VBS - SAS Opinion for 2011 Ser · na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i ostala ... važećom Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i

ABCD KPMG d.o.o. Beograd

Kraljice Natalije 11 11000 Belgrade Serbia

Telephone: Fax: E-mail: Internet:

+381 11 20 50 500 +381 11 20 50 550 [email protected] www.kpmg.rs

Agencija za privredne registre BD 7113 Matični broj 17148656 Račun 265-1100310000190-61 Raiffeisen banka a.d. Beograd PIB 100058593

© 2012 KPMG d.o.o. Beograd, a Serbian limited liability company and a member firm of the KPMG network of independent member firms affiliated with KPMG International Cooperative (“KPMG International”), a Swiss entity. All rights reserved.

Upisani osnovni kapital Društva od EUR 50.790,42 uplaćen, odnosno unet je u celosti. KPMG d.o.o. Beograd je jednočlano društvo.

Izveštaj nezavisnog revizora AKCIONARIMA VOLKSBANK A.D. BEOGRAD Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Volksbank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka), koji se sastoje od bilansa stanja na dan 31. decembar 2011. godine, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i ostala obelodanjivanja. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinito i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji važećim u Republici Srbiji, važećim Zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje se smatra da su relevantne za pripremu finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji važećim u Republici Srbiji, važećom Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo relevantnih etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

ABCD

2

Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje Banke na dan 31. decembar 2011. godine, poslovni rezultat i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan i sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji važećim u Republici Srbiji, važećim Zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije. Beograd, 16. mart 2012. godine KPMG d.o.o. Beograd (M.P.) Stana Jovanović Ovlašćeni revizor

VOLKSBANK A.D. BEOGRAD Napomene uz Finansijske izveštaje

Volksbank a.d. Beograd

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Za 2011. godinu

Beograd, 29.02.2012. godine


1

Bilans uspeha U periodu od 01.01. do 31.12.2011. godine

(u hiljadama dinara)

Iznos Broj napomene 2011. 2010.

Prihodi od kamata 5.1, 7a 5.301.524 4.461.117 Rashodi kamata 5.1, 7b (1.403.933) (1.081.187) Dobitak po osnovu kamata 3.897.591 3.379.930 Prihodi od naknada i provizija 5.2, 8a 742.329 750.713 Rashodi naknada i provizija 5.2, 8b (81.931) (85.716) Dobitak po osnovu naknada i provizija 5.1, 7b 660.398 664.997 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

16a 4 -

Neto gubitak po osnovu prodaje udela (učešća) 16b (31.417) Neto prihodi od kursnih razlika 5.3, 9 311.845 157.317 Ostali poslovni prihodi 10 19.853 24.776 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

5.5, 11 (1.210.154) (1.105.538)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 (750.372) (679.479) Troškovi amortizacije 5.3, 13 (158.203) (217.186) Operativni i ostali poslovni rashodi 14 (1.065.900) (1.127.788) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 453 - Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 16 (3.829) (453) DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 1.670.269 1.096.576 REZULTAT PERIODA – DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

1.670.269 1.096.576

Porez na dobit 5.2, 17 (174.893) (133.005) Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza

5.2, 17 1.297 7.349

DOBITAK 1.496.673 970.920 Zarada po akciji (u dinarima bez para) 35 259 168


2

Bilans stanja Na dan 31.12.2011. godine

(u hiljadama dinara)

Broj napomene Iznos

2011. 2010.AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 5.10,18 2.884.346 5.494.382Opozivi depoziti Ii krediti 5.11,19 15.526.966 11.233.147Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivate i druga potraživanja

20 1.145.137 743.436

Dati krediti i depoziti 5.4,21 47.860.726 60.566.669Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5.7, 22 11.250.390 4.292.737Udeli (učešća) 5.8,23 267 72.236Ostali plasmani 24 781.187 108.568Nematerijalna ulaganja 5.6,25 131.860 124.865Osnovna sredstva i investicione nekretnine 5.6,25 237.626 298.446Odložena poreska sredstva 5.12,17 12.859 11.562Ostala sredstva 26 185.280 95.306

UKUPNA AKTIVA 80.016.644 83.041.354

PASIVA Transakcioni depoziti 27 4.549.314 4.338.791Ostali depoziti 28 11.887.088 17.294.446Primljeni krediti 29 40.440.958 39.892.283Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 34a 19.766 -Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata 5.9,30 19.898 6.765Rezervisanja 5.13,31 336.476 306.466Obaveze za poreze 5.14,32 8.316 14.283Obaveze iz dobitka 33 51.138 27.320Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- -

Odložene poreske obaveze - -Ostale obaveze 34b 4.570.609 4.518.939

UKUPNO OBAVEZE 61.883.563 66.399.293

KAPITAL 35 Kapital 13.678.896 13.678.896Rezerve iz dobiti 2.963.165 1.992.245Revalorizacione rezerve 14.113 -Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (19.766) -Dobitak 1.496.673 970.920UKUPAN KAPITAL 18.133.081 16.642.061 UKUPNO PASIVA 80.016.644 83.041.354

VANBILANSNE POZICIJE 36 168.083.873 176.023.379Poslovi u ime i za račun trećih lica 183.856 169.147Preuzete buduće obaveze 18.613.444 20.819.259Primljena jemstva za obaveze 11.761.788 5.056.560Derivati 19.077.343 7.224.180Druge vanbilansne pozicije 118.447.442 142.754.233

Beograd, 29. februar 2012. godine VOLKSBANK A.D. BEOGRAD Predsednik Izvršnog odbora Član Izvršnog odbora Axel Hummel Danilo Đurović


3

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine

U hiljadama dinara 2011. 2010.AKCIJSKI KAPITAL Stanje na početku godine 5.774.153 5.774.153Ukupna povećanja u tekućoj godini - - Stanje na kraju godine 5.774.153 5.774.153 EMISIONA PREMIJA Stanje na početku godine 7.904.743 7.904.743Ukupna povećanja u tekućoj godini - - Stanje na kraju godine 7.904.743 7.904.743 REZERVE IZ DOBITI I OSTALE REZERVE Stanje na početku godine 1.992.245 1.129.651Ukupna povećanja u tekućoj godini 970.920 880.828Ukupna smanjenja u tekućoj godini - (18.234)Stanje na kraju godine 2.963.165 1.992.245 REVALORIZACIONE REZERVE Stanje na početku godine - -Ukupna povećanja u tekućoj godini 14.113 -Stanje na kraju godine 14.113 - DOBITAK Stanje na početku godine 970.920 862.594Ukupna povećanja u tekućoj godini 1.496.673 970.920Ukupna smanjenja u tekućoj godini (970.920) (862.594)Stanje na kraju godine 1.496.673 970.920 NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HOV RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU Stanje na početku godine - -Ukupna povećanja u tekućoj godini (19.766) -Stanje na kraju godine (19.766) -

UKUPNO Stanje na početku godine 16.642.061 15.671.141 Ukupna povećanja u tekućoj godini 2.461.940 1.851.748 Ukupna smanjenja u tekućoj godini (970.920) (880.828) Stanje na kraju godine 18.133.081 16.642.061


4

IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA U periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine

U hiljadama dinara 2011. 2010. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 5.583.821 4.854.523Prilivi od kamata 4.840.494 4.097.734Prilivi od naknada 728.878 740.540Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 14.449 16.249Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (3.124.764) (2.638.130)Odlivi po osnovu kamata (1.427.469) (1.007.120)Odlivi po osnovu naknada (77.210) (85.250)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (720.867) (610.223)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (121.487) -Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (777.731) (935.537)Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 2.459.057 2.216.393

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 4.481.167 6.997.231Smanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima 4.481.167 -Smanjenje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

- 401.163

Povećanje depozita od banaka i komitenata - 6.596.068Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (5.361.839) (19.507.140)Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima - (19.507.140)Smanjenje depozita od banaka i komitenata (5.361.839) -Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 1.578.385 -Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit - (10.293.516)Plaćeni porez na dobit (151.075) (100.711)Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 1.427.310 -Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti - (10.394.227)Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 40.552 -Prilivi od prodaje udela (učešća) 40.552 -Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (108.205) (82.895)Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (108.205) (82.895)Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (67.653) (82.895)Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 713.733 6.048.190Neto prilivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza - 384.376Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita 713.733 5.663.814Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (4.995.271) -Neto odlivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza (34.292) -Neto odlivi po osnovu hartija od vrednosti ( 4.960.979) -Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja - 6.048.190Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (4.281.538) -SVEGA NETO PRILIV GOTOVINE 10.819.273 17.899.944SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (13.741.154) (22.328.876)NETO SMANJENJE GOTOVINE (2.921.881) (4.428.932) GOTOVINA NA POČETKU GODINE 5.494.382 9.765.997POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 19.711.516 16.733.353NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (19.399.671) (16.576.036)GOTOVINA NA KRAJU PERIODA 2.884.346 5.494.382


5

1. Osnivanje i poslovna politika Banke “Volksbank” a.d., Beograd (u daljem tekstu “Banka”) osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd, pod kojim Banka sada posluje. Dana 02. septembra 2003. godine, Narodna Banka Srbije donosi Rešenje kojim se daje saglasnost na odluku Skupštine akcionara o promeni njenog naziva. Volksbank a.d Beograd je kćerka banka Volksbank International AG. Od svog osnivanja, Banka je imala više promena u vlasničkoj strukturi. U toku 2011. godine Banka nije imala nijednu dokapitalizaciju. Nakon poslednje šesnaeste emisije akcija u 2008-oj godini, akcionarska struktura na dan 31. decembra 2011. godine izgleda ovako:

Akcionar U hiljadama

dinara %

vlasništva Volksbank International AG, Beč 5.594.936 96,90 European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) 179.217 3,10 Ukupno 5.774.153 100,00 U januaru 2012. godine, European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) prodala je svoje akcije OESTERREICHISCHE VOLKSBANKEN u punom iznosu od 3.1% Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove. Na dan 31. decembra 2011. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, u ulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 26 ekspozitura, od čega su 9 u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Inđiji, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru i Jagodini. Banka je na dan 31. decembra 2011. godine imala 511 zaposlenih, a 31. decembra 2010. godine 467 zaposlenog. Poreski identifikacioni broj Banke je 100000354.


6

2. Osnove za pripremu i obelodanjivanja u finansijskim izveštajima

a) Izjava o uskladjenosti

Banka vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa važećim Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije (Službeni glasnik RS 46/2006, 111/2009), Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS 107/05, 91/10) i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije, kao i ostalom primenljivom zakonskom regulativom u Republici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, pri čemu se pod profesionalnom regulativom podrazumevaju primenljivi Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodni računovodstveni standardi („MRS“), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja („MSFI“) i tumačenja koja su sastavni deo standarda, odnosno tekst MRS i MSFI, koji je u primeni, ne uključuje osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski materijal.

Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1. januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 i objavljeni su u Službenom glasniku RS 77/2010. Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i objavljeni, pa stoga nisu bili primenjeni prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ("Sl. glasnik RS" br. 74/08, 3/09, 12/09 i 5/10), koji propisuje primenu seta finansijskih izveštaja, čija forma i sadržina nisu usaglašeni sa onim predviđenim u revidiranom MRS 1 – Prikazivanje finansijskih izveštaja, čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine. Pregled osnovnih računovodstvenih politika je prikazan u Napomeni 5. uz ove finansijske izveštaje. b) Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su primpremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, koje podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. c)Funkcionalna i izveštajna valuta

Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja funkcionalnu valutu i valutu u kojoj se iskazuju finansijski izveštaji u Republici Srbiji. d) Usaglašenost potraživanja i obaveza Banka je u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji izvršila usaglašavanje potraživanja i obaveza. Procenat usaglašenih potraživanja iznosi 99%, a procenat usaglasenih obaveza iznosi 99%, dok je procenat delimično ili u celini neusaglašenih potraživanja iznosi 1%, a obaveza 1%. Procenat vraćenih IOS-a zbog promene adrese iznosi 15%.


7

3. Pravila procenjivanja Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim kod vrednovanja finansijskih instrumenata iskazanih po fer tržišnoj vrednosti. Vrednovanje po fer tržišnoj vrednosti je zasnovano na podacima sa aktivnog tržišta i primenjeno je na hartije od vrednosti i druge plasmane kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju čija se fer vrednost može pouzdano utvrditi. Ugrađeni derivati vrednovani su u skladu sa vrednovanjem osnovnog finansijskog instrumenta. Finansijski instrumenti čiju fer vrednost nije moguce pouzdano utvrditi iskazani su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za procenjeno obezvređenje koje rukovodstvo utvrđuje svake godine prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno kada postoji jasna indikacija da su odredeni finansijski instrumenti ili druga sredstva obezvredeni. 3.1 Korišcenje procenjivanja Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišcenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. 4. Informacioni sistem Banka poseduje potpuno centralizovani glavni bankarski sistem. Po pitanju arhitekture i organizacije istog, klasični i provereni koncept troslojne arhitekture je primenjen. Glavna bankarska aplikacija je softversko rešenje poznato pod nazivom “Bi”domaće kompanije “Asseco South Eastern Europe” (raniji naziv kompanije: “Antegra”). Sama glavna bankarska aplikacija je visoko automatizovana u smislu operativnog rada. Sve što je je od procesiranja bilo moguće automatizovati, automatizovano je. Za sve ključne bankarske tehnologije Banka koristi odgovarajuću kvalitetnu opremu najpoznatijih svetskih proizvođača čime se garantuje visok nivo dostupnosti bankarskih servisa. Takođe, svi ključni bankarski sistemi neophodni za nesmetani rad Banke su udvojeni čime se omogućava efikasan i brzi oporavak od potencijalnih problema i garantuje dostupnost bankarskih servisa krajnjim korisnicima u svakom trenutku. 5. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene kod sastavljanja finansijskih izveštaja za 2011. godinu navedene su dalje u tekstu.


