ZDRAVSTVENA POLITIKAIdealni sistem1. Relevantnost i znaajJavne politike su sektorske politike koje oblikuju ivot drutva i pojedinaca i otuda proistie njihov znaaj. One predstavljaju aktivnost vlasti kao odgovor na drutvene probleme. Drutveni problem je stanje koje je za javnost neprihvatljivo pa stoga trazi intervenciju, promenu datog stanja i reenje. Zdravstvena politika regulie jedan od najvanijih sektora u drutvu s obzirom na to da je direktno povezana sa zdravljem, ivotom i kvalitetom ivota svih pripadnika jednog drutva. Zdravlje i pristup bazinim drutvenim uslugama su visoko vrednovano pojedinano dobro, ali istovremeno i kljuna razvojna i drutvena vrednost i pretpostavka socijalne kohezije i solidarnosti. U demokratskom drutvu, adekvatno funkcionisanje zdravstvenog sistema je od velike vanosti jer je cilj socio-ekonomskog razvoja takvog drutva blagostanje njegovih graana. Merilo blagostanja je kvalitet ivota, a zdravlje je njegova osnovna komponenta. Zdravi graani su temelj razvoja svake zemlje, jer samo zdravi ljudi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju. U tom svetlu, sistem zdravstvene zatite se ne moe posmatrati kao potronja, ve investicija u ostvarivanje sveukupnog razvoja drutva. Stoga zdravlju treba prii kao velikom nacionalnom resursu koji zasluuje kontinuirani strateki razvoj. Pored toga, pravo na zdravlje i zdravstvenu zatitu je jedno od osnovnih ljudskih prava i svi bi trebalo da uivaju u najboljem zdravlju. Iz ovoga direktno proistie znaaj zdravstvene politike i dobro ureenog zdravstvenog sistema. Svetska zdravstvena organizacija je definisala zdravstvenu politiku kao zbir odluka nadlenog dravnog organa koji predstavljaju osnov za ostvarivanje definisanih ciljeva za unapreenje zdravlja. Drugaije reeno, zdravstvena politika podrazumeva skup akcija vlasti radi obezbeivanja zdravstvenih usluga graanima, odravanja zdravlja i blagostanja graana i uticaja na odluivanje i u privatnom i u javnom zdravstvenom sektoru. Sutinski bitan deo zdravstvene politike odnosi se na zdravstvenu zatitu. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, pod zdravstvenom zatitom se podrazumevaju mere na unapreivanju i ouvanju zdravlja, spreavanju i suzbijanju oboljenja i povreda, ranom otkrivanju bolesti i blagovremenom leenju i rehabilitaciji. Sistem zdravstvene zatite predstavlja kompleks meusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici, obrazovnim ustanovama, radnim organizacijama, zajednici, zdravstvenom sektoru i drugim relevantnim sektorima. Da bi sistem zdravstvene zatite mogao da funkcionie, neophodna je efikasna zdravstvena infrastruktura, a nju ine meusobno povezane komponente i resursi, finansiranje, menadment, organizacija zdravstvene slube i zdravstvene ustanove. Osnovna funkcija zdravstvene infrastrukture jeste da obezbedi zdravstvenu zatitu preko profesionalnih slubi radi reavanja zdravstvenih problema pojedinaca, porodica i zajednice. Vidimo da je zdravstvena politika sloena javna politika koja ukljuuje razliite oblasti regulacije. Zbog toga je neophodno efikasno funkcionisanje u svim njenim delovima kako bi se stvorio jedan funkcionalan i kompaktan sistem zdravstvene zatite. Kljuna pitanja zdravstvene politike su:1) Koliko sredstava treba izdvojiti za zdravstvenu zatitu i na koji nain e se ta sredstva osigurati? (koliki deo e direktno plaati pojedinci, a koliki drutvo)2) Kako e se reavati kritina stanja socijalno i zdravstveno ugroenih?3) Kakav e biti uticaj stanovnitva na orijentaciju zdravstvene zatite i upravljanje zdravstvom, naroito na nivou lokalne samouprave?4) Koji su zdravstveni prioriteti sada, a koji se oekuju u budunosti? Koliko sredstava e se izdvojiti za njihovo ostvarivanje? Kakav e biti odnos izmeu preventivne zatite, leenja i rehabilitacije, a kakav izmeu primarne zdravstvene zatite, specijalistikog i bolnikog leenja?5) Kakav e biti stav prema zdravstvenoj tehnologiji?6) Kakva e biti organizacija i upravljanje zdravstvom, naroito to se tie osiguranja kvaliteta, unutranje povezanosti i adekvatne obavetenosti?7) Kakva e biti saradnja, podela poslova i uticaj na druge drutvene delatnosti kao to su rad i socijalna zatita, obrazovanje, ekologija, poljoprivreda itd.

2. StandardiZa svaku oblast drutvenog i politikog ivota je karakteristino da je uokvirena odreenim standardima koji definiu nain na koji ta oblast treba da funkcionie, ciljeve koje u toj oblasti treba postii i sredstva kojima e se ciljevi ostvariti. injenica je da su razliita drutva proeta razliitim vrednostima pa tako, u zavisnosti od razliitih dravnih i drutvenih ureenja i kulturnih specifinosti, gotovo svaka zemlja ima posebne naine regulacije odreenih oblasti u svom drutvu. Zbog toga postoje odreeni standardi, naroito u demokratskom svetu, koji ne dozvoljavaju preveliko odstupanje pojedinih zemalja, odnosno postupanje po standardima predstavlja jedan od uslova za lanstvo u odreenoj organizaciji ili zajednici zemalja. Pored uslova za lanstvo, standardi i kljune vrednosti koje se promoviu u odreenim oblastima, mogu se posmatrati i sa stanovita etike i doprinosa optem dobru zajednice. Zbog toga smatramo da je vazno da oni postoje i da utvruju makar minimalni okvir delovanja.U demokratskim parlamentarnim zemljama dokument o zdravstvenoj politici donosi najvie predstavniko telo, odnosno parlament. Izuzetno, u nekim zemljama u kojima je predsedniki sistem vlasti, taj akt donosi predsednik drave. Dokument o zdravstvenoj politici sadri ciljeve i mere koje treba ostvariti u odreenom vremenskom periodu. Najbolji primer organizacije koja propisuje standarde u oblasti zdravstva je Svetska zdravstvena organizacija. Zemlje lanice SZO dune su da ciljeve i mere svoje zdravstvene politike usklauju sa ciljevima i merama formulisanim u dokumentima zdravstvene politike te organizacije. Dokument o zdravstvenoj politici je osnov za zakonsku regulativu, nacionalne zdravstvene programe i za reforme zdravstvenog sistema. Neki od najznaajnijih dokumenata donetih pod okriljem SZO u oblasti zdravstvene zatite su:1) Deklaracija iz Alma Ate (1978)2) Otavska povelja o promociji zdravlja (1986)3) Politiki okvir za evropski region Zdravlje za sve (2005)4) Evropska strategija za zdravlje i razvoj dece i mladih Od Rezolucije do akcije 2005-2008 (2005)5) Deklaracija Zdravlje u svim politikama (2007) itd..Drugi meunarodno priznati dokumenti su:6) Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (1989)7) Revidirana evropska socijalna povelja (1996)8) Evropska povelja o pravima pacijenata (2002)Znaajni su i dokumenti doneti u okviru EU:9) Lisabonska strategija (2000)10) Evropski Akcioni plan za ivotnu sredinu i zdravlje 2004-2010 (2004) i dr.Najvii vaei akt meunarodne zdravstvene politike je Globalna strategija, zdravlje za sve u 21. veku, koji je usvojila Skuptina SZO. U skladu sa deset ciljeva u tom dokumentu, Regionalni komitet SZO za Evropu usvojio je evropsku strategiju poznatu kao Zdravlje 21, to simbolino ilustruje 21 cilj u 21. veku. Evropska strategija je oroena do 2020. godine i definisana je kao trajni cilj: Ostvarivanje punog zdravstvenog potencijala za sve. Za ostvarivanje tog cilja utvrene su dve trajne mere:1) unapreivanje i zatita zdravlja stanovnitva tokom itavog ivota,2) smanjivanje incidencije vodeih bolesti i povredaEtiki osnov ovih mera ine tri vrednosti:1) zdravlje kao osnovno ljudsko pravo2) jednakost i solidarnost3) uee pojedinaca, porodica, zajednica i institucija u razvoju zdravstvene zatiteDefinisane su etiri glavne strategije:1) multisektorska saradnja2) povezivanje mera zdravstvene zatite i investicionog ulaganja sa ishodom3) primarna zdravstvena zatita orijentisana ka porodici i zajednici podrana fleksibilnim i odgovornim bolnikim sistemom4) razvojni proces u kome uestvuju svi zainteresovani faktori drutvaZemlje lanice SZO se obavezuju da e usvojiti navedene vrednosti i strategije u nacionalnom zakonodavstvu i podlone su evaluaciji primene takve zajedniki usvojene zdravstvene politike. Postoje odreeni kriterijumi evaluacije koje je utvrdila SZO, a to su:1) Da li je u najviem zakonodavnom organu zemlje usvojen dokument zdravstvene politike u skladu sa ciljevima i merama koji su navedeni u dokumentima zdravstvene politike SZO?2) Na koji nain je regulisano pitanje jednakosti u pravima i ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu?3) Da li je primarna zdravstvena zatita osnovni i glavni deo ukupnog sistema zdravstvene zatite?4) Da li i na koji nain graani i njihova udruenja uestvuju u kreiranju i ostvarivanju mera zdravstvene zatite?5) Koliko procenat drutvenog proizvoda se troi na zdravstvenu zatitu? Koliko je uee primarne zdravstvene zatite? Da li su utvreni prioriteti kod preusmeravanja sredstava?6) Da li je uspostavljen sistem monitoringa i ocene ostvarivanja primene dokumenata zdravstvene politike?Evropska unija je od 2003. godine formulisala tri programa delovanja u oblasti zdravstva. Prvi je vazio za period od 2003. do 2007. godine, a drugi za period od 2008. do 2013. Trei program je izraen na osnovu prethodna dva i obuhvata razdoblje od 2014. do 2020. godine. Cilj ovog programa je da upotpuni zdravstvene politike zemalja lanica EU radi unapreivanja zdravstva, smanjenja nejednakosti, zatite ljudi od ozbiljnih zdravstvenih opasnosti koje prevazilaze okvir jedne zemlje, da podstakne inovativnost u zdravstvu i povea odrivosti u zdravstvenim sistemima. Prioriteti ovog programa su jasnije odreeni u odnosu na prethodna dva i fokusiraju se na 23 kljuna tematska prioriteta koja reavaju aktuelne zdravstvene izazove. U programu se istie da unapreenje znanja i mehanizama deljenja informacija vode ka donoenju boljih odluka na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou. Program se zalae za reformu zdravstvenih sistema u dravama lanicama EU putem unapreenja akcija o prevenciji hroninih i uestalih bolesti i istie znaaj inovacija u zdravstvu poput savremene zdravstvene tehnologije i eZdravstva. Konkretno, program ima za cilj da podri i upotpuni napore zemalja lanica u ostvarivanju etiri cilja: Cilj 1. Unapreenje zdravlja, prevencija bolesti i stvaranje okoline koja podrava zdrave naine ivota. U praksi: prepoznavanje, irenje i unapreenje shvatanja zasnovanog na dobrim praksama za isplativu prevenciju bolesti kao i mera koje se tiu promocije zdravlja, a naroito kljunih faktora rizika sa fokusom na dodatu vrednost EU.Cilj 2. Zatita graana od ozbiljnih zdravstvenih prekograninih opasnosti prepoznavanjem i razvijanjem koherentnih pristupa i njihovom implementacijom za bolju pripremljenost i koordinaciju u kriznim situacijama.Cilj 3.Podrka upuena javnom zdravstvu u izgradnji kapaciteta i doprinosu inovativnim, efikasnim i odrivim zdravstvenim sistemima. U praksi: identifikovanje i razvijanje orua i mehanizama na nivou Unije koji bi se pozabavili nedostacima resursa, kako ljudskim tako i finansijskim, ali koji bi olakali i dobrovoljno prihvatanje inovacija u strategijama javnog zdravstva i strategijama prevencije.Cilj 4.Olakati pristup boljoj i sigurnijoj zdravstvenoj zatiti za graane Unije. Ovo e biti postignuto kroz bolji pristup medicinskim uslugama i informacijama za posebne uslove, takoe i van nacionalnih granica. Ovo takoe podrazumeva i primenu istraivanja i razvijanja orua za poboljanje kvaliteta zdravstvenih usluga i sigurnosti pacijenta, izmeu ostalog i akcijama koje bi doprinele zdravstvenom opismenjavanju. Kako je zdravlje nezamenljiv uslov za razvoj pametnog, odrivog i inkluzivnog rasta, oekuje se da e ovaj zdravstveni program u predstojeem periodu unaprediti ciljeve strategije Evropa 2020. Veliki broj dokumenata je donet na evropskom i meunarodnom nivou u oblasti zdravstva i zdravstvene zatite zbog ega nismo u mogunosti da predstavimo sve standarde koje oni propisuju. Meutim, na osnovu tih dokumenata i strategija, metodom generalizacije, kao sutinske moemo izdvojiti tri karakteristike, odnosno vrednosti koje u sistemu zdravstvene zatite zavreuju posebnu panju i koje su neophodne za adekvatno funkcionisanje sistema. To su efikasnost, pristupanost i kvalitet.Definisanje efikasnosti u kontekstu zdravstvenog sistema polazi od dva kljuna pitanja: 1) Kako se pruaju zdravstvene usluge?2) Kakvi su ishodi pruenih zdravstvenih usluga?Celokupni sistem zdravstvene zatite moe se smarati efikasnim kada se odgovarajue zdravstvene usluge pruaju na adekvatan nain. U tom smislu, moemo razlikovati tehniku i alokativnu efikasnost. Tehnika efikasnost podrazumeva proizvodnju odreenih proizvoda ili pruanje odreenih usluga uz minimalne pratee trokove, tj. dobijanje maksimalnih ishoda uz to manja ulaganja. Dobar primer u oblasti pruanja zdravstvenih usluga bio bi broj leenih pacijenata u okviru postojeeg budeta. Sa druge strane, alokativno efikasnim smatraju se oni rezultati kojima se maksimalno poveava zadovoljstvo korisnika usluga. Ovo se jo naziva efektivnou, a kao primer moemo uzeti smanjenje broja hirurkih intervencija na raun poveanja broja usluga primarne zdravstvene zatite. Pristupanost se moe opisati kao mogunost da pacijent dobije potrebnu zdravstvenu zatitu u odgovarajuem obimu, po razumnoj ceni, na odreenom mestu i u odreenom vremenskom periodu. Ovaj pojam u sebe ukljuuje i pojam nediskriminacije odreenih grupacija stanovnitva po bilo kom osnovu, odnosno jednakost svih kategorija graana.Pojam kvaliteta u zdravstvenoj zatiti nije mogue jednoznano odrediti jer se on odnosi na razliite apekte pruanja usluga. Pre svega, pojam kvalitet se moe koristiti da oznai kvantitet zatite koja se prua pojedincu (U bolnici sam imala najbolju moguu negu). Drugo znaenje bi se odnosilo na kliniki kvalitet i vetine davalaca zdravstvenih usluga (npr. hirurke tehnike) i odluke o dijagnozi i nainu leenja. Tree znaenje se odnosi na razliite aspekte kvaliteta usluga koje pacijenti posmatraju i procenjuju kao to su npr. usluge smetaja, ljubaznost osoblja prema pacijentima, organizacija rada (zakazivanje pregleda, liste ekanja i slino). injenica je da je kvalitet briga svih u zdravstvenom sektoru, a njegovo obezbeenje i stalno unapreenje predstavljaju kompleksan i teak zadatak. Jedan od naina na koji se efikasnost, pristupanost i kvalitet mogu podii na vii nivo jeste decentralizacija u sistemu zdravstvene zatite. Decentralizacija se moe definisati kao prenos vlasti, rukovoenja i donoenja odluka sa nacionalnog nivoa na subnacionalne nivoe ili sa vieg na nie nivoe vlasti. U sistemu zdravstvene zatite, decentralizacija se najee odnosi na finansiranje i obezbeivanje zdravstvenih usluga stanovnitvu. Sama ideja da odluivanje i upravljanje poslovima treba da bude zasnovano na principu subsidijarnosti, odnosno da treba biti preneto na lokalni nivo najblii graanima, u duhu je demokratske tradicije i ima veliki znaaj u savremenom drutvu. Decentralizacija je atraktivna alternativa centralizovanoj administraciji koja je udaljena od korisnika zdravstvenih usluga pa samim tim ne moe adekvatno ni da odgovori na njihove potrebe. Takoe, decentralizacija u zdravstvu je prepoznata kao jedan od prioriteta u radu SZO. Polazei od tekoa koje centralizovani sistemi imaju u nastojanju da obezbede univerzalno dostupnu zdravstvenu zatitu, SZO jo od kraja 70-ih godina 20. veka preporuuje jaanje zdravstvene administracije na lokalnom i regionalnom nivou. U sistemu zdravstvene zatite, argumenti kojima se afirmie decentralizacija se koriste za dokazivanje da se putem nje mogu postii i vani ciljevi, kao to su delotvornost (efektivnost), pravednost, efikasnost, kvalitet, finansijska odgovornost i uvaavanje lokalnih preferencija. Meutim, iako decentalizovan sistem zdravstvene zatite ima pozitivan ishod u obezbeivanju zdravstvenih usluga, postoje odreeni aspekti zdravstvene politike koje ne bi trebalo decentralizovati, odnosno odgovornost treba da ostane na nacionalnom nivou. To je npr. oblast formulisanja osnovnog okvira zdravstvene politike, regulacija u vezi sa javnom bezbednou, strateko odluivanje o razvoju resursa zdravstvene zatite, kao i praenje i analiza zdravstvenog stanja stanovnitva. Treba naglasiti da decentralizacija nije sama sebi svrha ve je sredstvo za dostizanje ireg spektra ciljeva, a jedan od njih je postizanje efikasnosti, pristupanosti i kvaliteta u zdravstvu.

3. Neposredni uticaji na druge sisteme sektorePrilikom analize odreenih sektora u drutvu, mora se uzeti u obzir njihova povezanost i prepletenost i sa drugim sektorima. To implicira da se ne mogu posmatrati uvek odvojeno ve treba imati u vidu njihov uticaj na druge sisteme i uticaj drugih sistema na njih. Takva povezanost ponekad zahteva razliite vrste prilagoavanja kako bi se odrala ravnotea i skladno funkcionisanje tih sistema. Polazei od injenice da na zdravlje mogu uticati politike drugih sektora i da zdravlje moe imati znaajne efekte na ostvarivanje ciljeva u drugim sektorima, Nacionalni institut za zdravstvenu zatitu Finske je za zemlje EU izradio strategiju pod nazivom Zdravlje u svim politikama. Ovu strategiju su usvojile zemlje lanice EU u Lisabonu 2000. godine pa je poznata kao Lisabonska strategija.Zdravlje u svim politikama je sloen pristup koji prevazilazi granice zdravstvenog sektora. Taj pristup obuhvata politike u oblasti obrazovanja, stanovanja, ivotne i radne sredine, saobraaja, ekonomske i poreske politike. On se zasniva na principima multisektorske saradnje i koncipiran je kao lanac uzrone povezanosti. Zdravlje u svim politikama je osnovna karika u tom lancu koja moe doprineti boljoj zakonskoj regulativi u svim oblastima. Politika koja ne daje pozitivne efekte na zdravlje je teret ne samo zdravstvenom sistemu, nego i ekonomiji zemlje u celini, a otklanjenje negativnih efekata takve politike samo merama zdravstvene zatite nije mogue. Dakle, Zdravlje u svim politikama se zasniva na prepoznavanju injenice da zdravlje stanovnitva nije iskljuivo proizvod aktivnosti zdravstvenog sektora, ve velikim delom i proizvod uticaja ivotnih uslova i drugih socijalno-ekonomskih faktora na koje utiu politike i aktivnosti van zdravstvenog sektora. U ovom pristupu, veoma je vano da se kooperacija i kolaboracija ne shvate samo kao potreba zdravstvenog sektora, ve i mogunost drugih sektora da kroz nju ostvare svoje ciljeve. Npr. jedan od ciljeva zatite ivotne sredine je zdravlje graana, a zdravi graani su jedan od indikatora uspenosti ekoloke politike. Pored ekoloke politike, zdravstveni sistem u velikoj meri utie i na socijalnu i ekonomsku politiku. Veliki doprinos ekonomskoj stabilnosti mogu dati mere prevencije i kontrole nezaraznih bolesti kojima se znaajno moe smanjiti mortalitet i produiti oekivano trajanje zdravog ivota ljudi. Takoe, to je zdravija radna snaga, vea je produktivnost rada, smanjuju se trokovi bolovanja i leenja, a poveava broj ekonomski produktivnih godina ivota na tritu rada. Ako se promocija zdravlja i prevencija bolesti pravovremeno zaponu, smanjie se uestalost obolevanja i pomeriti granica pojave bolesti u poznijim godinama.Strategija Zdravlje u svim politikama primenjuje se, u veoj ili manjoj meri, u svim zemljama EU. U Finskoj je, na primer, vlada formirala koordinaciono telo sa ministrom zdravlja na elu koje razmatra mogue efekte svakog zakona na zdravlje. Zakoni za koje postoje dokazi da mogu imati negativnog uticaja na zdravlje stanovnitva, ne alju se na usvajanje u parlamentu.

4. Opis idealnog sistema i razliitih modela4.1. Idealni sistemIdealni sistem u praksi ne postoji. Postoje samo idealni tipovi koji mogu posluziti kao pokazatelji u kojoj meri neki sistem odstupa od idealnog, odnosno u kojoj meri mu se pribliava. Ipak, kada su u pitanju sektorske politike, poput zdravstvene, teko je odrediti i ta bi bio idealni tip jer organizacija i funkcionisanje zdravstvenog sistema u velikoj meri zavise od uredjenja ukupnog drutvenog sistema. Samim tim, idealno e se razlikovati od drutva do drutva. Meutim, ako zanemarimo drutvene specifinosti i posmatramo u naelu zdravstveni sektor, mogu se izdvojiti odreeni inioci koji su neophodni za adekvatno funkcionisanje sistema zdravstvene zatite. Ti inioci bi inili idealni tip. Najpre mora da postoji zadovoljavajua zakonska regulativa. Pored toga, neophodno je obezbediti i zadovoljiti ve navedene standarde - efikasnost, pristupanost i kvalitet, kao i transparentnost sistema. Najzad, veoma je vazno detaljno regulisati nain finansiranja zdravstvene zatite i sistem zdravstvenog osiguranja. Regulativa je jedan od kontrolnih mehanizama za zdravstvene sisteme. Njome se moe uticati na alokaciju i razvoj fizikih resursa, higijensko-sanitarne uslove u zdravstvenim ustanovama, a indirektno na zdravstveni status stanovnitva i zadovoljstvo korisnika zdravstvenih usluga. Regulativom se kreiraju i pravila za ureivanje zdravstvenog osiguranja: konkurentnost i efikasnost osiguravajuih drutava, s jedne strane, i zatita od rizika i zatita prava osiguranika na drugoj strani. Regulacija zdravstvenog sektora je neophodna radi obezbeivanja zdravstvene sigurnosti svih graana kao osnovnog cilja, obezbeivanja pravinosti i jednakosti u procesu pruanja i korienja zdravstvenih usluga i kontrolisanja pojava na tritu zdravstvenih usluga (humani resursi, zdravstvena tehnologija, investicije, cene zdravstvenih usluga i njihov kvalitet...), uspostavljanja pravila poslovanja inioca zdravstvenog sistema (odgovornosti za nemar i pogrenu praksu, prava pacijenata, profesionalna etika...).Stvarni domet regulative najvie zavisi od naina njenog sprovoenja, tanije od sposobnosti otkrivanja i sankcionisanja svih koji ne postupaju u skladu sa postavljenim pravilima. Takoe, neadekvatna regulativa esto moe pogorati funkcionisanje zdravstvenog sistema, pa stoga kreatori zdravstvene politike moraju detaljno sagledati sve prednosti i ogranienja ovako monog kontrolnog mehanizma. Pored efikasnosti, pristupanosti i kvaliteta koji su ve navedeni i objanjeni u odeljku o standardima, sledea bitna pretpostavka idealnog zdravstvenog sistema jeste transparentnost. Transparentnost podrazumeva pre svega smanjivanje ili iskorenjivanje korupcije u zdravstvu. Korupcija je ozbiljna drutvena bolest i teret svakom sistemu, a u zdravstvenom sektoru (uzevi u obzir prirodu posla) moe imati veoma ozbiljne posledice direktno povezane sa zdravljem i kvalitetom ivota stanovnitva. Transparentnost se obezbeuje i kroz uspostavljanje Nacionalnog zdravstvenog rauna koji omoguava da sva sredstva koja se slivaju u zdravstvo postanu vidljiva i javna. Sistem Nacionalnih zdravstvenih rauna je uspostavljen u evropskoj zajednici da bi se podrale analize trokova u zdravstvenom sektoru sa ciljem da se pacijentima omogui slobodno kretanje i izbor najpovoljnije zdravstvene usluge u okviru Evrope, ali i da se donosiocima zdravstvene politike prue meunarodno uporedivi pokazatelji. Problem transparentnosti u zdravstu ogleda se i u prikrivanju greaka i propusta lekara. Zbog lekarskih greaka svake godine umire veliki broj ljudi. U SAD-u, na primer, lekarske greke izbijaju na tree mesto meu vodeim uzrocima smrti. Da bi se ovaj problem sanirao, neophodno je bez prikrivanja objavljivati podatke o broju lekarskih propusta koji se dogaaju tokom leenja. Bolnice su u Americi poele ozbiljnije da prate ove greke od 2000. godine. Vladin Centar za medicinsku brigu i pomo ih skuplja u oblasti ocene kvaliteta ustanova od 2003. godine, a od 2005. nalaze se i na sajtu, pa bolnice mogu meusobno da se uporeuju. Kada bi pacijenti mogli da biraju bolnice prema tome koliko su bezbedne (a to bi mogli samo sa transparentim podacima) one bi postajale sigurnije mesto za leenje. Takoe, javnost ovakvih podataka je neophodna kako bi propusti i greke lekara koji su ozbiljno ugrozili ivot pacijenta ili doveli do smrtnog ishoda, bili adekvatno sankcionisani.

4.2. Modeli zdravstenih sistemaPrema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj postoji nekoliko modela zdravstvenih sistema. Kriterijumi za njihovo razlikovanje su: obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom i prava iz zdravstvene zatite, izvori finansiranja zdravstvenih sistema i vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. Na osnovu toga razlikujemo:1) Bizmarkov model osnovnog socijalnog (zdravstvenog) osiguranja2) Beveridov model nacionalnog zdravstvenog sistema u trinim ekonomijama3) Semakov model u centralno-planskim ekonomijama4) Dobrovoljno/privatno trino orijentisan model 5) Sistem medicinskih/zdravstvenih tednih raunaU Bizmarkovom modelu 60 do 80% stanovnitva je obuhvaeno obaveznim osiguranjem sa paketom osnovnih prava iz osiguranja. Sistem zdravstvene zatite se finansira iz fonda osiguranja koji se formira iz doprinosa koji plaaju zaposleni i njihovi poslodavci. U ovom modelu je dominantno dravno ili drutveno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. (Nemaka, Holandija, Austrija, Francuska, Belgija)Beveridov model podrazumeva potpun obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom i slobodan pristup zdravstvenim uslugama. Sistem zdravstvene zatite se finansira iz dravnog budeta preko prikupljenih poreza. Dominantno je dravno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. (Engleska, Irska, Kanada, Skandinavske zemlje, panija, Portugalija, Italija, Grka)Semakov model se odnosi na bive socijalistike zemlje i vie nije u upotrebi. Nastao je u Sovjetskom Savezu i zemljama istone i srednje Evrope u vreme socijalistikog drutvenog ureenja, kao odgovor na Beveridov model nacionalne zdravstvene slube. Razlika meu njima je samo ideoloka. Podrazumeva potpun obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom koja je uglavnom bila loeg kvaliteta. Finansiranje zdravstvene zatite je vreno iz dravnog budeta koji se punio putem poreza, a planiranje i upravljanje je bilo centralistiki ureeno. Postojalo je samo dravno vlasnitvo, bez privatnog i drutvenog. Kod sistema privatnog osiguranja imamo mali obuhvat stanovnitva zdravstvenim osiguranjem sa velikim brojem neosiguranih stanovnika. Finansiranje se vri iz fondova privatnog osiguranja koji se formiraju iz premija osiguranja. U takvom sistemu, zbog premija osiguranja koje su podreene riziku, bolesni moraju plaati vie od zdravih ime se kri princip solidarnosti. Privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom u zdravstvu je dominantno. (SAD, vajcarska, Turska)Model medicinskih/zdravstvenih tednih rauna podrazumeva otvaranje dobrovoljnih (SAD, Juna Afrika) ili obaveznih (Singapur, Kina) personalnih rauna koji se mogu koristiti samo za trokove zdravstvene zatite i slue da omogue lake podnoenje finansijskog tereta tokom bolesti. Dakle, jedna od najvanijih stvari u zdravstu jeste finansiranje zdravstvenog sistema i zdravstveno osiguranje jer direktno odraavaju nain na koji zdravsteni sistem funkcionie i ukazuju na stepen pravinosti sistema. Finansiranje je kontrolni mehanizam u sistemu zdravstvene zatite pod kojim se podrazumeva mobilizacija sredstava za potrebe sektora zdravstvene zatite i naini na koji se taj novac koristi (na primer, alokacija ili raspodela resursa). Nain finasiranja ovog sistema zavisi od koliine raspoloivog novca, od toga ko snosi najvei teret finasiranja, ko upravlja fondovima, kako su raspodeljeni rizici finansiranja i da li se trokovi zdravstvene zatite mogu kontrolisati. Sav novac, bez obzira na nain prikupljanja, potie direktno ili indirektno od graana. Pitanje opredeljenja za odreeni model finansiranja je deo nacionalne strategije razvoja sistema zdravstvene zatite. Svaka drava mora da odlui za koju e se strategiju finansiranja zdravstvene zatite opredeliti, odnosno koju e kombinaciju modela finasiranja primeniti. Izdvajamo est najzastupljenijih modela finansiranja sistema zdravstvene zatite: 1) Finansiranje iz dravnog budeta2) Fondovi obaveznog zdravstvenog osiguranja3) Fondovi privatnog osiguranja4) Lino plaanje pacijenata (finansiranje iz depa korisnika)5) Finansiranje iz sredstava zajednice.6) Inostrana pomo donacije, povoljni krediti itd.Veina zemalja koristi kombinacije ovih modela finansiranja.U finansiranju iz dravnog budeta, koriste se sredstva dobijena iz razliitih vrsta poreza da podre iroko podruje vladinih aktivnosti. U takvoj situaciji se sistem zdravstvene zatite takmii sa drugim programima finansiranim od strane vlade za finansijska sredstva, i dobija svoje resurse preko zvaninog vladinog budetiranja. Dravni budet je glavni izvor finansiranja sistema zdravstvene zatite i bogatih i siromanih zemalja. Oni automatski stvaraju vie sredstava uporedo sa ekonomskim rastom.Izmeu obaveznog zdravstvenog osiguranja i privatnog zdravstvenog osiguranja postoje tri razlike. Prva je da je zdravstveno osiguranje obavezno. Svako ko pripada ovom osiguranju mora biti registrovan i mora platiti doprinos, koji predstavlja odreeni procenat plate. Druga razlika se odnosi na to, da veina doprinosa za zdravstveno osiguranje predstavlja drutveni dogovor, zakonski odreen i baziran na ugovoru izmeu samog osiguranja i onih koje osiguranje pokriva (osiguranika). Graani su spremni da plate odreenu novanu sumu, ali i oekuju da e novac biti upotrebljen nepristrasno, pravino i korisno za finansiranje zdravstvene zatite onih koji pripadaju osiguranju. Trea razlika je da se programi obaveznog zdravstvenog osiguranja oslanjaju na namenske doprinose, i to im daje odreenu prednost u odnosu na privatno osiguranje. Uobiajeno je da obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata samo radnike u dravnom sektoru. Meutim, kada zemlja odlui da obezbedi univerzalno zdravstveno osiguranje, vlada mora da upotrebi poreska sredstva kako bi subvencionisala penzionere, nezaposlene, siromane, radnike u privatnom sektoru, pa ak neke male biznismene i poljoprivrednike.Privatno zdravstveno osiguranje se odlikuje kupcima koji dobrovoljno kupuju osiguranje od nezavisnih, konkurentnih prodavaca (osiguravajuih agencija). Prodavci naplauju premije koje oslikavaju pre kupev rizik za zdravlje nego njegovu sposobnost da plati. Osiguranje moe kupiti bilo koji pojedinac ili grupa.Finansiranje iz depa korisnika je jedan od naina finansiranja zdravstvene zatite pri emu se nastali trokovi ne nadoknauju od strane treih lica, kao to su osiguravajua drutva. Korisnika sredstva su podgrupa sredstava dobijenih finansiranjem iz depa korisnika pri korienju zdravstvenih usluga u dravnom sektoru. Najvea prednost finansiranja iz depa jeste u njegovoj primenjivosti. Sa gledita vlade, ovaj sistem je samoodravajui, i ne zahteva sredstva iz dravnog budeta za svoj rad.Finansiranje sredstvima zajednice se sree u siromanim zemljama koje pokuavaju da pronau nain za finansiranje svog sistema zdravstvene zatite. Finansiranje sredstvima zajednice podrazumeva prikupljanje i troenje novca za primarnu zdravstvenu zatitu na lokalnom nivou. Sekundarna zdravstvena zatita je najee van ovih okvira, jer je preskupa, teka za odravanje i izvan efikasne lokalne kontrole. Postoje pokuaji stvaranja lokalnih fondova koji finansiraju primarnu zdravstvenu zatitu, plaanjem za uslugu, pretplatnikim plaanjem ili iz poreskih izvora. Nije retko da je lanstvo dobrovoljno kao i plaanje, a usluge mogu biti ograniene.Mnoge siromane zemlje zavise od inostrane pomoi (donatora) kao izvora finansiranja svog sistema zdravstvene zatite. Strana pomo je kombinacija donatorskog interesa, donatorskih vrednosti i politike. Poslednjih godina, donatori se manje fokusiraju na podrku reformama u sistemu zdravstvene zatite, a vie na specifine programe sa merljivim ishodima kao to je vakcinacija, eliminacija bolesti i zdravlje novoroenadi.Prilikom opredeljivanja za odreeni model finansiranja, veoma je vano uzeti u obzir nekoliko faktora, a to su:1) Socijalno ekonomski razvoj zemlje. Oigledno je da se ista struktura i organizaciona ema finansiranja ne moe primeniti na sve zemlje. Kapacitet drave da prikupi sredstva koristei razliite mehanizme je povezana sa nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika u toj zemlji. Taj dohodak odreuje kapacitet domainstava da plati za zdravstvenu zatitu i zadovolji potrebe za zdravstvenim uslugama. Ostali znaajni faktori, povezani sa visinom sredstava za zdravstvenu zatitu su: postojei poreski sistem i nain prikupljanja poreza; broj prijavljenih radnika od ijih dohodaka se moe izdvojiti doprinos za