novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 130 • četvrtak, 10. 8. 2017. • 19 dinara

U VeternikU obeležen Dan sećanja

Zlatna deca Zlatnih roditelja

Oficirac i Bećarac za ljuBitelje Dunava

Vučić: nikada više progoni Srba

2 10. AVGUST 2017.

327. JUL 2017.27

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАdigitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ

4 10. AVGUST 2017.

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

(Ne)rado žeNe idu u vojNike

Ideja da i lepši pol služi vojsku nije pitanje ravnopravnostistr. 10/11

Pružaju ljubav i beskrajNo su otvoreNi

Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Novog Sada postoji pet i po decenijastr. 20/21

oficirac i bećarac rezervisaNi za ljubitelje duNava

Divlje novosadske plaže najdraža kupališta i mladih i starihstr. 18/19

Privlače me istraživački izazovi

Vanredna profesorka Fakulteta tehničkih nauka dr Vesna Stojakovićstr. 26/27

zlatNa deca zlatNih roditelja

str. 30

vučić: Nikada više ProgoNi srbaU Veterniku obeležen Dan sećanja na ubijene i proterane Krajišnike 1995. godine str. 6/8

sadržaj

glavNi juNak mađarske drame

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (5)str. 24/25

510. AVGUST 2017.

nedelja, 6. avgust

Kreditom do zemlje i proizvodnjeRazvojni fond APV i ima otvorenih osam kreditnih linija koje su namenjene razvoju privrede, poljoprivrede i lokalnih samouprava. Kamatne stope iznose jedan ili dva odsto za korisnike kredita koji dolaze iz opština koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti, dok kamate mogu biti dva ili tri odsto za korisnike koji poslovanje obav-ljaju u opštinama iz prve i druge kategorije razvijenosti. Otvoreni su konkursi za du-goročne kredite za poljoprivredu, za dugoročne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i za kratkoročne kredite za obrtna sredstva u poljoprivredi.

utorak, 8. avgust

Nova zgrada hitne pomoći do prolećaIzgradnja nove zgrade Zavoda hitne medicinske pomoći teče prema planovima i biće završena do kraja marta naredne godine, rekao je član Gradskog veća zadužen za zdravstvo prof. dr Zoltan Horvat.– Grad i Pokrajina zadovoljni su izvođačem radova, koji poštuje rokove i čak ide ispred termina. To nam otvara nove mogućnosti, zato što će u staru zgradu biti premešten deo limanskog doma zdravlja. Tamo će početi temeljni radovi finansirani bespovratnim sredstvima iz fonda Republike Srbije od oko 400 miliona dinara – rekao je Horvat.

četvrtak, 3. avgustDoček futoških šampiona

Na platou KC „Mladost” u Futogu svečano su dočekani učenici OŠ „Miroslav Antić”, kikbokser Slobodan Mijajlović i Ansambl narodnih igara i pesama KC „Mladost”.

Laureati Vidovdanske nagrade za rezulta-te postignute na takmičenjima iz fizike i

hemije, đaci OŠ „Miroslav Antić” osvojili su prvu nagradu za projekat „Energija – izvor života” na međunarodnom takmičenju Star

T Luma Centre u Finskoj u konkurenciji 800 škola iz 36 zemalja. Evropski i svetski prvak

u kikboksu Slobodan Mijajlović osvojio je zlato na takmičenju The World Games, dok je Ansambl osvojio prvu nagradu na među-

narodonom festivalu folklora u Poljskoj.

petak, 4. avgust

Nema tolerancije za nasilje

Moramo imati nultu toleranciju prema sva-koj vrsti nasilja, rekao je pokrajinski zaštit-

nik građana na kolegijumu posvećenom ovoj temi. Kako se čulo, ukupni kriminalitet u Sr-biji se smanjuje, ali je nasilje sve izraženije. – Glavne pritužbe žrtava su da im ne veruju institucije sistema, da oni uvek nešto moraju da dokazuju iako su oštećeni – kaže Jasmina

Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije.

subota, 5. avgustSlovačke narodne

svečanosti

U Bačkom Petrovcu u Slovačkom vojvo-đanskom pozorištu 56. Slovačke narodne

svečanosti otvorio je pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s ver-skim zajednicama Miroslav Štatkić. Trod-nevna manifestacija svake godine okuplja predstavnike slovačkog naroda i njihovih najvažnijih institucija u našoj zemlji. Uz

tradicionalno bogat i raznovrstan kulturni i umetnički program slovačkih institucija i udruženja, brojnim gostima iz naše zemlje,

Republike Slovačke i drugim zvanicama obratili su se i predsednica Nacionalnog sa-veta slovačke nacionalne zajednice Ana To-manova Makanova, predsednik Matice slo-vačke Jan Brtka i predsednik Opštine Bački

Petrovac Srđan Simić.

ponedeljak, 7. avgustMirović: Izgradnja nove zgrade RTV-a veliki projekat

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović za-jedno sa zamenikom generalnog direktora RTV-a Jožefom Klemom obišao je radove na rušenju zgrade Radio-televizije Vojvodine na Mišeluku.– Ovim je započet veliki posao na koji se čekalo gotovo dvadeset godina. Građevinski izvođač radova „Elita kop” ozbiljno je pristupio radovi-ma i očekuje se da će otklanjanje ostataka zgra-de biti završeno i pre dogovorenog roka od 120 dana – rekao je Mirović.

sreda, 9. avgusZa vađenje mulja iz DTD-a 220 milionaOd marta se redovno vadi mulj iz kanala DTD plovnim bagerima JVP „Vode Vojvo-dine“. Dva plovna bagera trenutno su na kanalima Bečej–Bogojevo i Vrbas–Bezdan. Biće izvađeno oko 160.000 kubika mulja, a radovi će koštati blizu 60 miliona dinara. Po završetku ovih radova plovni bageri će raditi na spoju kanala Bečej–Bogojevo i reke Tise, kao i na Trianglu Prigrevice, odakle bi trebalo da se izvadi još 100.000 kubika nanosa. Za izmuljavanje kanala DTD ove godine ukupno je namenjeno 220 miliona dinara.

6

na licu mesta

10. AVGUST 2017.

Vučić: Nikada više progoni SrbaU VeternikU obeležen Dan sećanja na Ubijene i proterane krajišnike 1995. goDine

710. AVGUST 2017.

Sećanju na žrtve prisustvovao je celokupan državni vrh Srbije i Re-publike Srpske, predsednici Alek-sandar Vučić i Milorad Dodik, premijerke Ana Brnabić i Željka Cvijanović kao i patrijarh Irinej sa sveštenstvom.

– Kažu da brojke najbolje govore pa ću zato izreći samo još neke od brojeva koji oslikavaju razmere po-groma, pored izgubljenih ljudskih života. Uništene su 24.752 srpske kuće, svi srpski industrijski pogoni, 13.000 privrednih objekata, 182 za-družna doma, 113 vodovoda, 96 tra-fostanica i 56 zdravstvenih stanica. Neki od trafostanica i dalekovoda i danas ne rade, valjda kao kazna onim malobrojnim Srbima koji su se vratili i koji bi da umru na svojim ognjištima – istakao je Vučić.

Planirano zatiranje svega srpskog. Rekao je i da je cilj Hr-vatske bio da Srbi nestanu s terito-rije Banije, Like, Korduna, severne Dalmacije, Slavonije i Krajine ne samo fizički nego i u duhovnom i kulturnom pogledu.

– Srušili su i oštetili 78 crkava, uništili 920 spomenika, oskrnavi-li 181 groblje i opljačkali ili oštetili 29 muzeja. Tražili smo, zahtevali u svakom našem susretu od najviših zvaničnika Hrvatske da se makar neka prava Srbima vrate. Bar pravo na električnu energiju, koju je Srbin iz Like Nikola Tesla još u prošlom veku čitavom svetu podario. Traži-li smo i tražimo ista prava za Srbe

koji žive u Hrvatskoj, ne veća, kao što ih imaju Hrvati ili građani Sr-bije bilo koje druge nacionalnosti u Srbiji – rekao je Vučić.

Ubijali su decu. Dodao je da ne zna da li će naši susedi ikada pre-stati da slave našu nesreću, ali zna da Srbi opet imaju glas, onaj koji se čuje i poštuje.

– A taj glas će nastaviti da pod-seća ceo svet da se avgusta 1995. ponovo dogodio zločin nad starim i nemoćnima. Oduzeli su detinjstvo malom Jovici Drči, koji je tada imao samo šest godina. Osim njega, ubi-li su brata i sestru – Žarka Rajića, starog devet godina, kojem je celo lice bilo ispečeno, i 11-godšnju Ne-venku Rajić. Tom divnom detetu, ćerkici i sestrici, glava je odvojena od tela. Kome je šta skrivila? Ubili su i Darka Vukovića, kojem je ži-vot ugašen sa 13 godina. I on je bio kriv. Srbin je. Danas na ovaj Dan sećanja na stradale i prognane Srbe sećamo se naše dece koja su ubije-na, prisećamo se svih naših žrtava, među kojima je bilo i žena i starih, ali i mladih muškaraca u punoj sna-zi. Srbija danas ima snage da zaštiti svoj narod i da više nikada ne do-zvoli progone po etničkoj osnovi – poručio je Vučić.

Nijednu više oluju, nikakvu i ni-kada više srpski narod ne bi mogao da preživi, istakao je predsednik Sr-bije.

– Zato, dragi građani, danas vam kažem onako kako to neko nije bio

Vučić: Nikada više progoni SrbaU VeternikU obeležen Dan sećanja na Ubijene i proterane krajišnike 1995. goDine

Autor: Eržebet Marjanov Foto: Andraš Otoš

Fudbalski stadion u Veterniku bio je pretesan za više dese-tina hiljada ljudi koji su se okupili u 20 sati da se podse-te tragičnih događaja iz leta 1995. godine i da odaju poštu stradalim Srbima iz Krajine

koje su poubijale i proterale hrvatske vojno-policijske snage. Pre 22 godine tih avgustov-skih dana ubijeno je najmanje 1.800 a pro-terano više od 200.000 Srba iz tadašnjeg zapadnog dela Republike Srpske Krajine.

na licu mesta

8

spreman iz naše zemlje 1995. godi-ne da kaže i obećavam vam jasno i glasno: Srbija nigde više na srpskom etničkom prostoru neće dozvoliti sprovođenje takvih zločinačkih ak-cija protiv srpskog naroda – istakao je Vučić.

Bićemo jedno. Predsednik Re-publike Srpske Milorad Dodik pri-likom obraćanja okupljenima rekao je da je hrvatska akcija tog leta bila završni čin onoga što je davno pla-nirano i što je postala zvanična po-litika Nezavisne Države Hrvatske.

– Srbi su napustili svoja ognjišta jer im je pretio kompletan pomor. Pretilo je da nas pobiju sve do za-dnjeg uz asistenciju međunarodne zajednice, koja je godinama osmi-šljavala i realizovala projekte širom Jugoslavije koji su mogli da se oka-rakterišu kao antisrpski – naveo je Dodik.

Kazao je da se moramo okrenuti životu i da verujemo u Srbiju i Re-publiku Srpsku.

– Verujem da ćemo biti jedno. U teritorijalnom i državnom smislu. Pozivam narod da da snagu pred-sedniku Vučiću, Vladi Srbije i Repu-blici Srpskoj da se izbore i nastave da se bore kako ne bismo nestali. Srbi su ostali okupljeni, ostali smo jaki, danas su Srbija i Republika Srpska najstabilnije u regionu. Sr-bija s predsednikom Aleksandrom Vučićem dobija novu snagu, naše institucije funkcionišu, naše vlade i parlamenti nisu ugroženi – rekao je Dodik.

Zločin bez kazne. Nakon pro-terivanja Srba Hrvatska je uspo-stavila kontrolu nad zapadnim de-lom Krajine, a cela akcija jedno je od najsurovijih etničkih čišćenja u ratovima u kojoj su oko 62 odsto žrtava bili civili. Za stravičan zlo-čin počinjen nad krajiškim Srbima nikad niko nije krivično odgova-rao. Podsetimo, pred Haškim tri-bunalom trojica hrvatskih generala – Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak – iako su prva dvojica prvostepenom presudom Tribunala bila osudena na 24 i 18 godina za-tvora – u žalbenom postupku oslo-bođena su po svim tačkama optuž-nice. Njihovo puštanje na slobodu

izazvalo je žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje.

Veternik se nedeljama pripremao za obeležavanje godišnjice pogroma Srba. Uredno su očišćeni svi kanali za kišnicu, pokošena je trava, ofar-bane su ograde, izbetonirane su uli-ce kod stadiona... Ovaj deo Novog Sada nije slučajno odabran da bude centralno mesto ovogodišnjeg obe-ležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe jer ovde je gotovo polovina stanovništva poreklom iz Krajine.

Počelo je 1971. Meštani pričaju da su se mnogi doselili još počet-kom sedamdesetih godina, posle Maspoka – masovnog nacionalistič-kog pokreta u Hrvatskoj pod pokro-viteljstvom Savke Dabčević Kučar i Mike Tripala. Pokret je zahtevao is-ključenje srpskog jezika, a Hrvatsku je deklarisao kao nacionalnu drža-vu Hrvata.

– Zbog Maspoka određeni broj Srba bio je razočaran i odlučio da napusti Krajinu ali i velike hrvat-ske gradove u kojima su tad živeli. U to vreme u Veterniku je bilo do-sta placeva na prodaju pa su mnogi Krajišnici iskoristili priliku da ovde kupe plac i sagrade nov dom. Samo u mojoj ulici podignuto je petnae-stak takvih kuća. Nakon pogroma 1995. godine upravo je kod tih lju-di veliki broj proteranih Krajišnika pronašao privremeni krov nad gla-vom. U mojoj kući je bilo smešteno dvanaestoro ljudi, uglavnom rodbi-na iz Krajine. Dve godine smo deli-li s njima sve što smo imali – priča Slavko Veselinović iz Veternika.

On je 5. avgusta 1995. godine traktorom dovezao grupu prote-renih starijih ljudi iz sela Golubić, svog rodnog mesta ispod Velebita.

– Među njima su bili i moji sta-ri roditelji, krenuli su traktorom prema Srbiji, ali su imali defekt na putu. Čim sam to saznao, krenuo sam s bratom i ujakom iz Veternika da im pomognem. Pronašli su ih u Bravskom kod Petrovca. Popravili smo traktor, zatim je brat preuzeo brigu o roditeljima, ujak o svojoj rodbini, a ja sam seo za volan. Do Veternika sam dovezao starije žene i muškarce koji su bili u prikolici – priseća se Veselinović.

Tražili smo od Hrvatske da povratnicima da bar pravo na

električnu energiju, koju je Srbin iz Like Nikola Tesla još u prošlom

veku čitavom svetu podario10. AVGUST 2017.

9

Svečanost povodom obeležavanja Dana rečne flotile Vojske Srbije održana je na brodu Kozara ispred Keja žrtava racije. Pripadnici flotile svoj

dan obeležavaju u znak sećanja na 6. avgust 1915. godine kada je s navoza Čukarica porinut prvi srpski ratni brod, oklopni čamac „Jadar”, čime je otpočela istorija Rečne ratne flo-tile Vojske Kraljevine Srbije.

Svečanosti su pored ostalih zva-ničnika prisustvovali gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ministar odbrane Republike Srbije Aleksandar Vulin.

– Srce Rečne flotile je smešteno u Novom Sadu i Grad im je uvek bio dobar domaćin i partner. Verujem da ćemo i s novim ministrom od-brane nastaviti realizaciju svih onih poslova o kojima je Grad razgovarao s Ministarstvom, a reč je o imovini Vojske Srbije u Novom Sadu. Isko-ristio sam priliku da i danas o tome razgovaram s ministrom jer su to važna pitanja i za Grad i za Vojsku. Još jednom čestitam praznik Rečnoj flotili, a siguran sam da će njeni pri-padnici čuvati mir na našem moru, na Dunavu – naglasio je gradonačel-nik Miloš Vučević.

Ministar Vulin istakao je da je Rečna flotila važan deo Vojske i da je obeležavanje 6. avgusta tradici-ja duga više od veka otkako je Voj-ska Kraljevine Srbije izašla na svoje reke.

– Srbija je izborila svoje pravo da odlučuje o spoljnoj i unutrašnjoj poli-tici i tog prava se neće nikada odreći, i zato moramo imati snažnu armiju koju čine zadovoljni pripadnici i koja poštuje i razume čitavo društvo – ka-zao je Vulin.

Prisutnima se u ime organizatora svečanosti obratio komandant kape-tan bojnog broda Andrija Andrić, a upriličen je i defile brodova na Du-navu.

SvečanoSt na Dunavu

Dan Rečne flotile

10. AVGUST 2017.

10 10. AVGUST 2017.

Kada bih imala prili-ku, ponovo bih išla u vojsku! Bila sam tri meseca na obu-ci, prvo za pešadiju u Somboru, zatim u Novom Sadu za

kormilara broda na rečnoj flotili. Na-učila sam da rukujem oružjem i neke vojne discipline. Tako za Novosadski reporter priča 21-godišnja Aleksan-dra Marjanov, koja se pre tri godine prijavila na vojnu obuku za žene.

Želela sam da služim vojsku pola godine, ali je bilo mogućnosti samo za tri meseca, priča nam ova Novo-sađanka.

– Daj šta daš, prihvatila sam ono

što mi je tada bilo ponuđeno. Bilo mi je teško, ali ipak smatram da bi tre-balo da i žene služe vojsku. Uz jednu napomenu – pre nego što žene budu pozvane u vojsku, moraju je služiti i svi radno sposobni muškarci. To zna-či da prvo treba da budu pozvani u vojsku svi tatini i mamini sinovi, a ne da sede kod kuće i čupkaju obrve – kategorična je Sandra, koja se nada da će uskoro dobiti posao u vojsci.

Neutralnost košta. Prema po-dacima, u ovoj godini je dobrovolj-no služenje vojnog roka započelo 385 vojnika, među njima i 57 žena. Priča o tome da bi ubuduće i žene mogle da služe vojsku poput muškaraca nedav-

Autor: Eržebet Marjanov

Na Kosovu sam 1982. godine imao i ženski bataljon, ali taj pokušaj se nije pokazao dobrim. Zbog fizičke

konstrukcije jedino su mogle dobro da rade jutarnju gimnastiku – kaže

pukovnik Miroslav Španović

(Ne)rado žene idu

u vojnike

IdEja da I lEpšI pol služI vojsKu NIjE pItaNjE ravNopravNostI

nsreporter.rs

1110. AVGUST 2017.

no se pojavila u štampi nakon najave da će Ministarstvo odbrane do kraja godine usvojiti strategiju odbrane na osnovu koje će se konkretno znati da li će i na koji način između ostalog i žene morati da služe državi.

– Svaka armija ima svoju vojnu komponentu, ali isto tako i civilnu i ima potrebu da se određene veštine i specijalnosti prenesu na što veći broj građana. Tako je u svim zemljama na svetu, posebno u zemljama koji ne mogu da se oslone ni na jedan pakt. Ne zaboravite, mi smo neutralna ze-mlja, nemamo na koga da se osloni-mo, možemo se osloniti samo na sebe i svoje stanovništvo – izjavio je mini-star odbrane Aleksandar Vulin.

Bez kalašnjikova. Kazao je i da su muškarci i žene u Srbiji ravno-pravni u svemu, pa i kada je u pitanju odbrana zemlje.

– Sve radno sposobne žene u Srbi-ji biće pozvane na vežbe iz prve po-moći, civilne zaštite i postupanja u slučaju poplava, požara i zemljotre-sa. S druge strane, dame koje su već služile vojsku, ići će na obuku pod oružjem, kao i njihove muške kole-ge. Kada ovaj predlog bude zakonski regulisan, svi građani Srbije će, bez obzira na pol, biti dužni da se odazo-vu pozivima za vojnu i civilnu obuku – poručio je Vulin.

Vulin je donekle objasnio kako bi trebalo da izgleda obuka iz prve po-moći i civilne zaštite.

– Naravno da niko ne misli da civi-lu treba dati kalašnjikov, ali i te kako mislim da civilu damo zavoj, sposob-nosti i veštine da pomogne u elemen-tarnim nepogodama – naveo je mini-star odbrane rekavši da je uloga žene u civilnoj zaštiti i odbrani od velikog značaja za našu državu.

Muški posao. Ideja da bi i žene mogle biti pozvane u vojsku izazva-la je razne komentare u štampi i na društvenim mrežama gde je postala tema broj jedan. Ima onih koji su po-put naše sagovornice s početka tek-sta oduševljeni idejom jer podvlači rodnu ravnopravnost, ima onih koji zbijaju šale na račun najave, ali ima i onih koji su se naljutili...

Pitanje ipak nije jednostavno jer traži odgovor profesionalaca.

– Ne! Žene ne treba da služe voj-sku. Takva odluka bila bi velika greš-ka! Jesam za ravnopravnost polova, da žene s istom kvalifikacijom za isti posao dobiju istu platu kao muškar-ci i da napreduju u karijeri kao muš-karci, ali služenje vojske nije pitanje ravnopravnosti polova, nego je pita-nje biologije, konstrukcije žene. Mo-

žete li da zamislite ženu specijalca u punoj opremi kako nosi teret od 38 kilograma i puzi u blatu, dok muškar-ci sede kod kuće i čupaju obrve? Na Kosovu i Metohiji 1982. godine imao sam i ženski bataljon, ali taj pokušaj nije se pokazao dobrim. Zbog fizičke konstrukcije jedino su mogle dobro da rade jutarnju gimnastiku – kaže za naš list Miroslav Španović, pukov-nik u penziji.

Nisu za oružje. Isti stav ima i ne-kadašnji oficir bivše JNA Demo Beri-ša. Navodi da je generalno protiv toga da žene služe vojsku pod oružjem.

– Ima nekih pomoćnih poslova u vojsci koje žene mogu odlično da rade. Na primer, mogu dobro da ura-de analize ili da budu angažovane na radaru, ali nikako nije dobra ideja da budu aktivni vojnici. To tvrdim na bazi iskustva iz osamdesetih i de-vedesetih godina, iako smatram da žene možda lakše prepoznaju nepri-jatelja od muškarca, ali njihova kon-strukcija jednostavno nije za služenje vojske pod oružjem – kaže on.

Žene su retko učestvovale u borba-ma, ali kada jesu, svojom hrabrošću su obezbeđivale mesto u istorijskim čitankama. Poznati portal Listverse prošle godine je sastavio listu hra-brih žena ratnica, među kojima je i Srpkinja Milunka Savić. Rođena je kod Raške 24. juna 1890. godine kao kći Radenka i Danice.

Žena general? Milunka je bila najodlikovaniji ženski vojnik svih vremena. Borila se u Balkanskim ra-tovima 1912. godine i u Prvom svet-skom ratu kao dobrovoljac u Gvoz-denom puku komandanta Dimitrija Matića.

Tokom vojne službe ranjena je de-vet puta, ali je to nije pokolebalo. U vojsku je ušla umesto maloletnog brata, želeći da ga zaštiti pretvarajući se dugo da je muškarac. Kada je prvi put ranjena, otkriveno je da je žena, ali zahvaljujući velikoj hrabrosti koju je pokazala, nije kažnjena zbog laž-nog predstavljanja. Odbila je da bude vojna bolničarka i čim se oporavila, vratila se u borbu. Milunka je dobila odlikovanja za herojstvo od Francu-ske, Rusije i Velike Britanije.

Milunka Savić je umrla 5. oktobra 1973. u Beogradu, gde danas jedna ulica na Voždovcu nosi njeno ime.

– Postoje hrabre žene koje su se isticale u borbama. Ali to ne menja moj stav da žene ne treba da služe vojsku jer ih majka priroda nije pri-premala za to. Uostalom, da li ste čuli da je neka žena postala general? – pita Španović.

12 10. AVGUST 2017.

Do pre dve-tri decenije Me-sna zajednica „Detelinara” bila je gradska zona u ko-joj je isključivo bila zastu-pljena individualna gradnja odnosno privatne porodič-ne kuće. Za kratko vreme

nisku gradnju zamenile su zgrade i kolek-tivni stambeni objekti, na mestu uličica iz-građeni su bulevari i ovo mirno novosadsko naselje postalo je potpuno urbani stambeni i blokovski kvart.

Pored stanova ima poslovnog prostora, manjih tržnih centara, mnogo radnji, zaba-višta i škola i ustanova, među kojima je Kli-nički centar Vojvodine najveći, a Novosad-ski sajam je najprostraniji poslovni prostor u celom gradu.

Nagla izgradnja. To urbano naselje na-ziva se Nova Detelinara i pripada Mesnoj zajednici „Detelinara”. Okružena je s četiri bulevara, među kojima je i najnoviji Bulevar Evrope, zatim Futoškim putem, Rumenač-kom, Hadži Ruvimovom i Ulicom Kornelija Stankovića, a njih u raznim pravcima spaja 28 ulica.

Po broju stanovnika, kojih ima 18.263, od čega su 15.054 birača, slovi za jednu od naj-većih mesnih zajednica u Novom Sadu. Sta-novništvo je veoma mešovito. Dosta ljudi doselilo se iz drugih delova grada i drugih mesta. Ima priličan broj mladih porodica i primetno više dece.

Porast broja stanovnika u ovom delu gra-da beleži se u poslednje dve-tri decenije, a najviše usled nagle izgradnje višespratni-ca namesto nekadašnjih porodičnih kuća. Samo nekoliko ulica na Novoj Detelinari zadržalo je stari izgled i tu su i danas poro-dične kuće s ozelenjenim baštama i dvori-štima, što je po nekim stanovnicima ovog dela grada prava stambena oaza.

Higijena uvek na meti. Zbog svih ovih promena i urbanizacije Nove Detelinare jav-ljaju se pojedini prateći problemi, najpre u vezi s higijenom i nedostatkom prostora za parkiranje.

– Da ste nas u decembru pitali koje pro-bleme primećujemo u našoj Mesnoj za-jednici, možda ne bismo na prvom mestu rekli da je to komunalni otpad, smeće i nadzemni kontejneri. Sad leti, pogotovo ovog leta kada su temperature izuzetno visoke, smeće nam je najveća smetnja, na-ročito tamo gde nema podzemnih kontej-nera. Naravno da je u pitanju smrad koji se neminovno širi iz kontejnera koji ne mogu ni da se zatvore, a neki su i puknuti pa što-šta iz njih procuri. Onda je dodatni pro-blem i to kad „Čistoća” isprazni i odnese otpad, ostaju smrdljive bare zbog kojih je prilaz kontejneru otežan pa stanari samo zafrljače kese i smeće se raspadne pored kante – ispričao je Milan Kozomora, žitelj MZ „Detelinara”.

Prema njegovim rečima, ne žali se na rad JKP „Čistoća” jer oni redovno prazne kon-

tejnere, ali problem je što se ulice ne peru kao ni ta mesta gde stoje posude za otpad. Kozomora navodi i da je zanemarena i higije-na među zgradama jer nema korpi za otpad, a mnogo je prolaznika i dece koja se igraju ispred svojih ulaza, pojedu neki slatkiš ili sladoled i ambalažu bacaju na zemlju.

– Moram priznati da nam nije baš uredna ni zelena površina. Na mnogim mestima je uništena, a na mnogima je zapuštena jer se ne kosi i ima više korova nego trave – objaš-njava Kozomora.

Kontejneri su zamenjeni u velikom broju ulica, i to u: Stevana Mokranjca, Pasterovoj, Janka Veselinovića, Koste Racina, Canka-revoj, Svetislava Kasapinovića i u Joakima

Vujića. Žitelji ovog dela Novog Sada kažu da sad ima manje problema i s psima luta-licama.

Kola mnogo, parkinga malo. Potpu-no je jasno da je u ovako mnogoljudnoj Me-snoj zajednici izražen i problem s parkira-njem. Svako mesto na trotoaru ili pomoćnoj saobraćajnici zauzeto je vozilom i često pe-šaci moraju da obilaze automobile.

– Mnogo je u okolini poslovnih zgrada i javnih objekata u koje ljudi navraćaju po ceo dan. Parking uvek nedostaje, a naročito za vreme sajamskih manifestacija. Veliki je problem i u Hadži Ruvimovoj i u bloku pre-ma staroj Detelinari. Tu ima mnogo visokih

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Žitelji kažu da su zadovoljni kako su ozelenjeni bulevari i međublokovski prostor, ima mnogo drveća, što im je veoma važno zbog visokih zgrada i betona

Nova Detelinara izrasla u gradU MesNoj zajeDNIcI „DeTelINara” NeMa većIh probleMa

nsreporter.rs

1310. AVGUST 2017.

zgrada, a ulice su uske, nekadašnja dvorišta kuća su zauzeta objektima i nema dovoljno prostora da se ostavi automobil, a da niko-me ne smeta. Malo je drugačija slika kada se krene prema Bulevaru Evrope. Pošto za-sad nema poslovnih zgrada i samo s jedne strane bulevara ima zgrada, parkiranje nije toliki problem. Kako će biti za koju godinu, ne znam – kaže Mirko Marić.

Ulice i asfalti, kao i pešačke staze u zado-voljavajućem su stanju s obzirom da je ve-ćina saobraćajnica novijeg datuma. Najveći problem je, kako kažu sagovornici, kada se zbog nekih komunalnih radova i ugradnje komunalnih mreža ulica prekopa. Nekad i nedeljama čekaju da radnici ulicu vrate u prvobitno stanje. Stvaraju se gužve u sao-braćaju, a ima i mnogo više prašine.

– Još uvek ima poneko gradilište i toplo-vod, kanalizacija i vodovod moraju da se pri-ključe na nov objekat, a u nekim ulicama se menjaju instalacije jer su stare i dotrajale. U tim slučajevima je problem s uređenjem ulica, inače u većini je asfalt dobar i nema mnogo udarnih rupa. Nedostaju nam u ma-njim ulicama biciklističke staze, ali nema mnogo prometa i biciklisti su bezbedni da se kreću putem. Na svim bulevarima ima staza za dvotočkaše i u našem kraju sasvim su bezbedni – objasnio je Marić, koji je i sam biciklista.

Čeka se park. Žitelji iz ove Mesne za-jednice kažu da je javna rasveta dobra jer na bulevarima ulično svetlo uvek radi i sijali-ce se redovno menjaju, a u manjim ulicama se takođe kontroliše rad sijalica na bande-rama.

Sagovornici kažu da su zadovoljni kako su ozelenjeni bulevari i međublokovski prostor. Ima mnogo drveća, što im je veoma važno zbog visokih zgrada i dosta betona.

– Bulevar Evrope je prostran i planski ra-đen, ima mnogo travnatih i zelenih pojase-va. Zasađeno je drveće, postavljene klupe za odmor. Naročito je dobro što ima dečjih igrališta, koja su uvek puna mališana. Bilo bi dobro da se izgradi taj park između De-telinare i Novog naselja jer nam jedino ne-dostaje park gde bi bilo hlada i zelenila to-kom čitave godine. Drugačije je kad sedite u parku, a ne ispod nečije terase i drveta – naveo je Marić.

Anketirani sugrađani nemaju veće pri-medbe ni na buku ni na javni red i mir. Ako je i bilo problema, njih je rešavao uglavnom Savet MZ jer, kako kažu sagovornici, Mesna zajednica dobro sarađuje s policijom i komu-nalnom policijom koje izlaze na pozive, čak su po potrebi održavali i sastanke kad je bilo nekih nerešivih situacija.

Ova MZ od 2013. godine ponovo slavi sla-vu Mesne zajednice „7. juli”. To je stara slava pošto se ovaj deo grada nekada zvao Ivan-dansko naselje. Od pre dve godine u Mesnoj zajednici organizovali su i Uskršnje dane, i to za najmlađe, koje su animirali sportskim takmičenjima i farbanjem jaja.

Bilo bi dobro da se izgradi park između Detelinare i Novog naselja jer nam jedino nedostaje park gde bi bilo hlada i zelenila tokom čitave godine

Žitelji kažu da su zadovoljni kako su ozelenjeni bulevari i međublokovski prostor, ima mnogo drveća, što im je veoma važno zbog visokih zgrada i betona

Nova Detelinara izrasla u gradU MesNoj zajeDNici „DeteliNara” NeMa većih probleMa

14 10. AVGUST 2017.

UdrUženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama novog sada postoji pet i po decenija

pružaju ljubav i beskrajno su otvoreni

Uspesima koje postižu, korisnici doprinose rušenju čitavog niza predrasuda i limita koje pred njih postavlja društvoU

druženje za pomoć men-talno nedovoljno razvije-nim osobama (MNRO) grada Novog Sada je hu-manitarna, nestranačka, neprofitna, nevladina organizacija koja se bavi

pružanjem različitih vrsta pomoći i podrš-ke osobama sa smetnjama u razvoju i nji-hovim roditeljima.

Udruženje su 1961. godine osnovali rodi-telji mentalno nedovoljno razvijenih oso-ba s ciljem da se porodice s mentalno ne-dovoljno razvijenim članom upoznaju i da im se pomogne u ostvarivanju određenih prava i olakšica.

Na tome se delatnost Udruženja dugo i zadržala jer su sve druge funkcije, delat-nosti i detekcija mentalno nedovoljno ra-zvijenih osoba bile isključivo u nadležnosti države, kažu u ovom udruženju i ističu da je danas situacija nešto bolja, ali ne i zado-voljavajuća.

Pomoć najugroženijim porodica-ma. Do 1995. godine Udruženje nije imalo svoj prostor za realizaciju aktivnosti. U to vreme uglavnom su se bavili savetodavnim radom i informisanjem roditelja, što je pre svega podrazumevalo da roditelje uputi kako da ostvare određena prava i olakši-ce, a posebno se Udruženje angažovalo da pruži pomoć najugroženijim porodicama. Jedna od osnovnih aktivnosti u ovom peri-odu bila je i saradnja s nadležnim organima lokalne samouprave, društvenim organiza-cijama i udruženjima građana u rešavanju opšte problematike u pružanju pomoći i zaštite osobama ometenim u razvoju. Za-hvaljujući svom angažmanu, te 1995. go-dine dobijaju prvi prostor od 25 kvadrata, koji je Udruženje koristilo do 2002. U tom periodu započinju realizaciju konkretnih programa i aktivnosti namenjenih deci, omladini i roditeljima uz pomoć stručnja-ka, edukovanih roditelja i volontera.

Razvoj i aktivnosti. Od svog na-stanka daleke 1961. do danas Udruženje je osmislilo širok spektar delovanja kroz ne-koliko aktivnosti i stalno radi na njihovom usavršavanju.

Autor: marija magdalena idei trifunović

nsreporter.rs

1510. AVGUST 2017.

Biblioteka igračaka „Cvrčkoteka” ima za ciljnu grupu decu do 14 godina, sa smetnja-ma u razvoju i onu bez njih, kao i njihove ro-ditelji. Stručni tim koji realizuje ovu aktiv-nost čine: defektolozi, pedagozi, psiholozi i edukovani roditelji (bibliotekari), a realizu-ju se dvaput nedeljno. Ova aktivnost postoji od 1997. zahvaljujući britanskoj humanitar-noj organizaciji „Save The Children”, koja je 1997. u bivšoj SFRJ organizovala edukaciju za roditelje-bibliotekare i podržala otvara-nje biblioteke igračaka u Novom Sadu. Cilje-vi biblioteke igračaka baziraju se na promo-visanju prava dece u skladu s Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, izlazak u susret potrebama dece i proširivanje mo-gućnosti koje su im na raspolaganju u širem kontekstu zajednice u kojoj žive. Biblioteka pruža prostor za igru i mogućnosti iznajmlji-vanja igračaka.

Omladinski klub „Krilce” ima za ciljnu gru-pu mentalno ometene osobe starije od 15 go-dina i njihove roditelje. Ova aktivnost je kul-turno-zabavnog, edukativnog i stvaralačkog karaktera. Cilj joj je kvalitetno organizovanje slobodnog vremena mentalno nedovoljno ra-zvijenih osoba i njihovih roditelja, i njihovo međusobno povezivanje i osnaživanje. Jedan od prioriteta ovog kluba jeste uključivanje ovih ljudi u društveni život lokalne zajednice kroz posete bioskopima, pozorištima, parko-vima, izletištima, i korišćenje svih mogućih situacija za druženje s drugim ljudima, od-lascima u posete i pozivanjem drugih u goste. U ovom klubu poseban akcenat je stavljen na učenje i usvajanje socijalnih veština. Aktiv-nost realizuje stručni tim pedagoga i tri edu-kovana roditelja triput nedeljno. Aktivnost je zastupljena od 1995. godine.

Dnevni boravak. U dnevni boravak „Pri-

jatelji” dolaze umereno i teže mentalno nedo-voljno razvijene osobe preko 27 godina sta-rosti. Ovaj boravak s radom je počeo 2005. i redovna je dnevna aktivnost Udruženja do danas. Ciljna grupa su mentalno nedovolj-no razvijene osobe preko 27 godina starosti koje su izgubile pravo boravka u državnim institucijama, kao i njihove porodice. Stručni tim koji vodi boravak čine koordinator, dva vaspitača, dva stručna saradnika i 15 volon-tera nevladine organizacije Centar za volon-tere. Dinamika realizacije ovog programa je svakodnevna aktivnost od osam do14 sati. Udruženje može da primi 20 korisnika iako se gotovo svakodnevno susreću sa zahtevima drugih roditelja da i njihovo dete postane ko-risnik ovog boravka. Nažalost, u Udruženju kažu da ni prostorno ni organizaciono nisu u stanju da takvim potrebama izađu u susret i u nekoliko navrata tražili su pomoć Grada za proširenjem kapaciteta.

Klubu roditelja ciljna grupa su sami rodi-telji dece i omladine ometene u razvoju. No-silac aktivnosti je psiholog, a se održavaju utorkom. U okviru ove aktivnosti organizuju se razna tematska predavanja i roditeljski sa-stanci o aktuelnim pitanjima. Jedna od naj-značajnijih aktivnosti ovog kluba jeste posto-

janje individualnih razgovora s roditeljima i mogućnosti da se svakom ponaosob izađe u susret kad se za to ukaže potreba. Ovaj klub postoji od 1987.

Veći prostor. Udruženje se 2002. pre-selilo u mnogo veći prostor od 127 kvadrata u Ulici Seljačkih buna 83. Od tada aktivnosti Udruženja sprovode se redovno po progra-mu rada, u kontinuitetu cele godine. Danas Udruženje ima oko 260 članova.

– U poslednjih deset godina Udruženje je proširilo delatnost i osnovalo nove program-ske aktivnosti, među kojima je najznačajniji Dnevni boravak „Prijatelji”. Pored Dnevnog boravka, u Udruženju se realizuju i druge ak-tivnosti namenjene osobama sa smetnjama u razvoju kao što su Omladinski klub „Kril-ce”, Inkluzivni servis za čuvanje dece „Cvr-čak”, namenjen deci do 15 godina starosti, i Klub roditelja dece sa smetnjama u razvoju. U okviru Udruženja radi i dobro organizo-van volonterski servis koji pokriva volonter-ske radionice u samom Dnevnom boravku – rekla je Katarina Vukelić, tehnički sekretar Udruženja.

Dnevni boravak je projekat koji se finansira iz budžeta Grada Novog Sada već 12 godina. U okviru ovog programa održavaju se peda-goške, psihološke, razvojno-rekreativne, kre-ativne i dramske radionice, što na godišnjem nivou iznosi preko 900 radionica, navela je Vukelićeva.

Aktivni i vredni. Prema njenim rečima, s obzirom na to da se osobe sa smetnjama u razvoju, nažalost i ne svojom krivicom, u na-šem društvu tretiraju kao marginalizovana grupa, njihova organizacija nastoji da uključi-vanjem korisnika u lokalnu zajednicu smanji te i takve predrasude i učini život ovih osoba sadržajnijim i bogatijim.

– U skladu sa mogućnostima i zahvaljujući pomoći prijatelja Udruženja, naši korisnici su prisutni na svim manifestacijama u gradu, na koncertima, sajmovima, izložbama, a sve uz podršku naših mladih saradnika volontera.

Udruženje za pomoć mentalno nedovolj-no razvijenim osoba (MNRO) Grada Novog Sada obuhvata rad tri različita servisa.

– Prvi licencirani Dnevni boravak u Novom Sadu za osobe s intelektualnim teškoćama starije od 27 godina, okuplja trenutno 20 ko-risnika svakog radnog dana i po novom radno vreme je od sedam do 15 sati. Na ovaj način pruža se podrška ne samo direktnim kori-snicima ovih usluga već i njihovim porodica-ma. Aktivnosti koje se korisnicima nude pri-lagođene su i raznovrsne kako bi zadovoljile njihove različite individualne potrebe. Oblik rada je radioničarski i obuhvata pedagoške, psihološke, kreativne, tkačke, mađioničarske, dramske, edukativne, sportske, kulinarske, radionice životnih veština, radionice Crve-nog krsta – navodi Vukelićeva.

Kaže da nakon zajedničkog doručka slede dve radionice od po dva sata, s pauzama za kafu, osveženje i predah.

– Sem u okviru radnog vremena, tu su i

ostale aktivnosti poput izleta, kampova osa-mostaljivanja, izlazaka u grad, poseta raznim manifestacijama na javnim mestima – rekla je Vukelićeva.

Vreme s korisnicima dele zaposleni, peda-gozi, negovateljice, stručni saradnici, psiho-lozi i volonteri bogatog volonterskog servisa Udruženja, koji svojim veštinama, znanjem i istrajnošću s korisnicima postižu sjajne re-zultate i ostvaruju cilj povezivanja s druš-tvenom sredinom, socijalizaciju, edukaciju, utiču na senzibilisanje lokalne zajednice i povećavaju receptivnost osoba s intelektu-alnim teškoćama u svakodnevnom životu, napominje ona.

Briga na prvom mestu. Sve osobe koje su uključene u rad Dnevnog boravka imaju empatiju i bezuslovnu ljubav, upravo to je ono što otvara srca naših korisnika, što ih motivi-še i čini da se osećaju dobro, prihvaćeno, po-željno i vredno u zajednici kojoj pripadaju.

Svaki aplauz i iskren osmeh koji dobiju mo-tiviše ih da budu još bolji, da se konstantno usavršavaju i pronalaze uvek nove aktivno-sti u kojima postižu dobre rezultate – ističe Vukelićeva.

Njihov put do rezultata često je težak, na-pominje ona, i iziskuje strpljenje i mnogo po-drške, ali je veoma važno održati veru u to da je uspeh moguć koliko god se nekad nevero-vatnim i nedostižnim činio.

– Na tom putu s njima teret dele oni koji s njima rade i sarađuju, podupiru ih svojim strpljenjem i pažnjom, istrajavanjem i podrš-kom, trudom i ljubavlju, a kada se toliko sna-ge i vere uloži, uspeh i zadovoljstvo ne mogu izostati! Najveće zadovoljstvo ipak pružaju nam povratne informacije naših korisnika. Oni ne kriju i ne lažu, svojim iskrenim očima posmatraju svet i otvoreno govore o njemu, a kada znamo da smo doprineli poboljšanju kvaliteta njihovog svakog dana i celokupnog života, kada kućama odlaze s osmehom i ra-došću, tada nas uče jednakosti. Uče nas da i tugu i sreću doživljavamo podjednako, da nam je svima potrebna prihvaćenost i da smo, bez obzira na razlike među sobom, svi ravnopravni – kaže Vukelićeva.

Uspesima koje postižu korisnici doprinose rušenju čitavog niza predrasuda i limita koje pred njih društvo postavlja.

– Tako bismo se mogli pohvaliti svojim sjaj-nim umetničkim sposobnostima, vladanjem raznovrsnim tehnikama slikanja, veza, ruč-nih radova, tkanja, pevanja, imitacija, plesa, glume, pesničkih dostignuća, samostalnog funkcionisanja koje podrazumeva odlazak kod lekara, u poštu, u kupovinu, kod frizera, na utakmicu, u bioskop ili biblioteku, brigu o kućnim ljubimcima, čitanju novina... Poza-videli biste im na sjajnom provodu na rođen-danskim žurkama, dugogodišnjim ljubavnim vezama i nesebičnoj otvorenosti prema sve-tu. Oni osećaju i misle, imaju stavove i pro-bleme, vole i pate, šetaju i plivaju, dopisuju se na Fejsbuku, oni vas vide i čuju i mogu sve samo ako im pomognemo – zaključila je Vukelićeva.

16 10. AVGUST 2017.

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27. JUL 2017. 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18 10. AVGUST 2017.

Oficirac i Bećarac rezervisani za ljubitelje Dunava

Divlje novosaDske plaže najDraža kupališta i mlaDih i starih

nsreporter.rs

1910. AVGUST 2017.

Oficirac je najstari-ja plaža u Novom Sadu, doduše, sa sremske strane Du-nava. Na njemu su se kupali nekadašnji oficiri austrougar-

ske vojske, a danas na toj prirodnoj i divljoj plaži letnje vrele dane provode Petrovaradinci, Podbarci, Salajčani i oni Novosađani koji cene slobodu, a pomalo vole i rizik.

Dobri plivači i ronioci kažu da je na ovakvoj plaži vrlo važno biti oprezan jer nema spasilaca niti ogra-ničenja pri ulasku u dubinu. Ko ide redovno na Oficirac, zna kako je Du-nav varljiv i opasan, brz i nepred-vidljiv na okuci gde skreće ka jugu i gde ogromna snaga vode caruje i neoprezne može da zavede na dalek put. Nizak vodostaj Dunava ove go-dine išao je na ruku svim ljubiteljima kupanja, neplivačima i najmlađima što se u plićaku brčkaju jer je Dunav ipak pri takvom vodostaju mnogo pi-tomiji.

Prirodni pesak. Oficirac je lju-bav mnogih baš zbog toga što je neta-knut i neurbanizovan. Pesak je lepši nego na drugim novosadskim plaža-ma iako niko ne brine o njemu. Za pesak se pobrine sam Dunav tokom godine kada nadolazi i kad opada. S ove plaže i zalazak sunca je najlepši, a kad ono zađe za kule na keju, mladi se na ovoj plaži zabavljaju uz muziku na dobrim žurevima.

I nekoliko kafana improvizovanih nije narušilo ono divlje i prirodno na Ofisu, kako ga zove petrovaradinska omladina. Da ima zamerki, činjenica je, a one su obično upućene na račun gradske vlasti jer nije svakom kupaču prihvatljivo da sve ove godine nije na-pravljen mokri čvor radi higijene.

– Odrasla sam na Oficircu, a sad moja deca tu rastu. Žao mi je što ni-kako da naprave javni toalet. To je jedino što ovoj plaži nedostaje. I to najviše zbog toga što ima mnogo mališana, a higijena je diskutabilna – kaže Milena Popović iz Petrovara-dina.

Baba Olja se žali i na to što je gra-dilište Žeželjevog mosta u blizini pa se boji da pusti unuke da se slobodno kreću po celoj plaži.