8

5.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostali rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se eskontuju buduci novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu knjigovodstvenu vrednost. 5.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi. Naknade i provizije uglavnom nastaju po osnovu: odobravanja i uzimanja kredita, izdavanja garancija i platnog prometa. Prihodi od naknade za odobravanje kredita i izdavanja garancija se knjiže onda kada je usluga izvršena. Prema MRS 18 prihodi od naknada za odobravanje kredita i izdavanja garancija treba da se knjiže kao odloženi prihodi, a da se priznaju u prihode perioda u srazmeri sa proteklim vremenom korišćenja kredita i periodom trajanja garancija prikazuju kao korekcija efektivnog prinosa na plasmane po kreditima i garancijama. U skladu sa MRS 18 troškovi koji su vezani za nastanak transakcije a mogu biti interni ili eksterni, kao i troškovi koji direktno nastaju prilikom akvizicije ili puštanja sredstava ili obaveza imaju ključni značaj. Ovi direktni troškovi po transakcijama treba da se amortizuju u toku korisnog veka trajanja kredita odnosno garancija koristeći metod efektivne kamatne stope. Prema mišljenju rukovodstva Banke, prilikom primene kalkuacije efektivne kamatne stope, Banka procenjuje neto iznos inicijalno nastale nakande i odnosnog direktnog troška. Neto efekat neusklađenosti sa ovim zahtevom MRS 18 nema materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke. 5.3. Preračunavanje deviznih iznosa Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika. Dobici po osnovu kursnih razlika uključuju i prihode po osnovu finansijskih instrumenata zaštite od rizika, po osnovu vezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po zvaničnom kursu na dan bilansa stanja.


9

Kursevi najznačajnijih valuta koji su korišćeni prilikom preračuna pozicija bilansa stanja U dinarima 2011. 2010. EUR 104,6409 105,4982 USD 80,8662 79,2802 CHF 85,9121 84,4458

5.4 Krediti Krediti su iskazani u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu, kao i za ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni konkretno identifikovanih rizika za pojedine plasmane i rizika za koje iskustvo pokazuje da su sadržani u kreditnom portfoliu. U proceni navedenih rizika rukovodstvo primenjuje interno usvojenu metodologiju a koja je obelodanjena u napomeni 5.5 Pošto tržišna kamatna stopa nije poznata, za svrhe određivanja amortizovane vrednosti, odnosno poštene vrednosti u skladu sa MSFI, korišćena je efektivna kamatna stopa, koja neto sadašnju vrednost budućih gotovinskih tokova svodi na nominalnu vrednost odobrenog kredita, umanjenog za izvršene otplate glavnice. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF revalorizovani su po srednjem kursu strane valute u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Poštena vrednost u skladu sa MSFI ovih potraživanja izračunata je primenom ugovorene kamatne stope, pošto tržišna kamatna stopa nije poznata. Efekat promene vrednosti ovih potraživanja usled promena kursa stranih valuta je knjižen u okviru kursnih razlika u okviru bilansa uspeha. 5.5 Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja Ispravka vrednosti i rezervisanja Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja kao razliku između potraživanja po osnovu glavnice, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojim evidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika između iskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspeha u periodu nastanka. Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka Izvršnog odbora Banke u slučaju kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalim potraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana i slično. Rezerva za procenjene gubitke se obračunava u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke(u daljem tekstu Odluka). Banka sv svoja potraživanja klasifikuje u Odlukom definisanih 5 standardnih kategorija klijenata (A,B, V,G i D) i primenjuje procenat za obracun reserve za procenjene gubitke iz propisanog okvira za klijente koji su klasifikovani u datu kategoriju klijenata.


10

Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednosti u izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja, adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijenta podrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija. Konačna klasifikacija potraživanja odredjuje se uzimajući u obzir docnju u npaltu potraživanja, kao i adekvatnost sredstava obezbedjenja potraživanja, a u skladu sa uslovima definisanim u Odluci.. U sledećoj tabeli prikazana je reklasifikacija klijenata u odnosu na broj dana kašnjenja kao i primenjeni procenat rezervisanja

Broj dana u kašnjenju Klasifikacija Procenat posebne rezerve 0-30 dana A 0% 31-60 dana B 2% 61-90 dana V 15% 91-180 dana G 30% > 180 dana D 100%

Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama definisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (detaljnije pogledati tačku 6.3.5). Ako je iznos posebne rezerve za procenjene gubitke veći od utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika, za zbir utvrđenih pozitivnih razlika, Banka je obavezna da formira rezervu iz dobiti za procenjene gubitke. 5.6. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja na dan 31. decembra 2011. godine su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna i materijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvredenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviru ostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dode do situacije da gubitak zbog obezvredenja priznat u ranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene o njegovoj naknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude veća od vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrdeni gubitak zbog obezbedjenja sredstva. Amortizacija je ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 10% - 16.5% Motorna vozila 20% Nematerijalna ulaganja 25%


11

Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere, ulaganja u licence i ulaganja u osnovna sredstva u zakupu. Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa a shodno ugovoru o zakupu. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje kada se ova sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada se ova sredstva stave u upotrebu. Banka može u u toku obračunskog perioda vršiti procenu preostalog korisnog veka trajanja osnovnih sredstava i samim tim izvršiti promenu stopa amortizacije za odredjenu grupu osnovnih sredstava. Procenu korisnog veka trajanja, vrši stručno lice u Banci a što može biti Direktor OJ u kojoj se nalazi osnovno sredstvo. Ukoliko je neizvodljivo izvršiti adekvatnu procenu od strane stručnog lica, Banka angažuje nezavisnog procenitelja. Procena korisnog veka trajanja sredstva mora biti sačinjena u pismenoj formi. Na osnovu procene, a po odobrenju Izvršnog Odbora vrši se promena amortizacionih stopa za odredjenu grupu osnovnih sredstava kojoj pripada osnovno sredstvo koje je predmet procene. Godišnje stope amortizacije koje je Banka primenila pri obračunu amortizacije po godišnjem računu za 2010. godinu za svrhe finansijskog izveštavanja različite su od stopa amortizacije koje su propisane i priznaju se u poreskom bilansu Banke za svrhe utvrđivanja oporezive dobiti. Obračun amortizacije za poreske svrhe izvršen je u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu obračuna amortizacije za poreske svrhe, što je rezultiralo u odloženim porezima (videti Napomenu 17c). Operativni i finansijski lizing Lizing je klasifikovan kao operativni u slučaju kada je ugovorom regulisano da se vlasništvo nad sredstvom ne prenosi na korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutku njihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga. Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućim porezima. Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano da se ovlašcenje držanja i korišcenja predmeta lizinga prenosi na korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, kao i da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima odredenim u ugovoru. Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga.


12

5.7 Ulaganja u hartije оd vrednosti Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledece kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu. Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slucaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine. 5.7.1 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Ova finansijska sredstva obuhvataju trezorske zapise emitovane od strane Ministarstva finansije Republike Srbije, blagajničke zapise NBS, obveznice stare devizne štednje i eskont menica. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju po se amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Prihodi nastali u periodu držanja hartija od vrednosti u portfoliu Banke se prikazuju kao prihodi od kamata. Sve kupovine i prodaje hartija od vrednosti se računovodstveno evidentiraju u momentu realizacije transakcije. Banka vrši isknjiženje sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstva isteknu ili kada ta prava prenese na drugoga. Isknjiženje obaveze nastaje kada je obaveza izmirena ili kada je preneta na drugoga. Banka je sa 31.12.2011.godine imala ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, i to su obveznice stare devizne štednje, trezorske zapise i eskont menica. 5.7.1 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Finasijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finasijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodredjenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Ukoliko za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ne postoji aktivno tržište, ukoliko su sa fiksnim rokom dospeća, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenom metode efektivne kamatne stope.


13

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, ako je poznata. Promena tržišne vrednosti se iskazuje u okviru kapitala, u korist ili na teret revalorizacionih rezervi, sve do otudjenja tih hartija od vrednosti, kada se revalorizacione rezerve prenose u prihode. 5.8 Učešca u kapitalu Sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Ucešca u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Banka je u septembru 2011. godine prodala svoje učešće u VB Leasing-u u iznosu od 49% za 40.552 hiljada dinara, većinskom akcionaru VB LEASING INTERNATIONAL HOLDING. 5.9 Finansijski derivati Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati inicijalno se priznaju po nabavnoj vrednosti i naknadno se preračunavaju po tržišnoj vrednosti. Tržišne vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom razlicitih tehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstveno prikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova tržišna vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko je njihova tržišna vrednost negativna. Promene u tržišnoj vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teret rashoda perioda na koji se odnose. 5.10 Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Bilansu tokova gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina i sredstva na računima kod drugih banaka. 5.11 Repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojima je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, tzv. repo plasmani, Banka nije imala na dan 31.12.2011. godine. 5.12 Porez na dobitak a) Tekući porez na dobitak Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobitak plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 10% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Poreska osnovica obuhvata dobitak iz bilansa uspeha usklađenu za određene rashode i prihode, saglasno poreskim propisima i umanjenu za ulaganja u osnovna sredstva.


14

Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. b) Odloženi porezi Odloženi porezi se utvrđuju korišćenjem metode pasive bilansa stanja koja omogućava sagledavanje privremenih razlika između knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveza u finansijskim izveštajima i vrednosti imovine za poreske svrhe. Priznavanje sredstava je moguće samo do granice do koje se očekuje da će njihov knjigovodstveni iznos biti nadoknađen u obliku ekonomskih koristi koje pritiču u Banku u narednim periodima tj. da će iz korišćenja te imovine biti moguće ostvariti oporezive ekonomske koristi (oporeziva dobit). Imovina koja podleže oporezivanju se smanjuje u momentima kada nije izvesno da će oporezive ekonomske koristi od imovine biti realizovane. Oporeziva dobit je dobit perioda formirana u skladu sa poreskim propisima. U slučaju da je nakon izvršenih korekcija računovodstvene dobiti ili gubitka u poreskom bilansu rezultat negativan, reč je i poreskom gubitku. Poreski rashod predstavlja ukupan iznos, koji je po osnovu tekućih i odloženih poreza uključen u bilans uspeha prilikom utvrđivanja neto dobiti perioda. Poreski rashod se sastoji od poreskog rashoda tekućeg perioda i odloženih poreskih rashoda. Poreski rashod tekućeg poreskog perioda predstavlja iznos poreza na dobit koji se plaća po osnovu ostvarene oporezive dobiti. U slučaju da je u tekućem periodu ostvaren poreski gubitak, isti se može koristiti za umanjenje oporezive dobiti u budućim periodima, u skladu sa zakonom koji uređuje oporezivanje dobiti. c) Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze Razlike u pogledu priznavanja prihoda i rashoda pri utvrđivanju računovodstvenog rezultata i osnovice poreza na dobit, mogu implicirati nastanak stalnih i privremenih razlika. Stalne razlike predstavljaju razlike između oporezive dobiti i računovodstvene dobiti, koje proističu iz troškova čije je priznavanje kao rashoda u poreskom bilansu ograničeno. Stalne razlike nastaju i ukidaju se u istom periodu. Privremene razlike mogu implicirati nastanak odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze predstavljaju iznos poreza na dobit za koji se se očekuje da će nastati po osnovu privremenih razlika. Odložene poreske obaveze ne predstavljaju osnov za plaćanje poreza, već samo obračunsku kategoriju, tj. Izraz očekivanog uvećanja poreskih rashoda u budućim obračunskim periodima. Formiranje i promena stanja odloženih poreskih obaveza se knjiži u bilansu uspeha na teret tekućeg perioda.


15

Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva predstavljaju iznos očekivanog umanjenja rashoda poreza na dobit u budućim obračunskim periodima, po osnovu transkacija koje su nastale u prethodnim i tekućem periodu. Odložena poreska sredstva nastaju po osnovu: privremenih razlika, prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka ili prenetog neiskorišćenog poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Banka procenjuje koji će iznos investicionog poreskog kredita i poreskih gubitaka iskoristiti u budućim pbračunskim periodima, i taj procenjeni iznos knjiži kao odloženo poresko sredstvo. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja banka utvrđuje privremene razlike, koje predstavljaju razliku između neto sadašnje vrednosti osnovnih sredstava iskazanih u finansijskim izveštajima banke i sadašnje vrednsoti osnovnih sredstava u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dobiti. Na osnovu utvrđenih privremenih razlika vrši se obračun odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava. Obračun odloženih poreskih obaveza ili sredstava vrši se po metodu bilansa stanja, koji se sastoji u upoređivanju pozicija bilansa stanja sa iznosima iskazanim u skladu sa poreskim propisima. U slučaju kada je knjigovodstvena neto sadašnja vrednost osnovnih sredstava (koja su predmet obračuna i poreske amortizacije) iskazana u bilansu stanja veća od poreske neto sadašnje vrednosti istih osnovnih sredstava, formiraće se odložena poreska obaveza, dok je u suprotnom reč o formiranju osnovnog poreskog sredstva se mogu međusobno prebijati. Banka je za 2011. godinu koristila poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva iz tekuće godine i time umanjila poresku obavezu za 2011. godinu Banka je u 2011. godini dodatno kreirala odložena poreska sredstva po osnovu privremene razlike izmedju sadašnje vrednosti osnovnih sredstava u knjigovodstvu i po poreskim propisima u iznosu od 1.297 hiljada dinara. 5.13 a) Rezervisanja za obaveze po osnovu beneficija zaposlenih

Dugoročna rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Banka je sa 31.12.2011. godine izvršila rezervisanje po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora. 5.13 b ) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od nadležnih službi, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, uzimajući u obzir i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija.


16

5.14 Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi si prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda. 5.15 Poštena (fer) vrednost U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje kredita i ostalih finansijskih sredstava (osim dužničkih hartija Republike Srbije) i obaveza. Zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, njihovu poštenu (fer) vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog tržišta, kako to zahtevaju MSFI. Mišljenje rukovodstva Banke je da s obzirom na prirodu poslovanja i poslovnu politiku Banke, ne postoji materijalno značajna razlika između knjigovodstvene i poštene (fer) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza Banke. 6. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA 6.1. Uvod i pregled Volksbank Srbija (VBRS) sprovela je organizacione mere sa ciljem ispunjenja potreba za modernim upravljanjem rizicima. VBRS je definisala načela za upravljanje rizicima, procesima i tehničko-organizacionom strukturom, ciljevima i ograničenjima rizika. Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata, kao i rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti. Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika: • Kreditnom riziku • Tržišnom riziku • Operativnom riziku i • Riziku likvidnosti Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. Odbor je osnovao Odeljenje za upravljanje rizicima i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji su odgovorni za razvijanje upravljanje rizikom i praćenje politike u njihovim specifičnim oblastima. Krajem 2009.godine je osnovan Odbor za upravljanje rizicima (VBRS Risk Committee) u čijoj je nadležnosti nadzor i kontrola rizika i strukture kapitala. Osnivanje Odbora za upravljanje rizicima je prvi od koraka u implementaciji procesa interne procene adekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assessment Process - ICAAP). Strategija i politike upravljanja rizikom Banke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suočava Banka, u cilju postavljanje odgovarajućih ograničenja rizika i kontrole za praćenje rizika i pridržavanje limita. Politike i strategije upravljanja rizikom i sistemi se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagodjavaju se u skladu sa promenama u tržišnim uslovima, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u VBRS. VBRS ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i unapređivanja postojećih i kreiranje novih procedura


17

Nadzorni odbor je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politike i procedure upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banke. U cilju obavljanja ove funkcije Nadzornom odboru na raspolaganju stoji Služba Interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Nadzornom odboru i Upravom odboru Banke. 6.2. Strategija upravljanja rizicima VBRS je inicijalno usvojila strategiju rizika definisanu od strane Volksbank International (VBI), a krajem 2009.godine je usvojena i lokalna strategija za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja rizicima u VBRS. Po pitanju organizacione strukture, VBRS je sprovela strogo razdvajanje između Sektora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda (Front Office) i Sektora za upravljanje rizicima (Back Office). U postupku odobrenja plasmana definisano je više nivoa odlučivanja, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. Kreditni plasman se smatra odobrenim ukoliko kreditna odluka sadrži saglasnost kako odgovornog lica u Sektoru prodaje, tako i saglasnost odgovornog lica u Sektoru za upravljanje rizicima. Izuzetak od navedenog pravila su slučajevi malih standardizovanih kredita (kreditni iznos do EUR 35.000) čije je odobrenje definisano na nivou ekspoziture. Takođe je neophodno napomenuti da je i u ovim slučajevima prilikom odobarvanja kredita u potpunosti ispoštovan princip duple provere (“four eyes principle” - princip četiri oka) u ekspozituri. Upravljanje rizicima je organizovano u dve celine: Sektor za upravljanje kreditnim rizikom i Služba za upravljanje rizicima. Sektor za upravljanje kreditnim rizikom je odgovoran za operativno kreditiranje VBRS. Tokom 2011.godine organizaciona struktura ovog sektora je proširena tako da sektor sada obuhvata šest odeljenja:

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom: odgovorno za ocenu kreditnih plasmana kako korporativnim klijentima, tako i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

- Odeljenje kreditne administracije: odgovorno za sistemsko sprovođenje uslova navedenih u

kreditnim odlukama, izradu kreditnih ugovora, unos podataka o plasmanima u informacioni sistem, puštanje plasmana u tečaj registovanje svih promena po plasmanima, registrovanje otplata, proveru kreditne dokumentacije i sl.

- Odeljenje za restrukturiranje i upravljanje problematičnim plasmanima: odgovorno da se

problematičnom klijentu omogući otplata postojećih plasmana pod novim/olakšavajućim uslovima i da nakon restrukturiranja dužnik nastavi sa redovnom otplatom plasmana.

- Odeljenje za ranu naplatu potraživanja: odgovorno za praćenje i naplatu potencijalno problematičnih potraživanja, a u skladu sa internim procedurama

- Odeljenje za naplatu problematičnih plasmana: u cilju efikasnije naplate u okviru ovog odeljenja osnovana je i Grupa za terenski obilazak problematičnih klijenata.


18

- Odeljenje za portfolio analizu: odgovorno za obračun ispravke vrednosti plasmana, reevaluaciju kolaterala i izveštaje o portfoliu banke po raznim kriterijumima. .

Služba za upravljanje rizicima je odgovorna za upravljanje identifikovanim rizicima na nivou banke kao celine:

- Kreditnim rizikom, - Tržišnim rizicima i, - Operativnim rizikom.

U domenu odgovornosti Službe za upravljanje rizicima je i implementaciju regulative zasnovane na Basel 2 standardima, kao i upravljanje bezbednošću informacija. 6.3. Upravljanje kreditnim rizikom Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neivršavanja obaveza dužnika prema banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene internie procedure za upravljanje kreditnim rizikom. Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su VBRS strategije i procedure kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativno primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju. Sektor za upravljanje kreditnim rizikom i Služba za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju:

- Politike upravljanja kreditnim rizikom za poslovanje sa stanovništvom i poslovanje sa privredom

- Postavljanje limita odlučivanja prilikom odobrenja kreditnih izloženosti (Credit Competences)

- Priručnik za kreditiranje stanovništva, - Priručnik za korporativno kreditiranje, - Metodologija za obračun ispravke vrednosti, - Procedura za praćenje kredita u kašnjenju, - Procedure kreditne administracije i sl.

6.3.1. Metode merenja kreditnog rizika Banka procenjuje svakog klijenta/izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama. Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li je ograničenje u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i takođe ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.


19

6.3.2. Postavljanje sistema limita Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. Prilikom odobravanja novih plasmana Banka sagledava iznos izloženosti prema jednom licu i grupi povezanih kako bi obezbedila sagledavanje rizika koncentracije i zadovoljenje zakonski propisanih ograničenja. Takođe su definisani i limiti odgovornosti tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. 6.3.3. Načini ublažavanja rizika/Sredstva obezbeđenja plasmana Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. VBRS je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost („SK Lista“). SK lista je podeljena na;

- prvoklasna obezbeđenja („SK1 vrednost“) koja se uglavnom sastoje od hipoteka, bankarskih garancija i gotovinskih depozita,

- ostala obezbeđenja („SK2“) koji uglavnom uključuju zalogu na pokretnoj imovini (npr. zaloga na mašinama i potraživanjima, osiguranje nepokretnosti, osiguranje kod NKOSK-a i sl).

Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u VBRS kreditnom portfoliju su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloga na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrši se u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja se obično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije od vrednosti.


20

Pregled prvoklasnog obezbeđenja (SK1 kolaterali) po plasmanima za koje je ispravka vrednosti obračunata na individualnoj osnovi (non perfoming loans).

Krediti i plasmani komitentima Vanbilansne pozicije Ostala aktiva U hiljadama dinara

2011 2010 2011 2010 2011 2010 Individualno rezervisanje za korporativne klijente

Rating class 5A

Hipotekarna obezbeđenja 60.502 99.392 5.059 77.399 91 4.738

Ostala obezbeđenja 16.687 2.247 77.938 4.677 4.465 931

Rating class 5B Hipotekarna obezbeđenja 24.833 86.736 - 7.979 43.076 7.552

Ostala obezbeđenja - 138.144 - 269.529 8.448 11.103

Rating class 5C

Hipotekarna obezbeđenja 2.343.325 3.139.804 297.829 420.102 96.121 97.161

Ostala obezbeđenja 1.390.212 623.660 75.296 181.829 54.172 21.169

Rating class 5D

Hipotekarna obezbeđenja 1.229.152 32.433 261.665 - 301.504 -

Ostala obezbeđenja 58.510 - 55.558 - 361.800 78

Rating class 5E

Hipotekarna obezbeđenja - 4.762 - - - -

Ostala obezbeđenja - - - - - -

Individualno rezervisanje za sektor stanovništva

Rating class 5A

Hipotekarna obezbeđenja 353.805 556.580 - 4.668 9.730 9.005

Ostala obezbeđenja 252.653 307.481 - 1.847 7.519 8.409

Rating class 5C

Hipotekarna obezbeđenja 1.277.082 961.843 - 975 51.761 34.926

Ostala obezbeđenja 662.597 856.999 - 5.546 21.103 38.670

Rating class 5D

Hipotekarna obezbeđenja - - - - - -

Ostala obezbeđenja 5.818 - - - 187 - Grupno rezervisanje

Hipotekarna obezbeđenja 1.656.448

1.100.574 1.400

4.920 57.586

27.889

Ostala obezbeđenja 94.028

4.982 -

65 3.565

60

Portfolio rezervisanje

Hipotekarna obezbeđenja 23.019.253

27.212.666

6.914.047

9.787.336

138.122

137.872

Ostala obezbeđenja 1.413.345

886.692

1.930.638

197.084

1.008.087

5.468

Ukupno 33.858.300 36.050.478 9.619.429 10.963.955 2.167.342 405.240

6.3.4. Gubitak vrednosti kredita i hartija od vrednosti Krediti sa umanjenom vrednošću su krediti za koje Banka utvrdi da postoji verovatnoća da Banka neće biti u mogućnosti da naplati glavnice i kamate u skladu sa ugovorenim uslovima. Ovi krediti se svrstavaju u određene kategorije kreditnog rizika internog rejting sistema Banke.


21

Rejting rezultat odražava stepen rizika finansijskog gubitka zajmoprimca i svakom rejting rezultatu je dodeljena određena podrazumevana verovatnoća neizmirenja obaveza ('PD'), gde ocena 1 predstavlja najniži rizik, a ocena 5 najvisi podrazumevani rizik – default (odnosno “status neizmirivanja obaveza”). Klasifikacija klijenta u određenu rejting kategorije određena je kombinacijom Hard Facts-a (tj. finansijskih pokazatelja dobijenih na osnovu dokumenatacije koja odslikava klijentovo finansijsko stanje), Soft Facts-a (tj. ne-finansijske informacije koje se odnose na poslovni rizik zajmoprimca i njegove karakteristike) i odnosa Klijent-Banka. 6.3.5. Rezerve za potencijalne gubitke Banka utvrđuje rezervu za potencijalne gubitke usled umanjenja vrednosti plasmana što predstavlja procenu gubitka u njenom kreditnom portfoliju. Banka je ustanovila metodologiju koja definiše kriterijume za klasifikaciju plasmana za koje je neophodno kreirati rezervisanje na individualnoj i grupnoj osnovi kao i procenu i način izračunavanja ispravke vrednosti plasmana. Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa Internom metodologijoj koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Kreditni portfolio Banke je podeljen u dve osnovne homogene grupe:

- plasmani korporativnim klijentima i - plasmani klijentima u segmentu stanovništva.

U okviru napred navedenih grupa Banka razlikuje klijente za koje je potrebno obračunati ispravku vrednosti na:

- individualnoj osnovi i - grupnoj osnovi.

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39).

Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći: - Izloženost klijenta je veća od RSD 6000.000 - Rejting klasa klijenta 5A-5E

MRS 39 “Default” definicija Banke Najbolji mogući

rejting Dužnik je u značajnim finansijskim teškoćama Značajno pogoršanje kreditne sposobnosti

klijenta 5B

Kršenje ugovornih obaveza, kašnjenje u plaćanju kamate ili glavnice

Klijent je u kašnjenju više od 90 dana po materijalno značajnoj obavezi

5A

Usled ekonomskih ili pravnh razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca, zajmodavac odobrava klijentu olakšice koje u uobičajenim okolnostima ne bi bile odobrene

Usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika produžen je rok otplate kredita, odobren je grejs period, otpisana je kamata/naknada, klijent je utužen

5C

Velika verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije klijenta

Klijenti koji su utuženi ili su u postupku stečaja/likvidacije

5D

Nastupio je trend naplate koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost potraživanje neće naplatiti.

Usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika potraživanja su otpisana u delu ili celosti 5E


22

Banka za određivanje statusa default klijenata po materijalno značajnoj docnji koristi definiciju NBS, Odluka o Klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, tačka 3 pod 2:

Za fizička lica, preduzetnike i poljoprivrednike materijalno značajna docnja je iznos veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke, ali ne manji od 1.000 RSD, odnosno

Za pravna lica iznos veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke, ali ne manji od 10.000 dinara

Za potrebe obračuna grupne ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i klijente u segmentu stanovništva. Za korporativne klijente obračun grupne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu koji se sastoji od 25 rejting klasa (1A – 5E). Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnova za obračun ispravke vrednosti. Ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta (1A – 4E) na nepokriveni deo angažovanja Banke i multiplicira koeficijentom 0.25. Pregled rejting klasa sa pripadajućim verovatnoćama neizmirenja obaveza. Rejting

grupa Rejting klasa

PD Moody's S&P Fitch

Najviši kvalitet 1 1A 0.01% Aaa, Aa1, Aa2 AAA, AA+ AAA, AA+, AA

Najviši kvalitet 1B 0.02% Aa3 AA AA- Najviši kvalitet 1C 0.03% A1 AA- A+ Najviši kvalitet 1D 0.04% A2 A+ A Najviši kvalitet 1E 0.05% A3 A A- Odličan kvalitet 2 2A 0.07% A- Odličan kvalitet 2B 0.11% Baa1 BBB+ BBB+ Vrlo dobar kvalitet 2C 0.16%

Baa2 BBB Vrlo dobar kvalitet 2D 3.20% BBB

Vrlo dobar kvalitet 2E 2.04% BBB- Dobar kvalitet 3 3A 1.57% Baa3 BBB- Dobar kvalitet 3B 1.05% Ba1 BB+ BB+ Dobar ka prosečnom kvalitetu

3C 4.67% Ba2 BB

Prosečan kvalitet 3D 6.37% Ba3 BB- BB Prihvatljiv kvalitet 3E 6.00% B+ BB- Neadekvatan kvalitet

4 4A 5.27% B1 B+

Neadekvatan kvaliete

4B 9.42% B2 B B

Lista za praćenje (Watch lista)

