Upravno Pravo Skripta Pravni Fakultet Prilagodjena Part2

7/29/2019 Upravno Pravo Skripta Pravni Fakultet Prilagodjena Part2

1/50

instance koje reavaju u upravnim stvarima, ali samo na osnovuoptih akata. Prema tome, naelo samostalnosti iskljuujemogunost uticaja u konkretnom sluaju, alidoputa mogunostuticaja u optim situacijama.

8.NAELO DVOSTEPENOSTI U REAVANJU (PRAVO NA ALBU) -Protiv reenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo naalbu. Protiv reenja donetog u drugom stepenu alba nijedostupna. Stranka ima pravo na albu i kada prvostepeni organnije u odreenomrokudoneo reenje o njenom zahtevu. Reenjekoje je doneto po albi je konano, to znai da se protiv reenjadonetog po albi ne moe izjaviti nova alba. Pravo na albu, osimto je osnovno naelo upravnog postupka , takoe je i opteustavno naelo.Prema Ustavu Srbije svakome je zajemeno pravo na albu ilidrugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o njegovompravu ili na zakonu zasnovanom interesu.9.NAELO PRAVOSNANOSTI - Reenje protiv koga se ne moeizjaviti alba niti pokrenuti upravni spor (pravosnano reenje), akojim je stranka stekla odreena prava ili su joj odreene nekeobaveze, moe se ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevimakojima su zakonom predvieni. Materijalna pravosnanost vezuje

organ u smislu da vie ne moe izmeniti svoje reenje ni u korist,ni na tetu stranke, dok formalna pravosnanost vezuje stranku usmislu da vie ne moe koristiti redovna pravna sredstva uupravnom postupku (alba), niti pokrenuti upravni spor (tuba). Uupravnom postupku pravosnanost stiu samo pozitivni akti, dok jenegativni ne stiu.10.NAELO EKONOMINOSTI POSTUPKA - ZUP propisuje da sepostupak mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova zastranku i za druge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svidokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninogstanja i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Ovo naeloima dvostruki cilj:1. da se trokovi postupka svode na razumnu meru;2. da postupak bude brz i jednostavan, ali pod optim uslovom dasvaka odluka bude bazirana na pravilno utvrenom injeninom
http://www.roku.com/http://www.roku.com/http://www.roku.com/http://www.roku.com/


2/50

stanju.11.NAELO PRUANJA POMOI STRANCI - Organ koji vodi postupakstarae se da neznanje stranke i drugih uesnika u postupku nebude na tetu prava koja im po zakonu pripadaju. Slubeno lice

koje vodi postupak duno je da, prema okolnostima sluaja upoznastranku i druge uesnike postupka na njihova prava u postupku i daim ukae na pravne posledice preduzimanja odreenih radnji ilinjihovog proputanja.12.UPOTREBA JEZIKA I PISMA U POSTUPKU - Organ vodi postupakna srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tompostupku koristi irilino pismo, a latinino pismo u skladu sazakonom. Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu srpskidravljani imaju pravo da tok postupka prate preko tumaa i da utom postupku upotrebljavaju svoj jezik. Prema Ustavu Srbije ,neznanje jezika na kome se vodi postupak ne sme biti smetnja zaostvarivanje prava i interesa graana.i&d

User

Postovi: 22Pridruio se: 16 Jun 2008 14:40Cash on hand:6.00

[Donate]Has thanked:0timeHave thanks: 0time

Re: UPRAVNO - prilagodjena forumska skripta

odi&d 04 Feb 2010 17:1154.STRANKE U UPRAVNOM POSTUPKU

Pod uesnicima u upravnom postupku podrazumevaju se sva licakoja po raznim osnovama uestvuju u upravnom postupku.Uesnici u upravnom postupku mogu biti:
http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=2719&adm_points=1&post_id=227566http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=2719&adm_points=1&post_id=227566http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/upravno-prilagodjena-forumska-skripta-t2495.html#p227568http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/post227568.htmlhttp://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/upravno-prilagodjena-forumska-skripta-t2495.html#p227568http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=2719&adm_points=1&post_id=227566http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/


3/50

1. glavni uesnici u upravnom postupku, to su organ, odnosnoslubeno lice koje vodi postupak i koje donosi reenje i stranka,jer se bez njih upravni postupak ne moe sprovesti2. eventualni uesnici u upravnom postupku su sva lica koja mogu,

ali ne moraju da uestvuju u konkretnom upravnom postupku. Kaoeventualni uesnici u upravnom postupku mogu se javiti: zastupnik stranke; privremeni zastupnik stranke; zajedniki predstavnik (vie stranaka); punomonik stranke; tzv. struni pomaga stranke; javni tuilac; svedok; vetak (tuma).

Stranka u upravnom postupkuStranka je fiziko ili pravno lice po ijem je zahtevu pokrenutpostupak ili protiv koga se vodi postupak, ili koja radi zatitesvojih prava ili pravnih interesa ima prava da uestvuje upostupku. Stranka u upravnom postupku moe biti svako fiziko ipravno lice, kao i sindikalne organizacije.

Ako su javni tuilac, javni pravobranilac ili drugi dravni dravniorgan zakonom ovlaeni da u upravnom postupku zastupaju javniinteres, imaju u granicama ovlaenja prava i dunosti stranke, nemogu imati ira ovlaenja nego to ih imaju stranke, osim ako imtakva ovlaenja nisu data zakonom.Zbog toga u postupku uestvuju organ i samo jedna strankaupravni postupak je uvek jednostranaki postupak. U nekimsituacijama moe doi do toga da u upravnom postupku uestvujudve, pa ak i vie stranaka. U tim sluajevima mogue je daupravni postupak postane dvostranaki, odnosno viestranaki. Uovim situacijama u upravnom postupku karakteristino je da sejavljaju dve ili vie stranaka sa suprotnim interesima i zahtevima.Ako dve stranke imaju prema organu suprotne zahteve i ne stojeni u kakvom meusobnom pravnom odnosu (u istom upravnompostupku nale su se sticajem okolnosti), radi se o tzv.


4/50

kolidirajuim strankama. Meutim, ako se dve stranke u upravnompostupku jave sa direktno suprotnim zahtevima jedna premadrugoj, onda se radi o tzv. kontrernim strankama (protivstranke).

Svojstva strankeDa bi mogla da uestvuje u upravnom postupku stranka mora daispunjava odreene uslove:1. stranaka sposobnost u upravnom postupku odgovara pravnojsposobnosti. Ona znai biti nosilac prava i obaveza o kojima seodluuje u upravnom postupku. Stranaka sposobnost ne podudarase u potpunosti sa pravnom sposobnou. U tom smislu, ona jeistovremeno ua od opte pravne sposobnosti (jer obuhvata samoona prava i obaveze o kojima se odluuje u upravnom postupku, ane i ostale), ali i ira od opte pravne sposobnosti (jer obuhvata isubjekte koji nemaju svojstvo pravnog lica, mada moguuestvovati u upravnom postupku, npr.grupe lica, naselja).2. procesna sposobnost odgovara poslovnoj sposobnosti, kojaznai sposobnost preduzimanja pravnih poslova. Procesnasposobnost znai pravo i mogunost vrenja procesnih radnji uupravnom postupku u smislu da se svojim radnjama (posebnoizjavama volje) proizvede neko pravno dejstvo. Pravilo je da

fizika lica stiu poslovnu, odnosno procesnu sposobnostpunoletstvom, iako postoje odreeni izuzeci. Pravna lica kao takvanemaju procesnu sposobnost ve je ostvaruju posrednim putem,preko odgovornog lica. Lice koje nema procesnu sposobnost uupravnom postupku uestvuje preko svog zakonskog zastupnika.Lice koje ima procesnu sposobnmost moe uestvovati preko svogpunomonika.3. stranaka legitimiacija predstavlja specijalan odnos jednoglica prema konkretnom predmetu postupka. Ona znai da se ukonkretnom upravnom postupku reava o konkretnim pravima iliobavezama konkretnog lica, to znai da upravni postupak nemoe pokrenuti bilo koje lice po principu opte zainteresovanosti.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama vritiradnje u postupku, a ako u toku postupka nastupi smrt stranke,postupak se moe obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode


5/50

upravne stvari koja je predmet postupka.

55.ROKOVI I POVRAAJ U PREANJE STANJE

Pojam i raunanje rokova u upravnom postupkuRok se moe odrediti kao jasno definisan vremenski razmak ukojem treba ili u kojem se ne sme preduzeti izvesna procesnaradnja, tj. vremenski period u kojem pravni posao proizvodidejstva ili ijim protekom ona otpoinju. Inicijalno razlikujemoprocesne od materijalnih rokova.Rokovi u upravnom postupku treba da omogue nesmetanoodvijanje upravnog postupka. Rokovima se postupak usmeravatako da se bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku idruge uesnike u postupku pribave svi dokazi potrebni za pravilno ipotpuno utvrivanje injeninog stanja i za donoenje zakonitog ipravilnog reenja ime bi se obezbedilo uspeno i kvalitetnoostavrivanje i zatita prava i pravnih interesa.Mogui su razliiti naini raunanja rokova od kojih je najeekalendarsko raunanje rokova, s tim to je pravilo da ako se rokoviraunaju na dane, taj se dan ne ukljuuje u rok, dok ako se rokovi

raunaju na mesece ili godine, rok poinje tei od prvog narednogdana. Dan poinje istekom ponoi, osim ukoliko nije drugaijeodreeno.S obzirom na njihov znaaj, ZUP detaljno regulie situaciju u vezisa rokovima. Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugimpropisom, odreuje ih, a obzirom na okolnosti sluaja, slubenolice koje vodi postupak. Moe se produiti na molbuzainteresovanog lica podnetu pre isteka roka, ako postojeopravdani razlozi za produenje.Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati ina asove. Kad je rok odreen po danima, dan u koji jedostavljanje ili saoptavanje izvreno odnosno u koji pada dogaajod koga treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve seza poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen pomesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom istog onog


6/50

dana, meseca, tj.godine koji po svom broju odgovara danu kad jedostavljanje ili saoptenje izvreno, tj.danu u koji pada dogaajod koga se rauna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjemmesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Svretak

roka moe se oznaiti i izvesnim kalendarskim danom.Poetak i tok rokova ne spreavaju nedeljni dani i dani dravnihpraznika.Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dandravnog praznika ili u neki drugi dan kada organ kod koga seradnja postupka ima preduzeti ne radi, rok istie istekom prvognarednog radnog dana.Podnesak je podnet urokuako je pre nego to rok istekne stigaoorganu kome je imao biti predat. Kad je podnesak upuen potompreporueno ili telegrafskim putem dan predaje poti smatra sedanom predaje organu kome je upuen. Ako je nadleni organodredio dan kada e se raspravljati o podnesku koji je strankaduna da podnese pa pozvao stranku da podnesak dostavi doodreenog dana, organ je duan uzeti u razmatranje podnesak kojije primljen pre poetka raspravljanja.

