Zaposljavanje Mladih u Beogradu Kancelarija Za Mlade Izvestaj

Nobody’s UnpredictableMaj 2010

Zapošljavanje mladih u Beogradu

Kancelarija za mlade Grada Beograda

2Zapošljavanje mladih u Beogradu

© 201

0 Ip

sos

Sadržaj

Osnovne metodološke napomenePrikaz trenutnog stanja

Zapošljavanje mladih i dosadašnja iskustva poslodavaca

Angažovanost mladih na traženju posla

Nalaženje kandidata / Traženje posla

Proces selekcije kandidata i iskustva prilikom selekcije

Sposobnosti i kvalifikacije

Spremnost na žrtvu

Percepcija procesa zapošljavanja

Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Plan istraživanja

PROBLEM:Nezaposlenost mladih u BG

Prikaz postojećeg stanjaPodaci NSZ zaključno sa Januarom

2010.

Ugao poslodavca• Kvantitatvino• Kvalitativno

Ugao mladih• Kvantitatvino• Kvalitativno


© 201

0 Ip

sos

Najvažniji problemi koji se žele istražiti

Trenutna situacija – nezaposlenost mladih u Beogradu upoređena sa nezaposlenošću mladih u drugim delovima Srbije, kao i sa nezaposlenošću starijih osoba

Struktura mladih koji se nalaze na evidenciji NSZ

Iskustvo traženja posla

Percepcija procesa zapošljvanja

Očekivanje ishoda procesa traženja posla

Proces selekcije kandidata – ugao mladih i ugao poslodavaca

Kriterijumi izbora kandidata – ugao mladih i ugao poslodavaca

Kvalifikacije mladih, dodatna znanja i veštine, njihove dobre i loše strane – ugao mladih i ugao poslodavaca

Spremnost mladih da se žrtvuju zarad nalaženja posla

Učinak mladih koji već imaju posao


© 201

0 Ip

sos

Prikaz korišćene metodologijeDESK istraživanje

Prikazani zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje

CATI istraživanje 800 mladih iz Beograda anketirano CATI metodom Slučajan uzorak mladih iz Beograda starih 19-30 god. Upitnik – 15 minuta

Diskusija u fokus grupama Kvalitativno istraživanje, vodi je obučeni moderator (psiholog), a cilj je razumevanje

stavova, motiva i emocija 1 grupa - 8 učesnika/ca, 4 muškarca i 4 žene, 4 sa završenom srednjom školom i 4 sa

završenim fakultetom

Anketiranje licem-u-lice Kvantitativno istraživanje Uzorak – 100 kompanija sa područja Beograda, različite veličine (mala preduzeća nisu

ušla u uzorak), izabrana slučajnim putem Sagovornici su osobe u kompanijama zadužene za proces selekcije i izbor kandidata

Dubinski intervjui Kvalitativno istraživanje, vodi je obučeni moderator (psiholog), a cilj je razumevanje

stavova, motiva i emocija 7 intervjua sa predstavnicima kompanija zaduženim za proces selekcije i izbor kandidata Intervjui su obavljeni sa predstavnicima kompanija različitih profila i različite veličine


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj

Osnovne metodološke napomene

Prikaz trenutnog stanjaZapošljavanje mladih i dosadašnja iskustva poslodavaca





Spremnost na žrtvu


Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Stopa nezaposlenosti u Beogradu u odnosu na druge regione u Srbiji (%)

13.4

26.0

27.5

26.4

Beograd

CentralnaSrbija

Vojvodina

RepublikaSrbija

Januar, 2010.Izvor: NSZ

U poređenju sa drugim regionima u Srbiji, stopa nezaposlenosti u Beogradu je najmanja i iznosi 13.4%

Stopa nezaposlenosti je znatno manja i od republičkog nivoa (26.4%)

Ipak, u Beogradu je trenutno najviše nezaposlenih osoba – 94,710, što čini 13% ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji

Baza: Sva lica evidentirana u NSZ


© 201

0 Ip

sos

Broj osoba u evidenciji NSZ u Beogradu u poslednje 4 godine

41967

140505

114147

96152 94170

5220354132

64198

78866

4202049949

61639

2007 2008 2009 2010

Ukupno

Žene

Muškarci

Linear (Ukupno)



Broja nezaposlenih osoba u Beogradu u poslednje 4 godine pokazuje trend pada, premda je u toku 2009. godina pad nesto usporen

Trend zabeležen na totla populaciji zadržava se i kada se posmatraju odvojeno žene i muškarci, mada je evidentno da je i dalje više žena na evidenciji NSZ


© 201

0 Ip

sos

44.6%

55.4%

23.7%

34.3%

41.8%

19.1%

57.8%

23.1%

Muški

Ženski

15 - 29 godina

30 - 44 godina

45+ godina

Osnovna škola i niže

Srednja škola

Viša i visoka škola

Struktura populacije nezaposlenih prijavljenih u evidenciju NSZ u Beogradu



Mladi starosti 15-29 godina čine skoro ¼ ukupnog broja nezaposlenih osoba na evidenciji NSZ u Beogradu

U ukupnoj populaciji građana BG-a, udeo mladih 15-29 je 20%*

22,365 mladih starih 15-29 godina trenutno je na evidenciji nezaposlenih u NSZ

*Podaci iz zvaničnog Popisa iz 2002. godine korigovani podacima iz vitalne statistike

41967

52203

22365

32384

39421

18064

54472

21634


© 201

0 Ip

sos

Nezaposleni u Srbiji po regionima (15-29 god.)

11.2%

62.4%

26.4%

Beograd

CentralnaSrbija

Vojvodina


Baza: Lica starosti 15-29 godina evidentirana u NSZ

22365

124193

199164

Od ukupnog broja nezaposlenih osoba starih 15-29 god. u Srbiji, evidentiranih od strane NSZ, tek nešto više od 10% živi u Beogradu

U ukupnoj populaciji Srbije starosti 15-29 godina, udeo mladih iz BG je 22%*

To indirektno znači da je nezaposlenost maldih 15-29 godina u BG manja nego u ostatku Srbije

22,365 mladih starih 15-29 godina trenutno je na evidenciji nezaposlenih u NSZ

U celoj Srbiji, taj broj iznosi 345,721

Kada se posmatra nezaposlenost po okruzima, procenat nezaposlenih mladih u Beogradu je drugi najmanji – odmah iza Moravičkog okruga

22% mladih u BG je na evidenciji NSZ (27% u celoj Srbiji)

*Podaci iz zvaničnog Popisa iz 2002. godine korigovani podacima iz vitalne statistike


© 201

0 Ip

sos

Nezaposleni u Srbiji po regionima i po polu(15-29 god.)

59.5%

52.6%

51.5%

53.1%

40.5%

47.4%

48.5%

46.9%

Beograd

CentralnaSrbija

Vojvodina

UkupnoSrbija

Žene

Muškarci

13,307

9,058

65,275

58,918

27,087

25,519

105,669

93,495

Žene čine većinu na evidenciji nezaposlenih osoba starih 15-29 godina, koju sačinjava republički NSZ-a

Razlike u odnosu muškaraca i žena starih 15-29 godina na evidenciji NSZ još su oštrije kada se posmatra Beograd, budući da žene čine 60% ukupnog broja nezaposlenih

Nezaposlenih žena je 13,300, a muškaraca 9,000




© 201

0 Ip

sos

Nezaposleni u Srbiji po regionima i po godinama (15-29 god.)

8.9%

10.8%

13.1%

11.2%

32.6%

42.1%

40.3%

40.5%

58.5%

47.2%

46.6%

48.3%

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina

Ukupno Srbija

15 - 19 godina

20 - 24 godine

25 - 29 godina

1991

7283

13091

13376

52238

58579

6872

21222

24512

22239

80743

96182

Osobe starosti 25-29 godina čine najveći deo nezaposlenih u grupi 15-29, kako u Srbiji, tako i u svim regionima

Nalaz je sasvim očekivan, ukoliko se uzme u obzir da većina mladih ljudi nastavlja sa školovanjem nakon osnovne škole i neprijavljuje se na evidenciju NSZ

U Beogradu, udeo osoba 25-29 god. je još i veći i čini gotovo 60% ukupnog broja nezaposlenih mladih osoba

Ovaj rezultat je očekivan i povezan sa većim brojem mladih u Beogradu koji nastavljaju svoje školovanje




© 201

0 Ip

sos

Broj osoba starosti 15-29 godina u evidenciji NSZ u Beogradu u poslednje 4 godine

1991340 243 133

72839384

12265

18052 13951

19901

1184413091

38293

26459

2136122365

2007 2008 2009 2010

15 - 19 godina

20 - 24 godine

25 - 29 godina

15 -30 ukupno



Broja nezaposlenih mladih osoba (15-29) u Beogradu u poslednje 4 godine pokazuje trend pada, premda je u toku 2009. godine došlo do porasta broja priavljenih na evidenciju NSZ u totalu i u subkategorijama 15-19 i 25-29 godina


© 201

0 Ip

sos

40.5%

59.5%

8.9%

32.6%

58.5%

12.4%

52.8%

34.8%

Muškarci

Žene

15-19

20-24

25-29

Osnovna škola i niže

Srednja škola

Viša škola i visoka

Struktura populacije nezaposlenih 15-29 godina starosti, prijavljenih u evidenciju NSZ u BG

Ukupno: 22365



9058

13307

1991

7283

13091

2771

11817

7777


© 201

0 Ip

sos

Odnos broja osoba 15-29 godina starosti, prijavljenih u evidenciju NSZ u BG u zavisnosti od radnog iskustva

61.8%

38.2%

Prvi put traže posao

Ranije već bili u radnom odnosu

8553

13812



Gotovo 40% mladih u Beogradu, koji su na evidenciji NSZ ima radno iskustvo, dok 62% sada prvi put traži posao


© 201

0 Ip

sos

Struktura populacije osoba 15-29 godina starosti, prijavljenih u evidenciju NSZ u BG

Prvi put traže posao

39.2%

60.8%

13.4%

35.1%

51.6%

13.4%

46.2%

40.4%

Muškarci

Žene

15-19

20-24

25-29

Osnovna škola iniže

Srednja škola

Viša škola ivisoka

Ukupno: 13812

5409

8403

1845

4847

7120

1852

6385

5575



Bili u radnom odnosu

42.7%

57.3%

1.7%

28.5%

69.8%

10.7%

63.5%

25.8%

Muškarci

Žene

15-19

20-24

25-29

Osnovna školai niže

Srednja škola

Viša škola ivisoka

Ukupno: 8553

3649

4904

146

2436

5971

919

5432

2202


© 201

0 Ip

sos

Struktura populacije osoba 15-29 godina starosti, prijavljenih u evidenciju NSZ u Beogradu u zavisnosti od dužine traženja posla

12.4%

6.5%

29.2%

27.5%

24.6%

36.0%

30.2%

58.3%

35.5%

35.7%

51.7%

63.2%

12.5%

37.0%

39.6%

Muškarci

Žene

15-19

20-24

25-29

Do 3 meseca Od 4 meseca do godinu dana ...više od godinu dana

•



Gotovo 8500 žena i 4700 muškaraca u Beogradu ne uspeva da pronađe posao duže od godinu dana


© 201

0 Ip

sos

Razlozi brisanja iz evidencije NSZ u Beogradu tokom 2009. godine

80.7%

10.3%

7.5%

72.8%

15.7%

9.6%

Kada senezaposleno liceneopravdano ne

javi, ili se neodazove na poziv

organizacije zazapošljavanje

Kada senezaposleno lice neodazove na grupni

razgovor

Kada senezaposleno lice ne

odazove naindividualni

razgovor

Total15-19 godina

•

Ukoliko dođe do brisanja iz evidencije NSZ to se u najvećem broju slučajeva dešava usled nepojavljivanja ili neodazivanja na poziv (približno 80% svih izbrsanih)

14839

3192

1960


© 201

0 Ip

sos

Zaposleni u januaru 2010.

Od 22,777 osoba primljenih u radni odnos tokom januara 2010, 5,262 njih je primljeno sa evidencije NSZ, 3,427 iz radnog odnosa, a preostalih 14,088 je zaposleno na neki drugi način.

