Skripta Upravno Pravo

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Up

Citation preview

UPRAVNO PRAVO ODGOVORI NA ISPITNA PITANJA POJAM UPRAVNOG PRAVAPredmet i sadrinaUpravno pravo ima svoj predmet i skup odreenih pravnih normi. Norme reguliu izvesne drutvene odnose. Postoje 2 osnovne grupe definicija u odreivanju predmeta upravnog prava:

Negativno definisanje: u upravno pravo spadaju norme koje se odnose na upravu, a ne spadaju u neku drugu granu prava. Pozitivno definisanje: klasifikuju se na ue i ire. Po irem shvatanju to su sve norme koje se odnose na upravu, bez obzira na delatnosti koju vri uprava. Prema uoj definiciji, preciznija, upravno pravo se moe odrediti kao skup normi koje reguliu pravni poloaj upravnih organizacija i njihovu delatnost, i delatnost drugih organa u vezi sa upravnopravnim odnosima. Upravne organizacije i drugi organi se u nauci upravnog prava nazivaju javnim organima. Prema tome, u upravno pravo spadaju 2 osnovne grupe normi:

norme koje reguliu poloaj upravnih organizacija; norme koje reguliu rad javnih organa u vezi sa upravnopravnim odnosimaStanovite koje preovlauje je da u predmet upravnog prava treba uvrstiti samo one norme koje se tiu stvaranja, menjanja i ukidanja upravno pravnih odnosa. Zato se prvo treba odrediti ta je to upravnopravni odnos.Upravnopravni odnos: to je drutveni odnos koji se ureuje normama upravnog prava i tako se pretvara u pravni odnos. Obeleje upravnog odnosa je pravna nejednakost ili neravnopravnost uesnika (subjekata). Jedna strana uvek istupa u ime drave ili druge vlasti i tako ima pravno jau volju prema drugoj strani. Njene odluke imaju izvrnu snagu i ona moe da obezbedi prinudno sprovoenje. Ta strana ima i odluujuu ulogu u zasnivanju i okonanju pravnog odnosa. Ipak ovu neravnopravnost treba dovesti u sklad sa spletom meusobnih ovlaenja i obaveza koje imaju uesnici tog odnosa. Ovo nije odnos gde jedan strana ima samo ovlaenja a druga samo obaveze. Ako strana prekorauje svoja ovlaenja i kri obaveze doi e do njene odgovornosti bez obzira to je predstavnik vlasti. Kod ovih strana moe biti i potpunog balansa (npr. delatnost pruanja javnih usluga). Kada graanin ostvaruje neko svoje subjektivno pravo uprava treba da mu udovolji, ili kada uprava konkretizuje obavezu graana (plaanje poreza). Upravnopravni odnos je pravni odnos koji se odlikuje uzajamnim ovlaenjima i odgovornou uprave u vrenju njene delatnosti, a ovlaenja se tiu stvaranja-ukidanja-menjanja upravnog odnosa.

Upravnopravni odnos moe nastati na dva naina: Neposredno na osnovu zakona: ovaj odnos stie se po automatizmu (npr. dravljanstvo se stie po zakonu u momentu roenja). Na osnovu donetog upravnog akta: potrebno je da uprava izda akt kojim e konkretizovati zakonsku normu na pojedinanu ivotnu situaciju. Kada se akt dostavi uesniku bie zasnovan upravnopravni odnos.

Sadrina upravnopravnog odnosa: odlikuje se ovlaenjima i dunostima organa uprave. Organ uprave odreuje strankama njihove konkretne obaveze ili prava. Stranka moe i ne mora da uiva prava, ali obaveze mora da ispuni, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Prava i obaveze stranke su line prirode i neprenosiva su. Upravnopravni odnos prestaje dejstvom upravnog akta, ili voljom stranke (kada se radi o njenom ovlaenju koje je dobila upravnim aktom). Sporovi koji nastaju iz upravnopravnog odnosa reavaju se na osnovu albe u drugostepenom upravnom postupku, a potom na osnovu tube u posebnom postupku-upravnom sporu. Ulaganja albe i podnoenje tube zavisi od volje stranaka, ali se ovakvi sporovi mogu pokrenuti i akcijom slubenog lica - drave. Upravno pravno ima jednopravni karakter. Ubraja se u porodicu javnog prava i privatnog prava. Dakle, upravno pravo i odnosi koji se uspostavljaju njegovim normama (upravnopravni odnosi) imaju javnopravna obeleja. Obeleja se ogledaju u pravno jaoj poziciji uprave, i u tome to upravno pravo sainjavaju imperativne norme. Uprava se organizuje od strane drave ili aktuelne vlasti i u svom radu moe da raspolae ovlaenjima.

Predmet upravnog prava: ine skup pravnih normi koje ureuju organizaciju uprave, njenu delatnost na stvaranju, menjanju i ukidanju upravnopravnih odnosa u kontroli njenog rada. Sadrina predmeta upravnog prava se deli na tri celine:

Norme o organizaciji i poloaju uprave (upravno organizaciono pravo) Norme o sadrini i odvijanju delatnosti uprave (upravno materijalno pravo i upravno procesno pravo) Norme o kontroli uprave

Ovako odreena sadrina pokriva opti deo i opte upravno pravo obuhvatajui samo one norme koje su zajednike za sve ili veinu grana uprave. Specifine norme koje se odnose na pojedina grane prava ine predmet posebnog upravnog prava (vojska, policija, inostrani poslovi, carina,)

Unutranje, uporedno i meunarodno upravno pravo: Upravno pravo je samostalna grana pravnog sistema odreene zemlje. Takvo pravo je unutranje ili domae upravno pravo. Norme upravnog prava stvaraju zakonodavci unutar drave. Pojedine norme upravnog prava mogu poticati iz meunarodnih ugovora, koje posle njihove ratifikacije postaju deo unutranjeg javnog poretka. Uporedno upravno pravo: nastaje uporednim prouavanjem upravnog prava vie zemalja, tako to vri uporeivanje. Ono je rezultat rada naunika ne zakonodavaca. Meunarodno upravno pravo istovremeno obavezuje vie drava (lanice EU).

Izvori upravnog prava: Ovde postoje samo formalni izvori (oblici u kojima se pojavljuju opte pravne norme) a ne materijalni izvori (drutveni inioci koji stvaraju pravne norme). Oni su veoma brojni takoe su i raznorodni jer u okviru iste vrste pravnih odnosa postoji vie vrsta pravnih propisa. Izvori upravnog prava se mogu podeliti na:

unutranje izvore (nacionalno pravo) i meunarodne izvore (meunarodno pravo).

I mogu se tako svrstati u dve grupe:

Neposredni izvori: Ustav, meunarodni ugovori i opte prihvaena pravila meunarodnog prava, Zakoni, Podzakonski propisi Narodne skuptine, Podzakonski propisi Vlade (uredbe, odluke, zakljuci, poslovnik Vlade); Podzakonski propisi organa dravne uprave (ministarstva i druge organizacije)pravilnici));Opti pravni akti pokrajine, optine i grada; Opti pravni akti imalaca ovlaenja. Posredni izvori: Politiki akti Narodne skuptine i Vlade; Obiajno pravo; Sudska i upravna praksa; Pravna nauka; Tehnika pravila i standardi;

VRSTE ORGANA (DRAVNE UPRAVE)Organi dravne uprave su glavni subjekti uprave i njih osniva drava za vrenje upravnih poslova iz svoje nadlenosti (poslovi dravne uprave), kao i za vrenje odreenih drugih (ne upravnih) poslova. Glavni subjekti uprave ne obavljaju sve dravne poslove uprave, nego jedan znaajan deo poverava ostalim vrstama (upravi teritorijalnih jedinica i imaocima javnih ovlaenja). Manji krug takvih poslova obavljaju drugi organi (parlament, Vlada i dr.). Organi dravne uprave se organizuju prema izvesnim principima, a pojavljuju se u tri oblika: Ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Oni se organizuju u administrativnom centru drave ali mogu imati i podrune jedinice. Izmeu njih i drugih dravnih organa postoje odreeni odnosi koji se reguliu pravom i odreuju njihov poloaj. Pravom se odreuje i status slubenika tih organa.Pojam i obeleja organa dravne uprave: Organi dravne uprave su delovi dravnog aparata. Deo su izvrne vlasti i organizuju se za obavljanje poslova dravne uprave. Oni tako vre upravnu vlast. Upravne poslove obavljaju u ime i za raun drave koja ih osniva, kontrolie i finansira. Oni se nalaze pod kontrolom drave, javnosti i graana, jer bi trebalo da rade za dobrobit cele zajednice. Svaki od organa dravne uprave je posebna organizacija, celina, koju sainjavaju ljudi-dravni slubenici. Pored ljudi tu su i sredstva pomou kojih oni deluju, pravila i ciljevi koji se ostvaruju unutar organizacije i izmeu nje i subjekata (u okruenju). Svaka upravna organizacija ima 5 sastavnih elemenata:

Ljude (slubenike) Sredstva (pravna, materijalna, finansijska i tehnika) Pravila (pravna i vanpravna o organizovanju, ponaanju u radu) Ciljeve (zadatke) Odnose interne (unutar organizacije) i eksterne (sa subjektima van organizacije)

Organi dravne uprave imaju obeleja (7 najvanijih): Osnivaju se Ustavom i ukidaju Zakonom. Njihov delokrug se odreuje Zakonom Poto su organi dravne uprave vrsta organa dravne vlasti oni mogu da postupaju autoritativno (pojedincima i organizacijama nameu volju) Pojedini organi drave mogu da primenjuju fiziku snagu Svi organi rade na ostvarivanju i zatiti javnog interesa nemaju svojstvo pravnog lica, jer to svojstvo ima drava uivaju samostalnost

Princip organizovanja i vrste organa dravne uprave: formiranje zavisi od ustavnih reenja (npr. ako je jedna zemlja ureena kao federacija u njoj e postojati federalni organi). Obim i vrsta poslova zavisi od toga kako je ustrojen upravno politiki sistem: centralizovano ili decentralizovano. Decentralizacija moe biti:

Teritorijalna decentralizacija: poslovi drave se prenose na lokalne samouprave, regionalne samouprave i pokrajinske autonomije. Funkcionalna decentralizacija: poslovi drave se prenose na institucije ili asocijacije Personalna: prenos se vri na drutvene grupe (etnike, verske ili sl.).

Organi uprave se ustrojavaju na 3 principa: Realni princip: organi uprave se formiraju prema vrsti poslova, a vrsta poslova se odreuje prema materiji ili srodnosti operacija. Tako se dolazi do dva ua principa:

Resorno (srodnost po materiji): Ovde razlikujemo upravne resore i upravne oblasti (unutranji poslovi, spoljni, finansije itd). Koristi se za formiranje unutranjih jedinica unutar organa uprave. Funkcionalnog (slinost radnih operacija). Ovde spadaju isti ili slini poslovi (u tehnikom smislu) i mogu da pripadaju razliitim upravnim oblastima (inspekcijski, analitiki, itd). Koriste se i za organizovanje unutranjih jedinica unutar uprave (npr. zavod za statistiku, itd)

Teritorijalni princip: organi uprave se formiraju za vrenje poslova iz razliitih upravnih oblasti na odreenom prostoru (npr. Ministarstvo za KiM) Personalni princip: organi uprave se formiraju prema kategoriji lica korisnika usluga (npr. ministarstvo za omladinu ili izbegla lica). Takoe primenjuju se i principi: Princip hijerarhije (nadreenost) i subordinacije (podreenost): Po principu hirearhije su ureeni svi odnosi unutar upravnog sistema. Svi organi dravne uprave podreeni su Vladi, a nii upravni organi viima. Slubenici su podreeni (subordinirani) svom rukovodiocu, a svi zajedno stareini organa. Monokratski i kolegijalni princip: odnose se na rukovoenje organom dravne uprave. Monokratski na elu je stareina (ministar, direktor), kolegijalni kolektivno telo sastavljeno od vie lica. Organi dravne uprave se mogu razvrstati na vie naina:

Prema obliku: ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Organi uprave u ministarstvu se mogu organizovati kao uprave, inspektorati i direkcije, a posebne organizacije kao sekretarijati, zavodi ili organizacije pod drugim nazivom Prema nainu rukovoenja: inokosne i kolegijalne Prema stepenu samostalnosti: na samostalne i organe uprave u sastavu (prvi su neposredno odgovorni vladi i skuptini, drugi preko organa u ijem su sastavu) Prema mesnoj nadlenosti: na centralne i necentralne (prvi su nadleni na itavoj teritoriji drave, drugi na odreenim delovima teritorije) s tim da ovi drugi mogu biti sastavni delovi centralnih organa i tada se nazivaju podrunim organima ili samostalni organi dravne uprave koji imaju nadlenost samo na delu teritorije (Ministarstvo za KiM) Prema tome da li mogu koristiti oruje prilikom obavljanja poslova: na oruane (vojska i policija i delimino slube bezbednosti, carinski i jo neki organi) i ne oruane (organi koji ne mogu koristiti oruje).

NAELA UPRAVNOG POSTUPKATo su osnovni principi koji su zajedniki za sve upravne postupke (opti i posebni). Pomou naela tumae se glavne ideje Zakona. Naelo o primeni ZUP-u: utvruje da se opti upravni postupak primenjuje na sve subjekte uprave kada u upravnim poslovima reavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizikih i pravnih lica i na obavljanje drugih poslova vezanih Zakonom (izdavanje javnih isprava, vrenje upravnog nadzora) Naelo zakonitosti i upravnog prava i upravnog postupka: Reava upravne stvari na osnovu zakona i drugih propisa, a upravne akte donosi u granicama ovlaenja i cilja. Naelo zatite prava graana i zatite javnog interesa: obaveza da je uprava duna da zatiti interese prava graana i zatitu javnog interesa. Uprava je duna da omogui graanima da se zatite i ostvare svoja prava. Ali ne na tetu prava i pravnih interesa drugih lica. Interesi (privatni i javni) moraju biti u skladu sa zakonom. Naelo efikasnosti: da se obezbedi uspeno i kvalitetno ostvarivanje prava, obaveza i pravnih interesa. Uspenost-delotvornost; kvalitet-potpunost ostvarivanja prava. Naelo istine: da uprava utvrdi sve injenice i okolnosti za donoenje pravilnog reenja. To su odlune injenice. Upravni akt se mora zasnivati na materijalnoj istini. Naelo sasluanja stranke: obavezuje upravu da pre donoenja reenja prui ansu stranci da se izjasni o okolnostima i injenicama. Reenje se moe doneti i bez sasluanja stranke. Naelo ocene dokaza: ovlauje slubeno lice da vodi postupak na osnovu dokaza koje je naao. Dokazi se cene pojedinano ili svi zajedno, uz pomo rezultata celog postupka. Naelo samostalnosti u reavanju: niko ne moe uticati na nain voenja postupka i reenja. Uprava samostalno vodi postupak. Naelo dvostepenosti u reavanju (pravo na albu): podrazumeva postojanje prvostepenog postupka kao osnovnog pravila. Svaku prvostepenu odluku stranka moe pobiti albom kao redovnim pravnim sredstvom. alba se moe iskljuiti zakonom u pojedinim sluajevima, ali tada se mora obezbediti drugi nain zatite prava. Tada nema ni dvostepenosti reavanja. Iz naela dvostepenosti sledi da alba protiv drugostepenog reenja nije uopte doputena, ime se negira mogunost trostepenosti u upravnom reavanju. Naelo pravosnanosti reenja: slui pravnoj sigurnosti i znai relativnu primenljivost upravnog akta i pravnog odnosa koji je njome stvoren. Pravosnano reenje se moe ukinuti u sluajevima predvienim zakonom, kada postoji mogunost za korienje vanrednih pravnih sredstava. Naelo ekonominosti postupka: obavezuje upravu da vodi postupak bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku. Ima vremensku i materijalnu komponentu: da postupak traje to krae i da to manje kota. To ne sme da utie na kvalitet postupka. Kod naela ekonominosti nema sankcija protiv slubenog lica izuzev disciplinskog postupka. Naelo pruanja pomoi stranci: dunost je uprave da se stara za neznanje stranke i njenu neuk. Neznanje na postojanje odreenih injenica, neukosti neupuenosti u pravila. Pomo treba da prui slubeno lice koje vodi postupak. Naelo upotrebe jezika i pisma u postupku: obavezuje upravu da vodi postupak na jeziku koji je propisan kao slubeni jezik postupka (srpski ekavski ili jekavski). U postupku se koristi irilino pismo, a latinino u skladu sa zakonom. Ako je u pitanju nacionalna manjina, postupak se vodi po njihovom jeziku i pismu. Ili pravo da stranka obezbedi tumaa ako je u pitanju jezik koji ne razume, i dostaviti pozive i pisma na njihovom jeziku. Ostala naela upravnog postupka: njih ne utvruje izriito ZUP-u, ali ih utvruju propisi koji proizilaze iz ZUP-u. To je naelo javnosti: utvreno Ustavom. Podrazumeva javnost rasprave u postupku. Zatim, naela utvrena Zakonom o dravnoj upravi koja stvaraju obavezu za upravu (naelo strunosti, nepristrasnosti i politike netorelancije; naelo delotvornosti u ostvarivanju prva stranaka; naelo linosti i dostojanstvo stranaka). Ovde neki autori dodaju i implicitna naela (naelo oficijalnosti, istraeno naelo i naelo kombinovanja pismenosti i usmenosti). Naelo oficijalnosti ili oficijelna maksima: izraava se u tome to u pokretanju, voenju i okonanju upravnog postupka preovlauju ulogu ima organ uprave. On uvek pokree taj postupak i ima odluujuu ulogu u voenju. Dispozitivno naelo ili privatna maksima: izraava se u uticaju volje stranke na pokretanje, tok i okonanje postupka. U upravnom postupku privatna maksima dolazi do izraaja samo kod odreenih upravnih stvari i radnji. . Postoje i upravne stvari kod kojih se postupak ne moe pokrenuti bez prethodnog zahteva stranke, kao i odreene dispozitivne radnje kojima stranke mogu uticati na tok i obustavljanje postupka. Istrano ili inkviziciono naelo znai da organ uprave ima kljunu ulogu kod izvoenja dokaza i utvrivanja injeninog stanja. Ali i same stranke mogu da urade isto. Naelo kombinovanja pismenosti i usmenosti: znai da se u upravnom postupku koriste pismena i usmena forma. Nekad je pismena forma obavezna, a u ostalim sluajevima radnje se preduzimaju ili pismeno ili usmeno.

PRAVOSNANOST UPRAVNIH AKATAUpravnim aktima uprava vri vlast, kao to sudovi ine sudskim aktima a zakonodavna vlast zakonskim aktima. Kao 3 naroita svojstva upravnih akata razlikuje se njihova:

Pravosnanost je naelna nepromenljivost upravnog akta Konanost: oznaava kraj upravnog reenja u jednoj stvari Izvrnost: znai sprovoenje upravnog akta u mogue

To su svojstva koja se stiu u razliitim momentima i proizvode razliite pravne posledice. Reavanje o upravnim stvarima odvija se u dva stepena: pred prvostepenim a zatim pred drugostepenim organom uprave. Prvostepeni organ donosi upravni akt tzv. Prvostepeni upravni akt i protiv njega se moe izjaviti alba. O albi odluuje drugostepeni organ uprave novim upravnim aktom i taj njegov akt (drugostepeni) znai konani upravni akt (poslednja re uprave). Postoje i upravne stvari o kojima se reava samo u jednom stepenu (zakonom iskljueno pravo na albu), pa je tako on prvostepeni akti i konani akt. Protiv konanog akta moe se pred sudom pokrenuti spor radi ocene zakonitosti. Kada se i ova mogunost iskoristi a tuba bude odbijena ili se ne podnese u zakonskom roku, konani upravni akt postaje pravosnaan upravni akt. Izvrnost nastupa sa konanou upravnog akta, a to je zato to alba za razliku od tube ima suspenzivno (odloeno) dejstvo. Pravosnanost upravnog akta: znai da se on ne moe vie menjati voljom stranaka ili uprave, pa je pravni odnos koji je stvoren njime postaje naelno nepromenljiv pravni odnos. Ovakva upravna stvar se ne moe vie raspravljati, pa stranke ne mnogu ulagati redovna pravna sredstva (albu u upravnom postupku) i tubu u upravnom sporu, niti uprava moe ovakav akt da menja nekom svojom akcijom. U teoriji postoji razlika izmeu formalne i materijalne pravosnanosti.

Formalna: znai vezanost stranke aktom koji je postao pravosnaan i ne moe da se menja. Ovo je spoljanje obeleje. Materijalna: ne mogunost upravne vlasti da opozove pravosnaan akt. Ovo je unutranje obeleje akta.

Pravosnanost upravnog akta nije isto to i pravosnanost sudskog akta. Sudski akti imaju autoritet presuene stvari uz odreene izuzetke. Pravosnanost upravnih akata nije apsolutna, nego relativna kategorija. To znai da postoji mogunost odstupanja od pravosnanosti upravnih akata-(promena pravnih odnosa koji su njime uspostavljeni). To moe biti Pravo zakonodavca, da novim zakonom uredi neku oblast i okona dejstvo pravosnanog akta koji je izdat po ranijem zakonu. A druga mogunost su vanredna pravna sredstva, pomou kojih se moe ostvariti ponitavanje, ukidanje ili menjanje pravosnanih akata jer oni sadre teke povrede zakona. Upravni akt koji se tako ukida jeste pravosnaan ali nije zakonit. Zatim, pravosnanost mogu da steknu samo pozitivni upravni akti (oni kojima su strankama priznata neka prava ili kojima su im utvrene neke obaveze). Pravosnanost ne stiu svi delovi pozitivnih upravnih akata, ve samo njegov najvaniji deo-onaj deo koji sadri odluku o upravnoj stvari i naziva se dispozitiv ili izreka upravnog akta. Pravosnanost upravnih akata nastupa posle sudske provere zakonitosti upravnog akta u upravnom sporu ili gubitka mogunosti za takvu proveru. Pravosnaan je onaj upravni akt protiv koga se ne moe uloiti alba u upravnom postupku, niti pokrenuti tuba u upravnom sporu. Stranka je ili iskoristila pravo na albu/tubu ili je to pravo propustila rokovima. Sledei su sluajevi kada akt postaje pravosnaan:

Kada stranka ne izjavi albu na prvostepeni upravni akt, on postaje pravosnaan jer se tuba nee koristiti ako prethodno nije iskoriena alba. Kada je upravni spor po izuzetku Zakonom iskljuen Kada stranka ne podnese tubu protiv konanog upravnog akta Kada stranka podnese tubu i tuba bude odbijena kao neosnovana (donoenjem presude o odbijanju tube)

DRAVLJANSTVODravljanstvo Republike Srbije stie se poreklom,roenjem, prijemom i na osnovu me. Ugovora. Sticanje dravljanstva poreklom:

stie dete ija su oba roditelja u trenutku njegovog roenja dravljani Republike Srbije dete roeno na teritoriji Republike Srbije, iji je jedan od roditelja u trenutku njegovog roenja dravljanin Republike Srbije dete roeno u inostranstvu, iji je jedan od roditelja u trenutku njegovog roenja dravljanin Republike Srbije a drugi roditelj je nepoznat ili nepoznatog dravljanstva ili bez dravljanstva.

Da bi dete koje je roeno u inostranstvu poreklom steklo dravljanstvo potrebno je da ga roditelj koji je dravljanin RS, prijavi kod nadlenog diplomatskog ili konzularnog predstavnitva kao dravljanina Republike Srbije i podnese zahtev za upis u evidenciju dravljana nadlenom organu u Republici Srbiji do navrene 18. godine ivota deteta. Ako je dete starije od 14. godina potrebna je i njegova saglasnost.Dete roeno u inostranstvu, iji je jedan od roditelja u trenutku njegovog roenja dravljanin Republike Srbije, stie poreklom dravljanstvo Republike Srbije ako bi ostalo bez dravljanstva ak i ako nisu ispunjeni prethodno pomenuti uslovi ( tj. ako roditelj ne prijavi dete i ne podnese zahtev do navrene 18. godine ivota deteta). Lice starije od 18 godina ivota roeno u inostranstvu iji je jedan od roditelja u trenutku njegovog roenja bio dravljanin Republike Srbije a drugi strani dravljanin stie poreklom dravljanstvo Republike Srbije ako do navrene 23. godine ivota podnese zahtev za upis u evidenciju dravljana nadlenom organu u Republici Srbiji.Pod istim uslovima i usvojenik- stranac, odnosno usvojenik bez dravljanstva moe stei dravljanstvo Republike Srbije. Zahtev za upis usvojenika u evidenciju dravljana podnosi usvojilac dravljanin Republike Srbije, odnosno usvojenik ako je stariji od 18 godina. Usvojenik moe podneti zahtev do navrene 23. godine ivota. Lice koje na osnovu porekla stekne dravljanstvo, smatra se dravljaninom Republike Srbije od roenja.Sticanje dravljanstva roenjem na teritoriji Republike Srbije: Dete koje je roeno ili naeno na teritoriji Republike Srbije, stie dravljanstvo roenjem ako su mu oba roditelja nepoznata ili nepoznatog dravljanstva ili bez dravljanstva ili ako je dete bez dravljanstva. Dravljanstvo mu moe prestati na zahtev roditelja, ako se do njegove navrene 18. godine utvrdi da su mu oba roditelja strani dravljani. Ako je dete starije od 14 godina, za prestanak dravljanstva potrebna je i njegova saglasnostSticanje dravljanstva prijemom: Stranac kome je odobreno stalno nastanjene u Republici Srbiji moe, na svoj zahtev, biti primljen u dravljanstvo Republike Srbije pod sledeim uslovima : da je napunio 18 godina i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost da ima otpust iz stranog dravljanstva ili da podnese dokaz da e dobiti otpust ako bude primljen u dravljanstvo Republike Srbije da do podnoenja zahteva ima najmanje 3 godine neprekidno prijavljeno prebivalite na teritoriji Republike Srbije da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom dravomStrancu koji je podneo zahtev za prijem u dravljanstvo Republike Srbije a nema otpust iz stranog dravljanstva ili dokaz da e otpust dobiti ako bude primljen u dravljanstvo Republike Srbije moe se, na njegov zahtev, izdati potvrda da e biti primljen u dravljanstvo Republike Srbije ako ispunjava ostale uslove Zakona o dravljanstvu. Potvrda se izdaje sa rokom vaenja od dve godine i slui za dobijanje otpusta iz stranog dravljanstva. Odricanje ili gubitak ranijeg dravljanstva nee se zahtevati ako to nije mogue ili se ne moe razumno oekivati.Sticanje dravljanstva po osnovu meunarodnih ugovora: Dravljanstvo RS moe se stei na osnovu ratifikovanog meunarodnog ugovora, pod uslovom uzajamnosti.

Dravljanstvo Republike Srbije prestaje: Otpustom: ako ispunjava sledee uslove: da je navrio 18 godina ivota; da nema smetnji u pogledu vojne obaveze; da je izmirio poreze i druge zakonske obaveze u Srbiji da je regulisao imovinskopravne obaveze iz branog odnosa i odnosa roditelja i dece prema licima koja ive u Srbiji da se protiv njega u Srbiji ne vodi krivini postupak za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, a ako je u Srbiji osuen na kaznu zatvora - da je tu kaznu izdrao; da ima strano dravljanstvo ili dokaz da e biti primljen u strano dravljanstvo.

Odricanjem: Punoletni dravljanin Republike Srbije koji je roen i ivi u inostranstvu, a ima i strano dravljanstvo, moe se do navrene 25. godine ivota odrei dravljanstva Republike Srbije. Sticanjem dravljanstva druge drave lanice Dravljanstvo Republike Srbije prestaje dravljaninu Republike Srbije ako on na osnovu svog zahteva stekne dravljanstvo druge drave lanice Po meunarodnim ugovorimaO zahtevima za sticanje dravljanstva RS prijemom i prestanak dravljanstva RS odluuje ministarstvo nadleno za unutranje poslove.Evidencija o dravlanima republike Srbije i dokazivane dravlanstva republike Srbije: Evidencija o dravljanima RS vodi se u matinim knjigama roenih. Dravljanstvo RS upisuje se u matinu knjigu roenih u skladu sa Zakonom i propisima o matinim knjigama. Dravljani RS koji nisu roeni na teritoriji RS a u njoj imaju prebivalite odnosno boravite, upisuju se u matinu knjigu roenih po mestu prebivalita, odnosno boravita.Dravljani RS koji nisu roeni na teritoriji Republike Srbije niti u njoj imaju prebivalite odnosno boravite, upisuju se u matinu knjigu roenih one optine na teritoriji grada Novi Sad koju odredi Skuptina grada Novi Sad.U matinu knjigu gradske optine upisuju se i potomci iseljenika roeni u inostranstvu, kao i njihovi brani drugovi roeni u inostranstvu. Uverenje o dravljanstvu je javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo Republike Srbije i izdaje se na osnovu podataka iz evidencije dravljana Republike Srbije.

MATINE KNJIGEMatine knjige vode evidenciju o linim stanjima graana. Postoje tri vrste matinih knjiga: Matina knjiga roenih; Matina knjiga venanih i Matina knjiga umrlih.

Sadraj matinih knjiga: U matine knjige se upisuju injenice o roenju, braku i smrti i druge injenice predviene zakonom, kao i promene u vezi sa tim injenicama. Matine knjige, izvodi iz matinih knjiga i uverenja koja se izdaju na osnovu matinih knjiga imaju dokaznu snagu javnih isprava. Matine knjige vode se za svako naseljeno mesto (selo, naselje) posebno, po matinim podrujima koja odreuje optinska skuptina. Matine knjige neposredno vodi matiar kao posebno ovlaeno slubeno lice.Matina knjiga roenih: Matina knjiga roenih je knjiga u koju se upisuje injenica roenja, sa sledeim podacima: lino ime i pol deteta; dan, mesec, godina, as i mesto roenja deteta. U matinu knjigu roenih upisuju se i podaci o roditeljima deteta, i to: lino ime, dravljanstvo, prebivalite i adresa stana. U matine knjige roenih naknadno se upisuje: priznanje i utvrivanje oinstva i materinstva; razvod i ponitanje braka i oglaavanje braka nepostojeim; promena linog imena deteta i promena linog imena roditelja odnosno usvojioca; promena dravljanstva; smrt i proglaenje umrlim. Nadeni organ je duan da odluku o injenicama i promenama u vezi sa pomenutim injenicama dostavi nadlenom matiaru u roku od 15 dana od dana kad je postala pravosnana.Matina knjiga venanih: Matina knjiga venanih je knjiga u koju se upisuje injenica zakljuenja braka, sa sledeim podacima: lina imena, dan, mesec i godina roenja, dravljanstvo, prebivalite i adresa stana branih drugova; dan, mesec i godina roenja, dravljanstvo, prebivalite i adresa stana stana branih drugova; dan, mesec, godina i mesto zakljuivanja braka, kao i izjave branih drugova o njihovom prezimenu. U matinu knjigu venanih upisuju se i lina imena roditelja branih drugova, lina imena i prebivalita svedoka pri zakljuenju braka, lino ime slubenog lica pred kojim je brak zakljuen i lino ime matiara. U matinu knjigu venanih naknadno se upisuju: oglaavanje braka nepostojeim, ponitenje braka i razvod braka. Ako pri zakljuenju braka jednog branog druga zastupa punomonik, u matinu knjigu venanih upisuje se lino ime i prebivalite punomonika.Matina knjiga umrlih: Matina knjiga umrlih je knjiga u koju se upisuje injenica smrti, sa sledeim podacima: lino ime umrlog, njegovo prezime pre zakljuenje braka, dan, mesec, godina, as i mesto smrti, dan, mesec, godina i mesto roenja, brano stanje, dravljanstvo, prebivalite i adresa stana. U matinu knjigu umrlih upisuje se i lino ime branog druga ako je umrli bio u braku, lina imena roditelja umrlog, lino ime i prebivalite lica koje je prijavilo injenicu smrti, odnosno naziv ustanove ako je smrt prijavila ustanova. U matinu knjigu umrlih upisuje se i proglaenje nestalog lica umrlim i injenica smrti dokazana u sudskom postupku.Ostale odredbe: Sve tri matine knjige vode se u po dva primerka. Drugi primerak matinih knjiga se vodi kao prepis ili overena fotokopija prvog primerka izvornika ili se vodi na sredstvima za obradu podataka. O linim stanjima dravljana republike Srbije u inostranstvu matine knjige vode diplomatska i konzularna predstavnitva Srbije u inostranstvu. ESPROPRIJACIJAEksproprijacija, oznaava prinudno oduzimanje privatne imovine u optem interesu, uz pravinu naknadu koja se vezuje za trinu vrednost eksproprisane nepokretnosti. Eksproprijacija se vri u korist drave, za potrebe ostvarenja javnog interesa, kao to je izgradnja objekata od javnog znaaja (aerodrom, bolnica i sl) ili irenja industrijske zone, potrebe eksploatacije rudnih bogatstava i drugih javnih projekata.Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima moe ograniiti, samo uz pravinu naknadu koja ne moe biti nia od trine cene nepokretnosti (naknada), ako to zahteva opti interes utvren na osnovu Zakona. Opti interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvruje se zakonom. Nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju se zemljita, zgrade i drugi graevinski objekti.Eksproprijacijom moe da se ustanovi i slubenost na nepokretnosti ili zakup na zemljitu na odreeno vreme (nepotpuna eksproprijacija). Zakup moe da se ustanovi samo u sluaju kada e se zemljite, s obzirom na svrhu za koju se zakup predlae, koristiti ogranieno vreme, a najvie do tri godine (za istraivanje rudnog i drugog blaga, korienje kamenoloma, vaenje gline, peska i ljunka, zakup prirodnih dobara za stavljanje pod zatitu i sl.). Po proteku roka na koji je izvrena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je duan da zemljite vrati u prvobitno stanje. Zemljite koje treba da slui odreenoj potrebi u vezi sa izgradnjom objekata (radi smetaja radnika, materijala, maina i sl.) moe se privremeno zauzeti, a najdue do tri godine (privremeno zauzimanje). Privremeno zauzimanje e se ukinuti im prestane potreba zbog koje je odreeno i zemljite vratiti u prvobitno stanje.Na odreenoj nepokretnosti moe se dozvoliti vrenje pripremnih radnji u svrhu eksproprijacije. Eksproprijacija se moe vriti za potrebe federacije, Republike, pokrajine, grada, optine, drutvenih i dravnih fondova i javnih preduzea, ako zakonom nije drugaije odreeno. U postupku eksproprijacije moe da se ustanovi slubenost u korist graana, ako je to zakonom predvieno, radi postavljanja vodovodnih cevi, elektrinih i telefonskih kablova i sl. Eksproprijacijom nepokretnosti korisnik eksproprijacije stie pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvrena. Ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemoguena ili bitno oteana njegova egzistencija, eksproprisae se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti.Naknada za eksproprisanu nepokretnost odreuje se u novcu, ako zakonom nije drukije odreeno. Eksproprisana nepokretnost moe se vratiti ranijem sopstveniku u svojinu pod uslovima propisanim zakonom.Vlada RS moe utvrditi opti interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe dravnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, obezbeenja zatite ivotne sredine i zatite od elementarnih nepogoda, za eksploataciju rudnog blaga, kao i za izgradnju stanova kojima se reavaju stambene potrebe socijalno ugroenih lica. U predlogu za dozvolu vrenja pripremnih radnji moraju se naznaiti svrha radi koje se namerava da predloi eksproprijacija, nepokretnost na kojoj se namerava vrenje pripremnih radnji, sopstvenik te nepokretnosti, priroda, obim i svrha radnji, kao i vreme njihovog trajanja. O predlogu za dozvolu vrenja pripremnih radnji reava ministarstvo nadleno za poslove finansija.Pravno lice u iju je korist dozvoljeno vrenje pripremnih radnji duno je da za to sopstveniku nepokretnosti plati naknadu propisanu zakonom.Predlog za eksproprijaciju moe podneti korisnik eksproprijacije tek poto je u skladu sa zakonom utvren opti interes za eksproprijaciju nepokretnosti. U ime RS-e predlog za eksproprijaciju podnosi republiki javni pravobranilac. U ime pokrajine, grada, odnosno optine predlog za eksproprijaciju podnosi nadleni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa pokrajinu, grad, odnosno optinu. Predlog za eksproprijaciju podnosi se optinskoj upravi optine na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predloena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrivanja opteg interesa za eksproprijaciju.Na podrujima zahvaenim zemljotresom, poplavom, poarom, ekolokim udesom ili drugom elementarnom nepogodom veeg obima, eksproprijacija se vrsi radi izgradnje objekata i izvoenja radova kojima se otklanjaju posledice prouzrokovane tom nepogodom. Zemljite se moe privremeno zauzeti i kada je to potrebno radi postavljanja i izgradnje privremenih objekata (poslovni objekti, objekti za smetaj stanovnika i imovine i sl.). Vrednost objekta koji se daje u svojinu ili susvojinu na ime naknade i vrednost ekproprisanog objekta, u sluaju zasnivanja prava svojine ili susvojine, odreuje se prema trinoj ceni tih objekata u momentu zasnivanja prava svojine, odnosno susvojine. Visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti odreuje se po trinoj ceni, prema okolnostima u momentu zakljuenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donoenja prvostepene odluke o naknadi. Naknada za privremeno zauzimanje zemljita odreuje se u visini i na nain kako je to zakonom propisano za naknadu u sluaju ustanovljenja zakupa. Sporazum o novanoj naknadi izvrava nadleni sud, a sporazum o drugim oblicima naknade izvrava optinska uprava.Prava na nepokretnosti u dravnoj ili drutvenoj svojini mogu se reenjem optinske uprave oduzeti ili ograniiti i preneti na drugog nosioca prava na nepokretnosti u drutvenoj ili dravnoj svojini, ako to zahteva opti interes (administrativni prenos). U sluaju administrativnog prenosa zemljita ili drugog prirodnog bogatstva u drutvenoj svojini, nosilac prava na zemljitu ili drugom prirodnom bogatstvu koje je stekao bez naknade ima pravo na naknadu samo za rad i sredstva uloena u to zemljite ili drugo prirodno bogatstvo.

PREKRAJNI POSTUPAK (organi, mesa nadlenost, pokretanje postupka, alba)Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak i postupak izvrenja odluke. Prekraj je: protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj. Nema prekraja ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva bitna obeleja prekraja. Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo zakonom, odreeno kao prekraj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen. Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom.Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati samo kazne i zatitne mere predviene i u granicama koje odreuje ovaj zakon. Organi mogu propisivati prekrajne kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima odreenim zakonom. Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere ne moe ovo pravo preneti na druge organe.Vrste i svrha prekrajnih sankcija:Prekrajne sankcije su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere. Na uinioca prekraja primenjuje se zakon odnosno propis koji je vaio u vreme izvrenja prekraja. Za prekraj predvien propisima RS kaznie se uinilac ako je prekraj uinjen na teritoriji RS-e ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije RS-e. Niko ne moe biti kanjen u prekrajnom postupku dva ili vie puta za istu prekrajnu radnju. Nee se kazniti za prekraj lice koje je u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup pravosnano oglaeno krivim za delo koje ima i obeleja prekraja. Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati kazna protiv lica koja uivaju diplomatski imunitet.Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem:Prekraj je izvren neinjenjem kad je propisom predvieno kao prekraj, proputanje da se preduzme odreeno injenje. Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila. Nema prekraja ako je: radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj odbrani. Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad. ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj nudi. Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. ako je radnja propisana kao prekraj uinjena pod uticajem sile ili pretnje. Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno propisano.Fiziko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekraj samo kad je to propisom o prekraju predvieno. Fiziko lice je odgovorno za prekraj ako je u vreme izvrenja prekraja bilo uraunljivo i prekraj izvrilo sa umiljajem ili iz nehata. Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen skrivljeno preduzetom radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica. Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za prekraj. Nije uraunljiv uinilac prekraja koji u vreme izvrenja prekraja nije mogao shvatiti znaaj svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duevne bolesti ili druge tee duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja. Kriv je uinilac koji je u vreme kada je uinio prekraj postupao sa umiljajem ili iz nehata. Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje. Nije kriv za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda postoji kad je uinilac u vreme izvrenja prekraja pogreno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, njegova radnja bila dozvoljena. Nepoznavanje propisa kojim je prekraj predvien ne iskljuuje odgovornost, ali uinilac prekraja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja zabranjena, moe se blae kazniti. Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj. Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio. Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole. Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna. Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana poroaja. Novana kazna rad u javnom interesu i moe trajati krae od 20 asova niti due od 240 asova, s tim to se ne moe obavljati due od dva asa dnevno. kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18. Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne.

Prekrajni postupak naela: Naelo zakonitosti: zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predvia ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija: Uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni sud i organ dravne uprave (u daljem tekstu: organ uprave) koji vodi prekrajni postupak po ovom zakonu. Optuno naelo: Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog. Utvrivanje istine: Sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist. Pomo neukoj stranci: Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava. Ekonominost prekrajnog postupka: Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke. Slobodna ocena dokaza: Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju. Pravo na odbranu: Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u sluajevima predvienim zakonom. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu na branioca. Upotreba jezika u prekrajnom postupku Dvostepenost prekrajnog postupka: Protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu moe se izjaviti alba ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Presuda doneta u prekrajnom postupku postaje pravosnana danom donoenja presude Vieg prekrajnog suda, a reenje organa uprave danom donoenja presude mesno nadlenog prekrajnog suda. Naknada tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu: Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je bez osnova zadrano ima pravo na naknadu tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena zakonom. Pravna pomo Sudovi i organi uprave koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim sudovima pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti.Organi nadleni za voenje postupka:Nadlenost sudova: Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi, ukoliko za voenje prekrajnog postupka nisu nadleni organi uprave. Prekrajni sud sudi u veu sastavljenom od troje sudija kada odluuje o albama na odluke organa uprave Prekrajni postupak u drugom stepenu, po albama na presude prekrajnih sudova vodi Vii prekrajni sud. Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija. prekrajni postupak po albama na reenja organa uprave vodi mesno nadlean prekrajni sud. Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke suda, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom. Vii prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac. Opta mesna nadlenost: Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan. Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv pravnog lica nadlean je i za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac prekraja lan posade, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda odnosno matino pristanite vazduhoplova. Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Supsidijarna mesna nadlenost: Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica ukoliko se vanost propisa kojim je prekraj odreen prostire i na podruju na kome se nalazi njegovo prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica. Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili boravite okrivljenog, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni pronae odnosno uhvati ili se sam prijavi.Kumulacija mesne nadlenosti: Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje prekrajnog postupka nadlena dva ili vie sudova, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog organa prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet nadlean je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupka-Podnesci i Zapisnici: Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik. Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se alju potom. Kratka i hitna obavetenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain. Slubenik koji je primio telefonski ili na drugi nain, obavetenje koje nije u pisanom obliku, nainie o tome zabeleku i priloiti je u spis predmeta. Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se radnja preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju.Pokretanje prekrajnog postupka: Podnosilac zahteva Prekrajni postupak pokree se na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ ili oteeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti, prekrajni postupak pokree se pred organom uprave, odmah po saznanju za prekraj. Ovlaeni organi su organi uprave, ovlaeni inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koje vre javna ovlaenja u iju nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni. Oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ima poloaj stranke u postupku. Javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana podnete prekrajne prijave, pismeno obavesti oteenog da li je pokrenuo postupak. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno i sadri sve bitne podatke. Kome, ta, gdeNeuredan zahtev: Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud, odnosno organ uprave ako se pred njim vodi prekrajni postupak. Ako zahtev ne sadri sve podatke ili nije dostavljen u dovoljnom broju primeraka, zatraie se od podnosioca zahteva da ga u odreenom roku dopuni, odnosno dostavi ostale primerke. U sluaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je odustao od zahteva i zahtev e se odbaciti. Rok ne moe biti dui od petnaest dana.Ispitivanje uslova za pokretanje postupka: Kad nadleni sud, odnosno organ uprave primi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, ispitae da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka i odluiti o daljem toku postupka. Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka, zahtev za pokretanje postupka, odbacie reenjem. Ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka:

kad radnja opisana u zahtevu nije prekraj, kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka, kad postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj okrivljenog, kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka, kad je zahtev podneo neovlaeni organ tj neovlaeno lice, kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti.

Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, donee reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. Reenje, odnosno zakljuak sadri oznaenje lica protiv koga se pokree prekrajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekraja. Ako je zahtev podnesen protiv vie lica ili za vie prekraja, u reenju se moraju naznaiti sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekraje. Reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka ne dostavlja se podnosiocu zahteva ni okrivljenom. Protiv reenja, odnosno zakljuka iz prethodnog stava alba nije dozvoljena.Redovni pravni lekoviPodnoenje albe: Protiv presude prekrajnog suda moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu, a protiv reenja organa uprave, mesno nadlenom prekrajnom sudu. alba se predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo prvostepenu odluku. alba se podnosi u roku od 8 dana od dana usmeno saoptene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili reenja. albu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva. alba se moe izjaviti uvek na presudu i reenje organa uprave a na druga reenja doneta u prekrajnom postupku samo ako pravo na albu zakonom dozvoljeno. U korist okrivljenog albu mogu izjaviti njegov branilac, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici. Kao i predstavnik pravnog lica kao i fiziko lice ovlaeno da ga predstavlja ili zastupa.Suspenzivno dejstvo albe: Blagovremeno izjavljena alba odlae izvrenje odluke, osim u sluajevima kad je zakonom drugaije odreeno. Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odrei prava na albu poto je odluka saoptena, a od izjavljene albe mogu odustati do donoenja drugostepene presude. Odricanje i odustajanje od prava na albu ne moe se opozvati.alba treba da sadri oznaenje odluke protiv koje se alba izjavljuje, navode u emu je podnosilac albe nezadovoljan odlukom i potpis podnosioca albe. U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi. Pozivajui se na nove injenice podnosilac albe je duan da navede dokaze kojima bi se te injenice imale dokazati. Ako podnosilac albe u albi iznosi nove dokaze, duan je navesti zato te dokaze nije ranije izneo, kao i injenice koje tim dokazima eli dokazati.Odluka se moe pobijati:1. zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka;2. zbog povrede odredaba materijalnog prava iz Zakona o prekrajima i drugih propisa;3. zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;4. zbog odluke o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima prekrajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.Postupak po albi: Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlaenog lica izjavljenu albu odbacie reenjem sud, odnosno organ uprave. Blagovremenu, dozvoljenu i od ovlaenog lica izjavljenu albu, prekrajni sud e sa spisima predmeta dostaviti Viem prekrajnom sudu, a organ uprave mesno nadlenom prekrajnom sudu, u roku od tri dana. Protiv pravosnane presude moe se podii zahtev za zatitu

OSNOVNI ELEMENTI UPRAVNOG POSTUPKA (uesnici, odnos stranaka, organi, pozivanje,dostavljanje)Upravni postupak: znai nain rada uprave prilikom donoenja upravnih akata. Dakle, to je pravom regulisan nain kojim uprava reava rad sa pravima i obavezama stranaka. To je procedura koja regulie pojedina pravila ponaanja, tako to konkretizuje opta pravila na pojedine ivotne situacije i lica. Upravni postupak se sastoji od skupa pravnih pravila koja ureuju poloaj uesnika i tok procedure: od pokretanja postupka, donoenja upravnog akta i njegove upravne kontrole, do njegovog izvrenja. Zbog raznovrsnosti reavanja stvari postoji: Jedan opti upravni postupak: vredi za sve vrste upravnih stvari i obuhvata zajednika procesna pravila. I vie posebnih upravnih postupaka: odnose se na pojedine vrste takvih stvari (carine, porezi, eksproprijacija, unutranji poslovi). Oni su samo delimino postupci.

Odnos optih i posebnih postupaka postavljen je po principu odnosa opteg i specijalnog zakona. Posebni postupci primarni a opti postupci se primenjuju na ona pravila koja nisu ureena pravilima posebnih postupaka. Upravni postupak (opti i posebni) moraju biti ureeni Zakonom. Nadleni organiPojam i vrste nadlenosti: nadlenost prestavlja pravo i dunost jednog organa uprave da reava odreenu upravnu stvar na odreenoj teritoriji. Razlikujemo:

Stvarnu nadlenost: to je pravo i dunost za reavanje upravnih stvari s obzirom na njihovu vrstu. Odreuje se na opti nain (propisima o organizaciji uprave) a konkretno propisima kojima se ureuju pojedine upravne oblasti (npr. porezi, zdravstvo, umarstvo). Mesna nadlenost: pravo i dunost za reavanje odreenih upravnih stvari s obzirom na teritoriju (podruje). Da bi jedan organ postupao u nekoj stvari kao nadlean treba da ima i stvarnu i mesnu nadlenost, a njegovo postupanje mora biti u okviru vremenske nadlenosti.Pravila za odreivanje mesne nadlenosti: kada mesna nadlenost za pojedine stvari nije dovoljno jasno odreena, primenjuju se pravila za odreivanje koje propisuje ZUP. Po ovim pravilima mesna nadlenost odreuje se prema mestu gde se nalazi nepokretnost, mesto sedite pravnog lica, mesto prebivalita stranke, ili mesto gde je nastao povod postupka. Promena nadlenosti: Nadlenost se ne moe menjati voljom uprave ili stranaka. Postoje 3 zakonom doputene mogunosti za promenu nadlenosti: Delegacija nadlenosti: mogunost prelaska nadlenosti sa jednog na drugi organ u toku trajanja postupka (promena prebivalita pravnog ili slubenog lica). Supstitucija nadlenosti: preuzimanje od strane vieg organa i sam je rei. Sporazumna promena nadlenosti: sporazum dve ili vie nadlenosti.

Prostorna i personalna nadlenost: iz mesne nadlenosti proizilazi pravo i dunost organa da postupa po itavom svom podruju, kao i u odnosu na sva lica. Ovo pravilo crpi izuzetke, jer postoje odreena prostorna i personalna ogranienja nadlenosti. Npr, razdvajanje civilnih i vojnih vlasti, i privilegije prema konzularnim i diplomatskim predstavnicima. Pravna pomo: Pravna pomo se sastoji od preduzimanja pojedinih radnji sa strane organa sa drugog podruja (sasluanje svedoka, uviaj, vetaenje, itd), a na molbu organa koji vodi postupak. Ona se trai putem slubene zamolnice, a zamoljeni organ je duan da prui pomo u roku od 30 dana. Uprava od sudova moe traiti pomo samo na osnovu pravnih propisa. Sukob nadlenosti: situacija u kojoj se dva ili vie organa proglase nadlenim ili ne nadlenim za istu upravnu stvar, zove se sukob nadlenosti. On moe biti: Pozitivan sukob nadlenosti: postoji onda kada dva ili vie organa smatraju da su nadleni za reavanje jedne upravne stvari. Negativan sukob nadlenosti: kada dva ili vie organa odbijaju da ree neku upravnu stvar, smatrajui da nisu nadleni za reavanje. Ovi sukobi javljaju se i sa mesnom i sa stvarnom nadlenou. Do sukoba nadlenosti moe doi do izmeu samih organa uprave, izmeu njih i imalaca javnih ovlaenja ili izmeu samih imalaca ovlaenja, kao izmeu navedenih subjekata i sudova. Subjekt koji razreava ovakvu situaciju je organ odreen zakonom: Ustavni sud; Vlada; Rukovodilac organa dravne uprave; Pokrajinsko izvrno vee; Optinsko (gradsko) vee; Naelnik optinske(gradske) uprave.Slubeno liceSlubeno lice pojam: To je slubenik nadlenog organa, stareina vlasti koji vodi postupak i eventualno reava u upravnim stvarima ili samo preduzima odreene radnje u postupku. Razlikuju se 3 vrste slubenih lica: Ona koja vode postupak ali nemaju ovlaenje za reavanje upravne stvari Ona koje vode postupak i imaju ovlaenje za upravne stvari (donose upravne akte) Ona koja samo obavljaju pojedine radnje u postupku pre donoenja upravnog aktaPravo donoenja upravnih akata pripada izvorno stareini organa, a on moe da ovlasti i pojedine slubenike. Izuzee slubenog lica: je mogunost da se izuzme slubeno lice od obavljanja pojedinih radnji u postupku ili od reavanja upravne stvari, zbog sumnje u njegovu objektivnost i izbegavanja sukoba interesa. To je tzv. Princip dobre uprave. O izuzeu u oba sluaja odluuje zakljukom stareina organa. Za izuzee stareine nadlena je Vlada, a za pokrajinski i optinski organ njegov izvrni organ. Na zakljuak o izuzeu nije doputene posebna alba, ali je mogue da se on pobije u okviru albe i tube. Apsolutni razlozi za izuzee: su nabrojani u Zakonu. Lice e se izuzeti ako: U predmetu koji se vodi ono je stranka, saovlaenik, saobaveznik, svedok, vetak, punomonik ili zastupnik Ako je sa strankom, njenim zastupnikom ili punomonikom srodnik po krvi u prvoj liniji, u pobonoj liniji do IV tog stepena, brani drug, srodnik po tazbini, ak i kad je brak prestao Je sa strankom u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca U prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u donoenju reenjaZahtev za izuzee slubenog lica moe podneti i stranka. Relativni razlozi za izuzee: nisu navedeni u Zakonu. To mogu biti bilo koji razlozi koji dovode do sumnje u slubeno lice. Npr. prijateljstvo ili neprijateljstvo sa strankom, srodstvo daljeg stepena, konkubinat, itd. Ovde ne dolazi do prekida rada slubenog lica, za vreme dok se ne odlui o izuzeu. Stranka u upravnom postupku: to je lice o ijim pravima i obavezama se odluuje u upravnom postupku: Lice povodom ijeg zahteva je pokrenut postupak (aktivna stranka). Lice trai da mu se prizna neko pravo, umanji ili prekine obaveza Lice kome su u postupku, pokrenutom po slubenoj dunosti utvruje neka obaveza ili odluuje o njegovom pravu (pasivna stranka). Lice koje radi zatite svojih prava ili pravnih interesa (zainteresovano lice)ima pravo da uestvuje u postupku (uzgredna stranka ili intervenijent). Lice koje moe ako uestvuje u postupku da zatiti svoja prava i interese.

Prema broju lica razlikuju se: Jednostranake upravne stvari: ovde postoji jedno lice kao stranka ili vie lica koja imaju zajedniki interes (procesna situacija). Viestranake upravne stvari: postoje dve ili vie stranaka sa suprotstavljenim interesima (npr. dva lica trae dozvolu za postavljanje kioska). Ove stranke nazivaju se kolidirajue stranke, a takve upravne stvari kontradiktorne upravne stvari.Stranaka sposobnost: je sposobnost lica da bude nosilac prava i obaveze o kojima se odluuje u postupku. Tu sposobnost imaju sva pravna i fizika lica. Takoe, dravni organi, organizacije, naselja, druga lica i drugi kolektiviteti bez svojstva pravnog lica. Kao i sindikalne organizacije. Procesna sposobnost: to je sposobnost lica da samostalno obavlja radnje u postupku (da podnosi zahteve, daje izjave, ulae albu i dr). Tu sposobnost imaju sva poslovno fizika lica sa 18 godina ivota. Ali i kada je dozvoljeno zakonom deci sa 14 godina (izjava dravljanstva). Lica koja su poslovno sposobna mogu sama da obavljaju radnje ili da angauju punomonike. A lica bez procesne sposobnosti moraju angaovati zakonske zastupnike.Stranaka legitimacija: predstavlja odnos izmeu jednog lica i upravne stvari (predmet upravnog postupka). Tu sposobnost lice ima ako se radi o njegovoj stvari (ako se reava u njegovom pravu, obavezi ili pravnom interesu).Ostali uesnici u postupkuEventualni uesnici postupka: zastupnici i predstavnici stranaka; svedoci; vetaci; tumai; javni tuilac; javni pravobranilac i drugi dravni organi. Javni tuilac i javni pravobranilac: uestvuju kada su Zakonom ovlaeni. tite javni interes i imaju prava i dunosti stranke u postupku. Svedoci; vetaci; tumai: javljaju se kod izlaganja dokaza. Zakonski zastupnik ili predstavnik stranke: jeste Zakonom odreeno lice koje preduzima radnje postupka za ime i raun procesno nesposobne osobe. Vai i za fizika i pravna lica. Privremeni zastupnik: postavlja ga organ koji vodi postupak kada se radi o hitnim sluajevima. Punomonik: je lice koje stranka ovlasti da preduzima procesne radnje za njeno ime i raun. Zajedniki predstavnik tj. zajedniki punomonik: preduzima predmet za vie stranka koje istupaju u istom predmetu. Sluajni uesnici: to su oni koji imaju faktiki interes za ishod postupka (podnosioci prijava, predstavki, upozorenja i sl. Akata). Oni se nalaze van postupka i nisu aktivni uesnici.Optenje uesnika u upravnom postupku: To su naini odvijanja komunikacije izmeu organa koji vode postupak i stranaka. To su: podnesci, dostavljanje, pozivanje, zapisnik i razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka. Podnesi: to su razliita saoptenja kojima se stranke i drugi uesnici u postupku obraaju upravi. To su: zahtevi, obrasci, molbe, albe, prigovori i dr. Podnesi mogu biti: Pismeni predaju se neposredno preporuenom potom, telegramom ili telefaksom. Usmeni: izjavljuju se na zapisnik nadlenog organa, a kratki se mogu davati telefonom ako je mogue.Podnesi se mogu predavati svakim radnim danom nadlenom organu. Za usmene bez roka moe se odrediti poseban sat tj. dan. Organ je duan da primi podnesak, a slubeno lice da potvrdi njihov prijem. Za podneske koji stignu potom, organ koji ih prima prosleuje ih nadlenom organu na reavanje i obavetava podnosioca. Podnesak mora biti razumljiv i sadrati posebne elemente: ime organa kome se upuuje; predmet na koji se odnosi; zahtev tj. predlog; ko je zastupnik, punomonik ili predstavnik; ime, prezime, boravite, adresa ili firma i sedite podnosioca, tj. zastupnika. Podnosilac mora svojeruno da potpie podnesak, ako nije pismen da ga onda potpie neko drugo lice (porodica ili punomonik). Nerazumljivi i nepotpuni podnesci se smatraju podnescima sa nedostacima. Tada organ odreuje rok za otklanjanje nedostataka, ako se to ne uradi podnesak se odbacuje zakljukom. Protiv zakljuka je mogua alba. Podnesak sa vie zahteva podrazumeva da je stranka jednim podneskom iskazuje vie zahteva (npr. pored dozvole za gradnju trai se i dozvola za kanalizaciju). Dostavljanje: podrazumeva se upuivanje pismenih akata od strane uprave strankama i drugim licima kojima su namenjena. Za takve akte (pozive, reenja, zakljuke i druge spise) koristi se zajedniki pojam pismena,a za lica kojima se upuuju primaoci ili adresati. Za lica koja dostavljaju akte dostavljai. Bez dostavljanja stranci upravni akt ne proizvodi pravna dejstva, i nije konaan, izvran i pravosnaan. Ako se dostavljanje ispuni, akt proizvodi pravna dejstva i tada teku rokovi za albu, tj. nastupanje izvrnosti. Postoje pravila o nainu, vremenu i mestu dostavljanja. Nain dostavljanja: vri se potom, telefaksom ili preko dostavljaa, a izuzetno adresat moe biti pozvan u organ uprave da primi pismeno koje mu treba uruiti. Organ ije se pismeno dostavlja odreuje koji e biti nain dostavljanja. Vreme dostavljanja: radnim danom i to danju. Ako postoje vani razlozi moe se dostaviti i nedeljom ili na dan dravnog praznika kao i nou ako je potrebno. Mesto dostavljanja: ono se vri u stanu, poslovnoj prostoriji ili radnom mestu adresata, a advokatima u njihovu kancelariju. Moe i van tih prostorija ako adresat na to pristane, ili na bilo kom mestu kojem se zatekne. Dokaz o dostavljanju: potvrda o izvrenom dostavljanju (dostavnica) koju potpisuju primalac i dostavlja. Na dostavnici se pie datum prijama od strane dostavljaa. Ako primalac odbija da primi dostavnicu, dostavlja na dostavnici to belei i smatra se da je dostavljanje uredno izvreno. Greke u dostavljanju: uglavnom nastaju zbog neodgovornog dostavljaa ili drugih lica. Ako se utvrdi greka, smatra se da je dostavljanje izvreno tek onog dana kada lice stvarno dobije pismeno. U sluaju nestanka urednost dostavljanja se moe dokazati i drugim sredstvima. Postoje 3 vrste dostavljanja: Obavezno lino dostavljanje: pismeno se uruuje licu kojem se dostavlja. Ovo dostavljanje je obavezno kada od dana dostavljanja poinje da tee rok koji se ne moe produiti, kada to propisuje zakon ili organ koji to odredi. Umesto adresatu, moe se uruiti njegovom zakonskom zastupniku, punomoniku i smatrae se uredno dostavljenim Posredno dostavljanje: podrazumeva predaju i nekom drugom licu ne samo adresatu. Ako se adresat ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji i radnom mestu pismeno se moe uruiti onome ko se tu zatekne. Ako se ne moe ni ovako uruiti pismeno se polae kod organa na ijem podruju je prebivalite, odnosno boravite adresata ili poti, na vratima stana ili radnom mestu o tome gde se pismeno moe podii. Posebni sluajevi dostavljanja: obuhvata dostavljanje licima koja se nalaze u posebnim situacijama (inostranstvo, zatvor, vojska, policija)Ostali naini optenja Pozivanje: obino ide pismenim pozivom. Poziv je propisan Zakonom u zavisnosti ko se poziva (strana, svedok, vetak ili dr). Zapisnik: Pismeno koje se sastavlja u usmenoj raspravi, usmenim izjava stranaka. Za manje vane radnje postupka sastavlja se zabeleka u spisima predmeta. Sadrina zapisnika je ureena Zakonom. Razgledanje spisa i obavetavanje u toku postupka: stranke mogu da razgledaju spise premeta i da o svom troku prepiu ili fotokopiraju potrebne skice.

ROKOVI u upravnom postupkuRok je izvestan period vremena u kojem treba da se preduzme neka radnja ili posle ijeg isteka treba da se preduzme neka radnja u upravnom postupku. Rokovi u upravnom postupku se raunaju na godine, mesece, dane i sate. Ako se rauna na dane, ne rauna se na dan dogaaja (dostavljanja ili saoptenja), nego se uzima prvi neradni dan od kog poinje da tee rok. Ako se rauna na godine ili mesece, onda on poinje da tee narednog dana od dostavljanja ili saoptenja, a zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po broju odgovaraju danu kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno. Npr. rok od mesec dana koji je poeo da tee 10.03. a zavrava se 10.04. Ako u mesecu u kom istie rok nema tog dana, onda se rok zavrava poslednjeg dana u tom mesecu (februar i meseci sa 30 dana). Ako poslednji dan roka pada u nedelju, ili na dan dravnog praznika ili ne radni dan, rok e istei prvog narednog radnog dana. Smatra se da je podnesak predat u roku ako je stigao pre isteka roka. Od ovog pravila postoje 3 izuzetka:

Kada je podnesak upuen potom, preporueno ili telegram-kao dan predaje organu smatra se dan predaje poti Za lica u vojnoj jedinici-dan predaje smatra se da predaje vojnoj jedinici Za lica liena slobodne- dan predaje smatra se dan predaje ustanovi u kojoj se nalazi

Najvanija podela rokova je ona s obzirom na posledice usled proputanja roka. Oni se dele na:

Prekluzivne: ako se ovaj propusti gubi se pravo preduzimanje radnje koja se trebala preduzeti u odreenom roku ili Dilatorne: ovo pravo se ne gubi, ve organ odreuje novi rok.

Zakonom odreeni rokovi i oni koje odreuje organ koji vodi postupak: oni se ne mogu produavati voljom stranaka ili organa, i njihovim proputanjem nastupaju posledice; drugi se mogu odreivati kada je to potrebno. Produivi: odreuje ih slubeno lice i Neproduivi: nema mogunosti produenja Subjektivni: poetak raunanja zavisi od saznanja lica za neku injenicu; Objektivni: teku od nastupanja odreene injenice Apsolutno odreen: tano odreeni; Relativno odreen: odreuje se kao protok vremena koji e nastupiti (npr. rok za albu 15 dana od dana dostavljanja reenja). Oni su i zavisni jer se njihov poetak rauna prema nekoj injenici. Orijentacioni rokovi: orjentacija (npr. po pravilu 8 dana) i slubeno lice precizira duinu roka. Okvirni rokovi: predviena je njegova min i max duina ( u roku kraem od 8, ne due od 15 dana), i slubeno lice precizira duinu roka. Povraaj u preanje stanje: Mogunost za stranku da trai da vrati postupak u stanje u kom je bilo pre nego to je propustila rok za preduzimanje neke radnje (opravdano). Ona moe da trai povraaj u 3 sluaja: Ako je bez sopstvene krivice iz opravdanih razloga propustila da u roku izvri neku radnju (nepredvieni dogaaj, bolest, via sila..) Da stranka iz neznanja podnela podnesak ali ne nadlenom organu Da je omakom propustila rok, ali je podnesak primljen od nadlenog organa 3 dana kasnije po isteku roka.

Stranka mora navesti u predlogu razloge proputanja roka. Predlog se podnosi u roku od 8 dana oda dana prestanka razloga koji su nastupili tj od dana saznanja za proputanje roka (subjektivni rok) a najkasnije u roku od 3 meseca (objektivni rok). Predlog se podnosi organu pred kojim se treba izvriti proputena radnja. Organ reava o predlogu zakljukom, moe su uloiti alba ako je zakljuak negativan i doneo ga je prvostepeni sud.

PRVOSTEPENI I DRUGOSTEPENI POSTUPAKPROVOSTEPENI POSTUPAK-pokretanje postupka: Prvostepeni upravni postupak se sastoji iz pet faza:1. Faza pokretanja upravnog postupka: 2.Faza upravnog postupka do donoenja reenja3.Faza donoenja reenja4.Faza po albi ( eventualna faza )5.Faza prinudnog razreenja (eventualna faza)

Upravni postupak se moe pokrenuti na dva naina : Pokretanje po slubenoj dunosti: je mogue kada je to predvieno propisima i kada nadleni organ utvrdi ili sazna da treba pokrenuti postupak radi zatite javnog interesa s obzirom na postojee injenino stanje. Pokretanje na zahtev stranke: Uslovi za pokretanje upravnog postupka su stranaka sposobnost, aktivna stranaka legitimacija, da bude upravna stvar, da stvar ve nije pravosnano reena i da postoji nadleni organ. Pokree se u cilju sticanja ovlaenja i prava stranke u samom postupku.

Ako nadleni organ utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje upravnog postupka on odbacuje zahtev donosei zakljuak o njegovom odbacivanju. Na ovaj zakljuak se moe uloiti alba.Spajanje stvari u jedan postupak: podrazumeva reavanje vie upravnih stvari u jednom postupku. Ovaj postupak se moe voditi samo pod uslovom da je isti nadleni organ nad svim strankama i da su interesi stranka zasnovani na istom pravnom osnovu i injenicama odnosno, da su i slinom ili istom injeninom stanju. Kada su ispunjeni svi ovi uslovi nadleni organ koji vodi postupak odluuje o pokretanju i voenju zajednikog postupka. Moe da se pokrene i putem javnog saoptenja ako se radi o licima sa bitno istim zahtevima koja su organu nepoznata ili se ne mogu precizno odrediti.Dispozitivne stranake radnje: Izmena zahteva: Stranka koja je pokrenula postupak moe da promeni svoj prvobitni zahtev. Moe da menja svoj zahtev sve do donoenja prvostepenog reenja ili da umesto njega stavi novi samo pod uslovom da se zasnivaju na bitnim elementima injeninog stanja. Organ odluuje da li se promena zahteva prihvata, a ako ne, donosi poseban zakljuak o tome. Odustanak od zahteva: Stranka moe da odustane od svog zahteva do donoenja drugostepenog reenja. Tada nestaje razlog zbog kog je stranka pokrenula postupak i organ obustavlja dalje voenje postupka osim ako postupak nije od opteg znaaja i interesa ili ako suprotna strana insistira na daljem voenju postupka. Da bi se zahtev obustavio , stranka koja hoe da odustane mora da da izriitu izjavu o tome nadlenom organu. Poravnanje: Da bi dolo do poravnanja to mora da bude viestranaka stvar. Poravnanje je u stvari ugovor kojim suprotne stranke u upravnom sporu sporazumno reavaju sporne odnose. Poravnanje ne sme biti protivno javnom interesu ili ii na tetu treih lica i mora da se zakljui pred slubenim licem nadlenog organa posle itanja zapisnika o poravnanju.

Faza do donoenja reenja: Glavna odluka u upravnom postupku je sadrana u reenju. Njime se zavrava upravni postupak. Prva faza upravnog postupka je pokretanje samog postupka, a druga ispitni postupak. U ispitnom delu upravnog postupka se utvruju odlune injenice i stranci se omoguava da ostvari i zatiti svoja prava i pravne interese. ZUP propisuje da se u naelu vodi skraeni postupak, a ako ne postoje uslovi za to vodie se kao redovni. Dokazni postupak je sastavni deo ispitnog postupka. On ima dva tradicionalna naela: istrano naelo, dokaze prikuplja po slubenoj dunosti organ koji vodi postupak stranako naelo, kada dokaze nudi zainteresovana stranka.Kao dokazno sredstvo upotrebie se sve to je podobno za utvrivanje injeninog stanja u konkretnom sluaju. A to mogu biti: isprave, reprodukcija kopije isprave, svedoci, izjave stranke, vetaci, uviaj. Postoje dve vrste ispitnih postupaka:Skraeni ispitni postupak: odmah se pristupa donoenju reenja, ne vodi se prethodno posebni postupak, upravna stvar se reava neposredno i ovaj postupak nastupa odmah posle pokretanja upravnog postupka. Nadleni organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar neposredno: Ako je stranka u svom zahtevu navela injenice i podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica ili injenica koje su organu poznate. Ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu slubenih podataka kojima organ raspolae, a nije potrebno sasluanje stranke Ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na osnovu injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju Kada se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim.

Poseban ispitni postupak: sprovodi se kad se upravna stvar ne moe reiti po skraenom ispitnom postupku. Kada je potrebno utvrivanje odlunih injenica i okolnosti koje su od znaaja za razjanjenje upravnih pitanja ili radi davanja mogunosti strankama da zatite i ostvare svoja prava i interese. Tok ispitnog postupka, odreuje slubeno lice koje vodi postupak u skladu sa zakonom i datim propisima

Legalni tok postoji onda kada je tano utvren redosled radnji koje treba utvrditi, a arbitrarni postoji onda kada je slubenom licu data sloboda da samo odredi redosled tih radnji (prihvaen u naem pravu). Slubeno lice koje vodi postupak odreuje radnje koje trebaju da se izvre i izdaje nareenja za njihovo izvrenje i rokove u kojim e se te radnje izvriti, ako ve nisu propisani zakonom, odreuje sasluanja, usmene rasprave, koji e se dokazi izvesti i odluuje o svim predlozima i izjavama koje su podnesene u postupku, da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno o pojedinim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. Slubeno lice je takoe obavezno da stranci da pravo da se izjasni o dokazima i injenicama koji su izneti u postupku i da uestvuje u ispitnom postupku tako to e davati potrebne podatke i da brani svoja prava i interese koji su zatieni zakonom, da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima, veticama kao i da se upozna sa rezultatom izvoenja dokaza i da se takoe izjasni u vezi sa tim. Prethodno (prejudiciono) pitanje: Ako organ koji vodi postupke u toku procesa naie na pitanje bez ijeg reenja ne moe da se rei sama upravna stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnu celinu za ije je reenje nadlean sud ili neki drugi organ (prethodno pitanje), on moe pod uslovima propisanim Zakonom o optem upravnom postupku sam da rei ili da obustavi upravni postupak dok ga nadleni organ ne rei. Ako slubeno lice odlui da prekine postupak donosi se zakljuak na koji je mogue podneti albu osim, ako taj zakljuak nije doneo drugostepeni organ. Organ mora da prekine postupak ako je u prethodno pitanje ukljueno krivino delo, postojanje braka i utvrivanje oinstva i kada je to zakonom odreeno. Kada se prethodno pitanje odnosi na krivino delo za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti, a nema mogunosti za krivino gonjenje organ raspravlja i to pitanje. Ako nije potrebno da se postupak prekida zbog prethodnog pitanja, organ moe sam da uzme u razmatranje prethodno pitanje i posmatra ga kao sastavni deo upravne stvari i na toj osnovi moe da razrei samu upravnu stvar. Ako organ koji vodi postupak ne uzme u razmatranje prethodno pitanje, a postupak za reenje prethodnog pitanja koji moe da se vodi samo po slubenoj dunosti jo nije pokrenut pred nadlenim organom, organ koji vodi postupak e traiti da se pokrene postupak pred nadlenim organom. Kada se postupak prethodnog pitanja pokree na zahtev stranke, organ moe da naloi stranci da od nadlenog organa trai pokretanje postupka odreujui rok u kome mora to da uini i da mu podnese dokaze o tome. Rok za traenje pokretanja postupka za reenje prethodnog pitanja poinje trei dan od dana kada zakljuak postane konaan. Usmena rasprava: slubeno lice koje vodi postupak odreuje usmenu raspravu u svakom sluaju kad je ona neophodna za razreenje upravne stvari (fakultativna usmena rasprava), a mora da je odredi (obligatorna usmena rasprava ) kada: u upravnim stvarima u kojima uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnim interesom kad treba da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak.Usmena rasprava je po pravilu javna, ali slubeno lice je u mogunosti da iskljui javnost za celu usmenu raspravu ili za samo jedan njen deo posebnim zakljukom i to u sluajevima kada iskljuenje zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti, ako postoji opasnost od ometanja usmene rasprave, ako se u postupku raspravlja o odnosima u nekoj porodici, ako se raspravlja o pitanju vezanom za slubenu, vojnu, dravnu, profesionalnu ili naunu tajnu, Lica pozvana na usmenu raspravu imaju 8 dana da se pripreme za nju. Slubeno lice ima dunost da sve pripremi za raspravu kako bi ona tekla bez ometanja i prekidanja i kako bi bila bez odlaganja i odugovlaenja. Slubeno lice je duno da utvrdi ko od pozvanih prisustvuje i da li je svim licima dozvoljeno prisustvo. Meutim, ako neka od pozvanih stranaka kojoj nije na vreme ili uredno uruen poziv nije prisutna onda se postupak odlae, a ako se stranka koja je podnela zahtev ne pojavi, obustavlja se proces pod pretpostavkom da je povukla svoj zahtev. Sva pozvana lica su obavezna da prisustvuju raspravi. Ako stranke protiv koje se vodi proces neopravdano izostane, rasprava se vri bez nje, a moe i da se obustavi. Na usmenoj raspravi se utvruje ono to je predmet glavnog ispitnog postupka. O toku rasprave se vodi zapisnik. Dokazivanje:Dokazi i dokazna sredstva: su injenice na osnovu kojih se donosi konano reenje u postupku, a pravno su vane. Kao dokaz se mogu klasifikovati sve ono to je bitno za utvrivanje stanja u sluaju kao to su isprave, izjave stranka, iskazi svedoka, uviaj, nalazi i miljenje vetaka (dokazna sredstva). Dokazi se izvode tek onda kada se utvrdi ta je sporno u vezi injenica, a injenice koje su optepoznate ne treba dokazivati kao i one koje zakon pretpostavlja. Dokazivanje se odvija pred organom koji vodi postupak, a ako je to neizvodljivo onda se vri pred zamoljenim organom. Isprave: Postoje dve vrste isprave, a to su javne i privatne. Isprave koje je izdao dravni organ su javne isprave i njima se dokazuje ono to se u njima odreuje ili potvruje. Ovde vai pretpostavka istinitosti ovakvih isprava i one nikako ne smeju biti lane. Ako se ipak sumnja u njihovu autentinost onda se proveravaju kod izdavaoca tj. kod ograna koji ih je izdao. Privatne isprave su sve one isprave koje nisu javne, a koje izdaje neko pravno ili fiziko lice. Isprave koje slue kao dokaz se podnose organu koji vodi postupak od strane stranaka ili ih organ sam prikuplja. Uverenja su posebne vrste isprava koje izdaje dravni organ i imaju snagu javne isprave. Svedoci: Svedok moe da bude bilo koje lice koje je sposobno da opazi neku injenicu koja se dokazuje i mora da svedoi pred nadlenim organom, osim nekih izuzetaka. Slubeno lice ne moe da bude svedok, ne moe da bude svedok ono lice koje nije opazilo injenice ili nije u stanju da ih saopti i svedok ne moe da bude lice koje bi svojim iskazom ugrozilo dravnu, vojnu ili slubenu tajnu osim ako ga nadleni organ ne oslobodi dunosti uvanja tajne. Svako lice klasifikovano kao svedok mora da se odazove pozivu da svedoi. Meutim, svedok moe da odbije da da odgovor na pitanja iji bi odgovor izloio njega ili njegovu porodicu tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj, krivinom gonjenju. Obino se trai polaganje zakletve. Svako svedoenje mora biti istinito, bez lai, bez preutkivanja, na ta biva upozoren pre poetka svedoenja, jer inae moe biti zakonski gonjen. Svedoku se prvo uzimaju podaci, pa mu se onda postavljaju pitanja o predmetu svedoenja. Svedoci se ispituju pojedinano i bez prisustva drugih svedoka koji e biti kasnije ispitani. Mogue je suoavanje svedoka iji se iskazi ne slau od strane slubenog lica i ponovno ispitivanje svedoka. Ako uredno pozvani svedok neopravdano ne doe na sasluanje moe da bude prinudno doveden ili kanjen novano. Ako svedok nije u mogunosti da doe na sasluanje zbog bolesti ili fizike nesposobnosti, bie ispitan u prostoru u kome boravi. Svedok ne sme da se po zavrenom sasluanju udaljava bez dozvole ovlaenog slubenog lica. Izjava stranke:Ako ne postoji neposredan dokaz za utvrivanje neke injenice kao dokaz moe da se koristi i izjava stranke. Ovakva izjava moe da se uzme kao dokaz u upravnim stvarima malog znaaja. Pre uzimanja izjave, stranke bi trebalo da budu upozorene na krivinu i materijalnu odgovornost ako daju lanu izjavu. Stranka moe i da odbije davanje izjave.Vetaci: Dokaz vetaenjem se izvodi kada je za utvrivanje neke injenice potrebno struno znanje kojim slubeno lice ne vlada. Vetaci su struna lica odreena od strane organa koji vodi postupak koja korienjem svoje struke utvruju neke okolnosti ili injenice, a to njihovo znanje je od vanosti za dolazak do istine. Lice koje je odreeno vetakom mora da prihvati dunost vetaenja osim, ako postoje opravdani razlozi. Moe da ne prihvati vetaenje ako ga svedok uskrati ili ako stranka trai izuzee vetaka. Za vetaka ne moe da se odredi slubeno lice i lice koje je svedok. Vetak za svoje svedoenje dobija naknadu. Ako se ne odazove pozivu moe da bude novano kanjen. Vetaenje se vri na usmenoj raspravi tako da bi se vetaku postavljala pitanja, na koje odgovor mora biti istinit jer u suprotnom bi mogao biti krivino gonjen i novano kanjen.Uviaj: se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opaanje slubenog lica koje vodi postupak. Stranke imaju pravo da prisustvuju uviaju. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje koja e lica, pored stranaka, prisustvovati uviaju. Uviaj se moe izvriti i uz uee vetaka, a takoe i stranke imaju pravo da prisustvuju.Obezbeenje dokaza: Ako postoji opravdan razlog da se neki dokaz nee moi kasnije izvestiili da e njegovo izvoenje biti oteano,postoji obezbeenje dokaza. Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni interes. Obezbeenje dokaza moe da se izvede u svakoj fazi postupka. Da bi se izvrilo obezbeenje dokaza potrebno je da nadleni organ donese poseban zakljuak. REENJE: Reenje je akt kojim se na osnovu injenica utvrenih u postupku odluuje u stvari koja je bila predmet postupka. Ovim aktom se zavrava prvostepeni postupak po odreenoj upravnoj stvari. Reenje donosi nadleni organ n osnovu odlunih injenica utvrenih u postupku. Oblik i sastavni delovi reenja: Reenje doneto u pismenoj formi sadri: -uvod-dispozitiv ili izreku-obrazloenje-uputstvo o pravnom sredstvu-naziv organa koji je doneo to reenje sa brojem i datumom -Potpis slubenog lica i peat organa.

Mehanografsko reenje umesto potpisa i peata sadri faksimil. Kada se reenje objavi usmeno, mora da se izda i u pismenom obliku, osim ako zakonom ili nekim drugim propisom nije drugaije odreeno. Reenje se dostavlja strankama u originalu ili overenom prepisu. Uvod reenja sadri :-naziv organa koji donosi reenje-potpis o nadlenosti organa koji reava-ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika (ako ga ima)-Kratko oznaenje predmeta postupka

Dispozitivom se reava o predmetu postupka u celosti , kao i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reeno. On treba da bude kratak i odreen i po potrebi moe biti u vie taaka. U dispozitivu se odluuje o trokovima postupka, rok za izvrenje neke radnje, da alba ne odlae izvrenje ako je to zakonom ili drugim propisom predvieno. Obrazloenje reenja sadri:

-kratko izlaganje zahteva stranke-utvreno injenino stanje-razloge koji su bili odluujui pri oceni dokaza-razloge zbog kojih je zahtev uvaen

Uputstvo o pravnom sredstvu upuuje stranku koje pravno sredstvo moe uloiti protiv reenja ako nije njime zadovoljna (izjavljivanje albe ili pokretanje upravnog spora ).Zatim slede naziv organa koji je doneo reenje, broj i datum , potpis i peat.

Vrste reenja: Reenje o glavnoj stvari je ono kojim se po okonanju postupka odluuje o stvari koja je bila predmet tog postupka. Delimino reenje je ono kojim se reavaju samo pojedinana pitanja iz upravne stvari koja je bila predmet postupka, a ostala pitanja se reavaju drugim konanim reenjima. Dopunsko reenje je ono reenje kojim se reava o pitanjima koja su bila predmet postupka a nisu obuhvaena glavnim reenjem. U pogledu pravnih sredstava i izvrenja predstavlja samostalno reenje. Privremeno reenje je ono kojim se, u sluaju kada je to neophodno, i pre okonanja postupka privremeno ureuju sporna pitanja ili odnosi na osnovu podataka koji postoje u asu njegovog donoenja. Pismeno i usmeno reenje: Pravilo je da se u upravnom postupku donosi pismeno reenje . Dozvoljeno je da se u odreenim sluajevima donese i usmeno reenje u sluajevima obezbeenja javnog mira ili radi otklanjanja po ivot i zdravlje ljudi i imovine. Reenje u vidu zabeleke na spisu se donosi u stvarima od manjeg znaaja u kojima se udovoljava zahtevu stranke a ne dira u javni interes niti interes drugih lica, pod uslovom da su razlozi oigledni. Ono se stranci saoptava usmeno. Reenje inokosnog organa je ono koje je donelo jedno lice kao stareina organa a kolegijalnog je kada u donoenju reenja uestvuje vie lica kao stareina organa ili skuptina, odnosno njeni organi. Zajedniko ili generalno reenje je kada se radi o stvari koja se tie veeg broja lica i za sva ta lica moe da se donese jedno zbirno reenje s tim to ona moraju biti pojedinano imenovana u dispozitivu, a u obrazloenju bie izneti razlozi koji se a svakog od njih odnose. Kada se radi o veem broju lica koja nisu poznata organu, za njih se moe se moe doneti jedno takvo generalno reenje koje e sadrati takve podatke da se iz njih moe lako utvrditi na koja se lica ono odnosi. Vezano i reenje po slobodnoj oceni je ono koje je doneto na osnovu propisa u kome je reeno kakvo reenje ima da se donese, ako su ispunjeni predvieni uslovi za to. Ruljivo reenje je ono koje sadri povredu propisa zbog koje se moe pobijati pravnim sredstava predvienim zakonom, ako se to sredstvo ne izjavi, reenje ostaje na snazi bez obzira na njegove nedostatke. Nitavno reenje je ono koje sadri teke povrede propisa zbog kojih je po zakonu nitavno.

Rok za donoenje reenja: Po zahtevu stranke nadleni organ je duan da donese reenje i da ga dostavi stranci u najkraem moguem roku, najkasnije u roku od mesec dana. I to od dana predaje urednog zahteva ukoliko zakonom nije za taj zahtev odreen kari rok. Kod zahteva gde je potrebno sprovesti postupak rok je dva mesecaIspravljanje greaka u reenju: ispravlja organ koji je i doneo reenje, tj slubeno lice koje ga je potpisalo ili izdalo. Ispravka greke proizvodi pravno dejstvo od dana kad i reenje. O ispravci se donosi poseban zakljuak. Beleka o ispravci se unosi u izvornik reenja i sve kopije. Beleku overava lice i potpisuje Zakljuak o ispravi.Zakljuak: je akt kojim slubeno lice koje vodi upravni postupak po nekoj upravnoj stvari odluuje o pitanjima koja se tiu postupka npr. o izuzeu svedoka, obezbeivanju dokaza, kao i o pitanjima koja se pojave kao sporna u vezi sa sprovoenjem postupka, a o kojima se ne odluuje reenjem. Ako se zakljukom nalae izvrenje neke radnje u njemu moe biti sadran i rok za njeno izvravanje. Zakljuak moe biti saopten pismeno i usmeno. Protiv zakljuka moe biti doputena alba, a postoje zakljuci gde nije doputena alba, ve se mogu pobijati u albi protiv reenja kojim je reena upravna stvar.

ALBA (drugostepeni upravni postupak)Kada, na zavretku prvostepenog upravnog postupka, bude doneto upravno reenje, otvara se redovna procesna mogunost preispitivanja reenja, u drugostepenom upravnom postupku. Dolazi do izraaja naelo dvostepenosti. Drugostepeni upravni postupak biva zapoet i voen na temelju izjavljene albe na prvostepeno reenje. Pravo na albu ima stranka, javni tuilac, javni pravobranilac, i drugi dravni organi kada je povreen javni interes u korist pojedinca ili pravnog lica. Rok za albu je 15 dana, osim ako zakonom nije drugaije odreeno. alba: u upravnom postupku predstavlja prav