Upoznajte se sa MS ACCESS -om - vps.ns.ac.rs · PDF fileVe ćina baza podataka u Access-u sadrži više me ñusobno povezanih tabela radi efikasnog čuvanja i prikaza podataka

Upoznajte se sa MS ACCESS -om

2

Ova prezentacija upoznaće vas sa:

� Osnovnim karakteristikama Access-a,� Access radnim okruženjem, � Osnovnim elementima ACCESS-a,� Šta se sve može uraditi u Access-u.

3

Uvod u Access � Access je sistem za upravljanje bazama podataka (data

base management system DBMS ).

� Koristi se prvenstveno za unos, skladištenje i prikazpodataka, ali i za automatizaciju poslova koji se često ponavljaju.

� Odlikuje ga:� visoka produktivnost programa za upravljanje bazom

podataka (DBMS) i � lakoća korišćenja svojstvena Windows aplikacijama.

4

Uvod u Access

� Access omogućuje potpuno upravljanje relacionom bazom podataka.

� Tabelama je moguće pridružiti pravila koja proveravaju ispravnost i validnost podataka čime se sprečava unos neispravnih podataka.

� Svako polje tabele može imati svoj format i podrazumevanu vrednost što znatno povećava produktivnost.

5

Uvod u Access � Omogućen je uvoz (import) i izvoz (export)

podataka iz mnogih aplikacija: � dBase , � FoxPro , � Excel , � SQL Server , � Oracle , � Btrieve , � tekstualni ASCII formati � podataka u HTML formatu.

6

Uvod u Access � Aplikacije razvijene u Access 2000 mogu se koristiti za rad

na Internetu.

� Izborom odgovarajuće opcije omogućuje se prebacivanje tabela, upita, izveštaja i prikaza datih u tabelarnom obliku u HTML format.

� Pomoću Data Acess Pages (stranice za pristup podacima) mogu se praviti složeni obrasci namenjeni postavljanju na Internet, koji su povezani sa podacima u konkretnoj mreži.

7

Access radno okruženje

8


� Korisnicima su na raspolaganju:� čarobnjaci (Wizards ),� obrasci (Forms ),� izveštaji (Reports ),� grafikoni (Charts ),� kontrolni objekti …

9

Access radno okruženje� Uspostavljanje relacija (veza) izmeñu pojedinih

tabela, u Acessu je moguće ostvariti grafičkim putem u okviru prozora Relationships

10


� Uz Access 2000 isporučuje se Microsoft Database Engine poznat i kao SQL Server 7.0 varijanta za jednokorisnički rad.

� Time je omogućen razvoj klijent/server aplikacijakoje se mogu prebaciti na jači SQL Server 7.0 Enterprise Edition .

� Access koristi Jet mašinu baze podataka pomoću koje je moguće praviti aplikacije za nekoliko radnih stanica i sa najviše 10mb podataka.

11


� Acess sadrži veliki broj ugrañenih funkcij a:� funkcije za rad sa objektima baze podataka,� matematičke funkcije, � poslovne funkcije, � finansijske funkcije, � funkcije za rad sa datumima i vremenima,

� funkcije za rad sa tekstualnim nizovima.

� Funkcije se mogu koristiti u obrascima, izveštajima i/ili upitima da bi se izračunali izrazi različite kompleksnosti.

12


� Za one koji ne žele da programiraju obezbeñeni su makroi .

� Makroi omogućuju obavljanje uobičajenih poslova bez intervencije korisnika.

� Postoji oko pedeset makro akcija koje omogućuju:� rad sa podacima, � pravljenje menija i okvira za dijaloge, � otvaranje obrazaca i izveštaja� automatizaciju bilo kog posla.

13


� Access može da radi samo sa jednom bazom podataka u datom trenutku.

� Unutar jedne baze podataka mogu da postoje stotine tabela, obrazaca, upita, izveštaja, stranica, makroa, i modula.

14


� Osnovni pojmovi:� Tabela� Baza podataka

15

Tabele u Access-u

� Tabela je skladište za sirove podatke.

� Tabelarni prikaz je podeljen na:� redove, zvane zapisi ili slogovi (records ) i � kolone, zvane polja (fields ).

� Na preseku zapisa (u redovima) i polja (u kolonama) nalazi se vrednost (value ) - stvarni podatak.

16

Baza podataka u Access-u

� Baza podataka (database ) je računarski izraz za kolekciju podataka koji se odnose na odreñeni domen i/ili pripadaju odreñenoj aplikaciji.

� Baze podataka pomažu da se podaci organizuju u logičke celine radi jednostavnijegpristupa i unosa. Te celine su tabele.

17

Baza podataka u Access-u

� Baza podataka sadrži jednu ili više tabela.

� Većina baza podataka u Access-u sadrži više meñusobno povezanih tabela radi efikasnogčuvanja i prikaza podataka.

� Rad sa više tabela pojednostavljuje unošenje podataka i pravljenje izveštaja tako što umanjuje broj suvišnih podataka.

18

Prozor baze podataka u Access-u

19

Prozor baze podataka u Access-u

� Na levoj strani prozora nalazi se meni Objects .� meni sadrži sedam dugmadi pomoću kojih može da se

izabere neki od sedam vrsta objekata: Tabele, Stranice, Upiti, Makroi, Obrasci, Moduli, Izveštaji.

� Na desnoj strani prikazuje se spisak imena objekata koji je izabran na levoj strani.� kada se napravi novi objekat, njegovo ime se upisuje u listu

prozora baze podataka.

� U gornjem delu prozora se nalazi paleta sa alatkama.

Rad sa tabelamaProjektovanje tabela

Pravljenje nove baze podatakaOperacije nad tabelama

21

Rad sa tabelama

� U ovom delu naučićete:� Kako se projektuje tabela� Kako se pravi baza podataka� Osnovne operacije nad tabelama

22

Projektovanje tabela

� Najpre je potrebno definisati koji podaci će se čuvati u bazi.

� Nakon toga, potrebno je grupisati podatke u logičke celine, iz kojih će nastati tabele.

� Na kraju, potrebno je definisati veze (relacije) kojima se vrši povezivanje tabela koje dele istorodne podatke.

23


� Svako polje u tabeli mora da ima ime.

� Svako polje treba da bude odreñenog tipa.

� Tip polja se mora biti u skladu sa podacima koji će se čuvati u tom polju.

24


� Tipovi podataka u Access-u:� Text� Memo� Number� Date/TimeDatum� Currency� AutoNumber� Yes/No� OLE object

25

Pravljenje baze podataka

� Pri startovanju MS Access-a početni ekran prikazuje različite opcije za rad u Access-u.

� Da bi se napravila napravila nova baza neophodno je:� u meniju File izabrati opciju New ili � kliknuti na opciju New -> blank database na desnoj

strani početnog ekrana Access-a.

26

Izgled po četnog ekrana Access-a

27

Kreiranje tabele

� Nakon pravljenja nove baze ili otvaranja većpostojeće, sledeći korak je formiranje tabele.

� Potrebno je u okviru menija Objects izabratistavku Tables .

28

Kreiranje tabele

� Tabela se može kreirati na tri načina:� korišćenjem opcije Design View ,� korišćenjem čarobnjaka (Wizard ),

� kreiranje tabele unosom podataka.

29

Kreiranje tabele

� Za pravljenje nove tabele izaberite opcijuDesign View koja služi za definisanje strukture tabele.

� Ova opcija sastoji se od dva panela: � panela za polja – namenjen unosu imena i tipova

podataka pojedinačnih polja i (opciono) teksta koji dodatno opisuje polje.

� panela za svojstva polja – namenjen definisanjusvojstava (properties ) za svako pojedinačno polje.

30

Design View

31

Kreiranje tabele

� Novo polje se dodaje upisivanjem imena i tipa podataka polja u prazan red panela za polja Design View-a.

� Neželjeno polje možete izbrisati pritiskom na biračreda, a zatim Delete , ili iz menija Edit / Delete Row .

� Promena redosleda polja se može najjednostavnijeobaviti premeštanjem polja unutar strukture tabele, tj. obeležavanjem polja i odvlačenjem polja na novo mesto (Drag & Drop ).

32

Kreiranje tabele

� Svako polje mora biti odreñenog tipa.

� Tip odreñuje: � skup operacija koje se mogu izvršavati nad

poljem i � skup vrednosti koje polje može da uzme.

33

Kreiranje tabele

� Nakon dodavanja svih polja u tabelu i podešavanja njihovih svojstva naredni korak je zadavanje primarnog ključa.

� Svaka tabela mora imati primaran ključ, odnosno, jedno ili više polja koja jedinstveno identifikuju svaki zapis tabele.

� Ako korisnik ne definiše primarni ključ,Access ga sam sam postavlja.

34

Kreiranje tabele

� Postupak kreiranja primarnog ključa podrazumeva sledeće: � obeleži se polje koje će služiti kao primarni ključ,� pritisne se desni taster miša i izabere opcija

Primary Key .

35

Povezivanje tabela

� Veze u modeliranju podataka� PMOV - Elektronska prodavnica� Prevoñenje PMOV u relacioni model

� Tipovi veza� Uspostavljanje veza izmeñu tabela

36

Povezivanje tabela

� U ovom delu naučićete:� Šta su veze, � Koji tipovi veza postoje,� Kako uspostaviti veze meñu tabelama.

