Uvod u politiku teoriju

5. as vebi

Mo, vlast, sila i nasilje

Legalni i nelegalni naini preuzimanja politike moi i vlasti

Pojmovno preplitanje i razlikovanje moi, vlasti, sile i nasilja

Politika mo: mogunost da se formalnim i neformalnim uticajem u sferi politike utie na kljune tokove razvoja drutva.

Sila je sredstvo ostvarenja i odranja moi, a nasilje je nain iskazivanja i sprovoenja moi.

Sila je uvek jedna od osnova moi

Politika vlast je institucionalizovana mo koja poiva na pozicijama sa pravnom sposobnou odluivanja

Opta karateristika vlasti: ona je trajna oranizovana prinuda koja po potrebi prerasta u narilje jedne drutvene grupe sa ciljem obezbeenja njene dominacije u drutvu.

Vladavina je sklop odnosa drutvenih snaga koji omoguuje odluujui uticaj na usmeravanje kretanja u drutvenoj zajednici ili u nekoj oblasti drutvenog ivota.

Odreenje socijalnog i politikog nasilja

Nasilje je rad sile Politiko nasilje je direktna ili indirektna,

latentna primena sile u sferi politike i politikog, tj. direktna ili indirektna, latentna primena sile nad sveu, telom, ivotom, voljom ili materijalnim dobrima stvarnog, potencijalnog ili pretpostavljenog politikog protivnika.

Politiko nasilje je, za razliku od socijalnog, uvek preteno racionalna delatnost.

Uzroci i osnove nasilja u politici

Osnovna vienja uzroka politikog nasilja: Teorije uslovljenosti Teorije priroenosti

Socijalni osnovi nasilja: Materijalno-ekonomski

Idejno-ideoloki

Alijenaciono-interpersonalni

Politiko-organizacioni

Prirodna osnova nasilja (po Hegelu): udnja kao neprevladana elja za posedovanjem objekta

Uzroci politikog nasilja su pre svega u drutvenim odnosima.

Vrste i pojavni oblici politikog nasilja

Vrste nasilja:

o prema sadraju: fiziko i psihiko

o prema nainu vrenja: direktno i indirektno

o prema razlonosti: racionalno i iracionalno

o prema nosiocima: individualno i kolektivno

o prema vremenu trajanja: trenutno i dugotrajno

o prema rasprostranjenosti: masovno i punktualno

o Institucionalno, institucionalizovano, strukturalno

Vrste i pojavni oblici politikog nasilja

Osnovni oblici politikog nasilja:1.1. pretnja silompretnja silom

2.2. prinudaprinuda

3.3. pritisakpritisak

4.4. psihofizipsihofiziko zlostavljanjeko zlostavljanje

5.5. politipolitiko ubistvoko ubistvo

6.6. atentatatentat

7.7. ddiverzijaiverzija

Osnovni oblici politikog nasilja Prinuda kao radnja podrazumeva nasilje kao direktnu ili indirektnu upotrebu

sile, npr. putem raznovrsnih pritisaka i pretnje sliom sa ciljem ostvarenja interesa, intencije i volje subjekta koji prinuuje, obino suprotnih intencijama i interesima, a uvek suprotnih volji onoga ko se prinuuje.

Pritisak se javlja kao oblik nasilja onda kada se rauna sa interesom onoga na koga se pritisak vri da ouva svoje identitetne resurse moi u smislu ouvanja onoga to ima ili onoga to jeste, po cenu odgovarajuih ustupaka koji vode ostvarenju interesa onoga ko pritisak vri, a da se jo uvek bitno ne naruava ukupni integritet (moi) onoga na koga se pritisak vri.

Pretnja silom je oblik indirektnog nasilja, dakle vri se bez direktne upotrebe sile sa ciljem izazivanja straha od povreda fizikog integriteta ili identiteta (kada je re o pojedincu ili grupi) odnosno teritorijalnog integriteta kada je re o dravi kao objektu nasilja.

Psihofiziko zlostavljanje se zasniva dva svojstva ljudske vrste:1. ovek nerado podnosi fiziki bol i duevnu patnju

2. Ne moe ih dugo podneti

Ono predstavlja vid svesnog interpersonalnog nasilja koje obuhvata niz bolnih i poniavajuih i racionalnih postupaka sistematskog psiho-fizikog zlostavljanja kojima se politiki protivnik eli kazniti, intenzivno poniziti ili prinuditi na davanje odreenih informacija.

Osnovni oblici politikog nasilja Politiko ubistvo je ideoloki odnosno politiki motivisana potpuna i trajna

eliminacija stvarnog, potencijalnog ili pretpostavljenog politikog protivnika, kao vid sankcija zbog njegovog politikog ubeenja ili delatnosti, ali i kao preventivno delo.

Atentat je specifian nasilan nain izvrenja ili pokuaja izvrenja politikog ubistva. Razlike izmeu politikog ubistva i atentata: postoje neuspeli atentati atentat podrazumeva ugroavanje ivota neke relativno vane politike linosti atentat podrazumeva ugroavanje jedne osobe ili relativno malog broja linosti atentat podrazumeva postojanje zavere atentat se najee izvodi vatrenim orujem i eksplozivnim materijalima, ree hladnim

orujem

trajk glau je specifian vid autodestruktivnog, politiki motivisanog protestnog ponaanja, koji predstavlja svesno i sistematsko politiko nasilje nad sobom, koje u zavisnosti od postavljenih ciljeva, zahteva, stepena razumnosti onih kojima je upueno i mogunosti da se zahtevima trajkaa izae u susret, moe rezultirati u rasponu od psihofizike iscrpljenosti do smrti. On se ispoljava kao zakonom nepredvien medijski atraktivan vid prtiska na vlast sa ciljem pridobijanja dela javnosti za ostvarivanje zahteva za koje se procenjuje da se mogu ili tek unekoliko mogu ostvariti legalnim putem.

Politiko samoubistvo je vid politikog protesta i simboliki akt kome u osnovi lei tenja da se samounitenjem ukae na drastian nain na neke odnose u datom drutvi. Kao prelazni primeri izmeu politikog ubistva i politikog samoubistva mogu se posmatrati sluajevi u kojima se kao izvrilac ubistva javlja sama rtva usled nareenja i nemogunosti izbora, ili, obrnuto, usled mogunosti izbora.

Vrste i pojavni oblici politikog nasilja

SloSloeni oblici politieni oblici politikog nasiljakog nasilja1.1. pobunepobune

2.2. neredineredi

3.3. nemirinemiri

4.4. terorizamterorizam

5.5. subverzijasubverzija

6.6. represijarepresija

7.7. terorteror

8.8. ustanakustanak

9.9. ratrat

Sloeni oblici politikog nasiljaOsnovne vrste kolektivnog (masovnog) nasilnog protesta: Neredi

Forme internog politikog protesta koje se ispoljavaju kroz asocijalno i destruktivno politiki motivisano ponaanje grupe aktera koje karakterie direktna kolektivna upotreba sile sa preteno politikim instrumentalnim i simbolikim sadrajem, irokom violentno-pojavnom skalom i ogranienom mogunou uticanja na izmenu vladajue politike strukture, i obino, bez bitnog uticaja na promenu drutveno-ekonomskog ureenja, pre svega zbog nedovoljnog stepena organizovanosti aktera i vremena njihovog trajanja

Nemiri Odlika nemira je dosezanje odreenog nivoa svesti njegovih uesnika o nekoj

drutvenoj pojavi, odnosno problemu, odnosno tuem i sopstvenom poloaju drutvene grupe kojoj pripadaju, a koji je preteno nastao kroz politiko-ideoloko delovanje. Nemiri se kao oblik sloene politike aktivnosti razlikuju od nereda i po viem stepenu organizovanosti, veem broju permanentnih uesnika, veem teritorijalnom i sadrajno-akcionom obimu, vremenu trajanja, trajnosti interesa i motiva koji ih pokreu, intenzivnijoj intencionalnosti, planiranju, jasnije definisanim ciljevima akcije i teem razreavanju.

Ustanak Pobuna (koja moe biti i vid linog i masovnog protesta)

Sloeni oblici politikog nasilja Terorizam je sloeni oblik organizovanog, individualnog i ree institucionalizovanog

politikog nasilja, obeleen zastraujuim brahijalno-fizikim i psiholokim metodama politike borbe kojima se obino u vreme politikih i ekonomskih kriza, a retko i u uslovima ostvarene ekonomske i politike stabilnosti jednog drutva, sistematski pokuavaju ostvariti "veliki ciljevi" na nain potpuno neprimeren datim uslovima, pre svega drutvenoj situaciji i istorijskim mogunostima onih koji ga kao politiku strategiju upranjavaju.

Dravni terorizam obuhvata po formi i sadrini klasine teroristike akte, javno izvedene od pripadnika vojnih, politikih ili plaenikih snaga neke zemlje izvan njenih granica a po odluci njenih vlasti.

Represija je nain regulisanja socijalnih konflikata i obezbeenja potovanja vaeih pravnih a ponekad i drugih normi putem dravne prinude.

Represalija je konkretna forma obine nelegalne nediskriminativne represije masovnih razmera od strane vlasti ili zavojevaa na zauzetoj teritoriji nad mesnim stanovnitvom u cilju odmazde ili zastraivanja.

Retalijacija je uzvraanje istom merom na neku povredu meunarodnog prava Teror je vrenje nasuminog nasilja u cilju odranja vlasti ili njenog uvrenja. Gerila je forma borbeno-organizovanog politikog delovanja malih, naoruanih, vrlo

mobilnih ilegalnih grupa koje pretendujui na zastupanje interesa naroda i nalazei uporite u njemu vre kolektivnu upotrebu oruane sile kao direktnog nasilja protiv vladajuih, zavojevaa ili okupatora.

Redukcija moi u politici Alfred Adler: tenja ka moi je najjaa potreba u ovekovom

biu

Odricanje od moi: prinudno i dobrovoljno Lord Ekton: Svaka mo kvari, a apsolutna mo kvari apsolutno Najefikasnije sredstvo legalnog ograniavanja moi: podela vlasti

i njeno vremensko oroavanje

Koncentracija moi van sfere drave

Klaus fon Bajme: tri naina redukcije moi u savremenom drutvu: Premanentno prosveivanje lanova drutva o manipulaciji i

nelegitimnim odnosima moi Nenasline akcije graana, graanska neposlunost i drutveni

pokreti Revolucionarno dokidanje moi

Legalni naini osvajanja vlasti

Legalni naini osvajanja vlasti iskljuuju upotrebu sile i temelje se na potovanju zakona

Danas najprihvaeniji legalan nain osvajanja vlasti su izbori

Principi: Princip veine

Princip pluralnosti

Princip gravitacije

Nelegalni naini osvajanja i zadravanja vlasti

Politike zavere

Prevrati:

Politiki udar

Dravni udar

Pu

Ustanak

Revolucija

Politika zavera

Elementi politike zavere:

Plan

Organizacija i organizovanost

Akteri

Tajnost

Politiku zaveru karakterie povezanost aktera istovetnim idejno-politikim stavovima, interesima i ciljevima.

Politika zavera je organizovana konspirativna akcija koju sa ciljem ostvarenja tajno dogovorenog i briljivo pripremanog plana, tajno ili javno izvode odabrani i u zavereniku grupu ili organizaciju vrsto povezani akteri zavere.

Politiki udar, dravni udar i pu Politiki udar je svaka forma preuzimanja politike vlasti u odreenoj

strukturi koja nije u saglasnosti sa vaeim konceptom pruzimanja vlasti i normom.

Dravni udar je prostorno usko, na centar politike moi, odnosno na sedite vlasti ograniena nasilna, zaverenika, vojno-politika akcija, koju radi iznenadne neustavne, totalno aberativne promene u poziciji nosilaca vrhovne izvrne vlasti u jednoj zemlji paljivo planira i u veoma kratkom vremenskom roku izvodi ogranien broj aktera iz redova nosilaca dravne vlasti, uz pomo nacionalnih oruanih snaga i obavetajnih struktura, bez stvarnog uea masa, a sa izraenom tendencijom opstajanja prevratnike akcije u okvirima postojeeg drutveno-politkog ureenja, pa ak i njegove zatite i pored izmene reima.

Pu je posebno militantna forma dravnog udara koji izvode iskljuivo nacionalne oruane snage, a po njegovom uspenom izvoenju vrhovnu vlast obavljaju vojna lica

Ustanak

Ustanak je opte ili drutveno ire oruano suprotstavljanje neke vee drutvene grupe spostvenim ili tuim vlastima na prostoru na kojem vlasti i ustanici zajedno egzistiraju.

Kljuni element svakog ustanka je ofanzivnost Po prostoru odvijanja, ustanci se dele na seoske i gradske Faktori za procenu pokretanja i ocenu znaaja i dometa

savremenog ustanka:

Mogui stepen organizovanosti i masovnosti

Stepen uticaja na mase

Stepen stabilnosti vlasti

Sposobnost vlasti da ugui ustanak

Spoljna situacija

Politika i socijalna revolucija

Prvo pominjanje u kontekstu nereda, nemira i drugih prevratnikih pojava 1343.

Politika revolucija obuhvata niz razliitih oblika radikalnih promena u sferi politike i posebno politike vladavine. Zajedniko svim tim promenama je to su one iskljuivo politike prirode i ne zadiru u drutveno ekonomske odnose.

Revolucija nije metod osvajanja vlasti, ve izmena naina vladavine, u kojoj uestvuju mase, oekujui od nje neki stepen progresa, odnosno progresivnu novinu u sferi politikog ivota.

Socijalna revolucija je sveukupni totalni procesualni preobraaj oveka i strukture drutva koji zapoinje nasilnim osvajanjem vlasti od strane mase i organizacija koje ih predvode.

Odnos politike i socijalne revolucije:

Politika revolucija moe biti:

Procesor socijalne revolucije

Sam poetak socijalne revolucije

Deo toka socijalne revolucije

Buntovnik sa razlogom: Dimitrije Ceni

Metode politike borbe:

Nenasilne i legalne: uestvovanje na izborima

Nasilne i nelegalne: organizacija ustanka u Bosni

Revolucija+partija=nacionalna i federativna drava: Svetozar Markovi

Buna (pobuna) forma linog, grupnog ili masovnog politikog ili socijalnog protesta koje mogu biti izraz ili indikator opstajanja oseanja ovekovog dostojanstva i prvog ovekovog prava: vlastitosti od sebe samog, u situacijama kada se permanentno vri brahijalno nasilje nad jednim narodom.

Tipovi buna:

Progresivne Bune sa konfuznim programom ili bez njega Kontrarevolucionarne

Revolucija predstavlja radikalni progresivni preobraaj oveka i drutva. Ona nije trenutni akt nasilja ve proces preobraaja oveka i drutva.

O zaecima sprege kriminala i politike u Srba

Pokuaj sile da se konstituie kao vlast

Odnos politike i kriminala

Spisak tekstova koje treba spremiti za drugi kolokvijum:http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~opn/M_S/index.php?slab=raspored-tekstova#2kolokvijum

Spisak tekstova koje treba spremiti za ispit:http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~opn/M_S/index.php?slab=raspored-tekstova#ispit