Vrste rokova u upravnom postupkuU upravnom postupku, rokovi se prema tome da li su normirani

zakonom ili drugim propisom ili ih odreuje slubeno lice upostupku kvalifikuje kao zakonski ili slubeni. Slubene rokovemoe odrediti slubeno lice kada za neku radnju u postupku nijepropisan zakonski rok, pri emu slubeno lice moe odluiti da lie uopte ograniiti procesno delanje uesnika u postupku, apotom i duinu odnosnog roka. Posebnu grupu zakonskih rokovaine orijentacioni rokovi. Da bi postupilo po orijentacionompostupku slubeno lice se ne mora pridravati duine rokova kojaje zakonom normirana,ve moe odrediti dui ili krai rok.S obzirom na pravne posledice koje nastaju proputanjem roka,razlikujemo prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rok. Prekluzivnimrokovima se preduzimanje procesne radnje ograniava na odreenvremenski period ijim protekom prestaje mogunost zapreduzimanje procesne radnje. Ovi rokovi se, najee, odnose nastranke i druge uesnike u upravnom postupku, ali mogu biti
http://www.roku.com/http://www.roku.com/http://www.roku.com/http://www.roku.com/


7/50

propisani i kao rokovi koji se odnose na organe. U teoriji upravnogprava prisutna su dva gledita o pojmu dilatornih rokova. Premajednom shvatanju, pod dilatornim rokovima sepodrazumevajutakvi rokovi kod kojih nepreduzimanje odreene

procesne radnje ima za posledicu odreivanje novog roka odstrane organa, odnosno slubenog lica koje vodi postupak, paprotekom roka dilatorne prirode stranka ne gubi definitivno pravona preduzimanje procesne radnje, ve organ odreuje novi rok ukome se ona moe izvriti. Prema drugom shvatanju, dilatornirokovi predstavljaju vremenski period u kome se ne smepreduzimati procesna radnja. Tek protekom dilatornog roka stiepravo na preduzimanje odreene radnje u postupku. Kaoinstrukcioni kvalifikuju se oni rokovi koje su duni da potujuorgani nadleni za voenje upravnog postupka, a ijim protekomne nastupaju negativne posledice po stranku ili drugog uesnika uupravnom postupku; a ako slubeno lice propusti instrukcioni rok,moe biti pozvano na disciplinsku odgovornost.Kada se kao kriterijum razlikovanja uzme mogunost produenja,mogue je razlikovati produive i neproduive rokove. Kodproduivih mogue je produiti ranije odreeni vremenski period,to se ne moe uiniti kada je re o neproduivim rokovima. Za

razliku od zakonskih koji su, po pravilu, neproduivi, slubeni semogu produivati.Prema nainu raunanja rokova, razlikuju se apsolutno odreeni irelativno odreeni rokovi. Ako je precizno (kalendarskim danom)utvren krajnji termin kada radnja mora da se obavi re je oapsolutno odreenim rokovima. No, ako se rok odreuje premanekoj injenici od ijeg nastupanja zavisi poetak ili protekodnosnog roka, govorimo o relativno odreenim rokovima.Relativni rokovi su odreeni u tom smislu to je jasno predvienonjihovo trajanje, a trenutak koji je merodavan za zapoinjanjemoe se utvrditi ili jednom spoljnom okolnou, koja je objektivnodata, ili odreenim injenicama, koje se vezuju za subjektivnemomenta; i oni stoga mogu biti i objektivni i subjektivni.Propisima je mogue urediti neki rok definisanjem maksimuma iminimuma njegove duine, a time ostaviti slubenom licu da, u


8/50

oviru datih vrednosti, odredi duinu roka u konkretnom sluaju itako normirane rokove kvalikujemo kao okvirne.ZUP pojednim lanovima propisuje postojanje roka, a njegovuvremensku dimenziju odreuje pravnim standardima. To je sluaj

sa rokovima koji su definisani kao to pre, im sazna,odmah, bez odugovlaenja.

Restitutio in integrumPovraaj u preanje stanje je pravno sredstvo koje stranka moeupotrebiti u sluaju kada je iz opravdanih razloga propustila dau roku izvri neku radnju postupka (npr. podnoenje albe), pa jeusled tog proputanja iskljuena od vrenja takve procesneradnje. On predstavlja posebnu vrstu vanrednog pravnog sredstva.Povraaj u preanje stanje pokree stranka predlogom zapovraaj u preanje stanje. Osnovno pravno dejstvo povraaja upreanje stanje je u tome to se postupak vraa u stanje koje jeprethodilo proputanju.Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak,dozvolie joj se povraaj u prethodno stanje i kada je ona izneznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno poslalapotom ili neposredno predala nenadlenom organu. Povraaj u

preanje stanje dozvolie se i u sluaju kada je strankaoiglednom omakom prekoraila rok, ali je podnesak ipakprimljen od nadlenog organa najdocnije za tri dana po istekuroka, ako bi stranka zbog zadocnjenja izgubila neko pravo. Strankaje duna da u predlog za povraaj u preanje stanje izneseokolnosti zbog kojih je bila spreena da u rokuizvrenu radnju i date okolnosti uini bar verovatnim.Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se u roku od osamdana (subjektivni rok) raunajui od dana kada je prestao razlogkoji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnijesaznala za proputanje, onda od dana kada je to saznala. Posleisteka tri meseca (objektivni rok) od dana proputanja ne moe setraiti povraaj u preanje stanje.Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se organu kod kogaje trebalo izvriti proputenu radnju. Neblagovremeno podnet


9/50

predlog odbacie se zakljukom bez daljeg postupka. Protivzakljuka kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nijedoputena alba, osim ako je povraaj dozvoljen po predlogu kojije neblagovremeno podnet ili je nedoputen. Protiv zakljuka

kojim je odbijen predlog za povraaj u preanje stanje doputenaje posebna alba samo ako je zakljuak doneo prvostepeni organ.alba nije doputena protiv zakljuka o predlogu za povraaj upreanje stanje koji je doneo organ nadlean za reavanje udrugom stepenu u glavnoj stvari.Predlog za povraaj u preanje stanje ne zaustavlja tokpostupka, ali organ nadlean za odluivanje o predlogu moeprivremeno prekinuti postupak dok zakljuak o predlogu nepostane konaan. Kadje povraaj u preanje stanje dozvoljen,postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja,a ponitavaju se sva reenja i zakljuci koje je organ doneo u vezisa proputanjem.

56.POKRETANJE UPRAVNOG POSTUPKA I SPAJANJE STVARI U JEDANPOSTUPAK

Faze upravnog postupkaUobiajeno je, a i praktini razlozi to nalau, da se pravi razlikaizmedju pojedinih faza upravnog postupka. Pod fazom u osnovnomtoku upravnog postupka se podrazumevajuprocesne sekvence kojesu relativno izdvojene jedna od druge. Tako se u okviru upravnogpostupka moe razlikovati sledeih 5 karakteristinih faza : 1) fazapokretanja (prvostepenog) upravnog postupka (obavezna faza); 2)faza upravnog postupka do donoenja reenja, tj.faza ispitnog idokaznog postupka (obavezna faza sa moguim izizecima kodtzv.skraenog postupka); 3) faza donoenja reenja (obaveznafaza); 4) faza (drugostepenog) postupka po albi (eventualnafaza); 5)faza administrativnog (prinudnog) izvrenja (eventualnafaza). Koje e se eventualne sekvence upravne procedurekonkretno aktivirati, zavisi od konkretnog sluaja i okolnosti.


10/50

Oficijelna i stranaka maksima u upravnom postupkuZa razliku od pokretanja sudskog postupka, koji se moe pokrenutiiskljuivo akcijom , tj. tubom neposredno zainteresovanog lica,upravni postupak se moe pokrenuti:

1. povredom zahteva neposredno zainteresovane stranke poosnovu tzv. stranake maksime (ex privato)2. po slubenoj dunosti nadlenog organa prema oficijalnojmaksimi (ex officio)Upravni postupak se pokree po slubenoj dunosti, ali i pozahtevu stranke.Po pravilu ako se radi o priznavanju nekog prava ,upravni postupak pokree stranka svojim zahtevom, dok ako seradi o utvrivanju nekih obaveza (npr. plaanje poreza), upravnipostupak pokree nadleni organ uprave.Meutim, ukoliko jezakonom predvieno da je za pokretanje upravnog postupkaneophodan zahtev stranke onda ga organ uprave ne moepokrenuti ukoliko tog zahteva nema.Opte je pravilo da strankamoe u svako doba da odustane od zahteva (osim posle donoenjaodluke o zahtevu).Prema ZUP u upravni postupak pokreenadleni organ po slubenoj dunosti ili povodom zahteva stranke.Nadleni organ e pokrenuti postupak po slubenoj dunosti kadato odreuje zakon ili na zakonu zasnovan propis i kada utvrdi ili

sazna da treba da radi zatite javnog interesa pokrenuti upravnipostupak.Upravni postupak je pokrenut kada je nadleni organizvrio ma koju radnju u cilju voenja postupka.Ako nadleniorgan povodom stavljenog zahteva stranke nae da po vaeimpropisima nema uslova za pokretanje postupka donee o tomezakljuak protiv koga je doputena alba.

Spajanje vie stvari u jedan postupakAko se prava ili obaveze stranakazasnivaju na istom ili slinominjeninom stanju i na istom pravnom osnovu, iako je organ kojivodi postupak u pogledu svih predmeta stavrno nadlenan, moese pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima iobavezama vie stranaka. O voenju jednog postupka u ovakvimsluajevima nadleni organ e doneti poseban zakljuak protivkoga se moe izjaviti alba, osim ako je zakljuak doneo


11/50

drugostepeni organ.Nadleni organ moe putem javnog saoptenjapokrenuti upravni postupak prema veem broju lica koja organunisu poznata ili se ne mogu odrediti, a koja u postupku mogu imatipoloaj stranaka.U ovim postupcima svaka stranka istupi u

postupku samostalno.

57.DISPOZITIVNE STRANAKE RADNJE U UPRAVNOM POSTUPKU

Izmena zahteva strankePoto je postupak pokrenut, stranka moe do donoenja reenja uprvom stepenu proiriti stavljeni zahtev ili umesto ranijeg zahtevastaviti drugi , bez obzira na to da li se proireni ili izmenjenizahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju.Stranka moeodustati od svog zahteva u toku celog postupka .

Odustajanak od zahteva strankeKada je postupak pokrenut povodom zahteva stranke , a strankaodustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak doneezakljuak kojim se postupak obustavlja.Protiv zakljuka kojim seobustavlja postupak doputena je posebna alba.Stranka odustaje

od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak.Dokorgan koji vodi postupak ne donosi zakljuak o obustavljanjupostupka i ne dostavlja ga stranci, stranka moe opozvati svojodustanak od zahteva.Ako je stranka odustala od svog zahtevaposle donoenja prvostepenog reenja , a pre isteka roka za albu(tj .pre konanosti reenja) ,zakljukom o obustavi postupkaponitava se prvostepeno reenje ukoliko je njime zahtev strankebio pozitivno ili delimino pozitivno reen.Stranka koja je odustalaod zahteva duna je da snosi sve trokove do obustavljanjapostupka, osim ako posebnim propisima nije drugaije odreeno.

PoravnanjePoravnanje se moe javiti samo u dvostranakim ili viestranakimupravnim postupcima, a nikada u jednostranakim.Poravnanje seokonava zapisnikom o poravnanju koje se izjednaava sa


12/50

reenjem.Poravnanje se ne moe zakljuiti ako je protivno javnominteresu ili na tetu treeg lica.Poravnanje mora biti uvek jasno i odreeno.Slubeno lice kojevodi postupak mora na to paziti po slubenoj dunosti.Poravnanje

se upisuje u zapisnik i ima snagu izvrnog reenja donetog uupravnom postupku.Organ pred kojim je zakljueno poravnanjedonee zakljuak kojim e prema potrebi postupak obustaviti ucelosti ili delimino.Ako zakljuak o obustavljanju, odnosno onastavljanju postupka nije u skladu sa zakljuenim poravnanjem,protiv zakljuka je doputena posebna alba.

58.SKRAENI POSTUPAK

ZUP propisuje da se upravni postupak u naelu prvo ima voditi kaotzv. skraeni postupak, u okviru kojeg se ne izvode posebneprocesne radnje, pa tek ukoliko ne postoje uslovi za to, postupake se voditi kao tzv. redovni postupak, u okviru kojeg se izvodeodgovarajue procesne radnje.Organ moe po skraenom postupku stvar reiti neposrednoukoliko se steknu bilo koji od sledeih uslova:

1. ako je stranka u svom zahtevu: navela injenice ili podneladokaze na podlozi kojih se moe utvrditi stanje stvari; ako sestanje stvari moe utvrditi na podlozi opte poznatih injenica;ako se stanje stvari moe utvrditi na podlozi injenica koje supoznate organu,2. ako se stanje stvari moe utvrditi na podlozi slubenih podatakakojima organ raspolae , a nije potrebno posebno sasluanjestranke radi zatite njenih prava i pravnih interesa,3. u sluaju kada je propisom predvieno da se stvar moe reitina podlozi injenica ili okolnosti koje nisu potpuno dokazane ili sedokazima samo posredno utvruju pa su uinjene verovatnim, a izsvih okolnosti proizilazi da se zahtevu stranke ima udovoljiti,4. kada se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera kojese ne mogu odlagati, a injenice na kojima treba zasnovati reenjesu utvrdjene ili bar uinjene verovatnim.


13/50

59.DOKAZIVANJE, DOKAZNA SREDSTVA I OBEZBEENJE DOKAZA

Dokazivanje i dokazna sredstvaDokazni postupak je sastavni deo ispitog postupka u smislu da se uokviru dokaznog postupka izvode procesne radnje dokazivanja.Prema tome, ko ima inicijativu u vezi sa dokazivanjem, dolaze doizraaja dva tradicionalna naela dokaznog postupka. Ukolikodokaze po slubenoj dunosti prikuplja organ koji vodi postupakradi se o istranom naelu (inkviziciona maksima), a ukolikodokaze nudi zainteresovana stranka, radi se o stranakom naelu(dispoziciona maksima). U sluaju kolizije (sudara) ovih naelaprednost ima inkviziciono naelo.Mogue je da se u odreenim situacijama neke injenice iliokolnosti ne moraju dokazivati, ve je dovoljno da se uineverovatnim, tj.da se prema redovnom toku stvari verovatno tainjenica ili okolnost postoji.ZUP propisuje da se reenje donosi na osnovu odluujuihinjenica (injenice koje su od znaaja za reenje), koje seutvruju dokazima. Kao dokazno sredstvo upotrebie se sve to je

podesno za utvrivanje stanja stvari i to odgovara pojedinomsluaju. Da li neku injenicu treba dokazati ili ne, odluujeslubeno lice koje vodi postupak, prema tome da li ta injenicamoe imati uticaja na reavanje stvari. Ne treba dokazivatiinjenice koje su opte poznate. Ne treba dokazivati injenicekoje zakon pretpostavlja, ali je dozvoljeno dokazivatinepostojanje tih injenica.Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo,skopano sa nerazumnim trokovima ili sa velikim gubitkomvremena, dikazivanje ili pojedini dokazi mogu se izvoditi predzamoljenim organom.Ako organu koji reava o stvari nije poznato pravo koje vai ustranoj dravi, moe se obavestiti o tome kada organa upravenadlenog za poslove pravosua.Dokazivanje se vri dokaznim sredstvima (dokazima) koja mogu


14/50

biti:1. isprave (javne i privatne);2. svedoenje (iskaz svedoka);3. izjava stranke;

4. vetaenje (nalaz i miljenje vetaka);5. uviaj (neposredno ulno opaanje).ZUP sadri brojna i detaljna pravila o pojedinim dokaznimsredstvima i izvoenju pojedinih dokaza.

IspraveIsprava se moe shvatiti u irem i uem smislu. U irem smisluisprave je svaki predmet (monumentum) na kome postoji vidanznak koji moe posvedoiti neki dogaaj, okolnost, injenicu (npr.granini znakovi). U uem smislu, isprava je pismeno kojim sepotvruje neka injenica ili drugo svojstvo (npr. uvrenje odravljanstvu). Isprave u uem smislu (dokumenti) mogu biti:1. privatne isprave;2. javne isprave.Razlikovanje privatnih od javnih ispravi posledica je njihoverazliite dokazne snage. Dok u upravnom postupku dokazna snagaprivatnih isprava ista kao i svih ostalih dokaznih sredstava (jer

podlee naelu slobodne ocene dokaza), dotle dokazna snagajavne isprave poiva na pretpostavci njene tanosti. Pretpostavkatanosti javne isprave u upravnom postupku znai da se njenaverodostojnost ne moe ispitivati po naelu slobodne ocenedokaza, ve se javna isprava, im postoji, mora uzeti kao potpundokaz tanosti onoga na ta se javna isprava odnosi.Meutim,usled mogue zloupotrebe, predvieno je da lice kojetvrdi da javna isprava nije valjana moe to i dokazati, ali na svojteret.Ako je na ispravi neto precrtavano, ostrugano ili inae izbrisano,umetnuto ili ako na ispravi postoje takvi drugi spoljni nedostaci,slubeno lice koje vodi postupak ocenie da li je time i u kojojmeri uamnjena dokazna vrednost isprave ili je isprava potpunoizgubila dokaznu vrednost za reavanje stvari u kojoj se vodipostupak.


15/50

Isprave koje slue kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organkoji vodi postupak. Stranka podnosi ispravu u originalu,mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije ili uoverenom prepisu, a moe je podneti i u prostom prepisu.

Slubeno lice koje vodi postupak moe pozvati stranku koja sepoziva na kakvu ispravu da je podnese, ako njom raspolae ili jemoe pribaviti.Ako se isprava koja se ima upotrebiti kao dokaz u postupku nalazikod dravnog organa, organizacije koja ima javno ovlaenje zareavanje u upravnim stvarima, a stranka koja se poziva na tu istuispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupakpribavie ovu ispravu po slubenoj dunosti.Ako se isprava nalazi kod treeg lica, a ovo nee da je dobrovoljnopokae, organ koji vodi postupak pozvae zakljukom to lice dapokae ispravu na raspravi, da bi se stranke mogle o njoj izjasniti.Tree lice moe uskratiti pokazivanje isprave iz istih razloga kao isvedoenje. Protiv zakljuka kojim mu se nareuje pokazivanjeisprave, kao i protiv zakljuka o kazni zbog nepokazivanja isprave,tree lice ima pravo na albu, koja odlae izvrenje zakljuka.U skladu sa ustavom i zakonom, stranka ima pravo da podnosiisprave na jeziku naroda, tj. nacionalne manjine ili etnike

zajednice kojoj pripada. Isprave koje su izdate na stranom jezikupodnose se u overenom prevodu, ako je to potrebno. Ispraveizdate od inostranih organa, koje u mestu gde su izdate vae kaojavne isprave, imaju pod uslovima uzajamnosti istu dokaznu snagukao i domae javne isprave ako su propisno overene.

UverenjaNajznaajnija vrsta isprave su uverenja. Uverenja su materijalniakti uprave, koji naroito mogu da lie na deklarativne uparvneakte, ali nisu upravni akti jer ne proizvode neposredna pravnadejstva. Mogu imati razliite nazive. ZUP razlikuje dve vrsteuverenja :1. uverenja koja se izdaju na osnovu podataka o kojima se vodislubena evidencija;2. uverenja koja se izdaju na osnovu podataka o kojima se ne vodi


16/50

slubena evidencija.Da li je jedna evidencija slubena ili ne, zavisi od toga da li jezakonom utvrena kao slubena evidencija. Samo uvrenja koja suizdata na osnovu slubene evidencije imaju dokaznu snagu

(pretpostavku tanosti ) koju imaju javne isprave. Uverenja kojase ne izdaju na osnovu slubene evidencije imaju dokaznu snaguprivatne isprave, to znai da nemaju dokaznu snagupretpostavljene tanosti i podleu naelu slobodne ocene dokaza.Dravni organi izdaju uverenja, tj. druge isprave (sertifikate,potvrde) o injenicama o kojima vode slubenu evidenciju. Podslubenom evidencijom podrazumeva se evidencija koja jeustanovljena propisom organizacije ili zajednice kojoj je poverenojavno ovlaenje.Uverenja i druge isprave o injenicama o kojima se vodi slubenaevidencija izdaju se stranci na usmeni zahtev, po pravilu, istogdana kada je stranka zatraila izdavanje uverenja, tj. drugeisprave, a najdocnije u roku od 15 dana. Ako organi odbiju zahtevza izdavanje uverenja, tj. druge isprave, duni su da o tomedonesu posebno reenje.Ako stranka ne osnovu dokaza kojima raspolae, smatra da jojuverenje ili druga isprava nije izdata u skladu sa podacima iz

slubene evidencije, moe zahtevati izmenu uverenja, tj. drugeisprave. Organ je duan da donese posebno reenje ako odbijezahtev stranke da joj izmeni, tj. izda novo uverenje ili druguispravu. I u tom sluaju vai rok od 15 dana od dana podnoenjazahteva za izdavanje novog uverenja, tj. druge isprave, a ako tone bude uinjeno u tom roku, smatra se da je zahtev odbijen.Dravni organi, tj organizacije mogu izdati i uverenja i drugeisprave i o injenicama o kojima ne vode slubenu evidenciju akoje to u skladu sa zakonom. Uverenje ili druga isprava izdata naovaj nain ne vezuje organ kome je podneta kao dokaz i koji trebada reava o stvari.

SvedociSvedok je lice koje je u stanju da neku okolnost ili injenicu ulnoopazi i da kasnije saopti istu (reprodukuje). Postoji opta


17/50

(graanska) dunost svedoenja, to znai da svedok moe, iprotiv svoje volje biti priveden radi svedoenja. Dokazno sredstvou upravnom postupku je iskaz svedoka , dok je svedok lice koje tajiskaz daje.

Lice koje u postupku uestvuje u svojstvu slubenog lica ne moebiti svedok (inkopatibilnost). Svako lice koje se poziva kao svedokduno je da se odazove pozivu, a i svedoi ako zakonom nijedrugaije odreeno. Ne moe se ispitati kao svedok lice koje bisvojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene, dravne ilivojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti. Svedokmoe uskratiti svedoenje pod uslovima propisanim ZUP-om, i to:1.na pojedina pitanja na koja bi odgovor izloio tekoj sramoti,znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenu njega, njegovogsrodnika po krvi u prvoj liniji, njegovog branog druga ili srodnikapo tazbini, njegovog staraoca, usvojenika ili usvojioca;2.na pojedina pitanja na koja ne bi mogao odgovoriti, a da nepovredi obavezu, tj. pravo da uva poslovnu, profesionalnu,umetniku ili naunu tajnu;3.o onome to stranka poverila svedoku kao svom punomoniku;4. o onome o emu se stranka ili drugo lice ispovedalo svedoku kaoverskom ispovedniku.

