scan0004 - Eurobank a.d. · Pregled značajnih računovodstvenih politika ... izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA A.D.BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2006. GODINE

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2006. godine Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Sadržaj: 1. Osnovne informacije o banci ......................................................................................................................................3

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika.............................................................................................................. 3

3. Upravljanje finansijskim rizicima............................................................................................................................... 18

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja ....................................................................................................24

5. Prihodi i rashodi od kamata ...................................................................................................................................... 25

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija .................................................................................................................... 25

7. Neto prihodi/rashodi po osnovu hartija od vrednosti................................................................................................. 26

8. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika .................................................................................................................. 26

9. Ostali poslovni prihodi .............................................................................................................................................. 26

10. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja.................................................................................................. 27

11. Ostali poslovni rashodi ............................................................................................................................................. 28

12. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ...................................................................................... 29

13. Porez na dobit .......................................................................................................................................................... 29

14. Gotovina i gotovinski ekvivalenti............................................................................................................................... 29

15. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije ..... 30

16. Potraživanja za kamatu i naknadu............................................................................................................................ 30

17. Plasmani bankama u zemlji...................................................................................................................................... 31

18. Plasmani komitentima .............................................................................................................................................. 31

19. Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje .............................................................................................. 32

20. Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća .........................................................................................33

21. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju..................................................................... 33

22. Nematerijalna ulaganja............................................................................................................................................. 34

23. Osnovna sredstva .................................................................................................................................................... 35

24. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja .................................................................................................36

25. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze ........................................................................................ 37

26. Obaveze prema bankama u zemlji ........................................................................................................................... 38

27. Obaveze prema komitentima.................................................................................................................................... 39

28. Obaveze za kamate i naknade ................................................................................................................................. 40

29. Ostale obaveze iz poslovanja................................................................................................................................... 40

30. Rezervisanja............................................................................................................................................................. 41

31. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja ................................................................................................41

32. Kapital ...................................................................................................................................................................... 42

33. Vanbilansne pozicije, preuzete i potencijalne obaveze ............................................................................................ 45

34. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije ............................................................................................ 47

35. Odnosi sa povezanim stranama ............................................................................................................................... 47

36. Događaji nakon datuma bilans stanja....................................................................................................................... 49

37. Devizni kursevi ......................................................................................................................................................... 49


3

1. Osnovne informacije o banci

a) Spajanje uz pripajanje EFG Eurobank a.d. Beograd i Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd Dana 12. maja 2006. godine upravni odbor EFG Eurobank a.d. i upravni odbor Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd usvojili su Pismo o namerama pripajanja Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd. Istog dana doneta je i Odluka o imenovanju revizora koji će izvršiti reviziju Izveštaja o spajanju. Na sednici upravnog odbora Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd održanoj 7. juna 2006. godine usvojen je nacrt Ugovora o spajanju kao i nacrt Odluke o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. EFG Eurobanci a.d. Beograd kojom je kao računovodstveni datum spajanja definisan 30. jun 2006. godine. Na istoj sednici usvojen je nacrt Izveštaja revizora o spajanju kao i Odluka o poništavanju akcija Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd. Upravni odbor je na navedenoj sednici takođe doneo Odluku o sazivanju skupštine akcionara. Na sednici upravnog odbora EFG Eurobank a.d. Beograd održanoj 8. juna 2006. godine usvojen je nacrt Ugovora o spajanju kao i nacrt Odluke o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. EFG Eurobanci a.d. Beogad kojom je kao računovodstveni datum spajanja definisan 30. jun 2006. godine. Na istoj sednici usvojen je nacrt Izveštaja o spajanju kao i Odluka o emisiji akcija po osnovu statusne promene. Odluka o sazivanju skupštine akcionara je takođe doneta na istoj sednici upravnog odbora. Skupština akicionara Nacionalne štedionice banke a.d. kao i skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. održane su 28. jula 2006. godine. Skupštine akcionara obe banke usvojile su na navedenim sednicama Odluku o spajanju Nacionalne štedionice banke a.d. EFG Eurobanci a.d. i Izveštaj revizora o spajanju. Narodna banka Srbije je 27. septembra 2006. godine izdala saglasnost na predlog Ugovora o izmenama i dopunama ugovora o osnivanju. Skupštine obe banke su na sednicama održanim 28. septembra 2006. godine usvojile konačan Ugovor o spajanju. Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma je Agencija za privredne registre izdala i rešenje o promeni naziva banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Na dan 31.12.2006. godine sedište Banke se nalazilo u ulici Durmitorska 20 u Beogradu. Banka je na dan 31.12.2006. godine imala 1,372 zaposlena (31.12.2005. godine 1,318 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 103 filijale i ekspoziure. Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih utvrđenih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.


4

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

1. „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 33). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

2. U slučaju kada je ukupan kapital banke manji od nule, u bilansu stanja, u okviru aktive,

iskazuje se stavka “Gubitak iznad visine kapitala” u iznosu koji ukupan kapital svodi na nulu. Ova stavka po definiciji MSFI nema karakter sredstva.

3. Pozitivne ili negativne kursne razlike na upisanom, ali neuplaćenom kapitalu, evidentiraju se u

okviru kapitala. Ovakav tretman nije u skladu sa MSFI.

4. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

A. Uporedne finansijske informacije za godinu završenu na dan 31. decembra 2005. pripremljeni

su u skladu sa MSFI, izuzev što nisu primenjeni standardi, poboljšanja i izmene i dopune objavljenih standarda koji su postali važeći u 2005. godini. Dakle, Banka nije primenila sledeće:

(i) MSFI • MSFI 2 Plaćanje akcijama • MSFI 4 Ugovori o osiguranju • MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju

(ii) Poboljšanja MRS • MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja • MRS 2 Zalihe • MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške • MRS 10 Događaji nakon datuma Bilansa stanja • MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema • MRS 17 Lizing • MRS 21 Učinci promena kurseva stranih valuta • MRS 24 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima • MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji • MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća • MRS 31 Učešća u zajedničkim ulaganjima • MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje • MRS 33 Zarada po akciji • MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje • MRS 40 Investicione nekretnine Pitanja navedena pod A ispravljena su sa stanjem na dan 1. januara 2006. godine


5

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

a) Dopune objavljenih standarda i tumačenja koje stupaju na snagu počev od 1. januara

2006.godine Primena dopuna koje su navedene u daljem tekstu nije rezultirala u značajnijoj promeni računovodstvenih politika Banke. MRS 19 Dopune - Aktuarski dobici i gubici, planovi Banke i obelodanjivanja; MRS 21 Dopune - Neto ulaganje u inostrano poslovanje; MRS 39 Dopune - Računovodstvo zaštite od rizika u predviđanju novčanog toka unutargrupnih transakcija;

MRS 39 Dopune - Fer vrednost opcija; MRS 39 i MSFI 4 - Dopune -Ugovori o finansijskim garancijama; MSFI 1(dopune), Prva primena MSFI, i MSFI 6 (dopune) - Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa;

MSFI 6 – Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa; IFRIC 4 – Utvrđivanje da li ugovor sadrži lizing; IFRIC 5 – Pravo na kamatu po osnovu sredstava namenjenih za povlačenje iz upotrebe, za obnavljanje i zaštitu životne sredine;

IFRIC 6 – Obaveze koje proizilaze iz učešća na specifičnim tržištima - Otpad elektronske i električne opreme.

MRS 19 - Dopuna uvodi opciju alternativnog pristupa za priznavanje aktuarskih dobitaka i gubitaka. Istovremeno zahteva dodatna obelodanjivanja. Kako Banka ne namerava da menja računovodstvene politike za priznavanje aktuarskih dobitaka i gubitaka i ne učestvuje u nekim planovima zajedničkih penzijskih fondova,usvajanje ovih izmena i dopuna utiče samo na format i obim obelodanjivanja prezentiranih u finansijskim izveštajima.

MRS 21 - Dopuna i MRS 39 Dopuna - Računovodstvo zaštite od rizika u predviđanju novčanog toka intergrupnih transakcija, MSFI 1, MSFI 6, IFRIC 4 i IFRIC 5 nisu relevantni za poslovne aktivnosti Banke i stoga nemaju značajan uticaj na računovodstvene politike Banke.

MRS 39 Dopuna – Fer vrednost opcija. Pre ovih izmena i dopuna, Banka je primenjivala neskraćenu verziju za fer vrednosti opcija u MRS 39. Banka ispunjava nove kriterijume sadržane u izmenama i dopunama, i zato nastavlja da određuje pojedina finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

MRS 39 i MSFI 4 Dopuna – Ugovori o finansijskim garancijama. Ovakvi tipovi ugovora su sada obuhvaćeni u MRS 39, a ne u MSFI 4, kao što je ranije zahtevano po MSFI. Odmeravanja i obelodanjivanja zahtevana po MRS 39 nisu imala uticaja na promene politika Banke.

b) Prevremeno usvajanje standarda

Banka u 2006. godini nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2006. godine: MSFI 7 - Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja (stupa na snagu od 1. januara 2007.); MRS 1 (Dopuna) – Obelodanjivanje kapitala (stupa na snagu od 1. januara 2007. godine); MSFI 8 - Poslovni segmenti (stupa na snagu od 1. januara 2008. godine ); IFRIC 7 - Primena pristupa preračunavanja po MRS 29 (stupa na snagu od 1. marta 2006.); IFRIC 8 - Delokrug MSFI 2 (stupa na snagu od 1. maja 2006.); IFRIC 9 - Ponovna procena ugrađenih derivata (stupa na snagu od 1. juna 2006. godine); IFRIC 10 - Periodično finansijsko izveštavanje i obezvređenja (stupa na snagu od 1. novembra 2006. godine);

IFRIC 11, MSFI 2 - Transakcije sa otkupljenim sopstvenim akcijama (stupa na snagu od 1. marta 2007. godine), i

IFRIC 12 - Ugovori o koncesiji za obavljanje usluga (stupa na snagu od 1. januara 2009. godine).

Primena ovih novih tumačenja koji su stupili na snagu u 2006. godini nisu imali materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje u periodu početne primene.


6

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MFSI zahteva primenu određenih kritičkih računovodstvenih procena. To zahteva od rukovodstva da vrši prosuđivanje u procesu primene računovodstvenih politika. Oblasti koje uključuju viši nivo prosuđivanja ili kompleksnosti, ili oblasti gde su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, su prikazane u Napomeni 4. Promene u računovodstvenim politikama U skladu sa izmenama zakonske regulative i instrukcijama Narodne banke Srbije, Banka je u 2006. godini izvršila izmenu politike procene ispravke vrednosti. Na dan 31.12.2006. godine procena naplativosti potraživanja je izvršena u skladu sa internom metodologijom dok je u 2005. godini ova procena vršena u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti. Pojedinačne i opšte ispravke vrednosti, kao i posebna rezervisanja za vanbilanse pozicije koje su u prethodnoj godini bile formirane u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije su u 2006. godini u celosti oprihodovane i formirane su ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom. Neto efekat oprihodovonaih ispravki i novoformiranih ispravki je obelodanjen u Napomeni 9. Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunardnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

2.2. Spajanje uz pripajanje

a) Prezentacija spajanja uz pripajanje

Kao što je navedeno u Napomeni 1, EFG Eurobank a.d. Beograd je sa stanjem na dan 30.06.2006. godine izvršila spajanje uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd.

Spajanje uz pripajanje izvršeno je na osnovu metode udruživanja interesa. U skladu sa ovom metodom vrednost sredstava i obaveza priznata u finansijskim izveštajima svakog pojedinačnog pravnog lica je preneta u bilans spojenog pravnog lica. Kao rezultat navedenog spajanja nisu priznata nikakva dodatna sredstva niti obaveze. Bilans uspeha spojene banke za godinu u kojoj je izvršeno spajanje odnosno za 2006. godinu je prikazan kao da su banke bile spojene od početka godine. Uporedni podaci za 2005. godinu su prikazani zbirno kao da su banke bile spojene i u prethodnoj godini uz isključivanje stanja sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda proisteklih iz transakcija obavljenih između dve banke.

Podaci o broju akcija koje su emitovane u procesu spajanja uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd su obelodanjeni u Napomeni 32.

b) Rezultati poslovanja pre spajanja

Rezultati poslovanja Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd i EFG Eurobank a.d. Beograd u periodu pre izvršenog spajanja uz pripajanje odnosno u periodu od 1.1.2006. godine do 30.06.2006. godine, koji su uključeni u zbirni neto rezultat tekućeg perioda, su prikazani u narednoj tabeli:


7

2.2. Spajanje uz pripajanje (nastavak)

b) Rezultati poslovanja pre spajanja (nastavak)

1.1.2006. - 30.06.2006.

Nacionalna štedionica

EFG Eurobank

Prihodi/Rashodi iz međusobnih

transakcija Zbirno Prihodi od kamata 496,508 863,641 (5,501) 1,354,648 Rashodi kamata (151,861) (277,650) 5,501 (424,010) Dobitak po osnovu kamata 344,647 585,991 - 930,638 Prihodi od naknada i provizija 267,694 104,304 - 371,998 Rashodi naknada i provizija (22,539) (14,537) - (37,076) Dobitak po osnovu naknada i provizija 245,155 89,767 - 334,922 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti i učešća 81,004 - - 81,004 Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti i učešća - (117,948) - (117,948) Neto prihodi od kursni razlika 84,921 88,516 - 173,437 Ostali poslovni prihodi 123,224 208,327 - 331,551 Rashodi indirektnih plasmana i rezervisanja (640,551) (1,235,750) - (1,876,301) Ostali poslovni rashodi (837,562) (1,169,371) - (2,006,933)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 29,277 -

29,277

Gubitak iz redovnog poslovanja (569,885) (1,550,468) - (2,120,353) Porez na dobit - - - - Dobitak/(Gubitak) (569,885) (1,550,468) - (2,120,353)

Rezultat poslovanja banaka za period 1.1.2006. - 30.06.2006.godine uključuje rashode po osnovu pojedinačnih i opštih ispravki vrednosti i prihode po osnovu ukidanja navedenih ispravki koje su vršene u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti, budući da je izmena računovodstvene politike procene ispravki vrednosti izvršena nakon 30.06.2006. godine.

c) Promene na kapitalu u tekućem periodu pre spajanja

Promene na kapitalu Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd i EFG Eurobank a.d. Beograd u periodu pre izvršenog spajanja odnosno od 1.1.2006. godine do 30.06.2006.godine su prikazane u narednoj tabeli:

Ukupan kapital


EFG Eurobank Zbirno

Stanje 1.1.2006. 1,330,226 2,404,428 3,734,654 Nove emisije akcija 3,519,599 3,915,000 7,434,599 Povećanje vrednosti po osnovu revalorizacije 15,776 - 15,776 Rezultat perioda (569,885) (1,550,468) (2,120,353) Stanje 30.06.2006. 4,295,716 4,768,960 9,064,676

Pre izvršenog spajanja uz pripajanje obe banke su primenjivale iste računovodstvene politike, pa stoga nisu vršene korekcija neto imovine niti korekcije neto rezultate kao posledica računovodstvenog spajanja i prilagođavanja računovodstvenih politika.


8

2.2. Spajanje uz pripajanje (nastavak)

d) Rezultati poslovanja EFG Eurobank a.d. i Nacionalne štedionice banke a.d. za 2005. godine

U narednoj tabeli prikazani su bilansi uspeha Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd i EFG Eurobank a.d. Beograd za 2005. godinu:

1.1.2005. - 31.12.2005.


EFG Eurobank

Prihodi/Rashodi iz međusobnih

transakcija Zbirno Prihodi od kamata 798,304 708,383 (426) 1,506,261 Rashodi kamata (215,579) (272,941) 426 (488,094) Dobitak po osnovu kamata 582,725 435,442 - 1,018,167 Prihodi od naknada i provizija 453,556 250,991 - 704,547 Rashodi naknada i provizija (59,586) (27,398) - (86,984) Dobitak po osnovu naknada i provizija 393,970 223,593 - 617,563 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti i učešća 370,231 41,525 - 411,756 Neto prihodi od kursni razlika 173,697 138,883 - 312,580 Ostali poslovni prihodi 141,259 156,157 - 297,416 Rashodi indirektnih plasmana i rezervisanja (319,265)

(639,398) - (958,663)

Ostali poslovni rashodi (1,315,470) (1,560,127) - (2,875,597) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 41,521 - - 41,521 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza (62,046) - - (62,046) Dobitak/(Gubitak) iz redovnog poslovanja 6,622 (1,203,925) - (1,197,303) Porez na dobit 5,358 3,807 - 9,165 Dobitak/(Gubitak) 11,980 (1,200,118) - (1,188,138)

2.3. Uporedni podaci a) Reklasifikacije

Sledeće reklasifikacije su izvršene sa ciljem obezbeđenja uporedivosti tekuće sa prethodnom godinom:

Oročeni viškovi likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije u iznosu od RSD 200,000 hiljada su reklasifikovani sa pozicije „Depoziti kod Narodne banke Srbije“ na poziciju „Gotovina i gotovinski ekvivalenti“ (Napomena 14).

REPO transakcije sa Narodnom bankom Srbije u iznosu od RSD 278,734 hiljada su reklasifikovane sa pozicije „Plasmani bankama“ na poziciju „Depoziti kod Narodne banke Srbije“ (Napomena 15).

Prolazni račun kod Narode banke Srbije u iznosu od RSD (28,400) hiljada je reklasifikovan sa pozicije „Plasmani bankama“ na poziciju „Depoziti kod Narodne banke Srbije“ (Napomena 15).

Potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit u iznosu od RSD 4,569 hiljada su reklasifikovana sa pozicije „Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja“ na novu poziciju „Potraživanja za više plaćen porez na dobitak“ koja je u bilansu stanja prikazana kao posebna bilansna pozicija.

Potraživanja po osnovu kartica u iznosu od RSD 129,914 hiljada su reklasifikovana sa pozicije „Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja“ na poziciju „Plasmani komitentima“ (Napomene 18 i 24).


9

2.4. Preračunavanje stranih valuta

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja. (b) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti namenjene prodaji se tretiraju kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala.

Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama se iskazuju kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala.

2.5. Finansijska ulaganja Banka je klasifikovala finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja; ulaganja koja se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih ulaganja pri inicijalnom priznavanju. Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava. (a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve podkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takođe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su određene kao instrumenti zaštite od rizika.


10

2.2. Finansijska ulaganja (nastavak) (a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u neto prihod od finansijskih instrumenata označenih po fer vrednosti.

(b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisu kotirana na aktivnom tržištu. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna vrednovanja se vrše po amortizovanoj vrednosti.

(c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Ulaganja koja se drže do dospeća su nedirivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo grupe ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivnog prinosa. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i trenutne vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha.

(d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Ulaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti. Fer vrednosti hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta. Hartije od vrednosti sastoje se od instrumenta kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu. Prema tome, takva ulaganja u hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, izuzeta su od merenja po tržišnoj vrednosti i vrednuju se po nabavnoj ceni (učešća u kapitalu).

Ulaganja u kapital povezanih pravnih lica Ulaganja u povezana preduzeća su inicijalno priznata po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa stanja ulaganja u povezana preduzeća su vrednovana po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvređenje.


11

2.6. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.7. Derivati Banka ne koristi računovodstvo zaštite transakcija od rizika (hedžing) i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeni derivati iskazani su po tržišnoj vrednosti. Ugrađeni derivati Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu i promene stope rasta cena na malo. Ugovoreno indeksiranje potraživanja primenom stope rasta cena na malo predstavlja ugrađene derivate koji nisu blisko povezani sa osnovnim ugovorom i koji se evidentiraju odvojeno od osnovnog ugovora. Ugrađeni derivati se vrednuju po tržišnoj vrednosti, dok se promena njihove vrednosti iskazuje u bilansu uspeha tekućeg perioda. Vrednost ugrađenih derivata utvrđuje se na osnovu zvanično objavljenih stopa rasta cena na malo koja se primenjuje na neotplaćeni deo potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koje se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika.

2.8. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda od kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja prihoda od ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od umanjenja vrednosti, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak odumanjenja vrednosti.

2.9. Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.


12


2.10. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartije od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), se reklasifikuju u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; kada je dugovanje druge ugovorne strane dosledno uključeno u iznose obaveza prema drugim bankama, u bankarske depozite,u druge depozite ili depozite koji se duguju komitentima. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) se shodno evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.11. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

(a) Sredstva koja se vode po amotizovanoj i nominalnoj vrednosti Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog procenjivanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: • Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, • Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelj adekvatnosti kapitala,

pokazatelj neto dobiti i prihoda od prodaje), • Kršenje ugovornih obaveza, • Započinjanje postupka stečaja, • Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, • Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o obezvređenju pojedinačno za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, uključuje sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno ih procenjuje za obezvređnje. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa sadržana u ugovoru. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena finansijskim sredstvom kao instrumentom obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći poništenjem prava umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije to poništenje verovatno.


13


2.11. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak)

(a) Sredstva koja se vode po amotizovanoj i nominalnoj vrednosti (nastavak) Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu procesa procene od strane Banke koji uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova za grupe takvih sredstava koja ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava koja se grupno procenjuju za obezvređivanje se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika sličnim onim koje ima Banka. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka je prilagođeno na bazi tekućih podataka koji se mogu uočiti da bi odrazilo efekte tekućeg stanja koje nije uticalo na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno da bi se otklonili efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno saglasne sa promenama posmatranim od perioda do perioda (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, status plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka. Kada je kredit nenaplativ, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za umanjenje vrednosti kredita. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjnjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

(b) Ulaganja klasifikovana kao raspoloživa za prodaju

Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena. U slučaju ulaganja u hartiju od vrednosti koja je klasifikovana kao raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartija od vrednosti ispod njene nabavne vrednosti utiče da se takva hartija od vrednosti prizna kao obezvređena. Ako postoji takav dokaz za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak - odmeren kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti - biće uklonjen iz akcijskog kapitala i priznat u bilansu uspeha. Gubici zbog obezvređenja finansijskih sredstava jednom priznati u bilansu uspeha se ne vraćaju ponovo kroz bilans uspeha. Ako se, u narednom periodu,poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživi za prodaju i povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se koriguje kroz bilans uspeha.


14


2.12. Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikacija aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti, banka je dužna da vrši i rezеrvisanja za rizikе nastanka pоtеnciјalnih gubitaka sadržanih u krеditnоm pоrtfоliu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci. U skladu sa ovom Odlukom, krеditi, plasmani i druga izlоžеnоst Bankе riziku, klasifikuјu sе u katеgоriје A do D u skladu sa prоcеnоm naplativоsti krеdita i drugih plasmana u zavisnоsti оd mogućnosti naplate potraživanja, koja se procenjuju na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika (na osnovu zvaničnih nerevidiranih finansijskih izveštaja) i instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Prоcеnjеni iznоs rеzеrvе za pоtеnciјalnе gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 1 - 2% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 5% - 15% na plasmanе katеgоriје B, 20% - 35% na plasmanе katеgоriје V, 40 - 75% na plasmanе katеgоriје G i 100% na plasmanе katеgоriје D. Razlika izmedju ispravke vrednosti utvrđene na način obelodanjen u Napomeni 2.11. i prоcеnjеne rеzеrve za pоtеnciјalnе gubitkе na plasmanе svrstanе u katеgоriје A, B,V,G i D evidentira se na računu rezervi u okviru kapitala a izdvajanje ovih rezervi se vrši na teret neraspoređene dobiti do visine neraspoređene dobiti. Banka koja ostvaruje gubitke u poslovanju ne vrši izdvajanje ovih rezervi već se nedostajući iznos procenjenih rezervisanja obelodanjuje u okviru ukupnog kapitala Banke.

2.13. Nematerijalna ulaganja

Licence Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence Imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 3 do 10 godina). Računarski softver Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina). Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina). Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u software-e koja se ne amortizuju buduci da nisu jos uvek u upotrebi.


15


2.14. Osnovna sredstva Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti, kada se to zahteva. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Troškovi pozajmljivanja nastali u izgradnji svakog sredstva koje zadovoljava kriterijume priznavanja kapitalizovani su tokom vremenskog perioda koji je potreban da sredstvo bude završeno i spremno za upotrebu. Ostali troškovi pozajmljivanja se iskazuju kao rashodi. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja: Građеvinski оbјеkti 75Kоmpјutеrska оprеma 2-4Namеštaј i druga оprеma 6-9Mоtоrna vоzila 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/troškova. Imovina koja se drži radi dalje prodaje Imovina stečena po osnovu naplate potraživanja, kao i imovina stečena iz zajedničkih ulaganja, definiše se kao „Imovina koja se drži radi dalje prodaje“. Takva imovina iskazuje se po nižoj od nabavne i prodjane cene umanjene za troškove prodaje.

2.15. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji. Provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.


16


2.16. Lizing

Banka kao zakupac Lizing koji uzima Banka je prevashodno poslovni lizing. Ukupne isplate učinjene po osnovu poslovnog lizinga se pripisuju proporcionalno ostalim poslovnim rashodima u bilansu uspeha za vreme trajanja lizinga. Kada se poslovni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

2.17. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.18. Rezervisanja Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetne zahteve po sudskim sporovima se priznaju kada: Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza se utvrđuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdatka potrebnih za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog proteka vremena se priznaje kao trošak kamata.

2.19. Primanja zaposlenih

(a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i naknade zarada i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose (b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje jubilarne nagrade i primanja nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.


17


2.19. Primanja zaposlenih (nastavak) (c) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.20. Porez na dobit i odloženi porezi

Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit. Porez na dobit u iznosu od 10%, koji je na snazi od 1. januara 2005. godine, plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u propisanom bilansu uspeha. U skladu sa tim, ne postoje privremene razlike između oporezive dobiti i računovodstvene dobiti. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret dobiti Odloženi porez na dobitak se obračunava na privremene razlike nastale na finansijskim ulaganjima u zavisna i pridružena pravna lica osim u slučaju kada vremensko usklađivanje ukidanja privremenih razlika kontroliše Banka i kada je verovatno da privremene razlike neće biti ukinute u doglednoj budućnosti. Efekti poreskih gubitaka koji se prenose priznaju se kao sredstvo kada je verovatno da će budući oporezivi dobitak biti na raspolaganju da bi ti gubici mogli biti iskorišćeni. Odloženi porez koji se odnosi na fer vrednost ponovnog odmeravanja ulaganja raspoloživih za prodaju i ulaganja koja su označena kao zaštita od rizika novčanog toka koji se direktno priznaju na teret ili u korist kapitala, naknadno se priznaju u bilansu uspeha zajedno sa odloženim dobicima ili gubicima.


18


2.21. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po nominalnoj vrednosti (amortizovanoj vrednosti); sve razlike između priliva sredstava umanjenog za transakcione troškove i otkupne vrednosti se priznaje u bilansu uspeha i razgraničavaju se na period korišćenja kredita primenom metoda efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. Preferencijalne akcije koje obavezno nose kupon, ili su otkupljive na određeni datum, ili na određenu opciju akcionara, klasifikuju se kao finansijske obaveze i prikazuju se kao ostali pozajmljeni izvori. Dividende na ovim preferencijalnim akcijama se priznaju u bilansu uspeha kao trošak kamate na osnovi nominalne vrednosti primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.22. Akcijski kapital

(a) Dividende na akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja. (b) Otkupljene vlastite akcije Kada banka otkupi vlastite akcije isplaćeni iznos se oduzima od ukupnog akcijskog kapitala i priznaje se kao otkupljene vlastite akcije sve dok se ne izvrši njihovo poništenje. Kada se naknadno takve akcije prodaju ili reemituju, ostvareni priliv se uključuje u akcionarski kapital.

2.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica Banka obavlja poslove agenta koji obuhvataju držanje ili čuvanje sredstava u korist pojedinaca, poverilaca, planova penzionih fondova i drugih institucija. Sredstva i obaveze, i prihodi i rashodi proistekli iz ovih aktivnosti ne uključuju se u finansijske izveštaje Banke. Banka ih obavlja u ime i za račun trećih lica u ulozi agenta.

3. Upravljanje finansijskim rizicima Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.


19

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Vrste rizika Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena raznim vrstama rizika kao na primer: 3.1. rizik likvidnosti; 3.2. kreditni rizik; 3.3. rizik od promene kamatnih stopa; 3.4. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta; 3.5. fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza; 3.6. rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, 3.7. rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva; 3.8. rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena; 3.9. operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i

drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke. 3.1. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće: - depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; - depozite sa tržišta novca; - kredite stranih banaka i finansijskih institucija; - akcijski kapital. Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategije Banke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti imaju za cilj obezbeđenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima. Banka upravlja rizikom likvidnosti putem stalnog praćenja ročne (ne)usklađenosti potraživanja i obaveza, i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze. Tabela na sledećoj strani prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja.


20

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) 3.1. Rizik likvidnosti

1-30 31-90 91-180 181-365 Preko Na dan 31.12.2006. godine dana dana dana dana 365 dana Ukupno AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1,471,226 - - - - 1,471,226 Depoziti kod centralne banke 21,320,949 1,391,685 2,758,739 - - 25,471,373 Potraživanja za kamatu i naknadu 73,832 - - - - 73,832 Plasmani bankama 160,909 103,160 - - - 264,069 Plasmani komitentima 5,497,028 1,375,123 3,071,585 1,121,783 15,556,176 26,621,695 HOV kojima se trguje 215,831 - - - - 215,831 Hov koje se drže do dospeća - - - - - - Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 5,377,937 - - - 289,530 5,667,467 Potraživanja za više plaćeni porez na dobit

4,569

-

-

-

-

4,569

Nematerijalna ulaganja - - - - 717,165 717,165 Osnovna sredstva - - - - 1,675,058 1,675,058 Ostala sredstva i AVR 264,328 10,455 7,597 39,135 246,053 567,568 Odložena poreska sredstva - - - - 169,050 169,050

Ukupno 34,386,609 2,880,423 5,837,921 1,160,918 18,653,032 62,918,903 PASIVA Obaveze prema bankama u zemlji 3,426,513 253,219 34,046 47,400 2 3,761,180 Obaveze prema komitentima 17,643,153 2,732,807 2,850,520 6,546,612 12,298,965 42,072,057 Obaveze za kamate i naknade 53,885 - - - - 53,885 Obaveze iz dobitka 700 - - - - 700 Ostale obaveze iz poslovanja 356,611 - - - - 356,611 Rezervisanja - - - 11,322 23,314 34,636 Ostale obaveze i PVR 348,223 452,201 5,482 - 395,022 1,200,928 Kapital - - - - 15,438,906 15,438,906

Ukupno 21,829,085 3,438,227 2,890,048 6,605,334 28,156,209 62,918,903 Neusklađenost 12,557,524 (557,804) 2,947,873 (5,444,416) (9,503,177) - Na dan 31.12.2005 Ukupna aktiva 11,977,668 574,520 545,026 2,106,039 8,059,874 23,263,127 Ukupna pasiva 10,938,251 1,736,676 1,419,287 3,773,120 5,395,793 23,263,127 Neusklađenost 1,039,417 (1,162,156) (874,261) (1,667,081) 2,664,081 -

Ročna usklađenost aktive i pasive i sposobnost Banke da pojedine pozicije o dospeću zameni kamatonosnom pasivom po prihvatljivim troškovima, su važni faktori u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti riziku od promena kamatnih stopa i promena kurseva valuta. Ročna neusklađenost aktive i pasive u periodu od 1 meseca do 3 meseca je posledica činjenice da su sredstva i obaveze prikazani prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća koji se vrlo često produžavaju.


21

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

3.2. Kreditni rizik Krediti Kreditni rizik je rizik da dužnici neće biti u mogućnosti, ili da ne žele da ispune svoje bilansne i vanbilansne obaveze prema Banci. Banka odobrava kredite u saglasnosti sa poslovnom politikom, usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i politiku kamatnih stopa sa namenom kredita i kreditnom sposobnošću svojih dužnika.

Radi obezbeđenja sigurnosti poslovanja, na bazi procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka Banka vrši indirektne opšte otpise plasmana, koji proističu iz rizičnih plasmana i odgovarajućih vanbilansnih stavki određenog stepena naplativosti. Da bi održala kreditni rizik na prihvatljivom nivou Banka: - pregleda kreditnu sposobnost dužnika po kreditima, garancijama i drugim bankarskim

proizvodima; - utvrđuje limite kreditnih zaduženja na bazi procene rizika; - posluje sa kreditno sposobnim komitentima i pribavlja odgovarajuće instrumente obezbeđenja. Komitenti su pod kontinuiranim nadzorom, a ograničenja u izloženosti riziku se po potrebi koriguju. Ograničenja rizika se određuju u zavisnosti od raznih vrsta instrumenata obezbeđenja. Koncentracija rizika po privrednim delatnostima je takođe pod stalnim praćenjem iako ograničenja nisu postavljena. Izloženost riziku prema jednom dužniku uključujući i banke je pod ograničenjima i obuhvata kako bilansnu tako i vanbilansnu izloženost riziku. Ukupna izloženost riziku po pojedinom komitentu u odnosu na ograničenja se razmatra pre nastanka transakcije. Preuzete obaveze po kreditima Primarni cilj ovog instrumenta je da se obezbede i komitentu stave na raspolaganje sredstva po njegovom zahtevu. Garancije i akreditivi predstavljaju neopozive obaveze Banke da izvrši plaćanja u slučaju da komitent ne može da izmiri svoju obavezu prema trećem licu i nose isti rizik kao i krediti.

3.3. Rizik od promene kamatnih stopa

Banka je izložena promenama u preovlađujućem nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća, smanji, ili da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane. Sledeća tabela prikazuje pregled prosečnih, godišnjih kamatnih stopa za najznačajnije kamatonosne finansijske instrumente prikazane u bilansu stanja na dan 31. decembra 2006. godine po glavnim valutama:


22

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) 3.3. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Na dan 31. decembra 2006. RSD EUR CHF AKTIVA Gotovina i depoziti kod NBS 13%-22% - - Plasmani bankama 10%-20% 6.5%- 7.5% - Plasmani komitentima 14%-36% 4%-21% 4.35%-8.95% PASIVA Obaveze prema bankama 11%-20% 3.7%-6% 1.9%-2.6% Obaveze prema komitentima 6%-18% 0.3%-6.5% 2.5%

Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

1-30 31-90 91-180 181-365 Preko Nek.

Na dan 31.12.2006. godine dana dana dana dana 365 dana aktiva Ukupno AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 97,928 - - - - 1,373,298 1,471,226 Depoziti kod centralne banke 21,320,949 1,391,685 2,758,739 - - - 25,471,373 Potraživanja za kamatu i naknadu

-

-

-

-

-

73,832

73,832

Plasmani bankama 150,000 100,000 - - - 14,069 264,069 Plasmani komitentima 26,621,695 - - - - - 26,621,695 HOV kojima se trguje - - - - - 215,831 215,831 Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 5,377,937 -

-

-

289,530

-

5,667,467

Potraživanja za više plaćeni porez na dobit

-

-

-

-

-

4,569

4,569

Nematerijalna ulaganja - - - - - 717,165 717,165 Osnovna sredstva - - - - - 1,675,058 1,675,058 Ostala sredstva i AVR - - - - - 567,568 567,568 Odložena poreska sredstva - - - - - 169,050 169,050

Ukupno 53,568,509 1,491,685 2,758,739 - 289,530 4,810,440 62,918,903 PASIVA Obaveze prema bankama u zemlji 3,426,513 253,219 34,046 47,400 2 - 3,761,180 Obaveze prema komitentima 26,921,605 2,732,807 2,850,520 6,546,612 3,020,513 - 42,072,057 Obaveze za kamate i naknade - - - - - 53,885 53,885 Obaveze za dividende - - - - - 700 700 Ostale obaveze iz poslovanja - - - - - 356,611 356,611 Rezervisanja - - - - - 34,636 34,636 Ostale obaveze i PVR - - 395,000 - - 805,928 1,200,928

Kapital - -

- - - 15,438,906 15,438,906

Ukupno 30,348,118 2,986,026 3,279,566 6,594,012 3,020,515 16,690,666 62,918,903 Neusklađenost 23,220,391 (1,494,341) (520,827) (6,594,012) (2,730,985) (11,880,226) -

Na dan 31.12.2005

Ukupna aktiva 10,930,979 554,093 445,310 2,061,021 6,146,376 3,125,348 23,263,127

Ukupna pasiva 8,606,882 1,736,183 1,324,620 3,766,977 1,652,548 6,175,917 23,263,127

Neusklađenost 2,324,097 (1,182,090) (879,310) (1,705,956) 4,493,828 (3,050,569) -


23

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

3.4. Devizni rizik Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije primenom valutnih swop-ova i pridržavanjem ograničenja rizika propisanim od strane NBS kao i ograničenjima sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i komisije za upravljanje rizicima. Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra 2006. godine. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama.

Na dan 31.12.2006. godine EUR USD Ostale valute

Ukupno strana valuta

Domaća valuta Ukupno

AKTIVA

- Gotovina i gotovinski ekvivalenti 547,768 48,177 83,069 679,014 792,212 1,471,226 Depoziti kod centralne banke 12,195,057 - - 12,195,057 13,276,316 25,471,373 Potraživanja za kamatu i naknadu 21,951 1,549 1,045 24,545 49,287 73,832 Plasmani bankama 20,167 - - 20,167 243,902 264,069 Plasmani komitentima 17,341,614 53,687 3,483,190 20,878,491 5,743,204 26,621,695 HOV kojima se trguje 54,451 - - 54,451 161,380 215,831 Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju

5,667,467

-

-

5,667,467

-

5,667,467

Potraživanja za više plaćen porez na dobit

-

-

-

-

4,569

4,569

Nematerijalna ulaganja - - - - 717,165 717,165 Osnovna sredstva - - - - 1,675,058 1,675,058 Ostala sredstva i AVR 314,331 1,229 9,550 325,110 242,458 567,568 Odložena poreska sredstva - - - - 169,050 169,050

Ukupno 36,162,806 104,642 3,576,854 39,844,302 23,074,601 62,918,903 PASIVA Obaveze prema bankama u zemlji 427,028 15,544 - 442,572 3,318,608 3,761,180 Obaveze prema komitentima 34,663,649 385,536 3,458,183 38,507,368 3,564,689 42,072,057 Obaveze za kamate i naknade 37,844 749 4,775 43,367 10,518 53,885 Obaveze iz dobiti - - - - 700 700 Ostale obaveze iz poslovanja 97,048 71,691 1,879 170,618 185,993 356,611 Rezervisanja 16,477 20 - 16,497 18,139 34,636 Ostale obaveze i PVR 650,620 - 112,018 762,638 438,290 1,200,928 Kapital - - - - 15,438,906 15,438,906

Ukupno 35,892,666 473,540 3,576,855 39,943,060 22,975,843 62,918,903 Neusklađenost 270,140 (368,898) (1) (98,759) 98,759 - Na dan 31.12.2005 Ukupna aktiva 16,973,200 271,901 184,981 17,430,082 5,833,045 23,263,127 Ukupna pasiva 15,533,153 289,263 136,771 15,959,187 7,303,940 23,263,127 Neusklađenost 1,440,047 (17,362) 48,210 1,470,895 (1,470,895) -

U skladu sa uputstvom Narodne banke Srbije, dinarski krediti i depoziti koji su indeksirani u stranoj valuti su prikazani u okviru plasmana u stranoj valuti. Na dan 31.12.2006. godine bruto krediti indeksirani u stranoj valuti iznose RSD 25,866,577 hiljada (31.12.2005.: RSD 7,131,741 hiljada), a depoziti indeksirani u stranoj valuti iznose RSD 119,604 hiljada (31.12.2005.: RSD 332,196 hiljada).


24

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.

(a) Fer vrednost

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje kredita i ostalih finansijskih sredstava i obaveza i zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, poštenu (fer) vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog tržišta, kako to zahtevaju MSFI. Prema mišljenju rukovodstva, iznosi imovine i obaveza iskazni u finansijskim izveštajima na dan 31. decembar 2006. godine su najpouzdanije procenjene vrednosti u tekućim okolnostima. Rukovodstvo banke veruje da se tržišna vrednost sredstava i obaveza koji se vode po amortizovanoj vrednosti materijalno značajno ne razlikuje od njihove knjigovodstvene vrednosti.

(c) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. (c) Porez na dobit

Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.


25

5. Prihodi i rashodi od kamata

2006 2005 zbirnoPrihodi od kamata - Zavisne i povezane banke - 2,229 - Ostale banke 87,039 31,824 - Narodna banka Srbije 1,067,731 93,429 - Preduzeća 666,627 347,338 - Javni sektor 9,046 - - Stanovništvo 1,942,812 959,336 - Strana lica 17,756 44,511 - Drugi komitenti 207 - - Kamate na hartije od vrednosti 255,068 27,594 4,046,286 1,506,261 Rashodi od kamata - Zavisne i povezane banke - 21,462 - Ostale banke 124,831 92,231 - Narodna banka Srbije 3 6 - Preduzeća 71,270 46,631 - Javni sektor 12,619 5,843 - Stanovništvo 560,390 246,394 - Strana lica 263,507 70,136 - Drugi komitenti 637 5,391 - Kamate na hartije od vrednosti 131,797 - 1,165,054 488,094 Neto prihodi od kamata 2,881,232 1,018,167

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

2006 2005 zbirnoPrihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge 757,684 625,935Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 31,314 18,585Ostale naknade i provizije 100,427 60,027 889,425 704,547Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 29,052 25,067Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 7,930 4,486Provizije za primljene garancije i jemstva 153 112Ostale naknade i provizije 118,877 57,319 156,012 86,984 Neto prihodi od naknada 733,413 617,563


26

7. Neto prihodi/(rashodi) po osnovu hartija od vrednosti

2006 2005 zbirno Dobici po osnovu hartija od vrednosti 334,502 435,764 Gubici po osnovu hartija od vrednosti (556,148) (24,008) (Rashodi)/Prihodi po osnovu hartija od vrednosti, neto (221,646) 411,756

8. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 2006 2005 zbirno Pozitivne kursne razlike 27,241,797 5,928,664Negativne kursne razlike (26,936,833) (5,616,084) Pozitivne kursne razlike, neto 304,964 312,580

9. Ostali poslovni prihodi

2006 2005 zbirno Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana (Napomena 10a) 61,057 285,027 Prihodi od zakupnina 3,414 267 Naplaćeni otpisani plasmani 9,896 294 Ostali prihodi iz operativnog poslovanja 625 1,369 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - 858 Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova - 343 Prihodi po osnovu održavanja neaktivnih računa 155,059 -Ostali neposlovni i vanredni prihodi 26,550 9,258 Ukupno 256,601 297,416

Na dan 31.12.2006. godine prihodi po osnovu održavanja neaktivnih računa u iznosu od RSD 155,059 hiljada se odnose na naplaćene naknade za održavanje neaktivnih računa klijenata na kojima nije bilo prometa od 2002. godine i čiji saldo iznosi manje od EUR 30. Budući da je Banka u navedenom periodu održavala bazu datih računa i nije izvršila zatvaranje računa, Organi upravljanja banke su doneli Odluku, u skladu sa internim procedurama, da se izvrši naplata naknade po osnovu održavanje računa u navedenom periodu. Naplata naknade je izvršena zaduživanjem neaktivnih računa.


27

10. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2006 2005 zbirno

Indirektni otpisi plasmana i rezervisanja za potencijalne gubitke Plasmani komitentima - 723,503Potraživanja za kamate i naknade - 10,408Učešće u kapitalu povezanog preduzeća (Napomena 21) 4,279 -Ostalo - 224,752 Ukupno 1: 4,279 958,663Ostali rashodi rezervisanja: Rezervisanja za sudske sporove 11,322 -Rezervisanja za otpremnine 16,250 - -Ukupno 2: 27,572 - Ukupno 1+2 31,851 958,663

(a) Promene na ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po osnovu vanbilansnih pozicija

Kamata (Napome

na 16)

Plasmani klijentima (Napome

na 18)

Ostala aktiva

(Napomena 24)

HOV (Napome

ne 20 i 21)

Plasmani bankama

(Napomena 17)

Ukupno bilansna

aktiva

Vanbilansna aktva

(Napomena 30) Ukupno

Početno stanje 1.1.2005.

9,050

325,328

12,379

2,870 224

349,851

7,710 357,561 Nova rezervisanja i ispravke vrednosti (Napomena 10)

10,408

723,503

31,327

22,049 -

787,287

171,376 958,663

Ukidanje rezervisanja i naplata ispravki (Napomena 9)

(3,967)

(178,829)

(2,536)

(1,472) (224)

(187,028)

(97,999)

(285,027)

Neto kursne razlike 605 (28,924) 583 - - (27,736) - (27,736)

Isknjižavanje (67) (348) - - - (415) - (415) Stanje 31.12.2005. 16,029 840,730 41,753 23,447 - 921,959 81,087 1,003,046

Neto ukidanje ispravki (Napomena 9) 25,791 25,322 (17,570) (20,577) - 12,966 (74,023) (61,057) Kursne razlike (434) (3,962) (1,439) - - (5,835) - (5,835) Isknjizavanje (1,182) (83,113) (200) - - (84,495) - (84,495) Ostalo - (6,516) - - - (6,516) - (6,516) Stanje 31.12.2006. 40,204 772,461 22,544 2,870 - 838,079 7,064 845,143

U skladu sa izmenama politike procene ispravke vrednosti plasmana Banka je na dan 31.12.2006. godine izvršila ukidanje svih ranije formiranih ispravki vrednosti koje su bile formirane u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Narodne banke Srbije i izvršila je procenu obezvređenja plasmana i druge finansijske aktive u skladu sa internom politkom koja je obelodanjena u Napomeni 2.11. Usled izmenjene politike procene obezvređenja plasmana Banka je u 2006. godini iskazala neto prihode od ukidanja ispravki vrednosti u iznosu od RSD 61,057 hiljada (Napomena 9).


28

11. Ostali poslovni rashodi

2006 2005 zbirnoTroškovi neto zarada 929,098 691,246 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade 396,432 283,847 Ostali lični rashodi 33,375 8,888 Troškovi materijala 140,494 111,113 Troškovi proizvodnih usluga 1,388,272 676,948 Troškovi amortizacije: - nematerijalna ulaganja (Napomena 22) 150,212 119,453 - osnovna sredstva (Napomena 23) 225,952 123,575 Nematerijalni troškovi 539,998 343,276 Otpis nenaplativih potraživanja 17,084 319 Troškovi poreza 56,752 144,025 Troškovi doprinosa 219,543 158,948 Gubici po osnovu prodaje nematerijalnih vrednosti 3,404 11,280 Ostali troškovi 188,982 202,679 Ukupno 4,289,598 2,875,597

Detaljan pregled troškova proizvodnih usluga dat je u sledećoj tabeli:

2006 2005 zbirnoTransportne usluge 24,408 13,470 Troškovi poštanskih usluga 34,128 48,508 Telefon 108,113 50,036 Troškovi održavanja hardvera 24,766 - Troškovi održavanja softvera 104,251 45,124 Usluge održavanja osnovnih sredstava 19,328 10,724 Usluge održavanja mreže bankomata 4,420 - Usluge održavanja prostorija 9,612 4,402 Zakupnina 518,929 246,931 Troškovi reklame i propagande 264,568 202,570 Donatorstvo 131,611 21,700 Troškovi telemarketinga 132,350 - Troškovi ostalih proizvodnih usluga 11,788 33,483 1,388,272 676,948

Na dan 31.12.2006. godine nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 539,998 hiljada obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: usluge čišćenja prostorija u iznosu od RSD 85,533 hiljada, troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 60,407 hiljada, troškove intelektualnih usluga u iznosu od RSD 47,220 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu od 43,675 hiljada, troškove procesiranja kartica u iznosu od RSD 38, 562 hiljda kao i ostale nematerijalne troškove.


29

12. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Na dan 31.12.2006. godine prihodi od promene vrednosti imovine u iznosu od RSD 32,421 hiljada (2005. godina: CSD 41,521 hiljada) odnose se na prihode po osnovu revalorizacije kredita stopom rasta cena na malo. Na dan 31.12.2005. godine Banka je evidentirala obezvređenje na građevinskim objektima u iznosu od RSD 62,046 hiljada (Napomena 23).

13. Porez na dobit

Ukupan poreski prihod sastoji se od sledećih poreza:

2006 2005 zbirnoTekući porez - 5,019

Odloženi poreski (prihod)/rashod

(143,061) (14,184) Ukupan poreski prihod (143,061) (9,165)

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

2006 2005 zbirnoGubitak pre oporezivanja (334,464) (1,197,303)Obračunati porez po stopi 10% (33,446) (119,730)Korekcija za stalne razlike: Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu 28,822 4,063 Poreski efekat rezultata tekućeg perioda (4,624) (115,667)Priznavanje odloženih poreskih sredstva iz prethodnog perioda (138,437) - Nepriznata odložena poreska sredstva - 106,502 Ukupan poreski (prihod)/rashod iskazan u bilansu uspeha (143,061) (9,165)

14. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2006 2005 zbirno

Žiro račun 474,851 615,759 U RSD Gotovina u blagajni: 302,796 364,965 Višak likvidnih sredstava oročen preko noći kod NBS (Napomena 2.3.a) - 200,000Ostala novčana sredstva: 14,565 7,176 U stranoj valuti Gotovina u blagajni: 572,524 725,427 Ostala novčana sredstva: 8,560 3,615 Devizni račun kod: - drugih banaka 2 31,354 - inostranih banaka 97,928 481,324 Ukupno 1,471,226 2,429,620


30

14. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (nastavak)

Obaveznu rezervu u dinarima, saglasno Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod NBS (Sl. glasnik RS br. 48/2004) Banka od 10. maja 2004. godine izdvaja na svoj žiro račun, pa je stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2006. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 559,798 hiljada.

Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost.

15. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne

banke Srbije 2006 2005 zbirno Devizna obavezna rezerva kod NBS 12,195,057 4,952,574 REPO plasmani kod NBS (Napomena 2.3.a) 13,276,316 278,734 Prolazni i privremeni račun kod NBS (Napomena 2.3.a) - (28,400) Ukupno 25,471,373 5,202,908

Banke su dužne da obračunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na način koji je utvrđen Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Sl. Glasnik RS br. 46/05, 69/05, 77/05, 80/05, 86/05, 91/05, 95/05, 102/05, 109/05). Obaveznu rezervu banke obračunavaju na obaveze po deviznim depozitima i drugim deviznim obavezama. Obavezna rezerva se obračunava po stopi od 40% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu kao i dinarskih depozita koji su indeksirani deviznom klauzulom. Iznos obračunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugoročnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Po stopi od 100% obavezna rezerva se obračunava na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke, po stopi od 20% na iznos stanja deviznih subordiniranih obaveza, 60% na stanje deviznih depozita i kredita primljenih iz inostranstva sa rokom dospeća do dve godine.

16. Potraživanja za kamatu i naknadu

2006 2005 zbirnoBanke - u RSD 2,947 4,966 Komitenti - u RSD 39,655 32,952 - u stranoj valuti 3,749 3,072 Stanovništvo - u RSD 67,685 23,373 - u stranoj valuti - - Potraživanja za kamatu, bruto 114,036 64,363 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 10a) (40,204) (16,029)Potraživanja za kamatu, neto 73,832 48,334


31

17. Plasmani bankama u zemlji

2006 2005 zbirno Plasmani drugim bankama 250,000 3,420 Ostali plasmani 20,524 - Prolazni i privremeni račun (6,455) - Plasmani bankama u zemlji 264,069 3,420

U skladu sa izmenama kontnog okvira REPO plasmani kod Narodne banke Srbije su na dan 31.12.2006. godine prikazani u okviru pozicije Depoziti kod Narodne banke Srbije (Napomena 15).

Detaljan pregled plasmana drugim bankama na dan 31.12.2006. godine dat je u sledećoj tabeli:

Iznos Kamatna

stopa DospećeHypo Alpe Adria 100,000 15.0% 28.02.2007Piraeus banka 150,000 15.0% 03.01.2007Ukupno 250,000

18. Plasmani komitentima

Kratkoročni plasmani 2006 2005 zbirnoU RSD Preduzeća 3,696,214 1,905,747 Stanovništvo 4,213,195 1,646,969 Tekuća dospeća dugoročnih kredita 3,178,177 1,763,093 U stranoj valuti - Preduzeća 404,971 340,141 Strana lica - 1,873,309 Tekuća dospeća dugoročnih kredita 48,660 9,105 11,541,217 7,538,364 Dugoročni plasmani U RSD Preduzeća 2,408,686 802,186 Stanovništvo 16,472,726 5,424,358 Strana lica - - Tekuća dospeća dugoročnih kredita (3,178,177) (1,763,093)U stranoj valuti Preduzeća 162,560 12,141 Stanovništvo 5,816 140,850 Strana lica 29,988 14,444 Tekuća dospeća dugoročnih kredita (48,660) (9,105) 15,852,939 4,621,781 Ukupno plasmani komitentima 27,394,156 12,160,145 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 10a) (772,461) (840,730) 26,621,695 11,319,415


32

18. Plasmani komitentima (nastavak)

Potraživanja po osnovu kartica na dan 31.12.2005.godine u iznosu od RSD 129,914 hiljada su reklasifikovana sa pozicije „Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja“ na poziciju „Plasmani komitentima“ (Napomena 2.3.a)

Kamatne stope na indeksirane kratkoročne kredite kreću se od 4% do 21% na godišnjem nivou i od 5% do 9% godišnje na dugoročne kredite. Banka naplaćuje kamatu u iznosu od 14% do 36% godišnje na prekoračenja na tekućim računima građana.

Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 13,5% - 18% godišnje.

