DR - Politika Odr Ivog Razvoja Turizma u Okvirima Evropske Unije

7/28/2019 DR - Politika Odr Ivog Razvoja Turizma u Okvirima Evropske Unije

1/41

FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT SINGIDUNUM

DIPLOMSKI RAD

TEMA: POLITIKA ODRIVOG RAZVOJA TURIZMA U OKVIRIMA EVROPSKE UNIJE

Student: Mentor:Jelena Stankovi Prof. dr Gordana GasmiBroj indeksa: III-28/2003

Beograd, 2009. godina


2/41

Politike odrivog razvoja turizma u okvirima EU 2


3/41


SADRAJ

1. Uvod 42. Evropa - osnovni podaci 53. Nastanak i organi Evropske unije. 6

3.1. Istorijski razvoj Evropske unije 63.2. Organi Evropske unije. 9

3.2.1. Evropski Savet. 93.2.2. Evropski Sud pravde.. 103.2.3. Evropska Centralna banka. 10

10

3.3.1. Evropska Komisija 103.3.2. Savet ministara.. 113.3.3. Evropski Parlament. 12

4. Turizam kao kljuna industrija 21. veka. 145. Odrivi razvoj turizma - pojam, principi i aktivnosti.. 15

5.1. Pojam odrivog razvoja turizma.. 155.2. Principi odrivog razvoja turizma 165.3. Aktivnosti na polju odrivog turizma.. 17

6. Evropska unija i odrivi razvoj turizma 206.1. Evropska Komisija za putovanja (ETC) 246.2. Plava zastava (Blue Flag) 24

7. Klimatske promene i turizam.. 257.1. Klimatske promene i uloga Evropske unije.. 27

7.1.1. Biodiverzitet.. 277.1.2. ivotna okolina i zdravlje.. 277.1.3. Odrivost.. 28

8. Politike i instrumenti za odrivi razvoj. 289. Ekoturizam. 32

9.1. Ekoturizam kao deo ireg koncepta odrivog turizma. 329.2. Principi ekoturizma 339.3. Visitor management (upravljanje posetiocima). 349.4. Ekodestinacija 349.5. Ecolodge & Green hotels.. 35

9.6. Meunarodno drutvo za ekoturizam - TIES 3710. Odrivi razvoj turizma u Srbiji. 37

10.1. Centar za odgovorni i odrivi razvoj turizma 3811. Zakljuak.. 4012. Literatura 41


4/41


1. UVOD

Turizam je ekonomski i drutveni fenomen dvadesetog veka. Nekada je u njemuuivala samo mala grupa relativno bogatih ljudi na poetku veka, a zatim je postao masovnapojava u razvijenim zemljama 1970-tih godina. Sada je turizam stigao do irokih grupa ljudi uveini zemalja i postao jedna od najveih industrija na svetu, kao i najvei ekonomskisektor Evrope. Oekuje se nastavak rasta turizma u budunosti zahvaljujui porastustanovnitva, poboljanju ivotnog standarda, napretku i ekspanziji saobraaja, poveanjuslobodnog vremena i drugim faktorima.

Usled snane ekspanzije turizma, tradicionalne turistike destinacije, kao i one urazvoju, susreu se sa rastuim pritiskom na svoju prirodnu sredinu, ali i na svoje kulturno idrutveno-ekonomsko okruenje. Na primer, male ostrvske zemlje u razvoju nalaze se predposebnim izazovima. Turizam je obeavajui razvojni sektor u zemljama sa bogatimprirodnim okruenjem, ali ipak, njegov snaan razvoj moe izazvati velike drutvene

poremeaje i poveati pritisak na ivotnu sredinu i ekologiju.

Potranja turista za resursima (zemlja, voda, energija i hrana) konkurie potrebamalokalnog stanovnitva i esto vodi ka drutvenoj nejednakosti, nejednakosti izmeu polova inepravdi. Uticaji turizma su ambivalentni. S jedne strane, on ima izrazito pozitivnu i vanuulogu u drutveno-ekonomskom razvoju mnogih zemalja, unapreujui meunarodneodnose i uspostavljajui mir u svetu. S druge strane, mnoge turistike destinacije su iskusilenegativne posledice turizma po ivotnu sredinu, kulturu i drutvo.

Uoavajui negativne posledice razvoja masovnog turizma, dolo je do formulisanjanovog pristupa njegovom razvoju, odnosno uvoenja pojma alternativnog ili odgovornogturizma. Potrebno je da razvoj turizma bude etiki i drutveno pravedan, kulturno

odgovarajui, enviromentalno odriv i ekonomski profitabilan.Poslednjih dvadeset godina, turizam se u pozitivnom, kao i u negativnom smislu,

razvio u znaajnog inioca u okviru konteksta odrivosti. Turizam danas ini 9% ukupnezaposlenosti i 9% svih potroakih izdataka u okviru Evropske unije i predstavlja jednu odkljunih industrija 21. veka. Ovakav razvoj podrazumeva i ozbiljne rizike za evropskuivotnu sredinu i blagostanje ljudi, kao i za samu turistiku privredu. Oko 50% putnikogsaobraaja u Evropi je turistikog karaktera, to ima velike posledice na turistikedestinacije, ali i na podruja du koridora turistikih kretanja. Turizam poveano utie nacelu teritoriju Evropske unije zbog ega je potrebno formulisati jasne politike u tom pogledu,kao i preduzeti adekvatne mere na svim politikim nivoima - Evropska unija, zemlje lanice ilokalne destinacije.

Zemlje centralne i istone Evrope obuhvataju oko 25% svih turistikih dolazaka uEvropi. Ova rastua trita imaju manje propisa nego zemlje lanice EU. To moeprouzrokovati snaniji pritisak na ivotnu sredinu i doprineti drutvenimnepravilnostima utim zemljama.


5/41


2. EVROPA - OSNOVNI PODACI

Evropa je kontinent malog prostranstva, velike naseljenosti i izuzetnogekonomskopolitikog znaaja. Geografski i istorijsko-politiki pojam Evrope vremenom se iriood juga i zapada na istok i severo-istok. Granica izmeu ovog kontinenta i Azije prua seplaninom Ural, Kaspijskim jezerom i Kavkazom. Ostale granice ine Severni ledeni okean,Atlantski okean, Sredozemno i Crno more.

Povrina evropskog kontinenta iznosi 10.532.000 kilometara kvadratnih. Procenjuje se dana ovom prostoru ivi oko 730 miliona stanovnika ili blizu 70 ljudi na kilometar kvadratni.Ujedno, to je i drugi najmanji kontinent na Zemlji, posle Australije.

Evropu sa tri strane zapljuskuju mora i okeani, koji se duboko uvlae u kontinent. Onaje najrazueniji kontinent. Ostrva i poluostrva ine oko 28% njene povrine, a duinamorske obale je oko 41.000 kilometara.

Najvee ostrvo Evrope je Velika Britanija, a poluostrvo Skandinavsko (800.000kvadratnih kilometara). Najvei planinski sistem su Alpi (najvii vrh Mon Blan, 4.810metara), Karpati (najvii vrh Gerlah 2.655 metara), Apenini (najvii vrh Gran Saso 2.914metara) i Pirineji (najvii vrh Aneto 3.404 metara). Najvea evropska reka je Volga, duga3.531 kilometara. Najvea prirodna jezera su Ladoga, 8.400 kilometara kvadratnih, dubine225 metara i Onjega, 9.510 kilometara kvadratnih, dubine 120 metara.

Klima Evrope je pod uticajem Golfske struje. Duvaju preteno severozapadni vetrovikoji povoljno utiu na unutranjost kontinenta. Na floru i faunu utie podneblje. SeverEvrope je pokriven movarama, koje prema jugu prelaze u zonu etinarskih i meovitihuma, bogatih raznovrsnom divljai. Ove ume postepeno prelaze u takozvanu kulturnu

stepu, koja je pretvorena u oranice sa intenzivnom zemljoradnjom. Juna Evropa imasredozemnu floru sa zelenim iprajem.

Stanovnitvo Evrope je razliito i po etnikom sastavu i po religiji, jeziku, kulturi,nainu ivota,... Najvei deo stanovnitva je indoevropskog porekla, podeljen u tri osnovnegrupe naroda: slovensku, germansku i romansku grupu.Danas u Evropi postoje 43 samostalne drave nastale tokom 18, 19. i 20. veka. Evropa imaznaajne prirodne resurse koji joj omoguavaju stalni napredak, rudno blago: boksit, olovo,ruda gvoa , bakar, srebro, zlato, sirova nafta, zemni gas, kameni ugalj,... Saobraaj je nasamom svetskom vrhu, automobilski, vazduni, elezniki i pomorski.

Evropa je kolevka svetske kulture i civilizacije. Moderna je i dinamina, ali istovremenouljuljana u svoju dugu i bogatu istoriju. Ime naeg kontinenta, prema rasprostranjenom

miljenju, potie iz grke mitologije (mit o otmici Evrope, naivne princeze koju je zaveoZevs, otac svih bogova). Takoe se tvrdi da je re Evropa izvedena iz semitske rei ereb,to znai vee ili zai; odnosno mesto na kome zalazi Sunce. Meutim, etimologija imenaEvropa nije do kraja razjanjena.

Veliki deo Evrope ukljuen je u Evropsku Uniju, koja je zbog svih svojih razvojnihproblema dala kontinentu novi smisao i smer razvoja, ali i oseaj da e Evropa udoglednoj budunosti i dalje ostati vodee mesto svetske kulture, civilizacije isvetskog biznisa.


6/41


3. NASTANAK I ORGANI EVROPSKE UNIJE

3.1. Istorijski razvoj Evropske Unije

Pre nego to je postala pravi politiki cilj, ideja o ujedinjenju Evrope je bila samo san umislima filozofa i vizionara. Viktor Hugo je, na primer, zamiljao Ujedinjene drave Evrope,inspirisan iskljuivo humanistikim idealima. Meutim, san je bio uniten strahovitimratovima koji su opustoili kontinent u toku prve polovine 20.-og veka.

Nakon Drugog svetskog rata, Evropu je karakterisala razorena privreda i ideolokapodeljenost. Vaan podsticaj ujedinjavanju zapadno-evropskih drava predstavljao jeMaralov plan pomoi ekonomskom oporavku. Organizacija za evropsku ekonomskusaradnju (OEEC) osnovana je 1947. godine kako bi meu dravama lanicama rasporeivalaameriku pomo u skladu sa ovim planom. Program pomoi bio je vezan za uslov da se u

Evropi izgradi stalna privredna saradnja. Sa tim ciljem je i osnovana OEEC. Program pomoi jeokonan posle tri godine, ali je OEEC nastavila da postoji i 1961. godine promenila ime uOrganizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj OECD.

Pariskim ugovorom od 18. aprila 1951. godine stvorena je Evropska zajednica za ugalji elik, a zatim Rimskim ugovorom zakljuenim 25. marta 1957. godine poele su dafunkcioniu Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju(EURATOM). lanice ovog zajednikog trita postale su: Francuska, SR Nemaka, Italija,Belgija, Luksemburg i Holandija. Ugovorom o objedinjavanju organa triju evropskihzajednica, 01. jula 1967. godine, nastale su Evropske zajednice EZ sa jedinstvenominstitucionalnom strukturom. Svaka od evropskih zajenica zadrala je odvojeni pravnisubjektivitet na osnovu konstitutivnih ugovora o osnivanju. Ugovor o Evropskoj Uniji

potpisan je u Mastrihtu 1992. godine, a na snagu je stupio novembra 1993. godine. Ovajdogaaj oznaio je prelomnu etapu u procesu institucionalnog reformisanja evropskihzajednica. Zatim su revizije ovog Ugovora bile u Amsterdamu (1999.) i Nici (2003.).