Među onima zaposlenim sa evidencije NSZ najviše je osoba sledećih zanimanja prema SSS:

I SSS ukupno 1159 osoba : lica bez zanimanja i stručne spreme (671), čistač prostorija (348), spremačica u zdravstvu (43), Komunalni higijeničar (36), manipulant u tekstilstvu (33), Građevinski manipulant (8), Manipulant u proizvodnji pića (6), Ugostiteljsko - turistički manipulant (6)

II SSS ukupno 322 osobe : Pomoćnik konfekcionara (130), Pomoćni administrativni radnik (34), Servir (26), Čistač prozora (14), Gerontodomaćin (10), Poslužilac uređaja za preradu voća i povrća (9), Rukovalac robom - pomoćni prodavac (9), Pomoćni kuvar (8)

III SSS ukupno 868 osobe : Prodavac (261),Zaštitar imovine – portir (48), Pekar (47),Vozač drumskog vozila (40), Kelner (36), Rukovalac vatrogasnom opremom (34), Magacioner (27), Bravar (24), Kuvar jednostavnih jela (23), Vozač autobusa (20), Prodavac robe svakodnevne potrošnje (17), Mesar (16), Automehaničar (16)

V SSS ukupno 24 osobe: Poslovni sekretar (3), Metalostrugar – specijalista, Mehaničar za termoenergetska postrojenja – specijalista, Vozač teretnog motornog vozila – specijalista, Konobar - specijalista, Instruktor vožnje, Laboratorijski tehničar - biohemijski smer (2)


© 201

0 Ip

sos

261

188

135

114

59

48

42

39

36

32

32

29

23

22

336Administrativni tehničar

Prodavac

Vatrogasac

Maturant gimnazije

Ekonomski tehničar

Medicinska sestra

Računarski operater

Komercijalni tehničar

Medicinsko - pedagoška sestra

Tehničar zaštite imovine

Servisni vazduhoplovni mehaničar

Konobar

Tehničar osiguranja

Knjigovođa

Tehničar drumskog saobraćaja

Ukupno: 1818

Zaposleni u januaru 2010, IV SSS



© 201

0 Ip

sos

64

37

13

8

7

6

6

6

6

6

5

5

5

4

4

Vaspitač predškolske deceEkonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo

Komercijalista

Menadžer

Inženjer elektrotehnike za energetiku

Inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku

Ekonomista za turizam i viši ugostitelj

Inženjer statistike i informatike

Fizioterapeut

Operativni medicinski radiolog

Mašinski inženjer

Nastavnik razredne nastave

Viša medicinska sestra

Inženjer šumarstva

Pravnik

Ukupno: 232

Zaposleni u januaru 2010, VI SSS



© 201

0 Ip

sos

105

79

51

30

30

22

20

19

19

18

18

17

17

14

12

Diplomirani pravnik / master

Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju,bankarstvo i finansije

Profesor razredne nastave

Profesor srpskohrvatskog jezika

Doktor medicine

Diplomirani farmaceut

Profesor matematike

Profesor engleskog jezika

Profesor fizičke kulture

Diplomirani inženjer građevinarstva / master

Diplomirani menadžer / master

Diplomirani mašinski inženjer / master

Diplomirani inženjer arhitekture / master

Doktor stomatologije

Programer informacionog sistema

Ukupno: 776

Zaposleni u januaru 2010, VII SSSJanuar, 2010.Izvor: NSZ


© 201

0 Ip

sos

Slobodna radna mesta u Beogradu prema stepenu stručne spreme, januar 2010.

13.25%

7.97%

12.36%

0.65%

7.24%

0%

24.72%

4.23%

2.93%

26.67%

I SSS

II SSS

III SSS

IV SSS

V SSS

VI-1 SSS

VI-2 SSS

VII-1 SSS

VII-2 SSS

VIII SSS

163

98

Ukupno: 1230

152

328

8

89

0

304

52

36


Najveće potraživanje preko NSZ-a postoji za zanimanja za koje je potreban IV i VI SSS

Ipak, sveukupno postoji svega 1230 zahteva za zaposlenima koje su poslodavci uputili NSZ, što govori o tome da NSZ nije adresa preko koje se traže novi radnici


© 201

0 Ip

sos

5 najtraženijih zanimanja: III SSS, januar 2010

17

15

11

10

23Prodavac

Vozačautobusa

Zaštitarimovine - portir

Kuvarjednostavnih

jela

Prodavac robesvakodnevne

potrošnje

120

0

0

119

581

516

8

9

192

2458

Prodavac

Vozač autobusa

Zaštitar imovine- portir

Kuvarjednostavnih jela

Prodavac robesvakodnevne

potrošnje

15-29 godina Ostali

Broj slobodnih radnih mesta Broj prijavljenih u NSZ



© 201

0 Ip

sos

5 najtraženijih zanimanja: IV SSS, januar 2010

59

39

37

33

32

Administrativnitehničar

Prodavac

Tehničarzaštite imovine

Ekonomskitehničar

Medicinsko -pedagoška

sestra

26

122

1

737

16

109

521

6

2091

22

Administrativnitehničar

Prodavac

Tehničar zaštiteimovine

Ekonomskitehničar

Medicinsko -pedagoška

sestra

15-29 godina Ostali




© 201

0 Ip

sos

5 najtraženijih zanimanja VI SSS, januar 2010

62

8

3

2

Vaspitačpredškolske

dece

Ekonomista zafinansije,

računovodstvo ibankarstvo

Viša medicinskasestra

Ekonomista zaturizam i viši

ugostitelj ( VI - 1SSS )

60

333

29

29

145

573

16

43

Vaspitačpredškolske

dece

Ekonomista zafinansije,

raèunovodstvo ibankarstvo

Viša medicinskasestra

Ekonomista zaturizam i viši

ugostitelj ( VI -1 SSS )

15-29 godina Ostali

Broj slobodnih radnih mesta



© 201

0 Ip

sos

5 najtraženijih zanimanja VII SSS, januar 2010

29

25

21

17

16

13

11

11

Diplomirani ekonomista za opštuekonomiju, bankarstvo i finansije


Profesor muzičke grupepredmeta

Profesor matematike

Diplomirani pravnik


Diplomirani inženjerelektrotehnike za energetiku

Diplomirani muzičar

228

53

10

12

436

67

3

22

523

37

16

36

772

78

58

12

Diplomirani ekonomista za opštuekonomiju, bankarstvo i

finansije


Profesor muzièke grupepredmeta

Profesor matematike

Diplomirani pravnik


Diplomirani inženjerelektrotehnike za energetiku

Diplomirani muzièar

15-29 godina Ostali




© 201

0 Ip

sos

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciji NSZ

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciji NSZ prema SSS:

I SSS: Lica bez zanimanja (3247), čistač prostorija (15)

II SSS: pomoćni frizer (161+30), pomoćni prodavac (29), pomoćnik knjigovesca (25), pomoćnik pekara (22), servir (17)


© 201

0 Ip

sos

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciju NSZ , III SSS

581

374

295

219

158

155

144

140

136

131

124

120

119

116

88

Prodavac robe svakodnevne potrošnje

Automehaničar

Frizer za žene

Krojač tekstila

Vozač drumskog vozila

Frizer za muškarce

Izrađivač električnih proizvoda za domaćinstvo

Autoelektričar

Krojač i konfekcionar

Izrađivač električnih mašina i opreme

Autolimar

Prodavac

Kuvar jednostavnih jela

Mehaničar za rashladne uređaje

Metalostrugar

11.1%

7.1%

5.6%

4.2%

3.0%

3.0%

2.8%

2.7%

2.6%

2.5%

2.4%

2.3%

2.3%

2.2%

1.7%

Ukupno: 5231




© 201

0 Ip

sos

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciju NSZ , IV SSS

737

590

257

257

217

177

162

160

155

143

140

133

122

117

106

Ekonomski tehničar

Maturant gimnazije

Tehničar drumskog saobraćaja

Medicinska sestraTehničar obrade metala na mašinama sa numeričkim

upravljanjemMašinski tehničar - konstruktor

Tehničar konstruisanja mašinskih elemenata

Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja

Fizioterapeutska sestra

Elektrotehničar za računare

Pravni tehničar

Stomatološki - zubni tehničar

Prodavac

Servisni mašinski mehaničar

Maturant gimnazije jezičkog ili društvenog smera

11.3%



1.6%

1.8%

1.9%

2.0%

2.1%

2.2%Ukupno: 6533

2.4%

2.4%

2.5%

2.7%

3.3%

3.9%

3.9%

9.0%


© 201

0 Ip

sos

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciju NSZ , V SSS

52

19

14

11

5

4

4

3

3

2

2

2

1

1

1

Elektroenergetski tehničar eksploatacije i održavanja -specijalista

Carinik

Poslovni sekretar

Stomatoprotetski laborant fiksne protetike

Elektroenergetičar - specijalista

Prodavac - specijalista

Instruktor vožnje

Autolimar - specijalista

Automehaničar za putnička vozila - specijalista

Tehničar drumskog saobraćaja - specijalista

Poslastičar - specijalista

Stomatoprotetski laborant mobilne protetike

Metaloglodač - specijalista

Bravar - specijalista

Alatničar za rezne alate - specijalista

37.1%

13.6%

10.0%

7.9%

3.6%

2.9%

2.9% Ukupno: 140




© 201

0 Ip

sos

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciju NSZ , VI SSS

333

148

128

100

78

76

68

63

60

56

48

47

38

37

35

Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo

Menadžer

Fizioterapeut

Ekonomista za robni promet u trgovini

Umetnički aranžer - dizajner

Organizator carinskih poslova

Pravnik

Operativni turistički organizator

Vaspitač predškolske dece

Operativni stomatoprotetski tehnolog

Sanitarni ekolog

Inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku

Organizator automatske obrade podataka

Inženjer PTT saobraćaja

Mašinski inženjer

17.4%

7.7%

6.7%

5.2%

4.1%

4.0%

3.5%

3.3%

3.1%

2.9%

2.5%

2.4%

2.0%

1.9%

1.8%

Ukupno: 1919




© 201

0 Ip

sos

Najčešća zanimanja osoba starih 15-29 prijavljenih u evidenciju NSZ , VII SSS

436

334

228

167

143

135

115

92

88

72

72

67

67

55

54

Diplomirani pravnik / master

Doktor medicineDiplomirani ekonomista za opštu ekonomiju,

bankarstvo i finansijeDoktor stomatologije

Diplomirani menadžer/ master

Stomatolog opšte stomatologije

Nerazvrstani ekonomisti

Diplomirani politikolog / master

Diplomirani farmaceut

Diplomirani inženjer arhitekture / master

NovinarDiplomirani ekonomista za unutrašnju i spoljnu

trgovinu ( VII - 1 SSS )Profesor engleskog jezika

Diplomirani psiholog / master

Organizator ekonomskog poslovanja

10.5%

8.0%

5.5%

4.0%

3.4%

3.2%

2.8%

2.2%

2.1%

1.7%

1.7%

1.6%

1.6%

1.3%

1.3%

Ukupno: 4167




© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

Beogradski okrug ima daleko najnižu stopu nezaposlenosti u Srbiji,koja iznosi 13.4 (na republičkom nivou, stopa je 26.4)

Ipak, u Beogradu je u januaru 2010. bilo 94140 osoba na evidenciji NSZ

Postoji trend opadanja broja nezaposlenih na evidenciji NSZ u poslendje 3 godine

Mladi čine skoro 1/5 nezaposlenih na evidenciji NSZ u Beogradu; ukupno ih u Beogradu ima 22365 a u Srbiji 345721 (jan 2010),

Mladi u Beogradu čine tek nešto više od 10% svih mladih prijavljenih u evidenciju NSZ u Srbiji

Približno 40% mladih u Beogradu koji su trenutno na evidenciji NSZ imaju radnog iskustva

8500 žena i 4700 muškaraca starosti 15-29 godina u Beogradu nalazi se na evidenciji NSZ duže od godinu dana


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj


Prikaz trenutnog stanja

Zapošljavanje mladih i dosadašnja iskustva poslodavacaAngažovanost mladih na traženju posla




Spremnost na žrtvu


Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Primanje mladih u radni odnos u toku 2008. i 2009.

Baza: Sva preduzeća u uzorku

Da85%

Ne14%

Ne znam1%

74%

8%

3%

5%

8%

1%

1 - 15

16 - 25

26 - 35

36 - 50

51+

Bezodgovora

Broj zaposlenih

Da li ste u prethodne 2 godine (2008 i 2009) zapošljavali mlade ljude od 15 do 30 godina starosti?Koliko mladih ste zaposlili u tom periodu?

40% firmi primilo je do 5 mladih

pripravnika

85% kompanija primilo je u radni odnos tokom prethodne 2 godine neku mladu osobu

U ¾ slučajeva, primljeno je između 1 i 15 osoba, a 40% koje su zapošljavale mlade zaposlile su do 5 mladih pripravnika


© 201

0 Ip

sos

Zanimanja osoba primanih u radni odnosBaza: Sva preduzeća u uzorku

8%

8%

7%

7%

6%

5%

4%

4%

4%

3%

3%

3%

3%

3%

2%

2%

2%

Administrativni radnik/ referent

Prodavac ( III ili IV stepen)

Zanat ( varilac, stolar...)

Vozač

Komercijala/ prodaja, nabavka

Pomoćni radnik

Tehničar ( elktro, gradjevinski...)

Magacioner

Računovodja

Higijena ( spremačice, čistači...)

Mehaničar/ elektromehaničar

Direktor/ rukovodilac, direktor sektora

Kuvar

Radnik u proizvodnji

Logistika/ asistenti/ pomoćnici

Programer/ IT

Ekonomista

Kada uzmete u obzir sve ljude koje ste zaposlili tokom 2008. i 2009. godine, bez obzira na njihove godine, recite nam naziv pozicija (zanimanja) na koje su došli. Molim Vas da nam osim naziva zanimanja, kažete i šifru zanimanja po JNZ klasifikaciji.


© 201

0 Ip

sos

Razlog neprimanja mladih u radni odonos

Višestruki odgovori; Baza: Preduzeća koje nisu zapošljavale mlade u prethodne dve godine (15% od ciljnog uzorka)

31%

25%

13%

13%

13%

6%

Nisu mi bilipotrebni novi

radnici

Nisu konkurisali zaposlove koji su bili

otvoreni

Nisu disciplinovani

Nemaju dovoljnopraktičnog iskustva

Nemaju dovoljnostručnog znanja

Nemaju dovoljnoneophodnih

dodatnih znanja

Više od polovine kompanija koje u prethodne dve godine nisu zapošljavale mlade, zapravo to nisu učinile jer nije bilo objektivnih uslova za tako nešto.

Naime, ili uopšte nisu primali nove radnike ili se mladi nisu prijavljivali na njihov konkurs

U slučajevima kada ih nisu odabrali, razlozi su:

nedisciplina

nedovoljno stručnog znanja

praktičnog iskustva ili

neophodnih dodatnih znanja

Zašto niste zapošljavali mlade od 15 do 30 godine u prethodnoj godini?


© 201

0 Ip

sos

Efekti ekonomske krizeBaza: Sva preduzeća u uzorku

Da89%

Ne11%

5%

19%

30%

39%

U sledećih 6 meseci

Do kraja 2010.godine

Efekti krize će seosećati i tokom

2011. godine

Efekti krize će seosećati i nakon2011. godine

Procena trajanja u budućnosti

9 od 10 kompanija oseća trenutno efekte ekonomske krize na svoje poslovanje, a čak 2 trećine njih ne očekuje da će se situacija promeniti u tekućoj 2010. godini

Da li Vaše preduzeće i dalje oseća efekte ekonomske krize?Koliko još vremena, po Vašem mišljenju, treba da prođe do

trenutka kad se efekti ekonomske krize neće osećati u poslovanju Vašeg preduzeća?


© 201

0 Ip

sos

Projekcija kretanja broja zaposlenih u narednih godinu dana

Do 10 ljudi75%

11 - 2014%

21 - 308%

31 - 503%


Bez promene

52%Opadaće

9%

Bez odgovora

6%

Povećavaće se

33%

Do 10 ljudi40%

21 - 3010%

51+30%

11 - 2020%

smanjenje

rast

Za koliko ljudi će se povećati? Za koliko ljudi će se smanjiti?

Ako uporedite sa trenutnim stanjem stvari, da li smatrate da će u narednih godinu dana broj zaposlenih u Vašoj firmi da se povećava, da opada ili da ostane isti?


© 201

0 Ip

sos

Da27%

Ne73%

Trenutno upražnjena radna mestaBaza: Sva preduzeća u uzorku

¼ kompanija iz uzorka trenutno ima slobodno radno mesto i to najčešće jedno (43%) ili dva (33%), dok samo u 2% preduzeća postoji potreba za 20 radnika

Tek desetina ovih kompanija traži kandidata za stalno radno mesto, dok ostali primaju osobe na određeno vreme

Polovina ovih kompanija za upražnjenu poziciju traži osobu sa radnim iskustvom (54%)

Polovina kompanija zahteva dodatne veštine i znanja:

znanje stranog jezika (32%)

poseban sertifikat (20%)

poznavanje rada na računaru (20%)

položen vozački ispit (16%)

Da li u ovom trenutku imate slobodna radna mesta u Vašem preduzeću. Odnosno da li imate potrebu za radnicima?


© 201

0 Ip

sos

Trenutno upražnjena radna mesta: profilBaza: Sva preduzeća u uzorku

17%

8%

6%

6%

6%

4%

4%

4%

4%

4%

4%

4%

4%

Zanat ( varilac, stolar...)

Prodavac

Administrativni radnik

Programer

Vozač

Mehaničar/ elektromehaničar

Komercijala

Tehničar ( elktro, gradjevinski...)

Diplomirani ekonomista

Magacioner

Pravnik

Računovodja

Elektroinženjer

Najviše upražnjenih radnih mesta postoji za osobe srednjoškolskog obrazovanja (III i IV SSS)

Od visoko stručnih profila u kompanijama iz uzorka postoji potreba za dipl. ekonomistima, pravnicima i elektroinženjerima

Za koja zanimanja trenutno imate slobodna radna mesta u Vašem preduzeću, odnosno u kojim zanimanjima imate trenutno potrebu za

radnicima?


© 201

0 Ip

sos

Zadovoljstvo radom mladih

1%

1%

8%

91%

50%

41%

Doneklenezadovoljan

Sum -

Ni zadovoljan ninezadovoljan

Sum +

Doneklezadovoljan

Veomazadovoljan

Baza: Preduzeća koja su tokom 2008. i 2009. godine zapošljavala mlade ljude (85% ciljnog uzorka)

Ako uzmete u obzir sve mlade koje ste zapošljavali u 2008. i 2009. godini, koliko ste zadovoljni njihovim radom?

Čak 90% poslodavaca pozitivno vrednuje rad mladih koji su primljeni u firmu u poslednje 2 godine (prosečna ocena 4.3)

Svega 1% predstavnika poslodavaca nezadovoljno je načinom na koji mladi pristupaju poslu

U 65% preduzeća, svi mladi koji su se zaposlili tokom 2008. i 2009. godine i dalje rade (88% mladih i dalje radi)

S druge strane poslodavci koji su učestvovali u kvalitativnoj studiji kao dobra iskustva sa angažovanjem mladih navode to što:

“Žele da rade jer su svesni da su privilegovani”

“Privrženi su”

“Među njima vlada fantastičan timski rad”

“Ne prave greške”

“Odgovorni su”

“Ljubazni su prema klijentima”

“Ambiciozni su”

“Vidi se taj njihov žar i entuzijazam”

Prosek: 4.3


© 201

0 Ip

sos

Zadovoljstvo radom mladih – razlozi nezadovoljstva Baza: Preduzeća koja su tokom 2008. i 2009. godine zapošljavala mlade ljude (85% ciljnog uzorka)

56%

33%

22%

11%

11%

Nedostatakmotivacije

Nedostatakdiscipline

Nedostatakpraktičnogiskustva

Nedostatakneophodnih

dodatnih znanja

Stručno znanjenije u skladu sa

stepenomobrazovanja

Razlog nezadovoljstva (svega 9 firmi)

Navedeni razlozi nezadovoljstva su nedostatak motivacije, nedostatak discipline, nedostatak praktičnog iskustva, nedostatak neophodnih dodatnih znanja i činjenica da stručno znanje nije u skladu sa stepenom obrazovanja

Čime ste konkretno nezadovoljni?


© 201

0 Ip

sos

Nedostaci mladih koji se po prvi put zapošljavajuVišestruki odgovori; Baza: Sva preduzeća u uzorku

44%

43%

29%

22%

13%

10%

18%

6%

Konrektna znanja, koja senedovoljno uče u školi i na faku

Prethodno radno iskustvo

Motivacija

Radna disciplina

Specifična znanja, koje se ne učeu svim školama i na sv

Poslušnost, adekvatan odnosprema starijim kolegama

Drugo

Bez odgovora

Poslodavci konkretno navode sledeće:

“Praksa nedostaje svima” “Nepoznavanje stranog jezika” “Ne znaju da pišu mejlove” “Ne znaju da komuniciraju međusobno” “Nisu imali iskustva iz držanja prezentacija” “Ne znaju da govore pred većim skupom “Nisu kompjuterski pismeni” “Ležerno su obučeni” “Ne prave razliku između mobinga i konstruktivne kritike” “Ne znaju da kažu dobar dan”; “Zbunjeni su i uplašeni pred klijentima”“ Nisu navikli da rade punom parom, vole da prave pauze”Poslodavac: “Fakuteti bi svoja predavanja

trebalo da prilagode realnim poslovima”

Prema Vašem mišljenju, šta mladim ljudima bez iskustva nedostaje da bi mogli kvalitetno obavljati posao u struci?


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

85% kompanija u Beogradu u prethodne 2 godine primilo je u radni odnos osobe starosti 15-30 godina

Kompanije koje to nisu učeinile, objašnjavaju da je reč o objektivnim razlozima – nepostojanju potrebe za novom radnom snagom ili neodazivanjem mladih na otvorene konkurse

Percepcija izlaska iz krize nije optimistična – velika većina predstavnika kompanija smatra da iz krize nećemo izaći pre kraja 2010. godine

Ipak, trećina firmi iz uzorka veruje da će se tokom 2010. godine povećati broj zaposlenih, a svega 10% da će se taj broj smanjiti; polovina kompanija veruje da će broj radnika ostati isti

Četvrtina firmi ima upražnjeno radno mesto (uglavnom srednja stručna sprema)

90% predstavnika firmi zadovoljno je učinkom mladih na poslu

Kao najznačajniji nedostaci mladih, spominju se nedostatak konkretnih stručnih znanja i nedostatak iskustva


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj




Angažovanost mladih na traženju poslaNalaženje kandidata / Traženje posla



Spremnost na žrtvu


Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Koliko mladih u BG trenutno traži posao?Baza: Ukupna populacija (19-30) mladih u BG Da li trenutno tražite posao?

Da56%Ne

44%

Nešto više od polovine mladih u Beogradu, starosti 19-30 godina, traži zaposlenje

Osobe starosti 25-30 godina znatno češće traže posao, što se i moglo očekivati, s obzirom da su oni na kraju školovanja ili su ga već završil

Takođe, traženje posla povezano je i sa obrazovanjem – osobe koje imaju završen fakultet znatno češće traže posao od osoba sa srednjom ili osnovnom školom (što je, opet, u vezi sa procesom školovanja)

Nešto više od 10% mladih u Beogradu već ima posao

Zanimljivo je da svi mladi koji imaju posao izjavljuju da trenutno traže posao

Od onih koji nemaju posao, tek nešto više od polovine pokušava da nađe zaposlenje

Skoro 2/3 mladih koji trenutno ne traže posao nameravaju da nađu posao u narednih 6 meseci


© 201

0 Ip

sos

Koliko dugo traže posao?Baza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

12%

21%

22%

18%

15%

12%

Manje odmesec dana

Poslednjih 1-3 meseca

3-6 meseci

6-12 meseci

1-2 godine

Duže od 2godine

Više od polovine mladih u BG traže posao duže od 6 meseci, a preko 25% duže od godinu dana

Kvalitativna studija pokazala je da su prve asocijacije na proces zapošljavanja „veza i pare“, zatim neprijatna pitanja poslodavca o iskustvu („Zašto nemate iskustvo?“), planiranju porodice, kao i negativne reakcija ukoliko kandidat uputi neko pitanje (pre svega ono o visini zarade)

Tipična mlada osoba koja u Beogradu traži posao: „osoba koja nema vezu i potrebna poznanstva“

Tipična mlada osoba koja se zaposlila u Beogradu: „osoba koja ima vezu“

55%

Koliko dugo tražite posao?