(a) Koncentracija kreditnog portfolia po sektorima:

2006 2005 zbirnoPoljoprivreda 82,013 - Trgovina 3,334,670 2,037,504 Prerađivačka industrija 870,261 6,413 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 409,896 196,863 Građevinarstvo 99,077 265,458 Saobraćaj i veze 93,781 89,375 Državna administracija i javne usluge 42,709 521 Finansije 83,025 Proizvodnja 296,428 960,869 Stanovništvo 20,691,737 1,431,137 Sredstva kod inostranih finansjskih institucija - 7,133,480 Ostalo 1,390,559 38,525 Plasmani komitentima bruto 27,394,156 12,160,145

19. Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje

2006 2005 zbirnoU RSD Zapisi Republike Srbije 161,380 162,763 U stranoj valuti Obveznice stare devizne štednje 54,451 1,894,553 Ukupno 215,831 2,057,316

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (Sl. List SRJ br 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

Banka je u 2006. godini prodala najveći deo portfolio obveznica stare devizne štednje koje su bile namenjene trgovanju.


33

20. Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

2006 2005 zbirno U RSD Komercijalni zapisi 2,870 2,870 Minus: Rezervisanje po osnovu obezvređenja (2,870) (2,870) Ukupno - -

21. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

2006 2005 zbirno Obveznice stare devizne štednje 5,667,467 - Učešća u kapitalu povezanog preduzeća 4,279 - Menice - 82,308 5,671,746 82,308 Minus: ispravka vrednosti (Napomene 10 i 10a) (4,279) (20,577) 5,667,467 61,731

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (Sl. List SRJ br 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

Banka je u toku 2006. godine vršila ulaganja viška likvidnih sredstava u obveznice stare devizne štednje koje su klasifikovane kao hartije raspoložive za prodaju budući da je namera Banke da se prodaja navednih hartija vrši prema potrebama za likvidnošću.

Na dan 31.12.2006. godine Banka ima učešće u kapitalu EFG Lesing-a od 48,84%.


34

22. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna Licence i ulaganja software u pripremi UkupnoStanje na dan 1. januar Nabavna vrednost 275,825 141,245 417,070 Ispravka vrednosti i umanjenje vrednosti (42,293) - (42,293) Neotpisana vrednost 233,532 141,245 374,777 Godina zavšena na dan 31.decembar 2005 Početno stanje neotpisane vrednosti 233,532 141,245 374,777 Nove nabavke 31,653 310,109 341,762 Prenos sa avansa i nematerijalnih ulaganja 429,531 (429,531) - Amortizacija (Napomena 11) (119,453) - (119,453) Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2005 575,263 21,823 597,086 Na dan 31.decembar 2005. godine Nabavna vrednost 737,009 21,823 758,832 Ispravka vrednosti (161,746) - (161,746) Neotpisana vrednost 575,263 21,823 597,086 Godina završena na dan 31.decembar 2006. Početno stanje 575,263 21,823 597,086 Nove nabavke 31,049 452,397 483,446 Prenos sa avansa 194,928 (194,928) - Prenos sa/na osnovna sredstva (Napomena 23) 33,958 (22,337) 11,621 Preknjižavanje na osnovna sredtsva (215,542) - (215,542)Smanjenja (2,562) - (2,562)Ostalo (6,672) - (6,672)Amortizacija (Napomena 11) (150,212) - (150,212) Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2006 460,210 256,955 717,165 Na dan 31.decembar 2006 Nabavna vrednost 676,358 256,955 933,313 Ispravka vrednosti (216,148) - (216,148) Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2006 460,210 256,955 717,165

Banka je u toku 2006. godine izvršila preknjižavanje sa nematerijalnih ulaganja na osnovna sredstva ulaganja u tuđe objekte sadašnje vrednosti od RSD 215,542 hiljada.

Amortizacija u iznosu od RSD 150,212 hiljada (2005: RSD113,308) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha (Napomena 11).


35

23. Osnovna sredstva

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i ostala

osnovna sredstva

Sitan inventar

Osnovna sredstva

u pripremi i

avansi Ukupno Stanje na dan 1. januar 2005. godine Nabavna vrednost 90,212 478,228 553 43,685 612,678 Ispravka vrednosti i umanjenje vrednosti (5,952) (80,586) (546) - (87,084) Neotpisana vrednost 84,260 397,642 7 43,685 525,594 Godina zavšena na dan 31.decembar 2005 Početno stanje neotpisane vrednosti 84,260 397,642 7 43,685 525,594 Nove nabavke 361,035 62,677 708 520,501 944,921 Prenos sa avansa - 360,354 - (360,354) - Smanjenja - (7,294) - - (7,294)Amortizacija (Napomena 11) (4,391) (119,184) - - (123,575)Obezvređenje (Napomena 12) (62,046) - - - (62,046) Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2005 378,858 694,195 715 203,832 1,277,600 Na dan 31.decembar 2005. godine Nabavna vrednost 451,246 889,919 4,523 203,832 1,549,520 Ispravka vrednosti (72,388) (195,724) (3,808) - (271,920) Neotpisana vrednost 378,858 694,195 715 203,832 1,277,600 Godina završena na dan 31.decembar 2006. Početno stanje 378,858 694,195 715 203,832 1,277,600 Nove nabavke 5,242 79,473 1,645 346,348 432,708 Prenos sa avansa 103,001 240,836 - (343,837) - Prenos sa/na osnovna sredstva (Napomena 22) 22,337 - - (33,958) (11,621)Preknjižavanje na osnovna sredstva 215,542 - - - 215,542 Prenos sa/na ostalu aktivu - 6,168 (721) - 5,447 Smanjenja - (17,163) - - (17,163)Ostalo 5 131 (1,639) - (1,503)Amortizacija (Napomena 11) (26,751) (199,201) - - (225,952) Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2006 698,234 804,439 - 172,385 1,675,058 Na dan 31.decembar 2006 Nabavna vrednost 893,077 1,180,629 - 172,385 2,246,091 Ispravka vrednosti (194,843) (376,190) - - (571,033) Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2006 698,234 804,439 - 172,385 1,675,058

Amortizacija u iznosu od RSD 225,952 hiljada (2005 RSD: 106,412 hiljada) iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha (Napomena 11).

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 518,929 hiljada (2005:RSD 246,931 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u bilans uspeha (Napomena 11).

Na dan 31.12.2006. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.


36

23. Osnovna sredstva (nastavak)

Na dan 31.12.2005. godine Nacionalna štedionica banka a.d. je angažovala EFG Property Services da izvrši procenu nadoknadive vrednosti građevinskih objekata. Procena nadoknadive vednosti nekretnina izvršena je primenom tri metode procene i to: primenom troškovne metode, primenom metode prihoda i primenom metode tržišnog poređenja. Konačna nadoknadiva vrednost građevinskih obejkata utvrđena je na osnovu rezultata troškovne metode budući da je procenjivač smatrao da ova metoda daje najpouzdanije rezultate u datim uslovima. Utvrđena nadoknadiva vrednost je u iznosu od RSD 62,046 hiljada bila manja od knjigovodstvene vrednosti pa je Banka na osnovu izvršene procene izvršila evidentiranje obezvređenja. Obezvređenje je evidentirano na teret rashoda tekućeg perioda i povećanjem računa akumulirane ispravke vrendosti.

24. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 2006 2005 zbirno Ostala aktiva Dati avansi 28,228 34,100 Potraživanja za izvršene pretplate dobavljačima 16,893 -Materijalne vrednosti promljene po osnovu naplate potraživanja 13,531 18,288 Potraživanja po osnovu prodatih materijalnih vrednosti 11,740 -Potraživanja od fonda PIO 20,438 6,809 Potraživanja po osnovu kartica 42,131 65,688 Potraživanja od zaposlenih 327 3,474 Potraživanja za pretplaćene poreze i doprinose 2,703 215 Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 34,230 59,986 Zalihe i sitan inventar 14,453 5,312 184,674 193,872 Aktivna vremenska razgraničenja U RSD Razgraničena potraživanja po osnovu kamate 132,794 46,013Razgraničena ostala potraživanja 7,457 5,930Razgraničeni troškovi 56,211 22,990U stranoj valuti Razgraničena potraživanja po osnovu kamate 15,772 134Razgraničena ostala potraživanja 70 73Razgraničeni rashodi kamata 198,830 4,426Razgraničeni troškovi 3,902 1,447 415,036 81,013 Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja, bruto 599,710 274,885Minus: Ispravka vrednosti potraživanja(Napomena 10a) (22,544) (41,753)Minus: Ispravka vrednosti sitnog inventara (9,598) (1,565) (32,142) (43,318) Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja, neto 567,568 231,567

Na dan 31.12.2006. godine ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u iznosu od RSD 34,229 hiljada, obuhvataju potraživanja u stranoj valuti u iznosu od RSD 22,452 hiljada i potraživanja u dinarima u iznosu od RSD 11,777 hiljada.

Potraživanja po osnovu kartica na dan 31.12.2005. godine u iznosu od RSD 129,914 hiljada su reklasifikovana sa pozicije „Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja“ na poziciju „Plasmani komitentima“ (Napomena 2.3 a).


37

25. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10% (2005:10%).

Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast.

a) Struktura odloženih poreskih sredstava i obaveza 2006 2005 zbirnoPoreski krediti koji su knjiženi kao odloženo poresko sredstvo i koji se mogu prenositi u naredne periode - iz 2004. godine (do 5 godina) 9,815 9,815 - iz 2003. godine (do 10 godina) 8,173 8,173 - iz 2002. godine (do 5 godina) 940 940 Odložena poreska sredstva po osnovu odbitnih privremenih razlika 10,812 2,755 Priznata odložena poreska sredstva po osnovu ostvarenog gubitka 139,310 7,878 Ukupno odložena poreska sredstva 169,050 29,561 Odožene poreske obaveze po osnovu razlike u amortizaciji - (3,572) Neto efekat odoženih poreskih sredstava i obaveza 169,050 25,989

b) Promene odloženih poreskih sredstava i obaveza 2006 2005 zbirno

Početno stanje neto odloženih poreskih obaveza/(sredstava)

(25,989)

(11,805)Promene u toku godine: (Smanjenje)/povećanje odloženih poreskih obaveza i smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih sredstava po osnovu razlike u amortizaciji

(11,630)

(10,612)

Evidentirana odložena poreska (sredstva) i odgovarajući poreski (prihod) po osnovu ostvarenih gubitaka

(131,431)

(3,572)

Međuzbir: ukupan odloženi poreski (prihod)/rashod (143,061) (14,184) Neto poreska (sredstva)/obaveze na dan 31.12. (169,050) (25,989)

Odloženi poreski prihod u bilansu uspeha sastoji se od sledećih stavki:

2006 2005 zbirno Poreska amortizacija 11,630 10,612Preneti poreski gubici 131,431 3,572 Ukupno 143,061 14,184


38

25. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze (nastavak)

Odloženo poresko sredstvo se priznaje za pokriće prenetih poreskih gubitaka u iznosu u kojem je verovatno da će se odnosna poreska olakšica ostvariti kroz buduće oporezive dobiti. Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu prenetih porreskih gubitaka iz ranijih godina izvršeno je do iznosa za koji se očekuje da će biti iskorišćen na teret budućih profita. Na dan 31.12.2006. godine Banka ima neiskorišćene poreske kredite po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u iznosu od RSD 330,225 hiljada. Banka nije izvršila priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu navedenih ulaganja u osnovna sredstva.

26. Obaveze prema bankama u zemlji

2006 2005 zbirno Depoziti po viđenju 444,177 82,335 Kratkoročni depoziti i krediti 3,311,067 1,002,748 Dugoročni depoziti i krediti - 306 Ostale finansijske obaveze 5,936 2,148 3,761,180 1,087,537

a) Obaveze prema bankama prema vrsti obaveza

2006 2005 zbirno Banke 3,062,199 1,087,537 Druge finansijske organizacije i osiguravajuće organizacije 698,981 - 3,761,180 1,087,537

b) Rokovi dospeća i kamatne stope kratkoročnih kredita na dan 31. decembra 2006. godine prikazani su u narednoj tabeli:

U dinarima Iznos Kamatna

stopa DospećeRaiffeisenbank 150,000 14.5% 3-Jan-07 Societe Generale 50,000 14.0% 5-Jan-07 Banca intesa 100,000 12.5% 3-Jan-07 Laiki bank 100,000 11.2% 3-Jan-07 Erste 180,000 11.50% 4-Jan-07 Banca intesa 200,000 12.50% 3-Jan-07 Postanska stedionica 2,000,000 11.20% 3-Jan-07

2,780,000 U stranoj valuti Laiki bank 47,400 5.1% 3-Jan-07 Raiffeisen bank 79,000 5.2% 3-Jan-07 Beogradska banka u stečaju 34,049 2.5% 12-Jan-07 160,449 Devizni računi banaka 115,814 Ostale obaveze 5,936 Ukupno 3,062,199


39

27. Obaveze prema komitentima

2006 2005

zbirno

Preduzeća Javni

sektor Stanovništvo Strana lica Ostali

komitenti Ukupno

Ukupno U RSD Depoziti po vidjenju komitenata 1,299,201 4,906 1,162,527 18,191 329,187 2,814,012 2,135,096 Kratkoročni depoziti komitenata 463,777 198,385 46,522 2 7,000 715,686 521,414 Tekuća dospeća 2,315 - - - - 2,315 3,569 Dugoročni depoziti 12,516 6,390 16,085 - - 34,991 54,138 - tekuće dospeće dugoročnih depozita

(2,315) - - - -

(2,315)

(3,569)

1,775,494 209,681 1,225,134 18,193 336,187 3,564,689 2,710,648 U stranoj valuti Depoziti po vidjenju komitenata 858,230 - 5,083,400 195,431 18,600 6,155,661 5,050,415 Kratkoročni depoziti komitenata 1,378,619 - 11,384,752 7,089,568 - 19,852,939 8,154,630 Kratkoročni krediti - - - - - - 85,499 Tekuća dospeća - - 215,287 - - 215,287 900,522 Dugoročni depoziti 8,611 - 2,903,174 103,466 5,262 3,020,513 719,655 - tekuće dospeće dugoročnih depozita - - (215,287) - -

(215,287)

(45,522)

Dugoročni krediti - - - 9,478,255 - 9,478,255 855,000 - tekuće dospeće dugoročnih kredita - - - - - - (855,000) 2,245,460 - 19,371,326 16,866,720 23,862 38,507,368 14,865,199 Ukupno 4,020,954 209,681 20,596,460 16,884,913 360,049 42,072,057 17,575,847

Kamatna stopa primenjena na tekuće depozite po viđenju preduzeća kreće se od 3% do 6% na dinarske i od 1,5% do 2,25% godišnje na depozite u EUR, a na dinarske oročene depozite 16% do 18% godišnje (uključujući porez).

Na depozite po viđenju stanovništva obračunava se kamata u visini od 0,3% do 3,5% godišnje u zavisnosti od valute i položenog iznosa, dok se kamata na oročene devizne depozite građana kretala od 0,6% do 6% godišnje pri čemu se najniža kamatna stopa obračunava na depozite u USD. Godišnja kamatna stopa na oročene dinarske depozite stanovništva kreće se u rasponu od 6% do 14%.


40

28. Obaveze za kamate i naknade

2006 2005 zbirnou RSD - povezane banke - - - druge banke 4,681 1,683 - NBS - - u stranoj valuti - - - povezane banke - - - druge banke 1,145 1,720 Ukupno a: 5,826 3,403 Obaveze za kamatu i naknadu prema komitenata u RSD - preduzeća 4,015 1,130 - javni sektor 1,697 39 - strana lica - - - ostali 125 2 obaveze za naknadu - - u stranoj valuti - - preduzeća 7,242 2,619 - javni sektor - - - strana lica 1,605 2,889

- ostali 33,189

18,957 obaveze za naknadu 186 - Ukupno b: 48,059 25,636 Ukupno obaveze za kamatu 53,885 29,039

29. Ostale obaveze iz poslovanja

2006 2005 zbirno Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 65,332 28,873 Obaveze prema dobavljačima 254,338 117,328 Primljeni avansi za isplatu stare devizne štednje 5,370 12,735 Primljeni ostali avansi 3,938 2,075 Ostale obaveze 27,633 21,016 356,611 182,027


41

30. Rezervisanja

2006 2005 zbirno Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja 16,250 - Rezervisanja za sudske sporove 11,322 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 7,064 81,087 Ukupno 34,636 81,087

Promene na računu rezervisanja po osnovu prikazane su u narednoj tabeli:

2006 2005 zbirno Stanje na dan 1. januara 81,087 7,710 Neto (smanjenje)/povećanje rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 10a) (74,023) 73,377 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 10) 11,322 - Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja (Napomena 10) 16,250 - Stanje na dan 31. decembra 34,636 81,087

31. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja

2006 2005 zbirnoRazgraničene obaveze za obračunatu kamatu U RSD 4,087 2,385 U stranoj valuti 340,523 35,115 344,610 37,500Razgraničene obaveze za ostale rashode U RSD 98,035 63,264 U stranoj valuti 26,760 2,015 124,795 65,279Ostala pasivna vremenska razgraničenja U RSD 336,167 26,444 U stranoj valuti 356 11,941 336,523 38,385Subordinirane obaveze 395,000 427,500 1,200,928 568,664

Banka je u toku 2005. godine dobila subordinirani kredit od većinskog akcionara Eurobank Ergasias u iznosu od EUR 5,000 hiljada (CSD 427,500 hiljada na dan 31.12.2005). Kredit je odobren na period od 6 godina uz promenljivu kamatnu stopu.


42

32. Kapital Kapital Banke obhvata akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godina i gubitak tekuće godine. Na dan 31. decembar 2006. godine kapital Banke obuhvata:

2006 2005 zbirnoAkcijski i ostali kapital Akcijski kapital obične akcije 15,013,400 4,712,100 Akcijski kapital prioritetne akcije 4,800 4,800 Emisiona premija 1,345,299 - Ostali kapital 2,727 2,727 16,366,226 4,719,627 Rezerve banke iz dobiti 568,083 568,083 Revalorizacione rezerve 249,057 - 817,140 568,083 Gubitak iz ranijih godina (1,553,057) (359,560)Gubitak tekuće godine (191,403) (1,193,496) 1,744,460 1,553,056 15,438,906 3,734,654 Broj izdatih akcija 150,182 47,169

Akcionari Banke na dan 31.12.2006. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Broj akcija Procenat kapitala (%) Obicne Prioritetne Obicne Prioritetne akcije akcije Ukupno akcije akcije Ukupno EFG Eurobank Ergasias, Athens

141,868 17 141,885 94.49% 35.42% 94.48%

EFG Private bank S.A., Luxembourg

4,536 - 4,536 3.02% 0.00% 3.02%

Berberis limited 3,690 - 3,690 2.46% 0.00% 2.46%Pavlica Djordje 40 - 40 0.03% 0.00% 0.03%Beogradelektro - 6 6 0.00% 12.50% 0.00%ZZ Bajina Bašta - 1 1 0.00% 2.08% 0.00%HK Bambi - 3 3 0.00% 6.25% 0.00%Dunav a.d. Grocka - 1 1 0.00% 2.08% 0.00%Habit pharm - 5 5 0.00% 10.42% 0.00%Ostali - 15 15 0.00% 31.25% 0.01%Ukupno 150,134 48 150,182 100.00% 100.00% 100.00%


43

32. Kapital (nastavak) Akcijski kapital

Kao što je navedeno u Napomeni 1, EFG Eurobank je sa stanjem na dan 30. jun 2006. godine izvršila spajanje uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd. Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd izdato je od strane Agencija za privredne registre 20. oktobra 2006. godine. Istog datuma je Agencija za privredne registre izdala i rešenje o promeni naziva banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd.

Budući da su Eurobank EFG Štedionica i Nacionalna štedionica banka poslovali kao odvojena pravna lica do datuma izdavanja Rešenja Agencije za privredne registre o izvršenom spajanju uz pripajanje, svaka od banaka je u toku godine vršila emisije akcije koje su odvojeno obelodanjene u tekstu koji sledi.

Emisije akcija i promene u akcionarskoj strukturi Nacionalne štedionice banke

U skladu sa Ugovorom zaključenim između Republike Srbije i Eurobank Ergasias Atina, Eurobank Ergasias je u martu 2006. godine otkupila akcije Nacionalne štedionice banke koje su bile u posedu Republike Srbije, ukupne nominalne vrednosti od RSD 397,900 hiljada.

Na osnovu Odluke skupštine akcionara o povećanju osnovnog kapitala bez javne ponude od 12. maja 2006. godine i Odluke o izmenama odluke o distribuciji običnih akcija od 23.maja 2006. godine i Rešenja Komisije za hartije od vrednosti od 13. juna 2006. godine sprovedena je V emisija akcija Nacionalne štedionice banke u vrednosti od RSD 3,519,599 hiljada. Emitovano je 5,215 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada dok je prodajna vrednost iznosila RSD 674,899 pa je po osnovu ove emisije ostvarena emisiona premija u iznosu od RSD 2,998,099 hiljada. Emisiju akcija je u celosti otkupio postojeći većinski akcionar Banke, Eurobank Ergasias Atina.

Emisije akcija i promene u strukturi kapitala Eurobank EFG banke

Na osnovu Odluke Skupštine akcionara o povećanju kapitala bez javne ponude i Rešenja Komisije za hartije od vrednosti od 23. juna 2006. godine sprovedena je XI emisija akcija u vrednosti od RSD 3,915,000 hiljada. Emitovano je 27,000 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada. Prodajna vrednost svake akcije iznosila je RSD 145 hiljada pa je po tom osnovu ostvarena emisiona premija u vrednosti od RSD 1,215,000 hiljada. Emisiju akcija je u celosti otkupio postojeći većinski akcionar Banke, Eurobank Ergasias Atina.

Skupština EFG Eurobank a.d. Beograd je dana 8.9.2006. godine donela Odluku o povećanju kapitala izdavanjem akcija dvanaeste emisije. Kako je u međuvremenu na snagu stupio Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Banka je bila u obavezi da paralelno sa novom emisijom, objavi Javni poziv za preuzimanje akcija manjinskih akcionara. Tekst javnog poziva je nakon odobrenja Komisije za hartije od vrednosti, objavljen u javnim glasilima 26.09.2006. godine. U skladu za zakonom ponuda je bila otvorena 30 dana. Tokom trajanja javne ponude pojedini akcionari su dobrovoljno prodali akcije, dok je za one mnjinske akcionare koji nisu bili zainteresovani za dobrovoljnu prodaju izvršena prinudna prodaja (sqeez out), a skladu sa gore pomenutim Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Prinudna prodaja akcija manjinskih akcionara, vlasnika običnih akcija, okončana je 21.11.2006. godine, registrovenjem u CRHOV- u. Preferencijalne akcije nisu bile predmet javne ponude.

Dvanaesta emisija akcija ukupne vrednosi od CSD 4,212,000 hiljada realizovana je 26.09.2006. godine. Emitovano je 29,000 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od CSD 100 hiljada. Prodajna vrednost svake akcije iznosila je CSD 145 hiljada pa je po tom osnovu ostvarena emisiona premija u vrednosti od CSD 1,312,000 hiljada.


44

32. Kapital (nastavak) Emisije akcija i promene u strukturi kapitala Eurobank EFG banke (nastavak)

Budući da je sa stanjem na dan 30. jun 2006. godine izvršeno spajanje uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. EFG Eurobanci a.d., obe banke su u skladu sa zakonskom regulativom izvršile procenu kapitala sa stanjem na dati dan i sačinjen je Izveštaj o spajanju u kome je utvrđen racio razmene akcija Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd od 3.65, odnosno svaki akcionar Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd za jednu svoju akciju dobija 3.65 akcija EFG Eurobank a.d. Beograd. Revizija Izveštaja o spajanju izvršena je od strane revizorske kuće Deloitte doo Beograd.

Na osnovu Odluke skupštine akcionara, Banka je izvršila prenos emsione premije u kapital sa stanjem na dan 1.07.2006. godine u iznosu od RSD 4,178,800 hiljada čime je omogućena realizacija 13 emsije akcija odnosno razmena akcija Nacionalne štedionice banke za akcije EFG Eurobank a.d. Beograd. Emitovano je 57,571 akcija EFG Eurobanka a.d. pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100,000 čime je zamenjeno 15,773 akcija Nacionalne štedionice banke. Gore pomenuti postupak javne ponude za preuzimanje akcija je odložio realizaciju 13. emisije akcije odnosno zamenu akcija po osnovu statusne promene, koja je okončana 25. 12.2006. godine Emisiona premija Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. U skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti prodajna vrednost akcija se utvrđuje kao prosečna cena trgovanja akcijama u poslednjih šest meseci pre datuma emisije. Na dan 31.12.2006. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 1,345,299 hiljada i u celosti potiče od emisija realizovanih u toku godine. Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve Banke na dan 31.12.2006. godine u iznosu od RSD 249,057 hiljada odnos ese na efekte efekte promene tržišne vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.

Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 533,941 hiljada formirane su u skladu sa zakonskom regulativom i statutom Banke dok rezerve u iznosu od RSD 34,142 hiljada predstavljaju rezerve izdvojene u ranijim godinama za procenjene gubitke po osnovu plasmana. Nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke Na dan 31.12. 2006. godine neizdvojeni iznos rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnoj aktivi klasifikovanoj u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 2,311,241 hiljada dok nedostajući iznos rezervisanja po vanbilansnoj aktivi iznosi RSD 131,592 hiljada. U skladu sa Uputstvom Narodne banke Srbije, iznоs prоcеnjеnе rеzеrvе obelodanjen je u оkviru kapitala ali nije vršeno izdvajanje navedenih rezervi, budući da je Banka poslovala sa gubitkom. Nepokriveni gubitak iz ranijeg i tekućeg perioda Nepokriveni gubitak ostvaren u ranijim godinama u iznosu od RSD 1,553,056 hiljada obuhvata gubitak nastao u poslovanju kao razlika između rashoda i prihoda. Gubitak iz tekuće godine predstavlja negativnu razliku između ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke.


45

33. Vanbilansne pozicije, preuzete i potencijalne obaveze

2006 2005 zbirno Poslovi u ime i za račun trećih lica 1,968,904 1,574,761 Garancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i preuzete neopozive obaveze 17,891,333 1,306,338 Ostala vanbilansna aktiva 159,871,510 151,933,680 Ukupno 179,731,747 154,814,779

(a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

2006 2005 zbirnoAktiva Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora - poljoprivreda -kratkoročni 900,215 647,395 -dugoročni 1,054,992 927,366 Dugoročni krediti za mlade 13,697 - Ukupno 1,968,904 1,574,761 Pasiva Obaveze po poslovima u ime i za račun javnog sektora - poljoprivreda -kratkoročni 900,215 647,395 -dugoročni 1,054,992 927,366 Dugoročni krediti za mlade 13,697 - Ukupno 1,968,904 1,574,761 Razlika između plasmana i obaveza - -

(b) Garancije, jemstva za obezbeđenje obaveza i neopozive obaveze

Na 31. decembra 2006. godine potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju:

2006 2005 zbirnoPlative garancije - u RSD 168,551 - - u stranoj valuti 2,536,609 151,881 Činidbene garancije - u RSD 62,419 196,748 - u stranoj valuti 257,891 143,872 Odobeni neiskorišćeni krediti i minusi po kreditnim karticama 5,471,395 785,276 Nepovučena sredstva donacije 99,541 - Nepokriveni nostro akreditivi 212,015 28,561 Preuzete neopozive obaveze po osnovu forward poslova 9,082,912 - 17,891,333 1,306,338


46

33. Vanbilansne pozicije, preuzete i potencijalne obaveze (nastavak)

(c) Ostale vanbilansne pozicije

2006 2005 zbirnoObveznice građana u Centralnom registru 126,266,585 150,900,538 Primljene hipoteke 13,899,180 866,686 Hartije od vrednosti po osnovu REPO transakcija sa NBS 13,410,000 70,000 Primljene garancije i akreditivi 3,038,552 - Ostala vanbilansna evidencija 3,257,193 96,456 159,871,510 151,933,680

(d) Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga

Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga se odnose na neotkazive obaveze plaćanja zakupa poslovnog prostora i ove obaveze su plative u periodu kao što je prikazano u tabeli koja sledi:

2006 2005 zbirnoU periodu ne dužem od 1 godine 50,808 50,732U periodu od 1 do 5 godina - U periodu preko 5 godina - 50,808 50,732

(e) Sudski sporovi

Na dan 31.12.2006. godine protiv Banke se vode tri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima u ukupnom iznosu od RSD 40,955 hiljada. Pored navedenih sudskih sporova Banka ima još dva slučaja isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima u ukupnom iznosu od RSD 31,978 hiljada za koje nisu pokrenuti sudski postupci. U poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od 13. septembra 2002. godine. Banka nije vršila rezervacije po osnovu navedenih sudskih sporova jer rukovodstvo Banke ne očekuje da će navedeni sudski sporovi biti presuđeni na teret Banke, budući da je Banka u poslu isplate u svemu postupila u skladu sa pravnim zahtevima i internim procedurama odnosno Banka je u svemu postupila kao oprezni poslodavac.

Na dan 31.12.2006. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu izgubljenih sudskih sporova po ostalim osnovama u ukupnom iznosu od RSD 11,322 hiljada (Napomena 30).


47

34. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2006. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje:

Pokazatelji poslovanja Propisano Ostvareno Novčani deo akcijskog kapitala Min. 10.000.000 EUR EUR 159,701 hiljada Adekvatnost kapitala Min. 12% 45,94%Ulaganja banke Maks. 60% 13,28%Izloženost prema licima povezanim sa bankom Maks. 20% 5.05%Zbir velikih izloženosti banke Maks 400% 15,41%Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: - u prvom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,0 4,29 - u drugom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 3,64 - u trećem mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 3,50Pokazatelj deviznog rizika max 30% 13,10

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2006. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

35. Odnosi sa povezanim stranama

Banka je kontrolisana od strane Matične banke, Eurobank Ergasias Atina iz Grčke koja je vlasnik 94,49% običnih akcija Banke.

Eurobank Ergasias Atina je član EFG Grupe čija je krajnja Matična kompanija EFG Bank European Financial Group, banka koje je registrovana u Švajcarskoj i koja poseduje 41% glasačkih prava. Ostalih 59% glasačkih prava drži veliki broj akcionara. Sva glasačka prava EFG Bank European Financial Group su u vlasništvu Latsis porodice koja je krajnji vlasnik. Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja. Transakcije uključuju plasmane, depozite i transakcije u stranoj valuti.

Obim transakcija sa povezanim licima, stanje sredstava i obaveza na kraju godine i odnosni rashodi i prihodi u bilansu uspeha prikazani su u sledećoj tabeli:


48

35. Odnosi sa povezanim stranama (nastavak) Obim transakcija sa povezanim licima, stanje sredstava i obaveza na kraju godine i odnosni rashodi i prihodi u bilansu uspeha prikazani su u sledećoj tabeli:

31 decembar 2006.godine

Eurobank Ergasias

Euroline retail

service

EFG property services

EFG Leasing

Bulgarian Retail

Service Business exchange

Romania IT

Shared Services Ukupno

Aktiva Devizni račun 17,011 - - - - - - 17,011 Plasmani komitentima - 77,129 19,750 - - - - 96,879 Učešća u kapitalu - - - 4,279 - - - 4,279 Ostala potraživanja - - - 1,096 - - - 1,096 Ukupno aktiva 17,011 77,129 19,750 5,375 - - - 119,265 Pasiva Obaveze prema klijentima - 17,425 9,481 1,824 - - - 28,730 Obaveze za uzete kredite i pozajmice 16,441,131 - - - - - - 16,441,131 Subordinirani kredit 395,000 - - - - - - 395,000 Obaveze za kamatu - 7,617 - - - - - 7,617 Obaveze po osnovu usluga - - - - - - 26,070 26,070 Ukupno obaveze 16,836,131 25,042 9,481 1,824 - - 26,070 16,898,548 Prihodi Prihodi po osnovu kamata 2,374 1,981 - - - - - 4,355 Prihodi po osnovu HOV 83,793 - - - - - - 83,793 Prihodi po osnovu naknada - 158 - - - - - 158 Ukupno prihodi 86,167 2,139 - - - - - 88,306 Rashodi Rashodi kamata 188,665 - - - - - - 188,665 Rashodi po osnovu HOV 378,579 - - - - - - 378,579 Usluge - - - - 29,962 7,425 26,070 63,457 Ukupno rashodi 567,244 - - - 29,962 7,425 26,070 630,701 Vanbilans 3,357,895 3,357,895

Krediti plasirani zaposlenim radnicima Banke na dan 31.12.2006. godine iznosili su RSD 510,958 hiljada. Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke a kamatne stope se kreću u rasponu od 3,25% do 8,7% za stambene kredite i u rasponu od 7% do 9% do za potrošačke kredite.

Documents

scan0004 - Eurobank a.d. · Pregled značajnih računovodstvenih politika ... izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine