Domink O Brajan - Tehnike efikasnog pamćenja

Dominik O'Brajan

TEHNIKE EFIKASNOG , PAMCENJA

52 proverene metode pomocu kojih mo:iete poboljsati

svoje pamcenje

Beograd, 2006.

Sadriaj Uvod .................... ............ .............................. ....................... 7

~MORIJ'SKA. SREDSTV' A ................................................ 9 Korak 1 Koliko do bro pamtite? ........... ........ ..................... 11 K ak 2 V • lizac" • -X--.· 15 or tzue lJa 1 zap~Je ................................... . Korak 3 ~onimi. .............................................................. 17 Korak 4 Pretvaranje brojeva u ~enice ........................... 19 Korak 5 Mem.orijski sistem zasnovan na delovima tela ... 21 Korak 6 Asocijacija: Prvi kljuroi princip ........................ 23 Korak 7 Lan~ani sistem pameenja .................................... 25 Korak 8 Povezivanje informacija sa poznatim mestom:

Drugi klju&ri princip ................................ :......... 27 Korak 9 Korak 10 Korak 11 Korak 12 Korak 13 Korak 14

Ima . .. T~..c: · kl'Hx..: . • 29 gmactJa: .1~1 ~'"'.lll pnnc1p ..................... . Metod putovanja .. .. .. . ... . ..... .. ... .. . .. .. ....... ... . .. ........ 3 1 Koncen.tracija . . . . ............ ... ................ .......... .. . ...... 3 7 Je.zik brojeva .............. ...... ... ....... .............. ........... 3 9 s istem. broj-rima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . • . • . • • . . . . . 4 3 Alfabetski sistem pamcen.ja ................................ 45

IZGRAl>IVANJE ~MORDE ............................................. 47 Korak 15 Kako da zapamtite imena i lica .......................... 49 Korak 16 Kako da zapamtite smernice (uputstva) ....... ... .. .. 53 Korak 1 7 Kako da zapamtite pravopis,

pravilan izgovor i pisanje ~i ............................ 57 Korak 18 Kako da zapamtite zem.lje i

njihove glavne gradove .... ........................... ........ 5 9 Korak 19 U~en.je stranog jezika ................................ .... ...... 63 Korak 20 Kako da zapamtite vdu pro!lost ........................ 67 Korak 21 Kako da zapamtite hem.ijske elemen.te ............... 69 Korak 22 Razvijte svoju deklarativnu mem.oriju ................ 71 Korak 23 Dominik sistem 1 ......... ................................... .... 73 Korak 24 Kako da upamtite viceve ................................... 79

Korak 25 Kako da zapamtite knjraevna dela ... .................... 81 Korak 26 Citajte bde i zapamtite me ................................. 83 Korak 27 Kako da zapamtite citate ...................................... 85 Korak 28 Memorija i mape uma .......................................... 89 Korak 29 Kako da zapamtite govore i prezentacije ............. 93 Korak 30 Memorijski cik:lusi i savdeno priseeanje ............. 97

MOC p AMCENJA .............................. .......... ....................... 101 • Korak 31 Dominik sistem Il ........................................... ... 103 • Korak 32 Kako da zapamtite telefonske razgovore .......... 107 • Korak 33 Dominik sistem ID ............................................. 111 • Korak 34 Kak.o da zapamtite ~il karata .......... ............... .. 115 • Korak 35 Kako da postanete fivi kalendar ........................ 11 9 • Korak 36 Kako da zapamtite istorijske datume ................. 125 • Korak 37 Telefonski brojevi i vami datumi ..................... 127 • Korak 3 8 Kako da zapamtite vesti ............... ..................... 131 • Korak 39 Kako da zapamtite dobitnike Osk:ara ................ 133 • Korak 40 Kako da zapamtite stihove ... . .. .. .... ... ....... .. .. . ... . . 13 7

SKOLA P AMCENJA ZA NAPREDNE UCEN!KE ........... 141 • Korak 41 Metod rimske so be ..... ...... ... . .. ... .. . . ... .. ... .. ... .. .. ... 14 3 • Korak 42 Kako da zapamtite istorijske datume i

vame datume u buduenosti .... .. .. . .. . .... .. . .... .. . . .. .. 14 7 • Korak 43 Kako stvoriti memoriju unutar memorije .......... 149 • Korak 44 Kako da zapamtite biname brojeve ... ................ 153 • Korak 45 Kako da zapamtite refnik .................................. 157 • Korak 46 Kako da zapamtite vi§e ~ilova karata .......... .... 161 • Korak 4 7 K.ako da zapamtite sve ljude prisutne

u prost:onJt . . .. .. .. . . . . . . .. . . .. . . . . . . .. . . .. . . . .. . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . 16 5 • Korak 48 U zdravom telu, zdrava memorija .. ....... ............ 169 • Korak 49 Kako pobediti u kviz igrama ........... .. ..... ........... 173 • Korak 50 lgre koje izo§travaju vale pameenje ................. 175 • Korak 5 1 Ve~be pameenja brojeva . . . . .. . .. .. . . ... . .. . .. ... . . . . . ... .. 1 77 • Korak 52 Koliko dobro sada pamtite? ............................... 181 Zaklju~ak ...... . .. .. ... . .. .. . .. .......... .. .. .. . . . .. . . .. .... . ... .. .. .. ... .. ... ... .. .. 185 0 autoru ... .... ..... .. ............... ...... ........ ... .................... ... .. ....... 187

Uvod Dosao sam do zakljucka da rnnogi od nas, ako ne i vecina, ras

pola.Zemo potencijalom da postanemo ,,fampioni pamcenja". Posto sam kroz kvizove i predavanja, kao i improvizovane sastanke (na primer, u restoranima), imao prilike da ucim i vezbam pripadnike najraznovrsnijih grupa, uvek bih se na kraju uverio u to koliko su ti ljudi bili zadivijeni nacinom na koji se njihovo pamcenje momentalno poboljsavalo. A sve sto su u tom cilju preduzimali sastojalo Se U tome StO SU primenili i USVOjili SUStinske principe istaknute u ovoj knjizi.

Knjiga Tehnike efikasnog pamcenja ima za cilj da oslobodi neograniceni potencijal vase memorije tako sto ce vam otkriti jednostavne tehnike u poglavljima podeljenim na segmente. U tom pogledu, starosne granice apsolutno ne postoje, tako da ne mozete da budete ni previse mladi ni prestari da biste usvojili te jedinstvene metode. Ako ste novaj lija u procesu treniniranja pamcenja, ja nimalo ne surnnjam u to da cete i vi biti impresionirani time koliko lako mozete nauciti ove metode i koliko brzo ih mozete primeniti.

Da biste izvukli maksimum iz ove knjige, preporucujem vam da radite Vezbe i teStOVe, koji SU prisutni U vecini koraka. U tu SVf

hu ce vam biti potrebna beleZnica u koju cete zapisivati svoje odgovore i pratiti svoje rezultate.

Rezultati se mogu razvrstati u tri kategorije: Neuvezban, Napredan i Ekspert. Sabiranje rezultata vezbanja ce vam reci koji stepen ste dostigli . U svakom slucaju, zbir rezultata odra.Zava relativnu teskocu individualnog vezbanja. Rezultat Neuvez ban ukazuje na broj bodova koji bih ocekivao da postigne neko ko ne primenjuje tehnike pamcenja. Rezultat Napredan jeste kategorija kojoj stre-

Dominik 0 'Brajan

mite; dok nivo Eksperta podrazumeva izvanredne rezultate. U kontekstu ovog sistema bodovanja rezultata, mozete da vidite koliko napredujete u odnosu na nekog ko ima prosecno izvezbanu memoriju, i koliko se vasa memorija poboljsava iz koraka u korak. Ne bi trebalo da vas zabrinjava ako u pocetku pokazujete slabije rezultate, ili ako vam izvesne vezbe padaju teze nego druge - neke su upravo i osmisljene tako da u sebi sadrze smicalicu! Vezbe i testove mozete da radite koliko god zelite: pamcenje i jeste sposobnost koja se vezbanjem neprestano usavrsava. Te vezbe i testovi nece vam samo omoguCiti da zapamtite posebne vrste infonnacija, vec ce sustinski izostriti vase pamcenje.

Prvo poglavlje je osmisljeno tako da procenite trenutni kvalitet vaseg pamcenja, kao i da vas upozna sa osnovnim memorijskim principima koje svakodnevno mozete koristiti. U drugom poglavlju cete razviti ove osnovne principe u pravcu njihove siroke prakticne primene, kao sto je slucaj u odeljku Kako da zapamtite imena, Jica i govore.

Trece poglavlje ce podiCi moc vase memorije na nov nivo. Kombinovacete vecinu ovih tehnika koje ste usvojili da biste zapamtili jos kompleksnije grupe informacija.

Do cetvrtog poglavlja, va.sa memorija ce vec biti dovoljno snazna da se lati zavrsnih, krajnje izazovnih koraka. K.njiga se zavrsava kratkim testovima, koji ce vam, nadam se, otkriti ogroman napredak u odnosu na pocetne rezultate testova koje ste postigli u Koraku 1.

Svakom koraku posvetite onoliko vremena koliko vam je potrebno. Nadam se dace vam moje metode predstavljati izazov, i da ce vam one, dok ih budete ucili, u isti mah biti i zabavne.

8

Me1norijskasredstva

• Korak 01 Koliko dobro pamtite?

• Korak 02 Vizuelizacija i zapahnje

• Korak 03 Akronimi • Korak 04 Pretvaranje brojeva u re~enice

• Korak 05 Memorijski sitem z.asnovan na delovima tela

• Korak 06 Asocijacija: Prvi kljuroi princip • Korak 07 Lan~ani sistem pameenja

• Korak 08 Povezivanje informacija sa poznatim

mestom: Drugi kljuroi princip

• Korak 09 Imaginacija: Treei kljuroi princip • Korak 10 Metod putovanja

• Korak 11 Koncentracija

• Korak 12 Jezik brojeva

• Korak 13 Sistem broj-rima

• Korak 14 Alfabetski sistem pamcenja

Dominik O'Brajan ----------------~ ......

Memorija zavisi od tri osnovna procesa: postupka pomocu kojeg neku informaciju cinimo laksom za pamcenje, njenog pamcenja, i potom preciznog pri-

secanja istih tih podataka u buducnosti. Pre nego sto krenete putem njenog usavrsavanja, pre svega, morate verovati da je to sposobnost koja se maze razvijati. Kada kazemo da neko ima slabo pamcenje - to, ipak., nije isto kao kada kazemo da neko celavi, farba kosu, ili da ima savijene nome prste. Kad budete poceli da koristite memorijske tehnike iz ovog poglavlja, otkricete da se vasa sposobnost da se prisetite cinjenica, brojeva, stvari, dogadaja, mesta i imena ljudi postepeno poboljsava.

Ovo poglavlje zapocinje izvesnim testovima reci, oblika i brojeva koji ce vam pomoCi da procenite vas trenutni kvalitet pamcenja. Naucicete osnovne memorijske tehnike, kao sto su akronimi i memorijski sistem zasnovan na delovima tela, koji su korisni za pamcenje malih i jednostavnih grupa informacija.

Potom cemo se pozabaviti razvijanjem kljucnih vestina asocijacija, povezivanja infonnacije sa poznatim mestom i imaginacije. Upoznacu vas sa efektnim memorijskim tehnikama ukljucujuci i metod putovanja, sistem skladistenja informacija koje zelite da zapamtite, i sistem broj-oblik, metod pomocu kojeg mozete da se prisetite niza brojeva od cetvorocifrenog PIN-al) do istorijskih datuma. