Studija Izvodljivosti Stvaranja Lokalnih Partnerstava

5/24/2018 Studija Izvodljivosti Stvaranja Lokalnih Partnerstava

1/62


2/62

Studija izvodljivostistvaranja lokalnih

partnerstava

Projekat nansira Evropska unija u okviru programa Podrka civilnom drutvu

Udruenje graana za demokratijui graansko obrazovanje


3/62

Izdava:Graanske inicijative, Beograd

Za izdavaa:Dubravka Velat

Autorke studije:Tina Divjak, Dr. Pro Sneana orevi, Radojka Pavlovi

Korice:Valenak

Dizajn i tampa:YuTop Agencija, Novi Sad

Tira:1000 primeraka

Stvaranje ove publikacije pomogla je Evropska unija.Sadraj publikacije je iskljuivo odgovornost Graanskihinicijativa i ne predstavlja nuno stavove Evropske unije.

CIP -

,

352(497.11)352(4-672EU)

316.354:352(497.11)

061.2:005.56/.57

35.072::061.2

, , 1981- Studija izvodljivosti stvaranja lokalnih partner-

stava / [ Tina Divjak, Sneana orevi, Radojka Pavlovi]. - Beograd :

Graanske inicijative, 2012 (Novi Sad : Yu top agencija). - 60 str. : graf.prikazi, tabele ; 20 x 20 cm

Tira 1.000. - Bibliograja: str. 60.

ISBN 978-86-7408-058-0

1. , , 1960- []

2. , , 1953- []

a) -

b) - c) -

d)

e) -

COBISS.SR-ID 192461068


4/62

Sadraj

Predgovor .........................................................................................................................................................................5Tina Divjak: Lokalna partnerstva irom Evropske unije ..............................................................................................6

Princip partnerstva u kohezionoj politici Evropske unije .....................................................................................................................6

Mogunost nansiranja lokalnih partnerstava .........................................................................................................................................6

1. Evropski strukturni ondovi ..................................................................................................................................................................6

2. Program IPA Adriatic prekogranine saradnje 20072013. .......................................................................................................7

3. Leader+ .......................................................................................................................................................................................................7

Primeri lokalnih partnerstava ..........................................................................................................................................................................8

Strateko partnerstvo u Luiamu ............................................................................................................................................................8

Planota dostupna osobama s invaliditetom (Slovenija) ................................................................................................................ 8

Lokalno partnerstvo za zapoljavanje (Hrvatska) ............................................................................................................................. 8

Prevencija socijalne iskljuenosti nepokretnih starijih lica u ruralnim podrujima (Slovenija) ....................................... 9

Geoline (Austrija) ...........................................................................................................................................................................................9

Organska poljoprivreda (Belgija) ...........................................................................................................................................................9

Razvoj lokalnih sela kao ruralnih centara interesa (Irska) ...........................................................................................................10

Sneana orevi: Istorijski aspekt .............................................................................................................................11

Evolucija ukljuenosti graana u odluivanje o javnim poslovima u Srbiji ..................................................................................11

Istorijski, pravni i politiki okvir ukljuivanja javnosti u proces odluivanja na lokalnom nivou ..........................................12

Proces decentralizacije, modernizacija administracije i pruanja usluga ..............................................................................13

Nadlenosti ...................................................................................................................................................................................................14

Imovina i nansije .......................................................................................................................................................................................14

Lokalne nansije ..........................................................................................................................................................................................14

Reorma dravne i lokalne uprave ........................................................................................................................................................15

Procesi odluivanja .....................................................................................................................................................................................16

Participacija graana i lokalne zajednice u procesu odluivanja .............................................................................................17

Partnerstvo u donoenju bitnih dokumenata .................................................................................................................................17

Proces planiranja, javne politike i strategija razvoja ......................................................................................................................18

Pruanje usluga ...........................................................................................................................................................................................19

Partnerstva za razvoj zajednice ............................................................................................................................................................20


5/62

Tina Divjak: Lokalno partnerstvo .................................................................................................................................21

Denicija i oblici partnerstva ........................................................................................................................................................................21

Uspostavljanje partnerstva ............................................................................................................................................................................24

Sprovoenje partnerstva ................................................................................................................................................................................25

Praenje i ocenjivanje partnerstva ..............................................................................................................................................................25

Problemi ................................................................................................................................................................................................................26

Sneana orevi: SWOT analiza .................................................................................................................................27

Radojka Pavlovi: Spremnost za lokalna partnerstva u pet gradova Srbije ............................................................28

Uvod ........................................................................................................................................................................................................................28

Metodologija ........................................................................................................................................................................................................29Fokus-grupe .................................................................................................................................................................................................29

Upitnik ............................................................................................................................................................................................................31

Zadovoljstvo primenom naela dobre uprave ................................................................................................................................32

Pregled relevantnih dokumenata.................................................................................................................................................................33

Rezultati analize ..................................................................................................................................................................................................35

Babunica .......................................................................................................................................................................................................35

Leskovac .........................................................................................................................................................................................................38

Pirot ...............................................................................................................................................................................................................42

Priboj ...............................................................................................................................................................................................................46

Uice ...............................................................................................................................................................................................................48

Zakljuak ...............................................................................................................................................................................................................51

Primeri ostvarenih lokalnih partnerstava ...................................................................................................................52

Babunica ...............................................................................................................................................................................................................52

Leskovac .................................................................................................................................................................................................................53

Pirot ..........................................................................................................................................................................................................................54Priboj .......................................................................................................................................................................................................................54

Uice ........................................................................................................................................................................................................................55

Primer Sporazuma o lokalnom partnerstvu ...............................................................................................................56

ta smo nauili? ..............................................................................................................................................................59

Izvori i literatura .............................................................................................................................................................60


6/62

Predgovor

Pred vama se nalazi Studija izvodljivosti iji je cilj da analizira mogunosti primene evropskih modela lokalnih par-

tnerstava koji mogu doprineti reavanju socio-ekonomskih problema u lokalnim zajednicama u Srbiji. U njoj se deniepojam lokalnog partnerstva i predstavljaju se njegovi oblici, dat je evropski osvrt na principe i mehanizme lokalnogpartnerstva s primerima iz Evropske unije, kao i istorijski, pravni i politiki aspekt ukljuivanja javnosti u Srbiji u proceseodluivanja na lokalnom nivou. Takoe, analizirana je spremnost lokalnih zajednica koje su bile ukljuene u realizacijuprojekta za ormiranje lokalnih partnerstava, uz preporuke za budui razvoj lokalnih partnerstava u Srbiji.

Ova publikacija je pripremljena kao deo projekta Uee javnosti kroz lokalna partnerstva, koji su Graanskeinicijative realizovale u partnerstvu s Centrom za inormisanje, saradnju i razvoj nevladinih organizacija iz Slovenije(CNVOS) i Asocijacijom malih i srednjih preduzea i preduzetnika Srbije (APPS).

Projekat je deo programa Podrka civilnom drutvu, koji nansira Evropska unija; njime rukovodi delegacija

Evropske unije u Republici Srbiji, a realizuje ga GOPA Consultants. Cilj projekta je da se kroz ukljuivanje javnosti i meu-sektorsku saradnju kroz uspostavljanje lokalnih partnerstava doprinese reavanju lokalnih socio-ekonomskih problema.

U razdoblju jun 2011 jun 2012. koncept i mehanizam lokalnog partnerstva, kao i praksa iz EU, predoeni su pred-stavnicima lokalnih samouprava, biznisa i organizacija civilnog drutva (OCD), ukljuujui i udruenja preduzetnika uUicu, Priboju, Leskovcu, Pirotu i Babunici. Aktivnosti u ovim optinama ukljuivale su i izgradnju kapaciteta predstav-nika OCD-a, lokalne samouprave i preduzetnika na temu graanske participacije i lokalnih partnerstava.

Za vreme projekta uesnicima je bila obezbeena i struna podrka, posebno u ormulisanju tema i problema kojibi se mogli biti reavati kroz uspostavljanje lokalnog partnerstva.

Zahvaljujemo Centru za inormisanje, saradnju i razvoj nevladinih organizacija iz Slovenije na saradnji u izradi ove

publikacije, posebno u delovima koji se odnose na upoznavanje sa evropskim konceptom i mehanizmom lokalnogpartnerstva, kao i primerima lokalnih partnerstava iz Slovenije i drugih zemalja Evropske unije.

Zahvaljujemo proesorki dr Sneani orevi, koja je kroz ekspertizu strunjaka za lokalnu samoupravu ovu ma-teriju prilagodila prilikama u Srbiji.

Takoe, zahvaljujemo Radojki Pavlovi, trenerici Tima TRI Graanskih inicijativa, ija analiza potreba i kapacita ovihpet lokalnih zajednica za ukljuivanje javnosti kroz lokalna partnerstva, kao i produkata uesnika precizno osmiljenihtreninga na osnovu ove analize, ine osnovu ove studije.

Zahvaljujemo delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji, koja je nansijski podrala njenu pripremu i tampanje.

Na kraju, zahvaljujemo svim uesnicima projekta koji su svojim neposrednim angaovanjem na projektu doprinelikonanom izgledu ove publikacije, kao i svim kolegama/koleginicama u Graanskim inicijativama bez ijeg angaova-nja izrada ove publikacije ne bi bila mogua.

Beograd, jun 2012. godine

Dubravka Velat

Izvrna direktorka

Graanskih inicijativa


7/62

6

Tina Divjak:Lokalna partnerstva irom Evropske unije

Princip partnerstva u kohezionoj politici Evropske

unijePartnerski pristup je postao kljuni element u politici i pro-

gramima Evropske unije koji se bave posledicama naglih ekonom-skih, socijalnih i politikih promena. Partnerski principi su vani uglavnim strukturnim ondovima, inicijativama u zajednici i dru-tvenim akcionim programima. Sve vea vanost koncepta lokal-nog partnerstva u politici EU odraz je priznavanja:

viedimenzionalnih uzroka nezaposlenosti, siromatva idrutvene iskljuenosti;

koncentracije takvih problema u odreenim lokalnim imesnim zajednicama, kao i meu odreenim drutvenimgrupama koje su i same esto koncentrisane u odreenimmesnim zajednicama;

velikog broja aktera koje treba ukljuiti u svaki pokuaj bor-be protiv drutvene iskljuenosti, ukljuujui nacionalnu,regionalne i lokalne vlade, drutvene partnere, nevladineorganizacije i lokalne zajednice, kao i same iskljuenegrupacije;

iskustva i onog to se nauilo prilikom usvajanja partnerskihpristupa, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou uvezi sa sprovoenjem strukturnih ondova EU.