– Jedan dan brod je privezan pa ima sajli u vodi koje se ne vide i bo-jim se da se unuci ne povrede. Ina-če, ova plaža je mnogo humanija od gradske jer nema sto vrsta muzike, kafana i drugih mamaca za trošenje novca do besvesti. Kako decu odvesti u neki tržni centar kao što je Štrand i reći im da mogu samo da se kupaju

bez sladoleda i sokova ceo dan – pita se baka Olja.

Na ovoj plaži ima i onih ljudi koji dovode ljubimce da se osveže. Ali ovde su svi naučeni da je plaža za narod, a ne za kućne ljubimce i zna se ko ima prednost, kaže Vlada Stoj-kov.

– Najlepše je rano ujutru kad nema nikoga ili ovih dana kada je bilo ne-normalno toplo dođu deca da se ku-paju, ali retko. Tada se može uživati u mirnoj vodi, pesku i tišini. Popodne je već graja, jurnjava, prskanje i lop-tanje, ali volim i to samo da sam na Oficircu i kraj vode – kaže Stojkov.

Bećare zamenili psi. Druga omiljena divlja plaža na Dunavu za većinu Novosađana je Bećarac. Do-bila je ime po tome što su se na njoj u građanskom Novom Sadu kupali be-ćari i večite neženje. Sredinom 20. veka ova plaža se prostirala do pola Limana. I svi koji je se sećaju, a ima ih, kažu da nigde nije bio lepši i belji pesak nego na Bećarcu, koji se pro-stirao od krivine Bulevara cara Laza-ra pa sve do Veslačkog kluba „Danu-bius”, a tamo gde su danas fakulteti Novosadskog univerziteta, bio je taj čuveni beli pesak. Nisi do vode mo-gao stići bos, a da ne dobiješ opekoti-ne, pričaju stariji Novosađani, a nije bilo ni japanki nego su klinci nosili sa sobom kartone i bacali ih ispred sebe i tako u skokovima stizali na lepi pla-vi Dunav da se kupaju.

– Nikom nije jasno kad je ova lepa, ali oronula plaža postala kereća. Sva-ke godine se ponavlja ista priča. Mi što volimo da se kupamo i družimo pored Dunava i pod hladom vrbe, ovde se uglavnom svake godine ba-rem triput posvađamo s vlasnicima čiji su psi neposlušni. Njihova prva reakcija je uvek da je to plaža za ke-rove, valjda to misle zbog toga što im je prostor za istrčavanje gore u parku kod Rektorata. Ali nije tako. I mnogo je onih koji su nevaspitani kao i njiho-vi psi, al’ ker nije kriv što trči preko mog peškira nego je gazda kriv. Opet, ima veoma vaspitanih pasa i vrlo od-govornih gazda – priča Saša M.

S druge strane, vlasnici pasa sma-traju da je ovo legitimna kereća pla-ža.

– Dolazim ovamo s psom godina-ma i videla sam svašta. Gledam da ne ugrožavam druge, ali nekad je mno-go pasa i teško ih je obuzdati – kaže Vesna T.

Tropske temperature i vreo vazduh jedino su se mogli ovih dana podneti pored Dunava. Zato su plaže bile pune svakodnevno, a kako prognostičari kažu, leto još nije ni blizu kraja.

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Oficirac i Bećarac rezervisani za ljubitelje Dunava

Bilo je slučajeva elektronskog nasilja u našoj školi posred-stvom društvenih mreža, kaže direktorka Gimnazije “Svetozar Marković” Tatja-na Vukadinović.

– Baz je aplikacija usmere-na upravo na školski milje. Učenici su mogli putem te društvene mreže da pišu dnevne komentare, ali se dogodilo da je bilo neod-merenih komentara na račun drugih učeni-ka, profesora, samih škola... Bili smo jedna od prvih škola koja je reagovala i obratili smo se nadležnima u Ministarstvu prosvete i drugim institucijama. Usledila je i vaspitna reakcija, pre svega, s učenicima. Objasnili smo im da treba da biraju reči kad kvali-fikuju nečije postupke i one koji im se ne dopadaju.

Održali smo predavanja na tu temu, a u tome nam je pomogla Policijska uprava u Novom Sadu, ističe naša sagovornica.

– Naime, u policiji rade predavači koji govore o nesagledivim posledicama ostav-ljanja fotografija ili komentara na društve-nim mrežama. U našoj školi su bile policajke Daliborka i Biljana, koje su učenicima sve-strano objasnile sve opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama. Jer gimnazijalci,

bez obzira na to koliko dobro učili, jednim klikom na telefonu mogu da naprave pro-blem.

Nema fizičkog nasilja. U našoj školi dogodilo se da su devojčice ostavljale ko-mentare s uvredljivim rečima na Fejsbuku pa smo odmah reagovali.

– Kontaktirali smo s roditeljima, čak i stupili u saradnju s drugom školom kako to ne bi preraslo u nešto ozbiljnije. Radi se o osetljivom životnom dobu, kad čak i simpa-tije među decom mogu da prerastu u nešto vrlo ozbiljno, da ne kažem i opasno. Prošle školske godine među naših 1.100 učenika u 36 odeljenja dogodio se taj incident koji su izazvale devojke, ali to ne znači da se nije mogao dogoditi i među dečacima – napomi-nje direktorka.

Generalno gledajući, ako se prisetim i ra-nijih vremena kad su se problemi u školi če-šće vezivali za dečake i fizičko nasilje, danas su ipak uočljive promene.

– Pošto se zna da učenik zbog fizičkog nasilja može biti isključen iz škole, danas ga u školama nekako nema. Dirkanje, lupa-nje čvegera i gurkanje bilo je karakteristič-no za dečake. Međutim, društvene mreže otvorile su mogućnost elektronskog nasilja

koje je jednako zastupljeno i među devoj-čicama. Zato elektronskog nasilja ima više nego ranije, i time se bavimo na časovima informatike i odeljenskog starešine, kao i na posebnim predavanjima – kaže Vukadi-novićeva.

Kolektivne šale. Posledice nasilja sva-kako mogu biti veoma ozbiljne i teške.

– Na osnovu nekoliko slučajeva koje smo imali prethodnih godina, jasno je da s uče-nikom žrtvom takođe treba raditi. I roditelji u porodici i mi nastavnici treba da naučimo decu da reaguju odmah na nasilje i da se od-brane. Naglašavam to zbog toga što postoje slučajevi kad učenik iz nekog razloga neće da reaguje. Ćuti i trpi. A razlog leži u tome kako su ga roditelji učili da se postavi. Oni su odgovorni da nauče svoje dete da reaguje. U protivnom, može mu naneti veliku štetu. Nije sramota reagovati, već suprotno, ako se ništa ne učini – od grudve snega nastane lavina problema.

Pre nekoliko godina naša učenica učestvo-vala je u kolektivnim šalama, a nije htela da reaguje.

– Bilo joj je neprijatno, u stvari, pretvara-la se pred drugovima da učestvuje u njiho-vim šalama. Čak i na svoj račun. Posle nekog

20 10. AVGUST 2017.

Nasilje je naličje strahaKonstantno zaplašeno dete, koje je na neki način osujećeno, bilo u

porodici bilo u školi, može da eksplodira i postane nasilnik

Veliko istražiVaNje NoVosadskog reportera: kakva je bezbednost u novosadskim školama

Autor: petar joksović Foto: anabela otoš

nsreporter.rs

2110. AVGUST 2017.

vremena u školi se pojavila njena mama sa zahtevom da ispiše dete. To je upravo pri-mer izostanka reakcije o kome govorim. Mada je u ovom slučaju sasvim moguće da je devojčica svojim ponašanjem htela da pri-vuče pažnju drugova, ali su šale zatim otišle predaleko. Naime, smatra se da je i negativ-na popularnost nekad poželjna – podseća naša sagovornica.

Važnost neposrednog razgovora. Treba mnogo raditi na razvijanju socijalnih veština.

– To je danas jedna od prioritetnih tema kako za roditelje tako i za obrazovni sistem. Neposredan međuljudski kontakt ustupio je mesto visokim tehnologijama – računarima i pametnim telefonima. Sve je više dece koja ne umeju da neposredno komuniciraju i ma-nje vremena provode na otvorenom, a više su upućena na društvene mreže i stanove. Sve to može izazvati neke oblike anksiozno-sti i depresije, razne psihičke probleme.

Nasilje preko društvenih mreža ravno-pravno mogu proizvoditi i dečaci i devojči-ce jednim klikom na mobilnom telefonu.

Čovek je društveno biće i iluzija je da mo-žemo bez drugih.

– Socijalna interakcija značajnija je danas više nego ranije jer su se naši životi znat-no promenili masovnom primenom visokih tehnologija. Međutim, i dalje nije dovoljno razvijena svest o tome šta sve može uzroko-vati objavljivanje nečije fotografije. Uvaža-vanje druge ličnosti je azbuka koja se mora učiti u školi ako već nije savladana u poro-dici – ističe direktorka.

Pozitivan uticaj sekcija. U posled-njih desetak godina popravilo se stanje bez-bednosti u Gimnaziji Svetozar Marković.

– Razlog je jednostavan – unapredili smo bezbednosnu kulturu stalnim insistiranjem na dobrim navikama. Ako se nešto zanemari i prepusti stihiji, mogu se pojaviti loše po-sledice. Dakle, više smo radili s učenicima i roditeljima i time se stalno bavimo. Kao što je obrazovni i vaspitni rad s učenicima permanentan, tako je i bezbednosni.

Specifičnost naše gimnazije je u tome što pruža izuzetan dijapazon mogućnosti va-nnastavnih aktivnosti i zanimljivih sekcija u koje je uključeno više od 60 posto učenika, ističe Vukadinovićeva.

– Sekcije su novinarska, i na srpskom i na mađarskom, dramska na srpskom, en-gleskom i francuskom, zatim ekološko-bio-loška, informatičko-programerska, pa hor, orkestar, sportske aktivnosti, ples... One pre svega bude radoznalost učenika i podstiču ih da zajedničkim radom grade međusobne socijalne odnose s vršnjacima. Fizička ak-tivnost i interesovanje u raznim oblastima mogu poništiti negativnu energiju i u oset-ljivom, tinejdžerskom periodu pozitivno uti-cati na razvoj ličnosti učenika. A svaki us-peh ostvaren u sekcijama doprinosi jačanju samopouzdanja. Istinski samopouzdanije ličnosti mnogo ređe će se nasilno ponaša-

ti. Nasilje je, u svari, naličje straha. Treba znati antropološku činjenicu – napada onaj ko se boji.

Uhodana procedura. Konstantno za-plašeno dete, koje je na neki način osuje-ćeno, bilo u porodici bilo u školi, može da eksplodira i postane nasilnik.

– To treba znati i razumeti, ali i pedagoški strpljivo osluškivati, posmatrati i zapažati. Obogaćivati atmosferu u odeljenju, negovati zajednicu i drugarstvo. Nije sve samo u dis-ciplinovanju i pravilima, decu treba i slušati i razumeti. Delovati pre svega lepim. A tek ako to lepo ne da rezultata, nekad se mora-mo poslužiti i oštrijim metodama. Reakcija nastavnika utvrđena je procedurom.

– Nedopustivo je vikati na nekog, udara-ti čvegere, čupkati za kosu, gurkati, isme-vati se, omalovažavati... Čim neko prime-

ti tako nešto, odmah se reaguje. Ako je to predmetni profesor, on razgovara s odeljen-skim starešinom i zatim s učenikom. Rea-guju, naravno, i učenici jer smo ih naučili tome. Onom ko se loše ponašao, izriče se opomena, a ako se ponovi – ukor odeljen-skog starešine pa ukor odeljenskog veća... U postupak se uključuju stručni saradnici a na kraju i direktor, ako nijedna mera nije dala rezultat. Ako naslutimo da se radi o po-našanju koje može biti ozbiljno, odmah se ja uključujem. Nema čekanja, zovemo rodi-telje istog trenutka. Ne sme se zanemariti, ne sme se odugovlačiti. Mnogo razgovora tokom školske godine bude u mojoj kance-lariji zbog toga. Zato mogu da kažem da je preventivni rad kod nas vrlo uspešan. Po-što se stalno bavimo prevencijom, potreba za intervencijom je minimalna – zaključila je Vukadinovićeva.

22 10. AVGUST 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

nsreporter.rs

2310. AVGUST 2017.

Međunarodni naučnostručni simpozijum „Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo”, koji će prvi put biti održan u okviru manifestaci-je „Dani piva” u Zrenjaninu od 28. do 30. avgusta, predstavljen je u Privrednoj ko-mori Vojvodine. Predsednik PKV-a Boško Vučurević istakao je da je u PKV-u postala

praksa da se manifestacije koje se dešavaju u AP Vojvodini na-javljuju upravo u ovoj kući, jer je to mesto okupljanja svih pri-vrednika.

Simpozijum „Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo” omogućiće nova sa-znanja u ovoj oblasti, kao i susrete vrhunskih stručnjaka iz nauke, obrazovanja, privrede, a s posebnim aspektom na proizvodnju piva i sirovine za proizvodnju piva. Cilj održavanja simpozijuma je po-vratak tematici pivarstva i hmeljarstva s naučnostručnog aspekta. Na simpozijumu će učestvovati renomirani stručnjaci kako iz naše zemlje tako i iz Belgije, Češke, Slovenije, Škotske.

– Ideja je da se ta tradicionalna manifestacija, koja ima prevas-hodno turistički karakter, poveže s jednom naučnostručnom ma-nifestacijom. Zamisao je da obnovimo ono što je nekada bilo u Ju-goslaviji a to su bili određeni naučnostručni skupovi u vezi s pivom, pivarstvom i hmeljarstvom, što je, nažalost, prekinuto – rekao je

predsednik Organizacionog odbora simpozijuma prof. dr Radovan Pejanović.

Iz godine u godinu program manifestacije „Dani piva” sve je bo-gatiji, a ove godine uvezuje se i s naukom.

– Grad Zrenjanin je na turističkoj mapi ali i na privrednoj. Želi-mo ponovo da pokrenemo proizvodnju u našem gradu jer imamo zainteresovanih kompanija, ali i da pomognemo razvoju pivarstva u Srbiji upravo u domenu malih pivara – naglasio je pomoćnik gra-donačelnika Grada Zrenjanina Duško Radišić.

Manifestacija „Dani piva” u Zrenjaninu ove godine održava se 32. put i trajaće sedam dana, od 28. avgusta do 3. septembra.

– Ovo je izuzetno važna manifestacija, nama je to krovna i krun-ska manifestacija kojom zaokružujemo kompletnu turističku po-nudu Zrenjanina. To je privredni, turistički, kulturni, sportski i zabavni program na najvišem nivou – rekao je direktor Turističke organizacije Zrenjanina Zoran Ljubotina.

„Dani piva” održavaju se pod pokroviteljstvom Grada Zrenjani-na, a u organizaciji Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana i suorganizaciji VTŠSS Zrenjanin, Fakulteta za hotelijerstvo i tu-rizam – Vrnjačka Banja, Razvojne akademije poljoprivrede Srbije (RAPS) i lista „Dnevnik – Poljoprivrednik”, uz podršku Privredne komore Vojvodine.

U pokrajinskom Sekretarijatu za poljo-privredu, vodoprivredu i šumarstvo

uručena je nova serija ugovora za bespo-vratna sredstva vredna 32,5 miliona dina-ra, i to za nabavku opreme za stočarske farme, za podizanje plastenika i za opre-manje hladnjača i sušara. Novac je dobilo 13 registrovanih poljoprivrednih gazdin-stava – sedam za opremanje svinjarskih farmi, četiri za govedarskie farme, a dva za živinarske. Za sufinansiranje nabavke

konstrukcija i opreme za biljnu proizvod-nju u zaštićenom prostoru uručeno je 27 ugovora, dok je devet ugovora dato za opremanje sušara i hladnjača.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković najavio je da će uskoro biti raspisan nov konkurs za opremanje hladnjača i sušara, dok su novi konkursi za podizanje plastenika i opremanje farmi već objavljeni

Za farme, plastenike i hladnjače 32,5 miliona dinara

Najavljen simpozijum „Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo” u okviru zrenjaninskih Dana piva

Privredna komora Vojvodine – mesto svih privrednika

Upravnik Mađarske nacio-nalne pozorišne družine Ištvan Balog napisao je ko-mad „Crni Đorđe ili Osva-janje Beograda od Turaka” na osnovu podataka i vero-dostojnih vesti koje je dobi-

jao direktno od Srba koji su pomagali ustanak i radili na njegovom širenju, navodi se u kata-logu izložbe „Kojekude Karađorđe” koju su priredili Gordana Bulajić i Mirko Peković.

– Balog je verovao da će dosta Srba doći na predstavu, jer ih je tada bilo mnogo ispred Budima (Ratzenstadt – srpski deo grada) radi zaštite od Turaka. Tema srpske revo-lucije bila je u duhu Balogovog koncepta sa-vremenog mađarskog pozorišta, jer je već prikazivao Molijera, Šekspira, Šilera, Lesin-ga, herojske tragedije iz mađarske istorije i savremene evropske autore.

Na nemanjićkim temeljima. Za našu temu je od značaja i činjenica da su na predstavi bila i četiri špijuna, koji su vi-

sokoj dvorskoj policiji poslali izveštaje već sutradan.

– Policija je predložila caru da zabrani predstavu i da naloži pronalaženje onih koji su dozvolili njeno izvođenje. Naime, u monarhiji je do 1808. godine bilo zabra-njeno štampanje i širenje bilo kakvih vesti o srpskoj revoluciji i sličnim aktivnostima uperenim protiv države. Predstava o Crnom Đorđu i srpskoj revoluciji bila je pod prismo-trom jer je prikazivala veliki narodni usta-nak čiji je osnovni cilj oslobađanje od turske vlasti i obnavljanje srpske države na starim nemanjićkim temeljima, na pravoslavnoj veri, na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, na kosovskim legendama, na narodnim pe-smama i na srpskoj gradskoj kulturi.

Cenzor Đorđe Petrović. Vladao je strah od eventualne nove odnosno obnov-ljene Srbije, kao nove države ali u starim du-hovnim i nacionalno-kulturnim okvirima, s tendencijom trajnijeg i dubljeg poveziva-nja s pravoslavnom Rusijom koja nije bila

dobrodošla u postojećoj geopolitičkoj po-deli između austrijskog i turskog carstva i u vreme Napoleonovih ratova. Ne treba da zaboravimo da je Napoleon nekoliko puta sugerisao Turcima da spreče srpsku revo-luciju odnosno ustanak, a njegovi oficiri su podučavali turske artiljerce na novim topo-vima na položajima protiv Srba.

Balogovo dramsko delo „Crni Đorđe”, kako se najčešće nazivalo, nije visoka dra-maturgija, međutim, njegov značaj je u ak-tuelnosti jer se prikazuje u vreme dok još traje obnovljena Srbija i dok joj je još vožd Karađorđe na čelu.

– U samoj odluci srpskog naroda da se opredeli za najkrvavije bitke, s devizom „slo-boda ili smrt”, kako se navodi u tekstu dra-me. Bez obzira na to, visoka Ugarska kraljev-ska cenzura odobrila je izvođenje predstave, a dozvolu je potpisao cenzor koji se čudnom igrom slučaja zvao – Đorđe Petrović!

Ćelija jakobinaca. Predstava je doži-vela nezapamćen uspeh i prikazivana je ne-

24 10. AVGUST 2017.

Izložba U zbIrcI strane UmetnostI povodom dva veka od UbIstva ĐorĐa petrovIća (5)

GlavnI jUnak maĐarske drame

nsreporter.rs

2510. AVGUST 2017.

koliko puta pre nego što je zabranjena. – Bio je to pravi savremeni politički teatar

koji je otkrivao istine koje se nisu smele sa-znati iz drugih javnih izvora. U stvari, bio je to dah Francuske revolucije, one prave, s Dantonom i Robespjerom. Ne zaboravimo da je u Pešti otkrivena ćelija jakobinaca koji su zagovarali dizanje ustanka, a njen vođa je bio jedan Ignjat Martinović, svakako na-šijenac. Zna se da su svi umoreni u Pešti na Krvavoj poljani 1794. godine.

Crni Đorđe je delo neodređenog žanra. – U Brehtovom duhu nižu se scene koje

su povezane glavnim ciljem: prikazivanjem srpske revolucije odnosno Prvog srpskog ustanka kao oslobodilačkog pokreta koji teži oslobađanju od dugotrajnog turskog ropstva, isterivanju Turaka sa srpskih pro-stora, oslobođenju Beograda kao glavnog grada srpskog naroda i obnovi srpske države kao jedne od najstarijih država na Balkanu. Delo ima više tokova, mešaju se velike scene s ratnim sadržajima, sa scenama ljubavnim i s nizom sporednih u kojima se prikazuje

Karađorđe kao glavna ličnost ustanka. Od njega sve potiče, sve mu se vraća i on pred-stavlja velikog mitskog heroja, nepodmitlji-vog, pravednog, hrabrog, koji rukovodi bit-kama i predviđa događanja.

Maternji srpski. Inače, na premijeri je igralo 19 glumaca i glumica, članova Ba-logove družine.

– Sam sebi je dodeljivao sporedne uloge iako je bio upravnik Putujućeg pozorišta, re-ditelj i prevodilac dela koja je prikazivao. Za njega bečki dvorski špijuni kažu da je znao srpski odnosno kako pišu – ilirski jezik, a pretpostavlja se da mu je majka bila od naši-jenaca – Srpkinja, Hrvatica ili Bunjevka.

Radnja se događa u Smederevu i Beogradu od 1804. godine i početka ustanka do 1807. i zauzimanja glavnog grada Srbije.

– Prikazan je izbor Karađorđa za vožda. Posle pobede nad Turcima on zabrani pljač-ku i razvlačenje plena, što kod nekih usta-nika izaziva revolt. Nezadovoljni njegovom odlukom, oni ga napadnu, ali on ih sve sa-vlada. Kada vožd nešto odluči, više ne prima savete niti primedbe. Po odelu se ne razli-kuje od običnih boraca, a jedan deo tajne njegovog uspeha leži i u velikoj privrženosti svojim saborcima.

Na život ili smrt! Navešćemo neke delove iz „Crnog Đorđa”¬ u prevodu Imrea Devića sa starog mađarskog jezika, na kome je delo pisano, kako bi se stekla određena slika o najznačajnijim trenucima u predsta-vi. Radi se o poslednjim scenama iz druge verzije Balogove drame, jer on ju je stalno doterivao, menjao i usklađivao prema po-trebama publike, ali i da zavara cenzuru i špijune.

Drugi čin, prva slika. Ulica u Smederevu. Crni Đorđe, Glavaš, Sima Marković i drugi. Oslonjeni na oružje, razgovaraju i čekaju. Posle prepirke sa Simom o tome da li treba sada prestati s ustankom i pokoriti se jačoj turskoj sili ili nastaviti borbu dalje, do ko-načne pobede.

Karađorđe: Govoriću samo onima u čijim grudima junačko srce kuca. Samo onima koji borbu i sve njene nedaće smatraju svojim ži-votnim smislom. Sada kada nam se sreća na-

smešila, kada nas u svoj zagrljaj prihvataju sva hrišćanska naselja, kada smo turske čete doveli do sloma i kada ih posmatramo kako beže pred nama – ko bi mogao da bude taj koji bi skrštenih ruku pošao u svoju kolibu? Ne! Sada je prilika da dokažemo koliko volimo našu otadžbinu. Na oružje, braćo! Na život ili smrt! Život ili smrt za otadžbinu!

Sima: Verovatno nam predstoji ovo po-slednje...

Karađorđe: Neka bude! Onaj koji je uzeo oružje u ruke taj se i odlučio.

Pod okovima ropstva. U drugoj slici, na istom mestu radnje dolazi Miletić, turski poslanik iz Beograda.

Miletić: Braćo moja, hrišćani. Ja sam po-slanik mira. Molim za pažnju... Dolazim pra-vo iz Beograda, šalje me beg da vam ponu-dim milost ako položite oružje.

Karađorđe: Milost?! Obećanje lepo zvuči. Ali nama je ipak sasvim svejedno, jer ono što nismo nikada uživali, za šta nikada ni-smo ni znali, njegov značaj ne možemo ni da cenimo.

Miletić: Ako se budete pokorili, dobićete slobodu zapisanu u fermanima. Neka vođe ove vojske samo dođu u Beograd gde će se o svemu tome moći posvedočiti usmeno i pismeno.

Karađorđe: U Beograd?! Mi ćemo tamo si-gurno doći, ali tada ćemo tamo i ostati! Već je prošlo 400 godina kako nas ugnjetavaju, kako nam crkvu i veru našu ismejavaju. Evo, ovde stojimo pod okovima ropstva i ne mo-žemo da uživamo blagodeti života koje ima-ju drugi narodi, Englezi, Francuzi, Nemci. Mene je sudbina predodredila da budem na čelu jednoga naroda iako ne znam pošteno ni svoje ime da napišem. Ali se zato zakli-njem da ću ga sabljom urezati na čelo našim neprijateljima, bezbožnicima. Idi i reci ono-me ko te je poslao da mi nemamo nikakvog poverenja u njih i da ćemo Beogradu izručiti našu poruku topovskom paljbom.

Miletić: Ko te je postavio da budeš na čelu naroda? Da govoriš u njegovo ime. Ja se obra-ćam vama svima. Prihvatite moj predlog.

Glavaš: Svi smo mi progovorili kroz njego-va usta. Čuo si naš odgovor i sada idi!

Miletić: Namerno želite u smrt?Karađorđe: Mi ćemo se boriti po pusta-

rama, gladni, po planinama, žedni, podno-sićemo sve tegobe – čak i kada bi se šuma kojim čudom pretvorila u Turke, a lišće u kuršume. Naša odluka je tako postojana da na ovoj zemlji nema takve slatkorečivosti koja bi nas mogla zavesti i odvratiti od naše odluke. Zato se okani ovih momaka koje si hteo da pridobiješ jer bi samo mogao da se uveriš u njihovu hrabru odlučnost i da čuješ štošta o sopstvenoj podlosti.

Značaj Balogovog dramskog dela „Crni Đorđe” je u aktuelnosti jer se u Budimu prikazivao dok je još trajala obnovljena Srbija i dok joj je vožd Karađorđe bio na čelu

Izložba u zbIrcI strane umetnostI povodom dva veka od ubIstva ĐorĐa petrovIća (5)

GlavnI junak maĐarske drame

Vesna Stojaković je diplo-mirala na Departmanu za arhitekturu Fakulteta teh-ničkih nauka 2004. godi-ne, a doktorirala 2011. Za-jedno s grupom stručnjaka iz oblasti arhitekture i me-

hatronike 2014. osniva Centar za digital-ni dizajn (arhns.uns.ac.rs/cdd) s ciljem da istražuju i razvijaju digitalne tehnologije u oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna. U okviru tog projekta već su ostvarili izuzetne naučne rezultate i realizovali brojne ekspe-rimentalne projekte.

Naša sagovornica je zaposlena na Fakulte-tu tehničkih nauka u Novom Sadu u zvanju vanrednog profesora, a u slobodno vreme bavi se fotografijom, crtanjem i ilustrova-njem.

Na čemu radi vaša istraživačka gru-pa?

– Centar za digitalni dizajn osnovan je 2014. Istraživanja u okviru Centra foku-sirana su na primenu novih tehnologija u arhitekturi, urbanizmu i dizajnu. Rapidan razvoj digitalnih tehnologija i industrijskih tehnika i alata otvara mogućnosti za stva-ranje drugačijih arhitektonskih koncepata i oblikovanja. Cilj Centra za digitalni dizajn je usvajanje i kreiranje novih arhitektonskih rešenja u oblasti robotike u arhitekturi, ar-hitektonske geometrije, digitalne fabrikacije i produkcije, adaptivne arhitekture, 3-D mo-delovanja i simulacija performansi okruže-nja ili materijala i u drugim oblastima.

Šta ste dosad postigli odnosno šta očekujete od istraživanja?

– Za samo tri godine od osnivanja Centar za digitalni dizajn je ostvario zavidne re-zultate. Objavljeno je dvadesetak naučnih radova u vrhunskim naučnim časopisima i vodećim konferencijama iz oblasti. Centar je 2016. bio domaćin i organizator radio-nice vodeće svetske organizacije eCAADe (Computer Aided Architectural Design and Education). Izveden je niz eksperimentalnih projekata, koji su prikazani na izložbama ili primenjeni na arhitektonskim objektima. Pokrenute su i master studije Digitalne teh-nike, dizajn i produkcija u arhitekturi i ur-banizmu (arhns.uns.ac.rs/digital), jedan od retkih studijskih programa u svetu koji se bavi prethodno opisanim temama.

Kakav je konačan rezultat istraživa-nja u Centru za digitalni dizajn?

– Ne očekujemo da će postojati kraj istra-živanja, već se nadamo novim rezultatima i kontinuiranom razvoju pomenutih obla-sti kroz naučna istraživanja, projekte i sa-radnju s privredom. Takođe, očekujemo da će se nastaviti intenzivna implementacija pomenutih oblasti u nastavi i da ćemo na taj način pomoći mladima da i sami razviju konkurente regionalne i svetske centre koji će pratiti savremene tehnološke tokove ar-hitekture, urbanizma i dizajna.

Koliko je vaš rad aktuelan i važan u svetu nauke odnosno za našu privredu i društvo?

– Svaki naučni doprinos ima svoje speci-fičnosti. Arhitektura je oblast koja je negde između tehnike, humanistike i umetnosti. I bez obzira na to što je to veoma stara pro-fesija, unapređenja i inovacije je stalno tran-sformišu. Mnogi pristupi oblikovanju pro-stora usko su vezani za eksplozivan razvoj tehnologije poslednjih decenija. Poznava-nje i razumevanje mogućnosti i ograniče-nja takvih pristupa ključni su za napredak. Savremeni pristupi arhitekturi i oblikovanju značajni su gde god postoji građena sredi-na, tako da su ove teme jednako aktuelne u svetu i u lokalnom okruženju.

26 10. AVGUST 2017.

Cilj Centra za digitalni dizajn je usvajanje i kreiranje novih arhitektonskih rešenja u oblasti robotike u arhitekturi, arhitektonske geometrije, digitalne fabrikacije i produkcije...

PriVlače me istražiVački izazoVi

Vanredna profesorka Fakulteta tehničkih nauka dr Vesna Stojaković

nsreporter.rs

2710. AVGUST 2017.

Kakve uslove za rad imate, kadrov-ske i materijalne?

– Uslove bismo mogli procenjivati na mno-go različitih načina, ali kad se sve uzme u obzir, uslovi su bolji nego u zemljama slič-nog ranga. Fakultet ima dobru organizaciju, stimuliše saradnju i razvoj. Uvek se, narav-no, mogu poboljšati, ali pošto ne možemo da utičemo na uslove rada, istraživanja pri-lagođavamo onome čime raspoloažemo. U slučaju kada nam nedostaju resursi, trudimo se da budemo snalažljivi i to je samo još je-dan od zanimljivih izazova.

Kako biste ocenili uslove za istraži-vački rad na vašem fakultetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi?

– U oblasti arhitekture uslovi na Fakulte-tu tehničkih nauka su drugačiji nego u osta-lim institucijama u regionu jer niz različitih profesija koje ovaj fakultet obuhvata stvara bogato okruženje s mnogo mogućnosti za saradnju s drugim strukama. Veliki kvalitet koji nudi multidisciplinarnost čini istraži-vački rad veoma konkurentim u regionu, pa čak i u Evropi i svetu.

Da li ti uslovi mogu biti osnovni ra-zlog da mladi naučnici odlaze na Zapad i uopšte u tehnološki razvijenije zemlje?

– U našoj oblasti bi to moglo biti tačno u slučaju kada mladi odlaze u jedan od neko-liko vodećih svetskih centara, gde se su ula-ganja u istraživanja neuporedivo veća nego u ostalim centrima. U drugim slučajevima, pretpostavljam da su presudna lična opre-deljenja i afiniteti.

Koliko su u istraživanju važni uslovi a koliko znanje, iskustvo, intuicija, upor-nost?

– Važno je sve nabrojano. I još dosta toga. U kojoj meri je šta važno, dosta zavisi od prirode uže oblasti. A kao i u svakoj profesi-ji, motivacija često ima ključnu ulogu i uvek nađe način da vas dovede u dobro okruženje i do kvalitetnih rezultata.

Šta bi naša država i nadležne insti-tucije trebalo da urade da odliv mozgo-va krene u suprotnom pravcu odnosno prema Srbiji, i da li je tako nešto uopšte moguće?

– Naravno da je moguće. Srbija ima mno-go toga dobrog da ponudi. Nema tu šta novo da se kaže – bolji uslovi za rad u najširem smislu i uređenje svega što utiče na kvalitet života smanjili bi odliv i privukli stručnjake iz stranih zemalja.

U kojim naučnim oblastima bi najpre mogao da se dogodi priliv mozgova?

– Pretpostavljam da je to moguće u svakoj oblasti i da zavisi od brojnih faktora, a ne samo od prirode oblasti. Nažalost, ne po-znajem dovoljno stanje u različitim oblasti-ma da bih izdvojila one u kojima bi priliv mozgova bio očekivaniji nego u drugim.

Kako mlade privući nauci odnosno objasniti im da nije bauk?

– Nisam sigurna da mladi misle da je na-uka bauk. Možda sasvim mala deca ako im se ne približi na pravi način. Starija deca i mladi, čini mi se, više beže od nauke jer im

ne deluje previše atraktivno. I to je upravo jedan od načina da se više mladih zainte-resuje za bavljenje naukom. Mladi se često opredeljuju za posao zamišljajući kako će živeti i razvijati se narednih desetak godi-na. Teško im je da zamisle da je radni vek zapravo četrdeset ili više godina i da su u ovom dugom periodu rutina u poslu i lična stagnacija veoma teški. Bavljenje naukom je izuzetno zabavan i kreativan posao koji pruža mnogo mogućnosti za razvoj i napre-dovanje, što je veoma dragoceno, a retko u drugim profesijama.

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije?

– Nadam se da ćemo postati prepoznatljiv i konkurentan istraživački centar na svet-skom nivou. Dosadašnji rezultati pokazuju da je to moguće i kvalitet smo ostvarili na mnogo većem nivou i širem polju nego što

smo očekivali u početku, pa u skladu s tim rastu i ambicije i vera da je moguće ostvariti visokokvalitetne rezultate.

Gde se vidite za deset godina? – Dosadašnji razvoj digitalnih alata ne-

sumnjivo pokazuje njihovu neophodnost u svim profesijama, pa tako i u arhitektu-ri, urbanizmu i dizajnu. Za desetak godina očekujem znatnu ekspanziju kompleksnih pristupa oblikovanju koji se mogu ostvariti samo putem digitalnih simulatora i alata. Takvi pristupi omogućuju velike uštede i podizanje kvaliteta u raznim oblastima kao što su fabrikacija, prilagođavanje perfor-mansama okruženja ili materijala, planira-nje, održivost, reprezentativnost i drugo. Dosadašnji razvoj ukazuje da je očekivano da Centar za digitalni dizajn u toj oblasti postane vodeći regionalni centar, a nadamo se i šire.

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 0,75 EUR BiH 1,50 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

28 10. AVGUST 2017.

Četiri decenije pehara Srednjoevropskog kupaGeneracija VojVodine 1976/77. noVom Sadu donela jedini eVropSki fudbalSki trofej

nsreporter.rs

2910. AVGUST 2017.

Pre tačno 40 godina Fudbal-ski klub Vojvodina ostvario je jedan od najvećih uspeha u svojoj istoriji. Odigrav-ši utakmicu sa Spartom u Pragu, koja je završena ne-rešenim rezultatom 0 : 0,

crveno-beli su u svoje vitrine doneli pehar pobednika Srednjoevropskog kupa. Tim po-vodom u FC „Vujadin Boškov” u Veterniku okupili su se članovi šampionske generacije i prisetili leta 1977. godine kad su u konku-renciji Fjorentine, Honveda i Sparte osvojili jedini evropski klupski trofej za novosadsku Staru damu.

Čuvena imena. Te 1977. godine za Vojvodinu su igrali: Petar Nikezić, Vasa Rutonjski, Đorđe Vujkov, Šandor Mokuš, Martin Novoselac, Vladimir Trifunović, Željko Jurčić, Ratko Svilar, Slavko Liči-nar, Miladin Purać, Rajko Aleksić, Laslo Lerinc, Slobodan Pavković, Josif Ilić, Mi-roslav Vukašinović, Slobodan Vučeković, Dragan Todorović, Dragan Bošnjak, Milo-rad Kosanović, Branislav Novaković, Mile Dragojević, Momčilo Bošković, Dušan Sta-kić, Zoran Mišić, Nebojša Vučković, Dušan Nenadić, Ivica Radosavljević, Luka Titov i Brane Anikić. Tokom većeg dela takmiče-nja trener ekipe bio je Todor Veselinović, da bi uoči poslednje utakmice u Pragu tim preuzeo Branko Stanković.

Prvu utakmicu u SE kupu te sezone odi-grali su crveno-beli 3. novembra 1976. s Fjorentinom u Firenci i izborili 0 : 0. Do-maćin je više napadao i češće imao loptu u svom posedu, dok se Voša opredelila za čvrstu i zgusnutu odbranu, iako je iz kon-tranapada nekoliko puta vrlo ozbiljno pri-pretila protivničkom golmanu. Ipak, nere-šen rezultat bio je pravedan ishod meča, a fudbaleri Vojvodine bili su zadovoljni osvo-jenim bodom.

Opasni rivali. U drugom kolu Voša je 24. novembra na svom terenu dočekala prašku Spartu. Pogocima Jurčića i Mišića, crveno-beli su slavili sa 2 : 0 i tako podgreja-li nadu svojim navijačima u osvajanje prvog mesta. Ipak, ta nada je bila malo poljuljana već posle utakmice trećeg kola i gostovanja Vojvodine u Budimpešti 8. decembra. Va-

šaš, koji je u to vreme bio veoma poštovan evropski tim, porazio je Vojvodinu sa 3 : 2 pa joj je predstojao težak put do ostvare-nja cilja.

Naredno kolo odigrano je 16. marta 1977. godine, a Vojvodina je dočekala Va-šaš u Novom Sadu i brojni navijači Voše došli su da podrže svoj tim u nadi da se može revanširati za poraz iz Budimpešte. Već na samom početku utakmice Vojvodi-na je povela sa 2 : 0 i delovalo je kao da će zabeležiti sigurnu pobedu. Međutim, za svega nekoliko minuta Mađari su uspeli da postignu dva gola i tako se neporaženi vrate u Budimpeštu.

Počelo je Mitropom. Ipak, Vojvo-dina je i dalje sve držala u svojim ruka-ma, a verovatno ključni meč odigrala je 6. aprila s Fjorentinom u Novom Sadu. Već u šestom minutu ljubičasti su poveli go-lom Kazarce, ali potom je na scenu stupio sjajni Slobodan Vučeković. Postigavši het-trik golovima u 17, 19. i 44. minutu, uspeo je da preokrene rezultat i već do poluvre-mena obezbedi svom timu sigurnu pred-nost. Na početku drugog dela utakmice, u 49. minutu, Šandor Mokuš je povisio na 4 : 1, a sve što su gosti do kraja meča us-peli da urade jeste da u 72. minutu preko Bralje smanje rezultat na 4 : 2. Zbog osta-lih rezultata u grupi Voši je u poslednjoj utakmici 3. avgusta protiv Sparte bio do-voljan bod za trofej. I tako je bilo, a ova generacija se zlatnim slovima upisala u istoriju kluba.

Srednjoevropski kup, poznat i kao Mitro-pa kup, bilo je prvo veće međunarodno klup-sko takmičenje u evropskom fudbalu, koje se održavalo od 1927. do 1992. s pauzom od 1941. do 1955. godine, a osnovano je na ini-cijativu Austrijanca Huga Majsla u Veneci-ji. Tokom prvih nekoliko godina igrale su po dve ekipe iz Austrije, Mađarske, Čeho-slovačke i Jugoslavije, da bi se u narednim sezonama broj učesnika povećao na četiri, a priključile su se Italija, Švajcarska i Ru-munija. Tek je po osnivanju Uefinih evro-kupova Srednjoevropski kup počeo gubiti na značaju. Fudbaleri Vojvodine u više na-vrata učestvovali su u najstarijem među-narodnom fudbalskom takmičenju u Evro-pi – Srednjoevropskom kupu, a baš na 50.

godišnjicu ovog takmičenja uspeli su i da osvoje trofej.

Hoću nerešeno. Osvajanje Srednjoe-vropskog kupa 1977. godine bilo je vrhunac sjajne generacije, koja je dve godine ranije, poprilično nesrećno i u poslednjem kolu, ostala bez titule šampiona Jugoslavije – re-kao je Đorđe Vujkov.

– Nas je kroz takmičenje u Srednjoevrop-skom kupu predvodio legendarni igrač i tre-ner Vojvodine Todor Veselinović, da bi, sve-ga mesec dana pred poslednju utakmicu sa Spartom, tim preuzeo takođe veliki trener Branko Stanković. Uoči meča u Pragu on nam se obratio:

– Momci, ja vas ne poznajem dovoljno, kao ni vi mene. Zato hajde da damo sve od sebe da ovu utakmicu odigramo nerešeno.

I tako je i bilo. Na tom meču naša igra nije bila naročito lepa i dopadljiva, ali smo bili vrlo borbeni i na kraju ostvarili rezultat koji nam je doneo trofej – rekao je Vujkov.

Četiri zlatna rezultata. Predsed-nik FK Vojvodina Dušan Mijić rekao je da rezultat koji su ostvarili nikada neće biti zaboravljen.

– Fudbalskom klubu Vojvodina služi na ponos to što ste postigli i želim i ovom pri-likom da vam čestitam na rezultatu koji, čak i posle 40 godina, predstavlja nešto vredno i neizbrisivo u istoriji našeg kluba. Drago mi je što su mnogi od vas koji su tada nosili dres Vojvodine i danas ovde s nama i nadam se da će vaš uspeh služiti kao podstrek i in-spiracija budućim generacijama koje dolaze – rekao je Mijić.

Član Skupštine FK Vojvodina Dušan Vla-ović takođe je pozdravio igrače koji su osvo-jili Srednjoevropski kup i istakao jedan za-nimljiv podatak.

– U istoriji Vojvodine postoje četiri rezul-tata koji su zlatnim slovima upisani u istori-ju kluba: dve titule šampiona Jugoslavije, je-dan Kup Srbije i Srednjoevropski kup. Lično, očekivao sam da će generacija iz 1977. uspeti da ostvari i još neke uspehe, jer podsetiću da je u to vreme Vojvodina imala pet-šest aktu-elnih reprezentativaca Jugoslavije. Nikada pre i nikada posle toga nije se dogodilo da u klubu u isto vreme bude toliki broj državnih reprezentativaca – naglasio je Vlaović.

Četiri decenije pehara Srednjoevropskog kupaGeneracija VojVodine 1976/77. noVom Sadu donela jedini eVroPSki fudbalSki trofej

Autor: miloš dukić Autor: borivoj mirosavljević

30 10. AVGUST 2015.

sport

Mladi srpski košarkaši, dečaci rođeni 1999. i 2000. godine, novi su prvaci Evrope. U Bratislavi su u finalu savladali selekci-ju Španije sa 74 : 62 i tako je posle osam godina Srbija u konkurenciji juniora po-novo šampion Starog kontinenta. Poruči-li su nam ovi zlatni dečaci da su ponosni

na ovaj uspeh, a mi tvrdimo da je ovaj trijumf ponos i svih nas kojima je sport, posebno košarka, u srcu.

Tako rezonuje i predsednik Košarkaškog saveza Srbije, legen-darni as i sam nekadašnji juniorski prvak Evrope – u Srbobranu i Vrbasu 1988. godine – Predrag Saša Danilović.

– Mnogo ste nas obradovali i potvrdili da se u Srbiji rađaju deca šampioni. Pobeda u Bratislavi je više od titule, vi ste naja-va nove generacije od koje očekujemo nove pobede i u senior-skoj konkurenciji. Vi svi i vaš trener Vlada Jovanović sa svojim saradnicima zaslužujete svaku pažnju i počast – kazao je Dani-lović u Surčinu na dočeku zlatnih dečaka.

Dolazi vreme ovih momaka. Aleksa Uskoković je kapiten, član je Crvene zvezde, Filip Petrušev, centar (208), uči školu u Ame-rici u klubu Konektikat, Andrija Marjanović je rođen u Nišu, ali je član Barselone, Tadija Tadić je momak koji uči basket u Partizanu, Marko Pecarski je u Bajernu, visok je 208 cm i sin je proslavljenog centra Partizana i mnogih evropskih klubova. Inače, Markov otac bio je juniorski šampion i Evrope i sveta u generaciji Saše Đorđevića, Divca, Kukoča, Rađe, i Marko je već sada pravi naslednik svoga oca.

I otac Vuka Velikića je bio košarkaš, mladi Vuk je član Dina-mika, Sefan Momirov je rođen u Vršcu i njegov otac Jovica bio je dobar ligaški igrač. Danilo Petrović je takođe Vrščanin, a član je italijanskog Virtusa iz Bolonje. Aleksa Matić je Beogra-đanin i igrač Mega Bemaksa. Mladi Balša Koprivica je takođe iz loze košarkaške, otac Jovan mu je bio sjajan igrač Crvene zvez-de, a i brat mu je košarkaš.

Balša je najviši igrač ove generacije sa 213 centimetara. Igra, naravno, centra i na univerzitetu je u Floridi. Marko Šarenac je Valjevac i član je lokalnog Metalca. Nikola Mišković je bio MVP igrač šampionata u Bratislavi, najbolji od najboljih, ima 207 cm, igra krilo, sjajan je u napadu i u odbrani, u finalu je postigao 23 poena i ostvario 11 skokova. Nikola je član Mega Bemaksa i sin Dejana koji je bio igrač Spartaka i Crvene zvezde. Inače, njegov otac je rođen u Adi i u Molu je počeo uspešnu karijeru. Niko-la je rođen u Toronju u Poljskoj, gde mu je otac igrao te 1999. godine.

Genetski kod je i te kako uticao na opredeljenje ovih moma-ka kojim će se sportom baviti. Ipak, da nije njihove marljivosti i umeća njihovih trenera, teško da bi stigli do zlata.

Na evropskom šampionatu treće mesto i bronzanu medalju osvojila je selekcija Litvanije, četvrta je Turska, peta Italija, šesta Francuska, sedma Grčka, osma BiH, deveta Rusija, 10. Finska, 11. Nemačka, 12. Ukrajina, 13. Crna Gora, 14. Slovenija, 15. Slovačka i 16. Letonija. Ovo je generacija kojoj je Srbija na prvom mestu i pesma na pobedničkom postolju glasi: Igraj i pobedi, ponosno se vrati, ponesi kući zlato što se zlati... Dečaci od zlata.

Mladi košarkaši Srbije šampioni Evrope

Zlatna deca zlatnih roditeljaAutor: Jovan Tanurdžić

313. AVGUST 2017.

ISSN

240

6-20

22