Svedok se moe osloboditi od dunosti svedoenja i o pojedinimdrugim injenicama kad iznese vane razloge za to. On ih trebauiniti verovatnim. Svedok ne moe zbog opasnosti od kakveimovinske tete uskratiti svedoenje o pravnim poslovima prikojima je bio prisutan kao svedok, pisar ili posrednik, o radnjamakoje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao pravni prethodnikili zastupnik jedne od stranaka.Svedoci se sasluavaju pojedinano, bez prisustva onih svedokakoji e se docnije sluati. Sasluani svedok ne sme se udaljiti bezdozvole slubenog lica koje vodi postupak. Slubeno lice koje vodipostupak moe ve sasluanog svedoka ponovo sasluati, a svedokeiji iskazi se ne slau, suoiti. Lice koje zbog bolesti ili telesnenesposobnosti ne moe doi po pozivu ispitae se u svom stanu.Svedok se prethodno ima upozoriti da je duan da govori istinu, dane sme nita preutati i da moe na svoj iskaz biti zaklet, pa e


18/50

mu se predoiti i posledice davanja lanog iskaza. Od svedoka sepotom uzimaju opti lini podaci ovim redom: ime i prezime,zanimanje, boravite, mesto roenja, godina ivota i branostanje. Ako je potrebno, svedok e biti ispitan i o pitanjima koje

se tiu njegove verodostojnosti kao svedoka u predmetu o kom seradi, a naroito o njegovom odnosu prema strankama. Slubenolice koje vodi postupak pouie svedoka na koja pitanja moeuskratiti svedoenje. Posle toga e svedoku postavljati pitanja osamom predmetu i pozvae se da iznese ta mu je o tomepoznato. Nije doputeno postavljati takva pitanja koja ukazuju nato kako bi se imalo odgovoriti. Svedok e se uvek pitati otkuda muje poznato ono to svedoi.Ako svedok ne zna jezik na kome se vodi postupak, ispitae sepreko tumaa.Poto saslua svedoka, slubeno lice koje vodi postupak moeodluiti da svedok poloi zakletvu na svoj iskaz. Ona se polaeusmeno. Ako svedok koji je uredno pozvan da doe, a izostanak neopravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mestagde treba da bude sasluan, organ koji vodi postupak moenarediti da se prinudno dovede i da snosi trokove dovoenja, amoe ga kazniti novano. Ako svedok doe, pa bez opravdanog

razloga odbije da svedoi iako je upozoren na posledice odbijanja,moe se kazniti novano, a ako i posle toga odbije da svedoimoe se ponovo novano kazniti (globa). Ako svedok naknadnoopravda svoj izostanak, slubeno lice koje vodi postupak ponitiezakljuak o kazni ili trokovima. Ako svedok naknadno pristane dasvedoi, slubeno lice moe ponititi zakljuak o kazni.U sluaju da svedok da laan iskaz, osim to moe krivinoodgovarati i materijalno, u upravnom postupku ovo predstavljaposeban razlog za ponavljanje postupka.

Izjava strankeOpravdano se tvrdi da je stranka u upravnom postupku najboljeupoznata sa svim injenicama i okolnostima koje su vane zareavanje stvari. Stranka moe da prui najpouzdanije podatke onjima, ali i najpristrasnije. ZUP priznaje iskaz stranke kao dokazno


19/50

sredstvo, ali mu i ograniava domaaj i dejstvo, svodei to na tzv.stvari malog znaaja. Verodostojnost izjave stranke se ceni ponaelu slobodne ocene dokaza.Pre uzimanja ove izjave slubeno lice je duno da upozori stranku

na krivinu i materijalnu odgovornost za davanje lanog iskaza.

VetaciVetaci su struna lica koja svojim znanjem doprinose utvrivanjuinjenica i okolnosti koje su od znaaja za reavanje stvari. Iskazvetaka je dokazno sredstvo koje daje vetak, ali pravnu ocenuiskaza vetaka daje slubeno lice koje vodi postupak. U vezi savetaenjem treba razlikovati nalaz vetaka (objektivne injenicei okolnosti) od miljenja vetaka (subjektivna struna ocenautvrenih injenica i okolnosti). Tuma je posebna vrsta vetakakoji vetai samo u vezi sa jezikom (stranac).Ako bi dokazivanje vetaenjem bilo nesrazmerno skupo premaznaaju ili vrednosti postupka, stvar e se reiti na osnovu drugihdokaznih sredstava. U cilju izvoenja dokaza vetaenjem,slubeno lice koje vodi postupak odreuje, po slubenoj dunostiili na predlog stranke, jednog vetaka, a kad oceni da jevetaenje sloeno moe odrediti dva ili vie vetaka. Za vetaka

e se odrediti lica koja su struna, i to prvenstveno ona koja imajuposebno ovlaenje za davanje miljenja po pitanjimaodgovarajue struke. Svako ko ima potrebnu strunu spremu moese primiti dunosti vetaka, osim ako ga slubeno lice koje vodipostupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga. Osloboenje oddunosti moe se traiti i rukovodilac organa ili organizacije gde jevetak zaposlen. Vetak moe uskratiti vetaenje iz istih razlogaiz kojih svedok svedoenje.U pogledu izuzea vetaka shodno e se primenjivati odredbe oizuzeu slubenih lica. Stranka moe traiti izuzee vetaka i akouini verovatnim okolnostima koje dovode u pitanje njegovostruno znanje. O izuzeu vetaka odluuje zakljukom slubenolice koje vodi postupak.Pre poetka vetaenja vetaka treba upozoriti da je duan dapredmet vetaenja briljivo razmotri i u svom nalazu tano


20/50

navede to zapazi i nae, kao i a svoje obrazloeno miljenjeiznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke i vetine. Vetakne polae zakletvu.Vetaku se moe naloiti da izvri vetaenje i van usmene

rasprave.Ako vetaku koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak neopravda ili doe ali odbije da vetai, ili kada uostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz ili miljenje,moe se kazniti novano. Protiv zakljuka o trokovima ili onovanoj kazni doputena je prosebna alba.

UviajUviaj je posebna procesna radnja u upravnom postupku kadslubeno lice pristupa tzv. neposrednom ulnom opaaju nekestvari ili okolnosti. Poseban oblik uviaja u upravnom postupkupredstavlja tzv. uvid u spise nekog predmeta (npr. u odreenedokumente ili javne isprave) koje vrlo esto obavlja slubeno liceu slubenim prostorijama u toku voenja upravnog postupka. Utom smislu, stranka je esto obavezna da odreene spise podnesena uvid slubenom licu.Prema ZUP u uviaj se vri kad je utvrivanje neke injenice ili za

razjanjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opaanjeslubenog lica koje vodi postupak. Stranke imaju pravo daprisustvuje utvivanju.Uviaj stvari koja se bez tekoe moe doneti na mestu gde sepostupak vodi izvee se na tom mestu (npr. u slubenojprostoriji), a inae na mestu gde se stvar nalazi (na tzv. licumesta). teta koja je naneta prilikom vrenja uviaja spada utrokove postupka i naknadie se sopstveniku ili draocu . O tomedonosi zakljuak organ koji vodi postupak. Protiv tog zakljukadoputena je posebna alba.Slubeno lice koje rukovodi uviajem pazie da uviaj ne budezloupotrebljen i da ne bude povreena niija poslovna,profesionalna, umetnika ili nauna tajna.

Obezbeenje dokaza


21/50

Karakteristino za obezbeenje dokaza je to to se ono uvek moesprovesti kada to okolnosti sluaja nalau i to ne samo u toku vezapoetog dokaznog postupka, nego i u situacijama kada dokaznipostupak nije zapoet (ali je pokrenut upravni postupak), kao i u

nekim sluajevima kada ni sam upravni postupak nije formalnopokrenut.Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnijeizvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano, taj dokaz se moeizvesti, radi obezbeivanja dokaza, u svakom stanju postupka, paak i pre nego to je postupak pokrenut.Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili po predlogustranke, odnosno lica koje ima pravni interes. Za obezbeenjedokaza u toku postupka nadlean je organ koji vodi postupak.Za obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka nadlean jeorgan na ijem se podruju nalaze stvari koje treba razgledati,odnosno na ijem podruju borave lica koja treba sasluati.O obezbeivanju dokaza donosi se poseban zakljuak. Protivzakljuka kojim se odbija predlog za obezbeenje dokazadoputena je posebna alba koja ne prekida tok postupka.

60.USMENA RASPRAVA

Usmena rasprava je posebna procesna radnja u upravnompostupku iji je cilj razjanjenje injenica i okolnosti koje mogubiti od uticaja u reavanju glavne stvari. Moe se rei da jeusmena rasprava u upravnom postupku ono to je roite usudskom (parninom) postupku.U upravnom postupku usmenarasprava ima dva modaliteta:1. obavezna usmena rasprava (npr. u viestranakom postupku);2. fakultativna usmena rasprava, kada slubeno lice oceni da jeusmena rasprava korisna za razjanjenje stvari.Slubeno lice koje vodi postupak mora odrediti usmenu raspravu usledeim sluajevima (obavezna usmena rasprava ):1. u stavrima u kojima uestvuju dve ili vie stranaka sa protivniminteresima;


22/50

2. kada se ima izvriti uviaj ili sasluanje svedoka ili vetaka.Usmena rasprava je javna. Meutim, slubeno lice koje vodipostupak moe iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu ili samoza jedan njen deo, i to:

1. ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti;2. ako postoji ozbiljna opasnost ometanja usmene rasprave;3. ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj prodici;4. ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljajuslubenu, poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu.Predlog za iskljuenje javnosti moe staviti zainteresovano lice. Oiskljuenju javnosti donosi se zakljuak koji maora biti obrazloeni javno objavljen. Pri saoptavanju reenja javnost se ne moeiskljuiti.Iskljuenje javnosti se ne odnosi na stranke, njihove punomonikei strune pomagae.Organ koji vodi postupak duan je da javno objavi odreivanjeusmene rasprave :1. kad postoji opasnost da pojedinani poziv nee moi na vremedostaviti;2. kad postoji verovatnoa da ima zainteresovanih lica koja se jonisu pojavila kao stranke;

3. kada to nalau drugi slini razlozi.Javna objava usmene rasprave treba da sadri sve podatke kojimoraju biti navedeni u pojedinanom pozivu, kao i poziv da naraspravu doe svako ko smatra da se stvar tie njegovih pravnozatienih interesa.Organ koji vodi postupak duan je da preduzme sve to jepotrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlaenja. Licimakoja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljnovremena da se pripreme za raspravu i da na nju dou na vreme.Pozvanim licima ostavie se osam dana od dana dostavljanjapoziva do dana rasprave. Kada je za raspravljanje na usmenojraspravi potrebno poznavanje spisa, planova ili drugih predmeta,ove predmete treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno saodreivanjem rasprave, a u pozivu za raspravu naznaiti vreme imesto kad i gde se oni mogu razgledati.


23/50

Usmena rasprava drae se, po pravilu, u seditu organa koji vodipostupak. Ako je potreban uviaj u mestu van sedita tog organa,usmena rasprava se moe odrediti na mestu uviaja. Slubeno licekoje vodi postupak je duno da na poetku usmene rasprave utvrdi

koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih da proverida li su im pozivi pravilno dostavljeni.Ako na usmenu raspravu ne doe stranka po ijem zahtevu jepostupak pokrenut, mada je uredno pozvana, a iz celokupnogstanja stvari moe se pretpostaviti da je stranka predlog povukla,organ koji vodi postupak obustavie postupak. Protiv zakljuka otome doputena je posebna alba.Ako se ne moe pretpostaviti daje stranka povukla predlog, ili ako bi se postupak u javnominteresu morao nastaviti po slubenoj dunosti, slubeno lice e,prema okolnostima sluaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili eje odloiti. Ako stranka protiv koje je pokrenut postupakneopravdano izostane mada je uredno pozvana, slubeno lice kojevodi postupak moe sprovesti raspravu i bez nje,a moe na njentroak i odloiti usmenu raspravu, ako je to potrebno radipravilnog reenja stvari.Ako prisutna stranka i pored upozorenja na posledice, ne stavi utoku same rasprave primedbu na rad koji se na raspravi obavlja,

smatrae se da nema primedbi. Ako docnije stavi primedbu, organkoji vodi postupak cenie i tu primedbu, ako ona moe imatiuticaja na reavanje stvari, i ako nije data posle rasprave saciljem odugovlaenja postupka.Na usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono to jepredmet ispitnog postupka. Ako se predmet ne moe pretresti najednoj raspravi, slubeno lice koje vodi postupak prekinueraspravu i zakazati to pre njen nastavak. Za ovaj nastavakpreduzee sve mere koje su propisane za odreivanje usmenerasprave, a prisutnim licima moe usmeno saoptiti te mere, kao ivreme i mesto nastavka rasprave.

61.PRETHODNO PITANJE U UPRAVNOM POSTUPKU


24/50

Prethodno pitanje u upravnom postupku je samostalna pravnacelina od koje zavisi reenje glavne stvari.Postoje dva osnovna sistema reavanja prethodnog pitanja uupravnom postupku. Prema jednom (austrijskom sistemu) kada

organ u toku upravnog postupka naie na prethodno pitanje, onima slobodu da odlui da li e se to prethodno pitanje sam reiti ilie ga dostaviti nadlenom organu da ga taj rei. Prema drugom(francuski sistem) organ koji naie da prethodno pitanje nemaslobodu izbora, ve mora prekinuti postupak i obavezno uputitiprethodno pitanje nadlenom organu na reavanje pa tek naosnovu odluke nadlenog organa, nastaviti sa prekinutimpostupkom.ZUP usvaja austrijski sistem.Ako organ koji vodi postupak naie na pitanje bez ijeg se reenjane moe reiti sama stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnucelinu za ije je reenje nadlean sud ili koji drugi organ(prethodno pitanje), on moe pod uslovima iz ovog zakona samraspraviti to pitanje, ili pokrenuti postupak dok nadleni organsam ne rei to pitanje. O prekidu postupka donosi se zakljuakprotiv koga je doputena posebna alba, osim ako je zakljuakdoneo drugostepeni organ. Ako je organ raspravio prethodno

pitanje, reenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u stvari ukojoj je to pitanje reeno.Organ koji vodi postupak mora prekinuti postupak kada seprethodno pitanje odnosi na :1. postojanje krivinog dela;2. postojanje braka;3. utvrivanje oinstva;4. kada je to zakonom odreeno.U sluaju kada se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinutipostupak, organ koji vodi postupak moe sam uzeti u pretresprethodno pitanje i raspraviti ga kao sastavni deo stvari, i na tojosnovi reiti samu stvar. Ako organ koji vodi postupak ne uzme darei prethodno pitanje, a postupak za reavanje prethodnogpitanja koji se moe voditi samo po slubenoj dunosti jo nijepokrenut kod nadlenog organa, on e traiti da na dleni organ


25/50

pokrene postupak po tom pitanju.U stvari u kojoj se postupak za reenje prethodnog pitanjapokree povodom zahteva stranke, organ koji vodi upravnipostupak moe zakljukom naloiti jednoj od stranaka da u cilju

reenja prethodnog pitanja trai od nadlenog organa pokretanjepostupka, odreujui joj rok u kome je duna da to uini, i da muo podnetom traenju podnese dokaz. Organ koji vodi postupakupozorie stranku na posledice proputanja. Rok za traenjepokretanja postupka za reavanje prethodnog pitanja poinje datee od dana konanosti zakljuka. Postupak pokrenut zbogreavanja prethodnog pitanja kod nadlenog organa nastavie sepoto reenje doneto o tom pitanju postane konano.

62.ZAVRETAK PRVOSTEPENOG POSTUPKA REENJEM

Reenje doneto u upravnom postupku, predstavlja upravni aktnadlenog organa kojim se reava upravna stvar. Reenje je odlukao glavnoj, odnosno upravnoj stvari. Reenje proizvodi neposrednopravno dejstvo kada se ispune odgovarajui uslovi, ukljuujui imogunost prinudnog izvrenja. Meutim, osim to se reenjem

odluuje o upravnoj stvari kao predmetu upravnog postupka,reenjem se u procesno-pravnom smislu takoe i obustavljavoenje upravnog postupka. ZUP sadri detaljne odredbe osadrini reenja, njegovim sastavnim delovima i vrstama reenja,odnosno konkretno o :1. organu koji donosi reenje;2. obliku i sastavnim delovima reenja;3. vrstama reenja deliminom, dopunskom i privremenomreenju;4. roku za izdavanje reenja;5. postupku ispravljanja greaka u reenju.

Organ koji donosi reenjeKada o stvari reava kolegijalni organ, on moe reavati kada jeprisutno vie od polovine njegovih lanova, ako zakonom ili drugim


26/50

propisom nije odreena naroita veina.ZUP sadri pravila o nainu na koji se donose sloena (zbirna)reenja. Kada je zakonom ili drugim propisima zasnovanim nazakonu odreeno da o jednoj stvari reavaju dva ili vie organa,

svaki je od njih duan da rei o toj stvari. Ovi e se organisporazumeti koji e od njih izdati reenje, a u reenju mora bitinaveden akt drugog organa. Kada je u zakonu ili na zakonuzasnovanom propisu odreeno da reenje donosi jedan organ uzprethodnu saglasnost drugog organa, reenje se donosi poto jedrugi dao saglasnost.Kada je u zakonu ili na zakonu zasnovanom propisu odreeno dareneje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost ili pribavljenomiljenje drugog organa, reenje se donosi tek poto je drugiorgan ado saglasnost, odnosno posle pribavljenog miljenja.Kada je u zakonu ili na zakonu zasnovanom propisu odreeno dareenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim organom, organkoji donosi reenje sastavlja ga i alje sa spisima predmetadrugom organu, koji moe dati saglasnost potvrdom na samomreenju ili posebnim aktom.Ova pravila vae i za sluaj kada je u zakonu propisano da reenjedonosi jedan organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa. Organ

ija saglasnost ili miljenje potrebna za donoenje reenja, duanje saglasnost, odnosno miljenje dati u roku od mesec dana oddana kad mu je zatraeno, ako posebnim propisima nije odreendrugi rok. Ako ovaj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosireenje da daje ili odbija saglasnost smatra se da je daosaglasnost, a ako se ne da nikakvo miljenje, nadlean organ moedoneti reenje i bez pribavljenog miljenja, ako posebnimpropisima nije drugaije odreeno. Ako slubeno lice, koje jevodilo postupak, nije ovlaeno da donese reenje duno je dapodnese nacrt reenja organu koji donosi reenje.

Oblik i sastavni delovi reenjaReenje se donosi pismeno. Izuzetno, u sluajevima predvienimzakonom ili propisima donetim na osnovu zakona, reenje se moedoneti i usmeno. Pismeno reenje sadri:


27/50

1. uvod sadri: naziv organa koji donosi reenje; propis o nadlenosti organa; ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika;

kratko oznaenje predmeta postupka.Ako je reenje doneto od strane dva ili vie organa uz saglsnost,potvrdu ili po pribavljenom miljenju drugog organa, to se navodiu uvodu.2. dispozitiv(izreku) njime se reava o predmetu postupka ucelosti i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nijeposebno reeno. Dispozitiv mora biti kratak i odreen. Kad jepropisano da alba ne odlae izvrenje reenja ili kada se nalaerok za izvrenje neke radnje, to mora biti navedeno u dispozitivu.3. obrazloenje u jednostavnim stvarima u kojima uestvujesamo jedan stranka , kao i u jednostavnim stvarima u kojima upostupku uestvuju dve ili vie stranaka, ali nijedna ne prigovarapostavljenom zahtevu, a zahtev se uvaava, obrazloenje reenjamoe sadrati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanjena pravne propise na osnovu kojih je stvar reena. Kad je nadleanorgan zakonom ili drugim pravnim propisom zasnovanim na zakonuovlaen da rei stvar po slobodnoj oceni, duan je da u

obrazloenju, pored ve navedenih podataka, navede taj propis ida izloi razloge kojima se pri donoenju reenja rukovodio.4. uputstvo o pravnom sredstvu stranka se obavetava da li protivreenja moe izjaviti albu ili pokrenuti upravni spor ili drugipostupak pred sudom.Kad je u reenju dato pogreno uputstvo stranka moe postupiti povaeem propisu ili po uputstvu. Stranka koja postupi popogrenom uputstvu ne moe zbog toga imati tetnih posledica.Kada u reenju nije dato nikakvo uputstvo, ili je isto nepotuno,stranka moe postupiti po vaeim propisima, a moe uroku odosam dana traiti od organa koji je reenje doneo da dopunireenje. U takvom sluaju rok za albu, tee od dana dostavljanjadopunjenog reenja. Kada je protiv reenja mogue izjaviti albu,a stranka pogreno upuena da protiv tog reenja nema mestaalbi ili da se protiv njega moe pokrenuti upravni spor, rok za


28/50

albu tee od dana dostavljanja reenja suda kojim je tubaodbaena kao nedoputena, ako stranka nije ve pre toga podnelaalbu nadlenom organu. Kada protiv reenja nije mogue izjavitialbu, a stranka je pogreno upuena da se protiv tog reenja

moe aliti,pa je izjavila albu i zbog toga propustila rok zapokretanje upravnog spora, ovaj rok joj tee od dana dostavljanjareenja kojim joj je alba odbaena, ako stranka nije ve pre togapokrenula upravni spor.5. naziv organa sa brojem i datumom reenja, potpis slubenoglica i peat organa (tzv. identifikacioni elementi reenja) reenjepotpisuje slubeno lice koje ga donosi. Reenje koje je doneokolegijalni organ potpisuje predsedavajui, ako zakonom iliposebnim propisom nije drugaije odreeno. Reenje se moradostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu.Kada se radi o stvari koja se tie veeg broja lica, moe se za svata lica doneti jedno reenje, ali ona moraju biti imenovana udispozitivu, a u obrazoloenju reenja moraju biti izloeni razlozikoji se na svako od njih odnose i ovakvo reenje mora bitidostavljeno svakome od tih lica. U stvarima manjeg znaaja,reenje se moe sastojati samo od dispozitiva u vidu zabeleke naspisu.

Kada se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera reenje se moedoneti i usmeno. Organ koji je doneo usmeno reenje moenarediti njegovo izvrenje bez odlaganja. Po zahtevu stranke,organ koji je doneo usmeno reenje duan je da ga izda stranci upismenom obliku najdocnije u roku od osam dana od danapodnoenja zahteva. Taj zahtev se moe podneti u roku od dvameseca od dana donoenja usmenog reenja.

Delimino, dopunsko i privremeno reenjeKada se o jednoj stvari reava u vie taaka, a samo su neke odnjih dozrele za reavanje i kada se pokae kao celishodno da se otim takama rei posebnim reenjem, nadleni organ moe donetireenje samo o tim takama (delimino reenje). Deliminoreenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kaosamostalno reenje.


29/50

Ako nadleni organ nije reenjem odluio o svim pitanjima koja subila predemt postupka, on moe po predlogu stranke, ili poslubenoj dunosti, doneti posebno reenje o pitanjima koja vedonetim reenjem nisu obuhvaena (dopunsko reenje). Ako

predlog stranke za donoenje dopunskog reenja bude odbijen,protiv zakljuka o tome doputena je posebna alba. Dopunskoreenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kaosamostalno reenje.Ako je prema okolnostima sluaja neophodno pre okonanjapostupka doneti reenje, kojim se privremeno ureuju spornapitanja ili odnosi, takvo se reenje donosi na podlozi podataka kojipostoje u asu njegovog donoenja i u njemu mora biti izriitonaglaeno da je privremeno. Reenjem o glavnoj stvari ukida seprivremeno reenje doneto u toku postupka. Privremeno reenjesmatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalnoreenje.

63.ROK ZA IZDAVANJE PRVOSTEPENOG REENJA

Kada se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po

slubenoj dunosti, ako je to u interesu stranke, a pre donoenjareenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak,nadleni organ je duan doneti reenje i dostaviti ga stranci topre, a najdocnije u roku od mesec dana raunajui od danapredaje urednog zahteva, tj. od dana pokretanja postupka poslubenoj dunosti, ako posebnim propisom nije odreen krairok..U ostalim sluajevima kada se postupak pokree povodom zahtevastranke, tj. po slubenoj dunosti ako je to u interesu stranke,nadleni organ duan je doneti reenje i dostaviti ga strancinajdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim propisom nijeodreen krai rok.Stranka ima pravo na albu u sluaju utanja prvostepenogorgana.


30/50

64.ZAVRETAK PRVOSTEPENOG POSTUPKA ZAKLJUKOM OOBUSTAVLJANJU POSTUPKU

Za razliku od reenja, zakljukom se ne reava upravna stvar. Uveini sluajeva u formi zakljuka odluuje se o pitanjimaprocesnog karaktera. Kao posledica toga, zakljuci se, po pravilu,donose u usmenoj formi i o njima se sastavlja zabeleka uzapisnik, a protiv njih nije doputena alba (ve se mogu napadatiu okviru albe protiv reenja).ZUP odreuje i posebne sluajeve kada se protiv zakljuka moeizjaviti tzv.posebna alba i tada se zakljuci moraju podneti upismenom obliku. Najznaajniji zakljuak je zakljuak o obustavipostupka (npr. usled odustanka stranke od postavljenog zahteva),jer se njime u procesnom smislu obustavlja dalje voenjepostupka u sluajevima kada se ne donosi reenje.Zakljuak mora imati i dodatni element koji upuuje o kakvom sezakljuku radi (npr. zakljuak o pokretanju postupka, o odlaganjuusmene rasprave, o obezbeivanju dokaza, o obustavi postupka).Kada je zakljuak donet u pismenoj formi, tj. kada se protiv njegamoe izjaviti alba, zakljuak de facto predstavlja upravni akt

(kao i reenje ).ZUP propisuje da se zakljukom odluuje o pitanjima koja se tiupostupka. Zakljukom se odluuje o onim pitanjima koja se kaosporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, a koja se nereavaju reenjem.Zakljuak donosi slubeno lice koje vri onu radnju postupka prikojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zakljuka, osim akozakonom ili drugim propisom nije drugaije odreeno. Ako sezakljukom nalae neko izvrenje neke radnje, odredie se i rok ukome se ta radnja ima izvriti. Zakljuak se saoptavazainteresovanim licima usmeno, a napismeno se izdaje na zahtevlica koje moe protiv zakljuka izjaviti posebnu albu, ili kada semoe odmah traiti izvrenje zakljuka.Protiv zakljuka se moe izjaviti posebna alba samo kada je tozakonom izriito predvieno. Takav zakljuak mora biti obrazloen


31/50

i sadrati uputsvo o albi. Zakljuke protiv kojih nije doputenaposebna alba mogu zainteresovana lica pobijati albom protivreenja, na isti nain i u istom roku. alba ne odlae izvrenjezakljuka, osim ako je zakonom ili samim zakljukom drugaije

odreeno.i&d

User

Postovi: 22Pridruio se: 16 Jun 2008 14:40Cash on hand:6.00[Donate]Has thanked:0timeHave thanks: 0time

Re: UPRAVNO - prilagodjena forumska skripta

odi&d 04 Feb 2010 17:13

66. RAD PRVOSTEPENOG ORGANA PO ALBI U UPRAVNOM POSTUPKU

Rad prvostepenog organa po albi podrazumeva ispitivanje da li su ispunjene formalne procesnepretpostavke za odluivanje po njoj.ZUP ovlauje prvostepeni organ da moe, ukoliko se povodom

predate albe za to steknu uslovi, svoje postojee reenje zameniti novim i tada e se smatrati da prvo

reenje nije ni postojalo. U vezi sa donoenjem novog reenja od strane prvostepenog organa po

prijemu albe postoje tri modaliteta:

1. donoenje novog reenja od strane prvostepenog organa bez upotpunjavanja ranijeg postupka ( jer

je organ samo zakljuio da je pogreio)

2. donoenje novog reenja od strane prvostepenog organa na osnovu mogunosti da se upotpuni raniji

postupak (o emu odluuje organ prema okolnostima sluaja)

3. donoenje novog reenja od strane prvsotepenog organa na osnovu obaveze da se upotpuni ranijipostupak (ako se za to steknu uslovi propisani zakonom)

Kada primi albu, prvostepeni organ ispituje da li je alba :

1. doputena

2. blagovremena

3. izjavljena od ovlaenog lica

Nedoputenu , neblagovremenu ili od neovlaenog lica izjavljenu albu organ prvog stepena odbacie
http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=2719&adm_points=1&post_id=227568http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=2719&adm_points=1&post_id=227568http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/upravno-prilagodjena-forumska-skripta-t2495.html#p227569http://pravni.europefreeforum.com/upravno-prilagodjena-forumska-skripta-t2495.html#p227569http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/post227569.htmlhttp://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/http://pravni.europefreeforum.com/upravno-prilagodjena-forumska-skripta-t2495.html#p227569http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=2719&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=2719&adm_points=1&post_id=227568http://pravni.europefreeforum.com/member/i%2526d/


32/50

svojim zakljukom. Protiv zakljuka kojim je alba odbaena stranka ima pravo na albu. Ako organ

koji reava po albi nae da je alba opravdana, reie ujedno i po albi koja je bila odbaena.

*Ako organ koji je doneo reenje nae da je alba opravdana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni

postupak,moe stvar reiti drugaije i novim reenjem zameniti (a ne izmeniti) reenje koje se albompobija.Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu.

*Ako organ koji je doneo reenje nae da je sprovedeni postupak nepotpun ,upotpunie ga i onda kad

alilac iznese u albi takve injenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drugaije reenje stvari,

ako je aliocu morala biti data mogunost da uestvuje u postupku koji je prethodio donoenju

reenja, a ta mu mogunost nije bila data ili mu je bila data, a on propustio da je koristi, ali je u albi

opravdao to proputanje.

*Kada je reenje doneto bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan ili

kada je doneto u skraenom postupku, ali stranci nije data mogunost da se izjasni o injenicama i

okolnostima koje su od vanosti za donoenje reenja, prvostepeni organ je duan da sprovede tajpostupak .Po sprovoenju postupka prvostepeni organ moe uvaiti zahtev iz albe i doneti novo

reenje.

Kada organ koji je doneo reenje nae da je podneta alba doputena, blagovremena i izjavljena od

ovlaenog lica, a nije novim reenjem zamenio reenje koje se albom pobija, duan je da bez

odlaganja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema albe, poalje albu drugostepenom organu

nadlenom za reenje po albi.

67.REAVANJE DRUGOSTEPENOG ORGANA PO ALBI

Drugostepeni organ sprovodi drugostepeni postupak, tj.odluuje o albi .U tom smislu, drugostepeni

organ moe:

1. albu usvojiti i napadnuto reenje ponititi

2. albu odbiti i napadnuto reenje potvrditi

U prvom sluaju napadnuto reenje prestaje da proizvodi pravna dejstva od trenutka donoenja (ex

tunc) , a u drugom sluaju ostaje na snazi. Pod odreenim uslovima , drugostepeni organ moe reenje

izmeniti, ali ga ni u kom sluaju ne moe ukinuti.

U reavanju po albi mogu se razlikovati dve posebne faze :

1. prethodni postupak po albi

2. redovni postupak po albi

U prethodnom postupku po albi drugostepeni organ ponovo sprovodi kontrolu ispunjenosti formalnih i

procesnih uslova za voenje postupka po albi. Ukoliko nisu ispunjeni, drugostepeni organ e albu

odbaciti.


33/50

Redovni postupak se aktivira pod uslovom da alba nije odbaena. U redovnom postupku po albi

odluuje se o albi (preciznije o albenom zahtevu) koji se moe usvojiti ili odbiti.Ako se albeni

zahtev usvoji, reenje se ponitava, a ako se albeni zahtev odbije, reenje ostaje na snazi.

Iako je pravilo da se povodom albe donosi drugostepeno reenje, u odreenim situacijama moe doi

do toga da drugostepeni organ samo poniti prvostepeno reenje i celu stvar vrati prvostepenom organuna ponovno reavanje, ali uz obavezu da se pridrava reenja organa koji mu je ponitio reenje.

Predhodni postupak po albi - ZUP predvia da ako je alba nedoputena, neblagovremena ili izjavljena

od neovlaenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je organ koji

je nadlean za reavanje po albi. Ako albu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u

reavanje.

Redovni postupak po albi - U redovnom postupku drugostepeni organ moe albu ili odbiti (reenje na

snazi) ili je usvojiti( reenje se ponitava).Ako se alba usvaja reenje, se ponitava, a u nekim

sluajevima moe se izmeniti.

Kada poniti reenje, drugostepeni organ moe:1. sam reiti tu upravnu stvar

2. uputiti je na reavanje nadlenom organu

3. vratiti prvostepenom organu na ponovno reavanje

*U redovnom postupku po albi drugostepeni organ e albu odbiti ako nije dolo do povrede

materijalnog prava ili bitnih pravila postupka.U tom smislu, drugostepeni organ e odbiti albu kad

utvrdi da je postupak koji je reenju prethodio pravilno sproveden i da je reenje pravilno i na zakonu

zasnovano, a alba neosnovana. Drugostepeni organ e albu odbiti i kad nadje da je u prvostepenom

postupku bilo nedostataka ali da su oni takvi da nisu mogli imati uticaja na reenje stvari (tzv. nebitna

povreda pravila postupka).

