zahteva otvaranje mnogih pozajmita. +a aspekat prostornog planiranja to


40/72

predstavlja nepovoljnost, tako da se moraju dopremati sa ve'ih razdaljina, topove'ava trokove.

eupotrebljavanje industrijskih sirovina i otpadaka esto dovodi do zagaenjatla i vode, osim ukoliko nisu odgovaraju'e deponovani. 9ni uzimaju plodno zemljitei iziskuju dosta trokova.

Upotreba ovih materijala donosi znaajne koristi*

%atita prirodnih izvora materijala

Izbegavanje deponovanja otpadnog materijala

9slobaanje plodnog zemljita

Uteda energije i smanjenje trokova

+a druge strane, odreeni &aktori dovode do ogranienja u primeni ovihmaterijala*

-arakteristike mnogih sekundarnih materijala su vrlo promenljive, tako dase u praksi primenjuju standardni nevezani materijali. +ekundarnimaterijali koji se primenjuju po prvi put zahtevaju izradu speci&ikacija,koje je mogu'e izraditi uz prethodno i iskustvo u kori'enju ovihmaterijala

Ukoliko su transportne daljine velike upotreba sekundarnih sirovima jeneisplativa

+ekundarni materijali ponekad sadre zagauje sastojke koji se rastvarajuu vodi pa je potrebno predvideti zatitu lokalnog tla i podzemnih voda, dok

je beton potrebno zatititi od sul&ata rastvorljivih u vodi.+ekundarni materijali se naje'e primenjuju kao*

@aterijali za izradu nasipa i za zamenu prirodnih agregata

Oidraulika veziva

@odi&ikacija i delimina zamena bitumana i poboljanje as&altnihmeavina

&iler

(a bi se dala ocena o mogu'nosti kori'enja sekundarnih materijala potrebno

je potovati kriterijume upotrebljivosti* maksimalna godinja proizvodnja sekundarnih sirovina pojedine &abrike

prihvatljiva transportna daljina

povoljni ekoloki e&ekti

vrlo mala rastvorljivost nu vodi : u cilju izbegavanja sleganja i zagaenjapodzemnih voda =

U skladu sa ovim kriterijumima sekundarne sirovine se mogu klasi&ikovati naslede'i nain*


41/72

-8>+> 1 @aterijali koje je najbolje primeniti, odnosno, oni koji najboljezadovoljavaju ove kriterijume? mogu se primeniti u izvornom obliku ili se mogu

primeniti uz vrlo malu obradu ili uz primenu sa drugim materijalima

-8>+> 6 @aterijali koji zahtevaju znaajniju obradu ili pripremu i3ili ijekarakteristike nisu tako dobre kao kod materijala iz klase 1

-8>+> 0 @aterijali koji se preporuuju za primenu samo u izuzetnimsluajevima, zbog toga to imaju slabije karakteristike

-8>+> 7 @aterijali koji se preporuuju za upotrebu veoma retko i umalim koliinama : &iller =

+ekundarni materijali su veoma znaajni, brojni i esti u grupi marginalnihmaterijala. 9ni nastaju kao nuz proizvodi i otpaci pri mehanikoj i hemijskojtehnologiji prerade mineralnih sirovina.

9d velikog broja sekundarnih materijala pri izgradnji lokalnih puteva u naojzemlji veliki znaaj imaju elektro&ilterski pepeli i ljake koji nastaju sagorevanjemugljau termoenergetskim postrojenjima i topionike zgure koje nastaju prilikomtopljenja sirovog gvoa u visokim pe'ima.

3..1. Se!"ndarni materijali za izrad" nasipa i za zamen" prirodnih agregata

)roblemi slabonosivih terena reavaju se na razliite naine u zavisnosti od

podruja.


42/72

/rsta i kvalitet zgure zavise od hemijskog sastava sirovina od kojih se dobijasirovo gvoe, vrste sirovog gvoa i postupka isputanja zgure iz visoke pe'i. )remahemijskom sastavu topionike zgure mogu biti bazne i kisele. %a njih je najbitnije daimaju izraena hidrulina svojstva, koja su vie izraena kod topionikih zgura

baznog sastava.

a osnovu naina isputanja zgura iz visokih pe'i, po strukturno4teksturnimkarakteristikama razlikuju se slede'e vrste zgura* topionika zgura, topioniki kamen,ekspandirana zgura, granulisana : zrnasta = zgura i topionika vuna.