4C 19.31% B3 B-


4D 13.62% B-


4E 20.44% Caa, Ca, C CCC, CC, C CCC, CC, C

Klijenti u kašnjenju duže od 90 dana

5 5A D

Specifično rezervisanje

5B D SD, D DDD, DD, D

Restrukturiranje 5C D Nesolventnost 5D D Otpis 5E D


23

Nepokriveni deo plasmana Banke se obračunava kao razlika između iznosa kredita i iznosa sredstava obezbeđenja. Iznos sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog sudskog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Za potrebe obračuna grupne ispravke vrednosti za klijente u segmentu stanovništva Banka je definisala 5 homogena portfolija (stambeni krediti, krediti osigurani osiguranjem NKOSK, preduzetnici i mala preduzeća, plasmani poljoprivrednicima i potrošački krediti). Posebnu podgrupu retail kredita čine restrukturirani krediti na koje se primenjuje stopa ispravke vrednosti 50% ukoliko je kredit u docnji do 90 dana ili u skladu sa homogenom grupom kojoj restukturirani kredti pripada u slučaju veće docnje. Nakon šest meseci uzastopnih redovnih izmirenja obaveza restrukturiran kredit izlazi iz podgrupe i njegova ispravka vrednosti se obračunava u skladu da stopom ispravke vrednosti homogene grupe kojoj pripada. Ispravka vrednosti izračunava se tako što se primenjuje procenat ispravke vrednosti na nepokriveni deo u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje. Procenti ispravke vrednosti koji se primenjuju na izloženosti u Retail-u izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata izmedju opsega broja dana kasnjenja. Tabela - Pregled homogenih grupa u segmentu stanovništva sa procentima ispravke vrednosti koji su važili na dan 31.12.2011.godine


24

Kategorijabroj dana docnje

% ispravke vrednosti Kategorija

broj dana docnje

% ispravke vrednosti

0 /0-0 0.18% 0 /0-0 1.83%

1 /1-29 1.29% 1 /1-29 4.70%

2 /30-59 6.44% 2 /30-59 13.60%

3 /60-89 12.60% 3 /60-89 23.18%

4 /90-119 27.43% 4 /90-119 53.39%

5 /120-149 60.90% 5 /120-149 74.10%

6 /150-179 83.97% 6 /150-179 91.32%

7 /180-209 100.00% 7 /180-209 100.00%

8 /210-239 100.00% 8 /210-239 100.00%

9 /240-269 100.00% 9 /240-269 100.00%

10 /270-299 100.00% 10 /270-299 100.00%

11 /300-329 100.00% 11 /300-329 100.00%

12 /330-359 100.00% 12 /330-359 100.00%

13 /360- 100.00% 13 /360- 100.00%

Kategorijabroj dana docnje

% ispravke vrednosti Kategorija

broj dana docnje

% ispravke vrednosti

0 /0-0 0.28% 0 /0-0 0.14%

1 /1-29 2.26% 1 /1-29 0.59%

2 /30-59 10.54% 2 /30-59 9.56%

3 /60-89 20.45% 3 /60-89 21.79%

4 /90-119 46.32% 4 /90-119 44.78%

5 /120-149 74.49% 5 /120-149 65.49%

6 /150-179 91.07% 6 /150-179 88.74%

7 /180-209 100.00% 7 /180-209 100.00%

8 /210-239 100.00% 8 /210-239 100.00%

9 /240-269 100.00% 9 /240-269 100.00%

10 /270-299 100.00% 10 /270-299 100.00%

11 /300-329 100.00% 11 /300-329 100.00%

12 /330-359 100.00% 12 /330-359 100.00%

13 /360- 100.00% 13 /360- 100.00%

STAMBENI KREDITI KREDITI PO LJO PRIVREDNICIMA

PRAVNIM LICIMA PO TRO ŠAČKI KREDITI


25

Struktura plasmana i ispravke ispravke vrednosti za ukupan portfolio banke podeljen na dva segmenta: stanovništvo i korporativni klijenti.

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti i opozivi

depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani, nematerijalna

ulaganja,osnovna sredstva ) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije

2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010

Individualno rezervisanje

Bruto izloženost za korporativne klijente - - 338.556 151.002 6.711.492 5.119.732 758.082 47.377 7.808.130 5.318.111 817.536 1.100.446

Rezervisanje za korporativne klijente - - 90.694 49.403 1.343.374 992.578 198.679 6.246 1.632.747 1.048.228 106.435 139.182

Neto izloženost individualno rezervisanih potraživanja korporativnih klijenata 247.862 101.599 5.368.118 4.127.154 559.403 41.131 6.175.383 4.269.883 711.101 961.264

Bruto izloženost za segment stanovništva - - 134.694 146.357 3.861.213 3.758.660 28.793 16.250 4.024.700 3.921.266 3.160 13.683

Rezervisanje za segment stanovništva - - 59.049 64.668 1.131.820 1.040.273 26.524 6.720 1.217.393 1.111.661 0 646

Neto izloženost individualno rezervisanih potraživanja klijenata u segmentu stanovništva - - 75.645 81.689 2.729.393 2.718.387 2.269 9.530 2.807.307 2.809.605 3.160 13.037

Grupno rezervisanje

Bruto izloženost za korporativne klijente - - 13.379 5.697 130.588 194.213 8.639 1.212 152.606 201.121 1.993 25.962

Rezervisanje za korporativne klijente - - 2.771 1.442 47.775 13.171 2.479 533 53.025 15.146 1.849 260

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja korporativnih klijenata 0 0 10.608 4.255 82.813 181.042 6.160 679 99.581 185.975 144 25.702

Bruto izloženost za segment stanovništva - - 126.091 56.237 2.870.815 1.581.412 57.640 24.278 3.054.546 1.661.927 6.289 27.731

Rezervisanje za segment stanovništva - - 69.511 31.464 893.472 488.120 34.605 19.258 997.588 538.842 20 861

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja klijenata u sektoru stanovništva - - 56.580 24.773 1.977.343 1.093.292 23.035 5.020 2.056.958 1.123.085 6.269 26.870

Portfolio

Bruto izloženost za korporativne klijente 331.536 1.202.573 116.133 61.587 13.223.607 26.397.971 2.530.136 88.361 16.201.412 27.750.491 16.230.295 18.430.385

Rezervisanje za korporativne klijente 415 630 1.251 361 86.381 54.585 18.264 217 106.311 55.794 95.145 69.122

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja korporativnih klijenata 331.121 1.201.943 114.882 61.226 13.137.226 26.343.386 2.511.872 88.144 16.095.101 27.694.697 16.135.150 18.361.263

Bruto izloženost za segment stanovništva - - 101.391 29.617 24.595.458 26.156.655 122.701 172.955 24.819.550 26.359.227 1.554.170 1.221.052

Rezervisanje za segment stanovništva - - 630 530 29.626 53.270 286 1.258 30.542 55.059 3.354 3.961

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja klijenata u sektoru stanovništva - - 100.761 29.087 24.565.832 26.103.385 122.415 171.697 24.789.008 26.304.168 1.550.816 1.217.091


26

Struktura plasmana i ispravke vrednosti za ukupan portfolio banke (sa posebnim osvrtom na razdvajanje portfolija u skladu sa podelom definisanom u metodologiji za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama)


depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti

Ostala aktiva (ostali plasmani, nematerijalna

ulaganja,osnovna sredstva i ostalo) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010

Individualno rezervisanje za korporativne klijente

Rejting klasa 4C - - 0 - 0 - - - 0 - 0 - 0 -

Rejting klasa 5A - - 11.045 10.596 238.053 207.012 - - 4.256 544 253.354 218.152 89.957 108.208

Rejting klasa 5B - - 7.976 17.624 150.003 322.232 - - 48.933 8.920 206.912 348.776 0 298.434

Rejting klasa 5C - - 107.811 122.130 4.413.967 4.519.796 - - 88.492 35.636 4.610.270 4.677.563 410.223 693.803

Rejting klasa 5D - - 211.723 653 1.909.469 65.809 - - 616.400 2.276 2.737.592 68.738 317.356 -

Rejting klasa5 E - - 0 - 0 4.883 - - 0 - 0 4.883 0 -

Individualno rezervisanje za segment stanovništva 0

Rejting klasa 4C - - 0 - 0 - - - 0 - 0 - 0 -

Rejting klasa 4D - - 0 - 0 - - - 0 - 0 - 0 -

Rejting klasa 5A - - 23.155 18.355 756.463 973.867 - - 167 3.636 779.785 995.858 0 6.521

Rejting klasa 5B - - 0 - 0 - - - 0 0 0 - 0 -

Rejting klasa 5C - - 111.148 127.920 3.092.581 2.748.199 - - 28.626 12.476 3.232.355 2.888.595 3.160 7.162

Rejting klasa 5D - - 391 81 12.168 36.593 - - 0 139 12.559 36.813 0 -

Rejting klasa5 E - - 0 - 0 - - - 0 - 0 - 0 -

Bruto izloženost - - 473.249 297.359 10.572.704 8.878.391 - - 786.874 63.627 11.832.827 9.239.378 820.696 1.114.128

Rezervisanje - - 149.743 114.071 2.475.193 2.032.851 - - 225.204 12.966 2.850.140 2.159.888 106.435 139.828

Neto izloženost klasifikovanih potraživanja - - 323.506 183.288 8.097.511 6.845.540 - - 561.670 50.661 8.982.687 7.079.490 714.261 974.300


27


depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje.


Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna

ulaganja.osnovna sredstva i ostalo) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010

Grupno rezervisanje za korporativne klijente

Rejting klasa 1a-1E - - - - - - - - - - - - - -

Rejting klasa 2A-2E - - - - - - - - - - - - - -

Rejting klasa 3A-3E - - 8.275 77 - 2.077 - - 5.951 140 14.226 2.294 146 -

Rejting klasa 4A-4E - - 2.123 3.491 101.291 171.759 - - - 537 103.414 175.787 - 25.962

Rejting klasa 5A-5E - - 2.981 2.128 29.297 20.376 - - 2.688 535 34.966 23.039 1.847 -

Grupno rezervisanje za segment stanovništva

Poljoprivrednici - - 35.587 16.815 915.844 611.483 - - 7.689 3.853 959.120 632.151 - -

Mala preduzeća i preduzetnici - - 58.316 25.510 734.612 395.333 - - 31.003 6.788 823.931 427.631 6.236 -

Stambeni krediti - - 18.965 7.247 995.179 415.360 - - 2.333 1.722 1.016477 424.329 - 27.687

Ostalo - - 13.223 6.665 225.180 159.235 - - 16.615 11.916 255.018 177.816 53 44

Bruto izloženost - - 139.470 61.933 3.001.403 1.775.623 - - 66.279 25.491 3.207.152 1.863.047 8.282 53.693

Rezervisanje - - 72.282 32.906 941.247 501.290 - - 37.083 19.791 1.050.612 553.987 1.869 1.120

Portfolio rezervisanje za korporativne klijente

Rejting klasa 1a-1E 92.587 303.294 - - - 4.114.430 - - 99.409 26 191.996 4.417.750 - -

Rejting klasa 2A-2E 205.490 853.757 990 826 1.055.454 7.707.754 - - 6.452 20.824 1.268.386 8.583.161 1.722.199 2.049.217

Rejting klasa 3A-3E 33.459 45.521 52.210 7.952 7.433.617 8.124.969 895.061 - 9.679 37.980 8.424.026 8.216.422 10.764.875 11.815.726

Rejting klasa 4A-4E - - 62.933 52.808 4.734.535 6.450.819 1.498.984 - 20.552 29.530 6.317.004 6.533.157 3.743.221 4.565.442

Rejting klasa 5A-5E - - - - - - - - - - - - - -


28


depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje.


Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna

ulaganja.osnovna sredstva i ostalo) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010

Portfolio rezervisanje za segment stanovništva

Poljoprivrednici - - 10.259 3.822 811.501 1.199.450 - - - 9.189 821.76 1.212.461 - -

Mala preduzeća i preduzetnici - - 22.953 10.815 4.002.324 5.756.756 14.705 - 15.695 28.372 4.055.677 5.795.943 1.372.101 902.728

Stambeni krediti - - 41.423 11.355 16.160.040 15.706.731 - - - 29.808 16.201.463 15.747.894 3.52 17.326

Ostalo - - 26.756 3.625 3.621.595 3.493.717 - -

92.300 105.586 3.740.651 3.602.928 178.549 300.998

Bruto izloženost 331.536 1.202.572 217.524 91.203 37.819.066 52.554.626 2.408.750 - 244.087 261.315 41.020.963 54.109.716 17.784.465 19.651.437

Rezervisanje 415 630 1.88 892 116.007 107.855 17.888 - 662 1.475 136.852 110.852 98.499 73.083

Bruto izloženost (grupno+portfolio) 331.536 1.202.572 356.994 153.136 40.820.469 54.330.249 2.408.750 - 310.366 286.806 44.228.115 55.972.763 17.792.747 19.705.130

Rezervisanje (grupno+portfolio) 415 630 74.162 33.798 1.057.254 609.145 17.888 - 37.745 21.266 1.187.464 664.839 100.368 74.203

Neto izloženost klasifikovanih potraživanja 331.121 1.201.942 606.338 301.819 47.860.726 60.566.646 2.390.862 - 834.291 316.2 52.023.338 62.386.607 18.406.640 20.605.227

Izloženost po neklasifikovanim potraživanjima 18.080.191 15.525.587 538.799 - 0 24 8.859.528 4.292.737 514.788 836.399 27.993.306 20.654.744 149.677.233 155.418.152

Neto izloženost (Napomene 15. 16. 17. 18. 21) 18.411.312 16.727.529 1.145.137 301.819 47.860.726 60.566.669 11.250.390 4.292.737 1.349.079 1.152.599 80.016.644 83.041.354 168.083.873 176.023.379


29

Struktura ispravke vrednosti za plasmane koje banka smatra problematičnim (plasmani u rejting klasama 5A-5E bez obzira da li su predmet individualne ocene ili ne)

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna ulaganja.osnovna

sredstva i ostalo)

U hiljadama dinara 31. decembar 2011. Bruto Neto Bruto Neto Bruto Neto

Korportativni klijenti

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 11.173 10.240 238.053 191.914 4.400 4.076

Rejting klasa5B 7.976 6.506 150.004 130.082 48.933 41.935

Rejting klasa5C 109.163 91.789 4.435.000 3.854.514 89.895 48.163

Rejting klasa5D 212.405 139.714 1.915.369 1.198.643 616.564 465.300

Rejting klasa5E 820 623 2.364 2.365 977 145 Ukupno 341.537 248.872 6.740.790 5.377.518 760.769 559.619

Sektor stanovništva

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 60.970 36.408 1.640.744 1.380.649 8.018 2.762

Rejting klasa5B - - - - - -

Rejting klasa5C 197.504 94.140 4.990.263 3.241.501 78.356 22.510

Rejting klasa5D 1.037 652 40.688 33.480 8 1

Rejting klasa5E - - - - - - Ukupno 259.511 131.200 6.671.695 4.655.630 86.382 25.273

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna ulaganja.osnovna

sredstva i ostalo) U hiljadama dinara

31. decembar 2010. Bruto Neto Bruto Neto Bruto Neto

Korportativni klijenti

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 10.688 5.477 210.048 101.685 695 190

Rejting klasa5B 17.694 10.504 323.091 224.879 8.920 8.150

Rejting klasa5C 122.583 85.683 4.530.841 3.768.899 35.857 32.717

Rejting klasa5D 1.341 - 68.863 32.433 2.437 78

Rejting klasa5E 825 628 7.266 7.146 3 - Ukupno 153.131 102.293 5.140.108 4.135.041 47.911 41.136

Sektor stanovništva

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 28.402 20.094 1.403.365 1.232.940 8.063 5.346

Rejting klasa5B - - - - - -

Rejting klasa5C 170.314 83.873 3.779.682 2.443.335 30.011 7.961

Rejting klasa5D 214 186 62.000 60.645 273 252

Rejting klasa5E - - - - - - Ukupno 198.931 104.152 5.245.048 3.736.920 38.347 13.559

Imajući u vidu iznos plasmana koje Banka smatra problematičnim kao i iznos pripadajuće ispravke vrednosti, analiza navedenog dela portfolija je pokazala da su navedeni plasmani većim delom pokriveni prvoklasnim obezbedjenjem.


30

6.4. Upravljanje tržišnim rizicima Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Službe za upravljanje rizicima, Sektora sredstava i investicionog bankarstva i Odeljenja plana, analize i finansijskog izvestavanja. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom se sastaje mesečno i detaljno diskutuje o sledećim pitanjima:

o Kretanju kursa domaće i internacionalnih valuta na tržištu kapitala. o Izveštajima Službe za upravljanje rizicima o deviznom i kamatnom riziku.

riziku likvidnosti i riziku druge ugovorne strane. o Značajnim promenama u bilansu stanja, stanja kredita i depozita. o Praćenje zakonski propisanih pokazatelja.

Služba za upravljanje rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenosti usvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sa zahtevima Narodne Banke Srbije i Volksbank International AG i sastavni su deo internih procedura Banke. Aktivnosti Sektora sredstava i investicionog bankarstva obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskim zahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja. isplate i otplate kredita) i prodaja proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valutu kao i transakcije na tržištu novca. U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske intrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje NBS o dnevnom stanju knjige trgovanja. VBRS koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-i inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu mora doneti Sektor sredstava i investicionog bankarstva zajedno sa Službom za upravljanje rizicima, a Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri. Služba za upravljanje rizicima svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. U slučaju pada utrživosti, Sektor sredstava i investicionog bankarstva će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicija ne može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom ce odlučiti da li poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu. U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima u špekulativne svrhe


31

6.4. 1. Valutni rizik Valutni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara. postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Volksbank International AG. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom. Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku izmedju potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu. kao i za ukupnu deviznu poziciju banke. Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Banke doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja. Banka nastoji da umanji rizik promene kursa valute putem odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Na dan 31. decembra 2011. godine. VBRS je imala kratku otvorenu deviznu poziciju od EUR 8.812.634 koja je činila 8.83% kapitala.

U hiljadama dinara USD EUR Ostale valute Dinarski podbilans

Dinari sa valutnom klauzulom Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 106.048 789.049 103.744 1.885.505

- 2.884.346

Opozivi depoziti i krediti

- 13.726.966 - 1.800.000

- 15.526.966 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 5 105.843 1.740 581.207 456.342 1.145.137

Dati krediti i depoziti 1.010.828 534.657 84.581 9.936.107 36.294.553 47.860.726

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

- 2.000.462 9.249.928

- 11.250.390

Udeli

- - - 267

- 267

Ostali plasmani 1.277 78.984 341.146 298.497 61.283 781.187

Nematerijalna ulaganja

- - - 131.860

- 131.860

Osnovna sredstva i investicione nekretnine

- - - 237.626

- 237.626

Odložena poreska sredstva

- - - 12.859

- 12.859

Ostala sredstva

- 30.725 - 145.979 8.576 185.280

Ukupno aktiva 1.118.158 17.266.686 531.211 24.279.835 36.820.754 80.016.644


32

U hiljadama dinara

USD

EUR

Ostale valute

Dinarski podbilans

Dinari sa valutnom klauzulom

Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti 122.781 2.239.807 64.618 2.122.108

- 4.549.314

Ostali depoziti 75.203 6.273.835 520.764 2.155.149 2.862.137 11.887.088

Primljeni krediti 812 29.443.297 10.996.749 100

- 40.440.958

Obaveze po osnovu kamata. naknada i promene vrednosti derivata 54 4.114 - 15.730

- 19.898

Rezervisanja 3.432 109.475 10.071 181.907 31.591 336.476

Obaveze za poreze

- - - 8.316 8.316

Obaveze iz dobitka

- - - 51.138

- 51.138

Odložene poreske obaveze - - - -

-

-

Ostale obaveze 5.124 4.256.249 6.750 243283 78.969 4.590.375

Kapital 18.133.081 18.133.081

Ukupno pasiva 207.406 42.326.777 11.598.952 22.910.812 2.972.697 80.016.644

Neto devizna pozicija na dan 31. decembra 2011. godine 910.752 -25.060.091 -11.067.741 1.369.023 33.848.057 0

6.4.2. Rizik promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontrolise izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata. imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa. U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom). Limit kamatnog rizika za VBRS, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke. Navedeni limit nije bio prekoračen tokom 2011.godine. Na dan 31.12.2011 efekat simulacije pomeranja kamatne stope za 200 bps rezultirao je u promeni neto sadašnje vrednosti portfolija od 5.46% u odnosu na kapital Banke.


33

Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

U hiljadama dinara do 3 meseca od 3 meseca do

godinu dana od 1 do 5 godina preko 5 godina nekamatonosno Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 575.511 - - - 2.308.835 2.884.346

Opozivi depoziti i krediti 15.526.966 - - - 15.526.966 Potraživanja po osnovu kamata. Naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

- - - - 1.145.137 1.145.137

Dati krediti i depoziti 33.577.589 5.082.510 6.155.949 3.044.678 - 47.860.726 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5.127.989 4.908.212 1.214.189 - 11.250.390

Udeli - - - 267 267

Ostali plasmani 781.187 - - - 781.187


- - - - 131.860 131.860 Osnovna sredstva i investicione nekretnine

- - - - 237.626 237.626

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- - - - -

-

Odložena poreska sredstva - - 12.859 12.859

Ostala sredstva

- - - - 185.280 185.280

Ukupno aktiva 55.589.242 9.990.722 7.370.138 3.044.678 4.021.864 80.016.644

PASIVA

Transakcioni depoziti 4.548.365 - - - 949 4.549.314

Ostali depoziti 5.474.968 3.295.234 552.136 - 2.564.750 11.887.088

Primljeni krediti 38.726.587 1.398.382 313.923 - 2.066 40.440.958

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

- - - - 19.898 19.898

Rezervisanja

- - - - 336.476 336.476

Obaveze za poreze

- - - - 8.316 8.316

Obaveze iz dobitka

- - - - 51138 51138

Odlozene poreske obaveze

- - - - -

-

Ostale obaveze 4.185.636 - - - 404.739 4.590.375

Kapital

- - - - 18.133.081 18.133.081

Ukupno pasiva 52.935.556 4.693.616 866.059 - 21.521.413 80.016.644

Ročna neusklađenost na dan 2.653.686 5.297.106 6.504.079 3.044.678 -17.499.549

-

31. decembra 2011. godine


34

6.5. Upravljanje rizikom likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive. a uključuje i rizik nemogucnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama. kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajucem roku. U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.


godinu dana od 1 do 5 godina preko 5 godina Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.884.346 - - - 2.884.346

Opozivi depoziti i krediti 15.526.966 - - - 15.526.966

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 1.145.137 - - - 1.145.137

Dati krediti i depoziti 7.345.443 12.546.737 5.321.922 22.646.624 47.860.726

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5.127.989 4.908.212 1.214.189 - 11.250.390

Udeli

- - - 267 267

Ostali plasmani 781.187 - - - 781.187


- - - 131.860 131.860

Osnovna sredstva i investicione nekretnine

- - - 237.626 237.626

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- - - - -

Odložena poreska sredstva 12.859 - - 12.859

Ostala sredstva 185.280 - - - 185.280

Ukupno aktiva 32.996.348 17.467.808 6.536.111 23.016.377 80.016.644


godinu dana od 1 do 5 godina preko 5 godina Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti 4.549.314 4.549.314

Ostali depoziti 5.994.458 3.642.882 2.054.616 195.132 11.887.088

Primljeni krediti 1.666.807 47.564 38.726.587 - 40.440.958

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivate 19.898 - - - 19.898

Rezervisanja 336.476 - - - 336.476

Obaveze za poreze 8.316 - - - 8.316

Obaveze iz dobitka

- - - 51.138 51.138

Odlozene poreske obaveze

- - - - -

Ostale obaveze 4.590.375 - - - 4.590.375

Kapital

- - - 18.133.081 18.133.081

Ukupno pasiva 17.165.644 3.690.446 40.781.203 18.379.351 80.016.644

Ročna neusklađenost na dan 15.830.704 13.777.362 -34.245.092 4.637.026 -

31. decembra 2011. godine


35

Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Sektora sredstava i investicionog bankarstva. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama. Informacije o novčanim tokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutama (EUR, CHF, USD i RSD). Sektor sredstava i investicionog bankarstva osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivo obavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanja u pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive banke. Članovi ovog odbora diskutuju o raspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Sektor za kontrolu i izveštavanje na dnevnom nivou dostavlja izveštaj o likvidnosti. Banka je tokom 2011. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti znatno iznad zakonom propisanog nivoa. 6.6. Upravljanje operativnim rizikom Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u VBRS je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi mogli nastati zbog: - Neadekvatnosti procedura i sistema - Propusta zaposlenih u radu i primeni procedura i - Uticaja eksternih faktora. U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala metodologiju za praćenje operativnih rizika. formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk & Control Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Od druge polovine 2009. godine Banka primenjuje i metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih. Banka je uradila i Projekat za obezbedjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je uradjen na osnovu metodologije VB grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbedjivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takodjem, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredvidjenih dogadjaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razradjeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Početkom 2009.godine sprovedeno je prvo testiranje navedenih planova, a krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbedjenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.


36

U skladu sa uputstvima na nivou VB grupe. Banka primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva ispunjenje sledećih kriterijuma:

da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima. razvoj i implementacija procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima, uključujući i kontinuirano definisanje sistema i instrumenata potrebnih za te potrebe je u nadležnosti Službe za upravljanje rizicima. U skladu sa važećim internim uputstvima VBRS, Služba za upravljanje rizicima izveštava na kvartalnoj osnovi Izvršni odbor Banke, direktore Odeljenja interne revizije i Odeljenja računovodstva, kao i Odeljenje za upravljanje operativnim rizikom na nivou VB grupe. Takodje, izveštaj o operativnom riziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima NBS, Banka kvartalno izveštava NBS o dogadjajima nastalim po osnovu operativnog rizika. Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije. 6.7. Upravljanje kapitalom Pokazatelj adekvatnosti kapitala Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke jednak je odnosu kapitala i rizične aktive. Banka je dužna da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12% (Odluka o adekvatnosti kapitala). Ukoliko bi pokazatelj adekvatnosti kapitala, propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala, zbog raspodele dobiti bio veći za manje od 2,5%, može se vršiti raspodela dobiti samo u elemente osnovnog kapitala. Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da visina njenog osnovnog kapitala nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10,000,000 EUR, prema zvaničnom kursu. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini zbira sledećih kapitalnih zahteva:

Kapitalnog zahteva za kreditni rizik i za rizik druge ugovorne strane za sve poslovne aktivnosti banke i kapitalnog zahteva za rizik izmirenja / isporuke za aktivnosti iz knjige trgovanja;

Kapitalnog zahteva za cenovni rizik za aktivnosti iz knjige trgovanja;

Kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti;

Kapitalnog zahteva za operativni rizik za sve poslovne aktivnosti.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala na dan 31.12.2011. godine obelodanjen je u Napomeni br. 37.

Kapital Kapital Banke čini zbir osnovnog i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke od kapitala.


37

Osnovni kapital Osnovni kapital čini zbir sledećih elemenata umanjen za odbitne stavke:

Uplaćenog akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija – nominalna vrednost običnih i preferencijalnih akcija i pripadajuće emisione premije za obične i preferencijalne akcije;

Rezervi iz dobiti – sve vrste rezervi banke koje su formirane na osnovu odluke skupštine banke, a na teret dobiti nakon njenog oporezivanja;

Dobit o Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama za

koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni kapital; o Dobit iz tekuće godine, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

Da je iznos dobiti potvrdio spoljni revizor ovlašćen za reviziju finansijskih izveštaja;

Da je iznos dobiti umanjen za obračunati porez na dobit i sve druge obaveze iz dobiti (obaveze za dividende i druga učešća u raspodeli dobiti);

Da je skupština banke donela odluku o raspoređivanju dobiti u osnovni kapital i da iznos dobiti banke iz tekuće godine koji se raspoređuje u osnovni nije veći od iznosa utvrđenog na osnovu te odluke.

Odbitne stavke osnovnog kapitala:

Gubici iz prethodnih godina;

Gubitak tekuće godine;

Nematerijalna ulaganja;

Stečene obične i preferencijalne akcije, osim preferencijalnih kumulativnih akcija, u iznosu njihove knjigovodstvene vrednosti (nominalne vrednosti uvećane za emisionu premiju);

Obične i preferencijalne akcije, osim preferencijalnih kumulativnih akcija koje je banka uzela u zalogu u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom akcija, odnosno nominalne vrednosti akcija uzetih u zalogu uvećane za pripadajuću emisionu premiju, zavisno od toga koja je od ove dve vrednosti niža;

Regulatorna uskladjivanja vrednosti u odnosu na međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodne računovodstvene standarde (MSFI/MRS), koju čine:

o Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju; o Ostale neto negativne revalorizacione rezerve koje se ne odnose na odbitne

stavke osnovnog kapitala ili elemente koji se uključuju u dopunski kapital; o Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su

umanjene zbog promene kreditnog rejtinga banke; o Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke.


38

Dopunski kapital Dopunski kapital čini zbir sledećih elemenata umanjen za odbitne stavke dopunskog kapitala:

Uplaćenog akcijskog kapitala po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija – u visini nominalne vrednosti uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija i pripadajuće emisione premije;

Dela pozitivnih revalorizacionih rezervi – banka uključuje deo pozitivnih revalorizacionih rezervi (90%) nastalih po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koji se, u skladu sa MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi, a koje su umanjene za efekte poreskih obaveza;

Hibridnih instrumenata kapitala (sa sledećim karakteristikama: da su uplaćeni u celini; da nemaju ugovoreni rok dospeća, odnosno da imaju ugovoreni rok dospeća koji nije kraći od 30 godina od dana uplate; da otplata vlasnicima ili otkup koju bi izvršila banka nisu mogući pre ugovorenog roka dospeća, osim u slučaju pretvaranja tih instrumenata u akcije banke koje nisu preferencijalne kumulativne; da se bezuslovno, u celosti i bez odlaganja mogu koristiti za pokriće gubitaka u toku redovnog poslovanja; da se u slučaju stečaja ili likvidacije, obaveze po ovim instrumentima mogu izmiriti tek nakon izmirenja svih drugih obaveza, uključujući i subordinirane obaveze, izuzev onih koji se uključuju u osnovni kapital; da za njih banka ili sa njom povezano lice nisu izdali nikakav instrument obezbeđenja plaćanja; da banka može plaćati kamate i naknade po ovim instrumentima ako joj je adekvatnost kapitala ispod nivoa propisanog odlukom; da banka može odložiti plaćanje kamata i naknada po ovim instrumentima ako nije isplatila dividende za prethodnu godinu);

Subordiniranih obaveza (sa sledećim karakteristikama: da su u celini uplaćene; da im je ugovoreni rok dospeća najmanje 5 godina od dana uplate; da otplata poveriocima ili otkup tih obaveza nisu mogući pre ugovorenog roka dospeća, osim u slučaju pretvaranja ovih obaveza u akcije banke koje nisu preferencijalne kumulativne akcije; da se u slučaju stečaja ili likvidacije mogu izmiriti tek nakon izmirivanja svih obaveza banke koje nisu preferencijalne kumulativne akcije; da su raspoložive za pokriće gubitaka tek u slučaju stečaja ili likvidacije, odnosno nisu raspoložive za pokriće gubitka iz redovnog poslovanja; da se u slučaju stečaja ili likvidacije banke, mogu izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza koje nisu subordinirane, a pre akcionara banke i vlasnika hibridnih instrumenata koje je izdala banka; da za njih banka ili s njom povezana pravna lica nisu izdali nikakav instrument obezbeđenja plaćanja; da poverilac banke nije istovremeno i dužnik banke po njenom subordiniranom potraživanju). Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u dopunski kapital se, u poslednjih 5 godina pre roka dospeća te obaveze, umanjuje za 20% godišnje, pa se u poslednjoj godini pre tog roka subordinirane obaveze ne uključuju u dopunski kapital;

Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervi i potrebnih rezervi u odnosu na očekivane gubitke – ukoliko banka dobije saglasnost NBS-a za primenu IRB pristupa.


39

Odbitne stavke dopunskog kapitala:

Stečene preferencijalne kumulativne akcije u iznosu njihove knjigovodstvene vrednosti;

Preferencijalne kumulativne akcije banke koje je banka uzela u zalogu u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom ovih akcija, odnosno nominalne vrednosti akcija uzetih u zalogu uvećane za pripadajuću emisionu premiju, zavisno od toga koja je od ove dve vrednosti niža;

Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke koja su obezbeđena hibridnim instrumentima ili subordiniranom obavezom do iznosa u kome su ti instrumenti/obaveze uključeni u dopunski kapital.

Odbitne stavke od kapitala, su:

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica;

Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica;

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog klapital, kao i ulaganja njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital;

Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru;

Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve u odnosu na očekivane gubitke – za banke koje su dobile saglasnost NBS za primenu IRB pristupa;

Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka ako druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od 4 radna dana;

Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci, koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima koja nisu povezana s bankom, odnosno nisu zaposleni.

Banka može deo iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke tretirati kao odbitnu stavku od kapitala, i to:

1. Do 31.12.2011. godine – 100% tog iznosa; 2. Do 31.12.2012. godine – 75% tog iznosa; 3. Do 31.12.2013. godine – 50% tog iznosa.

Tabela koja sledi prikazuje stanje kapitala i ukupne rizične aktive na dan 31.12.2011.godine:

U hiljadama dinara

31.12.2011. 31.12.2010.

*

1 Osnovni kapital 16.490.435 15.474.3071.1 Nominalna vrednost akcija 5.774.153 5.774.1531.2 Emisiona premija 7.904.743 7.904.7431.3 Rezerve iz dobiti 2.963.165 1.992.2451.4 Dobit iz tekuće godine - -


40

1.5 Nematerijalna ulaganja 131.860 124.8651.6 Regulatorna usklađivanja 19.766 -

1.6.1 Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspol.za prodaju

19.766 -

1.6.2 Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke - -1.6.3 Manjinska učešća u podređenim društvima - 71.969

2 Dopunski kapital 3.362.622 4.219.9282.1 Deo revalorizacionih rezervi - -2.2 Subordinirane obaveze 3.348.509 4.219.9282.3 Revalorizacione rezerve 14.113 -3.1 Umanjenje osnovnog kapitala 6.585.580 5.315.7483.2 Umanjenje dopunskog kapitala 3.362.622 4.219.928

3.3

Potraž. i potenc.obaveze prema licima povezanim s bankom ili zaposlenima u banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od tržisnih

3.4 Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke 9.948.202 9.535.6764 Ukupan osnovni kapital (1 - 3.1) 9.904.855 10.158.5595 Ukupan dopunski kapital (2 - 3.2) - -6 Kapital 9.904.855 10.158.559

RIZIČNA AKTIVA 1 Kreditni rizik 43.458.140 70.771.6672 Tržišni rizik 1.150.885 224.380

2.1 Cenovni rizik - -2.2 Devizni rizik 1.150.885 224.3803 Operativni rizik 4.483.008 -

Ukupna rizična aktiva 49.092.033 70.996.047

POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 20,18% 14.3%

*Podaci u koloni 31.12.2010. su prilagodjeni strukturi obračuna kapitala i rizične aktive definisanom Odlukom o adekvatnosti koja važi na dan 31.12.2011. godine.

7. Prihodi i rashodi po osnovu kamata

a) Prihodi po osnovu kamata U hiljadama dinara 2011. 2010.

Prihodi od kamata od ostalih banaka i ostale finansijske institucije

66.134

33.580

Prihodi od kamata od Narodne banke Srbije 931.530 727.745 Prihodi od kamata od preduzeća 2.395.963 2.015.417 Prihodi od kamata od stanovništva 1.906.950 1.683.413 Prihodi od kamata od stranih lica: - ostale strane banke 946 962 - ostala strana fizička lica 1 - Prihodi od kamata od drugih komitenata - -

Ukupno 5.301.524 4.461.117


41

b) Rashodi po osnovu kamata U hiljadama dinara 2011. 2010.

Rashodi kamata od zavisnih i povezanih banaka (125.493) (105.991) Rashodi kamata od ostalih banaka i osiguravajucih organizacija

(68.920)

(84.620)

Rashodi kamata od preduzeća (194.837) (85.948) Rashodi kamata od stanovništva (168.035) (128.443) Rashodi kamata od stranih lica: - ostale strane banke (842.515) (674.284) - ostala strana pravna lica - - - ostala strana fizička lica (4.133) (1.901) Rashodi kamata od drugih komitenata - -

Ukupno (1.403.933) (1.081.187)

8. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija a) Prihodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2011. 2010. Naknade po osnovu kreditno garancijskih poslova 458.385 511.805Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 93.851 92.502Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 64.098 52.870Naknade po osnovu platnih kartica. posredovanja i ostalo 121.900 92.253Naknade po osnovu hartija od vrednosti 4.095 1.283 Ukupno 742.329 750.713 b) Rashodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2011. 2010. Naknade za usluge platnog prometa u zemle (9.813) (9.698)Naknade za usluge platnog prometa u inostranstv (17.080) (10.364)Naknade po osnovu kupoprodaje deviza na međubankarskom tržištu deviza

(10.401) (9.101)

Naknade za dobijenje kredita iz inostranstvaNaknade za cross border kredite

- (19.838)

(1.551)(35.330)

Ostale naknade i provizije (24.799) (19.672) Ukupno (81.931) (85.716)


42

9. Neto prihod od kursnih razlika U hiljadama dinara 2011. 2010. Poztivne kursne razlike 19.711.516 16.733.353Negativne kursne razlike (19.399.671) (16.576.036) Ukupno 311.845 157.317

10. Ostali poslovni prihodi U hiljadama dinara 2011. 2010. Ostali prihodi iz operativnog poslovanja - 804Ostali prihodi 14.401 15.605Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 3.625 366Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja/otpisa nenaplativih potraživanja

1.827 8.001

Ukupno 19.853 24.776

11. a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja U hiljadama dinara 2011. 2010. Neto prihod/(rashod) za grupnu ispravku vrednosti - bilansno (493.272) (200.722) Neto prihod / (rashod) za individualno rezervisanje -bilansno (658.829) (763.102) Neto prihod / (rashod) za portfolio rezervisanje -bilansno (26.550) (110.424) Neto prihod/(rashod) za grupnu ispravku vrednosti -vanbilansno (448) 66.265Neto prihod / (rashod) za individualno rezervisanje- vanbilansno 31.670 (1.261) Neto prihod / (rashod) za portfolio rezervisanje -vanbilansno (25.547) (73.194) Neto rashodi za grupnu ispravku i pojedinačna rezervisanja (1.172.976) (1.082.438) Neto prihodi po osnovu rezervisanja za godišnje odmore 824 14.628 Neto rashodi po osnovu rezervisanja za otpremnine (7.673) (3.558) Neto prihodi po osnovu rezervisanja za bonuse (30.329) (34.170)Ukupno ostala rezervisanja (37.178) (23.100)

Ukupno

(1.210.154) (1.105.538)


43

11 b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Potraživanja po kamatama i naknadama

Dati krediti i depoziti Udeli HOV

Ostali plasmani i ostala sredstva

Vanbilansna aktiva Ukupno

Stanje 1. januara 2011. god. 630 151.126 2.641.974 135.863 - 30.972 213.781 3.174.346

Ukidanje rezervisanja (3.199) (215.954) (3.437.033) - (72.981) (235.874) (3.965.041) Dodatno rezervisanje 2.994 286.972 4.298.990 17.888 300.974 230.199 5.138.017 Kursne razlike (10) 1.761 28.516 - 3.984 (1.302) 32.949 Prodaja udela (135.863) (135.863) Stanje 31. decembra 2011.godine 415 223.905 3.532.447 - 17.888 262.949 206.804 4.244.408


44

12. Troškovi zarada. naknada zarada i ostali lični rashodi

U hiljadama dinara 2011. 2010. Troškovi zarada (471.123) (418.965) Troškovi naknada zarada (75.423) (71.341) Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (85.551) (77.223) Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (117.971) (107.663) Ostali lični rashodi (304) (4.287) Ukupno (750.372) (679.479)

13. Troškovi amortizacije

U hiljadama dinara 2011. 2010. Troškovi amortizacije (158.203)

(217.186)

Ukupno (158.203) (217.186)

14. Operativni i ostali poslovni rashodi

U hiljadama dinara 2011. 2010.

I Operativni rashodi:

Troškovi materijala (36.976) (39.370) Troškovi proizvodnih usluga:

Troškovi telekomunikacionih usluga, ptt troskovi,swift (49.178) (44.966)

Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuce održavanje (47.835) (58.883)

Izdaci za zakup poslovnog prostora (231.516) (235.971)

Troškovi građevinsko zanatskih radova; montaža uređaja (644) (3.420)

Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (2.227) (1.750)

Ostale usluge (7.215) (9.266)

(338.615) (354.256)

Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa:

Troškovi putnih troškova i dnevnica (43.629) (30.152)

Ekspertski i konsultantski troškovi (128.021) (165.233)

Troškovi veštačenja. arbitraže.revizije (18.912) (14.712)

Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine. novca (24.108) (23.205)

Usluge čišćenja poslovnog prostora (10.418) (11.210)

Troškovi marketinga (42.592) (44.662)

Troškovi reprezentacije (3.546) (3.753)

Troškovi osiguranja (41.642) (32.620)

Takse (2.869) (2.501)

Naknada za građevinsko zemljište (6.464) (12.218)

Komunalne usluge u zakupu (4.041) (4.415)

Troškovi IT usluga (34.088) (31.658)

Troškovi vezani za kartice i e-banking (35.744) (33.080)

Ostali nematerijalni troškovi (41.412) (25.606)

(437.486) (435.025)


45

U hiljadama dinara

2011.

2010.

Troškovi poreza(osim poreza na zarade i naknade zarada) (23.399) (32.011) Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada)

(121.488) (110.793)

Ukupno (I):

(144.887)

(957.964)

(142.804)

(971.455)

II Ostali poslovni rashodi

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (64.491) (111.180)

Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja

(5.147)

(25.231)

Gubici od prodaje osn.sredstava i nematerijalnih ulaganja (1.975) -

Manjkovi i štete (2.087) (1.106)

Ostali rashodi (34.236) (18.816)

Ukupno (II): (107.936) (156.333) Ukupno (I+II):

(1.065.900)

(1.127.788)

15. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza U hiljadama dinara 2011. 2010. Prihodi od promene vrednosti plasmana i potrazivanja –investicione jedinice

453

-

Ukupno

453

-

16. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

U hiljadama dinara 2011. 2010. Rashodi od promene vrednosti derivata (3.829) (453) Ukupno

(3.829)

(453)


46

16. a) Neto dobitak po osnovu prodaje HOV koje se drže do dospeća

U hiljadama dinara 2011. 2010. Neto dobitak po osnovu prodaje HOV koje se drže do dospeća 4 -

Ukupno

4

-

16. b) Neto gubitak po osnovu prodaje udela (učešća)

U hiljadama dinara 2011. 2010. Neto gubitak po osnovu prodaje udela (učešća) (31.417) -

Ukupno

(31.417)

-

17. Porez na dobit a) Struktura poreza na dobit je sledeća: U hiljadama dinara 2011. 2010. Tekući poreski trošak (174.893) (133.005) Odloženi poreski prihod 1.297 7.349 Ukupno (173.596) (125.656)

b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne poreske stope U hiljadama dinara 2011. 2010. Računovodstveni dobitak/(gubitak) pre oporezivanja 1.670.269 1.096.576 Poreski rashod/prihod po važećoj/ stopi 10% 167.027 10% 109.657Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 0.70% 11.742 2.31% 25.348Efekti naknadno priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva -0.23% (3.876) -0.18% (2.000)Odložena poreska sreds. po osnovu ulaganja u osnovna sredstva -0.08% (1.297) -0.67% (7.349)Odložena poreska obaveza 0.00% - 0.00% - Porez na dobit 10.39%

173.596 11.46% 125.656


47

U hiljadama dinara 2011. 2010. Računovodstveni dobitak/(gubitak) pre oporezivanja 1.670.269 1.096.576 Poreski rashod/prihod po važećoj/ stopi 167.027 109.657 Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 11.742 25.348 Efekti naknadno priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (3.876) (2.000) Obaveza za porez na dobit

174.893

133.005

18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U hiljadama dinara 2011. 2010. Gotovina u blagajni - u dinarima 171.297 217.545 - u stranoj valuti 663.534 427.400 834.831 644.945 Žiro račun

1.698.089 3.245.361

Devizni računi računi kod banaka: - domaće banke 32.986 64.882 - inostrane banke 298.550 1.137.691 331.536 1.202.573 Ostala novčana sredstva - u dinarima 16.119 397.913 - u stranoj valuti 4.186 4.220 Ispravka vrednosti gotovine (415) (630) 19.890 401.503 Stanje na dan 31. decembra 2.884.346 5.494.382

19. Opozivi depoziti i krediti U hiljadama dinara 2011. 2010. Obavezna rezerva - u stranoj valuti 13.726.966 11.233.147 Repo poslovi 1.800.000 - Stanje na dan 31. decembra 15.526.966 11.233.147

Dinarska obavezna rezerva predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi kod NBS. U skladu sa napred navedenom Odlukom dinarska obavezna rezerva se obracunava po stopi od 5% odnosno 0%, u zavisnosti od ugovorene rocnosti do dve ili preko dve godine, na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita, kredita, hartija od vrednosti i ostalih dinarskih obaveza u toku jednog kalendarskog meseca, osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom.


48

Obracunata dinarska obavezna rezerva se uvecava za deo devizne obavezne rezerve preracunate po kursu na dan slanja izvestaja(17.-ti u tekucem mesecu). Narodna banka Srbije placa Banci kamatu na izdvojena sredstva koja je u toku 2011. godine bila 2,5%. godišnje. Banka je dužna da održava prosecno dnevno stanje u obracunskom periodu na deviznom racunu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obracunatog iznosa. Narodna banka Srbije ne placa Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom racunu obavezne rezerve. Devizna obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije predstavlja minimalnu rezervu deviznih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi kod NBS. U skladu sa napred navedenom Odlukom obavezna rezerva se obracunava po stopi od 30% odnosno 25%, zavisno od ugovorene rocnosti do dve odnosno preko dve godine, na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih depozita, kredita i odredjenih ostalih deviznih obaveza u toku jednog kalendarskog meseca, kao i dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom. Banka je dužna da održava proseccno dnevno stanje u obracunskom periodu na deviznom racunu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obracunatog iznosa. Narodna banka Srbije ne placa Banci kamatu na izdvojena sredstva. Banka je na sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom racunu, obracunavala prosecno knjigovodstveno stanje tih sredstava i 100% ih izdvajala na racun kod Narodne banke Srbije.

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

U hiljadama dinara 2011. 2010. Dospela kamata i naknada od banaka - u dinarima 3.783 241.198 - u devizama 5 112 3.788 241.310 Dospela kamata i naknada od komitenata - u dinarima 1.191.214 625.652 - u devizama 174.040 27.600

1.365.254 653.252 Minus: Ispravka vrednosti i rezerva za potencijalne gubitke (223.905) (151.126) Stanje na dan 31. decembra

1.145.137

743.436


49

21. Dati krediti i depoziti

U hiljadama dinara 2011. 2010. Kratkoročni krediti u dinarima 10.036.597 10.816.824 Dugoročni krediti u dinarima 39.541.747 39.904.062 Ispravka vrednosti datih kredita (3.384.356) (2.505.924) 46.193.988 48.214.962 Kratkoročni depoziti u dinarima - 8.350 Ispravka vrednosti datih depozita - (2) - 8.348 Kratkoročni krediti dati u stranoj valuti 611.288 870.397 Dugoročni krediti dati u stranoj valuti 192.714 109.706 Ispravka vrednosti datih kredita u stranoj valuti (148.091) (133.173) 655.911 846.930 Kratkorocni depoziti u stranoj valuti 1.010.827 11.499.304 Ispravka vrednosti datih depozita u stranoj valuti - (2.875) 1.010.827 11.496.429 Stanje na dan 31. decembra 47.860.726 60.566.669

Odlukom o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2011.godine. Banka je uskladila navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije. Kratkorocni krediti preduzecima za EUR su odobravani uz kamatne stope na godišnjem nivou u rasponu od 5 do 11%. Dinarski krediti preduzecima se odobravaju sa kamatnom stopom od 10% do 24% na godišnjem nivou kao i subvencionisane dinarske i indeksirane kredite. Dugorocni krediti preduzecima u dinarima su odobravani na period do 10 godina uz iste godišnje kamatne stope kao i za kratkorocne kredite. Kratkorocni krediti fizickim licima u dinarima su odobravani uz kamatne stope na godišnjem nivou od 9,95% do 22,95%: gotovinski, potrošacki i auto krediti. Kratkorocni krediti indeksirani u EUR-ima su odobravani po stopi od 8,95% do 21.45%. Na odobrene minuse po tekucim racunima stanovništva obracunata je kamata od 24% do 28%. Dugorocni krediti fizickim licima u dinarima su odobravani na period do 10 godina uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 11,45% do 17% godišnje. Krediti za automobile su odobravani na rok od 7 godina u EUR uz godišnju kamatu od 6,95% do 21.45%. a u RSD od 10,95% do 22,45% godišnje. Krediti u EUR odobravani su u rasponu od 5,45%, uz 30% ucesca, do 8,95%, bez NKOSK. Dugorocni krediti dati preduzetnicima i malim preduzecima odobravani su u RSD po stopi od 15,95% do 19,95% i u EUR od 9,95% do 13,95% na godišnjem nivou.


50

Koncentracija plasmana komitentima značajna je kod sledećih delatnosti: U hiljadama dinara 2011. 2010. Bankarski sektor u zemlji 839.474 218.296 Sektor drugih preduzeća (privredna društva) 20.301.209 21.836.489 Sektor preduzetnika 1.697.159 1.993.376 Javni sektor 24.523 33.710 Sektor stanovništva 22.698.921 22.435.754 Sektor stranih lica 245.380 11.734.083 Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači

1.894.323

2.151.121

Sektor drugih komitenata 159.737 163.840 Stanje na dan 31. decembra 47.860.726 60.566.669

22. Hartije od vrednosti

U hiljadama dinara 2011. 2010. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima 2.462.386 4.292.725 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u stranoj valuti - 12 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u stranoj valuti 2.000.462 - Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u dinarima 6.805.430 - Ispravka vrednosti hartija od vrednosti (17.888) - Stanje na dan 31. decembra 11.250.390 4.292.737 Na dan 31. decembra 2011. godine hartije od vrednosti stečene u zapisima Narodne banke Srbije u iznosu od 8.859.529 hiljada dinara sa dospećem preko 3 meseca uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 11.80% do 14.50%. Ova transakcija je regulisana Ugovorom Narodne banke Srbije o prodaji hartija od vrednosti sa obavezom kupovine tih hartija.

23. Udeli

U hiljadama dinara 2011. 2010. Učešće u kapitalu VB Lesing - 207.832 Učešće u kapitalu Tržista novca 267 267 Ispravka vrednosti - (135.863) Stanje na dan 31. decembra 267 72.236


51

24. Ostali plasmani U hiljadama dinara 2011. 2010. Ostali plasmani u dinarima 986.256 122.241 Ispravka vrednosti ostalih plasmana u dinarima (205.069) (13.673) Stanje na dan 31. decembra 781.187 108.568

25. a) Osnovna sredstva, investicione nekretnine i nematerijalna ulaganja Promene na osnovnim sredstvima u toku 2011. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Avansi i sredstva u pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nemateri-jalna

ulaganja Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2011. 870.164 9.393 879.557 270.126 1.149.683Povećanja (351) 66.322 65.971 68.150 134.121Prenosi 47.540 (47.540) - - -Otuđenja i rashodovanja (38.640) - (38.640) (21.783) (60.423)Stanje na dan 31. decembra 2011. godine 878.713 28.175 906.888 316.493 1.223.381

U hiljadama dinara Oprema

Avansi i sredstva u pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nemateri-jalna

ulaganja Ukupno Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2011. 581.111 - 581.111 145.261 726.372Amortizacija za 2011. godinu 118.831 - 118.831 39.372 158.203Otuđivanja i rashodovanja (30.680) - (30.680) - (30.680)Stanje na dan 31. decembra 2011. godine 669.262 - 669.262 184.633 853.895

Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2011. godine 237.626 - 237.626 131.860 369.486

Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2010. godine 298.446 - 298.446 124.865 423.311


52

b) Nematerijalna ulaganja sastoje se iz sledećih pozicija: U hiljadama dinara 2011. 2010. Licence i softveri 88.901 106.138 Nematerijalna ulaganja u pripremi 42.959 18.727 Stanje na dan 31. decembra 131.860 124.865

26. Ostala sredstva U hiljadama dinara 2011. 2010. Ostala potraživanja u dinarima Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 5.191 5.264 Potraživanja od zaposlenih Potraživanja za više plaćen porez na dobit Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka

3.190 -

60.114

26 -

25.524 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanjaIspravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima

60.041 (57.766)

22.871 (17.292)

70.770 36.393 Ostala potraživanja u stranoj valuti Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u str.val. 551 571 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 18.330 13.579 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 11.957 2.615 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (114) (7) 30.724 16.758 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu - - Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode - - Razgraničeni ostali troškovi 14.655 8.510 14.655 8.510 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u stranoj valuti - - Razgraničeni ostali troskovi u stranoj valuti 23 - Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanojvrednosti primenom efektivne kamatne stope u stranoj valuti

- -

23 - Zalihe Zalihe alata i inventara Sredstva stečena naplatom potraživanja

719 69.108

633 33.645

Ispravka vrednosti zaliha (719) (633) 69.108 33.645 Stanje na dan 31. decembra 185.280 95.306


53

27. Transakcioni depoziti


Transakcioni depoziti u dinarima:

-Sektor finansija i osiguranja 8.847 194.475

-Preduzeća 1.679.190 1.285.943

-Stanovništvo 404.493 349.331

-Strana lica 5.709 6.500

-Drugi komitenti 23.869 53.099

2.122.108 1.889.348

Transakcioni depoziti u stranoj valuti:

-Sektor finansija i osiguranja 33.240 6.163

-Preduzeća 1.266.141 784.597

-Stanovništvo 991.648 1.138.563

-Strana lica 121.590 515.614

-Drugi komitenti 14.587 4.506

2.427.206 2.449.443

Stanje na dan 31. decembra 4.549.314 4.338.791

28. Ostali depoziti U hiljadama dinara 2011. 2010. Opozivi depoziti u dinarima

429.538

210.005

Štedni depoziti u dinarima 56.846 14.325 Depoziti po osnovu datih kredita u dinarima 16.092 9.103 Namenski depoziti u dinarima 1.035.142 57.998 Ostali kratkoročni depoziti u dinarima 3.136.692 1.692.192 4.674.310 1.983.623 Opozivi depoziti u stranoj valuti

116.355

102.049

Štedni depoziti u stranoj valuti 4.749.137 3.005.448 Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 440.201 804.008 Namenski depoziti u stranoj valuti 572.911 466.930 Ostali depoziti u stranoj valuti-kratk. depoziti banaka 313.923 9.794.532 Ostali depoziti u stranoj valuti 1.020.251 1.137.856 7.212.778 15.310.823 Stanje na dan 31. decembra 11.887.088 17.294.446


54

29. Primljeni krediti U hiljadama dinara 2011. 2010. Ostale finansijske obaveze u dinarima 100 118 Primljeni krediti u stranoj valuti 40.438.893 39.725.160 Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 1.965 167.005 Stanje na dan 31. decembra 40.440.958 39.892.283 Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

Banka poverilac Rok dospeca Godisnja kamatna stopa

Valuta Stanje 2011 Stanje

2011 u 000rsd

Stanje 2010 Stanje 2010

u 000rsd

WGZ Bank, Nemacka 31.12.2013

3M Euribor + 0.2% EUR

25,000,000

2,616,023

25,000,000

2,637,455

WGZ Bank, Nemacka

3M Euribor + 1%

30.09.2014 31.12.2014 31.12.2015

EUR Total

25,000,000

2,616,023

25,000,000

2,637,455

75,000,000

7,848,068

75,000,000

7,912,365

115,000,000

12,033,704

115,000,000

12,132,293

215,000,000

22,497,794

215,000,000

22,682,113

WGZ Bank, Nemacka

3M Libor + 1%

31.12.2014

CHF Total

15,000,000

1,288,682

15,000,000

1,266,687

31.12.2015 90,000,000

7,732,089

90,000,000

7,600,122

105,000,000

9,020,771

105,000,000

8,866,809

VBI Bank, Austria

31.12.2013 3M Euribor + 2.775 % EUR

15,000,000

1,569,614

15,000,000

1,582,473

31.12.2013 3M Libor + 2.775% CHF

23,000,000

1,975,978

23,000,000

1,942,253

15.01.2020 3M Euribor + 2.96 % EUR

10,000,000

1,046,409

4,592,001

3,524,726

KFW Bank, Austria

30.12.2015

6M Euribor + 4.7%

EUR Total

5,090,908

532,717

6,363,636

671,352

Fiksna 2 %

2,181,816

228,307 2,727,272

287,722

30.12.2016

6M Euribor + 3.8%

6,363,636

665,897

7,000,000

738,487

6M Euribor + 0.5%

2,727,273

285,384

3,000,000

316,495

16,363,633

1,712,305

19,090,908

2,014,056

Ukupno 40,438,893

39,725,160


55

Iznosi neiskorišćenih kredita po gore navedenim kreditnim linijama prezentirani su u napomeni 36c. Sektorska struktura po transakcionim depozitima, ostalim depozitima i primljenim kreditima U hiljadama dinara 2011. 2010.