*U redovnom postupku po albi drugostepeni organ e albu usvojiti ako je dolo do povrede

materijalnog prava ili bitnih pravila postupka. Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno reenje

doneo nenadlean organ, ponitie to reenje po slubenoj sunosti i dostaviti predmet nadlenom

organu za reavanje.

Kad drugostepeni organ utvrdi da se u prvstepenom postupku injenice nepotpuno ili pogreno

utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na reenje

stvari, ili da je dispozitiv pobijenog reenja nejasan ili u protivreenosti sa obrazloenjem on e

upotpuniti postupak i otkloniti izloene nedostatke bilo sam, bilo preko prvostepenog organa ili nekog

zamoljenog organa.

*Ako drugostepeni organ nae da e nedostatke prvostepenog postupka bre i ekonominije otkloniti

prvostepeni organ, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet prvostepenom

organu na ponovni postupak.

*Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom reenju pogreno ocenjeni dokazi, da je iz

utvrenih injenica izveden pogrean zakljuak u pogledu injeninog stanja, da je pogreno primenjen

pravni propis na osnovu kojeg se reava stvar (povreda materijalnog prava) ili ako nae da se na osnovu


34/50

slobodne ocene trebalo doneti drugaije reenje(ocena celishodnosti reenja u postupku po albi), on

e se svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i sam reiti stvar.

*Ako drugostepeni organ utvrdi da je reenje pravilno u pogledu utvrenih injenica i u pogledu

primene zakona, ali da se cilj zbog koga je reenje doneto moe postii i drugim sredstvima povoljnijim

za stranku, izmenie prvostepeno reenje u tom smislu.*Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku uinjena nepravilnost koja ini reenje

nitavim, oglasie takvo reenje nitavim, kao i onaj deo postupka koji jeobavljen posle te

nepravilnosti.

68.PONAVLJANJE POSTUPKA

Ponavljanje upravnog postupka kao pravno sredstvo sa karakteristikama redovnog i vanrednog pravnogsredstva

Ponavljanje upravnog postupka je pravno sredstvo koje se, pod odreenim uslovima, moe upotrebiti

protiv reenja donetih u upravnom postupku protiv koga se ne moe izjaviti alba, da bi moglo da doe

do ponavljanja upravnog postupka reenje u upravnom postupku mora biti konano. Ponavljanje

upravnog postupka , sa jedne strane ima odreene karakteristike redovnog pravnog sredstva (jer se

moe koristiti protiv svih konanih reenja) , a sa druge strane,ima odreene karakteristike vanrednog

pravnog sredstav (jer su propisani posebni uslovi pod kojima se moe koristiti), pa praktino predsatvlja

neku vrstu redovnog vanrednog pravnog sredstva u upravnom pravnom postupku.razlikujemo dve faze

u odluivanju:

1. odluivanje o ponavljanju - zakljukom

2. osluivanje u ponovljenom postupku-reenjem

Mogu se razlikovati i odgovarajui akti koji se u vezi sa tim donose:

1. zakljuak kojim se odluuje o tome da li se dozvoljava ponavljanje upravnog postupka ili ne

2. reenje kojim se reava stvar koja je bila predmet ponovljenog postupka

Ako se ponavljanje upravnog postupka dozvoli , naelno mogu nastupiti dve situacije:

1. da je raniji postupak bio u redu (odluka treba da ostane)

2. da ranije sprovedeni postupak nije bio u redu ( odluku treba revidirati)

U sluaju da raniju odluku (reenje) treba revidirati to se reenje , prema konkretnim okolnostima ,

moe ponititi, ukinuti ili izmeniti. Ponavljanje upravnog postupka moe se pokrenuti kako na

inicijativu stranke (ex private) tako i po slubenoj dunosti (ex officio) , a pokree se podnoenjem

predloga.

Razlozi za ponavljanje upravnog postupka

Prema ZUP u postupak e se ponoviti iz sledeih razloga:


35/50

1. ako se sazna za nove injenice , ili se nae ili stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi ,

sami ili u vezi sa ve izvedenim i upotrebljenim dokazima , mogli dovesti do drugaijeg reenja

2. ako je reenje doneto na podlozi lane isprave i lanog iskaza

3. ako se reenje zasniva na presudi donetoj u krivinom postupku ili u postupku po privrednom

postupku , a ta presuda je pravosnano ukinuta4. ako je reenje organa koji vodi postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju , a ono je kasnije

reenje drugaije

5. ako je u donoenju reenja uestvovalo slubeno lice koje po zakonu moralo biti izuzeto

6. ako je reenje povoljno po stranku doneto na osnovu neistinitih navoda stranke

7. ako je reenje donelo slubeno lice nadlenog organa koje nije bilo ovlaeno za njegovo donoenje

8. ako kolegijalni organ koji je doneo reenje nije reavao u sastavu predvienim vaeim propisima

9. ako licu koje je trebalo da uestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogunost da uestvuje u

postupku

10. ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik , a po zakonu je trebalo da je zastupa11. ako licu koje je uestvovalo u postupku nije bila data mogunost da se u postupku slui svojim

jezikom

Predlog za ponavljanje postupka i rokovi

Ponavljanje upravnog postupka moe predlogom traiti stranka, a organ koji je doneo reenje kojim je

postupak okonan moe pokrenuti ponavljanje postupka po slubenoj dunosti. Stranka je duna da u

predlogu za ponavljanje postupka uini verovatnim okolnosti na kojima se zasniva predlog , kao i

oklonost da je predlog sastavljen u zakonskom roku. Stranka u odreenim sluajevima (navedenim pod

1),6),7),8) i 11)) moe traiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u

ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih trai ponavljanje. Iz razloga navedenih od 6) do 11)

stranka ne moe traiti ponavljanje postupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem

postupku. Stranka moe traiti ponavljanje u roku od mesec dana (subjektivni rok) i to:

1. U sluaju pod 1), od dana kada je stranka mogla izneti nove injenice , tj. upotrebiti nove dokaze

2. U sluaju pod 2) i 3), od dana kda je stranka sazbala za pravosnanu presudu u krivinom postupku ili

u postupku po privrednom prestupu

3. U sluaju pod 5), od dana kada je stranka mogla upotrebiti novi akt( presudu, reenje)

4. U sluaju pod 4),6),7) i 8), od dana kada je stranka saznala za razlog ponavljanja

5. U sluaju pod 9),10) i 11), od dana kada je reenje dostavljeno stranci.

Po proteku roka od pet godina od dostavljanja reenja stranci ponavljanje se ne moe traiti niti se

moe pokrenuti po slubenoj dunosti (objektivni rok) .Izuzetno i posle isteka roka od pet godina

ponavljanje se moe traiti, samo iz razloga navedenih pod 2) - ako je dat lani iskaz, lana izjava,itd.;

3) ukidanje pravosnane presude ; 5) prethodno pitanje.

Odluivanje "o" ponavljanju postupka (iudicium rescindens)


36/50

O predlogu za ponavljanje reava onaj organ koji je doneo reenje kojim je postupak okonan. Kada je

organ koji je nadlean za reavanje o predlogu za ponavljanje primi predlog, duan je da ispita da li je

predlog blagovremen i izjavljen od strane ovlaenog lica, i da li okolnost na kojoj se predlog zasniva

uinjena verovatnom. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, nadleni organ e svojim zakljukom odbaciti

predlog.Ako su ovi uslovi lana ispunjeni, nadleni organ e ispitati da li su okolnosti, tj. dokazi koji se iznose

kao razlog za ponavljanje takvi da bi mogli dovesti do drugaijeg reenja, pa ako utvrdi da nisu, odbie

predlog svojim reenjem.

Ako nadleni organ ne odbije ili ne odbaci predlog za ponavljanje donee zakljuak o dozvoli

ponavljanja postupka i odredie u kom e obimu postupak ponoviti. U ponovljanju postupku po

slubenoj dunosti, nadleni organ e doneti zakljuak kojim se ponavljanje dozvoljava, ako je

prethodno utvrdio da su za ponavljanje ispunjeni zakonski uslovi.Zakljuak kojim se dozvoljava

ponavljanje postupka odlae izvrenje reenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno.

Kada o predlogu za ponavljanje odluuje drugostepeni organ, on e sam izvriti potrebne radnje uponovljenom postupku, a izuzetno, ako nae da e se ta radnja bre i ekonominije izvriti prvostepeni

organ, naloie mu da to uini i da mu materijal o tome dostavi u odreenom roku.

Odluivanje "u" ponovljenom postupku (iudicium rescissorium)

Na podlozi podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, nadleni organ donosi reenje o

stvari koja je bila predmet postupka i njime moe ranije reenje koje je bilo predmet ponavljanja

ostaviti na snazi ili ga zameniti novim (ponititi ili ukinuti). Ako je zakljuak ili reenje doneo

drugostepeni organ, moe se neposredno pokrenuti upravni spor. Predlog za ponavljanje postupka, po

pravilu, ne odlae izvrenje reenja po kome se ponavljanje trai.

69.MENJANJE I PONITAVANJE REENJA U VEZI SA UPRAVNIM SPOROM

Organ protiv ijeg je reenja blagovremeno pokrenut upravni apor moe do okonanja spora , ako

uvaava sve zahteve tube, ponititi ili izmeniti svoje reenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao

ponititi takvo reenje , ako se time ne vrea pravo stranke u upravnom postupku ili treeg lica.

Uslov za primenu vanrednog pravnog sredstva ponitavanje ili ukidanje u vezi sa upravnim sporom jeste

da je pokrenut upravni spor prema odredbama Zakona o upravnim sporovima , odnosno da je spor u

toku. Najee se primenjuje u fazi upravnog spora koja se zove odgovor na tubu. To znai da organ

koji je doneo osporeno reenje (i koje se osporava tubom u upravnom sporu kao nezakonito) moe

povodom odgovora na tubu ponititi (ako reenje nije uopte trebalo donositi) ili izmeniti (ako je

trebalo doneti drugaije reenje) svoje reenje. Ako organ to uini, upravni spor se obustavlja. Tim

povodom ostavlja se rok tuiocu (stranci) od 15 dana da se izjasni da je zadovoljan postupkom organa

ili ne.


37/50

Drugi uslov za primenu ovog pravnog sredstva je da se novim reenjem moraju uvaiti svi tubeni

zahtevi. Konano, uslov da se moe primeniti ovo pravno sredstvo je da se izmena reenja u vezi sa

upravnim sporom ne moe vriti na tetu stranke , javnog interesa ili treih lica.

U procesnom smislu, da bi se ponitavanje ili ukidanje u vezi sa upravnim sporom kao pravnim

sredtsvom moglo primeniti , reenje na koje se odnosi, sa jedne strane, mora biti konano (jer se samoprotiv konanih reenja moe pokrenuti upravni spor ), sa druge strane, ne sme da bude pravosnano,

jer bi to znailo da je upravni spor okonan.