U gradnji puteva koriste se jedino topioniki kamen : guste, kristalne zgure = igranulisana zrnasta zgura. opionika zgura koristi se pri izardi nose'ih slojevakolovozne konstrukcije kao vezivno sredstvo tako to se drobljenom zrnastomagregatu dodaje 1546# $ granulisane zgure i 1 $ krea. )osle meanja, razastiranja imehanike stabilizacije poinje hemijsko vezivanje i ovr'avanje, odnosno dokompleksne stabilizacije itavog ugraenog sloja. Oemijske veze vremenom postajusve jae i bolje, tako da &leksibilni sloj usled uspostavljanja kompleksne hemijske

stabilizacije postaje polukrut.

0.J.1.6. +ekundarni :otpadni= materijali iz kamenoloma i ljunkara

9tpadni materijal iz kamenoloma, koji je prethodno ve' pomenut u okvirunevezanih materijala, moe biti pesak sa povrine tla : maksimum $ povrine =,otpaci od drobljenog kamena : !45! mm ili !4H! mm = i otpaci kamene sitnei : !45, !416 ili !46! mm, kao i !40! mm =. -amena sitne se koristi za stabilizovane gornjenose'e slojeve sa ili bez veziva, pri emu vezivo moe biti hidrauliki lete'i pepeo,nehidrauliki lete'i pepeo, kre ili granulisana metalurka zgura. 9tpadni materijal sa

povrine tla je uklonjena povrinska stena sa peskovito4ljunkovitim materijalom.Ispod relativno tankog povrinskog sloja, nalazi se prainasti peskoviti ljunaka ipesak., koji se moe stabilizovati hidraulikim vezivima. 9n se pored toga moekoristiti za mehaniku stabilizaciju : bez veziva = i za izgradnju nasipa. -rupanotpadni materijal sa povrine tla sa grudvama gline predstavlja peskovito4zemljanimaterijal sa ljunkovitim zrnima : preko 6!40! mm=, koji se koristi zamehaniku stabilizaciju. -lasi&ikovani pesk je meani granulisani materijal !35 mm,

prosejan iz peskovito4ljunkovitog materijala koji ima suvie peska. 9vakav materijalmoe biti stabilizovan upoterbom veziva.

0.J.1.0. Rkriljci iz rudnika uglja :nesagoreni kriljci, sagoreni kriljci4zgura=+vei nesagoreni kriljci odmah mogu biti transportovani na mesto izgradnje,

iako je praksa da se prethodno skladite na deponiji, tako da se kasnije mogu koristitiza nasipe i posteljice bez e&ekata kapilarnog penjanja. +adr4aj &rakcija manjih od !,!Hmm moe biti 1!46! $, maksimalna suva zapreminska teina 1H -3m0, dok jeoptimalni sadraj vode oko 16 $. +lojevi nasipa su debljine 0!47! cm, a za njihovuizradu se koriste vibro i valjci sa gumenim tokovima. eklasi&ikovani sagorenikriljci mogu se koristiti za*

nasipe i slojeve za zatitu od mraza " ak i na posteljici koja je podlonakapilarnom penjanju, suva zapreminska teina je 1H46! -3m0

kolovoze za industrijske, poljoprivredne i prilazne puteve


43/72

gornje nose'e slojeve kod puteva sa malim saobra'ajnim optere'enjem.

(robljeni i prosejani kriljci mogu se koristiti za*

gornje nose'e slojeve bez veziva " mehanika stabilizacija

kao agregat za vezane nose'e slojeve " do H5 $ sagoreni kriljci, 15 $granulisana metalurka zgura i 1 $ kre ili H5 $ sagoreni kriljci, 10 $lete'i pepeo, 0 $ kre ili 0,547 $ cement=

kao pucolansko vezivo za gornje nose'e slojeve " #5 $ sagoreni kriljci sa 0 $ sitnih &rakcija i 5 $ krea

0.J.1.7. %gura od spaljenih otpadaka

%gura sa lete'im pepelom sastoji se od 5! $ stakla, oko 0! $ gvoa i oko 1$ lete'eg pepela, a ostatak ine slomljeni delovi keramike i ostalih metala. 9va zgura

se ne sme koristiti u blizini pija'e vode ili podzemnih voda koje se koriste, jer sadritetne rastvorljive materijale. %gura sa lete'im pepelom u nasipu moe da ima velikunosivost, na preimer laboratorijski FDE zgure sa 1041J $ vode dostie vrednost !4H! $. @ehanika stabilizacija bez veziva moe se primeniti za sve nevezane slojeve.%gura se koristi i u bitumeniziranim meavinama, pri emu nije potrebno dodavanje&ilera, jer ga lete'i pepeo zamenjuje. 9ve meavine imaju relativno visok procenat

bitumena : H41! $= i slabijeg su kvaliteta. Dolji rezultati se postiu ako se zgura salete'im pepelom mea sa peskovitim ljunkom i uz upotrebu bitumena.

0.J.1.5. +ekundarni materijali iz termoelektrana :zgura iz kotla, lete'i pepeo sa

dna visoke pe'i, pepeo iz koa=%ugra iz kotla i lete'i pepeo sa dna visoke pe'i pogodni su za izradu nasipa i

mehaniku stabilizaciju. 9ni se mogu stabilizovati cementom ili nekim drugimhidraulikim vezivima. U sluaju da se meaju sa prirodnim zrnastim materijalimamogu se koristiti u hladnim i toplim bitumeniziranim meavinama. -olovozi nainjeniod ovih materijala imaju tendenciju ka stvaranju kolotraga. Upotreba materijala odzgura sa lete'im pepelom ima slede'e prednosti*

Ima ve'u nosivost nego nasip od zemljanog materijal

ije osetljiv na dejstvo vode, pa se ak i za vreme vlanog vremena moe

posti'i dobar kvalitet : rano prole'e ili kasna jesen = a podtlo nie nosivosti deluje sa manjim optere'enjem zahvaljuju'i nioj

zapreminskoj teini

ije osetljiv na ote'enja usled prole'nog otapanja

0.J.1.J. +ekundarne sirovine oz drvne industrije " drvena vlakna

Izraz drvena vlakna :Sood &ibre= obuhvata razliite tipove materijala oddrveta. 9guljeno drvo :hog &uel= je samleveno drvo i njegova kora, koji su poduticajem vode pod pritiskom skinuti sa debla u postrojenju pravljenja kae za hartiju.+itni deli'i drveta koji se dobijaju prilikom seenjem debla u rezanu grau nazivaju se

piljevina :saSdust=. +trugana sitne :planer chips= predstavlja viak materijala koji se


44/72

dobija pri zavrnom seenju debla. 9tpad od drveta ukljuuje piljevinu, oguljenodrvo, sitne od kore ili kombinaciju bilo koja od ova tri materijala.

eina zemljanog nasipa je izmeu 1H!! i 66!!kg3m0, kod nasipa od vlane ilimokre piljevine od 6! do #J! kg3m0, a zapreminska teina u suvom stanju je izmeu665 i 06! kg3m0. 9vi materijali mogu se koristiti za zatitu od dejstva mraza, za izradulakih nasipa, za izradu puteva na slabonosivom terenu :tresetni i movarni tereni=.

0.J.1.. 9stali sekundarni materijali

U ovu vrstu materijala spadaju* graevinski ut, drobljeni otpad od stakla,&os&ogips, porcelanski pesak, mulj izvuen bagerom. a njima su vrena ispitivanja

pri emu su neki od njih dali veoma nepovoljne rezultate, pa je njihova primena vrloslaba.

3..2. Se!"ndarni materijala !ao zamena hidra"li#!ih veziva

0.J.6.1. 8ete'i pepeo iz termoelektrana :hidrauliki lete'i pepeo, nehidraulikilete'i pepeo, lete'i pepeo iz koa=

8ete'i pepeo je jedan od materijala koji se naje'e koristi kao zamenauobiajenih hidraulikih veziva. 9vaj prainasti materijal dobija se utermoelektranama i sadri 54H5 $ spaljenih produkata, a ostatak ini zgura iz kotla15465 $.

)ostoje dve vrste lete'eg pepela, u zavisnosti od vrste sagorenog uglja*4 sul&okalcit, tzv. hidrauliki lete'i pepeo, koji se dobija lignita koji sadri

veliku koliinu krenjaka, koji obezbeuje dobar kvalitete hidraulikog veziva :1H401$ slobodnog Fa9 i 5411 $ F90=

4 silikoaluminat, tzv. nehidrauliki lete'i pepeo, koji se dobija od ostalih vrstauglja, koji ima pucolanska svojstva, odnosno moe da se vee hidrauliki samo u

prisustvu dovoljno aktivnog Fa9? sadri maksimum 5 $ Fa9, pri emu su glavnekomponente +i96:oko J! $= i >l690:oko 0! $=. 9ve komponentevezuju hidrauliki,ako su aktivirane hidratisanim kreom u odnosu 7*1 ili 5*1. Oidratisani kre se moezameniti izvesnim sekundarnim materijalima krea.

evezani materijal i pesak mogu biti stabilizovani lete'im pepelom i kreom,kao i slabo vezani materijali koji takoe mogu biti uspeno stabilizovani lete'im

pepelom i kreom.

Arancusko iskustvo pokazuje da nose'i sloj dovoljne vrsto'e moe bitiizraen upotrebom sagorenih kriljaca4 zgure od otpada iz rudnika, drobljenih u&rakciju !36! mm, sa doodatkom 10 $ lete'eg pepela i 6 $ krea. >konehidrauliki pepeo uz koa ne pokazuje visoku pucolansku aktivnost :najmanje 0!mg Fa93g lete'eg pepela=, on se takoe moe koristiti sa kreom. /ano jenapomenuti da je u Arancuskoj cement sa 7! $ zamenjen u betonskim kolovozimalete'im pepelom. 8ete'i pepeo ini meavinu tako plastinom da je potrebno dodatisamo J $ vode. )ri tome se vrlo malo javljaju pukotine prilikom skupljanja.


45/72

0.J.6.6. Granulisana metalurka zgura

Granulisana metalurka zgura donija se naglim hlaenjem mlaza zgurevelikom koliinom vode, usled ega se zgura raspada u male kristale, sitnozrne

delove.9ve zgure sadre veliku koliinu +i96:0140J $= i Fa9:05475 $= i mogu se

klasi&ikovati u etiri grupe na osnovu koe&icijenata reaktivnosti, koji primarno zavisiod ue'a sitne &rakcije. jihova hidraulika cementacija moe biti obezbeena samododavanjem nekog inicijatora :oko 1 $=? kre, gline ili hidrauliki lete'i pepeo.Izgradnja je jednostavna ukoliko se radi sa negaenim kreom.

U Arancuskoj, gde se sa granulisanom zgurom eksperimentie od 1#J1.godine, a od 1#J5. godine ovaj materijal se koristi u nose'im slojevima, utvreno jeda se nose'i sloj sa dobrim karalteristikama moe izraditi upotrebom meavinedrobljenog, sagorenog :peenog= kriljca veliine zrna ispod 66 mm i 15 $

granulisane zgure srednje aktivnosti :i 1 $ krea=.

0.J.6.0. +ekundarni materijali krea i cementa :praina krea i cementa,sekundarni materijali hidratisanog krea, karbidni kre, sekundarni materijali kalcijumsul&ata=

)ojedini sekundarni materijali krea i cementa mogu se koristiti kaohidrauliko vezivo ili kao zamena za kre u cilju aktiviranja nehidraulikog lete'eg

pepela.

)ri proizvodnji krea i cementa dobijaju se velike koliine sekundarnih

materijala sa visokim sadrajem kalcijuma. U zavisnosti od primenjene metode, ovisekundarni materijali mogu se dobiti u vidu praine i milja. Oemijski sasatav i &izikeosobine ovih materijala variraju, tako da je sadraj Fa9 i @g9 do 5! $, sadraj +i9 6oko 1! $ u praini krea, a u praini cementa moe dosti'i 1H $. +adrajFaF90N@gF90 praine krea je 65 $, dok sadraj >l690NAe690 praine cementa

prelazi 1!$, dok je sadraj +90kod ovih sekundarnih materijala 1 $ i J4H $.