37

Povezivanje tabela

� Osnovni uslov za uspostavljanje veze izmeñu dve tabele je da polja preko kojih se uspostavlja veza sadrže podatke istog tipa .

� Veza se uspostavlja tako što se povezuju ključna polja dve tabele, odnosno primarni ključ jedne tabele i spoljni ključ druge tabele.

Veze u modeliranju podataka

PMOV - Elektronska prodavnica

39

NABAVKA: Podmodel za tok Narudžbenica

PoslovniPartner

Narudžbenica

Upućena

NarArt

0,M

1,1

StavkaNarudžbenice

1,M

Artikal1,1 0,M

ŠifraPoslP NazivPoslP AdresaPoslP

Delatnost

BrojNar DatumNar

RedniBr Količina

ŠifraArtikla

VrstaArtikla

NazivArtikla

OpisArtikla

40

NABAVKA: Podmodel za tok Naručivanje

PoslovniPartner

ŠifraPoslPNazivPoslP

AdresaPoslP

Delatnost

Katalog

0,M

BrojKataloga DatumIzdavanja

ArtKatStavkaKataloga

1,M

Artikal1,1 0,M

RedniBr CenaMP

ŠifraArtikla

VrstaArtikla

NazivArtikla

OpisArtiklaCenaVP

Narudžbenica

NarArt

1,1

StavkaNarudžbenice

1,M

1,1

0,M

BrojNar

DatumNar

RedniBr

Količina

Upućena0,M

KolicinaNaZal

41

NABAVKA: Podmodel za tok Prijem

PoslovniPartner

OtpremnicaDob

StavkaOtpremniceDob

0,M

1,M

PrijemnicaZa0,1 1,1

StavkaPrijemnice1,M

NarudžbenicaUpućena0,M 1,1

Po1,1

0,1

StavkaNarudžbenice1,M

Artikal

NarArt

1,1

0,M

OtprArt1,1 0,M

PrimArt

1,1

0,M

BrOtpr

DatumOtpr

OtprKoličina Vrednost

RB

BrojPrijemnice DatumPrijem

RB PrimKoličina

42

NABAVKA: Podmodel za tok Faktura i Uplata

PoslovniPartner

Faktura

0,M

OtpremnicaDobPoOtpr1,1 0,1

0,M

Uplata

PoFakt

0,1

1,1

PoFakt

1,1

0,M

BrFakture

IznosFakture

OpisFakture

RokPlaćanja

DatumFakture

BrojUplateDatumUplate

IznosUplate

Primedba

43

INTEGRISANI MODEL NABAVKE

Narudžbenica

StavkaNarudžbenice

0,M

StavkaOprem

0,MPrijemnica

StavkaPrijemnice

0,M

StavkaKataloga

0,M

Artikal ArtKat0,M

1,1

PrimArt

0,M

1,1

OtprArt

0,M

1,1

NarArt0,M

1,1

PoslovniPartner

OtpremnicaDob Katalog

0,M

Faktura

0,M

UplataPoFakt

Poslata

1,1

0,M

0,11,1

PoOtpr

0,1

1,1

Po0,1 1,1

Upućena

1,1

0,M

Za0,1

1,1

44

PRODAJA: Podmodel za funkciju Obrada Porudžbina

PoslovniPartner

KupovnaKorpa

Naručuje

0,M

1,1

StavkaKupovneKorpe

1,M

ArtikalArtUKorpi1,1 0.M

NalogZaOtpremu

Po

0,1

1,1

StavkaNaloga

1,M

Po

1,1

0,M

BrKupovneKorpe

DatumNarudžbine

RB

NarKolicina

BrNaloga Datum

Opis

Rok

RB

Količina


AdresaPoslP

Delatnost

ŠifraArtiklaVrstaArtikla

NazivArtikla

OpisArtikla

45

PRODAJA: Podmodel za funkciju Otprema

PoslovniPartner

OtpremnicaKupca

Poslata

0,M

1,1

StavkaOtprKupca

1,M

ArtikalArtZaOtpr1,1 0.M

BrOtpremniceKupca

DatumOtpremnice

RB

OtprKolicina

NalogZaOtpremuPo1,1 0,1

Račun

Za

Poslat1,1

0,M

0,1

1,1

BrRačunaDatum

Iznos

Opis

46

PRODAJA: Podmodel za funkciju Naplata

PoslovniPartner

UplataKupcaBrUplate

DatumUplateIznosUplate

Komentar

PlatnaKarticaKupca

0,M

Sa

1,1

0,M

BrPlatneKartice DatumIsteka

RačunPo0,11,1

47

INTEGRISANI MODEL PRODAJE

PoslovniPartner

KupovnaKorpa

Naručuje

0,M

1,1

StavkaKupovneKorpe

1,M

ArtikalArtUKorpi1,1 0.M

NalogZaOtpremuPo0,1 1,1

StavkaNaloga

1,M

Po

1,1

0,M

OtpremnicaKupca

Poslata0,M

1,1

StavkaOtprKupca

1,M

ArtZaOtpr1,1

0.M

Po1,10,1

Račun

Za

Poslat1,1

0,M

0,1

1,1

UplataKupcaPlatnaKarticaKupca

0,M

Sa1,1

0,MPo

0,1

1,1

Prevoñenje PMOV u relacioni model

49

Osnovni koncepti relacionog modela

� Primarni klju č relacije je atribut (prost ključ) ili skup atributa relacije (složeni ključ) koji jedinstveno indentifikuje n-torku u relaciji (jednu vrstu u tabeli). Primarni ključ u prikazu relacije se podvlači.

� Spoljni klju č je atribut (ili skup atributa) u relaciji R1 koji u njoj nije primarni ključ, već je primarni ključ relacije R2. Preko spoljinih ključeva se uspostavlja veza izmeñu relacija.

50

Osnovni koncepti relacionog modela

� Svaki entitet iz PMOV-a postaje relacija. Atributi entiteta postaju atributi relacija.

� Primarni ključ dobijene relacije je:� Za jake entitete, atribut identifikator.� Za slabe entitete, atribut identifikator nadreñenog entiteta i

atribut ili skup atributa koji jedinstveno odreñuje slab entitet.� Za podtip, indentifikator nadtipa.� Za agregaciju, skup identifikatora koje prema agregaciji

imaju preslikavanje sa gornjom granicom kardinalnosti M, ili identifikator jedne od komponenti koji prima agregaciji ima preslikavanje sa gornjom granicom 1.

51

Pravila za prevoñenje PMOV u relacioni model

1. Pravila za entitete2. Pravila za binarne veze3. Pravila za unarne veze

52

1. Pravila za objekte (entitete)

� Pravilo 1.1� Svaki objekat iz MOV postaje entitet.� Ime tipa entiteta postaje ime šeme relacije.� Atributi objekta su atributi entiteta.

� Pravilo 1.2� Svaki “slab objekat” takoñe postaje šema relacije. Ime tipa

objekta postaje ime šeme relacije.� Identifikator nadreñenog objekta postaje jedno od obeležja šeme

relacije koja odgovara “slabom” objektu.� Identifikator slabog objekta čini identifikator nadreñenog objekta i

obeležja “slabog”objekta koja jedinstveno identifikuje pojavljivanje “slabog” objekta.

53

Pravilo 1.2 – Primer

PoslovniPartner

Narudžbenica

Upućena

NarArt

0,M

1,1

StavkaNarudžbenice

1,M

Artikal1,1 0,M

ŠifraPoslP NazivPoslP AdresaPoslP

Delatnost

BrojNar DatumNar

RedniBr Količina

ŠifraArtikla

VrstaArtikla

NazivArtikla

OpisArtikla

PoslovniPartner (SifraPoslP, NazivPoslP, AdresaPoslP, Delatnost)Narudzbenica (BrojNar, DatumNar, SifraPoslP)StavkaNarudzbenice (BrojNar, Rbr, Kolicina, SifraArtikla)Artikal (SifraArtikla, VrstaArtikla, NazivArtikla, OpisArtikla)

54

1. Pravila za objekte (entitete)

� Pravilo 1.3 (Nadtip)� Objekat nadtip (generalizovani tip objekta) postaje šema

relacije.� Ime nadtipa postaje ime šeme relacije.� Obeležja nadtipa su obležja šeme relacije.� Identifikator nadtipa postaje ključ šeme relacije.

� Pravilo 1.4 (Podtip)� Objekat podtip posstaje šema relacije.� Ime podtipa posttaje ime šeme relacije.� Identifikator nadtipa postaje ključ (identifikatora) podtipa

55

Pravila 1.3, 1.4 – Primer

PoslovniPartner


AdresaPoslP

Delatnost

Kupac Dobavljač

S

1,1

OtpremnicaDob

0,M

OtpremnicaKupca

Poslata

0,M

1,1

PolKontaktOsoba

Tel

PoslovniPartner (SifraPoslP , NazivPoslP, AdresaPoslP, Delatnost)

Kupac (SifraPoslP , Pol) Dobavljac (SifraPoslP , KontaktOsoba, Tel)

56

2. Pravila za binarne veze

� Veze sa kardinalnošću: (1,1) : (1,1), (0,1) : (1,1), (0,1) : (0,1)

� Veze sa kardinalnošću: (1,1) : (0,М), (1,1) : (1,М)

� Veze sa kardinalnošću:(0,1) : (0,М), (0,1) : (1,М)

� Veze sa kardinalnošću: (0,М) : (0.М), (1,М) : (0,М), (1,М) : (1,М)

57

Veza sa kardinalnošću (1,1) – (1,1)

� Oba objekta koja u njoj učestvuju prevodimo u jednu šemu relacije, čija su obeležja sva obeležja jednog i drugog objekta.