Kljuna naela kohezione politike EU jesu programiranje,partnerstvo, konansiranje i evaluacija. Princip partnerstva podra-zumeva blisku saradnju izmeu Komisije, vlasti na nacionalnom,regionalnom i lokalnom nivou u zemljama lanicama, kao i dru-gih vladinih i nevladinih organizacija i organa u razliitim azamaciklusa sprovoenja strukturnih ondova. Partneri treba da buduaktivno ukljueni u itav programski ciklus pripreme, sprovo-enja, nadziranja i ocene uspenosti. Partnerstvo treba sagledatikroz blisku vezu s pristupom upravljanja na vie nivoa i kroz prin-cipe subsidijarnosti1i proporcionalnosti. Upravljanje na vie nivoa

1 Princip subsidijarnosti jedan je od glavnih u kontekstu EU, koji predvia da se politikeodluke u EU uvek moraju donositi na najniem moguem administrativnom i politikomnivou i biti to je mogue bliskije graanima. Slino principu subsidijarnosti, princip pro-porcionalnosti regulie vrenje vlasti Evropske unije. Prema ovom pravilu umeanostinstitucija mora se ograniiti na ono to je potrebno da bi se postigli ciljevi ugovora/sporazuma. Drugim reima, sadrina i oblik akcije moraju biti u skladu s postavljenimciljem. Principi proporcionalnosti i subsidijarnosti izuzetno su vani zato to se nalaze u

oznaava koordiniranu akciju Evropske unije, zemalja lanica i lo-kalnih i regionalnih vlasti, zasnovanu na parterstvu, a s ciljem dase izradi i sprovede politika EU.

U narednoj nansijskoj perspektivi, od 2014. do 2020. godi-ne, jo vie e se naglasiti princip partnerstva, zato to je to jedanod kljunih elemenata uspenog sprovoenja programa Evropa2020.

Mogunost nansiranja lokalnih partnerstavaIako mnogi drugi donatori takoe podravaju lokalna par-

tnerstva (u Srbiji su to, na primer, Balkanski ond za demokratijui Balkanski ond za lokalne inicijative), mi emo se usredsrediti nasredstva koja se dobijaju iz programa Evropske unije.

1. Evropski strukturni fondovi

Strukturni ondovi i Kohezioni ond jesu nansijski instru-menti uspostavljeni radi sprovoenja Kohezione politike koja senaziva i Regionalna politika Evropske unije. Njihov cilj je da sesmanje regionalni dispariteti u smislu prihoda, bogatstva i mo-gunosti. Evropski strukturni ondovi stoje na raspolaganju ze-mljama lanicama EU.

Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF)

Cilj

Cilj ERDF jeste jaanje ekonomske i drutvene kohezije uEvropskoj uniji ispravljanjem neravnotee izmeu njenih regiona.To se postie podravanjem razvoja i strukturnim podeavanjemregionalnih ekonomija, ukljuujui konverziju industrijskih regio-na koji propadaju.

Svrha

ERDF usredsreuje svoju pomo na niz tematskih prioritetakoji odraavaju prirodu ciljeva konvergencije, regionalne konku-rentnosti i zapoljavanja i evropske teritorijalne saradnje. On na-

roito doprinosi nansiranju: investiranja koje doprinosi otvaranju odrivih radnih mesta;

investiranja u inrastrukturu;

mera koje podravaju regionalni i lokalni razvoj, ukljuu-jui podrku i usluge koji se pruaju poslovanju, pogotovomalih i srednjih preduzea (MSP);

tehnike pomoi.

osnovi svega to Evropska unija radi u oblastima u kojima nema pravo iskljuive nadle-nosti. Jednostavno reeno, to znai da EU ne treba da se mea u stvari koje se nje ne tiu.


8/62

7

Evropski socijalni fond (ESF)

Evropski socijalni ond (ESF) jedan je od strukturnih ondovaEU, ustanovljen s ciljem smanjenja razlika u napredovanju i ivot-nom standardu u svim zemljama lanicama EU i u svim regionima,

zbog ega promovie ekonomsku i drutvenu koheziju.ESF je posveen promovisanju zapoljavanja u EU. On po-mae zemljama lanicama u nastojanju da evropska radna snagai kompanije budu bolje pripremljene da se suoe s novim global-nim izazovima. Ukratko:

Finansiranje se vri u svim zemljama lanicama i regionima,a posebno u onima u kojima je ekonomski razvoj na niemstupnju.

On je kljuni element strategije EU 2020. za rast i zapolja-vanje iji je cilj poboljanje ivotnih uslova graana EU

tako to e im se omoguiti da steknu bolje vetine i boljuperspektivu za zapoljavanje.

Od 2007. do 2013. distribuirae se oko 75 milijardi evra ze-mljama lanicama EU i regionima, u svrhu postizanja ciljevaovog onda.

2. Program IPA Adriatic prekogranine saradnje

20072013.

Program IPA Adriaticprekogranine saradnje jeste prekogra-nini program koji konansira Evropska komisija putem Instru-menta pretpristupne pomoi (IPA).

Instrument pretpristupne pomoi (IPA) jeste nansijski in-strument koji je ustanovila Evropska unija, a namenjen je pomo-i zemljama kandidatima da bi usvojile i u potpunosti sprovelepravne tekovine Evropske unije (acquis communautaire) i da bi sepomoglo potencijalnim zemljama kandidatima u usklaivanju spravnim tekovinama i pribliavanju pristupnim kriterijumima.

Program IPA Adriaticprekogranine saradnje ima za cilj ja-anje odrivih razvojnih kapaciteta Jadranskog regiona putemdogovorene strategije akcija izmeu partnera na prihvatljivimteritorijama. One su utvene kao NUTS III (ili odgovarajui nivo):

tri zemlje lanice (Italija, Grka i Slovenija),

dve zemlje kandidati (Hrvatska i Crna Gora).

tri potencijalne zemlje kandidati (Albanija, Bosna i Hercego-vina i Srbija).

Iako teritorijalno nije prihvatljiva za program zato to nemapriobalje, Srbija uestvuje u njemu celom svojom teritorijom poduslovom postupnog povlaenja do 31. decembra 2015. godine.

3. Leader+Pre 2007. godine Leader+ je bila inicijativa Evropske unije

namenjena poboljanju kvaliteta ivota stanovnitva u seoskim(ruralnim) podrujima i privlaenju mladih ljudi ruralnoj privredi.Odgovornost za svaku Leader+ oblast lei na Lokalnoj akcionojgrupi (LAG) koja sprovodi program na lokalnom nivou. Lokalneakcione grupe se sastoje od predstavnika ruralne zajednice i lokal-nih organizacija, te agencija koje deluju u ruralnoj oblasti.

Leader+ je 2007. postao sastavni deo Evropskog ruralnog ra-

zvoja, koji nastavlja liderski pristup ruralnom razvoju. Zbog togajo uvek izrazito ukljuuje pojedinane projekte koje osmiljavajui izvravaju lokalna partnerstva, a bave se odreenim lokalnimproblemima. Liderski pristup se sastoji od sedam naela:

pristup na osnovu podruja, koji zahteva da se denierazvojna politika na osnovu specinog stanja, snage islabosti nekog podruja;

pristup sinteze (bottom-up odozdo nagore), iji jecilj podsticanje participatornog odluivanja na lokalnomnivou za sve oblike razvojne politike. Njegov cilj je anga-

ovanje svih lokalnih aktera, ukljuujui zajednicu u celini,ekonomske i drutvene interesne grupe te predstavnikejavnih i privatnih institucija.

pristup partnerstva i lokalnih akcionih grupa (LAG);

inovacija:akcije koje e promovisati lokalne resurse nanovi nain; akcije koje su od interesa za lokalni razvoj, alinisu pokrivene drugim razvojnim politikama; akcije kojedaju nove odgovore na slabosti i probleme ruralnih podru-ja; ili akcije koje stvaraju novi proizvod, novi proces, nove

oblike organizovanja, ili novo trite. integrisani pristup:akcije i projekti koji se nalaze u

lokalnom akcionom planu, povezani i koordiniu se kaokoherentna celina;

umreavanje i saradnja izmeu podruja;

lokalno nansiranje i upravljanje:prenoenje na LAGznatnog dela odgovornosti za odluivanje u vezi s nansira-njem i upravljanjem.


9/62

8

Program Evropskog ruralnog razvoja dostupan je samo ze-mljama lanicama EU. Meutim, postoji mogunost podrke Lea-der inicijativama i projektima preko Pomoi zemljama kandidati-ma i zemljama pretkandidatima, koja se vri pomou Instrumentapretpristupne pomoi (IPA), V komponente za ruralni razvoj (IPA-

RD), osovina drugog prioriteta: pripremne akcije za sprovoenjeagro-ekolokih mera i strategije lokalnog ruralnog razvoja.

Primeri lokalnih partnerstava

Strateko partnerstvo u Luiamu

Londonska optina Luiam (Lewisham) ima preko 250.000stanovnika, a sastoji se od spektra razliitih zajednica, mesnih za-jednica i lokaliteta. Predvia se da e u narednih dvadeset godinalokalno stanovnitvo narasti do broja od preko 290.000. Trenutno

se u raznim zajednicama te optine govori vie od 130 jezika.Strateko partnerstvo u Luiamu (LSP) okuplja predstavnike

iz organizacija javnog, privatnog, dobrovoljnog i sektora zajedni-ca. Ono je ustanovilo iroke strateke pravce optine i razvija novenaine zajednikog rada za poboljanje kvaliteta ivota graanaLuiama.

Ono je odgovorno za ostvarenje vizije koju je optina izloilau luiamskoj strategiji za odrivu zajednicu 20082020. pod nazi-vom Oblikujemo svoju budunost. LSP koordinira partnerskom

aktivnou u optini i njime rukovodi Odbor, kojim predsedavaneposredno izabrani gradonaelnik Luiama. Pored uprave radi iniz tematskih partnerstava, od kojih se svako usrdsreuje na odre-eni aspekt lokalnog rada i pruanja usluga (Odbor za alternativ-no zdravlje i dobrobit, Partnerstvo dece i mladih, Partnerstvo zaekonomski razvoj i poduhvate, Partnerstvo za bezbedniji Luiam,Partnerstvo za jae zajednice, Partnerstvo za odrivi razvoj).

Planota dostupna osobama s invaliditetom

(Slovenija)

Partneri: Ustanova ondacija BiT Planota, nekoliko razliitihudruenja osoba s invaliditetom, Zavod Gostinstvo in turizem naPlanoti i drutveno preduzee Premiki. U projekat su ukljueni i da-vaoci turistikih usluga kao koorganizatori razliitih maniestacija,zajedno sa NVO i optinama.

Kako raste svest o vanosti ukljuenosti osoba sa invalidite-tom u drutvo, tako i lokalne vlasti preureuju inrastrukturu da bise ukinule arhitektonske prepreke na urbanim podrujima. Meu-

tim, kad osobe s invaliditetom poele da posete seoska podruja,esto se suoavaju s tekoama. Na Banjkoj i Trnovskoj Planotipostoji nekoliko mesta koja su prirodna atrakcija (ledena peina,pojedini planinski vrhovi...), a manje su dostupna osobama s inva-liditetom zbog zikih barijera.

Ciljevi partnerstva jesu: omoguiti osobama s invaliditetom da se upoznaju s pri-

rodnim i kulturnim nasleem Banjke i Trnovske Planote,

omoguiti bolju kulturnu integraciju osobama s invalidite-tom na Banjkoj i Trnovskoj Planoti.

Predvieni rezultati: pet turistikih taaka prilagoenih potrebama osoba s

invaliditetom;

preporuke za prilagoavanje jo 15 taaka;

centralna inormativna taka postavljena na veb-portal;

napravljene prijave (ormulari) za onlajn rezervacije;

est turistikih vodia posebno obuenih za voenje osobas invaliditetom.

Lokalno partnerstvo za zapoljavanje (Hrvatska)

Lokalno partnerstvo za zapoljavanje aza 3 (LPE-3) je-ste projekat koji se nansira u sklopu IV komponente Instrumen-ta pretpristupne pomoi (IPA) Razvoj ljudskih potencijala radi

smanjenja nezaposlenosti i same pretnje od nove nezaposlenosti.Inicijator i korisnik projekta jeste Hrvatski zavod za zapoljavanje.

Svrha projekta: razraditi institucionalni okvir za razvoj ljud-skih potencijala na upanijskom2nivou (zasnovan na partnerstvu),te osnaiti kapacitete zainteresovanih lokalnih aktera za izradu isprovoenje aktivne politike trita rada.

Aktivnosti projekta sastoje se od tri komponente:1. analiziranje i unapreivanje koncepta lokalnog partnerstva

ukljuenog u kreiranje regionalnih politika zapoljavanja,

strategija i aktivnosti na tritu rada;2. podsticanje razvoja ljudskih potencijala na regionalnom ni-

vou koristei partnerski pristup i standarde Evropskog soci-jalnog onda;

3. jaanje kapaciteta potencijalnih kandidata za planiranje,izradu i sprovoenje aktivnih mera za zapoljavanje u sklopupartnerskog pristupa.

2 upanija je osnovna administrativna jedinica Republike Hrvatske. Ona po veliini ipo opsegu administrativnih ovlaenja odgovara okruzima u drugim dravama.


10/62

9

Prevencija socijalne iskljuenosti nepokretnih

starijih lica u ruralnim podrujima (Slovenija)

Partneri: Agencija za razvoj SORA, Centar za socijalni radkofa Loka, Udruenje penzionera kofa Loka.

Oblast oko kofa Loke uglavnom je brdovita. Sela su ratrka-na, kue prilino udaljene jedna od druge, to od starijih koji eleda odre osnovne drutvene veze sa svojom okolinom zahtevaznatan stepen mobilnosti. Pokretljivost se smanjuje s godinama,to stariji svet dovodi do izdvojenosti i usamljenosti.

Cilj projekta jeste da podri starije da se integriu u dru-tvo, da sprei izolaciju i da ponudi podrku u odravanju zikih,mentalnih i drutvenih sposobnosti starih. Projekat je ustanoviousluge koje doprinose viem kvalitetu ivota starijih lica u seoskim

podrujima i unapreuju meugeneracijsku saradnju.U projekat su ukljuena manje pokretna ili nepokretna stari-

ja lica koja ive u kunim uslovima u seoskim podrujima i imajusmanjeni drutveni dodir sa spoljnim okruenjem; ukljueni su ivolonteri koji poseuju ta starija lica. Projektne aktivnosti su imalecilj da regrutuju volontere i da ih na odgovarajui nain obue zarad sa starijim licima.

Projektne aktivnosti: nalaenje i obuka volontera koji su ili u kune posete da bi

pomogli starijima da zadre samostalnost i individualnost ikoji su im dali oseaj ukljuenosti u drutvo;

priprema koncepta rada poseta nepokretnima u njihovimdomovima;

stupanje u kontakt sa starijima u seoskim podrujima izakljuivanje sporazuma o integraciji;

obavljanje kunih poseta, koje se sastoje od jednoasovnenedeljne posete starijima u seoskom okruenju u etiri pilotoptine. Za to vreme se razgovaralo, igrale su se drutveneigre, etalo se, itale su se novine, knjige itd.

Geoline (Austrija)

Podruje na kome se nalazi Gezeuze Ajzenvurcen LAG(Gesuse Eisenwurzen) oteeno je nizom strukturnih problema,ukljuujui malu gustinu naseljenosti i nedostatak radne snageza kvalikovane poslove. Zasenjen popularnim susednim regio-nom Dahtajn-Tauernom (Dachstein-Tauern) i regionalnim veomaprometnim sreditem Licenom (Liezen), turistiki sektor proteklih

godina nije bio u stanju da se razvija. Uprkos planinskom pejza-u i prirodnim lepotama, ukljuujui prirodni rezervat Zelkteler(Slktler), zbog ogromnog nedostatka turistike inrastruktureovo podruje teko moe da konkurie drugim regionima, a izgle-da da se situacija jo pogorava.

Strategija LAG-a je da se unapredi plasman ovog podruja,da se ta teritorija pokua prodati potencijalnim posetiocima. Je-dan od kljunih poteza bio je da se skupe na gomilu svi postoje-i projekti i aktivnosti namenjeni turistima u 17 gradova i sela naLAG-ovoj teritoriji. To je uinjeno kroz zajednike teme i zajednikimarketinki trud, tako to se tom podruju dao nov oblik u viduzajednikog brenda. Na primer, u sektoru kulture napravljeni supaketi dogaanja i odnosa s javnou koji ukljuuju celu zajedni-cu. Pored toga, istovremeno je u tom podruju osavremenjena i

turistika inrastruktura. U poljoprivredi je takoe bilo pokuajada se stvore sinergije, kao to su organizovanje odmora i kolskihaktivnosti na imanjima. iroke teme su propraene velikim brojempotprojekata koji se bave potrebama tog podruja za privrednimrastom, a na tome se radilo s dragocenim ali osetljivim prirodnimi ljudskim resursima.

Tih 30 projekata obuhvatilo je itav spektar turistikih me-sta i zanimljivosti, kao to su izlobe i planinski vozovi. Bilo je petosnovnih grupa aktivnosti: ulagaje u turistiku inrastrukturu;obuka turistikih vodia; umreavanje meu partnerima; marke-ting, ukljuujui sajt na internetu; i razvoj integrisanih turitikihpaketa. Osim toga, meuoptinska saradnja je dovela do razvojaetikete geoparka (Nationalpark Gesuse), to je spojilo dva turisti-ka udruenja.

Bilo je znaajnog zikog investiranja u turistiku inrastruk-turu, ukljuujui geoloku izlobu, proizvodnju video-zapisa oormaciji kra u regionu kao i o atrakcijama projekta, etiri stazekroz divljinu ukljuujui zanimljive take, te 3D model planinskogvenca na toj teritoriji, sajber-let i interaktivni porodini vodeni

centar. Iako su neki vidovi projekta nansirani iz drugih progra-ma, sprovedena je udruena marketinka strategija zasnovana nageoturizmu.

Organska poljoprivreda (Belgija)

LAG uglavnom pokriva zeleni pojas oko grada Bria. Uree-nje zemljita je ogranieno i takvo jo uvek predstavlja otvoreniprostor ijih se 70% povrine koristi za poljoprivredu (u najveojmeri za hortikulturu iz staklenika, za mlekare i intenzivni uzgoj


11/62

10

stoke, te kao obradiva zemlja). Meutim, pritisak zbog urbanizaci-je raste, ukljuujui zahteve koji se odnose na rezidencijalne, rad-ne i transportne unkcije.

Razvojna strategija LAG-a jeste da se poljoprivreda diverzi-kuje, a da se istovremeno osnai ouvanje ivotne sredine na ar-mama. LAG smatra da e odriva poljoprivreda poboljati kvalitetivota u tom podruju, zato to objedinjuje ekonomske, drutve-ne i ekoloke interese.

Bioloki armeri i hortikulturisti s LAG-ove teritorije osnovalisu zadrugu da bi promovisali prodaju regionalnih organskih proi-zvoda. Pored redovnih sastanaka, gde razmenjuju dobra iskustva,armeri su preduzeli nekoliko zajednikih marketinkih strategija,kao to je proizvodnja kalendara koji ukljuuje sve armere u pro-jektu, zajednike tandove na pijacama i biciklistiku turu iji se

uesnici zaustavljaju na imanjima koja uestvuju u projektu. Zasvaku aktivnost je odgovoran po jedan lan grupe.

Glavni rezultati jesu:

zajedniko brendiranje (logo) regionalnih organskih proi-zvoda;

sajt na internetu (www.biobrugsommeland.be);

bilbordi na sajmovima, pijacama i prilikom drugih javnihdogaanja;

promotivni materijal, kao to su leci i kalendar; kolektivna kupovina ekoloke ambalae za proizvode.

Opti rezultat jeste da su organska poljoprivreda i lokalniorganski proizvodi postali mnogo poznatiji u regionu. Izmeu bi-olokih armera i hortikulturista dolo je do poveane saradnje, avei broj armera koristi ekoloku ambalau.

Razvoj lokalnih sela kao ruralnih centara interesa

(Irska)

Teritorija ruralnog Voterorda (Waterford) dii se dugakomobalom, plodnim breuljcima i prelepim planinskim lancima. Ovopodruje prvenstveno zavisi od poljoprivrede, zbog ega LAG-ova strategija teritorijalnog razvoja ima za cilj podrku razvojunovih preduzea, da bi se stvorile nove znaajne mogunosti zazapoljavanje. Projekat obuhvata obuku lokalnog stanovnitva zaosnivanje sopstvenih kompanija radi razvoja sela i negovanja ino-vacija i preduzetnitva.

LAG je imenovao nezavisnog acilitatora/trenera za ovajprogram, i on je ta sela posetio. Uesnici u obuci bili su iz redovavolontera na javnim tribinama. Osmiljeno je i odrano est razli-itih modula, od kojih je svaki imao po est sesija, od otprilike dvasata po sesiji. Moduli su obuhvatili ormiranje grupe, SWOTanali-

ze, planiranje, odabir projekta, nansije, prikupljanje sredstava iupravljanje projektom.

Rezultat obuke je bio da je nekoliko sela ormiralo uspenegrupe za razvoj, sa sopstvenim akcionim planovima. Oni su uspelida se angauju ne samo u programu Leader+nego i s lokalnim vla-stima i drugim dravnim agencijama u nansiranju projekta. Naprimer, jedna od najuspenijih grupa ormirana je u selu Kapokvin(Cappoquin) i ona je razradila akcioni plan u vezi s drutvenom,ekonomskom i turistikom inrastrukturom, ukljuujui deje ob-

danite, lokalni radni prostor i vienamenski graanski centar.Vie primera lokalnih partnerstava koja su nansirana iz pro-

grama Leadermoe se nai u bazi podataka Leadera+ o dobrimprimerima, koje treba potraiti na:

http://leaderplus.ec.europa.eu/cpdb/public/gpdb/GpdbSearchFS.aspx?language=en


12/62

11

Sneana orevi: Istorijski aspekt

Evolucija ukljuenosti graana u odluivanje ojavnim poslovima u Srbiji

Pre 1990. godine Jugoslavija je bila decentralizovana zemlja.Proces decentralizacije je krenuo pedesetih godina 20. veka3 iuvedeno je samoupravljanje kao osnovni oblik ostvarivanja vla-sti graana, uz sve vee armisanje ukljuivanja graana u odlu-ivanje. U ovom razdoblju se ormiraju samoupravne interesnezajednicekao institucije u kojima se debatuje o kvalitetu, ceni imoguim korekcijama svih javnih usluga lokalnih vlasti i drutva.Strukturu ovih organa inili su davaoci usluga, korisnici usluga istrunjaci.4

Sistem je Ustavom iz 1963. godine dalje razvijen: uvedene sumesne zajednicekao oblik teritorijalne organizacije i odluivanjagraana; snano se armiu i koriste oblici neposrednog odluiva-nja i demokratije kao to su referendumizborovi graana. Ovimpromenama se proiruje samoupravljanje u radnim organizacija-ma i na svim nivoima ormiranja vlasti (optina, republika, edera-cija), jaaju drutvena svojina, solidarnost, ekonomska i socijalnasigurnost. Optina postaje temelj sistema, a ureenje lokalne vla-sti je nazvano komunalnim sistemom.