© 201

0 Ip

sos

Konkurisanje kod poslodavca u brojkamaBaza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

7%

3%

17%

18%

23%

16%

17%

NIjedan

1

2-3

4-5

6-10

11-20

više od 20

PROSEK : 14.8* PROSEK : 14.8*

Mladi u BG su, u proseku, konkurisali kod 15ak poslodavaca, što nedvosmisleno govori o snažnoj motivaciji da se zaposle

Ipak, 7% njih nije konkurisalo ni kod jednog poslodavca

Preko polovine mladih koji traže posao konkurisalo je kod 6 i više poslodavaca

Preko petine mladih koji su konkurisali za posao nije dobilo nijedan poziv na razgovor od poslodavca

U proseku, mladi su bili na 3.9 razgovora za posao

U 85% slučajeva mladi koji su dobili poziv poslodavca otišli su na razgovor

U 58% slučajeva mladi su očekivali pozitivan ishod razgovora

56%

*Trimovana aritmetička sredina , računata na uzorku iz kojeg je izbačeno 5% slučajeva sa najnižim i najvišim vrednostma

Da li kada konkurišete na posao uz CV (biografiju) šaljete i motivaciono pismo?


© 201

0 Ip

sos

Konkurisanje kod poslodavca – Fokus grupe

Odlaze na sve razgovore, pa i za poslove koje ne bi prihavtili kao bi stekli iskustvo u procesu selekcije

Razgovori su tipični sa uvek istim pitanjima i temama: obrazovanje, radno iskustvo, spremnost da se putuje, očekivana plata, znanje rada na računaru, znanje engleskog, najbolje i najgore osobine ličnosti

Nisu zabeležena neprijatna iskustva na razgovorima za posao

Mladi ne gaje nikakva očekivanja od razgovora za posao, pesimistički gledaju na sve to

Pitanja poslodavcu se postavljaju ukoliko on sam propusti da pomene nešto bitno kao što je visina zarade


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

Nešto više od polovine mladih u BG trenutno traži posao

Оko 10% mladih je zaposleno, ali svi oni traže neki drugi posao

Više od polovine mladih koji traže posao duže od 6 meseci ne uspevaju da ga nađu

Mladi u proseku konkurišu kod 15ak poslodavaca, a u proseku su bili na 4 razgovora za posao (20% mladih nije dobilo nijedan poziv na razgovor)

U 85% slučajeva odazvali su se pozivu na razgovor, a u skoro 60% situacija nadali su se pozitivnom ishodu


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj





Nalaženje kandidata / Traženje poslaProces selekcije kandidata i iskustva prilikom selekcije


Spremnost na žrtvu


Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Korišćene tehnike regrutacije kandidata – sa podsećanjem


81%

52%

44%

12%

12%

Ličnepreporuke

Javni konkursi

NSZ

Privatneagencije za

zapošljavanje

Sajmovizapošljavanja

86%

66%

94%

39%

68%

63%

37%

45%

69%

7%

18%

13%

Malo(20-49)

Srednje(50-249)

Veliko(250 iviše)

Ve

ličin

a p

red

uze

ća

Liène preporuke

Javni konkursi

NSZ


U kvalitativnoj studiji pomenuti su i: programi praksi stažiranje baze kandidata (baze CV-jeva koji se šalju na adresu kompanije) omladinske zadruge

Na koje sve od navedenih načina zapošljavate nove kadrove?


© 201

0 Ip

sos

Dosadašnja regrutacija – konkretnije i spontanoVišestruki odgovori; Baza: Sva preduzeća u uzorku

38%

29%

23%

17%

10%

4%

4%

10%

Na osnovu preporuka radnika,prijatelja, poznanika

U saradnji sa NSZ

Radno mesto nepopunjeno manjeod mesec dana

Oglas na vebsajtu preduzeća

Oglas u štampi

U saradnji sa privatnimagencijama za zapošljavanje

U saradnji sa obrazovnimustanovama

Drugo

I u ovom slučaju se najčešće poziva na preporuku kao tehniku regrutacije, potom NSZ

Najčešći razlog zašto je radno mesto još uvek upražnjeno je to što je to mesto nepopunjeno manje od mesec dana što je kratak rok za selekciju

Ređe uzrok predstavlja to što kandidati ne ispunjavaju uslove u pogledu kvalifikacija (13%), a vrlo retko nema zainteresovanih kandidata (6%) ili ne zadovoljavaju uslove u pogledu radnog iskustva (2%)

40% poslodavaca ocenjuje da je teško naći osobu za to konkretno radno mesto, dok 52% ne deli to mišljenje

Kompanije proizvodne delatnosti češće navode da je teško pronaći adekvatne kandidate za upražnjena mesta

Na koje načine ste do sada tražili radnike?


© 201

0 Ip

sos

Iskustva poslodavaca sa različitim načinima regrutacije

1%

9%

12%

70%

75%

52%

54%

57%

Preko ličnih kontakata,preporuka

Preko oglasa, konkursa

Preko Nacionalneslužbe za zapošljavanje

Na sajmovimazapošljavanja

Preko privatnih agencijaza zapošljavanje (tzv.headhunting agencije)

Negativno Pozitivno

Kakva ste iskustva do sada imali sa osobama koje ste zaposlili na ovaj način?

N=17

N=12

N=55

N=94

N=63

Nepouzdan nalaz


© 201

0 Ip

sos

Iskustva poslodavaca sa različitim načinima zapošljavanja

NSZ

Polovina kompanija zadovoljna je saradnjom sa NSZ odnosno kandidatima koji su ovim putem primljeni u radni odnos

Čak trećina poslodavaca nema jasno izgrađen stav tj. iskustva sa ovim kandidatima ne ocenjuje ni kao pozitivna ni kao negativna

Kvalitativna studija je pokazala da se saradnja sa NSZ uglavnom svodila na program “Prva šansa”, ali i tada poslodavci sami biraju kandidate na osnovu konkursa koji objave

JAVNI KONKURS ¾ kompanija je zadovoljno kandidatima koje su sami odabrali na osnovu javnog konkursa

Kvalitativna studija potvrđuje ove rezultate budući da poslodavci navode kako najviše poverenja imaju u sopstveni proces selekcije

LIČNE PREPORUKEGotovo da nema negativnih iskustava kada je u pitanju ovaj način pronalaženja kandidata

Više od dve trećine kompanija ima pozitivno ili veoma pozitivno iskustvo sa kandidatima primljenim na ovaj način

Poslodavci navode da uglavnom pitaju profesore sa fakulteta za preporuku


© 201

0 Ip

sos

Iskustva poslodavaca sa različitim načinima zapošljavanja

SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA Tek svaka deseta kompanija je učestvovala na nekom sajmu zapošljavanja

Polovina ima pozitivna iskustva, dok ostali nemaju jasno izgrađen stav ili ne iznose svoje viđenje

HEADHUNTING AGENCIJE Ova tehnika regrutacije primenjivana je u malom broju kompanija (tek svaka deseta)

Sa ovako odabranim kadrom nije zabeleženo loše iskustvo, ali čak 43% kompanija nije ni zadovoljno ni nezadovoljno tj. iskustvo niti je pozitivno niti je negativno

Saradnja sa privatnim agencijama se odvija i u obrnutom smeru. Naime, kada je kompanija primorana da smanji broj zaposlenih unajmljuje agenciju kako bi svojim radnicima našla novi posao (uglavnom se odnosi na VII SSS)


© 201

0 Ip

sos

Najbolja tehnika regrutacije prema mišljenju poslodavaca


57%

22%

10%

4%

1%

7%

Lične preporuke

Javni konkursi

NSZ

Privatne agencijeza zapošljavanje


Bez odgovora

Pronalaženje kandidata na osnovu lične preporuke u preko polovine slučajeva se ocenjuje kao najbolji način

Ova tehnika se ocenjuje kao najbolja pre svega zbog poverenja i nekog vida garancije koju nosi, a koji ostale tehnike regrutacije ne obezbeđuju

Drugi najbolji način su javni konkursi čija je prednost veliki broj prijavljenih kandidata odnosno mogućnost izbora

Svaka deseta kompanija odlučuje se za NSZ kao najbolji način regrutacije pre svega zbog zagarantovanih odnosno proverenih kvalifikacija kandidata

Od svih načina zapošljavanja koja ste do sada koristili, koji od njih se pokazao kao

najbolji?


© 201

0 Ip

sos

Kako se sve traži posao? - spontanoVišestruki odgovori; Baza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

63%

49%

25%

22%

6%

5%

3%

3%

3%

1%


Preko ličnih kontakata, preporuka

Preko interneta

Preko NSZ

Preko omladniske zadruge

Slanjem CV-a poslodavcima iakonema otvorenog konkursa

Na sajmovima zapošljavanja

Preko privatnih agencija zazapošljavanja

Lično, odlaskom kod poslodavca

Drugo

Na koje sve načine tražite posao?

Mladi najčešće traže posao preko oglasa i konursa i preko ličnih kontakata i preporuka

Zanimljivo je da mlađi češće pokušavaju da nađu zaposlenje preko omladinske zadruge, a stariji preko sajmova zapošljavanja i konkurisanjem kod poslodavca, iako konkurs nije otvoren

Kvalitativna studija otkrila nam je da visokoobrazovani koriste sve metode (Konkurs, NSZ, sajmovi, poznanstva, CV u kompanije), ali samo da ispune formu „jer su digli ruke“ budući da posao traže duže od godinu dana i više nemaju računicu o broju konkursa

Osobe nižeg obrazovanja koriste uži spektar mogućnosti traženja posla (manje su naktivni)


© 201

0 Ip

sos

Kako se sve traži posao? – sa podsećanjemBaza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

15%

18%

52%

56%

72%

84%

85%

82%

48%

44%

28%

16%

Preko ličnih kontakata,preporuka


Preko Nacionalne službeza zapošljavanje

Slanjem CV-aposlodavcima iako nema

otvorenog konkursa

Na sajmovimazapošljavanja

Preko privatnih agencijaza zapošljavanje (tzv.headhunting agencije)

Ne Da

Na koje sve načine tražite posao?


© 201

0 Ip

sos

Slanje CV iako nema otvorenog konkursaBaza: Oni koji traže posao slanjem CV-ja, bez obzira da li je konkurs otvoren ili ne (24% od populacije mladih u BG)

1 kompanija16%

2 - 3 kompanije

26%

4 - 6 kompanija

22%

6 - 10 kompanija

20%

Više od 10 kompanija

16%

PROSEK : 6.4 PROSEK : 6.4

Skoro četvrtina mladih koja traži posao šalje svoj CV i poslodavcima koji nemaju otvoren konkurs

U proseku, svaka mlada osoba koja na ovaj način traži posao kontaktirala je više od 6 poslodavaca

Skoro petina mladih ne zna da navede razloge zbog kojih su odbijeni prilikom konkurisanja za posao

Oko 30% poslodavaca je pozvalo na razgovor kandidate koji su samoinicjativno, bez konkursa, poslali svoj CV poslodavcu (u proseku, 0.6 poslodavaca po osobi)

Rekli ste da šaljete svoj CV (biografiju) poslodavcima iako nemaju otvoren konkurs za zapošljavanje. U koliko različitih

kompanija ste do sada poslali CV, iako one nisu imale otvoren konkurs?


© 201

0 Ip

sos

Kako se sve traži posao – podaci iz Fokus grupaNSZ:

Svi su prijavljeni duže od godinu dana Ništa se ne očekuje od NSZ Razlog prijave: zdravstveno osiguranje Jedini kontakt sa NSZ: obavezni odlazak na 3 meseca Interesovanje za Prvu šansu, ali bez pozitivnog ishoda (i tu se traži iskustvo) Obećane besplatne edukacije nisu održane

SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA Redovno posećivani Nema za cilj zapošljavanje već promociju kompanija

KONKURSI OBJAVLJENI PREKO MEDIJA (POSEBNO INTERNETA) Najčešći način traženja posla Najviše poverenja (ili bar više nego za ostale) Konkuriše se i za poslove van struke (poslednja prihvatljiva opcija za visokoobazovane neki vid

administrativnog posla)

SLANJE CV-a I UKOLIKO KONKURS NIJE OTVOREN: Praktikuju isključivo visokoobrazovane osobe Na adrese kompanija koje imaju radne pozicije u njihovoj struci Niko nije pozvan na razgovor (često i bez odgovora)


© 201

0 Ip

sos

Kako se sve traži posao – podaci iz Fokus grupa

PRIVATNE AGENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE Su nepoznanica (nisu upoznati sa konceptom takve organizaicje)

CV: Imaju svi učesnici Sadrži osnovne podatke o obrazovanju Segment o iskustvu se modifikuje u zavisnosti od pozicije i kompanije: za poslove u struci

navode stručne parkse tokom studija, za poslove van struke navode usputne poslove, radu u inostranstvu...

Osobine ličnosti napišu njima bliske osobe ili ih prepišu sa Interneta ( saradljivost i sl.) Reference i preporuke nemaju Mišljenje da je CV opšte mesto, suviše sličan kod svih kandidata i ne može da izdvoji osobu iz

mase drugih ljudi

MOTIVACIONO PISMO: Pišu samo visokoobrazovani Na osnovu informacija o kompaniji (sa Interneta) Cilj: prikazati sebe kao osobu koja dogovara profilu potrebnom za rad na takvom mestu Kreativnost i originalnost motivacionog pisma prave razliku između kandidata i vode u drugi

krug selekcije (pored „veze“)


© 201

0 Ip

sos

Kako najalkše do radnog mesta?Baza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

64%

10%

9%

5%

5%

3%

1%

0%

0%

0%

2%





Preko NSZ

Preko privatnih agencija zazapošljavanje



Preko interneta

Drugo

Ne zna

Za koji od ovih načina smatrate da ima najviše šanse da dovede do pozitivnog ishoda?

Mladi smatraju da su lični kontakti i preopruke najlakši put za pronalaženje posla – skoro 2/3 mladih deli taj stav

Važno je naglasiti da i poslodavci veliku pažnju poklanjaju preporukama!

Na fokus grupama, mladi su ispoljili uverenje da je postojanje veza ključni faktor zapošljavanja u ovom trenutku


© 201

0 Ip

sos

Šta se šalje prilikom konkurisanja za posao?Baza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

Da, uvek24%

Ne, nikada39%

Nikada nije slao CV

7%

Da, ali samo kada je to zahtevano uslovima konkursa

30%

7% mladih nikada ne šalje CV prilikom konkurisanja za posao, a gotovo 40% nikada ne šalje motivaciono pismo

Skoro ¼ mladih u BG izjavljuje da uvek šalje motivaciono pismo uz CV

Mladi sa višim i visokim obrazovanjem češće šalju motivaciono pismo

Isti nalaz dobijen je i tokom diskusije u fokus grupama – uglavnom obrazovanije osobe pišu motivaciono pismo i smatraju da ono može doprineti da poslodavac donese pozitivnu ocenu

Da li kada konkurišete na posao uz CV (biografiju) šaljete i motivaciono pismo?


© 201

0 Ip

sos

Na koje sve načine planirate da tražite posao?Višestruki odgovori; Baza: Oni koji trenutno ne traže posalo ali nameravaju da to urade u sledećih 6 meseci (17% od populacije mladih u BG)

57%

52%

15%

13%

8%

7%

4%

1%

1%

4%

4%



Preko Nacionalne službe zazapošljavanje

Preko interneta (infostud, lako doposla...)



Preko privatnih agencija zazapošljavanje



Drugo, šta?

Ne zna

Mladi koji nameravaju da traže posao u narednih 6 meseci činiće to u najveoj meri preko ličnih kontakata i preko oglasa i konkursa (više od 50%).

Mladi 19-24 godina u nešto većem broju planiraju da posao traže preko omladinskih zadruga, dok mladi 25-30 godina češće očekuju da nađu posao preko NSZ, i slanjem CV-a i onim poslodavcima koji nemaju otvoren konkurs

Daleko najveći broj mladih veruje da bi lični kontakti i preporuke najlakše mogli da dovedu do pozitivnog ishoda, kada je zapošljavanje u pitanju (skoro 2/3 mladih)

Na koje sve načine planirate da tražite posao?


© 201

0 Ip

sos

Koliko mladih koji ne traže posao već imaju CV?Baza: Oni koji trenutno ne traže posalo ali nameravaju da to urade u sledećih 6 meseci (17% od populacije mladih u BG)

Da41%

Ne59%

Tek nešto preko 40% mladih koji nameravaju da u narednih 6 meseci počnu sa traženjem posla imaju napisan CV

Da li imate napisan svoj CV (biografiju)?


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

Preko 80% kompanija koristi lične kontakte i preporuke u proces nalaženja novih radnika; ovaj metod smatra se najefikasnijim kako od strane poslodavaca, tako i iz perspektive mladih koji traže posao

U 70% slučajeva, poslodavci su zadovoljni rezultatom potrage na ovaj način, a obično se traže preporuke od univerzitetskih profesora i osoba od poverenja

Drugi najčešći način traženja kandidata je javni konkurs, u koji poslodavci imaju jako veliko poverenje

Mladi najčešće koriste metod slanja CV-a na otvorene konkurse i oglase i lične kontakte i preporuke

Oko 25% mladih u BG šalje CV čak i kompanijama koje nemaju otvoren konkurs (karakteristično uglavnom za obrazovanije osobe)

40% mladih koji tek nameravaju da krenu u potragu za poslom već ima napisan CV


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj






Proces selekcije kandidata i iskustva prilikom selekcijeSposobnosti i kvalifikacije

Spremnost na žrtvu


Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Kriterijumi prilikom selekcije kandidataVišestruki odgovori; Baza: Sva preduzeća u uzorku

74%

60%

21%

19%

18%

16%

12%

12%

10%

7%

7%

5%

4%

4%

4%

4%

3%

3%

2%

6%

Opšti utisak koji osoba ostavlja

Godine iskustva u struci

Dodatne diplome, sertiikate

Prosečnu ocenu u školi / na fakultetu

Rezultate testiranja

Pol

Uzrast

Fizički izgled

Stručna sperma / stručnost

Bračni status

Motivisanost za rad / odnos prema radu

CV

Način odevanja

Znanje stranog jezika

Komunikativnost

Fizička spremnost / provera zdravlja

Probni rad

Ispunjavanje uslova konkursa

Preporuke

Drugo, šta?

Velika većina tokom selekcije između ostalog uzima u obzir i opšti utisak koji kandidat ostavlja

Više od polovini poslodavaca je bitno i prethodno radno iskustvo

Kvalitativno istraživanje je pokazalo da pojedine kompanije, naprotiv, preferiraju osobe bez iskustva jer se “one lakše mogu oblikovati prema načinima rada njihove organizacije” i jer “osobe sa iskustvom nerado prihvataju da promene ustaljen način obavljanja posla”

Da se vode i dodatnim obukama, rezultatima testiranja ili prosečnim ocenama tvrdi svaki peti poslodavac

U čak 17% kompanija se obraća pažnja kojeg je pola odabrani kandidat odnosno kakav je njegov/njen fizički izgled u 12% kompanija!

U sektoru uslužnih delatnosti se prosečna ocena tokom školovanja češće uzima u obzir prilikom selekcije

Kriterijum radnog iskustva i kriterijum pola se češće uzimaju kao relevantni u firmama proizvodne delatnosti

Šta sve uzimate u obzir p rilikom selekcije kandidata?


© 201

0 Ip

sos

Najvažniji kriterijum prilikom selekcije kandidataBaza: Sva preduzeća u uzorku

51%

15%

5%

3%

2%

1%

1%

1%

20%

2%

Opšti utisak kojiosoba ostavlja

Iskustvo u struci

Rezultati testiranja

Pol

Prosečna ocena uškoli / na fakultetu

Dodatni sertifkikati

Uzrast

Fizički izgled

Drugo

Bez odgovora

Opšti utisak koji kandidat ostavlja tokom razgovora je uglavnom dominantni kriterijum prilikom selekcije

Konkretno, tokom razgovora se procenjuje da li bi se kandidat uklopio u tim u kome bi radio, da li bi brzo napustio posao, koliko bi bio posvećen poslu (“puno vremena je potrebno uložiti, ne radi se 8 sati već i duže”)

Negativan utisak tokom razgovora ostavljaju:

Nepripremljenost (“Ne znaju gde su došli niti za koji posao konkurišu”)

Loše predstavljanje (“Ne umeju da se predstave”)

Nepoznavanje sopstvenog CV-a (“Navode neke osobine ličnosti a da ne znaju da ih pojasne, ne znaju da objasne šta su prethodno radili”)

Šta Vam je najvažniji kriterijum prilikom izbora kandidata za posao?


© 201

0 Ip

sos

Kriterijumi prijema na posao po mišljenju mladih

Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

28%

26%

20%

8%

3%

2%

1%

0%

9%

4%

12%

25%

2%

0%

1%

0%

4%

4%

5%

47%Veza


Obrazovanje

Utisak koji kanditat ostavi na njih

Fizički izgled

Preporuke

Godine

Stranačka pripadnost

Drugo

Ne zna

Privatne firme

Javna preduzeća

Veza je, premamišljenju mladih u BG, dominantan kriterijum prijema kandidata na posao, i to kako u privatnm, tako i u državnim firmama

Sledeća dva kriterijuma po važnosti su prethodno radno iskustvo i obrazovanje

Razlika u procesu zapošljavanja u privatnim kompanijama i državnim institucijama (zaključak sa fokus grupa):

U privatnim kompanijama se „veza“ ogleda u vidu preporuke iza koje ipak mora da stoji znanje i kvalitet kandidata (jer niko neće dovesti u pitanje svoju poziciju dovođenjem lošeg kandidata),

U državnim institucijama „veza“ (najčešće u vidu nepotizma) jedini potreban uslov za dobijanje posla, dok kvalifikacije i sposobnosti ne igraju nikakvu ulogu (kako za zaposlenje tako i za ostanak na tom radnom mestu)

Prema Vašem mišljenju, koji je dominantan kriterijum na osnovu kojeg poslodavci biraju kandidate za posao?


© 201

0 Ip

sos

Elementi procesa selekcijeVišestruki odgovori; Baza: Sva preduzeća u uzorku

58%

54%

40%

35%

22%

21%

20%

11%

Razgovor sa najužimrukovodstvom firme

Analiza CV-a

Razgovor sa HR-om

Razgovor sa višim menadžentom

Testiranje osobina ličnosti

Analiza motivacionog pisma

Testiranje afiniteta

Testiranje inteligencije

Proces selekcije u više od 50% kompanija svih delatnosti uključuje razgovor sa najužim rukovodstvom i analizu CV-a

Svaka peta kompanija, između ostalog, testira osobine ličnosti, afinitete i analizira motivaciono pismo

Primena testova inteligencije se praktikuje u svakoj desetoj kompaniji

Preduzeća proizvodne delatnosti u manjem broju slučajeva u proces selekcije uključuju razgovor sa HR-om i višim menadžmentom, dok su ovi elementi češće uključeni u odabir kandidata za trgovinske, ugostiteljske i uslužne delatnosti

Šta sve uključuje proces selekcije prilikom prijema na posao?


© 201

0 Ip

sos

Elementi procesa selekcije- kvalitativna studijaCURRICULUM VITAE

Selektuje se prema kriterijumima konkursa (SSS, godine života, iskustvo, prebivalište, potrebne licence)

Česte greške u formi:

Nepismenost (posebno problematično kod kandidata sa III/IV sss)

Nedoslednosti i pogreške (“ispada da je istovremeno radio u dve Preduzeća, a zapravo je pogrešno uneo godine”)

Slanje istog cv-ja za različite pozicije

Nedolične fotografije (“slike sa mora, sa svadbi...”)

Neprimerene mejl adrese

Nepotrebno slanje licenci, sertifikata, uverenja, preporuka

Česte greške u sadržaju:

Šturost (“to što nemaju iskustva ne znači da nemaju interesovanja…neka napišu neki izazov za njih, da li su bilo šta radili”)

Preopširnost: navode se nerelevantni podaci

Upotreba floskula u samoopisu

Preporuke poslodavaca:

Optimalni broj strana je 2-3

Opis posla koji se ranije obavljao (iskustvo)

IDEALNI KANDIDAT JE......motisan da radi baš ovaj posao

...vispren

…posvećen poslu

…hoće da uči i razvija se

…okrenut ka klijentu

…spreman i da ostaje duže na poslu


© 201

0 Ip

sos

Donosilac konačne odluke prilikom selekcije Višestruki odgovori; Baza: Sva preduzeća u uzorku

62%

39%

12%

8%

6%

12%

Direktor

Vlasnik

Višimenadžment

HR odeljenje

Upravni odbor

Drugo

U 2/3 slučajeva konačnu odluku donosi direktor ili vlasnik (1/3)

HR služba u konačnoj odluci učestvuje samo u 8% kompanija

I kvalitativna studija pokazuje da HR služba predstavlja “filter”, koji vrši primarnu selekciju kandidata (testovi znanja, sposobnosti, ličnosti), dok konačnu odluku donose nadležne osobe iz službe u koju se kandidat prima

Ko donosi konačnu odluku o prijemu kandidata za posao?


© 201

0 Ip

sos

Da li su bili podvrgnuti testiranju tokom procesa selekcije?

Baza: Oni koji su konkurisali kod nekih poslodavaca i otišli na taj razgovor (38% od populacije mladih u BG)

Ne55%

Da45%

Da li ste, kada ste konkurisali za posao u nekoj kompaniji, radili određene testove u okviru procesa

selekcije (npr. sposobnosti, engleskog, psihotestove i sl)

Manje od polovine mladih u BG koji su otišli na razgovor bilo je potvrgnuto nekom testiranju

Testovi su češće zadavani osobama sa višim i visokim obrazovanjem

Svega trećini njih bilo je omogućeno da saznaju rezultate testiranja

Nešto više od polovine poslodavaca obavestilo je kandidate o ishodu konkursa (51%)

Mladi na fokus grupama nisu imali iskustva sa testovima

Poslodavci se nakon razgovora ili ne jave, ili pošalju e-mail

Odgovor na kokurs (bez razgovora) se čeka i po mesec dana, često ni ne usledi

Odbijena ponuda za posao zbog sumnjive reputacije kompanije


© 201

0 Ip

sos

Atribucija neuspeha prilikom negativnog ishoda konkursa

Višestruki odgovori; Baza: Oni koji su konkurisali kod nekih poslodavaca i dobili su poziv za razgovor i otišli na taj razgovor (38% od populacije mladih u BG)

20%

14%

9%

8%

6%

6%

5%

4%

4%

3%

2%

2%

2%

2%

5%

2%

18%

Nemam dovoljno iskustva

Nisam imao/la "vezu"

Nisam dovoljno kvalifikovan

Ispitanik/ca odbio/la posao

Konskur je objavljen "pro forma"

Ne ostavljam dobar utisak na razgovorima zaposao

Dovoljno sam kvalifikovan, ali su drugi bilikvalifikovaniji

Veliki broj kandidata

Imam potrebno iskustvo, ali su drugi kandidati imaliviše iskustva

Godine

Mesto stanovanja

Ne posedujem potreban nivo znanja engleskogjezika

Nedostaju mi određena dodatna znanja

Zato sto imam decu

Drugo, šta?

Nije bilo negativnih ishoda

Ne zna

Kada posmatrate poslednja 3 razgovora za posao na kojima ste bili i koji nisu imali pozitivan ishod po Vas, šta je

po Vašem mišljenju bilo presudno da taj posao ne dobijete?

Nedostatak iskustva, nemanje veze i nedovoljne kvalifikacije su tri najčešće navođena razloga neuspeha prilikom prijema za posao

Među razlozima, javlja se i diskriminacija zbog godina ili pola, fizički izgled, roditeljstvo, neodslužen vojnik rok i sl.

Skoro petina mladih ne zna da navede razloge zbog kojih su odbijeni prilikom konkurisanja za posao


© 201

0 Ip

sos

Diskriminacija prilikom odabira kandidataBaza: Mladi koji trenutno traže posao (56% od populacije mladih u BG)

Da22%

Ne78%

Da li smatrate da ste po nekom kriterijumu diskriminisani prilikom selekcije? Pod diskriminacijom podrazumevamo

svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje zasnovano na nekom ličnom svojstvu, kao što je invaliditet, nacionalna

pripadnost . . .

19%

18%

11%

11%

7%

6%

6%

4%

3%

14%

23%Zato što nemam iskustva

Zbog pola

Zato što sam suviše mlad

Zato što imam porodicu

Nisam imao/la "vezu"

Razmisljam o braku iosnivanju porodice

Nacionalna pripadnost

Nedostatak fakultetskediplome

Fizički izgled

Invaliditet

Drugo

Nešto više od 20% mladih izjavljuje da je po nekoj osnovi bio diskriminisan prilikom odlučivanja o izboru kandidata za posao

Najčešći povod za diskriminaciju, prema rečima mladih, jeste nedostatak iskustva, pol i mladost


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

Daleko najvažniji kriterijum za odabir kandidata je utisak koji ostavlja na poslodavca (51% firmi)

Negativan utisak na poslodavca ostavljaju nepripremljenost, nepoznavanje sopstvenog CV-a i loše predstavljanje

Na drugom mestu je prethodno iskustvo, mada predstavnici nekih kompanija preferiraju neiskusne kadrove, koji ne robuju ustaljenim radnim navikama i koje mogu da oblikuju po svojoj želji

Razgovor sa najužim rukovodstvom firme i analizu CV-a upražnjava više od polovine kompanija, a u čak 62% slučajeva direktor je taj koji donosi odluku o prijemu kandidata

Mladi koji nisu dobili posao najčešće smatraju da razlozi leže u nedovoljnom iskustvu, nepostojanju veze i nedovoljnoj kvalifikovanosti

Petina kandidata smatra da je bilo diskriminisano prilikom selekcije, a i poslodavci sami navode neke kriterijume koji se mogu smatrati dsikriminišućim, poput pola, godina, fizičkog izgleda, porodičnog statusa


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj







Sposobnosti i kvalifikacijeSpremnost na žrtvu


Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Posedovanje dodatnih znanja i veštinaBaza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

Da68%

Ne32%

2/3 mladih izjavljuje da poseduje neka dodatna znanja ili veštine

Najveći broj njih kao svoje dodatna znanja navode poznavanje jezika i rada na računaru (preko polovine), dok ostali navode posedovanje vozačke dozvole, uslužne i zanatske delatnosti

Dodatna znanja: treninzi i seminari o veštinama komunikacije pohađani u NVO ili u organizaciji Kancelarije za mlade Grada Beograda

Ne vide dodatna znanja koja bi im pomogla u pronalaženju posla (Eventualno polaganje vozačkog ispita)

Da li posedujete neka dodatna znanja ili veštine, pored onih koje ste stekli tokom školovanja?

58%

57%

14%

11%

9%

2%

2%

12%

Poznavanje jednog ili više stranih jezika

Poznavanje rada na računaru

Vozačka dozvola

Uslužne delatnosti (konobar, trgovac,kozmetičar...)

Zanatske usluge (moler, stolar,automehaničar...)

Sertifikati

Učešce na seminarima

Drugo


© 201

0 Ip

sos

Znanje engleskog jezika


3%

10%

13%

34%

52%

35%

16%

1%

Veoma loše

Loše

LOŠE (1+2)

Osrednje

DOBRO (4+5)

Dobro

Veoma dobro

Uopšte ne znam engleskijezik

Kako ocenjujete svoje znanje engleskog jezika?

Preko polovine mladih koji traže posao izjavljuje da dobro govori engleski jezik

Poznavanje engleskog jezika povezano je sa uzrastom i obrazovanjem – stariji i obrazovaniji bolje govore engleski jezik

25% mladih poseduje diplomu ili sertifikat o znanju engleskog jezika

VIše od 50% mladih izjavljuje da poznaje i neke druge strane jezike, pre svega ruski, francuski, španski i nemački

Za visokoobrazovane znanje engleskog jezika i rad na računaru više ne sadaju u dodatna znanja, već u osnovna, neophodna za rad u struci. Svoje znanje ocenjuju kao dobro, ali ne poseduju sertifikat


© 201

0 Ip

sos

Poznavanje rada na računaru Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

2%

7%

9%

19%

71%

38%

33%

1%

Veoma loše

Loše

Sum -

Osrednje

Sum +

Dobro

Veoma dobro

Uopšte ne znam dakoristim računar

Preko 70% mladih izjavljuje da dobro pozmaje rad na računaru

Svega 10% svoje znanje ocenjuje kao loše

Ocena poznavanja rada na računaru povezana je sa obrazovanjem (obrazovaniji bolje poznaju rad na računaru), delom grada (mladi koji žive u centralnim gradskim opštinama nešto su obučeniji da rade na računaru) i prihodima (veći prihodi – bolje poznavanje)

Preko 80% mladih koji znaju engleski jezik znaju da rade i na računaru

Kako ocenjujete svoje poznavanje rada na računaru (Word, Excel, Power Point, pretrazivanje internet sadrzaja..)?


© 201

0 Ip

sos

Posebna znanja i veštine iz perspektive kompanijeBaza: Sva preduzeća u uzorku

Ne55%

Da41%

Bez odgovora4% 54%

36%

16%

8%

7%

5%

1%

Rad na računaru

Strani jezik

Vozačka dozvola

Potrebne obuke/ sertifikati

Radno iskustvo

Veštine komunikacije

Čitanje mapa

Višestruki odgovori; Baza: Poslodavci koji su naveli da su potrebna dodatna znanja i veštine (44% od ciljnog uzorka)

Da li su za dato zanimanje potrebna određena posebna znanja i veštine? Ako da, koja?


© 201

0 Ip

sos

Usklađenost fakultetskog znanja sa potrebama posla – iskustva poslodavaca


Ne65%

Da31%

Bez odgovora

4%

Da li su mlade osobe, koje počinju da rade odmah nakon završene škole ili fakulteta dovoljno kompetente da obavljaju

konkretan posao?

Većina predstavnika kompanija, njih skoro 2/3, smatra da mlade osobe koje dolaze na posao nakon završene srednje škole ili fakulteta, nisu dovoljno kompetentne da obavljaju posao.


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

Oko 2/3 mladih smatra da poseduje neka dodatna znanja i veštine, kao što su rad na računaru, znanje engleskog jezika, vozačka dozvola

Upravo to su dodatna znanja koje poslodavci najčešće i traže

Fakultetski obrazovani mladi koji traže posao ne smatraju da su rad na računaru i engleski jezik neka ‘posebna znanja i veština’

Polovina mladih koji traže posao smatra da dobro govori engleski jezik, anešto više od 70% izjavljuje da poznaje rad na računaru

Ipak, najvažniji nalaz je da čak 65% poslodavaca smatra da mlade osobe neposredno nakon završetka procesa formalnog obrazovanja nisu kompetente za uspešno obavljanje posla


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj








Spremnost na žrtvuPercepcija procesa zapošljavanja

Preporuke


© 201

0 Ip

sos

Na koje poslove su mladi u BG spremni da konkurišu

Višestruki odgovori; Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

74%

37%

Konkurišem zaposlove koji

zahtevaju različitiprofil, ali su mog

nivoaobrazovanja

Konkurišem zaposlove koji

zahtevaju različitiprofil i nižeg su

nivoaobrazovanja od

moga

Da li, kada konkurišete za neki posao, birate samo one poslove koji odgovaraju Vašem nivou i profilu obrazovanja, ili pak

konkurišete i za poslove koji zahtevaju različiti profil ili su ispod Vašeg nivoa obrazovanja?

Skoro ¾ mladih spremno je da radi posao van svoje struke

Gotovo 40% je spremno ne samo da radi posao koji nije iz njhove struke, već i da obavlja posao koji zahteva niži nivo obrazovanja

Posao u struci je prioritet zbog kog bi učesnici fokus grupa bili spremni na:neplaćeni probni rad, rad bez prijave, rad za nižu platu

Potencijalni prekovremeni rad je prihvatljiv samo ukoliko je plaćen, dok bi se na neplaćeni pristalo isključivo za dobar posao, u dobroj kompaniji i to samo u određenom vremenskom periodu tj. dok se uči posao


© 201

0 Ip

sos

Pod kojim uslovima bi radili posao ispod njihovog nivoa obrazovanja?

