1

1. POJAM I PREDMET UPRAVNOG PRAVA?Pod pojmom upravnog prava razlikuje se upravno pravno kao:

a) grana pravnog sistema je skup pravnih normi kojima se ureuje problematika uprave u najirem smislu

b) upravno pravo kao grana pravne nauke izuava pravne norme koje reguliu upravu.

Predmet upravnog prava je podloan stalnim drutvenim promenama, promenama u razvoju drave i obuhvata javnu upravu.

Razlikuje se ua (klasina i tradicionalna) i ira (moderna ili savremena) koncepcija o premetu upravnog prava. Po uem shvatanju upravno pravo sadri pravne norme koje primenjuje uprava vrei upravnu vlast. Po irem shvatanju upravno pravo sadri pravne norme koje uprava primenjuje vrei ukupnu upravnu delatnost.

Klasina koncepcija podrazumeva da predmet upravnog prava obuhvata pravne norme koje reguliu osnivanje i ukidanje organa koji vre upravnu vlast, proceduru vrenja te vlasti, upravni nadzor i dr.

Moderna koncepcija predmeta upravnoa prava na upravu gleda kao na javnu slubu.

Neki teoretiari su za negativno odreivanje predmeta upravnog prava, smatraju da ga ine pravne norme koje ostanu kada ostale pravne discipline utvrde svoje predmete. Neki teoretiari su pokuali da kombinuju pozitivno i negativno shvatanje predmeta upravnog prava smatrajui da sadri one pravne norme kojima se ureuje organizacija i delatnost uprave izuzimajui pravne norme koje sadre druge pravne discipline.Pod pojmom upravnog prava se podrazumeva skup optih pravnih normi koje izuavaju javnu upravu a pod predmetom upravnog prava podrazumevaju se pravne norme koje ureuju organizaciju i funkcionisanje javne uprave, nadzor i kontrolu nad upravom kao i pravo lokalne samouprave u domenu njegove komplementarnosti sa upravom

2.NASTANAK I RAZVOJ UPRAVNOG PRAVA?Upravno pravo je relativno mlada nauna disciplina koja se pojavljuje u 18.veku u Francuskoj kada je buroazija imala cilj da ogranii monarha. Na anglo-amerikom prostoru se pojavljuje tek poetkom 20.veka. Kod nas se pojavljuje krajem 19.veka ali tek 1930.g. se moe rei da je pravno definisan sistem uprave. U dananje vreme primeuje se znaajan politiki uticaj na razvoj ove oblasti prava to za uticaj ima nedovoljnu samostalnost uprave u odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast.

3.ODNOS UPRAVNOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA?

Upravno pravo i ustavno pravo- U nekim segmentima ova dva prava obuhvataju pravne norme koje reguliu organizaciju i funkcionisanje uprave (znai isti predmet) stim da upravno pravo jo i detaljno razrauje ovu problematiku. Iz ustava proistiu sve druge pravne norme, ustavom se bavi ustavno pravo a sve druge pozitivno-pravne nauke(pa i upravno pravo) se bave i prouavanjem zakona.

Up i graansko pravo- Ova dva prava se meusobno razlikuju. Graansko pravo izuava imovinsko i robno-novane odnose a upravno pravo obuhvata norme koje reguliu upravno-pravne odnose ali moe izuavati i neke imovinsko-pravne odnose (to je dopunski predmet upravnog prava). Bitnija razlika je u karakteru odnosa poto se graansko pravo oslanja na princip slobodne volje subjekata u nekom graansko-pravnom odnosu jer su stranke jednake i ravnopravne u izjavi volje dok je kod upravno-pravnog odnosa jedan od subjekata jae volje u odnosu na drugi koji je dravni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlaenja.Up i radno pravo- Upravno pravo obuhvata i norme koje reguliu radne odnose u dravnim organima pa i druga pitanja kao to je upravna inspekcija. Odnos izmeu ova dva prava je najei kod ureivanja radno-pravnog statusa zaposlenih u organima uprave. Up i krivino pravo- Ova dva prava se dosta razlikuju ali dodirne take su kod prekraja i disciplinskih delikata kao i kod krivine odgovornosti slubenika koji rade u organima uprave. Prekrajni postupak je slian upravnom postupku primenjuju se mnogi instituti krivinog prava ali se i analogijom iz krivinog zakona reguliu pravne praznine koje postoje u prekrajima. Up i poslovno pravo- Ove dve grane prava su jasno odvojene a ipak njihova veza je jaala jaanjem dravne intervencije u oblasi ekonomije. Jo direktniju vezu predstavlja ustavna i zakonska mogunost da se privrednim subjektima moe poveriti odreena javna ovlaenja naroito javnim preduzeima. Najvea razlika kod ova dva prava je to to se poslovno pravo oslanja na graansko pravo a upravno pravo je vezano za dravnu strukturu.

Up i prekrajno pravo- Odnos ove dve pravne grane je pitanje karaktera prekrajne norme jer se polemie da li je to upravno-pravna norma poto o njoj odluuju organi dravne uprave. Danas prekrajno pravo dobija karakter posebne grane prava, osamostaljuje se, jer je prekraj specifian delikt. Ova dva prava se najvie zbliavaju na podruju inspekcijskog nadzora.Up i nauka o upravi- Poto upravno pravo ne moe svojim normama da regulie ukupnu problematiku upravnog prava zato se stvorila nauka o upravi koja prouava upravu sa politikolokog, sociolokog, ekonomskog i dr. pravnog aspekta. Upravno pravo pravnim normama ureuje upravu a nauka o upravi izuava injenice koje su u vezi sa upravom a nisu pravnog karaktera. Dodirna taka im je problemi uprave. Up i pravo lokalne samouprave- Lokalna samouprava se prouavala u okviru upravnog prava ali poveanjem njenog znaaja ona poinje da se izuava kao samostalna nauna disciplina. Dodirna taka im je to su sutinski obe vezane za ostvarivanje prava graana a razlikuju se u tome to uprava obezbeuje direktno interes drave kao opti interes a lokalna samouprava obezbeuje interes graana kao lini interes.Up i pravna informatika- Dodirna taka ovih pravnih grana je u tome to pravna informatika izuava tehnika sredstva koja se primenjuju u materiji regulisanja normi upravnog prava4. Upravno-pravni odnos, upravno-pravna norma, upravno-pravna stvar?Uprvno-pravni odnos: pravni odnos u koji stupa uprava, s jedne strane , i graani i njihovi kolektiviteti, sa druge strane, u procesu obavljanja upravne delatnosti. Javna vlast uvek nastupa sa autoritetom. Upravno pravni odnos mora da ima odreene karakteristike: mora da bude snabdeven javnim ovlaenjem koje je uvek u nadlenosti drave, nastaje na osnovu zakona ili upravnog akta, moe da prestane u odreenim sluajevima, uvek postoji kod vrenja upravne delatnosti.

Upravno-pravna norma: je vrsta pravne norme kojom se regulie jedan upravno-pravni odnos.

Upravno-pravna stvar: takvo pravno stanje u kome se odluuje o pravima ili pravnim interesima nekog subjekta u konkretnoj situaciji, koja ima upravni karakter.5. Upravno-pravni akt, upravno-pravna radnja, upravno-pravni spor?Upravno pravni akt: akt kojim dravni organ vri javna ovlaenja. Predstavlja u stvari odluku koja se donosi povodom konkretne upravne stvari u upravnom postupku.

Upravno pravna radnja: predstavlja upravni akt materijalnog karaktera ili upravnu radnju koju obavlja organ uprave. Za ovo se u pravnoj regulativi upotrebljava termin upravna meraUpravno pravni spor: je osnovni oblik sudske kontrole zakonitosti rada uprave u donoenju upravnog akta, ija se zakonitost preispitije. U upravnom sporu se ne odluuje o celishodnosti upravnog akta ve samo o njegovoj zakonitosti.

6. Izvori upravnog prava?

Pod izvorom UP podrazumevamo pravne propise koji predstavljaju osnovu za obavljanje upravne delatnosti.U naem pravnom poretku kao izvor UP smatraju se samo opti pravni akti i to:

Ustav: najoptiji pravni akt u jednoj dravi. Definie vladavinu prava i podelu vlasti, ovlaenja vlade, pravo na lokalnu samoupravu

Zakon kao izvor prava: je osnovni i najznaajniji neposredni izvor upravnog prava, on mora biti u skladu sa ustavom i ratifikovanim meunarodnim ugovorima. Pravilo je da se, u situaciji postojanja opteg i posebnog zakona, koji reguliu odreenu materiju, primenjuje poseban zakon, a ukoliko se njime ne regulie neko pitanje onda e se primeniti opti zakon kao subsidijaran propi. Materiju upravnog prava u naoj zemlji regulie Zakon o optem upravnom postupku, Zakon o vladi, Zakon o ministarstvima.Podzakonski opti akti kao izvor upravnog prava: su akti nie pravne snage od zakona i njima se neke uoptene zakonske norme preciziraju, radi efikasne i potpune primene zakona u odreenoj situaciji. Ove akte donosi skuptina (deklaracije, rezolucije), vlada (uredbe odluke, pravilnici.uredba je nairi podzakonski pravni akt), ministri (pravilnici, odluke, uputstva, imaju upravni karakter i tiu se konkretnog sluaja), lokalna samouprava.

Meunarodni ugovori kao izvor upravnog prava: se svrstavaju u spoljne zvore upravnog prava i ukoliko su ratifikovani od strane parlamenta po pravnoj snazi su odmah posle ustava jedne drave.

Opti akti nedravnih organa: postoje situacije kod javnih preduzea i javnih ustanova da im drava poverava vrenje nekih javnih ovlaenja i u tom sluaju na statut tih subjekata daje saglasnost odgovarajua skuptina, jer se njima ureuju neka pitanja od javnog interesa za koje je drava zainteresovana.Sudska i upravna praksa: stavovi i miljenja suda imaju veliki znaaj za upravu. Oni su posredni (pomoni, dopunski) izvori upravnog prava.

Obiajno pravo: nastaje dugotrajnim ponavljanjem nekog ponaanja u odreenoj sredini. Kod nas nema naroiti znaaj kao izvor UP jer njegova primena postoji samo onda kada imamo pravnih praznina.

Pravila struke: tehnika pravila su pravila struke. Ako pravni propis propisuje da se jedno pitanje moe reiti po pravilima struke, tada ta pravila imaju znaaj opteg pravnog akta kojim treba da se rei neko pitanje.

11. Osnovna naela o dr.organizaciji od znaaja za upravu?

Naelo podele vlasti: Postoji i naelo jedinstva vlasti ali je ono nazadno, znai da su svi organi odgovorni parlamentu. Naelo podele vlasti se vezuje za 18 vek i Francusku. Ovo naelo se moe sprovesti na razne naine: Parlamentarni sistem: sistem u kome postoje kohabitacija razliitih vrsta vlasti i njihova uzajamna meuzavisnost.

Predsedniki sistem: osnovna specifinost je nepostojanje vlade, ve postoje samo ministri a predsednik je u isto vreme ef drave i vlade (kancelarijski sistem).

Podela vlasti kod nas podrazumeva da zakonodavnu vlast vri parlament, izvrnu vlast predsednik i vlada, sudska vlast pripada sudovima.

Razlikuju se sledee dravne funkcije:

1. zakonodavna (vri Narodna skuptina)

2. izvrna (vri vlada, izvrni organi i predsednik Republike)

3. sudska (vre rodovni i ustavni sudovi)

4. upravna (vre organi uprave i organizacije kojima su poverena javna ovlaenja)

Naelo ustavnosti i zakonitosti: pod ustavnou podrazumevamo da svi akti nie pravne snage moraju biti u skladu sa ustavom sadrinski ( u materijalnom smisku). Zakonitost podrazumeva da svi pravni aki nie pravne snage od zakona moraju biti u skladu sa zakonom u sadrinskom smislu (u materijalnom smislu).Garancije sprovoenja ustavnosti i zakonitosti su:

objavljivanje propisa (vocatio legis), propisi stupaju na snagu najranije 8 dana od objavljivanja

zabrana retroaktivnog delovanja zakona

pravo na albu, protiv reenja organa u prvom stepenu moe se izjaviti alba nadlenom drugostepenom organu

prilikom donoenja nekog upravnog akta, organ uprave se mora u preambuli pozvati na konkretan zakonski propis

12. Pojam uprave?

Tradicionalno za upravu se koristi izraz administracija, javna uprava ili dravna uprava. Shvatanje uprave samo kao jedne od vie dravnih funkcija je klasino, tradicionalno shvatanje.

Pojam uprave u materijalnom smislu -ispituju se osnovne odlike akta ili radnje dravnog organa. Tu se uprava odreuje kao trajna i planska delatnost odreenog dravnog organa, koji ima za cilj zadovoljavanje neke ljudske potrebe, ali taj cilj mogu, u ime drave ostvariti zakonodavni, sudski i upravni organi, pa je potrebno izvriti distinkciju meu njima. Ako se jasno precizira dravna delatnost koji obavljaju organi uprave onda se radi o formalnom pojmu uprave.

Pojam uprave u formalnom smislu

U formalno negativnom smislu dravna uprava karakterie se kao delatnost van drugih dravnih funkcija, izvan zakonodavne i sudske funkcije. Po formalno-pozitivnom shvatanju uprava se smatra kao jedna funkcija drave, koja obuhvata subjekte, postupak, kontrolu obavljanja upravne funkcije i odgovornost za materijalnu tetu priinjenu nezakonitim radom organa uprave.

U materijalno-negativnom smislu uprava je dravna delatnost, koja nije ni zakonodavstvo, ni sudstvo. U materijalno-pozitivnom smislu postoji dva shvatanja: restriktivno i ekstenzivno-deskriptivno. Po restriktivom shvatanju uprava je skup pojedinanih akata, karakterie elemenat autoritativnosti, donose se radi zadovoljavanja dravnih interesa. Po ekstenzivno-deskriptivom shvatanju uprava je delatnost koja se obavlja van dravne vlasti, a propisima je stavljena u nadlenost upravnih organa.

Po formalnom gleditu upravna delatnost je sve ono to obavljaju organi uprave. Po materijalnom shvatanju upravna delatnost je samo jedna od funkcija drave.

Novija shvatanje uprave obuhvata upravnu delatnost i javnu upravu.13. Subjekti koje vre upravnu delatnost?

Upravnu delatnost mogu da obavljaju dravni i nedravni subjekti.

Dravni subjekti: organi uprave

dravni neupravni organi

upravne organizacije

neupravne organizacije

upravna aktivnost je njihova osnovna delatnost

Nedravni subjekti:

javna preduzea

javne slube

organi lokalne samouprave

njihova osnovna delatnost nije upravna delatnost, njima se upravna ovlaenja mogu zakonom poveravati od strane drave.

Neke pojedinane upravne poslove se ne mogu poveravati nedravnim organima (izdavanje pasua,line k). Specifinosti organa uprave:

1. autoritativno postupaju- oni sa pozicije vlasti nameu odreeno pravilo ponaanja

2. neposredno tite javni interes- istupaju u interesu drave

3. direktno primenjuju fiziku prinudu

4. osnivaju se na specifian nain, po pravilu zakonom i Ustavom

5. izriito se Ustavom i zakonom propisaju njihove nadlenosti.

14. Javna uprava?Javna uprava postoji radi zatite javnih interesa u jednoj dravi.

Jasvna uprava u irem smilu obuhvata dravnu i nedravnu upravu, tj. upravnu delatnost koju organi uprave obavljaju kao svoju osnovnu delatnost, kao i upravnu delatnost, koji drugi subjekti vre kao sporednu delatnost- povereno javnim ovlaenjima.

U uem smislu u organizacionom i funkcionalnom smislu.

U organizacionom smislu posmatraju se subjekti koji vre upravnu delatnost.

U funkcionalnom smislu podrazumevaju se upravni akti i upravne radnje koje donose, vre organi uprave

Dravna uprava je ui pojam, obuhvata samo organe dravne uprave. Javna uprava je iri pojam, jer obuhvata sve subjekte koji obavljaju upravnu delatnost, tu spadaju dravni organi i nedravni organi (javna preduzea, javne ustanove, udruenje graana itd)

Znai javna uprava obuhvata dravnu i nedravnu upravu.15.Dravna uprava?Dravna uprava se upotrebljava u 2 znaenja, kao funkcija i kao organizacija.

Pod dravnom upravom kao funkcijom podrazumeva se vrenje upravne delatnosti.

Pod dravnom upravom kao organizacijom podrazumeva se skup dravnih organa kojima je osnovna delatnost obavljanje upravnih poslova.

Cilj dravne uprave je zatita javnog (opteg) interesa.

U pravnoj teoriji dominiraju shvatanja o postojanju 3 osnovne dravne funkcije: zakonodavna, sudska i izvrna. Negde se razlikuju 5 osnovnih dravnih funkcija:

1. zakonodavna vlast- vri skuptina

2. sudska vlast- obavljaju sudovi

3. izvrna vlast- obavljaju politiari, ministri, vlade

4. upravna vlast- inovnici, reavaju prava i obaveze graana

5. javna tuilatva- vre funkciju gonjenja

Po formalnom shvatanju pojam dravne uprave se definie polazei od nadlenosti organa koji obavljaju upravne poslove. Po njima upravnu delatnost iskljuivo obavljaju organi dravne uprave.

Po materijalnom gleditu vodi se rauna o sadrini upravne delatnosti koju obavljaju dravne uprave, o sadraju upravnih akata i upravnih radnji koje dravni organi donose odnosno vre.

Dravna uprava u negativnom smislu podrazumeva se ona dravna delatnost koja ne pripada ni zakonodavstvu, ni sudstvu.

Kod odreivanja pojma dravne uprave na pozitivan nain je bitna sutina upravnih poslova koji oni obavljaju, odnosno sadraj upravnih akata i upravnih radnji koje dravni organi donose odnosno izvravaju

16. Nedravna uprava?Nedravne organizacije kojima drava zakonom poverava odreena javna ovlaenja. Oni su imaoci javnih ovlaenja. Tu spadaju javne ustanove (neprofitno rade), javna preduzea ( radi sticanja profita), udruenja graana, drutvene organmizacije, agencije, sindikati. Zakon je jedini pravni akt kojima se moe poveriti javno ovlaenje, koja se obavljaju u ime drave. Nedravni subjekti ne obavljaju upravnu delatnost kao svoju osnovnu delatnost, njima se moe poveravati upravna delatnost kao dopunski posao, da bi bio ostvaren javni interes. Nedravni organi imaju obavezu da ta javna ovlaenja savesno izvre. Neka ovlaenja dravnim organima se ne mogu poveriti (upravni poslovi u oblasti odbrane i unutranjih poslova). Dravni organi posle poveravanja poslova zadravaju odgovornost za njihovo izvravanje, vre:

nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja, ako imalac javnih ovlaenja ne vri poverene poslove, nadzorni dravni organ ima obavezu preuzimanja konkretnog posla ili preuzimanja celog poverenog posla dravne uprave

nadzor nad zakonitosti akata imalaca javnih ovlaenja nezakoniti pravni akt mora da se uskladi sa pravnim poretkom ili se stavlja van snage.

Dravni organi samo privremeno daju svoje poslove nedravnim subjektima, mogu i da im oduzmu, i da predaju drugom nedravnom organu. Postoji dva naina poveravanja javnih ovlaenja:

1. decentralizacija uprave- ako se upravne funkcije prenesu sa centralnih organa na lokalne organe

2. dekoncentracija uprave- kada centralni organi formiraju isturano odeljenje koja obavljaju neku upravnu funkciju

Imaoci javnih ovlaenja imaju jednaka prava i dunosti kao organi dravne uprave. Javna ovlaenja se mogu poveriti svim organizacijama, pojedincima se ne moe vriti poveravanje javnih poslova17. Javne slube?

Pod ovim terminom se podrazumevaju aktivnosti koje se vre radi zadovoljavanja nekog optek drutvenog interesa, javna sluba podrazumeva neku vrstu pruanja javne usluge koja je namenjena zadovoljavanju neke potrebe graana u optem odn javnom interesu. Poslovi javnih slubi se mogu obavljati u svim organizacijama iji osnivai mogu biti pravna i fizika lica, a posenbo drava i teritorijalne zajednice. Prema Zakonu o javnim slubama Srbije pod javnim slubama se smatraju ustanove i preduzea. Obrazuju se posebnim zakonom. Organi javnih slubi su direktor (organ rugovoenja), upravni odbor (organ upravljanja koji imenuju osnivai, utvruje poslovnu politiku, donosi statut, imenuje direktora) i nadzrni odbor (vri nadzor nad upotrebom materijalnih sredstava javne slube, kontrolie poslovanje). Nad radom ovih organizacija vri se upravni i struni nadzor koji vre inspekcijske slube. 18. POJAM I OBELEJA ORGANA DRAVNE UPRAVE

Organi dravne uprave su vrsta dravnih organa koji obavljaju upravnu delatnost kao osnovnu delatnost u ime drave (finasiraju se iz budeta- nisu samostalni, njima rukovodi pojedinac, raspolau reenjima kojima mogu vriti fiziku prinudu-policija). Razlikuju se od dravnih organa po vrsti i karakteru delatnosti jer je obavljaju kao osnovnu delatnost.

Podela dravnih organa je na zakonodavne i izvrne organe.

Struktura dravnih organa: - predstavniki organi (Narodna skuprina)

izvrni organi (Vlada i predsednik Republike)

sudski organi (sudovi i tuilatva)

upravni organi (organi dravne uprave)

Organi dravne uprave obavljaju: autoritativne poslove koji se nameu subjektima da ih moraju izvriti (donoenje upravnih akata, vrenje upravnih radnji, upravnog nadzora) i neautoritativne poslove poslovi strunog karaktera (oblikovanje politike Vlade, usklaivanje razvoja u odreenim oblastima i dr.).

Organi dravne uprave obrazuju se zakonom i imaju stvarnu (odreije se propisima o vrsti poslova koje obavlja uprava) i mesnu nadlenost (odreuje se propisima kojima je izvrena teritorijalna podela dr. organizacije). Sukob nadlenosti reava Vlada ili rukovodilac organa dr. uprave.

19. NAELA I PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVAJU ORGANI DR. UPRAVE

Rad organa dr. uprave je javan, organi dr. uprave su duni da potuju linost i dostojanstvo stranaka. Naela za organizovanje organa dr. uprave podrazumevaju pravila koja se odnose na dravnu upravu, njih potpisuju izvrni organi a zasnovana su na ustavnim naelima, principima upravnog prava i standardima definisanim u dravama Evropske unije.

Principi na kojima se zasniva organizovanje dr. uprave su:

naelo podele vlasti- pre svega

funkcionalni princip stvaranje organizacionih jedinica dravne uprave prema vrsti poslova koje obavljaju

teritorijalni princip formiranje ovih jedinica u zavisnosti od teritorije na kojoj se obavljaju poslovi dr. uprave

inokosni princip gde odluke donosi pojedinac- stareina

hijerarhijski princip odnos viih (pretpostavljenih) i niih (potinjenih) organa

centralizacija obavljanje upravnih poslova preko sistema organa dr. uprave

decentralizacija podela nadlenosti sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

koncentracija obavljanje upravnih poslova u seditu centralnog organa

dekoncentracija obavljanje poslova centralnih organa preko organizacionih jedinica koje su dislocirane na teritoriji drave

Postoji aktivna i savetodavna uprava u zavisnosti od poslova koje obavljaju organi dr. uprave:

- aktivna uprava izvrava autoritativne poslove i kontrolu nad razliitim dr. subjektima

- savetodavna uprava prua strunu pomo aktivnoj upravi-

20. VRSTE ORGANIZACIONIH OBLIKA DRAVNE UPRAVE

Dravnu upravu ine organi koji vre upravnu delatnost u sistemu dravne organizacione strukture kao i posebne upravne organizacije, a nedravnu upravu ine nedravni subjekti kojima je zakonom drava poverila vrenje nekih upravnih javnih ovlaenja.

Na osnovu teritorijalnog nastanka razlikujemo republiku, pokrajinsku, gradsku i optinsku upravu.

Vrste organizacionih oblika dravne uprave:

- osnovni organi dravne uprave- njegovi osnovni oblici su ministrastva (vre upravne poslove) Organi u sastavu ministrastva su: - uprava (obavlja upravne poslove u jednoj, uoj oblasti-

izvrne, sa njima povezane inspekcijske i strune poslove)

inspektorati- (vre inspekcijski nadzor i sa njima strune poslove)

direkcije (vre privredne delatnosti strunog karaktera koje imaju veze sa izvrnim poslovima).

- posebne organizacije koje se organizuju za vrenje strunih i sa njima povezanih izvrnih poslova, a koja su u vezi sa upravnom delatnou i imaju veu samostalnosti mogu imati i svojstvo pravnog lica. Postoje u okviru sistema dravne uprave a osnovna delatnost im je vrenje strunih poslova. Njihovi posebni oblici su:

- zavodi obavljaju strune poslove gde se primenjuju specifini struni i nauni metodi u radu

- sekretarijati obavljaju strune poslove koji su od znaaja za sve organe dravne uprave i sa njima povezanih izvrnih poslova.

21. VRSTE ORGANA DRAVNE UPRAVE

federalni i republiki organi savezni ili federalni organi imaju nadlenost na teritoriji cele savezne drave, a republiki na delu koji je ogranien republikim granicama

centarlni i necentralni organi centralni organi se obrazuju za teritoriju cele drave (vre upravne delatnosti sa jednog mesta), a necentralni organi obavljaju svoje poslove na uem podruju te teritorije (poseban vid decentralizacije je dekoncentracija odnosno administrativna decentralizacija i samoupravna decentralizacija gde se upravni poslovi prenose na organe lokalne samouprave).

Vii i nii organi su u hijerarhijskom odnosu, vii vre kontrolu nad niim. Od njih treba razlikovati organe nieg stepena koji odluuju u prvostepenom postupku i organe vieg stepena koji odluuju u drugostepenom postupku i nisu u hijerarhijskom odnosu.

Samostalni organi i organi u sastavu samostalnih organa samostalni organi uivaju samostalnost i podreeni su direktno predstavnikim i izvrnim organima (ministarstva), a organi koji su u njihovom sastavu uivaju odreenu samostalnost ali su podreeni i njima (to su uprave, inspektorati, direkcije)

Inokosni i kolegijalni organi inokosni organi su oni u kojima odluku u donoenju upravnih akata i druge odluke donosi stareina (kao kod nas), a kolegijalni organi su oni kod kojih odluke donosi vie lica.

Opti i posebni organi opti organi obavljaju sve upravne poslove na teritoriji za koju su obrazovani a posebni samo neke upravne poslove iz pojedinih oblasti.

22. MEUSOBNI ODNOSI ORGANA DRAVNE UPRAVE

- meusobna saradnja

- dostavljanje potrebnih podataka za rad

- obrazovanje zajednikih slubi

- formiranje zajednikih radnih tela

Zatim sledei odnosi:

odnosi koji su zasnovani na meusobnoj saradnji i koordinaciji o zajednikim pitanjima ( karakteristini su za organe dravnih uprava razliitih resora)

odnosi viih i niih organa koji su zasnovani na hijerarhijskom principu

odnosi samostalnih organa i organa i njihovom sastavu ( vae za sluajeve kada je organ u sastavu pod direktnim nadzorom matinog organa).

23. MESTO I ULOGA DRAVNE UPRAVE U FUNKCIONISANJU UPRAVE

Kod nas osnovni oblik za obavlajnje poslova su ministarstva i ona obavljaju sledee poslove:

uestvuju u oblikovanju politike Vlade (pripremaju nacrt zakona, drugih propisa i optih akata)

primenjuju zakone, pravne propise i opte akte koje usvaja Narodna skuptina i Vlada

prate stanje u odreenim oblastima iz svog delokruga i preduzimaju potrebne mere ili ih predlau Vladi

pripremaju pravne propise ukoliko smatraju da pojedina pitanja iz njihovog delokruga treba urediti zakonom, pripremaju materijal i nacrte i dostavljaju Vladi na dalju proceduru

reavaju u upravnim stvarima- donose upravna akta koja odluuju pravima, obavezama i pravnim interesima graana i pravnih lica u upravnom postupku

vre nadzor inspekcijski nadzor( ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom i izriu mere na koje su ovlaeni), unutranji nadzor (to je nadzor nad radom, inspekcijskoi nadzor preko upravna inspekcija i drugi oblici nadzora ureeni posebnim zakonom. Nadzorom nad zakonitou rada ispituje se sprovoenje zakona i drugih optih akata, a nadzorom nad svrsishodnou rada delotvornost i ekonominost rada i svrsishodnost organizacije poslova).

staraju se o javnim slubama da njihov rad bude u skladu sa zakonom

obavljaju strune poslove (izrada analitikih,informativnih, statistikih i drugih materijala za potrebe Vlade i Narodne skuptine)

podstiu i usmeravaju razvoju oblastima svog delokruga prema politici Vlade

40. Osnovna naela oranizacije dravne uprave?

Organizacija je vrlo znaajna za ostvarivanje zadataka dravne uprave. U vezi sa tom organizacijom postoje odreena naela:

1. Naelo podele rada podela se vri po vie osnova, funkcionalana podela rada (podrazumeva definisanje zadataka u okviru upravne delatnosti), resorna podela (delatnosti koje se moraju obaviti u odreenoj delatnosti, resori u dravnoj upravi), horizontalna podela ( ralanjivanje odreenih poslova), operativna podela (direktna realizacija podzadataka u okviru datog zadatka)

2. Naelo koordinacije podrazumeva korelaciju i saradnju pri izvravanju odreenih zadataka i vrenja odreene upravne delatnosti a izmeu organa istog nivoa teritorijalne organizacije.3. Naelo centralizacije i decentralizacije centralizacija (upravljanje iz jednog centra, predstavlja hijerarhiju i da su svi organi podreeni jednom centru), decentralizacija ( povlaenje poslova sa organa centralne vlasti na nie organizacione celine)

4. Naelo koncentracije i dekoncentracije koncentracija ( praksa de se odluke donose to blie vrhu dravne hijerarhije tj centralnim organima), dekoncentracija (donoenje odluka od strane podreenih organa, koji su potinjeni viim organima)

5. Naelo diferencijacije i profesionalizacije diferencijacija (striktno preciziranje poslova koje obavljaju upravni radnici), profesionalizacija (strunost u obavljanju ovih poslova)

41. Principi u organizaciji dravne uprave?

Postoje razliiti principi na osnovu kojih se formiraju organi dravne uprave a njihov osnovni cilj je kako obaviti to uspenije svoju osnovnu delatnost:1. Realni, teritorijalni i personalni princip -

Realni pr polazi od vrste poslova koje treba da se u njoj obavljaju i praktino oznaava stvarnu nadlenost u obavljanju istih ili slinih poslova. Na osnovu njega se obrazuju posebni organi uprave za obavljenje odreenih poslova. Postoje dve varijante ovog principa: Resorni (zasniva se na slinosti poslova i formiraju se na taj nain to se grupiu srodni poslovi), funkcionalni (obrazovanje organa dravne uprave na bazi grupisanja slinih radnih operacija.. Teritorijslni pr oznaava obrazovanje organa dravne uprave prema podruju na kojem oni treba da vre svoju delatnost.

Personalni pr oznaava povezivanje organa dravne uprave prema poslovima koje obavljaju.

2. Inokosni i kolegijalni princip- polazi od ovlaenja u donoenju odluka

Inokosni: odluke i akte donosi jedno lice koje je straeina organa uprave. Funkcioner poseduje sva ovlaenja ali i potpunu odgovornost. Nedostatak to ukupan rad zavisi od jednog oveka, ali se odluke donose bre. Kolegijalni: kada organom uprave rukovodi vie lica, na elu uprave je kolegijum. Nedostatak je mogua neefikasnost u odluivanju, komplikovano donoenje odluka.

3. Hijerarhijski princip i subordinacija

Hijerarhiski pr polazi od odnosa nadreenosti i podreenosti organa, postoji obaveza podreenog organa da postupa po naredbama nadreenog

Subordinacija podrazumeva obavezu potinjenog organa da izvrava naloge nadreenog organa. Postoji granica subordinacije to znai da nadreeni stareina ne moe izdavati nezakonite naloge a ukoliko se to ipak desi potinjeni ima pravo da uloi prigovor nezakonitosti. Postoji opti i posebni reim subordinacije, opti vai za sve organe i potinjeni je duan da izvrava samo zakonite naloge subordinacije. Po posebnom reimu potinjeni je duan da izvrava sve naloge nadreenog organa (policija i vojska). U okviru oba reima postoji apsolutna granica subordinacije, a to je sluaj kada izvrenje naloga nadreenog organa predstavlja krivino delo, tada je potinjeni u obavezi da ne izvri nalog a ukoliko ga potinjeni izvri on e biti osloboen krivine odgovornosti.4. Princip centralizacije i decentralizacije nisu meusobno suprostavljeni ali su alternativa jedan drugome Centralizacija je upravljanje iz jednog centra, nalizi za izvrenje odreenih poslova dolaze sa jednog mesta, odakle se i vri kontrola. Nadlenost centralnih organa se prostire na teritoriji cele drave.

Decentralizacija predstavlja upravljanje organizacijom sa vie mesta i predstavlja prenoenje ovlaenja sa centralnih na nie organe (lokalna samouprava) Imaju nadlenost samo na odreenoj teritoriji.

5. Princip kontrole podrazumeva ocenu postignutih rezultata sa ciljem da se pokau nedostaci i mane u izvravanju poslova. U obavljanju kontrole primenjuje se pre svega naelo ustavnosti i zakonitosti. Postoje razliite kontrole: Unutranja i spoljna kontrola Prethodna i naknadna

Politika (parlament, vlada, pol stranke)

Upravna (sama uprava)

Sudska (redovni sudovi a posebno i ombudsman.

42. Elementi organizacije dravne uprave?

Elementi organizacije dravne uprave su:1. Normativni element CILJ postoji cilj zbog kojeg je dravna uprava formirana. Cilj predstavlja utvrivanje zadataka na osnovu kojih se vre upravne delatnosti2. Subjektivni element LJUDI- organizacija ne moe postojati bez ljudi, bez nih ne postoji ni rad.Pod kadrovima se podrazumeva struktura radnika. Vrlo je vaan sistem rukovoenja, on moe biti autokratski, liberalni, demokratski.

3. Materijalni element SREDSTVA materijalna sredstva mogu biti tehnika (prostorije za rad, nametaj, pribor, ureaji) i finansijska (obezbeuju se u budetu ali i radom)

4. Strukturni element ORGANIZACIONA STRUKTURA najznaajnija linijska i funcionalna struktura. Linijska se uspostavlja na osnovu centralizacije i hijerarhijskih principa subordinacije. Funkcionalna organizacija je oblik organizacije u kome postoje organizacioni delovi prema srodnosti funkcija koje obavljaju.5. Statusni element AUTONOMIJA dabi jedan organ dravne uprave mogao donositi odluke mora da ima odreen stepen autonomije, odnosno samostalnost.43. Odluivanje u dravnoj upravi?

Da bi jedna organizacija mogla da postoji i funkcionie u njoj treba donositi odreene odluke. Pod odluivanjem u uem smislu podrazumeva se izbor izmeu dva ili vie reenja koja predstavljaju mogue alternative. Pod odluivanjem u irem smislu: sagledavanje problema i njegova analiza, postavljanje moguih reenja i izbor izmeu njih, donoenje odluke i kontrola njenog izvrenja.

44. Rukovoenje u dravnoj upravi?

Pod rukovoenjem se podrazumeva uticaj pojedinca na druge i proces svesnog usmeravanja odluka radi postizanja odreenog cilja. U pogledu rukovoenja dravnom upravom postoje:

Hijerarhski metod (potinjenost viem organu i njegovim odlukama)

Funkcionalni metod (vie centara odluivanja i rukovoenja)

Osnovni princip rukovoenja organom dravne uprave je monokratski princip, rukovoenje od strane jednog lica.

45. Pojam uprave?

Istupaju autoritativno, nameu odreeno ponaanje drugim subjektima i to tako to donose upravna akta i vre upravne radnje. Direktno ostvaruju opti interes, primenjujui pravne propise. Osnivaju se na poseban nain, uvek zakonom. Nadlenost im se utvruje zakonom. Obrazuju se na monokratskom principu, nemaju svojstvo pravnog lica ali imaju odreeni stepen samostalnosti i nezavisnosti u svom funkcionisanju.

46. Pojam i vrste upravne delatnosti?

Ui pojam odluivanje o konkretnim pravima i obavezama u upravnom postupku

iri- ukupna delatnost uprave.

U okviru upravnih delatnosti upravlja obavlja sledee poslove:

Reava u upravnim stvarima

Vri upravni i inspekcijski nadzor Izvrava zakone, druge opte akte i pravne propise

Priprema nacrte propisa

Uestvuje u oblikovanju politike vlade

Prati stanje u odreenim oblastima

Stara se o javnim slubama

Podstie i usmerava razvoj

47. Subjekti koji vre upravnu delatnost?

Upravnu delatnost obavljaju pre svega organi dravne uprave ali to mogu initi i posebne organizacije koje poseduju izvorna ovlaenja za obavljanje ove delatnosti. Organima uprave je obavljanje upravne delatnosti osnovna funkcija, a da bi je drugi obavljali treba im preneti ovlaenja. Ti drugi organi upravnu delatnost obavljaju kao sporednu delatnost. Javna ovlaenja za obavljanje upravne delatnosti mogu dobiti i subjekti koji nisu upravni ali i nedravni subjekti (javna preduzea, javne ustanove, agencije)npr Agencija za privatizaciju.

48. Oblici upravne delatnosti?Organi dravne uprave obavljaju autoritativne i neautoritativne poslove. Autoritativni su oni poslovi koji se obavljaju sa pozicije vlasti a gde spada: donoenje upravnih akata, vrenje upravnih radnji i obavljanje upravnog nadzora, a posebno inspekcijskog nadzora. Neautorativni su oni oslovi koji se ne obavljaju sa autoritetom vlasti, ve su strune prirode.

Aktivnosti dravne uprave pojavljuju se u tri vida:

Izvrna (direktna primena pravnih propisa u upravnom postupku)

Nadzorna (vrenje kontrole nad radom uprave)

Organizirajua (analiza stanja u odreenim oblastima)

49. Pojam akata uprave?

To su svi akti koje donose organi uprave i sve radnje koje oni vre, sve to radi uprava. Izraz akt uprave treba razlikovati od izraza upravni akt jer je upravni akt samo jedan od akata uprave.

Pod pravnim aktima uprave se podrazumeva izjava volje organa dravne uprave kojom se eli proizvesti pravno dejstvo. Pravni akti se dele:

Opti pravni akti- sadre generalno pravilo ponaanja (normativni akti), odnose se na neodreen broj lica.

Pojedinani pravni akti- akti koje donosi uprava a odnose se na odreeno lice i na odreenu situaciju (upravni akti, upravni ugovori)

Upravni akt- izjava volje organa dravne uprave, kojim se neki upravni propis primenjuje na konkretan sluaj.

Upravni ugovori akti poslovanja dvostranog karaktera imaju imovinsko-pravni odnos.

50. Upravni propisi?

Su opti pravni akti koje organi uprave donose kao normativne akte, a kojima se propisuje neko opte pravilo, koje se odnosi na neodreeni broj lica i na neodreeni broj sluajeva. U upravne propise spadaju: Neredba (nalae se odreenim slubama da postupe na odreen nain)

Pravilnik (akt kojim se detaljno razrauje neka odredba pravnih propisa)

Obavezna instrukcija(ureuje pravila postupanja organa u primeni pravnih propisa, obaveznog je karaktera)

Uputstvo (propisuje se nain obavljanja odreenih poslova upravnog karaktera, internog je karaktera)

Struno uputstvo (pravila strunog karaktera)

Objanjenje (sadri miljnje prilikom primene odreenih propisa)51. Upravni akt (pojam i karakteristike, u teoriji, odnos sa drugima aktima)?

Pojam: upravni akt je osnovni pojedinani pravni akt koji donosi organ dravne uprave u obavljanju svoje upravne delatnosti. On je izjava volje uprave.

Karakteristike: upravni akt poseduje odreene karakteristike kao to su:

Konkretnost (konkretno pravo nekog subjekta)

Autoritativnost (zakonito i celishodno, struno i efikasno donoenje upravnog akta)

Pravno dejstvo (podrazumeva neposredne promene koje on izaziva)

Zasnovanost na zakonu (on se moe donositi samo ako postoji pravni osnov za njegovo donoenje)

Izvrnost (on se moe prinudno izvriti)

Donoenje (podrazumeva situaciju u kojoj se reava o pravima, obavezama ili pravnim interesima nekog subjekta)

Donosilac (upravnog akta ne moe biti pojedinac ve samo organi i organizacije.

Upravni akti u teoriji: Pojavio se u 19 veku. Ovaj pojam se vezivao za upravni spor. Kod nas se prvi put spominje 1952 u Zakonu o upravnim sporovima.

Odnos upravnog akta i drugih akata: Slinosti izmeu upravnog akta i pravnog posla su u tome to se i jedan i drugi pojedinani pravni akti, a razlikuju to je upravni akt autoritativan a drugi nije.Upravni i sudski akt se donose u postupku primene dravne vlasti na pojedinane i konkretne sluajeve a razlika je u tome to se u upravnom aktu odreuje dispozicija a u sudskom sankcija.

Upravni akt i upravni propis, i jedan i drugi autoritativni pravni akt, razlika je to je upravni akt pojedinaan a upravni propis opti pravni akt

52. Vrste upravnih akata?

Opti pravni akt- organa uprave je u stvari propis, akt normativnog karaktera, koji se odnose na neodreen broj lica

Pojedinani pravni akt- je akt konkretnog karaktera koji donose organi uprave a koji se odnose na konkretni sluaj i na odreenog subjekta

Spoljanji pravni akt- je akt eksternog karaktera kojeg donose organi uprave.(opti pravni akti, upravni akti, upravni ugovori). Pravno dejstvo proizvode van uprave.

Unutranji pravni akt- je akt internog karaktera koji donose organi uprave. 53. Pravno dejstvo upravnih akata?

Sastoji se u tome to njegovim stupanjem na snagu dolazi do odreenih pravnih posledica. Poetak pravnog dejstva upravnog akta nije in donoenja ve momenat stupanja na snagu. Upravni akt zavrava svoje pravno postojanje kada se zvre prava ili obaveze koje po osnovu njega imaju odreeni subjekti, ili kada bude ispunjen neki uslov ili rok naveden u aktu, kada se donese novi upravni akt. Upravni akti se smatraju zakonitim sve dok se ne utvrdi njihova nezakonitost. Upravni akt je konaan kada se protiv njega ne moe upotrebiti alba (uslov za voenje upravnog spora). Pravosnanost znai da se akt vie ne moe menjati, ukidati ili ponitavati. Izvran je upravni akt kada se on moe faktiki sprovesti. Upravni akt je obavezuju.

54. Dodaci upravnom aktu?Dodaci upravnom aktu su uslov, rok, nalog i pridraj opoziva.

Uslov- neka neizvesna okolnost od ijeg nastupa zavise pravne posledice. Moe biti odloni ili suspenzivni

Rok- posebna vrsta uslova ije je nastupanje uvek izvesno

Nalog- znai nametanje obaveze nekom subjektu da neto uradi ili se uzdri od injenja Pridraj opoziva- organ koji je doneo neki upravni akt ima pravo da ga opozove

55. Tumaenje upravnih akata?

Se svodi na utvrivanje tanog teksta pravnog propisa, a osnovni predmet tumaenja su pre svega jeziki znaci.

56. Mane upravnog akta?

Svaki upravni akt koji sadri bilo kakvu manu ili nedostatak zove se pogrenim upravnim aktom.

57. Upravni ugovori?

Je dvostrani upravni akt. Razlikuju se od privatno-pravnih ugovora po teme jer su vrsta javno-pravnih ugovora. Predmet ovih ugovora je javna sluba.

58. Upravne radnje?

Osnovni oblici kroz koje se ispoljavaju upravne radnje du:

Dokumentovanje evidentiranje odreenih injenica

Saoptavanje obavetavanje odreenih subjekata o nekim injenicama.

Primanje izjave

Upravne mere