Konano, 1974. godine je napravljena reorma ustavnog si-

stema, koja se smatrala krunom razvijenog sistema samoupravlja-nja, demokratije i decentralizacije. Republike i pokrajine su dobilemnoge elemente drave, pa je Jugoslavija dobila karakteristikekonederativnog ureenja.

U optini, koja je bila osnov sistema, ormiraju se 4 odboraskuptine, koji prate specine principe i interese graana:

radne organizacije(radni princip i interesi),

MZ(teritorijalni princip i interesi),

drutveno-politike i drutvene organizacije(politiki

princip organizovanja) i SIZ(oblici interesnog organizovanja). SIZovi su birali svoje

delegacije, koje su opet birale svoje delegate za odgova-rajua vea skuptine. Na taj nain je razvijen delegatskisistem koji je imao za cilj da se ojaa veza izmeu graana iorgana vlasti.

3 Godine 1955. donet je Zakon o optinama i srezovima, ime se deo poslova prenosina ove nivoe vlasti koji su blii graanima.

4 SIZovi su ormirani za oblast obrazovanja, zdravstva, socijalnih usluga, komunalnihposlova, sporta, nauke.

Grakon 1: ematski prikaz strukture skuptine optine po Ustavuiz 1974. godine

U radnim organizacijama, mesnim zajednicama, drutveno-

politikim i drutvenim organizacijama i u samoupravnim intere-snim zajednicama ormirale su se delegacije. One su pretresalesva pitanja bitna za odluivanje u skuptini i davale su delegatimasmernice za odluivanje. Delegati su, meutim, imali slobodanmandat, to im je davalo pravo da u skuptini odlue po slobod-noj proceni, imajui u vidu celinu interesa zajednice, o emu suobavetavali i delegaciju.

Razdoblje 1990 2000.

Godine 1990. ukinut je komunalni sistem, uvedena je lokal-

na samouprava i sistem je centralizovan. Dva zakona o lokalnojsamoupravi (usvojena 1991. i 1999) ne jame niti tite lokalnusamoupravu. U ovom razdoblju optinama je oduzeto mnotvonadlenosti; godine 1995. oduzeta im je svojina, nansijski su po-stale znatno zavisne od dravnih davanja, izvorni prihodi su bilizanemarljivi, a poreze su prikupljali dravni organi. Mesne zajed-nice nisu bile obavezan oblik organizacije; opstale su (obino uselima), ali su mnoge i nestale.

Zakonodavac optinu vidi kao dekoncentrisanu5 dravnuvlast kojoj se prenose poslovi i direktno se kontrolie 6. Vlada je

mogla raspustiti skuptinu optine (lan 213.) i do 1 godine uspo-staviti privremeni organ. Neretko je privremena uprava ostala zavreme itavog mandata. Ovakva zavisna pozicija optina je estobila osnov tenzija i otvorenih sukoba centralne i lokalnih vlasti,tako da je veliki broj optina bio rasputen.5 Ustupanje dela nadlenosti.6 Zakonom je uvedena detaljna kontrola rada i procesa odluivanja lokalne vlasti.

Vlada Srbije kontrolie celinu procesa rada i odluivanja u optini i ima mogunostda ukine svaku odluku ili akt lokalne vlasti za koje proceni da su necelishodni (Za-kon o lokalnoj samoupravi iz 1999. godine, od 203. do 213. lana).


13/62

12

Ovakav politiki ambijent snano je podstakao autoritarnepolitike vrednosti, oslabio kapacitet lokalnih vlasti i, uz velikunematinu, ratove i nesigurnost, doprineo snanoj marginalizacijigraana. I posle 2000. godine snano su prisutni autoritarni kon-cepti i vrednosti po kojima se vlast mora potovati, njen rad se

ne sme preispitivati, ne mora nikome da polae raune i ne snosiodgovornost za rezultate. Vlast je imuna na eventualne neuspehe,ne prilagoava se ona graanima, ve graani njoj. Promena ovihvrednosti je veoma teka, bolna, trai rtve i vreme.

Istorijski, pravni i politiki okvir ukljuivanja javnosti

u proces odluivanja na lokalnom nivou

Smisao i znaaj partnerstava

Partnerstva predstavljaju moderan nain rada i saradnje jav-nih vlasti (drave i lokalne samouprave), biznisa i civilnog drutvau procesima utvrivanja potreba drutva, kreiranja razvojnih do-kumenata, kreiranja i primene javne politike i projekata, i odlui-vanja.

Ovakav nain rada podrazumeva postojanje demokratskiureenog drutva, stabilnih javnih institucija i procedura odlui-vanja, modernizovanog javnog sektora, jakog civilnog sektora,kao i postojanje demokratske i preduzetnike kulture drutva.

Za razliku od evropskih zemalja u kojima su demokratska

drutva i trina privreda razvijeni, tranzicija u Srbiji ima brojneprobleme kojima se proces partnerstava esto dovodi u pitanje.

Postoje tri osnovna ambijenta koja treba imati u vidu kao de-terminante koje utiu na (ne)postojanje i na kvalitet partnerstava:

1. sistemske promene (politiki i ekonomski sistem) i vladavinaprava;

2. procedure i demokratska politika kultura i

3. preduzetnika kultura

Stanje u SrbijiProcesi demokratizacije i trine transormacije u Srbiji otpo-

eli su 2000. godine, ali taj proces odmie sporo, uz odravanjemnogih elemenata autoritarnog sistema. Brojna istraivanja uka-zuju na najbitnije slabosti sistema:

a) slabo razvijen sistem podele i ravnotee vlasti, slabe institu-cije, slaba pravna drava, partokratija, nedovoljno jako civil-no drutvo;

b) slab kvalitet unkcionisanja sistema, naglaena hijerarhija inedostatak partnerskih odnosa izmeu drave i lokalnih vla-sti, kao i izmeu javnog, privatnog i civilnog sektora;

c) slab kvalitet menadmenta: slaba koordinacija rada svih in-stitucija, nedostatak stratekog planiranja, slab kvalitet krei-ranja i primene javne politike, nepostojanje praenja i evalu-acije kao i slabo uenje iz ovih procesa;

) monopol u pruanju javnih usluga, partokratija koja se pre-ma velikom delu slubi i javnih preduzea odnosi kao premapartijskom plenu potiskujui proesionalizam, zatim rasipa-nje javnih resursa, slaba ekasnost u korienju sredstava,visoka korupcija;

) velika marginalizacija (ili slaba participacija) graana itd.

Proces korigovanja ovih slabosti trai demokratsku i posve-enu politiku elitu kao i vreme za promene. Kriza (od 2008. go-dine) nije politiku elitu u Srbiji motivisala da sprovede reorme ujavnom sektoru kojima bi se poveale odgovornost, transparen-tnost, ekasnost u radu, kao i da bi se podigao kvalitet usluga kojese obezbeuju graanima. Naalost, kriza takoe nije nadahnulaelitu da armie demokratske principe rada i da aktivnije ukljuigraane u procese odluivanja.

Preduslov partnerstvu jeste uspostavljen demokratski si-stem podele i ravnotee vlasti (u kome svaka grana vlasti ima me-

hanizme kontrole druge dve). Ovaj sistem takoe podrazumevatransparentan nain rada javnog sektora (drave, ali i lokalnih vla-sti) kao i slobodne medije i dostupne javne inormacije.

Mada je od 2000. godine usvojen niz reormskih zakona, odUstava 2006. Srbija je doivela svojevrsnu armaciju autoritarnogmodela upravljanja. Tim Ustavom je, kao i prateim izbornim zako-nima, omoguena velika koncentracija moi u rukama predsednikadrave. Predsednik se bira neposredno, zatim objedinjuje i unkcijupredsednika najjae stranke, i unkcionalno je dominantan nad or-

ganima sve tri grane vlasti. On kroz pregovore s drugim strankamakreira vladu (izvrna vlast), postavlja (i smenjuje)premijera i dobardeo ministara.Tako kreirana vlada je zainteresovanija za raspolo-enje partijskih eova, nego za interese i potrebe graana.

Na slian nain je sistemski ugroena samostalnost par-lamenta (predstavnika, zakonodavna vlast) jer se njeni lanovibiraju na partijskim listama. Tek pod pritiskom Evropske unije ujesen 2011. zakonom je izbaen instrument blanko ostavke (vezanimandat poslanika, kao i odbornika skuptina lokalnih vlasti). Do


14/62

13

tada su partije mogle menjati redosled izabranih kandidata (gra-ani biraju maku u daku). Partije su smenjivale poslanike, pasu ovi morali prevashodno da vode rauna o stranakim interesi-ma, dok su interesi graana ( javni interes) ozbiljno potisnuti.

Sudska grana vlastije brojnim mehanizmima (Ustav, ali i za-koni koji su doneti 2010. godine), dodatno napravljena zavisnomod izvrne. Godinama se odlae obezbeivanje sudskog budeta,te se ovoj grani vlasti ne obezbeuje nansijska autonomija. Zapo-ljavanje, napredovanje i nagraivanje sudija i tuilaca ne obezbe-uje se prema proesionalnim kriterijumima (merit-sistem/sistemzasluga), ve je zavisno opet od partijskih centara. Uveden je Vi-soki savet sudstva, ali umesto da u njemu iskljuivo budu cenjeniproesori iz pravne struke i pravnici od digniteta, u ovo telo ulazepredstavnici parlamenta (tj. politikih stranaka) i ministar pravde.

U sistemu se posebno vodilo rauna da tuioci budu partijskilojalni (zavisni), ime je politika elita obezbedila aktiku nedo-dirljivost. Na ovaj nain je uspostavljena sistemska korupcija, toutie da Srbija spada u veoma korumpirane zemlje. Ipak, visokstepen korumpiranosti politiara veine partija poveava njihovumeusobnu lojalnost i tako ozbiljno smanjuje ansu za ozdravlje-nje sistema.

Otuda nije udno da je Srbija za stanje pravne dravedobi-la ocenu 7, za kvalitet podele vlasti8, a za nezavisnost sudstva6.7Poreenja radi, Slovenija ima u sva tri sluaja 10, a Hrvatska 7,10 odnosno 7.

Od 2002. ukinuta je mogunost da politike partije oduzima-ju mandate poslanicima u lokalnim organima vlasti, ime je sma-njena preterana zavisnost poslanika od vrhova politikih partija.Ustavom iz 2006. godine je, meutim, taj nedemokratski principvraen u Skuptinu Srbije kao i u skuptine lokalnih vlasti, ime je uitavom sistemu uspostavljena partokratija, snano ojaan poslu-niki mentalitet i potisnut interes graana. Vrhovi partija su postalinevidljivi centri moi u kojima se donose najvanije odluke, ime

su ugroeni demokratski procesi i procedure odluivanja, pa i mo-tiv graana da se ukljuuju i uestvuju u kreiranju partnerstava.

Vrednosti BTI potvruju ovo stanje. Istraivanja pokazuju daSrbija nema stabilne demokratske institucije. Za posveenost de-

7 BTI indeks (Bertelsmann Transformation Index) prati i vrednuje stanje politikogi ekonomskog sistema u 125 zemalja ukljuujui i Srbiju: on ima statusni indeks iindeks menadmenta i oba su zasnovana na dubinskoj proceni. Ocene se daju od5 (najslabije) do 10 (najbolje). Videti: http://www.bertelsmann-transformation-index.de/en/bti/

mokratskim institucijamaSrbija dobija 8 (veina zemalja 9 i 10)a za kvalitet rada demokratskih institucijaSrbija dobija ocenu7 (ostale zemlje 8 ili 9).Partijski sistem je, usled brojnih slabosti(partijska drava, koncentracija velike moi u vrhovima partija, ne-transparentnost nansija itd.) ocenjen sa 7 (Hrvatska i Slovenija 8).

Srbija je izuzetno korumpirana zemlja sa indeksom 3,5.Indeksi se kreu od 10 kao ocene stanja bez korupcije do 0, kaoocene stanja maksimalne korumpiranosti. Od 180 zemalja ak u96 zemalja je korupcija manja nego u Srbiji.8Ovako visok stepenkorumpiranosti sutinski oteava proces razvoja, demokratizacijei demotivie graane za ukljuivanje kao i za podnoenje tranzi-cionog troka (graani vie nisu spremni da mukotrpno rade zamanju platu, jer ne vide da e postojei sistem obezbediti u do-gledno vreme poboljanje ivotnog standarda njihovih porodica

i itavog drutva). Uzroci tako dugog odravanja sistemske korup-cije lee u iskvarenoj politikoj eliti kojoj trebaju slabe institucije inejasne procedure kao prostor za arbitrarno i monopolsko odlu-ivanje9. BTI indeks vezan za antikoruptivnu politikuu Srbiji je 6(Hrvatska 7, Slovenija 8).

Proces decentralizacije, modernizacija

administracije i pruanja usluga

U procesima tranzicije od velikog znaaja jeste proces de-centralizacije, kojim se podiu kapaciteti lokalnih vlasti za obavlja-

nje brojnih poslova znaajnih za graane, kao i jaanje demokra-tizacije procesa odluivanja. Druga bitna dimenzija ovih promenaodnosi se na procese modernizacije naina rada itavog javnogsektora (drave i lokalnih vlasti), to podrazumeva bolju organi-zaciju rada, podizanje kvaliteta menadmenta, delotvornosti ieektivnosti rada, veu odgovornost i transparentnost vlasti predgraanima.

Proces decentralizacije u Srbiji ide sporo, pa i dalje preovla-dava centralizacija i hijerarhijski odnos izmeu centra i lokalnihvlasti. Tek predstoje reormske promene u pravcu jaanja auto-nomije lokalnih vlasti, poveanja njenih unkcionalnih kapacite-ta i kreiranju partnerskih odnosa izmeu lokalnih vlasti i drave.Promene se kreu veoma neujednaeno i nesistematino. Prvi ta-las reormi kree 2002. sa Zakonom o lokalnoj samoupravi koji jeuveo preduzetniki model organizacije vlasti (neposredni izaborgradonaelnika kao i optinskog/gradskog menadera). U tom po-

8 Primera radi, slian problem imaju Albanija 3,3, Grka s 3,5, Bugarska s 3,6, Rumunija3,7, Hrvatska i Makedonija 4,1, Slovaka 4,3, eka 4,6, Maarska 4,7 itd.

9 V. http://www.transparency.org/


15/62

14

tezu je usvojen veoma dobar Zakon o nansiranju lokalnih vlasti(2006).

Politike partije su pruile otpor procesima osamostaljiva-nja gradonaelnik koji su prevashodno bili odgovorni graani-ma i nisu vie bili spremni da obezbeuju brojne usluge partijskimkolegama. Otuda su 2007. godine doneta etiri zakona iz oblastilokalne samouprave: Zakon o teritorijalnoj organizaciji, Zakon olokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o glav-nom gradu,10 kojima je vraena zavisnost gradonaelnika odpartija, a menaderi pretvoreni u jednog od zamenika gradona-elnika. Reenja ovih zakona ne odgovaraju potrebama za decen-tralizacijom, demokratizacijom i modernizacijom Srbije. Nema nipribliavanja evropskim standardima. Preduslov stvaranju demo-kratske klime u lokalnoj vlasti, a pogotovu stvaranju preduzetni-

ke klime i razvoju preduzetnike kulture jeste davanje dovoljnihnadlenostikao i vraanje imovine i obezbeivanje nansijskei skalne autonomije.

Nadlenosti

Od 2000. godine brojnim zakonima je deo poslova prenets drave na lokalne vlasti u oblasti obrazovanja, zdravstvene za-tite i socijalnih usluga, ali i dalje nedovoljno.11 U itavom nizuoblasti (urbanizam, ekologija, ekonomski razvoj) ministarstva i da-lje bezrazlono dre deo nadlenosti koje bi daleko delotvornije

i kvalitetnije obavljale optine. Dobar primer je injenica da mi-nistarstva ormalno postavljaju direktore kola, domova zdravljai centara za socijalni rad. Usled toga se kao presudni primenjujupartijski umesto proesionalnih kriterijuma i uvaavanja ljudskihkvaliteta kandidata, u emu je najpouzdanija procena samih za-poslenih u tim institucijama.12

Zakon ne spominje subsidijaritet kojim se poslovi priori-tetno preputaju nivou vlasti najbliem graanima, a kad taj nivonije u stanju da ih obavi, oni se prenose na vii nivo. Subsidijari-tet objedinjava demokratsko naelo i ekasnost i gradi odnosepartnerstva i saradnje izmeu svih nivoa vlasti. Kako princip su-

10 Zakon o lokalnoj samoupravi, Slubeni glasnik9/02;Zakon o teritorijalnoj organi-zaciji Republike Srbije, Zakon o glavnom gradu, Zakon o lokalnim izborima i Zakono glavnom gradu, Slubeni glasnik129/07.

11 Videti npr.: Zakon o zdravstvenoj zatiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slube-ni glasnik107/05, kao i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Slubeniglasnik72/09.

12 Videti o moguem nainu podele nadlenosti izmeu raznih nivoa (NUTS): BorisavStojkov, Status grada, decentralizacija i policentrinost Srbije, u radu U susret no-vom statusu gradova u Srbiji, Palgo, Beogr ad, 20 07, str. 1517.

bsidijarnosti nije uveden, opstali su centralizovani, hijerarhijskiodnosi izmeu raznih nivoa vlasti, koji unkcioniu bez dovoljnokoordinacije. Partokratija je izmestila centre moi iz institucija, ato ozbiljno ugroava procese odluivanja, javnog uestvovanja igraenje partnerstva.

Imovina i nansije

Zakon o imovini lokalne vlasti jedan je od najdue odla-ganih zakona: uraen je 2004. godine, ali je drava odlagala nje-govo usvajanje do 2011. Motiv je nespremnost centralne vlasti daodustane od neposredne kontrole nad imovinom lokalne vlasti,ne samo kao izvora moi, prihoda u poslovima, ve i kao vanogkoruptivnog instrumenta u odnosu na samu lokalnu vlast. Ovakvostanje je zemlju kotalo ogromne vrednosti kroz broj izgubljenihinvesticija i izgubljenih ansi da se ojaaju preduzetniki kapaci-teti lokalnih vlasti, da se podstakne razvoj, poboljaju standard ikvalitet ivota graana. Gradovi i optine u Srbiji ne samo da nisumogle da otue sredstva kojima raspolau (izuzetak je bilo grae-vinsko zemljite), ve nisu mogle ni da pribave imovinu bez sagla-snosti republikih organa. Ovakvo stanje je u velikoj meri ugro-zilo realizaciju projekata kao to su biznis inkubatori, industrijskiparkovi i naputeni ili zaputeni graevinski i industrijski placevi(braunldi) jer oni podrazumevaju raspolaganje nekretninama.

Ovaj zakon (usvojen 2011, a primenjuje se od 2012.) treba da

obezbedi lokalnim vlastima neophodne instrumente za uspenurealizaciju svojih nadlenosti i poslova i d im ansu da postanuvani motori razvoja. Zakonom se uspostavljaju javni registriimovinei jaa odgovornost u raspolaganju imovinom: Zakon uvo-di obavezu javnog nadmetanja pri prometu imovinom i detaljnubudetsku kontrolu.

Lokalne nansije

Zakon o nansiranju lokalne samouprave, usvojen u julu2006. godine, uraen je po evropskim standardima. On je obezbe-

dio lokalnim vlastima predvidljiv, pregledan, stabilan i pravedansistem nansiranja koji im omoguava planiranje i ukljuivanjegraana u kreiranje optimalnog seta usluga.13 Sve lokalne vlastidobile su mogunost da utvrivanjem stope izvornih porezastvaraju stimulativan ambijent za investiranje i privlaenje kapi-tala. Veoma je znaajno i konano dobijeno pravo za prikuplja-nje izvornih poreza. U veini optina i gradova ve su ormirane

13Zakon o nansiranju lokalne samouprave, Slubeni glasnik62/06.


16/62

15

poreske uprave s kvalitetnim sotverom za delotvorno voenjeevidencije i ubiranje prihoda.

Zakon je otvorio mogunost za nansijsko ujednaavanjesiromanijih optina. Visina tih sredstava je zakonom preciziranana 1% BDP, ime se obezbeuje sigurnost lokalnih vlasti da drava

nee voluntaristiki menjati sumu transera. Dodatno je preciznoureena ormula na osnovu kriterijuma koje su dale optine i mi-nistarstva u dijalogu, prema kojima se raspodeljuju sredstva: brojstanovnika, povrina, broj dece i odeljenja u vrtiima, osnovnim isrednjim kolama itd. Optine i gradovi su dobili porez na imovinukao izvorni prihod, to predstavlja vaan nansijski izvor, pogoto-vo za razvijene sredine.

Od 2008. godine, reagujui na krizu, Vlada je donela niz ure-daba kojima je prekrila zakon, ozbiljno smanjivi procenat izdva-

janja iz budeta za transer lokalnim vlastima i vratila arbitrarnostu proces redistribucije. Lokalna vlast je na ovaj nain vraena u za-visan poloaj i onemoguena da planira svoje nansije, da ukljuisve aktere u odluivanje o razvoju (nansijsko planiranje je predu-slov razvojnog planiranja) i da podstie razvoj partnerstava.

Ukratko, da bi lokalna vlasti mogla da kreira partnerstva, neop-

hodno je da raspolae imovinom (status zemljita i njegov prav-

ni promet moraju biti kvalitetno regulisani i zatieni), kao i da

moe autonomno planirati nansije i upravljati njima.

Za kreiranje partnerstava u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja

gradovi i optine moraju imati ovlaenje da pruaju odreene

javne usluge kao to su izdavanje razliitih dozvola, obavljanje

administrativnih usluga, inspekcije, obavljanje komunalnih po-

slova kao i odreenih bezbednosnih poslova (komunalna policija

i javna bezbednost). Lokalna vlast tako moe stvoriti pogodan

ambijent za privredne delatnosti i uspenije privlaiti investicije

u svoju sredinu.

Reforma dravne i lokalne uprave

Reorma uprave i administracije znai njenu transormacijuiz autoritarne (instrumenta vlasti nad graanima) u demokrat-sku upravu i administraciju (usluni servis graana). Tokom 2005.godine usvojeni su Zakon o dravnoj upravi i Zakon o dravnimslubenicima, koji u zapoljavanje uvode sistem zasluga, napre-dovanje i nagraivanje.14U praksi, meutim, partokratija je izvito-

14 V. Zakon o dravnoj upravi, Slubeni glasnik79/05 i Zakon o dravnim sluenicima,

perila ove principe, te jo uvek pripadnost partiji znai vie negoproesionalnost u radu.

Na lokalnom nivou reorma se ograniila na status i platelokalnih slubenika, to je preuzak pristup.15Kroz ove reormskeprocese lokalne vlasti treba da se osposobe za ekasno, zakonito,

transparentno i odgovorno unkcionisanje i pruanje kvalitetnihusluga graanima. Uvoenje permanentne obuke i treninga za lo-kalne slubenike, pre svega u oblasti menadmenta (projektnog,nansijskog, kapitalnog i menadmenta ljudskih resursa), sutin-ski poveava kapacitet i sposobnost administracije za kvalitetnoizvravanje poslova, iji obim i sloenost e se, kroz proces decen-tralizacije, poveavati. Za dalji razvoj sistema je veoma znaajnoosposobljavanje lokalne administracije, ali i politike elite za pod-sticanje lokalnog ekonomskog razvoja.

Poslednji izvetaj Svetske banke o uslovima za poslovanjau 183 ekonomije16 ocenjuje i ukupnu lakou poslovanja. Srbijaje dospela na 92. mesto i u odnosu na prethodnu godinu pala jeza etiri mesta! U pogledu lakoe i kvaliteta izdavanja dozvolaSrbija je na samom dnu na 175. mestu!17Ovi pokazatelji nedvo-smisleno ukazuju da su drava i javni sektor u Srbiji izrazito skupi inedopustivo neekasni. Umesto da olakavaju privredi, oni su jojna teretu.

Analize stanja administracije na lokalnom nivou vlasti posle2000. godine ukazuju na brojne slabosti. Jedan od najeih pro-blema jeste neodgovarajua obrazovna i proesionalna strukturazaposlenih, nedovoljan broj zaposlenih, nedovoljna obuenostvetinama koje trai moderna administracija. Ovi problemi su uunutranjosti i malim mestima jo naglaeniji.

Primanje na posao, napredovanje u struci (relativno slabapokretljivost), otputanje s posla kao i nain rada (arhaian, auto-matizovan, nekreativan i nemotiviui: slubenici su esto puki iz-vrioci slova zakona), ukazuju na zastareli sistem u kom je politikapodobnost vanija nego proesionalni kriterijumi. Plate u javnom

sektoru su po pravilu niske, ne postoji nagraivanje prema radu,niti postoji rizik od gubljenja posla zbog nerada.

Na mogua partnerstva utie i izolovanost rada svakog po-jedinanog odeljenja (u dravi je to sluaj s ministarstvima). Slaba

Slubeni glasnik79/05.15 Trenutno je na javnoj raspravi Predlog zakona o loka lnim slubenicima. V. na: www.

drzavnauprava.gov.rs/pages/documents.php?id=262,(10.05.2012).16 Doing Bussines 2012,World Bank(2011), strana 6.17 Isto, str. 124.


17/62

16

koordinacija meu njima pokazuje da ne kreiraju zajedniku stra-tegiju, da ne prepoznaju probleme, prioritetne ciljeve, niti pratenain realizacije poslova kako svakog odeljenja posebno, tako niadministracije kao celine. Kada bi lokalna uprava radila koordini-rano, usredsreena na prioritetne probleme i praenje rezultata

rada, ona bi daleko lake ukljuila i predstavnike privrede i OCD uove procese kao svoje partnere.

Znaajan problem predstavlja enomen utanja admini-stracije. U naem sistemu administracija i dalje nema obavezuda odgovori na zahtev graana u odreenom roku, a da se u pro-tivnom zahtev smatra odobrenim. Ovaj princip graane ostavljana milost i nemilost administraciji, rasipa vreme i novac graanai veliki je prostor za mito, jedan od malo instrumenata koji moguda ubrzaju procedure i da dovedu do pozitivnog ishoda. Bolje

regulisanje ove oblasti povealo bi aurnost i odgovornost admi-nistracije i vlasti, graanin bi postao zaista centralna gura kojuvlast i administracija treba da uslue i ozbiljno bi se suzio prostorza korupciju.

Reforma u ovoj oblasti tek treba da razvija sve inioce moder-

ne, demokratske, ekasne administracije, da vrati profesionalne

standarde u struku i u veoj meri razvija svest o vlasti i admini-

straciji kao uslunom servisu graana.

Jedan broj optina napravio je pionirsku reormu optin-ske administracije, povezao sve slube inormacionim sistemom,napravio kvalitetne baze podataka i uveo sotverske pakete kojiobjedinjuju, opsluuju i prate sve aspekte administrativnih po-slova. Ovaj sistem omoguava laku kontrolu rada, bolje vredno-vanje i olakano korigovanje rada. Mnoge optine su ormiraleusluni centar (one stop shop), pozivni centar (call center), a nekesu dodatno uvele principe modernog menadmenta u rad admi-nistracije. Ove optine unkcioniu kao moderne evropske optinejer redovno mere potrebe stanovnika, kreiraju usluge prema timpotrebama, razvijaju timski nain rada optinske administracije izaposlenih u javno komunalnim preduzeima, okusiraju se na re-zultate, stalno prate eekte rada i uvode neke od inilaca nagrai-vanja prema radu. Neke od tih pionirskih lokalnih vlasti jesu opti-ne Inija, Parain, Zrenjanin, Kikinda, delimino gradovi Beogradi Novi Sad itd.18

18 Veliki broj optina i gradova uveo je elektronske sisteme praenja kvaliteta radaJKP, u koji su ukljueni graani kao korisnici i optina (grad) kao garanti standardakvaliteta usluga. Videti primer jedne od pionirskih optina: www.indjija.net/code/

Graani tako lake dolaze do inormacija (veb-stranice, bro-ure, leci), do dokumenata (ak se ponegde dostavljaju na kuu),bre im se reavaju predmeti (imaju uvid u stepen reenosti pred-meta, meri se i stalno skrauje brzina, a podie kvalitet reavanjapredmeta) i lake prijavljuju probleme ili slab kvalitet usluge (po-

zivni centri), to vodi brem otklanjanju slabosti. U ovim sredi-nama, koje vode po kvalitetu upravljanja, est je obiaj da se odgraana trai da ocene kvalitet usluga, da daju sugestije, napraveprioritete itd. Veina lokalnih vlasti u Srbiji treba tek da sustignestandarde koje su ove liderske optine osvojile.

Procesi odluivanja

Kreiranje javne politike, planiranje, donoenje javnih doku-menata (statut, budet, strateki, prostorni i urbanistiki planoviitd.) vaan su indikator stepena demokratizacije pa i modernizaci-

je naeg drutva. Usled pomenutih sistemskih slabosti ovi procesisu zakoeni.

U Srbiji je, usled razvijenog partokratskog i oligarhijskogsistema i netransparentnog naina rada izostala odgovarajuareorma i modernizacija uprave i administracije na svim nivoima.

Tako postojei ambijent odluivanja ostavlja ozbiljno suenprostor graanima, biznisu i civilnom drutvu za ukljuivanje uprocese odluivanja o javnim stvarima koje su bitne za kvalitetnjihovog ivota i razvoj drutva. Poverenik za inormacije je vie

puta ukazivao na sistemsku slabost koja se ogleda u tajnosti radai prikrivanja javnih inormacija kao i na praksu da dravni organiesto odbijaju da prue javne inormacije.

Ovakvo partokratsko ponaanje i suavanje prostora odlui-vanja na nosioce politike moi preneto je kao manir i na lokalniplan. Istraivanje javnog mnenja o tome ko i kako odluuje u lo-kalnoj vlasti veoma je indikativno (v. i grakon 2).19Ono ukazuje dagraani, i pored slabog uvida u inormacije, odlino procenjuju kostoji iza odluka u skuptini optine (grada), o emu slikovito govori

i naredni grakon.Pre svega, veliki broj graana uopte ne zna ko zaista odlu-

uje (14%). Zatim su kao glavni centri odluivanja identikovanepolitike partije u centrali (23%) i politike partije u optini (17%)ime bi partijski uticaj iznosio oko 40% i bio jo jedna potvrda po-stojanja partokratske drave. Sa ovim uticajem moe da se meri

navigate.php?Id=17, pos eeno 10.05. 2012.19 Decentralizacija i regionalizacija Srbije iz ugla graana, CESID, Kancelarija Nacional-

nog saveta za decentralizaciju, Republika Srbija, jul 2011, strana 18.


18/62

17

jedino uticaj lokalnih tajkuna i kriminalaca (21%). Po proceni gra-ana, organi koje su oni birali da donose date odluke imaju dalekomanji uticaj u procesima odluivanja (!): tako samo 4% graanaprocenjuje da skuptina objektivno utie na odluivanje, a 17% is-pitanih smatra da predsednik optine utie. Od skuptine optine,

koja bi trebalo, uz predsednika optine, da ima dominantan uticaju procesima odluivanja, po proceni graana vei uticaj imaju re-publiki organi (5%).

Ova slika demokratije na lokalnom nivou porazna je i indika-tivno oslikava patologiju i slabosti sistema i drutva.

Grakon 2. Ko stoji iza najvanijih odluka u lokalnoj skuptini (%)

Participacija graana i lokalne zajednice u procesu

odluivanja

Ukljuivanje graana u rad optina i gradova veoma je slabo,graani su marginalizovani i njihov neposredni uticaj na vlast je za-nemarljiv. BTI ocena za uee graanskog drutva u Srbiji veoma je

niska i iznosi najniih moguih 5 (Hrvatska 8, Slovenija 9).Politika elita u ovome ne vidi problem i retko gde podstie

ukljuivanje graana. Ukljuivanje graana oni najee vide kaopotencijalnu opasnost, izvor nevolja i neeljeni inilac kontrole.

Iako su zakonom i optinskim aktima predvieni mehaniz-mi uticaja graana na donoenje odluka putem graanskih inici-jativa, reerenduma i zborova graana, oni se vrlo retko koriste.Razlozi su delimino u tome to svi ovi oblici imaju samo saveto-

davni karakter, odluke ne obavezuju skuptinu pa time i nemajuneku mo uticaja.

Pored toga, optinski unkcioneri i optinska administracijanemaju razvijenu strategiju uveavanja i podizanja kvaliteta ue-a graana (bolje inormisanje, stalna kontrola kvaliteta usluga i

predlozi i inicijative graana) kao pretpostavku kvalitetnijeg rada iupravljanja. Graani su, s druge strane, ophrvani egzistencijalnimproblemima i u optini ili gradu ne vide orua za reavanje svojihproblema. Tako graani i optinske vlasti ostaju udaljene i suprot-stavljene strane, s podvojenim potrebama i interesima.

Veliki broj meunarodnih projekata koji se realizuju od 2000.godine zahteva da osnov izrade projekata bude analiza potrebagraana i ue grupe korisnika, to pomae izgradnji nove demo-kratske kulture lokalnih vlasti. Kapaciteti za to postoje: Graanske

inicijative, SKGO i druge brojne OCD rade na kreiranju treningai obuke za ukljuivanje graana u procese odluivanja, u procespruanja usluga ukljuujui i poveavanje stepena uticaja graa-na na konani izgled i kvalitet tih usluga.

Participacija graanajeste vaan inilac prave demokratije, paje i osnovna preporuka za njen dalji razvoj, modernizaciju i de-

centralizaciju sistema. Dobro i korisno propratno dejstvo, vea

transparentnost i ukljuenost graana ozbiljno bi suzili prostor

za korupciju, zloupotrebe i prevare.

Partnerstvo u donoenju bitnih dokumenata

U Srbiji ne postoji obaveza ukljuivanje graana u procesdonoenja statuta optine/grada, budetaniti urbanistikog iprostornog plana . Ovi dokumenti su od velikog znaaja za orga-nizaciju vlasti, nain odluivanja, kreiranje politike i njeno sprovo-enje. Budet je bitan jer se njime ureuju nain raspodele, kao ivrsta i visina prihoda i rashoda. Procedure predviene za usvaja-

nje ovih dokumenata tek ormalno (sutinski nedovoljno) uklju-uju javnost, tako da esto veoma krupne promene ostavljaju postrani i najzainteresovaniju strunu javnost i graane. Otuda pred-stoji ultimativno podizanje kvaliteta zakonske regulative.

Optine i gradovisu posebno zanimljiv ambijent za odlui-vanje, jer lake ostvaruju neposredan kontakt s graanima i moguneposredno ispitati njihove potrebe. U sistemskom smislu intere-santno je analizirati proces ukljuivanja graana u procese usvaja-


19/62

18

nje najbitnijih dokumenata i odluivanje o dostupnosti i kvalitetujavnih usluga.

Graani se u zemljama EU aktivno ukljuuju u proces odlu-ivanja o kvalitetu usluga, o javnim problemima lokalne vlasti, udonoenje svih bitnih dokumenata lokalne vlasti kao to su statut,

budet ili prostorni i urbanistiki plan. U rad na ovim dokumen-tima ukljueni su i strunjaci, koji pomau da itav proces budejasniji, struno osvetljen i da opcije svakog reenja budu to jasni-je. Graanima, organizacijama civilnog drutva i drugim akterima(biznisu itd.) omogueno je da pokrenu reavanje svih javnih pro-blema, da utiu na kreiranje politike i reenja i da proces primenetih reenja bude transparentan i otvoren za kritiku i ispravku.

Statutom optine (grada) ureuju se teritorijalna i unkcio-nalna organizacija vlasti, nain distribucije nadlenosti i poslova,

nansija, resursa, procedure odluivanja itd. Mada ova pitanjamogu delovati kao tehnika i nezanimljiva, veoma je znaajnoukljuiti graane u procese odluivanja da bi itava lokalna zajed-nica unkcionisala po principima dobrog upravljanja (demokrat-ski, delotvorno, ekonomino).

U Srbiji se pokualo da se u zakonsko regulisanje procesa do-noenja budeta uvede obaveza voenja javne debate, ali su tajpredlog predstavnici Ministarstva nansija odbacili. Ukljuivanjegraana u proces donoenja budetabitan je oblik aktivnosti za-

hvaljujui kom graani dobijaju inormacije o vrsti i visini prihodai rashoda. Lokalne vlasti ulau napor da podaci o budetu budujavni, jasni i pregledni ( prijateljski) da bi graani mogli to lak eda se ukljue i da daju to kvalitetnije sugestije. U Srbiji je i stru-njacima esto teko da se snau u nepreglednom i birokratskomjeziku budetskih pozicija.

Prostorno i urbanistiko planiranjeveoma je vana i kom-pleksna delatnost, koja je preduslov kvalitetnog razvoja i dobrogureenja optine/grada. Nain regulacije i namena zemljita i pro-stora kao vitalnih resursa jesu potencijalni izvor korupcije i pred-met moguih zloupotreba.

Prostorno i urbano planiranje esto je u Srbiji izmaknuto odoiju javnosti usled nespremnosti politike elite da propusti ovakosjajan izvor zarade (korienje privilegovanih podataka i inorma-cija o delovima grada u koje e se ulagati kao prostor za korupciju).Zatita od takve patologije moe se obezbediti samo pod slede-im uslovima:

a) ako se oblast urbanizma proesionalno uredi na odgovara-jui nain (utvrivanje licenci u radu, dobijanje projekataprema kvalitetu i zasluzi, postojanje zdrave konkurencijeitd.). Ova aktivost zahteva dobre slube i strunjake (gradskiarhitekta, Odeljenje i/ili Zavod za urbanizam i izgradnju).

b) ako postoje odgovarajui mehanizmi krivine i druge zatite,i konano, to je za lokalne vlasti presudno,

c) ako se obezbedi javnost u radu: dostupnost i jasnost doku-menata, dovoljno vremena za odlino pripremljene javnedebate oko spornih ili kompleksnih pitanja, dostupnost svihaza izrade dokumenata i predloga itd.

U velikom broju razvijenih zemalja ova vrsta aktivnosti pred-stavlja osnovu obnove i revitalizacije grada i ona obavezno obu-hvata to adekvatnije ukljuivanje graana u sve aze rada: od azeideje, inicijative, pa preko kreiranja predloga, usvajanja planova iaktivnog praenja realizacije i primene.

Proces planiranja, javne politike i strategija razvoja

Procesi planiranja (strateko, integralno, sektorsko) veomasu bitni za normalni razvoj lokalne zajednice. Da bi se kvalitetnoplaniralo, izuzetno je vano ukljuiti sve bitne inioce zajednice,raditi javno (transparentno), struno (planove razvoja treba uklo-piti u planove vieg reda) i imati politiku elitu posveenu njihovoj

realizaciji i za vreme datog mandata i kasnije. Partokratija ne stva-ra dobar ambijent za posveeno bavljenje poslovima koji su odopteg, javnog interesa.

Deo posveenog pristupa jeste i kreiranje javne politikezakoju je po pravilu neophodan sistemski pristup. On zahteva krei-ranje baza podataka i predanog praenja i merenja eekata radau svim oblastima: obrazovanje, zdravlje, socijalna zatita, urbani-zam, komunalni poslovi, ekonomski razvoj itd. Spremnost da seu Srbiji ui iz kreiranja i primene javne politikekroz BTI indeks

ocenjena je s 5, dok je u Hrvatskoj i Sloveniji 8.U ovom kontekstu je zanimljivo analizirati proces stvaranja

lokalne strategije razvoja jer je on dobar indikator znaaja par-tnerstva i saradnje svih inilaca u lokalnoj zajednici. I sam preglednaina donoenja strategija lokalnih samouprava u Srbiji, kao iproces upotrebe ovog dokumenta, ukazuje na jedan broj slabostikoje bi trebalo prevazilaziti:


20/62

19

a) Retko se strategija donosi aktivnim ukljuivanjem graana isvih zainteresovanih aktera u lokalnoj zajednici. Obino ini-cijativu za donoenje ovog dokumenta imaju strani donato-ri, a proces kreiranja strategije ostaje zatvoren u uskoj grupi.

b) Proces kreiranja strategije retko se promiljeno iskoristi da

se multidisciplinarno i struno odmere komparativne pred-nosti date sredine i da se povede javna debata o prioritetimabudueg razvoja.

c) Odluivanje o prioritetima zaista je sloen proces i lokalnevlasti ga ne preduzimaju jer im se ini da tako sebe iskljuujuiz iroke lepeze drugih mogunosti. Iskustvo niza zemalja ukojima lokalne vlasti imaju razvijene preduzetnike poten-cijale i uspeno podstiu ekonomski razvoj pokazuje da jeupravo usredsreivanje na neka polja razvoja i ozbiljna

posveenost realizacijitih prioriteta dobitna kombinacija.d) Usvojeni dokument ostaje slovo na papiru kog se ne pridr-

ava, niti se njime ozbiljno slui ak ni vlast koja ga je do-nela. Naredna politika garnitura pogotovu ne eli da koristidokument koji prikazuje kao neprihvatljiv ostatak rada pret-hodne vlasti. Ukratko, ivot ide mimo tog dokumenta.

Ipak, ne sme se zaboraviti da kroz dobro voen proces kre-iranja strategije gradi se i partnerstvo u lokalnoj zajednici, kojepredstavlja osnov za demokratsko odluivanje o svemu u lokalnoj

zajednici.

Pruanje usluga

Proces i kvalitet pruanja usluga graanima od strane lokal-nih vlasti bitan je indikator stepena modernizacije i demokratiza-cije. S jedne strane, to osvetljava stepen demokratinosti, to sevidi u tome u kojoj meri i na koji nain su graani i civilno drutvoukljueni, je li im omogueno da iskau svoje potrebe kao osnovza kreiranje paketa usluga, da li je postavljen sistem kojim onimere kvalitet usluga i vodi li se rauna o stepenu njihovog zado-

voljstva uslugama. S druge strane, modernizacija se prati u smislurazvoja preduzetnikih i menaderskih kapaciteta da se obezbedeto kvalitetnije i to jetnije (dostupnije) usluge.

U Srbiji postoji arhaian, monopolski nain pruanja usluga,kako u dravi tako i u optinama i gradovima. Javne usluge prua-ju javna komunalna preduzea koja su, na osnovu svih istraiva-nja, loe organizovana, imaju slab menadment, slabe proizvod-ne programe, imaju problem vika radne snage, cene njihovih

usluga nisu trine, postoje raznovrsne i brojne subvencije, velikideo sredstava se odliva u partijske i druge ondove itd. U tom kon-tekstu pokuaji reormi bili su veoma slabi i proces ukljuivanjaprivatnog sektora u ovu oblast radi podizanja kvaliteta i ponudeusluga, kao i podizanja konkurencije, veoma je neravnomeran i

spor.Loa organizacija i menadment poslovino su naa slaba

taka i Srbija je slabo radila da podigne kapacitete u ovoj oblasti.Tako je kvalitet menadmentau Srbiji procenjen BTI indeksomkao slab (5,3) (u Sloveniji i Hrvatskoj 6,8), a ocena za realizacijumenadmentaiznosi 6,3 (Sloveniji i Hrvatskoj 8,5).

Za ekasnost korienja sredstavaSrbija je dobila najniumoguu ocenu 5 (Hrvatska 7, Slovenija 8). Ovaj indikator govori opreteranom uticaju partijskih i politikih centara, o nedovoljnomuticaju proesionalizma i trinih mehanizama na redistribuciju ikorienje javnih resursa i sredstava. Naa drava (i lokalna vlast)jesu nedelotvorne, troe veliki deo resursa na relativno mali obimi slab kvalitet usluga. Tako, na primer, podaci za 2009. godinu20ukazuju da 45% naeg BDP odlazi na javnu potronju, to se s pro-dubljivanjem krize samo jo pogoravalo.

U ovoj oblasti ozbiljna reorma svakako treba da otponereormama javno komunalnih preduzea i to pre svega podiza-njem kvaliteta organizacije, podizanjem menaderskih kapacite-ta, uklanjanjem subvencija i uvoenjem trinih cena usluga gde

god je to mogue. Konano, veoma je bitno otkloniti zakonskeprepreke privatizaciji jer je zakon doskora predviao ogranienjeda privatni kapital moe da initi svega 49% vrednosti JKP.21

U svaku oblast procesa rada bitno je uvesti standarde, me-renje njihove primene i vrednovanje rada. Transparentnost u radubi dodatno omoguila graanima da steknu uvid u kvalitet i cenuusluga, kao i da utiu na konani kvalitet paketa usluga koji im sena ovaj nain obezbeuje.