Banke, finansijske i osiguravajuće organizacije: 41.617.952 51.450.562 -domaće 100 570 - strane 40.583.091 49.963.080 - finansijske,osiguravajuće organizacije, fondovi 1.034.761 1.486.912 Javna preduzeća 216 67 Preduzeća 8.425.222 4.499.854 Država 2.358 6.122 Ostali komitenti 44.094 52.087 Strana lica 256.892 279.404 Stanovništvo 6.526.986 5.226.071 Ostalo 3.640 11.353

Stanje na dan 31. decembra 56.877.360 61.525.520

Depoziti po vidjenju najvecim delom predstavljaju stanja tekucih racuna preduzeca. Privlacenje ovih depozita je dodatno stimulisano kroz proizvod O2, gde je predvidjena kamatna stopa 7,5% na dinarske i 2,2% na devizne depozite. Dodatno, Banka je davala pojedinim klijentima na dinarske depozite preko noci kamatu u rasponu od 3,5% do 12,5%, a na pojedine depozite po vidjenju preduzeca u stranoj valuti po stopi od 1% do 4,5% za depozite u EUR. Dinarski a vista štedni racuni su deponovani uz godišnju kamatnu stopu od 0%. Devizni štedni računi u EUR su deponovani uz godišnju kamatnu stopu od 0% a za USD uz kamatu od 0%. Za devizne štedne uloge u CHF kamata je bila 0%. Depoziti stanovništva u dinarima su deponovani uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 0% za namenske depozite odnosno do 10% za oročene depozite. Depoziti stanovništva u EUR su deponovani uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 0% za namenske depozite. do 9% za oročene depozite (step zadnji korak). Depoziti u USD su deponovani uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 0% za namenske depozite do 4% za oročene depozite. Depoziti u CHF su deponovani uz godišnju kamatnu stopu od 0% do 3.6%.


56

30. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

U hiljadama dinara 2011. 2010. Obaveze po osnovu kamata, naknada i provizija 19.262 6.311 Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 636 454 Stanje na dan 31. decembra 19.898 6.765

31. a) Rezervisanja U hiljadama dinara 2011. 2010.

Rezervisanja za vanbilansnu aktivu 206.804 213.781

Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 5.133 5.957

Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 93.628 63.299

Rezervisanja za otpremnine 30.911 23.429

Stanje na dan 31. decembra 336.476 306.466

b) Kretanje na računima rezervisanja

U hiljadama dinara

Rezervisanja za vanbilansnu

aktivu

Rezervisanje za neiskorišcene

godišnje odmore

Rezervisanja za bonuse i druge

naknade

Rezervisanja Ukupno za otpremnine

Stanje na početku godine 213.781 5.957 63.299 23.429 306.466

Ukidanje u toku godine (235.874) (5.957) (63.299) - (305.130)

Izdvajanje u toku godine 230.199 5.133 93.628 7.672 336.632

Kursna razlika (1.302) (190) (1.492)

Stanje na kraju godine 206.804 5.133 93.628 30.911 336.476

32. Obaveze za poreze

U hiljadama dinara 2011. 2010. Obaveze za poreze na dodatu vrednost 7.571 13.569 Obaveze za druge poreze i doprinose 745 714 Stanje na dan 31. decembra 8.316 14.283


57

33. Obaveze iz dobitka U hiljadama dinara 2011. 2010. Obaveze za tekući porez na dobitak 51.138 27.320 Stanje na dan 31. decembra 51.138 27.320 Banka je na dan 31.12.2011. godine imala pretplatu za tekući porez na dobitak po osnovu uplata akontacija u toku 2011.godine u iznosu od RSD 123.755. Po poreskom bilansu utvrdjena je veća poreska obaveza u odnosu na uplaćene akontacije te je stoga bilansirana razlika za plaćanje u iznosu od 51.138 hiljada dinara. 34. Ostale obaveze a) U hiljadama dinara 2011. 2010. Obaveze po osnovu ostalih HOV 19.766 - Stanje na dan 31. Decembra 19.766 - b) U hiljadama dinara 2011. 2010. Obaveze prema dobavljačima u dinarima 36.343 25.988 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 39.416 39.492 Obaveze u obračunu 284 160 Ostale obaveze prema zaposlenima 33 18 Razgranicene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima 21.292 60.652 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 34.144 8.866 Razgraničeni ostali prihodi 117.339 38.575 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 22.072 17.250 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 29.336 30.908 Subordinirane obaveze u stranoj valuti 4.185.636 4.219.928 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti Obaveze prema zaposlenima u stranoj valuti

84.697 17

77.102 -

Stanje na dan 31. Decembra 4.570.609 4.518.939 Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2011. godine KFW iznose 228 hiljada dinara. Subordinirane obaveze na dan 31. decembar 2011. godine odnose se na obaveze po subordiniranim dugorocnim kreditima primljenim od WGZ Banke, Nemačka, u iznosu od 40.000 hiljada EUR odnosno od 4.185.636 hiljada dinara. Ovi krediti su odobreni na period od 10 godina od u rasponu od 02.02.2007. godine do 19.12.2016. godine uz kamatnu stopu na nivou tromesečnog EURIBOR-a uvećanog za 1% na godišnjem nivou.


58

Ovi krediti nisu obezbedjeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

35. Kapital Banke U hiljadama dinara 2011. 2010.

Akcijski kapital 5.774.153 5.774.153 Emisiona premija 7.904.743 7.904.743 Ukupno kapital 13.678.896 13.678.896 Rezerve iz dobiti 294 294 Ostale rezerve - - Posebna rezerva iz dobiti za procenjene 2.962.871 1.991.951 Ukupno rezerve iz dobiti 2.963.165 1.992.245 Revalorizacione rezerve (5.653) - Dobitak tekuće godine 1.496.673 970.920 Stanje na dan 31. decembra 18.133.081 16.642.061

U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke. Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija. kao i revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao i pravo učešća u raspodeli dobiti. Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 5.774.153 akcija. nominalne vrednosti od 1.000 dinara po akciji. Vrednost Rezervi iz dobiti banke sa 31.12.2011.godine iznosi 294 hiljada dinara a koje su formirane iz nerasporedjene dobiti iz ranijih godina, odlukom Skupštine Banke. Takodje, Banka je u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, evidentirala na posebnom računu u okviru Rezervi iz dobiti za procenjene gubitke iznos od 2.962.871 hiljada dinara i to Odlukom skupštine akcionara u 2011-oj godini. Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se može pripisati akcionarima. koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su u opticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2010 godinu iznosila je 168 dinara a za 2011 godinu iznosi 259 dinara. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nema potencijalnih akcija. tj. akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima koji mogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2011. godine Banka nije imala dokapitalizaciju.


59

36. Vanbilansna aktiva a) Preuzete i potencijalne obaveze Banke

U hiljadama dinara 2011. 2010.Poslovi u ime i za račun trećih lica u dinarima 183.856 169.147 U domaćoj valuti: - Plative garancije 2.361.481 2.713.826- Činidbene garancije 1.897.051 1.659.214 4.258.532 4.373.040 - Dozvoljena minusna stanja 901.354 853.631- Odobreni kreditni limiti po karticama 82.223 80.997 - Odobreni okvirni krediti 5.527.562 4.447.141 6.511.139 5.381.769 U stranoj valuti: - Plative garancije - Činidbene garancije

1.020.151 710.913

1.731.064

1.031.755 439.849 1.471.604

Cross border garancije Nostro akreditivi

5.847.531

265.178 9.386.088

206.758

Promptne i terminske kupoprodaje deviza 19.077.343 7.224.180 Ukupno preuzete i potencijalne obaveze:

37.874.643

28.212.586

b) Ostala vanbilansna evidencija Hipoteka na poslovnom i stambenom prostoru i zaloga: - u dinarima 2.003.334 1.346.404- u stranoj valuti 113.100.383 139.117.616 115.103.717 140.464.020 Loro akreditivi u stranoj valuti

74.464 55.198

Repo poslovi

1.800.000 -

Trezorski zapisi 9.961.788 5.056.560Primljene garancije iz inostranstva 616.358 158.725Potraživanja po suspendovanoj kamati 1.215.273 350.636Ostalo 1.437.630 1.725.654 Ukupno ostala vanbilansna evidencija:

15.031.049

130.209.230

7.291.575

147.810.793

Stanje vanbilansne aktive na dan 31. decembra 168.083.873 176.023.379


60

Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od Din. 206.804 hiljada (2010: Din. 213.781hiljada).Ovi iznosi su detaljnije opisani u napomeni 31.a. b) Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2011. godine. potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protiv Banke iznose 503.565 hiljada dinara. Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu ovih sporova te po tom osnovu nisu radjena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka, kao tužilac, vodi protiv trećih lica na dan 31. decembra 2011. godine iznosi 255.726 hiljada dinara. c) Neiskorišćeni krediti Na dan 31 decembra 2011. godine. Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama:

Banka poverilac Rok dospeca Godisnja kamatna stopa valuta Kreditni limit Neiskoriscen iznos

WGZ Bank, Nemacka

3mes

EUR 265.000.000 25.000.000 31.12.2013 EURIBOR + 0.2%

30.09.2014 /31.12.2014 EURIBOR + 1.00%

31.12.2015

WGZ Bank, Nemacka 31.12.2014 3mes

CHF 125.000.000 20.000.000 31.12.2015 LIBOR + 1.00%

WGZ Bank, Nemacka 19.12.2016 3mes

EUR 60.000.000 20.000.000

Subordinirane obaveze EURIBOR + 1.00%

VBI

3 mes

90.000.000 50.000.000 31.12.2013 EURIBOR+ 2.775% EUR

LIBOR + 2.775% CHF

15.01.2020 EURIBOR + 2.96 % EUR

KFW Bank, Nemacka

30.12.2015 6M EURIBOR + 4.7%

EUR 20.000.000 0 30.12.2015 FIXED

30.12.2016 6M EURIBOR +0.5%

30.12.2016 6M EURIBOR + 3.8%

d) Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora U hiljadama dinara 2011. 2010. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 235.752 201.383 Obaveze koje dospevaju u periodu od 1 do 5 godina 591.493 556.663 Ukupno 827.245 758.046


61

37. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala banke i Odluke o upravljanju rizicima. Po Godišnjem računu za 2011. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje: Pokazatelji poslovanja Ostvareno Propisano

Kapital EUR 94.655.675 min. EUR

10.000.000 Adekvatnost kapitala 20.18% min. 12% Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 2.40% max.60% Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital 6.97% max 20% Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 22.68% max. 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 4.76% min. 1% Pokazatelj deviznog rizika 11.49% max. 20% Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2011. godine, uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluke o upravljanju rizicima.

38. Potraživanja i obaveze prema povezanim pravnim licima

Transakcije sa povezanim pravnim licima izvršene su kao deo uobičajenog toka poslovanja. One uključuju plasmane, kredite, depozite, obaveze iz poslovanja i izvršene usluge. Na dan 31. decembra 2011. godine aktiva i obaveze koje se odnose na povezana pravna lica su bila sledeća:

BILANS STANJA 2011. 2010. U hiljadama dinara Gotovina i gotovinski ekvivalenti OEVAG 210.774 831.434 DZ Bank, Nemačka 5.299 111.014 WGZ Bank, Nemačka 16.127 18.047 Krediti i plasmani VB Leasing, Beograd 278 531 Volksbank dd, Hrvatska 485.197 7.391.376 Ostala potraživanja OEVAG - 89 VB Leasing, Beograd 3 - Volksbank dd, Hrvatska 5 -


62


Obaveze po depozitima i primljenim kreditima WGZ Bank, Nemačka 38.322.371 38.406.305 EBRD 15.540 - VB Leasing. Beograd 297.717 448.946 OEVAG 37 9.820.089 Volksbank BH, Sarajevo 6.068 7.314 MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT. 20.755 422.484 Volksbank AD, Banja Luka 1.311 1.371 Volksbank dd, Hrvatska 207 - VOLKSBANK INTERNATIONAL AG 4.612.422 3.528.134 VBL Services 171.788 4.531 ALB EDV Service GmbH 3.482 -

Potraživanja od zaposlenih Kratkoročna potraživanja 8.152 11.684 Dugoročna potraživanja 717.530 584.062 Obaveze zaposlenih Kratkoročne obaveze 224.298 129.220 Dugoročne obaveze 9.489 5.144

Obaveze rukovodstva Kratkoročne obaveze 22.128 17.309 Dugoročne obaveze 11.004 11.094 Potraživanja od rukovodstva Dugoročna potraživanja

1.498 1.381 Kratkoročna potraživanja 25 632 U toku godine prihodi i rashodi koje se odnose na povezana lica su:

U hiljadama dinara 2011.

2010.

Prihodi naknada OEVAG 1.018 865 Volksbank AD, Banja Luka 9 29 VB Leasing, Beograd 1.496 1.038 DZ Bank 155 126 Volksbank BH, Sarajevo 211 154 VBL Services 190 81 Rashodi naknada VOLKSBANK INTERNATIONAL AG 10.400 1.399 OEVAG 9.336 157 MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT 19.838 35.330 DZ Bank 39 7 WGZ Bank, Nemačka 8 -

Documents

VBS - SAS Opinion for 2011 Ser · na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i ostala ... važećom Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i