Osnovni cilj Ugovora iz Amsterdama bilo je stvaranje jedinstva izmeu zemalja lanica uoblasti zatite osnovnih ljudskih prava, svake vrste slobode i bezbednosti evropskihgraana. U sklopu institucijalnih reformi, zakoni Evropske unije su stavljeni iznad zakonazemalja lanica i korienje prava veta je jo vie ogranieno. Organ koji je imao najviekoristi od Ugovora iz Amsterdama, bio je Evropski parlament, koji je dobio pravo da uloiveto na odluku Saveta Evropske unije, ukoliko je ta odluka doneta bez zajednikog dogovoraove dve institucije. Evropski savet je dobio pravo da poniti glas zemlje lanice za koju sedokae da je prekrila neki od osnovnih principa EU.

Osnovni cilj donoenja Ugovora o Evropskoj Uniji iz Nice je poboljanje institucijalnestrukture EU, odnosno unapreivanje institucionalne reforme Unije, radi prijema novihdrava lanica. Ugovor iz Nice potpisan je 26. februara 2001. godine, a stupio je nasnagu posle ponovljenog referenduma u Irskoj, 01. februara 2003. godine.


7/41


Naziv drave Zvanian naziv drave Datum pristupanja Uniji Glavni grad

Austria Republic of Austria 1.jan 1995 Vienna

Belgium Kingdom of Belgium 25.mar 1957 BrusselsBulgaria Republic of Bulgaria 1.jan 2007 Sofia

Cyprus Republic of Cyprus 1.maj 2004 Nicosia

Czech Republic Czech Republic 1.maj 2004 Prague

Denmark Kingdom of Denmark 1.jan 1973 Copenhagen

Estonia Republic of Estonia 1.maj 2004 Tallinn

Finland Republic of Finland 1.jan 1995 Helsinki

France French Republic 25.mar 1957 ParisGermany Federal Republic of Germany 25.mar 1957 Berlin

Greece Hellenic Republic 1.jan 1981 Athens

Hungary Republic of Hungary 1.maj 2004 Budapest

Ireland Ireland 1.jan 1973 Dublin

Italy Italian Republic 25.mar 1957 Rome

Latvia Republic of Latvia 1.maj 2004 Riga

Lithuania Republic of Lithuania 1.maj 2004 Vilnius

Luxembourg Grand Duchy of Luxembourg 25.mar 1957 Luxembourg

Malta Republic of Malta 1.maj 2004 Valletta

Netherlands Kingdom of the Netherlands 25.mar 1957 Amsterdam

Poland Republic of Poland 1.maj 2004 Warsaw

Portugal Portuguese Republic 1.jan 1986 Lisbon

Romania Romania 1.jan 2007 Bucharest

Slovakia Slovak Republic 1.maj 2004 Bratislava

Slovenia Republic of Slovenia 1.maj 2004 Ljubljana

Spain Kingdom of Spain 1.jan 1986 Madrid

Sweden Kingdom of Sweden 1.jan 1995 StockholmUnited Kingdom of Great

United Kingdom Britain and Northern Ireland 1.jan 1973London

Tabela br.1: lanice Evropske Unije


8/41


Nakon stupanja na snagu Ugovora iz Nice, iskazala se potreba graana Evropske unijeza pojednostavljenjem njene veoma sloene strukture zakona, koju je sainjavalo 8 ugovorai preko 50 protokola i aneksa. Deklaracija o budunosti Evropske unije, koja je pripojena

Ugovoru iz Nice, otvorila je mogunost konsolidovanja svih ovih dokumenata unutar jednog Ustava EU. Jo na sednici Evropskog saveta u Lakenu, u decembru 2001. godine, donetaje odluka o sazivanju javne konvencije drava lanica EU na kojoj bi prisustvovalipredstavnici tih drava, njihovih nacionalnih parlamenata, Evropskog parlamenta i Evropskekomisije. Kao plod ove konvencije koja je trajala od februara 2002. do jula 2003. godine,nastao je nacrt Ustava EU, iji je glavni cilj bio da izvri njenu dubinsku reformu kako bi jepribliio njenim graanima. Ovaj nacrt je posluio kao osnova u pregovorima koji su voeniu okviru meuvladine konferencije od oktobra 2003. do jula 2004. godine, kada je usaglaenkonaan tekst Ugovora o Ustavu EU. Novi ustav je trebalo da zameni sve sporazumepotpisane u proteklih 50 godina, osim sporazuma o Evroatomu.

Sadraj novog ugovora je bio podeljen u 4 jednake celine. Prva se odnosila na osnovneprincipe i ciljeve Evropske unije, dok je druga obuhvatala Poglavlje osnovnih prava EU. Treacelina se odnosila na politike EU i na njeno funkcionisanje uopte. Nain stupanja na snaguUstava, naini njegovog menjanja i objava prestanka vaenja svih prethodnih ugovora susmeteni u etvrtu celinu ugovora. Stubovna struktura EU bi prestala da postoji i EU bipostala jedinstvena pravna celina. Po prvi put, predloena je klauzula o dobrovoljnompovlaenju, kojom bi svakoj dravi lanici bilo omogueno dobrovoljno naputanje EU.Zadaci evropskog komesara za spoljne odnose i evropsku susedsku politiku, kao i zadacivisokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost su povereni ministru spoljnih poslovaEU, ija bi funkcija bila uvedena usvajanjem Ugovora o Ustavu. Pored poveanja brojaoblasti koje podleu glasanju kvalifikovane veine, predloena je i izmena ovog sistema,prema kojoj bi, kako bi odreeni predlog bio usvojen, za njega moralo da glasa 55% dravalanica, ija populacija ini najmanje 65% ukupnog broja stanovnika EU. U okviru zajednikeodbrambene politike, bila bi znatno poveana uloga Evropske odbrambene agencije, a

predloeno je i usvajanje zajednike politike o azilu, imigraciji i kontroli spoljnih granica EU.Razvojem Evropola i Evrojusta (osnovan 2002), bila bi stvorena mogunost za otvaranjekancelarije evropskog javnog tuioca.

Ugovor o Ustavu Evropske unije je, kako bi Ustav stupio na snagu, morala potvrditisvaka zemlja lanica EU, ili u nacionalnim parlamentima ili na referendumima. Nareferendumima u Francuskoj i Holandiji, 54,68%, odnosno 61,54%glasaa je glasalo protivpotvrivanja ovog ugovora, to je dovelo do prinudnog zamrzavanja procesa donoenjaUstava EU.

Na sednici Evropskog saveta u Briselu 16. i 17. juna 2005. godine, odlueno je da e unarednom periodu proces reformisanja Evropske unije biti zamrznut, kako bi se, krozkonsultacije sa njenim graanima, uvideli razlozi zbog kojih su graani dve zemlje laniceodbacili predlog Ustava EU. Na ceremoniji proslave 50. godinjice potpisivanja Rimskihugovora, koja je odrana 25. marta 2007. godine u Berlinu, sve lanice EU su usvojilepravno neobavezujuu Berlinsku deklaraciju, prema kojoj novi, reformski ugovor EU morabiti usvojen pre izbora za poslanike Evropskog parlamenta 2009. godine. Iste godine, nasednici Evropskog saveta koja je odrana 21. i 22. juna u Briselu, postignut je dogovor osazivanju meuvladine konferencije na kojoj bi bio usaglaen tekst novog ugovora. Poto jeEvropski savet na neformalnoj sednici u Lisabonu 18. i 19. oktobra 2007. potvrdio tekstnovog ugovora, koji je usaglaen na meuvladinoj konferenciji, drave lanice su 23.decembra iste godine usvojile Ugovor iz Lisabona. Ovaj Ugovor se naziva jo i ReformskiUgovor poto bi trebalo da zameni Ugovor o Evropskoj Uniji (Mastriht, 1992. godina) iUgovor o Evropskoj Zajednici. Ugovorom iz Lisabona, postojei osnivakiugovori se transformiu u Ugovor o Evropskoj Uniji i Ugovor o funkcionisanju

Evropske Unije.


9/41


Za razliku od Ugovora o UstavuEvropske unije koji je predviao zamenu svihprethodnih ugovora EU njenim ustavom,

Ugovor iz Lisabona je, kao i svaki prethodniugovor donet u EU, samo izmenio svojeprethodnike. Nain donoenja odluka putemsistema kvalifikovane veine koji je predloenUstavom EU je zadran, ali je, na zahtevPoljske, njegovo stupanje na snagu odloenodo 2014. godine. Umesto rotirajueg sistemaestomesenog predsedavanja drava lanicasednicama Saveta EU, uvedena je funkcijastalnog predsednika ovog tela. Funkcijaministra spoljnih poslova EU, koja jepredloena Ustavom EU je zbog protivljenja

Ujedinjenog Kraljevstva preimenovana, pa e njen zvanini naziv glasiti Visoki predstavnik

Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Predvieno je smanjenje broja lanovaEvropske komisije sa 27 na 15 do 2014. godine, a odreena je i gornja granica brojaposlanika u Evropskom parlamentu-750. Uloga nacionalnih parlamenata drava lanica jepoveana tako to im je dato pravo podnoenja amandmana na nacrte zakona EU. U tekstuUgovora iz Lisabona spomenuta su i pitanja energetske solidarnosti izmeu zemalja lanica,kao i pitanje klimatskih promena. Ceo tekst Poglavlja osnovnih prava EU je izostavljen izteksta novog ugovora, ali su zadrane njegove najbitnije stavke, koje imaju jednaku pravnuvrednost.

Kako bi stupio na snagu, Ugovor iz Lisabona je, kao i Ustav EU, morala potvrditi svakadrava lanica. Iako je ugovor potvren u veini njih, graani Irske su ga na referendumuodranom 12. juna 2008. godine odbacili sa 53,4% glasova protiv. Nemaka Kancelarka

Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi su nakon odbacivanja ugovora nareferendumu u Irskoj pozvali drave lanice da nastave se njegovim potvrivanjem.

3.2. Organi Evropske unije

3.2.1. Evropski savet

Evropski savet ine efovi drava ili vlada drava lanica i predsednik Komisije, dok im uradu pomau ministri inostranih poslova i jedan lan Komisije (najee potpredsednik).Evropski savet predstavlja najznaajniji i najuticajniji oblik saradnje meu vladama EvropskeUnije i daje neophodan podsticaj za razvoj Unije i utvruje opte politike smernice. Sastaje senajmanje dva puta godinje i njime predsedava ef drave ili vlade drave lanice kojapredsedava Savetom. Nakon svakog zasedanja Evropski savet podnosi izvetaj Evropskomparlamentu. Evropski savet je, meutim, ostao izvan institucionalnog mehanizma Evropskezajednice, kao prvog, centralnog stuba Unije.

Evropski savet nema zakonskih ovlaenja da preduzima mere ili donosi odluke koje biile u pravcu ostvarenja ciljeva Zajednice. Njegova snaga lei u specifinom viduneformalnosti i ogromnoj teini zakljuaka koje usvaja. Nadlenost Evropskog savetaobuhvata usmeravanje razvoja Evropske unije donoenjem optih politikih smernica. Ocenapostignutog razvoja je drugi vid nadlenosti Evropskog saveta. Odluke se donose na osnovupostizanja kompromisa, to je vie izraeno nego kod ostalih organa EU. Uloga Evropskogsaveta kod reformi osnivakih ugovora Zajednice, kao i kod ratifikacije istih, je od izuzetnogznaaja.

FUSNOTE???


10/41

Politike odrivog razvoja turizma u okvirima EU

Ako Ugovor iz Lisabona stupi na snagu, Evropski savet e biti pravno priznat kao jedno odtela u institucionanoj strukturi Evropske unije. Odbaeni nacrt Ustava EU predviao je

takoe da rotirajue predsednitvo bude zamenjeno funkcijom Predsednika EU sa mandatom oddve i po godine; umesto ovoga, lisabonski ugovor ostavio je predsednika Evropskogsaveta sa ovim mandatom.

3.2.2. Evropski sud pravde

Uloga Suda je od izuzetnog znaaja u institucionalnom sistemu Evropske Unije. Sudpravde se brine o potovanju prava prilikom tumaenja i primene Ugovora i stara se dakomunitarno pravo ne bude tumaeno i primenjivano razliito u raznim dravama lanicama.

Sud se sastoji od po jednog sudije iz svake drave lanice tako da su zastupljeni svih27 nacionalnih pravnih sistema Evropske Unije. Sudije nisu vezane za svoje nacionalne vlade injihova nezavisnost mora biti izvan svake sumnje. Radi efikasnosti, Sud se retko nalazi kao punsud. Obino zaseda kao Velika komora od 13 sudija ili u komorama od samo 5 ili tri sudije.Sedite Suda je u Luksemburgu.

3.2.3. Evropska centralna banka

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) ine Evropska centralna banka (ECB) inacionalne centralne banke drava lanica. Osnovni cilj ECB je ouvanje stabilnosti cena naunutranjem tritu Evropske Unije. Ona je takoe odgovorna za sprovoenje ekonomske imonetarne politike Evropske unije.

Uvoenje Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke uinstitucionalnu strukturu Evropske Unije doprinelo je jaanju elemenata dravnosti Evropske

Unije. ESCB pokriva svih 27 zemalja Evropske Unije, od kojih su samo 16 zemalja usvojileeuro. Ovih 16 zemalja zajedno ine evro zonu, koja sa ECB formira Eurosistem. Osnovnizadaci ESCB su: utvrivanje i sprovoenje monetarne politike, vrenje deviznih poslova,dranje i upravljanje zvaninim deviznim rezervama drava lanica, unapreenjenesmetanog funkcionisanja platnog prometa. ECB radi potpuno nezavisno, ali bliskosarauje sa nacionalnim centralnim bankama.

3.2.4. Evropska Komisija - uneti deo o ulozi Evropske Komisije u sektoruturizma u clanicama EU

Komisija je nezavisna od nacionalnih vlada. Njen posao je da predstavlja i zastupainterese Evropske Unije kao celine. Ona predlae nacrte za nove evropske zakone, koje

predstavlja evropskom parlamentu i savetu ministara.

Evropska komisija je takoe i izvrna ruka Evropske Unije. Ona je odgovorna zasprovoenje odluka Parlamenta i Saveta. To podrazumeva svakodnevno voenje poslovaEvropske Unije, sprovodi njene politike i programe i uestvuje i potronji. Sedite Evropskekomisije je u Briselu.

lanovi komisije mogu biti samo dravljani drava lanica. Obavezno je da najmanjejedan dravljanin svake drave lanice mora biti lan Komisije. U svom radu, lanoviKomisije nisu vezani za svoju vladu, ve svoje dunosti obavljajupotpuno nezavisno i uoptem interesu Zajednice. Oni ne smeju primati niti traiti uputrtva od bilo koje vlade ilidrugog tela. Ovime se definie nadnacionalni karakter ove komunitarne institucije. Uloga

10


11/41


predsednika komisije je veoma vana u odnosu na vlade drava lanica, zatim kada istupapred Evropskim savetom i pred Parlamentom.

Svaki lan Komisije je zaduen za jednu ili vie odreenih oblasti delovanja iznadlenosti Komisije. Mogu se osnovati i radne grupe iji bi zadatak bio da pripremediskusiju o nekim izuzetno vanim i kompleksnim pitanjima. Neke od tih radnih grupa mogudelovati kao stalne slube. lanovi Komisije se sastaju jednom nedeljno radi donoenjaodluka o pitanjima iz svoje nadlenosti ili pokretanja inicijativa za donoenje odreenihkomunitarnih propisa.Nadlenost Komisije obuhvata:

Staranje o primeni Ugovora i merama koje organi Zajednice donose u skladusa Ugovorom;

Formulisanje preporuka ili davanje miljenja o pitanjima koja ureuje Ugovor; Samostalno odluivanje i uestvovanje u pripremanju mera koje donosi Savet

i Evropski Parlament; Vrenje ovlaenja koja je Savet preneo na nju radi sprovoenja propisa koje

je on doneo (delegirana ovlaenja).

Komisija kontrolie da li se odredbe Ugovora pravilno primenjuju i da li se mereusvojene u skladu sa njegovim odredbama tj. komunitarni propisi donose na predvien nain iispravno primenjuju. Posebno je vana funkcija Komisije kao predlagaa komunitarnihpropisa. Komisija godinje izrauje i objavljuje opti izvetaj o radu Zajednice.

Komisija sa previe lanova nee ispravno raditi i, za sada, postoji jedan lan iz svakedrave Evropske Unije. Budui da su Bugarska i Rumunija pristupile Evropskoj uniji, broj jenarastao na 27 lanova Komisije. Od sledee Komisije (naelno od Novembra 2009. godine),

broj lanova bi trebalo biti smanjen. lanovi Komisije e onda biti imenovani rotacijom priemu e se voditi rauna da sve zemlje budu pravino zastupljene. Cilj je da se osigurajasan demografski i geografski odraz svih drava lanica.

3.2.5. Savet ministara

Savet ministara ine predstavnici svake drave lanice na ministarskom nivou.Sainjavaju ga nadleni resorni ministri, koji imaju ovlaenja da obaveu vladu svojedrave lanice. Jo od donoenja Ugovora o spajanju institucija, 1965. godine, Savetfunkcionie kao jedan organ za sve tri evropske zajednice. Sedite Saveta ministara je uBriselu.

Sastav saveta ministara se menja u zavisnosti od pitanja koja se razmatraju. Savet za

opte poslove podrazumeva zasedanje ministara spoljnih poslova i on ima zadatak dausklauje drave lanice u oblasti spoljne politike kao i da koordinira rad ostalih resornihzasedanja Saveta. Specijalne sastanke Saveta predstavljaju resorna tj. sektorska zasedanja uoblasti poljoprivrede, finansija, industrije, trgovine, saobraaja, itd.

S obzirom da su ovlaeni da preuzimaju obaveze u ime svojih vlada, ministri u Savetudeluju u skladu sa instrukcijama i konkretnim nalozima svoje vlade*. Zastupaju interesesvojih drava, ali moraju da deluju istovremeno i u krajnjem interesu Unije.

___1 Gordana Ili-Gasmi, Reforme EU, 2004.

11


12/41


Svaka drava lanica Evropske Unije moe da odlui koji e je od ministara zastupati

na sastancima Saveta ministara, tako da mogu da prisustvuju dva ili vie ministara iz istedrave, ali sa pravom na samo jedan glas pri donoenju odluka u Savetu. U Savetu postojifunkcija predsedavajueg koji se smenjuje naizmenino na svakih est meseci i to premaredosledu utvrenom u Ugovoru. Rotiranje predsednitva je ranije odreivano poabecednom redu. Na zasedanju Saveta u Briselu, 1993. godine, odlueno je da nakonpristupanja EFTA*lanica, nakon predsedavanja male drave lanice sledi predsedavanjevelike.

Predsedavajui saziva Savet na sopstvenu inicijativu, na zahtev jednog od svojihlanova ili na zahtev Komisije. On takoe priprema sednice Saveta, utvruje dnevni red irukovodi radom Saveta.

Savet je glavni zakonodavni organ Evropske Unije. On moe da donosi odluke koji suobavezne za drave lanice. Njegove nadlenosti obuhvataju sledee:

Usklaivanje optih ekonomskih politika drava lanica Usvajanje relevantnog komunitarnog zakonodavstva, u formi uredbi, uputstava i

odluka, kao i neobavezujuih preporuka i miljenja Prenosi na Komisiju ovlaenja za sprovoenje propisa koje donosi Savet Dajeovlaenje Komisiji da pregovara sa treim licima i zakljuenje sporazuma Utvrujeplan budeta i ima poslednju re povodom obaveznih trokova.

Savet donosi odluke veinom glasova svojih lanova, ako Ugovorom nije drugaijeodreeno. Moe to uiniti na tri naina: apsolutnom veinom, kvalifikovanom veinom i

jednoglasno. Odluke koje se donose asolutnom veinom uglavnom su ograniene na

nevana pitanja (na primer, usvajanje poslovnika o radu). Kada je za donoenje nekihodluka potrebna kvalifikovana veina, glasovi se ponderiu odnosno razliito omeravaju uzavisnosti od brojnosti stanovnitva (na primer, Nemaka, Italija, Velika Britanija iFrancuska imaju po 10 glasova, panija 8, Grka 5, itd.) Kvalifikovana veina ini 62 glasapotrebna za usvajanje odluka Saveta. Jednoglasnost je predviena za donoenje najvanijih inajosetljivijih pitanja Evropske Unije.

3.2.6. Evropski parlament

Evropski Parlament predstavlja jednu od centralnihinstitucija dananje Evropske Unije. On odraavapolitiku volju dravljanja drava lanica Evropske Unije.

Sastavljen je od direktno izabranih predstavnika narodaujedinjenih u EU. Poslanici za Evropski parlament sebiraju na izborima, pri emu svaka zemlja lanicaprimenjuje sopstveni izborni sistem.Sedite Evropskog parlamenta je u Strazburu.

Broj lanova Evropskog Parlamenta nije u srazmeri sa brojem stanovnika dravalanica, to je uinjeno kako bi se zatitio interes malih i srednjih drava (Tabela br. 2).

___* The European Free Trade Association (EFTA)

12


13/41


Poslanici su u parlamentu grupisani po politikoj pripadnosti, a ne na osnovunacionalnosti, to Evropski parlament ini institucijom nadnacionalnog karaktera. Parlament

ima osam politikih grupa, kao i neke nepridruene lanove (van politikih grupa).

Evropski parlament ima tri grupe ovlaenja: zakonodavna, budetska i kontrolna.Posebno su znaajna zakonodavna ovlaenja Evropskog Parlamenta, koja on deli saSavetom, kao centralnim legislativnim organom Evropske Unije. Parlament uestvuje uevropskoj politikoj saradnji, donosi odluke u pogledu osnovnih prava oveka, imenujeombudsmana ovlaenog da prima albe svakog fizikog ili pravnog lica Unije. Parlamenttakoe vri demokratsku kontrolu rada Komisije i daje saglasnost na izbor Komisije i ako jepotrebno moe im izglasati nepoverenje.

Broj mesta po dravi (2009 - 2014)

Austrija 17 Letonija 8Belgija 22 Litvanija 12Bugarska 17 Luksemburg 6Kipar 6 Malta 5eska Republika 22 Holandija 25Danska 13 Poljska 50Estonija 6 Portugalija 22Finska 13 Rumunija 33Francuska 72 Slovaka 13Nemaka 99 Slovenija 7Grka 22 panija 50Maarska 22 vedska 18

Irska 12 Velika Britanija 72Italija 72 UKUPNO 736

Tabela br. 2 Broj mesta u Evropskom parlamentu po dravi

Ovaj institucionalni trougao kreira politiku i zakone koji se primenjuju irom EvropskeUnije. Komisija predlae novo zakonodavstvo, a Parlament i Savet ga usvajaju. Zatim,Komisija i drave lanice implementiraju nove zakone, dok Komisija osigurava da su onipravilno uzeti u razmatranje.

13


14/41


4. TURIZAM KAO KLJUNA INDUSTRIJA 21. VEKA

Bolje je jedanput videti, nego hiljadu puta uti ili proitati.

Kineska poslovica

Period posle Drugog svetskog rata karakteristian je po jednom od najzapaenijihsocio-ekonomskih fenomena, ekspanziji globalne turistike industrije. Broj meunarodnihdolazaka se poveao sa 25 miliona 1950. godine na 806 miliona dolazaka u 2005. godini, saprosenom godinjom stopom rasta od 6.5%. Poveani su i prihodi od inostranog turizma,sa 2 na 682 milijarde dolara.

Tokom ovog perioda najvei razvoj su imali Azija i Pacifik (13% u proseku na

godinjem nivou), kao i Srednj istok (10%), dok su Amerika (5%) i Evropa (6%) imalislabiju stopu rasta, neto malo ispod svetskog proseka. Udeo Evrope u ukupnom brojuturistikih dolazaka je opao za 10% u odnosu na 1950. godinu. (Grafikon br 1)*.

Grafikon br. 1

Prema prognozi Svetske turistike organizacie ukupan inostrani turistiki promet usvetu iznosie 2010. godine jednu milijardu turista, dok e 2020. godine dostii 1.6 milijardistranih turista. Turistika kretanja su danas najmasovnija kretanja svetskog stanovnistva.

Turizam je razvoj, napredak, izmena geografskog lika prostora, ouvanje ivotne sredine,valorizacija kulturno-istorijskih spomenika. Turizam je mnogo vie od broja turista, brojanoenja i deviznog priliva.

Integracioni procesi su zahvatili sve delove svetske privrede, to uslovljava brisanjegranica izmeu drava, ekonomskog razvoja i nacionalnih trita.

___* Izvor: WTO (World Tourism Organisation)

14


15/41


Turizam je sloen sistem i njegovo

funkcionisanje je u stalnommeuzavisnom delovanju sa okolinom,odnosno okruenjem. Meutim,ekspanzivnost, uniformnost, sezonalnost iprostorna limitiranost savremenog(masovnog) turizma preti da devastiraprirodne i kulturno-ljudske resurse ibatinu. Turizam kao delatnost poprimasve izrazitije negativne i konfliktnekarakteristike i ima sve vei brojprotivrenosti. Karakteristika geografskihinilaca u turizmu je ta da oni mogupresudno da utiu na izbor odreene

destinacije. Lepota geografskog ambijenta, termalni izvori, ume, hortikultura, ekolokaistoa i zaita vodenih povrina i vazduha..sve su to elementi turistikog izbora.

Turisti putuju ili iz razloga da pobegnu od pritiska svakodnevnice ili da upoznaju i videneto novo i drugaije. Zato atraktivnosti koje imaju destinacije igraju odluujuu ulogu.Atraktivnosti se mogu definisati kao dobra kojima destinacije raspolau. Uglavnom su tojavna dobra, drutveni resursi ili dobra koja se stvaraju aktivnostima neke tree strane.Javna dobra podrazumevaju zatiena podruja i istorijske gradske centre, od kojih semnoga nalaze u UNESCO-voj listi Svetske kulturne batine. Drutvena dobra su isto to ijavna, s tim da mogu nastati rivalstva u njihovom korienju. Turizam se u velikoj merioslanja na ove drutvene resurse kao to su plae, planine pogodne za skijanje i prirodnestaze. Graani koji ukraavaju svoje prozore i balkone cveem takoe utiu na poveanje

atraktivnosti odreene lokacije.

Uticaj prostora na ekonomske efekte turistike delatnosti vrlo je snaan i vaan, esto ipresudan, to dokazuje da je s pojmom turistikog prostora najue povezan i privrednikarakter. Prostor je stalno izloen razliitim presijama, devastacijama i destrukcijama. Zato jeneophodno da se zatiti i odrava.

5. ODRIVI RAZVOJ TURIZMA - POJAM I PRINCIPI

5.1. Pojam odrivog razvoja turizma

Poslednje godine XX veka su pokazale da je turizam, kao svetska privredna grana, posvim bitnim pokazateljima, ostvario primat u odnosu na ostale grane privrede. Svi strunjaci seslau da je turizam najbre rastua industrija na svetu. To je takoe industrija koju je jakoteko kontrolisati i regulisati.Turizam je preuzeo i znaajnu odgovornost u odnosu naekonomsko, socijalno, kulturno i prirodno okruenje. Iz tog razloga se pred turistikuprivredu i sve institucije u oblasti turizma postavlja zadatak uspostavljanja, pre svega,odrivog i odgovornog razvoja u cilju ouvanja svih bitnih vrednosti okruenja, kao delaturistikog proizvoda, i postizanja preko potrebne ravnotee u kojoj zadovoljavanjesadanjih potreba turista nee ugroziti zadovoljavanje potreba buduih generacija.

Odrivi turizam u svom najistijem smislu, podrazumeva privrednu granu koja vri

minimalan uticaj na ivotnu sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno pomaui sticanje zarade,

15


16/41


FUSNOTE?

nova radna mesta i zatitu lokalnih ekosistema. Naime, to je odgovoran turizam koji seprijateljski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj batini.

Jo uvek ne postoji jedinstveno prihvaena definicija odrivog turizma, kojapretpostavlja ne samo potovanje principa odrivog razvoja, ve i etike promene kod svihuesnika u turistikom procesu.Neophodno je poboljati kvalitet ivota, ekonomski razvoj,individualno oseanje blagostanja i to putem smanjenog korienja neobnovljivih resursa ipritiska na ivotnu sredinu i oveka.

Kako odrivi razvoj pretvoriti u praksu u oblasti svih turistikih aktivnosti - odmasovnog, do turizma u prirodi i specijalnih vidova turizma? Potrebno je shvatitineophodnost identifikacije greaka koje su dovele do degradacije mnogih turistikih

odredita irom sveta usled nekontrolisanog razvoja turizma i postavljanja nove osnove zarazvoj turizma iji e uticaj na ivotnu sredinu biti korigovan.

Najjednostavnija definicija jeste da se pod odrivim turizmom podrazumeva svaki vidturizma koji doprinosi zatiti ivotne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta iunapreivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi".

Glavni cilj ovakvog vida turizma je da se omogui ljudima uivanje i sticanje znanja oprirodnim, istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruenja, uz ouvanjeintegriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja i dobrobiti lokalne zajednice.

5.2. Principi odrivog razvoja turizma

Da bi se postigao razvoj odrivog turizma, neophodan je integralni pristup njegovomplaniranju i upravljanju. Primetna je sve vea potvrda neophodnosti kombinovanja potrebatradicionalnog urbanog upravljanja (saobraaj, planiranje eksploatacije zemljita,marketinga, ekonomskog razvoja, zatite od poara) sa potrebom planiranja turistikihdelatnosti

Neki od najvanijih principa razvoja odrivog turizma ukljuuju:

Turizam se mora razvijati uz pomo lokalne zajednice, koja ima zadatak da sprovodimonitoring. (Vanu ulogu pri upravljanju turizmom ima jedinstveni informacionisistem na nacionalnom i lokalnom nivou. Geografski inforamcioni sistem - GIS - kao

tehnologija koja spaja informatike i geografske komponenete, ima posebno mesto uturizmu usmerenom na zatiena prirodna dobra. Vrlo je vaan u procesu donoenjaodluka u sferi upravljlanja, to se vezuje za sprovoenje akcija u prostoru, tj.prirodnoj i stvorenoj sredini.)

Turizam mora obezbediti kvalitetna radna mesta lokalnom stanovnitvu i uspostavitivezu izmeu lokalnih poslova i turizma.

Mora se uspostaviti kodeks ponaanja u turizmu na svim nivoima - nacionalnom,regionalnom i lokalnom - zasnovan na meunarodno priznatim standardima. Takoeje potrebno definisati preporuke za turistike aktivnosti, procenu uticaja na ivotnusredinu, monitoring kumulativnog uticaja i granice prihvatljivih promena.

Osmisliti edukativne, strune programe u cilju unapreenja batine i prirodnihresursa.

16


17/41


Fusnote?

Odrivi razvoj, ni u kom sluaju nema za cilj da zaustavi razvoj turizma ve daomogui njegov razvoj na nain da turisti vide i doive ono to ele, ali da pritom ne unitesame inioce koji su ih privukli. U isto vreme, drutvo, kultura i okruenje ljudi koji ive uturistikim destinacijama nisu uniteni niti ugroeni. Turistika industrija treba da komunicira salokalnim zajednicama i da ih ukljui u razvoj.

5.3. Aktivnosti na polju odrivog razvoja turizma

Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini, odranoj 1972.godine u Stokholmu, po prvi put je na visokom, meunarodnom nivou, ukazano naopasnosti koje naoj planeti prete od zagaenja ivotne sredine na globalnom nivou. Netoranije, krajem ezdesetih godina prolog veka, ula su se prva upozorenja strunjaka i

razliitih ekolokih organizacija - koje su poele da se formiraju na nacionalnom iinternacionalnom nivou.

Godine 1982, u Najrobiju je odrana druga po redu konferencija Ujedinjenih nacija oivotnoj sredini. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksplatacijuprirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na ivotnu sredinu.

Konferencija u Rio de aneiru, odrana je 1992. godine na kojoj je po prvi put ukazano napovezanost razvoja i zatite ivotne sredine. Evropske multilateralne institucije su bilenaroito proaktivne kada je u pitanju promocija odrivog razvoja turizma, nakonZemaljskog? samita u Rio de eneiru. Evropska komisija je identifikovala odrivi razvojturizma kao jednu od pet prioritetnih oblasti u svom Petom programu Zajednice za prirodnii odrivi razvoj*, dok je njen deo za politiku zatite prirodnog okruenja doneo Evropsku

17


18/41


Povelju o odrivom razvoju turizma u zatienim podrujima. Razmatranja su se odvijala uKomisiji tokom 2003. godine i dovela do stvaranja zvanine politike o odrivom razvoju

turizma za Evropsku Uniju.

___________*Fifth Community Programme for Environment and Sustainable Development

Nakon Rija, odrana je konferencija u Njujorku, Konferencija Rio + 5 (konferencija jeodrana 5 godina kasnije), na kojoj je zakljueno da je u zatiti nae planete postignut malinapredak. Od 26. avgusta do 4. septembra 2002. godine, u Johanesburgu je odran Svetskisamit o odrivom razvoju (Rio +10). Bio je to prvi put da se ceo svet okupio radi jednogcilja-odrivog razvoja Zemlje. Osmiljen je kao najvei samit Ujedinjenih nacija, na kome jeuestvovalo vie od 60.000 delegata, aktivista ekolokih organizacija, predstavnika velikihsvetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.

Idealan okvir za usvajanje odreenih smernica, pre svega u odnosu na zatitu ivotnesredine, predstavlja AGENDA 21, dokument usvojen na Zemaljskom samitu u Riju 1992.godine, od strane vlada 182 zemlje. Ovim dokumentom se svim subjektima u razvojuturizma, a pre svega organima vlada nadlenim za poslove turizma, nacionalnim turistikimorganizacijama, poslovnim asocijacijama turistike privrede i preduzeima u oblasti turizmaodreuju oblasti delovanja i potrebne aktivnosti u cilju ouvanja ivotne sredine i razvojaodrivog turizma u XXI veku.

Potreba da se istakne odgovornost svih uesnika u turistikom poslovanju u odnosu naivotnu sredinu i ostale inioce bitne za ostvarivanje odrivog i odgovornog razvoja turizmadovela je do usvajanja Opteg etikog kodeksa u turizmu od strane Generalne skuptine

Svetske turistike organizacije na zasedanju u Santjagu, ile, 1999. godine. Ovaj dokumentse smatra bitnim instrumentom za promociju pravinog i odgovornog razvoja turizma usvetu.

oveanstvo se suoava sa mnogim nejednakostima unutar i izmeu nacija, sapoveanjem gladi, siromatva, bolesti i nepismenosti.Veliku pretnju naoj budunostipredstavljaju i ekoloke posledice smanjenja ozonskog omotaa, promene klime, degradacijezemljita, krenja uma, gubitka biodiverziteta i zagaenja vazduha, vode i zemlje. Jaz ustepenu razvoja izmeu industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju se produbio, a brojsiromanih se nije smanjio. Vie od milijardu ljudi u zemljama u razvoju ivi bezodgovarajue ishrane, medicinske nege, obrazovanja i uslova stanovanja, dok ljudi urazvijenim zemljama koriste najvei deo svetskih resursa.

Turizam, sa svojim poloajem u svetskoj privredi, ima moralnu odgovornost dapreuzme vostvo u ostvarivanju prelaska na odrivi razvoj. On ima sopstveni interes u tome.

Kao jedan od primera borbe za ouvanje ivotne sredine moe se navesti akcija izseptembra prole godine, koju je obavila neprofitabilna organizacija Ocean Conservancy.Oko 400.000 volontera irom sveta oistilo je 27.400 kilometara obala, renih korita imorskog dna tokom meunarodnog dana ienja obala. Na vrhu liste otpadaka nali su seopuci cigareta, kojih je prikupljeno vie od 3,2 miliona, a na drugom mestu su plastinekese kojih je naeno vie od 1,3 miliona. Volonteri su nali i 26.585 automobilskih guma, to bibilo dovoljno za 6.646 automobila. Od 104 zemlje uesnice 23. Meunarodnog danaienja, gotovo polovina dobrovoljaca bila je iz SAD-a, a od ostalih zemalja najzastupljenijisu bili Japan, Filipini i Kanada.

18


19/41


Sledi lista deset najbrojnijih vrsta otpadaka naenih na plaama i u morima (u komadima):

1.Cigarete i opuci - 3.216.9912.Plastine kese - 1.377.1413.Kutije i ambalae - 942.6204.Poklopci i zatvarai - 937.8045.Plastine flae - 714.8926.Papirne kese - 530.6077.Slamice i kaiice za kafu - 509.5938.ae, tanjiri, viljuke, noevi i kaike - 441.0539.Staklene boce - 434.99010.Limenke - 401.412

___Deo pisma poglavice indijanskog plemena Seatlea, upueno Abrahamu Linkolnu.

Reke su naa braa, ublauju nam e, nose nae kanue, hrane nam decu. Prodamo livam ovu zemlju, morate se setiti i uiti svoju decu da su reke vaa i naa braa. Zatorekama morate pruiti dobrotu kakvu biste bratu pruili.

Znamo da nas beli ovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo kojidrugi. On je stranac to doe nou i oduzme zemlji sve to joj treba. Zemlja mu nije brat,nego neprijatelj. Kad je pokori, on kree dalje. Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i nemari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i zemlja tomu decu hrani ostaju zaboravljeni. Prema majci zemlji i bratu nebu odnosi se kao premastvarima to se mogu kupiti i opljakati, prodati poput stoke ili sjajnog nakita.

Njegova e pohlepa unititi zemlju i za sobom ostaviti samo pusto.

Poinje borba za opstanak, 1854. godina.___

19


20/41


6. EVROPSKA UNIJA I ODRIVI RAZVOJ TURIZMA

Kada se posmatra globalno turistiko trite jasan je i uoljiv izuzetan poloaj i mestoEvrope kao turistikog regiona. Ona je ve dugo vremena jedna od najomiljenijih turistikihdestinacija sa oko 60% ukupnog broja turistikih dolazaka, odnosno 441,528 miliona u2005. godini. U Evropskoj Uniji, turizam je nabre rastua industrija, sa godinjom stopomrasta od 3.8%. Ovaj sektor ini 12% BDP, 9% ukupnog broja zaposlenih i 30% spoljnetrgovine. Takoe predstavlja jednu od pet izvoznih kategorija u 83% svih zemalja sveta iglavni izvor devizne zarade u gotovo 38% zemalja.

Turizam ima jednu od glavnih uloga uprivredi mnogih zemalja, kao izvor zapoljavanja i nain borbe protiv siromatva.

U poslednjih dvadesetakgodina, turizam se, kako upozitivnom, tako i negativnomsmislu razvio u vaan faktor ukontekstu odrivog razvoja. Premapredvianjima Svetske turistikeorganizacije (WTO) broj dolazakaturista u Evropu bie dupliran do

2020. godine i iznosie 720 miliona.Ovakav oekivan razvojpodrazumeva ozbiljan rizik zaivotnu sredinu i blagostanjestanovnitva, ali i za turizam kaoprivrednu granu.

Sa porastom slobodnog vremena, zarade i modnih trendova, 180 miliona Evropljanaide na odmor svake godine. Avanturistiki duh sve je uoljiviji kod savremenih turista, kao ivea potranja za letovanjima koja su puna aktivnosti u prirodi, kulturnih i rekreativnihsadraja. Primeeno je da veina turista izbegava destinacije sa naruenom ivotnomsredinom. Evidentno je pomeranje turista prema istonom Sredozemlju i Centralnoj i

Istonoj Evropi. Putovanje postaje sve bre, lake, dok su i najudaljenije destinacijerelativno dostupne. Turizam je u zemljama EU jedna od najvanijih socijalnih i ekonomskihaktivnosti, koja zapoljava preko sedam miliona ljudi. Putovanja i turizam predstavljajuveoma znaajnu industriju - regionalno, nacionalno, u okviru EU i na globalnom nivou.Evropska unija je prva po potronji i druga po zaradi (posle S.A.D.-a) u meunarodnomturizmu. U 2007. Godini EU je zaradila 75.6 milijardi eura od inostranih posetilaca, a u istovreme potronja stanovnika EU u inostranstvu iznosila je 94.2 eura (Grafikon br. 2).

20


21/41


Grafikon br. 2 IZVOR?

Svaka velika industrija koja se brzo iri moe imati negativne uticaje na prirodnookruenje. Turizam nije izuzetak. Ovaj sektor se ne samo iri, ve se menja i nain na koji

turisti putuju. Rastui trend jeda ljudi idu na vie kraihodmora i da putuju sve dalje odsvojih domova (Grafikon br. 3).

Procenjeno je da je 1990.godine, skoro 135 milionaturista (domaih i inostranih)posetilo mediteransku obalu,udvostruujui broj stanovnika.Turizam obuhvata oko 50%putnikog saobraaja u Evropi,to ima ozbiljne posledice kakona turistike destinacije tako ina podruja du koridoraturistikih kretanja. Prirodniresursi i lokalna infrastruktura

su esto u konfliktu sadrastinim porastom broja ljuditokom turistike sezone.

Grafikon br. 3 IZVOR?

Neke destinacije su postale rtve sopstvenih prirodnih lepota. Mala ostrva kao to suMikonos u Grkoj, Porquerolles u Francuskoj i Capri u Italiji, doivela su jako veliki pritisak ive premaila svoj nosei kapacitet*.___* Nosei kapacitet u turizmu je jedan od najkompleksnijih principa sa kojim se susreu istraivai. Definisan je odstrane Svetske turistike organizacije kao maksimalan broj ljudi koji mogu istovremeno posetiti turistikudestinaciju, a da se pritom ne uzrokuje razaranje fizike, ekonomske, socio-kulturne sredine i ne utie nasmanjenje zadovoljstva posetilaca.

21


22/41


U najpopularnijim turistikim destinacijama du morskih obala i u Alpima uticaji na prirodu istanovnitvo ve prevazilaze kritine granice. Tri etvrtine peanih dina na mediteranskojobali izmeu panije i Sicilije je ve nestalo, uglavnom kao rezultat urbanizacije povezane sarazvojem turizma. Ovaj trend je dodatno podstaknut stalnim poveanjem manifestacionogturizma, koji je saobraajno intenzivan, razvojem turistikih megacentara i optompromenom u modelima provoenja godinjih odmora (vei broj odmora u toku godine, kraiboravci i due razdaljine putovanja).

Izgradnja hotela i pratee infrastrukture predstavlja ogroman udar na zalihe pijaevode, korienje zemljita i ekosisteme. Hoteli su veliki potroai vode. Prosean turistapotroi do 300 litara, dok turista u luksuznom aranmanu potroi i do 880 litara vodednevno. Kada su na odmoru, turisti potroe mnogo energije, vode i proizvode mnogo vieotpada. Sve vie i vie Evropljana grade vikendice u kojima ne provode mnogo vremena, a

koje zauzimaju mnogo vie zemljita nego bilo koji drugi vid smetaja. Vano je da daljirazvoj turistikih mesta bude ogranien i u skladu sa lokalnim resursima kao to su voda,povrina zemljita, nedirnuta priroda i uz drutveno prihvatanje lokalnog stanovnitva. Neke odakcija na evropskom nivou su sledee:

Usklaivanje infrastrukturnog poreza na turistike objekte izvan seoskih podruja savie od 100 postelja ili vie od 100000 posetilaca godinje;

Usklaivanje poreza na vikendice i stanove za odmor, kako bi se dao podstrekodrivijim oblicima smetaja;

Sa turistikim putovanjima nastavljaju da rastu i najdominantniji oblici transporta,drumski i vazduni saobraaj, kao najtetniji po prirodno okruenje. U 2000. godini, 78%

Evropljana putovalo je kolima, 16% avionom i samo 5% vozom i 1% brodom. Turistikisaobraaj je jedan od najbitnijih elemenata turizma, koji uvek podrazumeva kretanje odkue do destinacije i nazad. Dok se poveava broj letova, elezniki saobraaj se drastinosmanjuje. Primetno je poveanje broja letova na kraoj razdaljini. Na primer, 80% letova za i izAmsterdama ukljuuje razdaljine manje od 800 kilometara.

Emisija tetnih gasova koju odaju avioni sada reprezentuje oko tri procenta ukupnoemitovanih tetnih gasova u zoni Evropske unije. Uprkos istaknutoj opoziciji veine uMeunarodnoj organizaciji za civilni vazduni saobraaj i kompanijama koje pripadajuMeunarodnom udruenju za vazduni transport, Evropska unija je u januaru prihvatila novapravila i ekoloke standarde. Nova pravila e od prvog januara 2012. godine stupiti nasnagu. Avio kompanije e, meutim, morati ve od idue godine da prate emisiju ugljen-dioksida iz svojih letelica. Prema Meuvladinom panelu za klimatske promene koji na nauni

nain procenjuje stanje u atmosferi, vazduni transport sa oko dva odsto emisije uestvuje uukupnom oslobaanju ugljen-dioksida, dok na celokupni transport otpada bar 13% ukupnogzagaenja iz istog izvora.

Ostvaren je odreen napredak u implementiranju politika kako bi se krenulo kaodrivijem razvoju turizma. Ovakve mere su najveim delom preuzeli veliki touroperatori ilokalni preduzetnici na dobrovoljnoj bazi. Iako postoje dobri primeri u nekim zemljama kaoto su Austrija, Nemaka, Francuska, panija i Velika Britanija, uglavnom su mere koje supreduzimane imale marginalan znaaj (na primer, uvoenje eko-taksi). Neki nacionalniprogrami su stvoreni kako bi ohrabrili odrivi razvoj, meutim, postoji nedostatak optestrategije vezane za odrivi razvoj, prirodno okruenje i turizam.

22


23/41


Evropska Agencija za prirodnu sredinu (The European Environment Agency - EEA)

funkcionie od 1994. godine sa glavnim ciljem da podri odrivi razvoj i unapredi prirodnusredinu Evrope kroz pripremu blagovremenih, relevantnih i pouzdanih informacija do onihkoji odreuju politiku, kao i do javnosti. Od 2000. godine, Evropska Agencija za prirodnusredinu radi na indikatorima u turizmu budui da je turistiki sektor postao potpunointegrisan u opti rad Evropske Unije na indikatorima odrivog razvoja. Glavni cilj je da senaglasi i podvue uticaj turistikih aktivnosti na prirodnu sredinu, ukljuujui efektezagaenja koje prouzrokuje saobraaj.

Evropska Unija ima neke od najviih standarda ivotne sredine u svetu, koje jerazvijala tokom decenija kako bi odgovorila na irok spektar pitanja. Danas su glavniprioriteti borba protiv klimatskih promena, ouvanje biodiverziteta, smanjenje zdravstvenihproblema od zagaenja i odgovorno korienje prirodnih resursa. Usmereni na zatituprirodne sredine, ovi ciljevi mogu doprineti ekonomskom razvoju podsticanjem inovacija ipreduzetnitva.

Juna 2007. godine u Berlinu odrana je konferencija o odrivom razvoju u Evropi podpatronatom nemakog predsedavanja Evropskom unijom, sa osnovnom idejom da se istaknerastui znaaj odrivog razvoja u Evropskoj uniji i Nemakoj kao zemlji-domainu. U tomsmislu istaknuto je pet prioritetnih koraka ka odrivom razvoju u EU i to:

1. Preusmeravanje strukturalnih fondova EU ka odrivom razvoju;2. Formiranje tranje za odrivim razvojem (kroz promenu modela potronje);3. Unapredjenje komunikacije o odrivom razvoju;4. Investiranje u odrivo istraivanje i razvoj;5. Povezivanje sa lokalnim zajednicama u gradovima zarad bolje primene nacionalnih

strategija odrivog razvoja (jer 75% emisije CO2 nastaje u gradovima).

Na konferenciji je istaknut i cilj poznat kao 3 puta 20 do 2020. koji zahteva 20%veu energetsku efikasnost, uee obonovljivih izvora energije u ukupnoj upotrebi energijeod 20% i smanjenje emisija CO2 za 20% do 2020. godine. Uz sve ovo istaknuto je inezadovoljstvo Evropljana nepanjom SAD i drugih velikih drava prema ivotnoj sredini iodrivom razvoju.

Na konferenciji je pomenuta i neophodnost promene modela potronje (posebno urazvijenim zemljama), pri emu su glavna pitanja da li odriva potronja podrazumevamanje potronje sveukupno i ta uraditi povodom agresivnih marketinga u medijima koji popravilu poziva na sve vie potronje svih proizvoda i usluga.

Tri teme izdvojile su se kao opta i najvanija pitanja za sve uesnike konferencije i to:

neophodnost povezivanja Strategije odrivog razvoja EU sa nacionalnim strategijamaodrivog razvoja drava lanica (i kandidata za lanstvo) EU;

rano ukljuivanje politiara u proces izrade i primene strategija odrivog razvoja,kako bi se obezbedilo njihovo kontinuirano interesovanje za ovu temu; i

stvaranje mehanizama za procenu mera za primenu koncepata odrivog razvoja usvim dravama lanicama EU.

23


24/41


Na konferenciji su se istakle i zanimljive ideje uesnika:

delovanje u pravcu odrivog razvoja svakako je puno jeftinije od nedelovanja iekanja da se stvari dogode;

direktno povezivanje cene hrane sa cenom nafte postaje ozbiljan globalni problem; troenje prirodnih resursa u najveim svetskim metropolama postaje globalni

problem; dezertifikacija tla i njene posledice ukazuju na to da odrivi razvoj postaje glavni

politiki pokreta irom sveta; Acquis Communautaire Evropske unije postaje sve vie povezan i proet pitanjima

odrivog razvoja, i Praksa tzv. Peer Review u odrivom razvoju treba da bude proirena na to vie

evropskih zemalja

Uprkos raznovrsnosti globalnog trita turizma i sve vei znaaj specijalnih vrstaturizma, primorski turizam je i dalje dominantan segment u pogledu broja turista. Primorske iostrvske destinacije iskusile su povei pritisak na svoje prirodne i kulturne resurse, sobzirom na sve veu potranju i turistiku aktivnost koji su visoko koncentrovani u vremenu iprostoru (sezonski, infrastruktura i turisticke aktivnosti u uoj priobalnoj zoni). Zbog toga,UNWTO se bavi promovisanjem razvoja turizma, kao deo integrisanog upravljanja obalnimpodrujima, kroz meunarodne i regionalne saradnje, tehnike saradnje i aktivnostiizgradnje kapaciteta.

6.1. Evropska Komisija za putovanja (European Travel Commission - ETC)

Evropska Komisija za putovanja je neprofitna organizacija sa seditem u Briselu. Njenilanovi su nacionalne turistike organizacije Evrope (39 NTO-a), ija je uloga promovisanjeturizma Evrope u celini, kao i njihovih pojedinanih zemalja posebno.

Glavni ciljevi Evropske Komisije za putovanja su:

promovisanje Evrope kao atraktivne turisticke destinacije;saradnja sa nacionalnim turistikim organizacijama i razmena znanja;pronalaenje partnera iz industrije i drugih zainteresovanih strana uz lak pristup

materijalima i statistici vezano za receptivni turizam Evrope.

6.2. Plava zastava (Blue Flag)

Plava zastava za plae i marine je meunarodni ekoloki program zatite okoline mora ipriobalja, iji je prvenstveni cilj odrivo upravljanje morem i priobalnim pojasom. Plavazastava je danas u svetu veoma cenjena turistika markica koja je sve brojnijim turistimaglavni orijentir prilikom odabira destinacije. Plava zastava je danas najpriznatiji modelekolokog ouvanja i obrazovanja i informisanja javnosti, kada je u pitanju briga za more ipriobalni pojas, a posebno kada je u pitanju briga za priobalne prostore koji trpe najjaipritisak, a to su upravo plae i marine. Plae i marine na stajaim (slatkim) vodama takoemogu biti nosioci meunarodne Plave zastave.

Intelektualni vlasnik Plave zastave i meunarodni voditelj ovog programa je Fondacijaza ouvanje okoline i obrazovanje - Foundation for Environmental Education - FEE. To jeneprofitna, nevladina organizacija, koju ine nacionalne organizacije 59 zemalja u Evropi,Africi, Okeaniji, Aziji, Severnoj i Junoj Americi, kojima je turizam jedan od stratekih ciljeva

24


25/41


Utemeljena je od strane Saveta Evrope 1981. godine. Do sada je podignuto preko3000 Plavih zastava, od toga preko 2500 na plaama i preko 600 u marinama. Plava zastava je

priznanje koje se dodeljuje samo za jednu sezonu i zahtev se svake godine mora dostaviti napropisani nain ako se eli dobiti Plava zastava. Program Plave zastave poiva na strogodefinisanim kriterijumima. Iako se tokom sezone provode nacionalne i meunarodneinspekcije, gosti i korisnici plaa i marina sa Plavom zastavom slobodni su da obaveste FEE usluaju da primete krenje zadatih kriterijuma. Za sprovoenje programa Plava zastava usvakoj je dravi zaduena jedna ekoloka organizacija, koja svojom strukturom i programomrada ispunjava kriterijume za lanstvo u FEE.

7. KLIMATSKE PROMENE I TURIZAM

Globalno zagrevanje predstavlja poveanje prosene temperature na povrini Zemlje uperiodu od sredine 20.-og veka, kao i projektovano poveanje temperature u budunosti.Globalna temperatura na povrini Zemlje je poveana za oko 0.740.18C za vreme prolog

veka, to je u velikoj meri posledicarasta efekta staklene bate, koji sejavlja usled pojave gasova uatmosferi: vodena para, ugljendioksid, metan, azot-oksid i ozon.Ljudske aktivnosti su, sa poetkomindustrijske ere, doprinele poveanjukoncetracije gasova u atmosferi, asamim tim i poveanju efektastaklene bate to neminovno utie

na energetski balans Planete iklimatski sistem. Poveanjekoncentracije gasova je umnogomerezultat sagorevanja goriva kao imasovna sea uma od sredineprolog veka.

Kao posledica poveanja temperature na globalnom nivou doie do poveanja nivoamora i promenie se model padavina, najverovatnije ekspanzijom suptropskih pustinja.Oekivano je konstantno otapanje gleera i morskog leda, sa najveim zagrevanjem naArktiku. Druge pojave koje se predviaju su poveanje intenziteta ekstremnih vremenskihdogaaja, izumiranje vrsta kao i promene poljoprivrednih prinosa.

Svedoci smo da se globalna klima menja. Veina promena se moe pripisati uticajuljudskih aktivnosti; istovremeno u poveanju emisije ugljen-dioksida i drugih gasova istvaranju efekta staklene bate, kao i u uticaju na smanjenje kapaciteta prirodne sredineda apsorbuje stvoreni ugljen-dioksid. Turistike aktivnosti znaajno doprinose globalnojproizvodnji ugljen-dioksida, kroz saobraaj, grejanje, hlaenje i ostale oblike troenjaenergije. Ova industrija je takoe i znaajno pogoena klimatskim promenama, globalno ilokalno. Prilagoavanje moguim promenama i smanjivanje doprinosa turizma klimatskimpromenama, predstavljaju glavnu brigu za turistiku industriju u celom svetu. Puteminicijalnih razmena miljenja o klimatskim promenama, veina nacija je poela daidentifikuje svoje mogunosti u smanjivanju emisije gasova u svakom sektoru, ili da ublaipotencijalnu tetu nastalu vremenskim nepogodama.

25


26/41


Neki od vodeih strunjaka za klimatologiju tvrde da e globalno zagrevanje tokomnarednog veka biti mnogo gore nego to se prethodno verovalo. Prema miljenju profesora

Krisa Fild, autora izvetaja o klimatskim promenama iz 2007.godine, temperature e ubudunosti biti "iznad svih oekivanja". Fild je ukazao da najnoviji podaci govore da seemisija gasova izmeu 2000. i 2007. godine uveala znatno bre od oekivanog i ocenio da jeizvetaj iz 2007, koji je predvideo poveanje temperature izmeu 1.1 i 6.4 stepeniCelzijusovih tokom narednog veka, ozbiljno potcenio problem. Zagrevanje planete e osuititropske ume i verovatno dovesti do mnogobrojnih poara u tropskim podrujima, apoveanje temperature moglo bi i da ubrza topljenje leda.

Prva meunarodna konferencija o klimatskim promenama i turizmu odrana je uTunisu (erba), u aprilu 2003. godine i sazvana od strane Svetske Turistike Organizacije.Ovo je bila odlina prilika da sve interesne strane u turizmu, kao i naunici, razmenemiljenja o posledicama, mogunostima i rizicima koji su stavljeni pred turistiki sektor kaorezultat promene svetske klime. Kao rezultat konferencije, Deklaracija iz erbe o klimatskim

promenama i turizam, prepoznat je kompleksan dvosmeran odnos izmeu klimatskihpromena i turizma. Sa jedne strane, turizam je pod uticajem klimatskih promena, naroitokada su u pitanju turistike destinacije u priobalnim, planinskim, sunim i poplavnimpodrujima, a sa druge, turizam takoe doprinosi uzrocima klimatskih promena, naroitoputem emisije gasova kroz saobraaj i druge vrste korienja energije.

Klimatske promene mogu uticati na turizam na vie naina:

Promenljivi i nestabilni vremenski uslovi oteae funkcionisanje i planiranje u turizmu; Prirodne vremenske katastrofe mogu nakoditi turistikoj infrastrukturi, prirodnom i

kulturnom blagu i lokalnim zajednicama; mnogo turistike infrastrukture je locirano uosetljivim podrujima;

Klimatske promene mogu uticati na nivo komfora turista, kao i na broj aktivnosti;Poveanje nivoa i temperature mora ugroavaju priobalne i ostrvske destinacije, kao iluke gradove;Klimatske promene mogu uticati na prirodna stanita i biodiverzitet, koji su glavna

atrakcija ekoturista i ljubitelja prirode;Promena u koliini padavina i hidroloki ciklus mogu uticati na dostupnost izvora slatke

vode na destinaciji, to je osnovna potreba turista;Smanjivanje snenih padavina direktno utie na planinski i ski-turizam.

Mnoge turistike aktivnosti (skijanje, plivanje, divlji svet, turizam baziran na prirodi)zahtevaju specifine vremenske uslove. Malo poveanje zimske temperature, na primer,eliminisae ski centre na niim padinama Alpa. Odgovor turista na klimatske promene moebiti negativan utisak o atraktivnosti destinacije (na primer, mrtav koral, oskudnost vrsta,

gubitak stanita).

Uticaji turizma koji doprinose uzrocima klimatskih promena:

Iako zagaenje u turizmu utie na brojne aspekte turistikih aktivnosti, osnovniproblem se odnosi na upotrebu i korienje transportnih sredstava, pre svega u putnikom ivazdunom saobraaju. U irem okviru odrivosti razvoja u turizmu, uticaji turizma naklimatske promene se mogu povezati sa potronjom vode i energije po glavi stanovnika, kao iuticaj koji turizam moe imati na floru i faunu.

Turizam doprinosi stvaranju ugljen - dioksida, pre svega putem transporta, grejanja ihlaenja objekata za smetaj, pri emu se uglavnom koriste fosilna goriva.

26


27/41


Da bi se smanjili negativni uticaji turizma, potrebno je prihvatiti enviromentalneupravljake tehnike i tehnologije. Za destinacije je vano da odgovore klimatskim

promenama uvoenjem razliitih strategija kao to su vea energetska efikasnost i upotrebagoriva sa manje ugljenika.

7.1. Klimatske promene i uloga Evropske unije

Klimatske promene su jedan od najteih izazova sa kojim se suoava oveanstvo.Evropska Unija radi za globalni sporazum da se smanji emisija gasova staklene bate, priemu uzima jednu od vodeih uloga. U decembru 2008. godine, lideri Evropske Unije odobrilisu sveobuhvatni paket mera za smanjenje emisije gasova. Plan ima za cilj smanjenje gasovastaklene bate za najmanje 20% do 2020. godine (u poreenju sa nivoom iz 1990. godine),poveanje udela obnovljive energije na tritu od 20% i smanjenje ukupne potronjeenergije za 20%. Dogovoreno je da 10% goriva za transport dolazi iz biogoriva, struje ivodonika.

Od ranih 1970.-tih, Evropa je posveena ivotnoj sredini: zatita kvaliteta vode ivazduha, ouvanje resursa i zatite biodiverziteta, upravljanje otpadom i kontrola aktivnostikoje imaju negativan uticaj na ivotnu sredinu su samo neke od oblasti u kojima je EUaktivna i na nivou drava lanica i na meunarodnom nivou.

Jedna od osnovnih strategija Evropske Unije podrazumeva sistem kojim se nagraujukompanije koje smanje svoju emisiju ugljen-dioksida, ali i kanjavaju one koje prelazegranice emisije. Ovakav plan obuhvata oko 12.000 fabrika i postrojenja, koji su odgovorni zaoko polovinu emisije ugljen-dioksida u Evropskoj Uniji; gasa koji je glavni krivac za globalnozagrevanje. U oviru sistema, vlada Evropske unije postavlja ogranienja na koliine ugljen-dioksida koje emituju energetski intezivne industrije poput proizvodnje energije iproizvodnje elika i cementta. Ukoliko te kompanije ele da emituju vise ugljen-dioksidanego to su njihove kvote, moraju da kupe rezervne dozvole od efikasnijih kompanija. U

budunosti, vie industrija e biti predmet kvota, ukljuujui i avio kompanije.

7.1.1. Biodiverzitet

Evropska Unija se obavezala da e zaustaviti pad ugroenih vrsta i stanita u EU do2010. godine, ali da e postizanje tog cilja zahtevati mnogo napora. Politike i zakonodavstvo suve spremni da odgovore izazovu, ali njihova primena zahtevae napore mnogo iregobima. Evropska Unija eli da proiri program Natura 2000, skup oblasti u kojima biljne iivotinjske vrste i njihova stanita moraju biti zatieni. On ve sadri vie od 26.000lokacija irom Evropske Unije.

7.1.2. ivotna okolina i zdravlje

Buka, voda za plivanje, retke vrste, reagovanje u vanrednim situacijama - ovo susamo neke od oblasti, koje su pokrivene opsenim ekolokim zakonima koje je EvropskaUnija ustanovila tokom decenija. U okviru zakona, koji su uglavnom usmereni nauspostavljanje standarda zdravlja za zagaivae, zemlje Evropske Unije moraju da pratepuno razliitih zagaivaa i da preduzimaju mere ukoliko nivo zagaenja pree bezbednugranicu.

Najnovije napore, Evropska unija je pokazala 2008. godine, kada je ustanovila setobaveznih limita u emisiji estica poznatih kao PM 2.5. Ove mikroskopske estice isputajuautomobili i kamioni, a mogu uzrokovati bolesti disajnih organa. Prema novom zakonu koji estupiti na snagu 2011. godine, zemlje Evropske Unije e morati da smanje izlaganje ovihestica u urbanim sredinama u proseku za 20% do 2020. godine.

27


28/41


7.1.3. Odrivost

Odrivi razvoj je dugo bio jedan od glavnih ciljeva politike Evropske Unije. Lideri EU su2001. godine pokrenuli prvu strategiju odrivog razvoja u Evropskoj Uniji, a zatim je iaurirali 2006. godine, kako bi ispravili nedostatke i uzeli u obzir nove izazove. Bliskopovezan sa klimatskim promenama i energetskom politikom, ovaj revidirani plan naglaavavanost obrazovanja, istraivanja i javnog finansiranja kako bi se ostvario odrivi modelproizvodnje i potronje. Od tada su znaajni napori usmereni u pogledu politike. Sada jefokus na stavljanje politike u praksu. Godine 2009, Komisija je predloila paket mera zapromovisanje ekolokih proizvoda, ukljuujui i vee korienje oznaka za energetskuefikasnost, kao one koje se mogu nai na mainama za pranje vea.

Od septembra 2009. godine u Evropskoj Uniji je zabranjena proizvodnja mat sijalica,kao i onih od 100 i 75 vati. Od jeseni 2012. godine bie zabranjene i sijalice od 60 vati. PlanEvropske Unije je da do 2016. godine u upotrebi budu samo kompaktne sijalice sa malimutrokom energije i halogene sijalice. Eksperti su proraunali da nove sijalice troe 60-80%manje struje od klasinih, kao i da traju 10 do 15 puta due.

8. POLITIKE I INSTRUMENTI ZA ODRIVI RAZVOJ

U poreenju sa drugim ekonomskim sektorima,turizam je veoma specifian zbog svog jakog uticaja naprirodno okruenje i lokalnu zajednicu. To proizilazi izinjenice da turista kao potroa putuje ka svom proizvodu iproizvoau. Za razliku od drugih industrija turizam razvija

svest o problemima vezanim za drutvo i prirodu. On stvaradirektnu interakciju izmeu potroaa (turista) i dobavljaa(lokalne zajednice) i zavisi od visokog kvaliteta prirode,autentinog kulturnog naslea i srdanih domaina. Ovakombinacija svesti, interakcije i zavisnosti ini turizam takospecifinim.

U prolosti se odrivi turizam esto pominjao kaoposeban sektor u okviru turizma u vidu odreenogproizvoda ili trita i esto je bio poistoveivan saekoturizmom. Cilj je uiniti ceo turizam odrivim ukljuujui imasovni turizam kao i individualni.

Svetska turistika organizacija i Evropska Unija ustanovile su 12 osnovnih ciljeva zaostvarenje odrivijeg razvoja turizma.

1. Ekonomski rastOmoguiti razvoj i konkurentnost turistikih destinacija i preduzea, tako danapreduju i osvaruju profit u dugom vremenskom periodu. Odgovarajue politike iakcije podrazumevaju istraivanje i irenje informacija na budue trine trendove,jaajui imid destinacije, osiguravajui efektivan ulaz na trite i obezbeujuikorisne poslovne savete i podrku.

28


29/41

2.Razvoj lokalne zajednice


Maksimiziranje doprinosa turizma na razvoj lokalne destinacije. Politika jaanjarazvoja lokalne destinacije bi trebalo da bude usmerena na smanjenje odlivasredstava iz lokalne ekonomije, kroz korienje lokalne radne snage i lokalnihproizvoda u turistikom sektoru.

3.Kvalitet radnih mestaPoveanje broja i kvaliteta lokalnih radnih mesta stvorenih i podravanih odstrane turizma, ukljuujui nivo plata i uslove za rad. esto je turizam vien kaosektor sa slabo plaenim poslovima i loim uslovima za rad. Vano jesprovoditi politike koje podravaju poslove sa punim radnim vremenom i kojeomoguavaju primenu meunarodnih standarda u oblasti rada kao iusavravanje kroz razne treninge.

4. Drutvena jednakostRaspodela ekonomskih i drutvenih koristi od razvoja turizma celoj receptivnojzajednici, ukljuujui i siromane. To podrazumeva sprovoenje politika iakcija koje pomau siromanim ljudima da uzmu uee u razvoju turizma ikoje podravaju formiranje preduzea u okviru siromanih zajednica.

5. Zadovoljstvo posetilacaOmoguiti turistima i lokalnoj populaciji bezbedno i zadovoljavajue iskustvokroz razne rekreativne i edukativne turistike programe, bez obzira na pol, rasuili invalidnost.

6. Lokalna kontrolaUkljuivanje lokalne zajednice u planiranje i donoenje upravljakih odlukavezanih za budui razvoj turizma u njihovom podruju u saradnji sa ostalimuesnicima. Lokalne zajednice moraju biti snabdevene dobrim informacijama iovlaene da donose odluke o razvoju turizma, koje mogu uticati na njihovubudunost.

7. Dobrobit zajedniceOdravanje i poveanje kvaliteta ivota u lokalnim zajednicama, izbegavajuibilo kakav oblik drutvene degradacije ili iskoriavanja. Od velike vanosti jepaljivo planiranje kako lokalna zajednica ne bi trpela od turizma, kao naprimer od preterane zakrenosti u saobraaju, buke ili preteranog korienjavitalnih resursa kao to je voda.

8. Kulturna bogatstvaPotovanje i poveanje istorijskog nasledstva, autentine kulture i tradicije.Turizam i prihodi od turizma pozitivno utiu na kulturna i istorijska bogatstva itradiciju, ali u isto vreme razvoj turizma i ponaanje turista mora biti strogokontolisano kako bi se sauvala autentinost.

9. Integritet prostoraOdravanje i poveanje kvaliteta prirodnog pejzaa, gradskog i seoskog, kao ispreavanje fizike i vizuelne degradacije prirodnog okruenja. Ovo je odkljunog znaaja za turistiku industriju kao i za lokalno stanovnitvo.

10. Bioloki diverzitetZatita prirodnih podruja, stanita i divljeg sveta, i minimiziranje


30/41


negativnog uticaja na njih. Nacionalni parkovi i druge zatiene oblastipredstavljaju veliki znaaj za turizam. S druge strane, turizam i prihodi koji se

ostvaruju od turista koji ih poseuju imaju sutinski znaaj u zatiti i ouvanjuprirodnih sredina.

11. Efikasno korienje resursaMinimiziranje upotrebe oskudnih i neobnovljivih resursa u razvoju ifunkcionisanju turistikih objekata. Stvaranje svesti o potrebi za korienjemalternativnih izvora energije i recikliranju.

12. istoa prirodnog okruenjaMinimiziranje zagaenosti vazduha, vode i zemljita, kao i smanjenje otpadakoji prave turistika preduzea i posetioci.

Ovi ciljevi predstavljaju svojevrstan izazov za turizam, ali takoe pokazuju zato je baova industrija toliko vana za postizanje odrivog razvoja. Vlade treba da preuzmu vodeuulogu u promovisanju ovih 12 ciljeva, ali u tome nikako ne smeju ostati same.

Instrumenti koji slue za stvaranje odrivijeg turizma su sledei:

Merni instrumenti - koriste se za utvrivanje nivoa uticaja turizma i da bi seilo u korak sa promenama.

Pokazatelji odrivosti i kontrola. Pokazatelji se mogu koristiti zapostavljanje ciljeva i merenje uspeha. To moe biti, na primer, broj posetilacasvakog meseca, korienje vode, koliina investicija data za zatitu i razna

druga pitanja, kao to je na primer, procenat posetilaca koji koriste javniprevoz. Takoe je vano ustanoviti kontrolu i praenje postupaka.

Identifikovanje granice razvoja turizma. Utvrivanje granice noseegkapaciteta ili prihvatljivosti promena, moe biti od velikog znaaja koduspostavljanja politika o koliini, prirodi ili nainu distribucije turizma nadestinaciji.

Komandni i kontrolni instrumenti - omoguavaju nadlenim organima da primenjujuiskljuivo zvaninu kontrolu nad odreenim aspektima razvoja u funkcionisanjaturizma.

Zakonodavstvo, regulativa i licenciranje. Primenjiva pravila podrana odstrane zakonodavstva i licenciranje, se esto koriste u pokrivanju osnovnihpitanja, kao to su prava zaposlenih i bezbednost posetilaca. Veoma je vanoteiti ka razumevanju i harmonizaciji razliitih zakona koji imaju uticaja naturizam.

Prostorno planiranje i kontrola razvoja. Efektivno planiranje prostora ikontrola razvoja su od velike vanosti za odrivost. U mnogim zemljama,strategije u turizmu i lokalni planovi nisu usaglaeni. Kontrola razvoja ne moebiti na pravi nain primenjena, bilo iz razloga postojanja korupcije, nedostatkaznanja ili nedovoljnog broja onih koji treba da sprovode zakone.

30


31/41


Ekonomski instrumenti - utiu na ponaanje potroaa i kroz razne finansijske merealju signale putem trita.

Takse. Mogu se koristiti kako bi se promenilo ponaanje turista i preduzea.Poveanjem cena sav prihod ostvaren na taj nain se moe usmeriti na razneprojekte za ouvanje ili socijalne projekte. Takse se mogu primeniti na itavsektor, kao to su boravine takse ili ulazne/izlazne takse, na odreeneproizvode kao to je gorivo ili na ulazak u zatieno prirodno podruje odnosnonacionalni park.