Višestruki odgovori; Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

64%

31%

14%

12%

7%

6%

5%

5%

2%

12%

2%

Ukoliko je plata dobra

Ukoliko postoji mogućnost napredovanja

Ukoliko je u pitanju uspešna kompanija

To mi nije bitno, samo mi je bitno da sezaposlim

Ukoliko je posao izuzetno lak i neopterećujući

Ukoliko postoje neki dodatni benefiti

Odgovarajuće radno vreme

Ni pod kojim uslovima ne bih pristao/la daradim posao koji je ispod mog nivoa

obrazovanja

Zasnivanje radnog odnosa

Drugo

Ne zna

Dobra plata dovoljan je motiv za obavljanje posla koji je ispod nivoa obrazovanja za gotovo 2/3 mladih u BG

Sledeći najčešće spominjani uslov jeste mogućnost napredovanja

Svega 5% isključuje bilo kakvu mogućnost obavljanja posla koji zahteva niže kvalifikacije

Pod kojim uslovima biste radili posao koji je ispod Vašeg nivoa obrazovanja?


© 201

0 Ip

sos

Da li biste, zarad nalaženja posla u struci i na poziciji koja odgovara Vašem nivou obrazovanja, bili spremni na...


1%

7%

58%

62%

99%

93%

42%

38%

Rad u kompanijido koje Vamtreba oko 30

minutaprevozom

Rad u kompanijido koje Vamtreba oko sat

vremenaprevozom

Rad u kompanijičije je sedištevan Beograda

Preseljenje udrugi grad

Ne Da

Mladi u BG spremni su na izvesne žrtve kako bi našli posao u struci, koji odgovara njihovom obrazovanju

Čak 93% njih spremno je da putuje do posla sat vremena

42% je spremno da radi u kompaniji čije je sedište van BG

38% je spremno da se preseli u drugi grad zbog posla


© 201

0 Ip

sos

Da li je neko odbio ponuđeni posao i zašto?Baza: Oni koji su konkurisali kod nekih poslodavaca i dobili su poziv za razgovor i otišli na taj razgovor (38% od populacije mladih u BG)

Da38%

Ne62%

Da li se desilo da Vam poslodavac nakon razgovora ponudi posao, a da ga Vi iz nekog razloga odbijete?

30%

18%

17%

15%

12%

7%

6%

4%

4%

3%

3%

Visina zarade

Uslovi rada

Radno vreme

Radno mesto/uslovi rada serazlikuju od pomenutih u

Neodgovarajući posao

Ima/prihvatila drugo radno mesto

Udeljenost radnog mesta

Kašnjenje/ neisplaćivanje zarade

Zarada na procenat

Poslovi nisu jasno definisani

Privatne obaveze

Razlozi odbijanja posla

Približno 40% mladih odbilo je ponuđeni posao, a kao najčešći razlozi navode se visina zarade, uslovi rada, radno vreme i dr.

Neki od učesnika fokus grupa rekli su da su skloni da odbiju posao ukoliko im se reputacija kompanije učini sumnjivom


© 201

0 Ip

sos

Da li je odluka o odbijanju posla bila dobra?Baza: Mladi koji su odbili ponudu za posao (14% od populacije mladih u BG)

Dobra odluka81%

Loša odluka13%

Ne zna6%

Da li Vam se, iz ove perspektive, čini da je odbijanje posla bilo dobra ili loša odluka?

Više od 80% mladih koji su odbili posao smatra da je ta odluka bila dobra

Slučajevi napuštanja dobijenog posla usled loše radne atmosfere i neadekvatnog ophođenja nadređenih, te usled nemogućnosti korišćenja godišnjeg odmora u prvih par meseci rada


© 201

0 Ip

sos

Da li mladi volontiraju?Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

Da34%

Ne66%

Da li ste nekada bili u prilici da volontirate, odnosno da radite za neku firmu ili organizaciju u određenom vremenskom periodu bez novčane nadoknade?

Trećina mladih do sada je imala iskustva sa volontiranjem

Mladi sa višim i visokim obrazovanjem češće volontiraju

Najveći broj njih volontirao je u jednoj firmi (60%), mada ima i onih su volntirali u dve (26%) ili tri i više (14%) kompanija

60% mladih koji su volontirali tom prilikom je radilo u struci

Skoro 45% mladih volontiralo je duže od 4 meseci (od toga polovina duže i od 6 meseci)


© 201

0 Ip

sos

Motivi za volontiranje

Višestruki odgovori; Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao i bili su u prilici da volontiraju (25% od populacije mladih u BG)

54%

27%

19%

12%

9%

6%

6%

14%

Radi sticanja iskustva

Radi sticanja znanja

Nadao/la sam se da ću nakontoga biti primljen/a u radni od

Radi pomoći drugima

Radi dobijanja preporuke

Volontiranje je bilo u sklopuobaveznog programa na fakultet

Upoznavanje novih ljudi

Drugo

Preko polovine mladih koji su do sada volontirali kao svoj glavni motiv navode sticanje iskustva

To je potpuno u skladu sa:

Percepcijom mladih o važnosti iskustva prilikom zapošljavanja

Svesti da je manjak iskustva jedan od njihvoih glavnih nedostataka prilikom nalaženja posla

Koji je bio Vaš glavni motiv zbog kojeg ste se odlučili na ovaj vid neplaćenog rada?


© 201

0 Ip

sos

Benefiti od volontiranja – koliko su naučili?

Baza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao i bili su u prilici da volontiraju (25% od populacije mladih u BG)

18%

31%

49%

27%

24%

18%

6%

Veomamnogo

Mnogo

MNOGO

Ni mnogo nimalo

MALO

Malo

Veomamalo

Koliko ste praktičnih i stručnih znanja, prema Vašem mišljenju, stekli tokom volontiranja?

Oko polovine mladih koji su volontirali smatraju da su tom prilikom stekli mnogo praktičnih i stručnih znanja


© 201

0 Ip

sos

Da li su mladi spremni da volontiraju?Baza: Mladi koji nisu bilii u prilici da volontiraju (48% od populacije mladih u BG)

Da51%

Ne49%

Da li biste bili zainteresovani da neko vreme volontirate tj. da radite bez novčane nadoknade?

Polovina mladih koji do sada nisu volontirali spremni su da bez novčane nadoknade rade u nekoj kompaniji

Preko 50% mladih koji su spremni da volontiraju radili bi i van struke za koju su školovani i posao koji je ispod njihovih kvalifikacija

Skoro 50% mladih koji su spremni da volontiraju radili bi i duže od 4 meseca (od toga gotovo polovina i duže od 6 meseci)

Svi učesnici fokus grupa bi deklarativno pristali na volontiranje, ali to ne čine niti se raspituju o toj mogućnosti.

Volontiranje je najprihvatljivije u varijanti kada nakon njega sledi sigurno zaposlenje

Neplaćeni rad bi trebalo da traje najduže 2 nedelje, mada bi deklarativno pristali i na duži period


© 201

0 Ip

sos

Motivi za volontiranjeVišestruki odgovori; Baza: Mladi koji nisu bilii u prilici da volontiraju i yainteresovani su da volontiraju (24% od populacije mladih u BG)

54%

40%

38%

14%

11%

2%

3%

4%

2%

Radi sticanja iskustva

Nadao/la bih se da ću nakontoga biti primljen/a u radni od

Radi sticanja znanja

Radi dobijanja preporuke

Radi pomoći drugima

Volontiranje je bilo u sklopuobaveznog programa na fakultet

Upoznavanje novih ljudi

Drugo

Ne zna

Koji bi bio Vaš glavni motiv zbog kojeg biste se odlučili na ovaj vid neplaćenog rada?

Preko polovine mladih koji pokazuju spremnost da volontiraju kao svoj glavni motiv navode sticanje iskustva*

Ostali motivi su: oečkivanje da poslodavac ponudi plaćeni posao (40%), sticanje znanja (38%); dobijanje preporuke i sl.

* To je potpuno u skladu sa: Percepcijom mladih o važnosti iskustva prilikom zapošljavanja i svešću da je manjak iskustva jedan od njihvoih glavnih nedostataka prilikom nalaženja posla


© 201

0 Ip

sos

Spremnost na probni rad


Ne, ni za jedan posao

14%

Da, za svaki posao32%

Da, ali samo za dobro plaćeni posao54%

Ukoliko bi poslodavac od Vas zahtevao da pre primanja u radni odnos neko vreme radite probno bez novčane

nadoknade, da li biste pristali na to?

14% mladih ne bi ni pod kojim uslovima pristalo na probni rad

Trećina bi pristala na probni rad na bilo kojem poslu

Nešto više od polovine bi pristala na probni rad samo pod uslovom da se radi o dobro plaćenom poslu (u budućnosti)

Većina mladih u Beogradu spremnih na probni rad provela bi u kompaniji bez nadoknade najviše mesec dana (55%)

Svega 10% pristalo bi na probni rad duži od 3 meseca


© 201

0 Ip

sos

Razlozi nepristajanja na probni radBaza: Mladi koji ne bi pristali na probni rad (10% od populacije mladih u BG)

45%

53%

37%

16%

18%

14%

13%

8%

19%

12%

8%

16%

10%

10%

9%

5%

5%

5%

Total

Muški

Ženski

Zato što je neplaćenNemam poverenja (posle probnog rada me ne bi pozvali da radim)Nema potrebe za probnim radomTo je iskorišćavanje radnikaZbog lošeg iskustvaDrugo

Najvažniji razlog nepristajanja na probni rad je činjenica da se radi bez bilo kakave naknade (skoro 50%)

Ovaj razlog posebno je naglašen kod muškaraca

Ostali pomenuti razlozi su nepoverenje u poslodavca, odnosno uverenje da poslodavac neće ponuditi posao, utisak da se na taj način iskorišćavaju radnici i sl.

Zašto ne biste pristali na probni rad?


© 201

0 Ip

sos

Odlazak u inostranstvo zbog posla – prihvatljive opcije


35.9%

24.7%

20.3%

10.0%

9.1%

Posao u struci i uskladu sa nivoomobrazovanja, pod

uslovom da jeplaćen bolje nego u

Srbiji

Nikada ne bih zbogposla otišao/la u

inostranstvo

Bilo koji posao kojije bolje plaćen u

inostranstvu nego uSrbiji

Posao u struci i uskladu sa nivoomobrazovanja, bez

obzira da li jeplaćen bolje nego u

Srbiji

Bilo koji posao

Jedna od opcija za rešavanja problema nezaposlenosti jeste nalaženje posla u inostranstvu. Koji posao u

inostranstvu biste prihvatili:

¼ mladih nikada ne bih otišla u insotranstvo zbog posla

Takav stav češće se primećuje kod muškaraca nego kod žena

10% bi otišlo u inostranstvo zbog bilo kojeg posla

1/3 mladih otišla bi u inostrantsvo samo zbog posla koji je u njihovoj struci, odgovara njihovo obrazovanju i bolje je plaćen nego u Srbiji

Generalno gledano, muškarci su u manjoj meri od žena spremni da odu u inostranstvo zbog posla

Odlazak u inostranstvo je potencijalna opcija, posebno ukoliko se uskoro ne pronađe posao u struci u Srbiji. Različit je tip poslova na koji bi se u inostranstvu pristalo : od onih doktorskih studijea ili poslau struci, do bilo kog posla za početak


© 201

0 Ip

sos

Drugi vid angažovanja mladih u kompanijiBaza: Sva preduzeća u uzorku

Da35%

Ne65%

Da li je Vaše preduzeće angažovalo radnike koji imaju od 15 do 30 godina u vidu drugih

oblika angažovanja ?

U najvećem broju slučajeva na neki vid prakse ili stažiranja primano je do 15 osoba (78%), a znatno ređe do 25 (11%) ili više

U 43% kompanija je neka od tih osoba primljena u radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) i to češće u kompanijama proizvodne delatnosti, a ređe u uslužnim


© 201

0 Ip

sos

Probni rad iz perspektive kompanijeBaza: Sva preduzeća u uzorku

Da70%

Ne30%

Do mesec dana23%

1-2 meseca

15%

2-3 meseca

39%

3-6 meseci

22%

Duže od 6 meseci

1%

Dužina trajanja probnog rada

Baza: Preduzeća koje praktikuju probni rad (70% uzorka)

Da li Vaša kompanija praktikuje da kandidati za posao dolaze na probni rad, pre nego što dobiju zaposlenje?

Koliko obično traje taj probni rad?


© 201

0 Ip

sos

Probni rad iz perspektive kompanijeBaza: Preduzeća koje praktikuju probni rad pre konačnog zapošljavanja novih kadrova (70% od ciljnog uzorka)

Trajanje: 3 do 6 meseci

U 95% kompanija probni rad je plaćen

Većina kandidata zadovolji kriterijume za to vreme

Osobe koje ne pokažu zadovoljavajuće rezultate, uglavnom samoinicijativno napuštaju kompaniju

Razlozi napuštanja odnose se na nemogućnost uklapanja u dinamiku rada: “bilo je onih koji su sami došli I rekli da ovo nije za njih, ne mogu da se smaram od 9-5”, “rad subotom im je bio naporan”, “shvatili su da službena putovanja nisu turistička putovanja”, “dobiju u međuvremenu bolju ponudu” i sl

Koji procenat osoba koje su na probnom radu dobiju posao na određeno ili neodređeno vreme nakon

probnog rada?

Do 50%18%

51 - 80%19%

81 - 90%24%

91 - 100%36%

Bez odgovora

3%


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi¾ mladih spremno je da radi posao van svoje struke, a nešto više od 1/3 da obavlja posao koji zahteva niži nivo obrazovanja

Da bi obavljali posao ispod njihovog nivoa obrazovanja, neophodno je da taj posao bude dobro plaćen i da postoji mogućnost napredovanja

Skoro svi su spremni da rade u firmi do koje im treba 30 min prevozom, a više od 90% i u firmi koja je udaljena sat vremena vožnje

Približno 40% mladih spremno je da se preseli u drugi grad zbog posla

Četvrtina mladih nikada ne bi otišla u inostranstvo zbog posla, a 10% bi to učinila zbog bilo kojeg posla

Trećina mladih je do sada volontirala, a više od polovine mladih koji nisu volontirali spremni su da to učine

Najvažniji motiv jeste sticanje iskustva

Većina mladih koji bi pristali na probni rad to bi učinila samo za dobro plaćen posao, a oko trećina mladih za bilo koji posao

Prihvatljiv je probni rad u trajanju do mesec dana

70% kompanija praktikuje probni rad, u 95% njih probni rad je plaćen, u javećem broju slučajeva traje 4-6 meseci i dobar deo kandidata kasnije dobije posao


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj








Spremnost na žrtvu

Percepcija procesa zapošljavanjaPreporuke


© 201

0 Ip

sos

Očekivanje dužine trajanja procesa nalaženja poslaBaza: Mladi koji nameravaju da traže posao i oni koji trenutno traže neki posao (72% od populacije mladih u BG)

21%

16%

10%

23%

2%

20%

1-3 meseca

3-6 meseci

6-12 meseci

1-2 godine

Manje odmesec dana

Ne zna

Koliko mislite da će celokupan proces traženja, od početka pa do zaposlenja, trajati?

Kod mladih se opaža izvestan pesimizam kada je traženje posla u pitanju

Skoro četvrtina mladih smatra da će na posao čekati 1-2 godine

Očekivanje dužine trajanja procesa zapošljavanja povezan je, očekivano, sa tim koliko dugo mladi već traže posao

Mladi koji su učestvovali u fokus grupama vrlo su pesimistični kada je proces traženja posla u pitanju

Veruju da će mnogo vremena proći dok ne nažu posao

Teško će naći posao u struci


© 201

0 Ip

sos

Da li realno da nađu posao u struci i u skladu sa kvalifikacijama?


Da71%

Ne25%

Ne zna2%

Nema zvanje, struku

2%

Da li mislite da je realno da nađete posao u struci za koju ste se školovali i u skladu sa Vašim

kvalifikacijama?

Više od 70% mladih veruje da može naći posao u struci i u skladu sa nivoom obraovanja koje su stekli

U takav ishod nešto više su uvereni mladi koji imaju završenu višu školu ili fakultet, a nešto manje mladi sa završenom osnovnom školom


© 201

0 Ip

sos

Očekivana i “zaslužena” visina plate


24.4%

50.4%

18.1%

5.6%

1.5%

10.0%

39.7%

31.6%

17.5%

1.2%

Do 250€

251€ - 400€

401€ - 600€

Preko 600€

Ne zna Očekivana plata

Zaslužena plata

Više od polovine mladih očekuje da ima izmežu 250 i 400 EUR

Približno ¼ očekuje da ima mesečni prihod veći od 400 EUR, ¼ da ima prihod do 250 EUR

Visina očekivanog prihoda pozitivno je korelirana sa obrazovanjem mladih

Zanimljivo je da je očekivana plata muškaraca veća od očekivane plate žena

Zaslužena visina plata je, naravno, veća od očekivane za nekih 35% na total

Očekivani prosek iznosi oko 380 €

Zasluženi proske iznosi oko 520 €

Po Vašem mišljenju, koliku platu u EURIMA bi Vam za takav posao ponudio poslodavac?

A koliku platu, po Vašem mišljenju, zaslužujete?


© 201

0 Ip

sos

Razlike u dohotku u zavisnosti od staža u kompaniji


Ne51%Da

42%

Bez odgovora

7%

Da li u Vašoj kompaniji postoje razlike u primanjima osoba na istim pozicijama u zavisnosti od toga koliko dugo rade u Vašoj kompaniji?

Proces unapređivanja u kompanijama, učesnicama u kvalitativnom istraživanju

Početne plate osoba bez i sa iskustvom koje se primaju na istu poziciju se razlikuju ali osobe bez iskustva mogu da u visini ličnog dohotka “preteknu” osobe sa iskustvom

Ustaljen plan napredovanja u kompaniji

Godišnje evaluacije rada

Zaposleni od početka upoznati sa ovim procesom

Procenu vrše rukovodioci

Feedback zaposlenima nakon ocene

Kriterijumi: “motivisanost”, “ambicioznost”, “zalaganje”, “požrtvovanost”, “lojalnost”

Čest problem: osoba ispunjava uslove za napredovanje ali ne postoji upražnjena pozicija kako bi se to ostvarilo

Kompenzacija u vidu dodatnih obuka ili dodeljivanja izazovnih angažmana koji su dodatno plaćeni


© 201

0 Ip

sos

Percepcija vlastitih nedostataka prilikom zapošljavanja


24%

16%

14%

13%

8%

3%

6%

8%

4%

5%

Nedostatak iskustva

Nedostatak obrazovanja ikvalifikacija

Nepostojanje veza i ličnihkontakata

Činjenica da ima previše ljudimog obrazovnog profila koji

Određene osobine ličnosti

Nedostatak nekih specifičnihznanja, neophodnih za obavljanje

posla

Nedovoljna upornost

Drugo

Nema nedostataka

Ne zna

Šta smatrate svojim najvećim nedostatkom kada je u pitanju traženje posla?

Gotovo četvrtina mladih kao svoj najveći nedostatak prilikom traženja posla vidi manjak iskustva

Zatim slede:

nedostatak obrazovanja i kvalifikacija,

nepostojanje ličnih veza i kontakata

previše ljudi na tržištu rada sa istim ili sličnim obrazovnim profilom i kvalifikacijama


© 201

0 Ip

sos

Percepcija vlastitih nedostataka prilikom zapošljavanja - zaključci sa Fokus grupa

Mladi su svesni da je obrazovanje koje su dobili tokom školovanja suviše teorijsko, te nisu u potpunosti osposobljeni da samostalno obavljaju posao u struci

Nezaposleni srednjoškolskog obrazovanja svoj glavni nedostatak vide u nedovoljno viskom obrazovanju

Visoko obrazovane osobe svoju nekonkurentnost na tržištu rada vezuju za nedostatak radnog iskustva

Sve ozbiljniju prepreku predstavljaju kolege koje studiraju po programu Bolonje jer fakultete završavaju brže (samim tim su mlađi što je prednost) i lakše, te imaju znatno više ocene, čime se prosek ocena osoba koje su ranije završile fakultet značajno devalvira

Velika konkurentnost ne predstavlja probme u ovom trenutku, već malo slobodnih radnih mesta uslovljenih pre svega Svetskom ekonomskom krizom


© 201

0 Ip

sos

Nedostaci mladih koji se po prvi put zapošljavajuVišestruki odgovori; Baza: Sva preduzeća u uzorku

44%

43%

29%

22%

13%

10%

18%

6%

Konrektna znanja, koja senedovoljno uče u školi i na faku


Motivacija

Radna disciplina

Specifična znanja, koje se ne učeu svim školama i na sv

Poslušnost, adekvatan odnosprema starijim kolegama

Drugo

Bez odgovora

Poslodavci konkretno navode sledeće:

“Praksa nedostaje svima” “Nepoznavanje stranog jezika” “Ne znaju da pišu mejlove” “Ne znaju da komuniciraju međusobno” “Nisu imali iskustva iz držanja prezentacija” “Ne znaju da govore pred većim skupom “Nisu kompjuterski pismeni” “Ležerno su obučeni” “Ne prave razliku između mobinga i konstruktivne kritike” “Ne znaju da kažu dobar dan”; “Zbunjeni su i uplašeni pred klijentima”“ Nisu navikli da rade punom parom, vole da prave pauze”Poslodavac: “Fakuteti bi svoja predavanja

trebalo da prilagode realnim poslovima”

Prema Vašem mišljenju, šta mladim ljudima bez iskustva nedostaje da bi mogli kvalitetno obavljati posao u struci?


© 201

0 Ip

sos

Ključni nalazi

Kod mladih se oseća izvestan pesimizan kada govore o tome kada će naći posao

Skoro četvrtina mladih veruje da će na posao čekati 1-2 godine

Ipak, 70% mladih nada se da će dobiti posao u struci i u skladu sa kvalifikacijama

Većina mladih spremna je da radi za platu koja je ispod onog što smatraju da zaslužuju

Mladi su u potpunosti svesni svojih nedostataka i postoji visok stepen saglasnosti u percepciji nedostataka mladih od strane poslodavaca i njih samih: prethodno radno iskustvo i nedostatak specifičnih stručnih znanja


© 201

0 Ip

sos

Sadržaj








Spremnost na žrtvu


Prepouke


© 201

0 Ip

sos

Preporuke

Pokrenuti široku kampanju kako bi se:

U javnosti dodatno učvrstilo uverenje da su mladi u teškom položaju kada je zapošljavanje u pitanju (kroz komunikaciju utvrđenih činjenica u ovom istraživanju)

Javnosti ukazalo na postojanje diskriminacije mladih prilikom zapošljvanja (zahtevane godine starosti i radno iskustvo)

Podstakao proces sistemskih promena u sistemu obrazovanja, usklđivanjem kvota za upis sa realnim potrebama tržišta i povećanim obimom praktične nastave

Organizovati obuke i seminare, kako bi se mladi u potpunosti upoznali sa metodama traženja posla, procesom selekcije, kako bi stekli veštine pisanja CV-a i motivacionog pisma, i razumeo značaj volontiranja

Podržati programe u kojima mladi mogu da steknu radno iskustvo i animirati kompanije da mladima daju šansu da nauče posao i steknu iskustvo


© 201

0 Ip

sos

Legal mentions

© 2010 Ipsos – All rights reserved.

This proposal constitutes the sole and exclusive property of Ipsos. Ipsos retains all copyrights and other rights over, without limitation, Ipsos' trademarks, technologies, methodologies, analyses and know how included or arising out of this proposal.The addressee of this proposal undertakes to maintain it confidential and not to disclose all or part of its content to any third party without the prior written consent of Ipsos. The addressee undertakes to use this proposal solely for its own needs (and the needs of its affiliated companies as the case may be), only for the purpose of evaluating the proposal for services of Ipsos. No other use is permitted.

Documents

Zaposljavanje Mladih u Beogradu Kancelarija Za Mlade Izvestaj