72.PONITAVANJE I UKIDANJE REENJA PO OSNOVU SLUBENOG NADZORA

Ponitavanje i ukidanje reenja po osnovu slubenog nadzora je vanredno pravno sredstvo koje je

ovlaen da koristi organ koji vri nadzorna prava nad organom koji je doneo reenje. Nadzorna prava najee vri drugostepeni organ , ali to moe biti i posebno odreen organ. Procesni

uslov za primenu ovog pravnog sredstva je da je reenje protiv kojeg se koristi postalo konano u

upravnom postupku .Mogunost ponitavanja i ukidanja reenja po osnovu slubenog nadzora je vrsta

kontrole drugostepenog organa nad prvostepenim , ali po slubenoj dunosti (tzv. slubeni nadzor).

Rokovi u sluaju u sluajevima ponitavanja i ukidanja po osnovu slubenog nadzora znatno dui (od

jedne do pet godina, pa i bez roka), dok je prilikom instancione kontrole rok za albu je 15 dana , a

ponekad i 8 dana, kao i to da se povodom albe reenje moe ponititi (eventualno izmeniti) , dok se

povodom ponitavanja ili ukidanja po osnovu slubenog nadzora moe ili ponititi ili ukinuti.

Reenje moe ponititi ili ukinuti po osnovu slubenog nadzora drugostepeni organ. Ako nema

drugostepenog organa , reenje moe ponititi ili ukinuti organ koji je zakonom ovlaen da vri nadzor

nad radom organa .Protiv ovog reenja donetog povodom ponitavanja i ukidanja po osnovu slubenog

nadzora nije doputena alba, ve se protiv njega moe neposredno pokrenuti upravni spor.

Nadlean organ donosi reenje o ponitavanju reenja po osnovu slubenog nadzora:

1. po slubenoj dunosti

2. po zahtevu stranke

3. po zahetvu javnog tuioca

Reenje koje je konano u upravnom postupku nadleni e organ ponititi po osnovu slubenog nadzora

zbog povrede procesnih pravila i to:

1. ako je reenje doneo stvarno nadlean organ

2. ako je u istoj stavri ranije doneto pravosnano reenje kojim je ta upravna stvar drugaije reena

3. ako je reenje doneo jedan organ bez saglasnosti , povrede , odobrenja ili miljenja drugog organa

4. ako je reenje doneo mesno nadleni organ

5. ako je reenje doneto kao posledica prinude, iznude, ucene , pritiska ili druge nedozvoljene radnje


38/50

Reenje o ponitavanju reeja po osnovu slubenog nadzora moe se doneti u roku od 5 godina od dana

konanosti reenja u sluajevima:

1. ponitavanje zbog stvarne nadlenosti

2. ako u istoj stvari ve postoji pravosnano reenje

3. ukoliko nisu ispunjeni uslovi za donoenje zbirnog reenjaReenje o ponitavanju reenja po osnovu slubenog nadzora moe se doneti uroku od jedne godine od

dana konanosti reenja u sluaju povrede mesne nadlenosti.

Reenje o ukidanju reenja po osnovu slubenog nadzora , nadleni organ donosi:

1. po slubenoj dunosti

2. po zahtevu javnog tuioca ( a ne po zahetvu stranke)

Reenje koje je konano u upravnom postupku moe se ukinuti po osnovu slubenog nadzora ako je

njime oigledno povreen materijalni zakon.U stavrima u kojima uestvuju dve ili vie stranaka sasuprotnim interesima reenje se moe ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka. Reenje o

ukidanju reenja po osnovu slubenog nadzora moe se doneti u roku od jedne godine od dana

konanosti reenja. U sluaju ukidanja , reenje nadzornog organa deluje od momenta donoenja

njegovog reenja.

73.VANREDNO UKIDANJE

Vanredno ukidanje reenja postoji kada su nastupile vanredne okolnosti.Vanredno ukidanje reenja je

pravno sredstvo koje se koristi protiv reenja koja nisu nezakonita , ali su zbog promenjenih okolnosti

postala opasna za pravni i javni poredak.Uslov za vanredno ukidanje reenja je da su nastupile neke od

vanrednih okolnosti zbog kojih je doao u opasnost javni poredak, kao i da nema drugog naina da se

ova opasnost ukloni. Zbog toga to se vanrednim reenjem stranci oduzima zakonski steeno pravo,

stranka moe, u upravnom sporu traiti naknadu tete od organa koji je reenje ukinuo (ovde se radi o

posebnom sluaju tzv. Upravnog spora pune jurisdikcije).

Reenje koje je postalo izvrno moe se ukinuti ako je potrebno u cilju otklanjanja teke i neposredne

opasnosti po ivot i zdravlje ljudi , javnu bezbednost , javni mir i poredak ili javni moral ili u cilju

otklanjanja poremeaja u privredi (tzv. opasno reenje ) , ako se to ne bi moglo uspeno otkloniti

drugim sredstvima , kojima bi se manje diralo u steena prava. Reenje se moe ukinuti i samo

delimino, u obimu neophodnom da se opasnost otkloni ili zatite navedeni javni interesi.

Ako je reenje doneo prvostepeni organ, to reenje moe ukinuti drugostepeni organ, a ako

drugostepenog organa nema, organ koji je zakonom ovlaen da vri nadzor nad radom organa koji je

doneo reenje.U protivnom , protiv takvog reenja moe se neposredno pokrenuti upravni spor. Stranka


39/50

koja usled ukidanja reenja trpi tetu ima pravo na naknadu samo stvarne tete.

U procesnom smislu, povodom vanrednog ukidanja reenja, izvrno reenje moe se samo ukinuti , ali

ne i izmeniti ili ponititi.

74.OGLAAVANJE REENJA NITAVIM

Oglaavanje reenja nitavim je pravno sredstvo koje se koristi samo protiv reenja koja sadre najtee

oblike nezakonitosti.Ova reenja nikada ne mogu konvalidirati , tj. stei pravnu snagu protekom

vremena.S obzirom na ovu okolnost , reenja koja imaju najtee nedostatke nije mogue u pravnom

smislu ponitavati , ukidati ili menjati , ve iz pravnog poretka moraju ukloniti na poseban deklarativan

nain , tj. oglaavanjem da su nitava. Oglaavanje nitavim se vri tako to nadleni organ (najee

onaj koji je i doneo nitavo reenje), kada utvrdi da postoje razlozi nitavosti, donosi (novo) reenje

kojim nitavo reenje proglaava nitavim. Za oglaavanje reenja nitavim nije predvien rok i delujeretroaktivno.

Prema ZUP-u nitavim se oglaava reenje (razlozi nitavosti) :

1. koje je u upravnom postupku doneto u stvari iz sudske nadlenosti o kojoj se uopte ne moe

reavati u upravnom postupku (apsolutna stvarna nenadlenost)

2. koje bi svojim izvrenjem moglo prouzrokovati neko delo , kanjivo po krivinom zakonu

3. ije izvrenje uopte nije mogue ( npr. usled smrti lica ili propasti stvari)

4. koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke , a na koje reenje stranka nije , naknadno

izrino ili preutno pristala ( npr. u vezi sa ukidanjem ili menjanjem reenja na zahtev ili po pristanku

stranke )

5. koje sadri nepravilnosti koje je po nekoj izrinoj zakonskoj odredbi (drugog zakona) predviena kao

razlog nitavosti

Reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili javnog

tuioca. Reenje se moe oglasiti nitavim u celosti (in toto) ili delimino (in parte). Pravilo je da

reenje oglaava nitavim organ koji ga je doneo ili drugostepeni organ, ako drugostepenog organa

nema , organ koji je zakonom ovlaen da vri nadzor nad radom organa koji je doneo reenje.

Ponitavanjem reenja i oglaavanjem reenja nitavim, ponitavaju se i pravne posledice koje je to

reenje proizvelo. Ukidanjem reenja ne ponitavaju se pravne posledice koje je reenje ve proizvelo

, ali se onemoguava dalje proizvoenje ptravnih posledica ukinutog reenja. ZUP predvia da je organ

koji sazna za reenje kojim je povreen zakon , duan da o tome bez odlaganja obavesti organ

nadlean za pokretanje postupka i donoenja reenja javnog , tj. dravnog tuioca.


40/50

77. PREDMET UPRAVNOG SPORA (zakonitost upravnog akta i utanje uprave)

Predmet upravnog spora je upravni akt , zakonitost upravnog akta. Predmet upravnog spora u krajnjoj

liniji , uvek odreuje polazei od konkretnog pravnog sistema neke zemlje. Ipak u vezi sa odreivanjem

predmeta upravnog spora , mogu se uopteno razlikovati dva osnova i trei kombinovani sistem.Sistem generalne klauzule je sistem koji poiva na koncepciji opte doputenosti voenja upravnog

spora protiv svih upravnh akata.On predstavlja najiri vid sudkse kontrole , zakonitosti upravnog akta.

Prema ovom sistemu je doputeno voenje upravnog spora povodom svih upravnih akata. Predstavlja

najiri vid sudske kontrole , zakonitosti akata uprave.

Sistem pozitivne enumeracije je sistem koji poiva na koncepciji izriitog nabrajanja ( pozitivna

enumeracija) upravniha akata protiv kojih je doputeno voenje upravnog spora. Sutina ovog sistema

je da izvan nabrojanih sluajeva voenja upravnog spora nije doputeno.

Sistem generalne klauzule konbinovan sa sistemom negativne enumeracije je sistem koji poiva na

koncepciji da je u naelu voenje upravnog spora doputeno protiv svih pravnih upravnih akata(generalna klauzula) , sa izuzetkom onih koji su zakonom izriito nabrojani da protiv njih voenje spora

nije doputeno (negativna enumeracija).Sistem negativne enumeracije ne moe postojati kao

samostalni sistem osreivanja predemta upravnog spora. Zato se sistem negativne enumeracije uvek

mora kombinovati sa nekim drugim sistemom odreivanja predmeta upravnog spora , odnosno

konkretno sa sistemom generalne klauzule .Sistem generalne klauzule, kombinovan sa sistemom

negativne enumeracije je takav sistem odreivanja predmeta upravnog spora prema kojem je voenje

upravnog spora mogue protiv svih upravnih akata izuzev onih upravnih akata za koje je zakonom

izriito navedeno da se protiv njih ne moe voditi upravni spor. Nai propisi koji reguliu upravni spor ,

polaze od sistema generalne klauzule koji je kombinovan sa sistemom negativne enumeracije u

odreivanju predmeta upravnog spora.

"utanje uprave"

Pravna konstrukcija instituta utanje uprave poiva na dva pravna instituta:

1. na fikciji da upravni akt postoji ( iako on u stvarnosti ne postoji)

2. na zakonskoj pretpostavci da je tim upravnim aktom odbijena alba , odnosno zahtev stranke

(negativni upravni akt )

Pod odreenim uslovima , upravni spor moe se pokrenuti i kada nadleni organ o zahtevu , tj- albi

stranke nije doneo odgovarajui upravni akt , tj. u sluaju , tzv. utanja uprave .Prema ZUS -u

situacija utanja uprave postoji kada drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u posebnom ,

propisom odreenom kraem roku doneo reenje po albi stranke protiv prvostepenog reenja, a ne

donosi ga ni u daljem roku od 7 dana po ponovljenom traenju. Tada stranka moe pokenuti upravni

spor kao da joj je alba odbijena. Na ovaj nain moe postu

Documents

Upravno Pravo Skripta Pravni Fakultet Prilagodjena Part2