Kriterijum proesionalnih kompetencija i kvaliteta treba da

postane osnov procesa izbora direktora i lanova upravnih odbo-ra JKP. Jer, i u ovoj oblasti se dominacija partijskih kriterijuma dosada pokazala pogubnom.

20 Vlada Republike Srbije (2010), str. 26.21 Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnostima od opteg interesa, Slu-

beni glasnikRS 25/00 i 25/02. U novembru 2011. usvojen je novi Zakon o javno -pri-vatnom partnerstvu i koncesijama(Slubeni glasnik RS, br. 88/2011).


21/62

20

Partnerstva za razvoj zajednice

Bitna oblast u kojoj se u svetu partnerstvo vrlo briljivo ra-zvija jeste podsticanje lokalnog privrednog razvoja. Analize ovihprocesa u Srbiji ukazuju da se dosad neto uradilo, ali da mnogo

toga tek treba savladati.Akteri

Glavni akteri partnerstva jesu lokalna (odnosno regionalna)vlast, privreda, kao i nevladin sektor, i bilo bi dobro da se sve ovetri kategorije uesnika posmatraju u najirem smislu. Tako lokal-na vlast podrazumeva ne samo lokalne unkcionere, ve i upravu,slubenike, sve slube koje je prate, kao to su inspekcije, zatimkomunalna preduzea, ustanove, komunalna policija itd.

Pri kreiranju partnerstava esto se ukljuuju samo velika pre-

duzea. Privredni akteri, meutim, moraju obuhvatati mala i sred-nja preduzea, ali i pojedinane preduzetnike, jer od njihovih idejai entuzijazma zavisi stvaranje poslovne klime, pa i proces zapo-ljavanja. Pored privrede, veoma je bitno ukljuiti i poljoprivredu,koja esto ostaje po strani. Tada treba razmiljati kako o vlasnici-ma velikih tako i malih poljoprivrednih gazdinstava, pa ak i poje-dincima koji nemaju registovana gazdinstva, jer i ona uestvujuu proizvodnji i amortizuju deo potencijalne nezaposlenosti. Poistom principu bitno je ukljuiti i neormalnu, sivu ekonomiju, koja

dobrim delom doprinosi kreiranju BDP. Civilno drutvo ili nevladinsektor obuhvata nevladine organizacije, ali i svaki drugi oblik ud-ruivanja graana, te svako od njih moe doprineti u projektimalokalnog ekonomskog razvoja. Vaan deo ovog sektora mogu bitistrune i strukovne organizacije, koje esto imaju vanu ulogu ubrojnim inovativnim procesima u ovoj oblasti. U mnogim zemlja-ma u svetu pojedine istraivake, akademske i obrazovne insti-tucije uticale su da se kreira razvojna strategija koja je doprinelarazvojnom procvatu datih regiona, gradova, optina.

ta ko od koga u partnerstvu oekuje?U zemljama u kojima dugo postoje demokratija i razvijena

preduzetnika kultura, ova tri aktera jasno razaznaju smisao i zna-aj partnerstva, njihovu pojedinanu ulogu, interese i shvatajuvelike razvojne prednosti saradnje i ovog modela rada. U Srbi-ji nedostaju mnogi inioci ovog sistema, pa je proces razvijanjapartnerstava deo razvoja demokratske i preduzetnike kulture ikoncepta razvoja.

Svaki od uesnika ima, uopte uzev, interes da se drutvo de-mokratizuje i razvija (da se podstie privredni razvoj), ali problemimogu nastati u realizaciji. U vreme boljih ekonomskih okolnosti,stari nain unkcionisanja davao je neke rezultate, dok u vremekrize i uslovima opadanja privrednih aktivnosti svaki od aktera

postaje skloniji saradnji kao nainu poveavanja ansi da se uspe.Lokalna samouprava sagledava da pomo privredi objektiv-

no znai otvaranje novih radnih mesta, poveanje zapoljavanja,porast poreza i budetskih prihoda kao i opti porast standarda iblagostanja za graane. Civilno drutvo je za lokalnu samoupravukorisno jer ona dobija dobrog saradnika u kreiranju vizije razvojai projekata, zatim predstavnika interesa graana, podrku u od-nosima s javnou, kao i deo strunjaka koji mogu pomoi okoosetljivih ili komplikovanih pitanja sprovoenja strategije razvojai realizacije kompleksnijih projekata.

Privreda s pravom oekuje da lokalne vlasti kreiraju dobarambijent za ulaganje i rad: da obezbede kvalitetnu inrastukturu,pojednostavljenu proceduru za rad, dobijanje dozvola, podrkuadministracije i strunih slubi, a u vreme krize se dodatno oeku-ju i neki oblici poreskih olakica, budetskih podsticaja itd. I ovajsektor je svestan da im udruenja graana mogu pomoi da bo-lje razumeju kapacitete, potencijale lokalne sredine kao i potrebegraana. Vetine vezane za primenu projekata takoe mogu bitikorisne privrednicima.

Udruenja graana, budui da su u velikoj meri nansijski za-visna od lokalnih vlasti i privrede, imaju ogroman interes da se uoptini obezbede skladan razvoj i privredni rast.

Kako nastaje partnerstvo?

Inicijativa za uspostavljanje partnerstava za lokalni ekonom-ski razvoj moe doi od sva tri sektora, ali tradicionalno presudnuulogu ima lokalna vlast. Ovo je logino jer upravo lokalna vlasttreba da obezbedi odrivost dogovora i da pomogne u procesimainstitucionalizacije saradnje.

Obino se ormiraju posebna tela koja imaju vanu ulogupri denisanju politika koje se odnose na privredni razvoj i pre-tresanje najbitnijih pitanja (saveti ili komisije). Ova tela su saveto-davnog karaktera i mada ne donose obavezujue odluke, iskustvoukazuje da je njihov doprinos znaajan usled autoriteta pojedi-naca, ija re ima teinu i utie na donosioce odluka. Optinsko(gradsko) vee jednog broja lokalnih vlasti ormiralo je privrednisavet koji je nadlean da daje inicijative vezane za ekonomski ra-


22/62

21

zvoj, da razmatra strategije i planove ekonomskog razvoja i pratisprovoenje planova i programa lokalnog ekonomskog razvoja.Privredni savet o svojim inicijativama i zakljucima upoznaje skup-tinu optine, predsednika optine i optinsko vee. Sve ove insti-tucije znatno mogu ojaati proces kreiranja partnerstava i ojaati

njihovu unkcionalnost.Ponaanje

U Srbiji veina optinskih rukovodstava eli da ostavi tragpo kome e ga prepoznavati i pamtiti u lokalnoj zajednici. Ovaambicija je po pravilu korisna za graane, ali ukoliko ne postojistrategija razvoja i sistematinost u radu, ona po pravilu donosiusmerenost na velike projekte kao to su mostovi, kole, bolniceitd. Neretko se deava da ti veliki projekti nemaju veliki razvojnipotencijal, a usisaju skoro svu energiju i sredstva lokalne vlasti.

tetnost ovog pristupa jeste u tome to se zanemaruju sitniji i ma-nje vidljivi projekti koji blagotvorno utiu na poboljanje uslovaza privreivanje, i u sinergijskom dejstvu daju ansu za kvalitetani odrivi razvoj lokalne zajednice.

Tina Divjak: Lokalno partnerstvo

Poslednjih godina primeen je trend otvaranja procesa od-luivanja poto, kako nacionalni tako i evropski, organi vlasti po-staju svesni da saradnja javnosti donosi brojne pozitivne rezultate.

Javnost unosi u proces nove poglede, znanja, podie nivo svesti,podstie rasprave i prati rad odgovornih.

Tekst koji sledi sadri glavne elemente lokalnog partnerstva.Bitno je da se naglasi da je sadraj sprovoenja partnerstva zna-ajniji od orme, odnosno da je potrebno strukturu ispuniti sadr-ajem.

Osnova za sprovoenje partnerstva jeste dobro inormisa-nje. Graane je neophodno inormisati ne samo o samom toku iormi partnerstva, ve pre svega o tehnikim aktivnostima u okvi-

ru projekta i mogunostima uticaja na njih, odnosno o mogu-nostima da se odredimo prema rezultatima tehnikih i strunihstudija. Stoga je prilikom uspostavljanja i delovanja partnerstvaneophodno stalno imati u vidu kontakt LP sa ostalim stanovnici-ma.

Denicija i oblici partnerstvaSaradnja izmeu razliitih aktera moe biti razliitog intenzi-

teta. Moe biti u pitanju inormisanje, koje predstavlja osnovu zasve dalje produbljene oblike saradnje, mada se inormisanje esto

odvija samo u jednom smeru i ne postoji nikakav kanal, odnosnomogunost za uzvrat inormacija.

Sledei stepen je konsultovanje, gde se javnosti pruaju ra-zliite mogunosti izbora o kojima moe da iznese svoje miljenje,ali ne moe da stvara nove, niti da sarauje u realizaciji usvojenihideja.

Kod saradnje (dijaloga) ljudi imaju mogunost da iznesu svo-je ideje i da ravnopravno odluuju o svim mogunostima. Kada se,meutim, ljudi udrue u partnerstva, mogu potpuno ravnoprav-no odluivati a i sprovoditi usvojene aktivnosti.

Partnerstvo u donoenju odluka jeste najvii nivo22 ueajavnosti u tom procesu. Partnerstvo podrazumeva podelu odgo-vornosti na svakom koraku procesa politikog odluivanja i to odpravljenja agende, skiciranja nacrta, odluivanja, pa do primeneinicijativa praktine politike.

22 Nivo uea javnosti u procesu donoenja odluka, prema Kodeksu dobre praksegraanske participacije Saveta Evrope: inormisanje, konsultacije, saradnja/dijalog,partnerstvo.


23/62

22

Jo konkretnije, lokalna partnerstva povezuju predstavnikei predstavnice lokalne javnosti, graanskog i privatnog sektorakako bi se bavili lokalnim problemima, raspodelom sredstava, raz-govarali o strategijama i inicijativama itd. Njihov je cilj da ohrabrezajedniko delovanje i ukljuenost zajednice.

Zato bi se neki problemi reavali kroz partnerstvo: partneri na putu do cilja dele ideje (vie glava vie zna) i

sredstva,

omoguen je pristup znanju, idejama i pogledima irokogkruga ljudi,

ekasnije se koriste nansijska sredstva,

obezbeena je meusobna podrka,

omoguen je pristup irem sloju graana,

postie se irok konsenzus po pitanju aktivnosti i odluiva-

nja, ui se preko drugaijih pogleda na istu stvar.

Postoje etiri kljuna aspekta lokalnog partnerstva (LP): ormalna organizaciona struktura za oblikovanje i primenu

politike;

mobilizacija koalicije interesa i posveenost niza razliitihpartnera;

zajedniki plan i multidimenzionalni program akcije;

cilj je da se bori za reavanje problema u zajednici (kaoto su nezaposlenost, siromatvo, socijalna iskljuenost iliupravljanje izvorima pijae vode, termoelektranama, uprav-ljanje zemljitem i drugo).

Iako se LP dogovori postiu izmeu razliitih institucija i or-ganizacija u lokalnom ili regionalnom kontekstu, to ne znai da euvek tako i zapoeti. Postoji obilje motiva da bi se zapoelo par-tnerstvo, pa samim

Documents

Studija Izvodljivosti Stvaranja Lokalnih Partnerstava