zdravstveno osiguranje; i broj siromanih domainstava ije se potrebe za zdravstvenom zatitom moraju sufinansirati.2) Fiskalni kapacitet zemlje. Kljuno pitanje za izbor strategije finansiranja zdravstvene zatite je, moe li se prikupiti dovoljno sredstava za podmirenje trokova u zdravstvenom sektoru?Kapacitet drave da prikupi novac iz koga se formira budet zavisi od visine razliitih poreskih osnovica.Kada je u pitanju obavezno zdravstveno osiguranje, fiskalni kapacitet zavisi od mogunosti da se prikupe doprinosi od onih poslodavaca i radnika koji su osigurani. Empirijski je dokazano da se zdravstveno osiguranje moe uspeno primeniti samo u firmama sa veim brojem zaposlenih i to pod uslovom da su legalno prijavljeni.Privatno osiguranje ima kapacitet da prikupi sredstva od onih koji mogu da plate i ele da budu osigurani. Osobe sa veim prihodima radije prihvataju da plate privatno osiguranje radi pokrivanja svojih trokova proirenog i kvalitetnijeg obima zdravstvenih usluga nego da plaaju poreze od kojih e i drugi imati koristi. Meutim, fondovi privatnog zdravstvenog osiguranja se teko mogu koristiti za finansiranje zdravstvene zatite siromanih.Finansiranje zdravstvene zatite sredstvima zajednice, posebno u siromanim ruralnim sredinama, ima ograniene kapacitete za popunu fondova. Ipak, resursi mobilisani na ovaj nain, mogu postii umerene ali znaajne ciljeve u finansiranju primarne zdravstvene zatite.Lino plaanje korisnika za zdravstvene usluge je uobiajeno u veini zemalja sa niskim i srednjim nacionalnim dohotkom.3) Efikasnost prikupljanja sredstava za finansiranje zdravstvene zatite. Za efikasno prikupljanje novca u fondove neophodno je ulaganje u formiranje baze podataka o korisnicima zdravstvene zatite, uvoenje sistema nacionalnog zdravstvenog rauna i kontrola prikupljenih sredstava, kao i organizacija administrativnih agencija za servisiranje osiguranika.4) Politika izvodljivost. U demokratskom dravnom ureenju, odluke o tome kako i koliko novca potroiti su osnovni izraz moi jedne vlade. Gledano iz perspektive demokratske politike teorije, ovi izbori se moraju nainiti na nain koji dozvoljava graanima odgovarajuu kontrolu nad procesom.Pored ovih faktora postoje i kriterijumi kao to su pravinost, solidarnost i ekonomski efekti koji se moraju uzeti u obzir prilikom opredeljivanja i evaluacije odreenih modela finansiranja. S obzirom da nain finansiranja direktno utie na distribuciju trokova zdravstvene zatite, postavlja se pitanje, ko podnosi teret tih trokova? Kako korienje finansijskih sredstava direktno utie na distribuciju zdravstvenih usluga? Ko ima koristi? Treba razlikovati vertikalnu i horizontalnu pravinost. Vertikalna se odnosi na distribuciju finansijskog optereenja izmeu bogatih i siromanih, a horizontalna na kreiranje pravinosti u raspodeli meu osobama sa istim nivoom prihoda, ukljuujui i korisnike zdravstvene zatite koji ive u razliitim regionima. Bolest, kao i trokovi njenog leenja, ne optereuju stanovnike jedne zemlje podjednako. Neke grupe ljudi podnose vei stepen zdravstvenih rizika od drugih. Neizvesnost oboljevanja zahteva posebnu strategiju finansiranja kako bi se zdravstveni rizici udruili. Zbog toga je bitna solidarnost. Grupe sa niskim rizikom, kao to su mladi i zdravi ljudi, ne ele da budu u istoj kategoriji sa osobama sa visokim rizikom (stari i bolesni), zato to ih model udruivanja rizika optereuje trokovima leenja osoba sa visokim rizikom. Razliiti modeli prikupljanja sredstava za finansiranje zdravstvene zatite nemaju isti odnos prema solidarnosti. U modelu finansiranja iz budeta imamo najvii stepen udruivanja rizika jer se obezbeuje dostupnost zdravstvene zatite za sve, dok kod plaanja iz depa korisnika ne postoji nikakva opcija za solidarnost. Kada vlada prisiljava firmu ili pojedinca da plati porez po odreenom osnovu, kao to su na primer porez na lini dohodak, i jedni i drugi mogu da promenom obima rada i koliinom novca koji zarade preinae visinu sredstava koji su duni da plate dravi. Razliite opcije imaju razliite uinke na zadravanje ili stimulisanje investicija, mogunosti zapoljavanja i podrku radu, pa na taj nain utiu na realizaciju sloenih kratkoronih i dugoronih ekonomskih aktivnosti. To su, zapravo, ekonomski efekti.