� Kandidati za ključ u ovoj šemi relacije su identifikatori oba objekta koja su u vezi.

58


� Svaki objekat u vezi prevodimo u posebnu šemu relacije.

� Identifikator objekta koji ima DG = 0, ubacuje se kao atribut druge šeme relacije.

� Veza se predstavlja spoljnim ključem.

59


PrijemnicaSe odnosi0,1 1,1

BrOtprDatumOtpr BrojPrijemnice DatumPrijem

Otpremnica

Otpremnica (BrojOtpr , DatumOtpr)Prijemnica (BrojPrijemnice , DatumPrijem, BrOtpr)

60

Veze sa kardinalnošću (0,1) – (0,1)

� Kreiraju se tri šeme relacije.

� Po jedna za svaki objekat i jedna za vezu.

� Obeležja u šemi relacije koja odgovara vezi su identifikatori objekata koji su u vezi i oba su kandidati za ključ.

61


Sifra Radnika

Kanditat RadnikKonkurs0,1 0,1

Sifra Kanditata Ime i Prezime

Struka

Opis RM

Kandidat (SifraKandidata, ImePrezime, Struka)Konkurs (SifraRadnika, SifraKandidata)

Radnik (SifraRadnika, OpisRM)

Kandidat (SifraKandidata, ImePrezime, Struka)Konkurs (SifraKandidata, SifraRadnika)

Radnik (SifraRadnika, OpisRM)

62

Veza sa kardinalnošću (1,1) – (0,M)

� Ne postaju posebne šeme relacija.� Identifikator objekta sa strane za koju je gornja granica

kardinaliteta presikavanja GG=M postaje obeležje šeme relacije koje odgovara objektu sa strane za koju je GG=1

Sifra Mesta

Radnik Mestaiz1,1 0,m

Sifra Radnika Ime i Prezime

Struka

Naziv

Mesto (SifraMesta, Naziv)

Radnik (SifraRadnika, ImePrezime, Struka, SifraMesta )

63


� Ne postaju posebne šeme relacija.� Identifikator objekta sa strane za koju je gornja granica

kardinaliteta presikavanja GG=M postaje obeležje šeme relacije koje odgovara objektu sa strane za koju je GG=1

Sifra Kjige

Izdanje Knjigaiz1,1 1,m

Sifra Izdanja GodinaIzdanja Naziv

Knjiga (SifraKnjige, Naziv)

Izdanje (SifraIzdanja, GodinaIzdanja, SifraKnjige)

64


� Postaje posebna šema relacije.� Obeležja ove šeme relacije su identifikatori objekata koji

su u vezi, a ključ šeme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1

Sifra Udzbenika

Predmet UdzbenikKoristi0,m 0,1

Sifra Predmeta Naziv

Opis

Naziv

Predmet (SifraPredmeta, Naziv, Opis)

Koristi (SifraUdzbenika, SifraPredmeta )

Udzbenik (SifraUdzbenika, Naziv)

65


� Postaje posebna šema relacije.� Obeležja ove šeme relacije su identifikatori objekata koji

su u vezi, a ključ šeme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1

Sifra Nastavnika

Predmet NastavnikPredaje0,1 1,m

Sifra Predmeta Naziv

Opis

Ime i Prezime

Predmet (SifraPredmeta, Naziv, Opis)Predaje (SifraPredmeta, SifraNastavnika)Nastavnik (SifraNastavnika, ImePrezime)

66

Veza sa kardinalnošću (0,M) – (0,M)

� Postaje posebne šema relacije.� Obeležja ove šeme relacije su identifikatori objekata koji

su u vezi, a ključ šeme relacije je složeni ključ koji sesastoji od identifikatora objekata koji su u vezi.

Sifra Org

Radnik OraganizacijaRadnaIstorija

0,m 0,m

Sifra Radnika Ime i Prezime

Struka

Naziv

Radnik (SifraRadnika, ImePrezime, Struka)

RadnaIstorija (SifraRadnika, SifraORG)

Organizacija (SifraOrg, Naziv)

67

Agregirani objekti� Agregirani objekat (mešoviti tip objekat-veza, gerund) se

posmatra na isti način kao i odgovarajuća veza.� Ukoliko veza poseduje obeležja, ista postaju obležja šeme

relacije veze kada se veza prevodi u posebnu šemu relacije ili se uključuje u onu šemu relacije u koju se upisuje spoljni ključ.

Sifra Ugovora

Organizacija UgovorSklopila

0,m1,m

0,m1,m

Sifra Org Naziv

Opis

Datum

Organizacija (SifraOrg, Naziv, Opis)

OrgUgovor (SifraOrg, SifraUgovora)

Ugovor (SifraUgovora, Datum)

68

3. Unarne veze

� Prevoñenje unarih veza (unarom nazivamo vezi izmeñu dva objekata istog tipa) u relacioni model podataka zavisi od kardinalnosti tipa veze i izvodi se kao i za druge tipove ranije opisanih binarnih veza.

� Napomenimo da kod unarne veze tipa (1:1) parcijalnost samo na jednoj strani veze, odnosno totalnost samo na jednoj strani veze, ne bi imala smisla.

� Naime, time bi se istom tipu objekta istovremeno dopuštalo i poricanje opciono učestvovanje u vezi.

69

Unarne veze (0,1) – (0,1)

� Pri prevoñenju unarnih veza s obzirom da bi spoljnii ključ u šemi relacije imao isto ime kao i primarni ključ, vršimo njegovo preimenovanje.

Prezime

Osoba Brak

Ima 0,1

Pripada 0,1

JMBG Ime

Osoba (JMBG, Ime, Prezime)

Brak (JMBG, JMBGBracniDrug)

70

Unarne veze (0,1) – (0,M)

� Jedan radnik može da rukovodi sa više radnika i može imati jednog nadreñenog rukovodioca.

� Svaki radnik ne mora imati nadreñenog rukovodioca i svaki radnik ne mora biti rukovodilac.

Prezime

Radnik Rukovodi

Rukovodi sa 0,m

Rukovodjen od 0,1

Sifra Radnika Ime

Radnik (SifraRadnika , Ime, Prezime)

Rukovodi (SifraRadnika , SifraRadnikaRukovodi )

71

Unarne veze (0,M) – (0,M)

� Jedan artikal može da se sastoji iz više sastavnih delova.� Svaki artikal ne mora imati sastavni deo.

OpisArtikal Sastav

Sastoji se 0,m

U sastavu 0,m

Sifra Artikla Naziv

Artikal (SifraArtikla , Naziv, Opis)

Sastav (SifraArtikla , SifraArtiklaUSastavu )

Povezivanje tabela u Access-u

73

Tipovi veza u Access-u

� Veza tipa 1:1 � Veza tipa 1:n� Veza tipa n:m

74

Veza tipa 1:1

� Retko se koristi u sistemima za upravljanje bazama podataka. � Primere veza tipa 1:1 nalazimo u većini aplikacija za fakturisanje.

Broj Prijemnice

Otpremnica PrijemnicaSe odnosi0,1 1,1

Broj Otpr Datum Datum Prij

75

Veza tipa 1:n

� Omogućuje povezivanje jednog zapisa iz jedne tabele sa više zapisa u drugoj tabeli.

� Primer veze ovog tipa je svaki dokument koji ima više stavki.

Narudžbenica

StavkaNarudžbenice

1,M

BrojNar DatumNar

RedniBr Količina

76

Veza tipa 1:n

77

Veza tipa n:m

� Veza tipa ¨više prema više¨ se može zamisliti kao par dvosmernih veza tipa 1:n izmeñu dve tabele.

78


� Postojanje veze izmeñu tabela se definiše u posebnom prozoru radnog okruzenja - Relationship Builder .

� On se aktivira odabirom stavke menija Tools -> Relationships ili pritiskom dugmeta Relationships na paleti sa alatkama.

� Pojavljuje se glavni prozor Relationship koji je na početku prazan.

� Tabele se dodaju pritiskom na desni taster miša koji prouzrokuje otvaranje pop-up menija i odabirom opcije Show Table u meniju.

79


� U okviru dijaloga Show Table birate tabele koje želite da se pojave u prozoru Relationship Builder -a.

� Selektovanjem i klikom na Add tabela se pojavljuje u prozoru.

80

Izgled dijaloga Show Table

81


� Nakon što su postavljene željene tabele u Relationships prozoru, na redu je uspostavljanje veza.

� Za uspostavljanje veza izmeñu tabela potrebno je odabrati u jednoj tabeli polje koje će služiti kao povezujuće i prevući ga na odgovarajuće polje u tabeli sa kojom je potrebno uspostaviti vezu.

82


� Primer: potrebno je uspostaviti vezu 1:n izmeñu tabela Katalog i StavkaKataloga:� Kliknuti na polje SifraPoslP u tabeli Katalog. Držeći

pritisnut taster pomeriti kursor u prozor tabele StavkaKataloga.

� Prevući ikonu za biranje polja na SifraPoslP u tabeli StavkaKataloga što će prouzrokovati otvaranje dijalogaEdit Relationships.

� Izabrati opciju Create što će uspostaviti novu vezu. Zatim će Access sam zatvoriti dijalog i povući liniju izmeñu tabela Katalog i StavkaKataloga.

83

Izgled dijaloga Edit Relationships

84


� Dijalog Edit Relationships� pokazuje koja je tabela primarna u vezi, da li je

obezbeñen referencijalni integritet, vrstu veze.� nudi više opcija za specifikaciju vezu izmeñu

selektovanih tabela:� Selektovanjem opcije Enforce Referential Integrity

zahteva se poštovanje pravila referencijalnog integriteta

� Selektovanje opcije Cascade Update Related Fields(lančano ažuriranje povezanih polja) govori Access-u da je dozvoljena promena sadržaja povezujućeg polja.

� Selektovanjem opcije Cascade Delete Related Records zahteva se od Access-a da pri brisanju jednog sloga primarne tabele izbriše sve sa njim povezane slogove sekundarne tabele.

85

Dijalog Join Properties

� Dugme Join Type dijaloga Edit Relationships odreñuje način na koji će biti napravljen upit zasnovan na ovoj relaciji.

� Njegovim aktiviranjem prikazuje se dijalog Join Properties.

86

Veze izmeñu tabela

231127

155226

410126

1522425

Stavka Narudžbenice

1

100

5

Količina

4325

3225

2125

SifraArtiklaRbBrojNar600 g.Hleb SavaGP15

KornflexGP5

4

3

2

SifraArtila

Artikl

Pakovanje 10 kom.

ŽvakeGP

Zubna pasta

GP

DeterdžentGP

OpisNazivVrsta

Narudžbenica

512.04.200427

513.04.200426

412.04.200425

SifraPoslPDatumNarBrojNar

87

Analiza tabela

� Alatka Table Analyzer� analizira tabelu i kontroliše da li je ona u potpunosti

normalizovana. � daje predloge za razdvajanje podataka u meñusobno

povezane tabele.� omogućuje definisanje primarnih i sekundarnih ključeva,� omogućuje proveru da li postoje pogrešno popunjeni slični

podaci. � uz pomoć ove alatke Access automatski rasporeñuje

ulazne podatke u više tabela i predlaže ispravke sadržaja podataka.

Upiti nad bazom podataka

89


� U ovom delu upoznaćete:� Vrste upita, mogućnosti upita� QBE (Query By Example) prozor� Operatore, funkcije, izraze

90


� Za pronalaženje odgovarajućih podataka u bazi mogu se koristiti tabele, ali je to često veoma zamoran posao. Umesto toga koriste se upiti pomoću kojih se željeni podaci mogu pronaći zadavanjem odgovarajućih uslova.

� Rezultat upita mogu biti podaci iz jedne ili više tabela.

� Da bi se postavili složeni upiti za precizniju selekcijupodataka, neophodno je dobro poznavanje operatora i načina njihovog korišćenja.

� Access nudi relacione, logičke, matematičke, znakovne i ostale operatore, kao i korišćenje funkcija.

91

Vrste upita

� Select� Total� Action� Crosstab

92

Upit Select

� Najčešća vrsta upita.

� Predstavlja upit za izdvajanje podataka.

� Koristi se za pronalaženje i izdvajanjepodataka iz jedne ili više tabela i njihovoprikazivanje u formi dinamičkog skupa čiji se sadržaj može pregledati, analizirati i ažurirati.

93

Upit Total

� Predstavlja posebnu verziju upita za izdvajanje podataka – zbirni upit.

� Zbirni upiti omogućuju izračunavanje suma ili zbirnih vrednosti u upitima za izdvajanje podataka.

� Po zadavanju ove vrste upita Access dodaje red Total u okno QBE (Query By Example ).

94

Upit Action

� Ovaj tip upita omogućuje:� pravljenje nove tabele (Make Tables )� ažuriranje podataka u postojećim tabelama.

� Za razliku od Select upita kod koga se izmene mogu praviti samo u jednom po jednom zapisu, akcioni upiti omogućuju ažuriranje više zapisa u istoj operaciji.

95

Upit Crosstab

� Prikazuju zbirne podatke u tabelarnom obliku.

� Generisani prikaz je poput onog koji dajeprogram za tabelarne proračune, s tim što su zaglavlja redova i kolona zasnovana na poljima iz tabele.

� Pojedinačne ćelije u rezultirajućem dinamičkom skupu su tabelarne.

96

Mogućnosti upita� Uz pomoć upita možemo izdvajati podatke iz jedne ili više

tabela ukoliko ih povezuju kolone sa istim podacima.

� Kada se koristi više tabela istovremeno, Access prikazuje podatke iz njih u jednom kombinovanom tabelarnom prikazu.

� Pri kreiranju upita omogućeno je:� biranje polja - moguće je zadati polja koja su potrebna za skup

rezultata upita,� biranje zapisa, tj. koji će zapisi biti izdvojeni u skup rezultata.

� Rezultati upita mogu se prikazati sortirani po odreñenom redosledu.

97

Mogućnosti upita

� Ponekad je potrebno da se u bazi podataka kreira nova tabela koja će sadržati podatke koji se dobijaju kao rezultat upita. Ova vrsta upita pravi novu tabelu na osnovu podataka iz dinamičkog skupa.

� Dinamički skup, nastao kao rezultat upita može da ima upravo ona polja ili podatke koji su potrebni na izveštaju ili na obrascu.

� Kada se izveštaj ili obrazac zasniva na upitu, svaki put kada se odštampa izveštaj ili otvori obrazac, upit će izdvojiti najsvežije podatke iz tabela.

98

Mogućnosti upita

� Upite se mogu koristiti za pravljenje dijagrama, tj. na osnovu podataka dobijenih upitom može se napraviti dijagram, koji će se kasnije koristiti na obrascu ili izveštaju.

� Mogu se praviti i upiti koji se zasnivaju na skupu zapisa izdvojenih prethodim upitom.� veoma korisno za ad hoc upite, u kojima može biti

potrebno ponavljanje prethodnog upita sa malo izmenjenim uslovima.

99

Mogućnosti upita

� Sekundarni upit (podupit) može da se koristi za izmenu uslova, dok primarni upit i njegovi podaci ostaju nepromenjeni.

� Access-ovi upiti mogu da izdvajaju podatke iz široke lepeze izvora:� mogu se postavljati upiti nad podacima koji se

nalaze u dBase , Paradox , Btrieve i Microsoft SQL Server bazama podataka.

Kreiranje upita

Query By Example (QBE)

101

QBE (Query By Example)

� Da bi se kreirao upit potrebno je uraditi sledeće: � u prozoru baze podataka treba pritisnuti dugme Queries ,� na toolbaru kliknuti na dugme New,� Kreirati upit korišćenjem dijaloga New Query .

� U okviru za dijalog New Query moguće je odabrati pet opcija od kojih su dve najčešće korišćene:

� Design View - omogućuje prelazak u QBE (specijalna aplikacija u Accessu namenjena za jednostavnije kreiranje upita),

� Simple Query Wizard - omogućuje biranje tabela i njihovihpolja koja će se koristiti u konkretnom upitu u samo nekoliko koraka.

102

Izgled dijaloga New Query

103


� Kreiranje upita korišćenjem opcije Design View:� Prvo što se pojavljuje po izboru opcije Design View je dijalog Show Table

koji prikazuje sve tabele i upite u bazi podataka. � Izbor odreñene tabele ili više njih, vrši se klikom na taster Add

104


� Kada pritisnete tater Close naćićete se u QBE (Query By Example ) prozoru.

� Prozor se sastoji od dva dela:� U gornjem se nalaze tabele koje ste u prethodnom dijalogu izabrali. � Donji prozor sastoji se od nekoliko redova korisnih za sastavljanje

upita:� Field - U ovaj red se upisuju ili dodaju imena polja� Table - U ovom redu se prikazuju imena tabela iz kojih potiču polja � Sort - U ovom redu se zadaje način sortiranja podataka iz upita� Show - Ovo polje je za potvrñivanje i odreñuje da li će polje biti

prikazano ili ne� Criteria - U ovaj red se upisuje prvi red uslova za izdvajanje zapisa � Or - Ovo je prvi sledeći red u koji se mogu uneti dodatni uslovi za

izdvajanje zapisa

105


•Da bi obeležio koje tabele su povezane Access koristi linije.

•Linija koja spaja dve tabele je spoljna linija.

106

� Da bi se dodale nove tabele potrebno je pomeriti pokazivač miša u gornje okno i pritisnuti desni taster priliko čega će se otvoriti meni u kojem treba odabrati opciju Show table .

� Izbor tabele se vrši duplim klikom na njeno ime.

� Tabela se može najjednostavnije obrisati selektovanjem tabele klikom ili na nju ili na neko njeno polje, i pritiskom tastera Delete .


107

� Nakon izbora tabela koje će učestvovati u upitu, neophodno je izabrati polja iz datih tabela i dodati ih u red Field donjeg prozora Table Query -a.

� Polja se mogu izdvajati jedno po jedno, može se vršiti odabir više polja istovremeno, ili jednostavno izabrati sva polja. Za to se mogu koristiti tastatura ili miš.

� Prethodno selektovana polja prenose se u red za izbor polja ili se biraju sa padajuće liste u redovima Field, odnosno Table.

� Za selektovanje više polja istovremeno koriste se funkcijski tasteri Ctrl i Shift.


108


� Osim pojedinačnog dodavanja polja, u QBE oknomogu se umetnuti i sva polja tabele istovremeno.

� Access nudi dve metode izbora svih polja: � prevlačenjem svih polja kao grupe, � biranjem referentne oznake za sva polja-zvezdice (*).

� Ukoliko se upit sastoji od polja dve ili više tabelapostupak je isit, dodamo željena polja iz prve tabele, potom iz druge ...

� Najjednostavniji način je odabrati grupu polja i prevući ih nadole u QBE okno.

109


� Za zadavanje uslova koje slogovi moraju da ispunjavaju koristi se red Criteria .

� Uslovi za polja tekstualnog tipa:� Zadaju se upisivanjem primera vrednosti podatka koji bi

trebalo da se nalazi u tom polju. � Može se koristiti i negacija Not ispred nekog teksta, u tom

slučaju biće selektovani svi slogovi koji ne sadrže tu vrednost.

� Uslovi za numerička ili datumska polja:� Zadaju se korišćenjem operatora za uporeñivanje, kao što su

veće (>), manje (<), jednako (=).

110

Način prikaza upita

� Design View - standardni QBE prikaz upita� Table View - prikazuje se sadržaj dinamičkog

skupa u tabelarnom obliku � SQL View – prikazuje izgled SQL komande

kojom je realizovan upit� Neke upite moguće je kreirati jedino pomoću SQL-a.

111

Tabelarni prikaz rezultata upita(Table View)

112

SQL prikaz upita (SQL View)

113


� Tabele neće automatski biti povezane ukoliko to nije učinjeno na nivou baze podataka, ili ako je isključena opcija AutoJoin .

� Da bi se povezale dve tabele potrebno je u oknu Table/Query odabrati polje prve tabele, koje treba da bude u spoju, i prevući ga na tabelu i odgovarajuće polje, koje treba da bude drugi deo spoja.

114


� Promena vrste spoja vrši se odabirom spoljne linije i duplim pritiskom na nju, prilikom čega će se pojaviti okvir za dijalog Join Properties.

� Okvir za dijalog Join Properties podeljen je na dva dela: � četiri padajuće liste,� tri dugmeta za opcije.

115

Dijalog Join Properties� Opcije dijaloga Join Properties :

1. Only Include Rows Where the joined fields from both tables are equal (uključiti iz obe tabele samo one slogove u kojima je sadržaj spojnih polja jednak).� Ova opcija nalaže Access-u da iz obe tabele izdvoji samo zapise u

kojima spojna polja sadrže iste vrednosti. � Ovo su jednakovredni ili unutrašnji spojevi.

2. Include ALL Record Form “ime prve tabele” and only those records from “ime druge tabele” where the join ed fields are equal (obavezno je uključivanje svih zapisa iz prve tabele i samo onih zapisa iz druge tabele u kojima je sadržaj spojnih polja jednak). � Ako se kao prva koristi tabela, Artikal, a kao druga tabela

StavkaKataloga, biće prikazani svi artikli (čak i oni kojih nema u katalogu) i samo one stavke kataloga koje imaju odgovarajući artikal.

� Ovo su desni spoljni spojevi.

116


� Opcije dijaloga Join Properties (nastavak):

3. Include ALL records form “ime druge tabele” and only those records from “ime prve tabele” where the joined fields are equal (uključiti sve zapise iz druge tabele i samo one zapise iz prve tabele u kojima je sadržaj spojnih polja jednak).

� Ako se kao prva koristi tabela, StavkaKataloga, a kao druga tabela Artikal, biće prikazani sve stavke kataloga i samo oni artikli koji se nalaze na tim stavkama.

� Ovo su levi spoljni spojevi.

117

Izgled dijaloga Join Properties

118

Definisanje uslova� Access omogućuje rad samo sa pojedinim delovima tabele, tj.

samo sa slogovima koji ispunjavaju odreñene uslove.

� Uslovi se postavljaju u kolonama odgovarajućih polja u reduCriteria .

� Za pravljenje upita koji će izdvojiti slogove koji ispunjavajuistovremeno više uslova vezanih za različita polja, potrebno jeza svako polje zadati uslov i sve te uslove staviti u jedan isti red (koji ih povezuje logičkim i).

� U slučaju upita koji bi trebalo da vrše izdvajanja slogova kojiispunjavaju bilo koji od navedenih uslova, uslovi za svako poljese smeštaju jedan ispod drugog ili povezuju operatorom Or.

Operatori, funkcije, izrazi

120

Operatori

� Operatori su pored funkcija i izraza osnovni delovi Access-ovih operacija.

� Koriste se u operacijama kao što su:� postavljanje standardnih (default ) vrednosti, � zadavanje uslova prilikom unosa vrednosti u tabele, � korišćenje uslova u upitima, � postavljanje izračunatih polja na obrasce i � dodavanje objekata za sumarne operacije na izveštaje.

121

Operatori

� Operatori omogućuju:� izvršavanje računskih operacija, � poreñenje vrednosti, � spajanje znakovnih nizova i

� sastavljanje složenih relacionih izraza.

� Korišćenjem operatora nalaže se Access-u da izvrši odreñene operacije nad jednim ili više operanada.

122

Pregled operatora

123

Funkcije

� Funkcije predstavljaju već napisane kratke programe koji po definiciji uvek daju povratne vrednosti.

� Povratne vrednosti funkcije se dobijaju primenomodreñenih računskih operacija, poreñenjima ili nekimdrugim izračunavanjima koje funkcija obavlja.

� U Access je ograñeno na stotine standardnih funkcija koje se koriste u tabelama, upitima, obrascima i izveštajima.

124

Osnovne vrste funkcija

� Funkcije za rad sa datumima i vremenom� Now ( ) - daje tekući datum i vreme: 3.4.02 12:22:34.� Time ( ) - daje tekuće vreme: 12:22:34� Date ( ) - daje tekući datum, npr.3.4.02

� Finansijske funkcije (SQL)� Avg ( ) - izračunava prosek� Sum ( ) - izračunava ukupan zbir

125

Osnovne vrste funkcija

� Matemati čke funkcije� Int ( ) - daje celobrojni deo ulazne vrednosti, tj. zaokružuje

na prvu manju vrednost� Fix ( ) - daje celobrojni deo negativne vrednosti.� Sqr ( ) - izračunava kvadratni koren ulazne vrednosti.

� Funkcije za rad sa znakovnim nizovima-stringovima� Left ( ) - daje zadati broj znakova sa početka niza.� Right ( ) - daje zadati broj znakova od kraja niza.� Len ( ) - daje dužinu (broj znakova) znakovnog niza.� Lcase ( ) - pretvara slova ulaznog niza u mala.

126

Izrazi

� Za postavljanje odreñenog uslova iliizračunavanje vrednosti odreñenog poljakoriste se izrazi.

� Izrazi mogu biti jednostavni ili složeni.

� Izrazi mogu da sadrže razne kombinacije operatora, imena objekata, funkcija i konstanti.

127

Izrazi

� Izrazi se mogu sastojati iz sledećih elemenata:� Operatori (+,-,<,>,=,*,And,Or,Not,Like,…) pokazuju koja će

vrsta akcije biti izvršena nad jednim ili nad više elemenata izraza.

� Imena objekata - predstavljaju postojeće objekte.

� Funkcije - mogu se koristiti ugrañene Access-ove funkcije ili samostalno kreirane.

� Literali - vrednosti koje se unose u izraz, mogu da budu brojevi, znakovni nizovi ili datumi. Access ih koristi u istom obliku u kom su unešeni, bez izmene.

� Konstante (Yes, No, Null , True , False ).

Rad sa obrascima(Forms)

129

Rad sa obrascima

� Kreiranje i korišćenje obrazaca� Kontrolnih objekata i njihove osobine� Kreiranje Kontrolne Table (SwitchBoard)

130

Rad sa obrascima

� Uloga obrazaca je dvojaka: � prikaz podataka i� unos istih.

� Obrasci se koriste za efektno prikazivanje sadržaja tabela i upita.

� Prilikom unosa obrasci omogućuju proveru unetih podataka, a i samom operateru olakšavaju unos jer omogućuju da se isti obavi na najprirodniji način.

131

Kreiranje i koriš ćenje obrazaca

� Obrazac omogućuje prikazivanje sadržaja jednog ili više zapisa, čak i svih njihovih polja istovremeno.

� Obrasci su korisni za prikaz podataka u formatiranom obliku, kao i za unošenje, ažuriranje i brisanje podataka.

� U Access-u postoji šest osnovnih vrsta obrazaca:� Obrazac sa poljima rasporeñenim u kolone� Tabelarni obrazac� Tabelarni prikaz� Glavni/Podobrazac� Obrazac za izvedene tabele� Dijagram

132

Kreiranje obrazaca

� Obrasci se kreiraju korišćenjem New Form dijaloga.

� Dijalog New Form se aktivira izborom opcije Forms u listi objekata, a zatim klikom na ikonicu New toolbar-a.

� Najlakši način za kreiranje jednostavnih obrazaca je da se u dijalogu New Form izabere jedne od AutoFormopcija; tako se može za tren oka napraviti obrazac.

133

Kreiranje obrazaca

� Nešto složeniji način za pravljenje obrazaca je korišćenjem čarobnjaka za obrasce (Form Wizards ).

� Form Wizard postavlja niz pitanja u vezi sa željenim obrascem, a zatim ga sam automatski pravi.

� Ovako kreirani obrasci se retko koriste u finalnoj verziji, ali predstavljaju dobru polaznu osnovu za pravljenje složenijih formi.

� Form Wizard omogućuje pregled (preview) svihunetih izmena kako bi se sagledao uticaj učinjenogizbora na konačan rezultat.

134

Izgled dijaloga New Form

135

Kreiranje obrazaca

� Ostale opcije za kreiranje obrazaca koje se nude u okviru NewForm dijaloga su:� Design View - prikazuje se potpuno prazan obrazac

od kojeg se kreće u prozoru za oblikovanje obrazaca. � Chart Wizard – namenjen za pravljenje obrasca sa

dijagramom.� PivotTable Wizard – namenjen formiranju Excel-ove

izvedene tabele.

136

Kreiranje obrazaca

� Na obrazac se primenjuju iste tehnike za manipulisanje zapisima koje se koriste u tabelarnom prikazu. Jedina razlika je što se kod obrazaca prikazuje jedan po jedan zapis.

� Iako su za štampanje prvenstveno namenjeni izveštaji, moze se odštampati i jedan ili više zapisa koje obrazac prikazuje, tačno onako kako oni izgledaju na ekranu.

� Najjednostavniji način za štampanje obrazaca je pomoću opcije File -> Print ili pritiskom na dugme Print na paleti sa alatkama.

137

Kontrolni objekti

� Kontrolni objekti su svi objekti koji mogu da se postave na obrazac ili izveštaj.

� U kontrolne objekte spadaju:� natpisi (labele), � polja za unos teksta, � liste, � izračunata polja, � slike, � grafikoni,� dugmad za opcije ...

138

Kontrolni objekti

� U kontrolne objekte se mogu unositi vrednosti ili se pomoću njih mogu prikazivati odreñeni podaci.

� Na jednom obrascu ili izveštaju može da bude veliki broj raznih vrsta kontrolnih objekata.

� Neki od njih mogu da se prave pomoću kutije sa alatkama – Toolbox-a.

139

Izgled Toolbox-a u Access-u

140

Kontrolni objekti

� Oni mogu biti vezani za konkretan sadržaj u tabeli ili delimično ¨nezavisni¨.

� Po tom pitanju razlikuju se:� vezani, � nevezani i � izračunati kontrolni objekti.

141

Vezani kontrolni objekti

� Vezani su za konkretan sadržaj polja u tabelama.

� Kada se unese vrednost u jedan vezanikontrolni objekat Access automatski ažurira sadržaj odgovarajućeg polja tabele u tekućem zapisu.

142

Nevezani kontrolni objekti

� Nevezani kontrolni objekti zadržavaju vrednost koja se unosi, ali ne ažuriraju polja tabele.

� Koriste se za:� prikazivanje teksta, � prosleñivanje vrednosti makroima, � čuvanje OLE objekata koji nisu smešteni u tabelu nego

na sam obrazac ili izveštaj.

� Poznati su kao promenljive ili memorijske promenljive.

143

Izračunati kontrolni objekti

� Izračunati kontrolni objekti se zasnivaju na izrazima kao što su funkcije ili proračuni.

� Oni su i nevezani jer ne ažuriraju polja tabele.

� Imaju veliku primenu u povećanju preglednosti i brzoj obradi podataka.

144

Primer kontrolnih objekata

labelePolja za unos vrednosti

Dugmad za opcije

145

Kontrolni objekti� Osnovne kontrolne objekte predstavljaju dva najčešće

korišćena kontrolna objekta i u obrascima i u izveštajima.

� Prilikom dizajniranja putem AutoForm ili AutoReportAccess skoro uvek kreira samo objekte ova dva tipa.

� U ovu grupu spadaju objekti tipa: � Label (Natpis) - prikazuje zadati tekst u obliku natpisa� Text Box (polje za tekst) - podaci se upisuju, menjaju ili

brišu u poljima za tekst

146

Kontrolni objekti

� Kada se objekti Label i TextBox koriste u kombinaciji sa drugim kontrolnim objektima treba se pridržavati sledećih pravila:

147

Složeni kontrolni objekti

� Složeniji kontrolni objekti služe za unošenje podataka i obezbeñivanje ispravnosti i nalaze se u opcijama More Controls u Toolbox -u.

� Neki od njih su: � Check box� Combo box� Option group� Toggle buton� Command button� List box ...

148

Primer složenih kontrola

149


� Toggle Button (prekidač, preklopnik)� isključivo se koristi uz polja koja sadrže logički tip

podataka (Yes/No ). � ovo je dugme sa dva stanja, izbočeno ili pritisnuto

na kome se umesto teksta obično nalaze slike iliikone koje označavaju pojedina stanja dugmeta.

150


� Option Button (dugme opcije) � Poznato i kao radio dugme. � Ima oblik kružića unutar kojeg se može nalaziti

tačka.� Ukoliko se unutar kružića nalazi tačka to znači da

je opcija uključena ili da važi.

151


� Check box (polje za potvrñivanje)� ima dva stanja: uključeno i isključeno. � kada se unutar kvadratića nalazi znak potvrde, to znači da

je opcija uključena, a ako je kvadrat prazan opcija jeisključena.

� Combo box (padajuća lista) � omogućuje izbor jedne od ponuñenih vrednosti, ali

dozvoljavaju i unos novih. � unos je moguće izvršiti na dva načina: procesom

selektovanja ili direktnim unošenjem podataka. � ove liste zauzimaju manje prostora na obrascu, a otvaraju

se samo u toku procesa unošenja podataka.

152


� Option group � Koriste se za biranje samo jedne od mogućnosti.� Sadrže nekoliko preklopnika, dugmadi opcija ili

polja za potvrñivanje koja deluju u sprezi. � U svakom trenutku samo jedno od dugmadi može

da bude pritisnuto, osim kada grupu čine polja za potvrñivanje.

� Preporučljivo je da grupa sadrži najviše četiri do pet članova, a za veći broj koriste se padajuće liste.

153


� List box (lista) � Prikazuje listu unapred zadatih vrednosti, nije

moguće unošenje novih vrednosti.� Prikazuje podatke na ekranu na sličan načina kao

padajući meni (combo box), s tom razlikom što je lista uvek otvorena.

� Odreñena stavka liste može da se selektuje kada se na nju postavi pokazivač miša i pritisne Enter.

� Kada se izabere jedna od stavki njena vrednost se prosleñuje polju za koje je lista vezana.

154


� Command Button (komandno dugme)� Pritiskom na ovo dugme poziva se makro ili pokreće

izvršavanje nekog programa radi preduzimanja odreñene akcije.

� Subform/Subreport (podobrazac/podizveštaj)� Prikazuje drugi obrazac ili izveštaj unutar glavnog

obrasca ili izveštaja

� Tab Control (grupa kartica)� Može da prikaže više kartica okvira za dijalog čime se

omogućuje povećanje preglednosti i ušteda prostora na ekranu.

155

Primeri složenih kontrolnih objekata

List Box

Command ButtonCombo Box

156

Dodatni kontrolni objekti

� Posebnu grupu kontrolnih obekata čine:� grafički kontrolni objekti,� objekti za rad sa slikama, � objekti za rad sa zvučnim zapisima i � objekti za rad OLE objektima.

157

Dodatni kontrolni objekti� U ovu grupu kontrolnih objekata spadaju:

� Image (slika) � prikazuje bit mapiranu sliku pri čemu troši veoma malo resursa;

� Unbound object frame (okvir za nevezani objekat)� sadrži OLE objekat ili ugrañenu sliku koja nije vezana za polje tabele.� može da sadrži dijagram, sliku, zvučni ili video zapis;

� Bound object frame (okvir za vezani objekat)� sadrži OLE objekat ili ugrañenu sliku koja je vezana za polje tabele;

� Line (linija zadate debljine i boje)� najčešće se koristi za razdvajanje grupe objekata;

� Rectangle (pravougaonik)� njegova boja i veličina može da se zada, može da bude popunjen ili

prazan. � koristi se za isticanje pojedinih delova obrazaca ili izveštaja;

� Page break (prelom strane)� obično se koristi u izveštajima za bezuslovan prelazak na narednu

stranu.

158

Kreiranje kontrolnih objekata

� Postoje dva načina za kreiranje kontrolnih objekata:� pritiskom na dugme u kutiji sa alatkama (toolbox) i

dodavanjem novog nevezanog kontrolnog objekta na ekran;

� prevlačenjem polja iz prozora sa listom polja da bi se dodao vezani kontrolni objekat.� Prozor sa listom polja prikazuje polja tabele ili upita na osnovu

kog se pravi obrazac. � Lista polja se prikazuje (ako nije automatski uključen) izborom

opcije Field List u okviru glavnog menija View.

159


� Postavljanjem kontrolnog objekta u prozor za oblikovanje obrasca može da se radi sa njim.

� Kada se izabere kontrolni objekat, na njegovim uglovima i u sredini stranica pojavljuje se četiri ili osam ručica za pomeranje (slika).

160


� Ručica u gornjem levom uglu koja je oblika kvadratića i nešto je veća od ostalh, služi za pomeranje objekta, dokostale služe za podešavanje veličine objekta.

� Veličina kontrolnih objekata može da se menjapovlačenjem jedne od manjih ručica što omogućavapovećanje ili smanjenjenje širine i visine.

� Prilikom modelovanja obrasca ili izveštaja aktivirana jealatka Select Object (strelica ili pokazivač), koja se koristi za biranje kontrolnog objekta.

� Istovremeni izbor više kontrolnih objekata vrši se korišćenjem tastera Shift prilikom njihovog selektovanja.

161

Poravnavanje grupe objekata� Opcija meni Format –> Align služi za poravnjavanje

nekoliko kontrolnih objekata: � Left - poravnava leve ivice grupe izabranih objekata sa

levom ivicom najviše u levo pozicioniranog objekta iz grupe. � Analogno opciji Left vrši se poravnjavanje pomoću opcija

Right , Top i Bottom i to sa desnom, gornjom i donjom ivicom objekata, respektivno.

� To Grid poravnava gornje leve uglove grupe izabranih objekata sa najbližom tačkom mreže.

162

Poravnavanje grupe objekata

� Da bi se izvršilo poravanavanje grupeobjekata potrebno je prvo selektovati željenugrupu.

� Selektovanje se vrši tako što se sve vremedok se biraju objekti (klikom na željeniobjekat) drži pritisnut taster Shift .

163

Podešavanje veli čine objekta� Izbor opcije Format-Size nudi nekoliko mogućnosti

za podešavanje veličine objekta, i to na osnovu:� vrednosti podataka, � mreže (grid ) i � veličine drugih objekata.

� Grupisanjem kontrolnih objekata može da se bira i formatira više njih istovremeno. � Za formiranje grupe bira se jedan po jedan pritiskom miša i

držanjem pri tom tastera Shift. � Pošto se izaberu željeni objekti u meniju se bira opcija

Format-Group .

164

Podešavanje veli čine objekta

165

Podešavanje veli čine objekta

� Opcije za podešavanje veličine objekata:� To Fit - podešava visinu i širinu objekta prema njihovom

sadržaju tako da se vidi ceo sadržaj. � To Grid - menja dimenzije izabranih objekata tako da se

njihovi uglovi poklope sa najbližim tačkama mreže. � To Tallest - podešava visinu izabranih objekata tako da svi

imaju istu visinu i to jednaku visini najvišeg meñu njima. � To Shortest - podešava visinu izabranih objekata tako da

svi imaju istu visinu jednaku visini najnižeg meñu njima. � To Widest - podešava širinu izabranih objekata tako da svi

imaju istu širinu kao i najširi meñu njima.� To Narrowest - podešava širinu izabranih objekata tako da

svi imaju istu širinu kao i najuži meñu njima.

166

Svojstva

� Svojstva (Properties ) su obeležja kontrolnih objekata, polja ili baze podataka koja imaju imena i čije vrednosti odreñuju karakteristike i ponašanje kontrolnog objekta, polja ili objekta baze podataka.

� Svojstvo može da odredi vizuelne karakteristike objekta, njegovofunkcionalno ponašanje kao i informacije vezane za sadržaj kojiće se u njemu nalaziti.

� Imena i vrednosti svojstava se prikazuju na listu koji se zove i prozor svojstava:� Mogu se sagledavati sve osobine istovremeno (kartica All), ili

odreñena grupa što je praktičnije. � Leva kolona sadrži imena svojstava, a u desnu se upisuju

vrednosti svojstava.

167

Svojstva

� Aktiviranje prozora sa svojstvima izvršava se klikom na desni taster miša nad kontrolnim objektom čija se svojstva želedefinisati i izborom opcije Properties .

168

Svojstva

� Svojstva iz grupe Format utiču na izgled objekta. � Tu spadaju: font, veličina, boja, specijalni efekti, ivice ... � Ova stvojstva odreñuju način na koji će biti prikazan

sadržaj objekta kao i za koje će polje tabele/upita objekat biti vezan.

� U grupi Event su svojstva koja su u vezi sa odreñenim dogañajima, kao što su:� pritisak na taster miša, � dodavanje novog zapisa, � pritisak na taster na koji bi trebalo definisati odziv.

� Other svojstva utiču na ostale karakteristike objekta (ime ili tekst opisa...)

169

Svojstva

� Spisak svojstava za obrasce je dug ali su najčešće korišćene opcije: � Caption za izmenu teksta u naslovnoj liniji pri radu sa

obrascem; � Default View za odreñivanje načina prikaza kada se

aktivira obrazac; ova opcija obuhvata dve podopcije: � Single Form (jedan zapis po strani)� Continuous Form (onoliko zapisa po strani koliko može

da stane); � Allow Edits dozvoljava ili sprečava izmenu podataka; � Allow Delitions i Allow Additions dozvoljava ili sprečava

brisanje postojećih i dodavanje novih slogova; � Record Selectors definiše prikazivanja vertikalne palete

birača zapisa;

170

Svojstva

� Najčešće korišćena svojstava za obrasce (nastavak):� Border Style definiše stil okvira obrasca i nudi opcije da obrazac bude:

� None (bez okvira), � Thin (tanak okvir koji ne omogućuje menjanje veličine prozora),� Sizable (standardna vrednost) ili � Dijalog tipa (debeo okvir za dijalog sa naslovnom linijom koja se ne menja);

� Picture opcija sadrži ime datoteke sa rasterskom slikom koja služi kao pozadina obrasca;

� Picture Type sadrži dve podopcije:� Embeded (slika se ugrañuje u obrazac kao deo baze podataka) � Linked (slika se povezuje sa obrascem i pamti se lokacija gde se nalazi)

� Record Sourse koja definiše izbor podataka koji se prikazuje u obrascu (tabela ili upit).

171

Zaglavlje obrasca

� Na obrazac se može ugraditi više vrsta zaglavlja (Header) i podnožja (Footer):

� Form Header (zaglavlje obrasca) se pojavljuje na vrhu svake strane prikaza i štampanog obrasca,

� Page Header (zaglavlje strane) se javlja samo na štampanom obrascu-posle zaglavlja,

� Page Footer (podnožje strane) se javlja samo na štampanom obrascu-ispred podnožja,

� Form Footer (podnožje obrasca) se pojavljuje u dnu svake strane prikaza i štampanog obrasca.

172

Zaglavlje obrasca

� Da bi se napravilo zaglavlje i u njega uneoodgovarajući tekst potrebno je:� otvoriti odgovarajući obrazac,� izabrati opciju View -> Form Header/Footer za

prikaz zaglavlja i podnožja obrasca, � izabrati natpis koji se prebacuje u Form Header ili

u njega uneti novi tekst,� podesiti veličinu zaglavlja i podnožja.

173

Kontrolna Tabla (Switchboard)

� Kada pravite aplikaciju u Access-u koju će koristiti neki drugi korisnik, potrebno je napraviti forme, ali i obezbediti mehanizam za jednostavno kretanje kroz forme.

� Access obezbedjuje jedan takav mehanizam u formi Kontrolne table (Switchboard ):� aplikacija se pokreće prikazivanjem Switchboard -a. � Switchboard može da se kreće kroz ostale forme, i

tako omogući korisniku lakši rad sa aplikacijom.

174

Kreiranje Kontrolne table (Switchboard)

� Najlakši način da se kreira Switchboard je korišćenjem Switchboard Wizard -a. To možeteuraditi na sledeći način:� Izaberite Tools | Database Utilities | Switchboard

Manager . � Ukoliko niste kreirali switchboard za aplikaciju, pojaviće

se poruka Switchboard Manager -a, koji traži da gakreirate.Izaberite Yes.

� Prikazaće vam se Switchboard Manager dijalog.Primetićete da je Access automatski kreirao Main Switchboard .

175

Switchboard Manager

176

Kreiranje Kontrolne Table (Switchboard)

� Dodajte dodatne Switchboard -e, tako što će tepritisnuti na New, pojaviće se Create New dijalog

177


� Da bi ste dodali forme koje ste kreirali, izaberiteSwitchboard kome pripada data forma i pritisniteEdit .

178


� Podešavanje autostarta Switchboard -a:� Idite na Tools | Startup� Unesite naziv aplikacije u polje Application Title� Izaberite formu koju želite da prikažete� Potvrdite sa OK.

179

Dijalog Startup

Pravljenje izveštaja

Izveštaji

Pravljenje izveštaja pomoću čarobnjaka

181

Izveštaji

� Poslednji korak u projektovanju baze podataka, uz pomoć Access-a, je pravljenje izveštaja.

� Slično obrasima, koriste se za prikaz podataka, aliza razliku od obrazaca, izveštaji se ne prikazuju na monitoru već na papiru.

� Dakle izveštaji su specijalizovani oblik prikazivanjapodataka iz upita i tabela prilagoñen štampi.

� Njima se mogu prikazati sumarni podaci, rezultati statističke obrade podataka ili predstaviti podaci u grafičkom obliku.

182

Izveštaji

� U savremenom poslovnom svetu koriste se sledeće vrste izveštaja:

� Tabelarni izveštaji - podaci se štampaju u redovima i kolonama, grupisani su i izračunavaju se ukupni zbirovi, kao varijante mogu se dobiti meñu zbirovi.

� Stubi čni izveštaji - liče na obrasce i mogu da izračunavaju ukupne zbirove, sadrže dijagrame.

� Izveštaji za štampanje cirkularnih pisama .

� Izveštaji za štampanje nalepnica sa adresama - ova vrsta izveštaja omogućuje štampanje poštanskih adresa u više stupaca ili izveštaja sa hijerarhijskim prikazom podataka.

183

Izgled izveštaja

184

Izveštaji

� Najčešće u izveštajima nisu dovoljni samo jednostavni tabelarni prikazi, već i grupisanja, sortiranja, izdvajanja.

� Planiranje izveštaja počine mnogo pre nego što se napravi izveštaj.

185

Izveštaji

� Za dobro dizajnirane i osmišljene izveštaje potrebno je pratiti sledeća pravila: � Definisanje izgleda izveštaja - pravi se skica izveštaja na

papiru na koji se okvirno rasporeñuje prostor gde će biti smešteni podaci, zaglavlja i totali. Već u ovom koraku je neophodno odrediti načine na koje će se vršiti eventualna grupisanja i sortiranja.

� Pridruživanje podataka – rasporeñivanje konkretnih podataka (polja iz tabele ili upita) koji će se nalaziti u izveštaju. Kao izvor podataka obično se koriste sadržaji tabela ili specijalno napravljeni upiti.

186

Izveštaji

� Pravila za dobro dizajnirane i osmišljene izveštaje (nastavak):� Sastavljanje izveštaja u Access prozoru za oblikova nje

izveštaja - nakon sastavljanja koncepta izveštaja potrebno je to i tehnički kreirati korišćenjem Report Writer -a.

� Pregledanje i štampanje sadržaja izveštaja - na kraju se preporučuje probno štampanje, radi provere i lakšeg uočavanja eventualnih grešaka. � Posebna pažnja mora se voditi o dimenizijama papira, jer se često dešavaju problemi sa marginama, neophodna je provera opcije Page Setup da bi se otklonile eventualne greške.

187

Kreiranje izveštaja

� U Accessu je moguće napraviti svaki od pomenutih tipova izveštaja.

� Čarobnjaci (Wizards ) za izveštaje pojednostavljuju postupak razmeštanja polja tako što najpre vizuelno postavljaju niz pitanja o željenom izveštaju, a onda ga automatski prave.

� Izveštaji se prave klikom na ikonicu Reports a zatim na opciju New. Nakon toga starovaće se prozor NewReport , koji vam omogućuje da na šest različitih načina pravite izveštaje.

188

Izgled dijaloga New Report

189

Kreiranje izveštaja

� Opcije dijaloga New Report:� Design View - prikazuje prazan prostor za oblikovanje

izveštaja kao polaznu osnovu,

� Report Wizard - pokreće čarobnjaka za izradu izveštaja koji pravi izveštaj postavljajući brojna pitanja.

� Auto Report: Columnar - automatski sastavlja stubični izveštaj,

� Auto Report: Tabelar - automatski sastavlja tabelarniizveštaj,

� Chart Wizard - pokreće čarobnjaka koji pomaže u pravljenju poslovnog dijagrama sa dijagramima,

� Label Wizard koji pokreće čarobnjaka koji pomaže u pripremi poštanske nalepnice.

190

Kreiranje izveštaja koriš ćenjem čarobnjaka (Report Wizard)

� Svaki izveštaj koji pravimo zasniva se na podacima iz tabele ili upita.

� Izbor tabele ili upita čija će se polja nalaziti na izveštaju vrši se u podnožju početnog dijaloga za pravljenje izveštaja New Report .

� Nakon izbor tabele/upita na sledećem ekranu je potrebno izabrati polja koja će učestvovati u stvaranju izveštaju.� Dovoljno je selektovati polje, pritisnuti strelicu (>) i automatski to

polje će se naći u susednom przozoru. � Polje možete i izbaciti pritiskom na strelicu u suprotnom smeru

(<).� Klikom na Next prelazimo na sledeći prozor.

191

Izgled prvog ekrana dijaloga Report Wizard

192


� U sledećem ekranu dijaloga zadaju se instrukcije po kom polju ili poljima se grupišu podaci.

� Report Wizard omogućuje da se na izveštaju definišu od nula do četiri polja za grupisanje� redosled polja za grupisanje može da se menja pomoću

dugmadi za prioritet (Priority ), i � dodeljeni prioritet odreñuje nivoe u hijerarhiji grupa.

193

Izgled dijaloga Report Wizard / Group

Grupisanje zadato poljem BrRacuna

194


� Dugme Grouping Options dijaloga sa prethodne slike omogućuje da se detaljnije izvrši grupisanje.

� U zavisnosti od tipa polja izabranog za grupisanje, lista nudi različite načine grupisanja npr. znakovni, numerički, datumski.

� Pritiskom na Next , dobijate naredni ekran dijaloga u okviru koga se zadaje način sortiranja polja u izveštaju.

195


� Ako je bar jedno od polja izabranih za prikaz u izveštaju numeričko, u okviru ekrana za sortiranje pojavljuje se dugme Summary Options.

� Klikom na ovo dugme prelazi se na dijalog u kome se može zahtevati:� sumiranje (SUM), � izračunavanje prosečne vrednosti (AVG), � odredjivanje najmanjeg (MIN) i najvećeg (MAX) zapisa u grupi.

� Ako se izabere opcija Detail and Summary izveštaj će prikazivati sve podatke dok opcija Summary Only na izveštaju prikazuje samo sumarne podatke.

� Ukoliko se potvrdi polje Calculate percent of total for sumsizpod zbira grupe na izveštaju pojaviće se procenat koji predstavlja učešće zbira grupe u ukupnom zbiru izveštaja.

196

Izgled dijalogaReport Wizard / Summary Options

197


� Sledeća dva dijaloga utiču na izgled izveštaja.� Prvi od njih omogućava da se zada razmeštaj

podataka. � Grupa opcija Layout nudi šest mogućih načina koji opisuju

Access-u da li treba da:� ponavlja zaglavlje stubaca ili ne,� uvuče u desno niže nivoe grupisanja, � da doda linije ili okvire izmeñu redova podataka u odeljku

za detalje.

� Pošto se izabere odreñena opcija slika na levoj strani se menja da bi se videlo delovanje opcije.

198

Izgled dijalogaReport Wizard / Layout

199


� Pritiskom na Next dobijate drugi dijalog kojim se zadaje izgled izveštaja, konkretno bira se stil izveštaja.

� Svaki stil nudi drugačije pozadinsko senčenje, veličinu fonta i druge karakteristike formatiranja. � Kako se izabere opcija slika sa leve strane

pokazuje njeno delovanje.

200

Izgled dijalogaReport Wizard / Style

201


� Dugme Next služi za prelazak na poslednji ekran dijaloga čarobnjaka Report Wizard.

� Ostaje samo da ukucate naslov izveštaja � naslov se prikazuje u izveštaju samo jednom, a ne na početku

svake strane. � Čarobnjak sam nudi ime tabele, ali ponuñeni naslov može da se

promeni.

� Za tim se bira jedna od opcija u donjem delu okvira za dijalog: � Preview the report - Prelazak u režim Print Preview iz koga se

može pregledati izveštaj i štampati. � Modify the report's design - Prelazak u režim Design View u

kome uz pomoć Report Writer -a može da se menja struktura izveštaja.

� Dugme Finish služi da bi čarobnjak završio svoj posao i prikazao izveštaj.

202

Štampanje izveštaja� Kada se zavši proces kreiranja izveštaja, jedino što preostaje

jeste štampanje istog, to se može se izvršiti na sledeće načine: � pritiskom na dugme File-Print u meniju, � pritiskom na dugme Print u prozoru za pregledanje izveštaja, � pritiskom na dugme File-Print u prozoru baze podataka, pošto

se prethodno istakne ime izveštaja.

� Struktura izveštaja može da se snimi na disk u svakom trenutku izborom opcija: � File-Save , � File-Save As� File-Export

� Kada se izveštaj snima na disk po prvi put, javlja se okvir za dijalog u kome se zadaje ime izveštaja. Okvir za dijalog sam nudi ime koje čarobnjak podrazumeva za izveštaje, a to je Report .

Upoznajte se sa MS ACCESS -om

Documents

Upoznajte se sa MS ACCESS -om - vps.ns.ac.rs · PDF fileVe ćina baza podataka u Access-u sadrži više me ñusobno povezanih tabela radi efikasnog čuvanja i prikaza podataka