9ba sekunadrna materijala su pogodna za stabilizaciju :nasip, posteljica,nose'i sloj=, naroito ako je materijal koji se stabilizuje u vlanom stanju. Ispitivanja uEumuniji pokazala su da je praina cementa iz nekih cementara pogodna za deliminuzamenu cementa, to ukljuuje njihovu upotrebu pri stabilizaciji osrednje vezanih

materijala.)ri proizvodnji hidratisanig krea dobija se velika koliina sekundarnog

materijala koji sadri kamenu sitne krenjaka i grudve negaenog krea. +adrajaktivnog Fa9 je 1546! $. 9n se uspeno koristi kao zamena hidratisanom kreu zaaktiviranje nehidraulikog lete'eg pepela. (odavanjem ovog materijala obezbeujeneophodan sadraaj Fa9 u meavini. okom neophodnih laboratorijskih ispitiavanj,ovaj sekundarni materijal, trebalo bi da bude ugaen da bi se izbeglo raspadanjegrudvi negaenog krea, to bi prouzrokovalo pukotine na uzorcima. )ored toga,moe se koristiti i malo zaprljani hidratisani kre iz postrojenja za kre u e'eranama.

%a vreme proizvodnje acetilena, dolazi do &ormiranja karbidnog krea kao

sekundarnog materijala. -arbidni kre se esto pojavljuje u obliku mulja? sadri oko! $ Fa9, a njegov gubitak arenjem je oko 65 $. 9ko 5 $ ovog materijala prolazi


46/72

kroz sito o.1!!:!,15! mm=, dok oko polovine prolazi kroz sito o.6!! :!,!5 mm=.-arbidni kre je pogodan za stabilizaciju materijala :naroito kiselih=, iako se boljirezultati postiu sa hidratisanim kreom. 9n se takoe moe koristiti kao zamenahidratisanog krea u aktiviranju nehidraulikog lete'eg pepela. @ulj karbidnog kreamora biti rastvoren da bi se sadraj Fa9 potreban za cementaciju, dobio dodavanjem

vode meavini. Drza sedimentacija krenog mleka moe da pruzrokuje mnogenedostatke, jer se tada samo deo potrebnog sadraja Fa9 :obino samo polovina=nae u meavini. 9va brza sedimentacija moe usporiti dodavanjem hidratisanogkrea :obino meavina 1*1=.

+ekundarni materijali kalcijum sul&ata se dobijaju u velikim koliinamaprolikom desumporizacije otpadnog gasa i drugih operacija u hemijskoj industriji.%bog velikih varijacija u sastavu, kvalitet mora biti kontrolisan pre upotrebe uizgradnji, da ne bi dolo do bubrenja. +ul&ati ubrzavaju cementaciju meavinanehidraulikog lete'eg krea i pove'avaju njihovu vrsto'u i vodonepropustljivost.

0.J.6.7. +itno drobljeni sagoreli kriljci " zgura i staklo :sagoreni kriljci4zgura, staklo=

a osnovu iskustva iz Arancuske, poznato je da sagorena :peena= zgura izrudnikih kriljaca ima pucolanska svojstva kada se izdrobi na male komade. )rvo sevri zamena granulisane zgure &rakcijom zgure !3J mm, a zatim meanje sahidratisanim kreom u odnosu 7*1, posle ega se moe upotrebiti kao hidraulikovezivo primeanju sa nevezanim materijalom. )ritisna vrsto'a nakon J! dana je

3mm6 :kao i meavine koje sadre lete'i pepeo i kre=.

+ekundarni materijali od stakla, pri meanju kreom, vezuje hidrauliki.

)rema ispitivanjima u Arancuskoj pritisna vrsto'a za nedelju dana dostigne vrednost10 3mm6:dodatak krea od J41! $=. Ipak, upotreba ovog materijala je ogranienateko'ama pri prikupljanju stakla i znaajnim trokovima pri mlevanju.

3..3. Se!"ndarni materijali za modi$i!acij" ili delimi#n" zamen" %it"mena

+ekundarni materijali koji se mogu koristiti za modi&ikaciju bitumena suplastomeri i elastomeri.

0.J.0.1. )lastomeri

9sobina plastomera je da su termoplastini, to znai da omekavaju prizagrevanju i da se stvrdnjavaju pri hlaenju. U ovoj grupi materijala nalaze se*

polietilen, polivinil hlorid i etilen vinilacetat :;D>=. ajvie se primenjuje ;D> ukoliini od 5 $ sa bitumenom ! pen. 9vi materijali imaju dobru otpornost nade&ormacije.

0.J.0.6. ;lastomeri

;lastomeri su polimeri sa elastinim izduenjem od najmanje 1!! $ odpoetne duine, u prilino irokom temperaturnom opsegu. Ditumenima sa

elastomerima se pove'ava viskozitet, a temperaturna osetljivost opada. ajkorisniji


47/72

elastomer za modi&ikaciju bitumena su samlevene automobilske gume. )rednostigumiranog bitumena su slede'e*

poseduju elastina svojstva, tako da imaju veliku otpornost na de&ormaciju

opseg temperaturne osetljivosti im je znaajno proiren u odnosu na

klasine bitumene, tako da na visokim temperaturama dolazi doisplivavanja, a pukotine se ne javljaju ni na niskim temperaturama

njihova otpornost na starenje i oksidaciju je ve'a nego kod klasinihbitumena

as&altni zastori na kojima su primenjeni mogu imati veoma male debljine,pri emu se ostvaruje uteda u bitumenu i agregatu.

0.J.0.0. +umpor i sekundarni materijali koji sadre sumpor

Upoterba sumpora u cilju zamene dela veziva, bilo u obliku sumpor4bitumenaili direktnim dodavanjem as&altnim meavinama u as&altnu bazu, ima pozitivne e&ektena karakteristike, kako asr&altne meavine, tako i kolovozne konstrukcije.prednostiupotrebe sumpora su slede'e*

uteda znaajne koliine bitumena njegovom zamenom u as&altnojmeavini

snienje temperature meanja i zbijanja, zbog manjeg viskoziteta sumpor4bitumena od originalnog bitumena

bolji kvalitet sa&altnih kolovoza sa sumpor4bitumenom u odnosu nakolovoze raene samo sa bitumenom, to podrazumeva bolju stabilnost,otpornost na de&ormaciju, smanjenje tendencije ka pojavi pukotin naniskim temperaturama i pove'ana vrsto'a na zamor.

3..4. Se!"ndarni materijali pogodni za $iler " sa$altnim me&avinama

(obro je poznato da se generalno kao &iler koristi kameno brano :proizvodmlevenja i drobljenja krenjaka=.

9stali sekundarni materijali koji se mogu uzeti u obzir kvali&ikovani su pometodi pripreme pre upotrebe*

a= sekundarni materijali koji se mogu upotrebiti bez prethodne pripreme*

suvi lete'i pepeo iz termoelektrana

sitna praina eruptivnih ili karbonatnih stena :dobijena za vreme suenja izdrobilica, za vreme prosejavanja ili iz as&altnih baza=

ciklonsko brano iz cementara

b= sekundarni materijali upotrebljivi posle suenja i rastresanja :nastali od stena ilislinog sastava i granulometrijskog sastva kao &iler, odabrani4dobijeni ispiranjemili uskladiteni u muljevitom stanju=*

lete'i pepeo iz koa

sitni materijali iz raznih procesa &lotacije


48/72

c= sekundarni meterijali upotrebljivi kao &iler posle mlevanja u brano :nastali odstena ili slinog sastava kao &iler, ali od sitnih estica=*

krupnozrni suvi lete'i pepeo iz termoelektrana

granulisana metalurka zgura

livnika zgura

&ilerizovani pesak

d= sekundarni materijali upotrebljivi posle prethodne pripreme*

karboidni lete'i pepeo iz lignita, obavijen sa tankim &ilmom bitumenomduvanim vazduhom

crveni &ero4oksid mulj :sluz=, posle obrade sa DaFl6i mlevenja.

8ete'i pepeo iz termoelektrane i &ine praine uz eruptivnih i karbonatnih stenasu jedini materijali ija je primenljivost dokazana u praksi? ostali spomenuti materijalisu jo uvek u &azi eksperimentalne primene u nekim zemljama.

U slede'im tabelama data je sistematizacija prema vrsti, klasi i primenisekundarnih materijala u kolovoznim konstrukcijama, a na osnovu praktinihiskustava u @inesoti.

abela 0J. )rimena otpadnog materijala kao agregata u nose'im slojevima

-lasa 1 -lasa 6 -lasa 0 -lasa 7

Documents

Građenje lokalnih puteva