Finansijska pomo i sporazumi. Preduzea se mogu ohrabriti dafunkcioniu na odriviji nain i to tako to e im se pruiti finansijska pomo,odobriti odreene povlastice ili kroz formiranje javno - privatnog partnerstva.

Dobrovoljni instrumenti - obezbeuju procese koji ohrabruju dobrovoljno prihvatanjepristupa odrivosti uesnika u turizmu.

Smernice i pravila ponaanja. Izjave o prihvatljivom i neprihvatljivomponaanju moe biti jednostavan i jeftin metod kojim se moe uticati naturiste i preduzea.

Izvetaj i revizija. Preduzea se mogu obavezati da prave redovne izvetajeo tome ta ine kako bi se pospeila odrivost razvoja. Ovo moe bitipotpomognuto sistematskom revizijom. Naravno, vlade mogu biti vodeiprimer kroz svoj sopstveni postupak izvetavanja.

Dobrovoljna certifikcija. Ovo podrazumeva objektivnu inspekciju turistikihpreduzea u skladu sa dogovorenim kriterijumima i prepoznavanje onih koji suu skladu sa dogovorenim. To mogu biti kriterijumi o zatiti prirodne sredine,kriterijumi socijalne odrivosti ili tradicionalni standardi kvaliteta. Mogu bitiinicirani ili podrani od strane vlade.

Dobrovoljni doprinosi. Na ovaj nain posetioci i turistika preduzea krozfinansijske donacije pomau ouvanje i razliite socijalne projekte.

Instrumenti podrke - putem kojih vlade mogu podrati preduzea i turiste da svojeaktivnosti obavljaju na odriviji nain.

Stvaranje infrastrukture i menadment. Vlade mogu uiniti znaajandoprinos stvaranju odrivijeg turizma, putem snabdevanja odgovarajuominfrastrukturom i uslugama, kao to su: javni prevoz, snabdevanje vodom,

skladitenje otpada, recikliranje, zdravstvene i bezbednosne usluge.

Stvaranje mogunosti. Puno toga se moe uraditi na jaanju svesti oodrivosti i stvaranju smernica zasnovanih na dobrom iskustvu, a sve krozulaganje u obuku i podrku u preduzeima i lokalnim zajednicama. Preduzea seohrabruju da rade zajedno i da koriste tehnika uputstva i Internet.

31


32/41


Marketing i informativne usluge. Mogu se koristiti razliiti vidovikomunikativnih sredstava kako bi se promovisala preduzea koja posluju

odrije od ostalih i pomoglo posetiocima pri donoenju pravih odluka.

Ovi instrumenti se ne moraju koristiti zasebno vec daju najbolje rezultate ukoliko semeusobno kombinuju. Svaka zemlja ih moe koristiti u zavisnosti od okolnosti i uslova ukojoj se nalaze.

9. EKOTURIZAM

9.1. Ekoturizam kao deo ireg koncepta odrivog turizma

Ekoturizam se sa jedne strane odnosi na koncept koji obuhvata set principa, a sadruge strane, na poseban segment trita. To je enviromentalno odgovorno putovanje iposeta relativno nedirnutim oblastima prirode, da bi se uivalo u prirodi i da bi se onauvaavala (kao i svi pratei kulturni objekti iz prolosti i iz sadanjosti), koje promovieouvanje, ima nizak uticaj posetilaca i omoguava korisnu aktivnu drutveno-ekonomskuukljuenost lokalnog stanovnitva1 . Ekoturizam je potkomponenta u okviru oblasti odrivogturizma i postavlja se kao ekvivalent turizmu zasnovanom na prirodi.

Ekoturizam se smatra tritem u intenzivnom porastu u okviru turizma kao privrednegrane. Prema podacima Svetske turistike organizacije uz godinji rast od 5% u svetskimrazmerama, to predstavlja 6% svetskog bruto proizvoda, kao i 11,4% potronje, eko-turistiko trite zasluuje posebnu panju. Ekoturizam u svetskim razmerama vrlo brzopostaje najpopularniji vid odmora.

Mnogi strunjaci bili su pozvani da objasne i opravdaju neophodnost uspostavljanjapolitike razvoja ekoturizma. Oni prvenstveno dolaze iz domena geografskog informacionogsistema (GIS ), zatite prirode, okeanogafije, upravljanja zatienim podrujima, ekologije,istorije, arheologije itd.

Termin ekoturizam formulisao je Hctor Ceballos-Lascurn, meksiki arhitekta, ekolog imeunarodni konsultant za ekoturizam. Trenutno je generalni direktor Programa zameunarodni konsalting u ekoturizmu (PICE-Program of International Consultancy onEcotourism) sa seditem u Meksiko Sitiju. Takoe je i u IUCN-u (The World ConservationUnion) specijalni savetnik za ekoturizam, kao i u ekoturistikom drutvu i Svetskojturistikoj organizaciji.

Udruenje za ekoloki turizam u Evropi (The Association for Ecological Tourism inEurope) publikovalo je 1997. godine preporuke za organizatore putovanja orijentisane kaivotnoj sredini. Razvijanje smernica predstavlja koristan korak u pomoi lokalnimuesnicima da se usmere ka pitanjima o tome kako razviti ekoturizam u lokalnimzajednicama, ekosistemima ili u specifinim sektorima ove privredne grane, kao to susmetaj ili organizatori putovanja.

Odgovornost organizatora putovanja je velika. Organizatori inicijativnih putovanjastvaraju robnu marku koja prodaje ekoturistiki proizvod. Svojim katalozima u kojima semogu videti slike ivota u divljini i ekosistema, Internet prezentacijama, kroz distribucijufilmova i CD ROM diskova, oni prodaju svoj proizvod. Kao primer moe se navesti TUI,svetski vodea kompanija za turizam, koja je posveena smanjivanju spoljanjih i

32


33/41


unutranjih uticaja svojih aktivnosti na ivotnu sredinu. TUI brendovi hotela, kao to suRobinson, Grecotel, Iberotel, Dorfhotel, Nordotel i RIU su pokazatelji kako se standardi

kvaliteta ivotne sredine mogu staviti u praksu. Njihov zajedniki cilj je saradnja zaodravanje kvaliteta vode za kupanje i plaa, zatita ivotinja u blizini hotela, kao ismanjenje uticaja na ivotnu sredinu putem sistematskih koraka, kao to je poboljanje eko-efikasnosti (potronja energije, potronja vode, izbegavanje otpada, smanjenje u korienjuzemljita) u hiljadama hotela za odmor. Organizatori receptivnih putovanja preuzimajuprvenstveno odgovornost za klijente tokom putovanja. Svako putovanje mora biti visokogkvaliteta i njegove obrazovne komponente moraju zadovoljiti standarde ekoturistikeprivrede (kvalitetni vodii).

Istraivai u oblasti ivota u divljini napravili su mnoge prodore u prouavanju vrstadivljih ivotinja u 1980-im godinama, radei sa jedinstvenim vrstama kao to su kitovi,kornjae, planinske gorile, orangutani, makao majmuni i orlovi. Stvoren je niz razliitihspecijalizovanih tura da bi se po prvi put doveli posetioci na ove terene i lokacije da vide ove

vrste. Mnoga od ovih putovanja bila su prvobitno realizovana u veoma rustinim mestima naterenu, a putnici su plaali nadoknadu za podrku zatiti i istraivakim inicijativama.

Evropske statistike ne pruaju jasne podatke o turistikom tritu vezanom za prirodu,ak iako se u njima jasno pokazuje tranja za enviromentalno prihvatljivim proizvodima.Neka istraivanja su pokazala da Evropljani vie trae seoski turizam u Evropi nego turizamzasnovan na prirodi, zato to najvei deo evropske ivotne sredine ne ine predeli divljine.Evropljani sa severa pokazuju interesovanje za turizam sa visokim standardima odrivostikao deo paketa koji kupuju, a turizam zasnovan na prirodi se snano razvija kao inicijativnotrite za ove zemlje i za Englesku. Interesovanje evropskog trita za putovanja u priroduprevazilo je bilo koje receptivno trite, ukljuujui SAD i Kanadu.

Vlade imaju izuzetno vanu ulogu u razvoju ekoturizma. Njihova uloga je jakokompleksna i mora biti definisana kroz delovanje razliitih uesnika i sprovoenja politika. Sobzirom na globalni znaaj ekoturizma, Ujedinjene nacije su proglasile 2002. godinuMeunarodnom godinom ekoturizma, a Komisija UN za odrivi razvoj zatraila je odmeunarodnih agencija, vlada i privatnog sektora da preduzmu odgovarajue aktivnosti kojepodravaju ovu akciju.

Dok turizam usmeren na destinacije u prirodi u sutini predstavlja jednostavnoputovanje u podruja sa lepom prirodom, ekoturizam ostvaruje korist za lokalnostanovnitvo u ekolokom, kulturnom i ekonomskom smislu. Na primer, turista koji ide uprirodu moe da posmatra ptice. Ali, ekoturista posmatra ptice sa lokalnim vodiem, odseda ulokalnom smetajnom kapacitetu (ecolodge) i daje doprinos lokalnoj privredi.

9.2. Principi ekoturizma

Minimiziranje negativnih uticaja na prirodu i kulturu koji mogu naneti tetu destinaciji Obrazovanje putnika o vanosti zatite Naglaavanje znaaja odgovornog poslovanja, koje deluje u saradnji sa lokalnim

organima vlasti i sa stanovnitvom u cilju zadovoljavanja lokalnih potreba i stvaranjakoristi od zatite

Direktni prihodi od zatite i upravljanja prirodnim i zatienim oblastima Naglaavanje potrebe za stvaranjem regionalnih turistikih planova zona i za

planovima upravljanja posetama namenjenim i regionima i oblastima prirode za koje jeodlueno da postanu eko destinacije

Naglaavanje upotrebe osnovnih enviromentalnih i drutvenih studija kao i dugoronihprograma nadgledanja, da bi se procenili i minimizirali uticaji

33


34/41


Tenja za maksimiziranjem ekonomskih koristi za zemlju domaina, lokalnopreduzetnitvo i zajednice, naroito za stanovnitvo koje ivi u i oko prirodnih i

zatienih oblasti Tenja da se obezbedi da razvoj turizma ne prevazilazi drutvene i enviromentalnegranice prihvatljivih promena odreenih od strane istraivaa u saradnji sa lokalnimstanovnitvom

Oslanjanje na infrastrukturu koja je razvijana u skladu sa ivotnom sredinom,minimiziranje upotrebe fosilnih goriva, ouvanje lokalnog biljnog i divljeg ivotinjskogsveta i uklapanje u prirodno i kulturno okruenje.

9.3. Visitor management (Upravljanje posetiocima)

Upravljanje posetiocima u zatienim podrujima u svetu razvilo se tokom 19. i 20.veka. Najstariji nacionalni i drugi parkovi u Evropi korieni su iskljuivo za privilegovane

drutvene klase. Obian svet postepeno je osvajao pristup, ali samo pod strogomkontrolom nadlenih.

Tokom 20. veka poveanje upotrebe jeftine energije vodilo je ka prosperitetu drutva iveem individualnom putovanju, pa prema tome i porastu poseta zatienim prirodnimdobrima. Porast broja poseta zatienim podrujima i jaanje ekolokog koncepta o vanostizdrave ivotne sredine, stimulisalo je nadlene u dravama irom sveta da preuzmuodgovornost o masovnoj ekspanziji sistema zatienih dobara. Vanost takozvanog noseegkapaciteta kao okvira za prvo upravljanje posetiocima u parku. Poto zatiena podrujaimaju viestruku ulogu za ljudsko drutvo: ekoloku, socijalnu, ekonomsku, kulturnu,koncept noseeg kapaciteta bio je ogranien jednostavnim pitanjem: Koliko je isuvie?

Termin upravljanje posetiocima mora se tretirati strateki, jer je veoma vaan udomenu upravljanja zatienim p

Documents

DR - Politika Odr Ivog Razvoja Turizma u Okvirima Evropske Unije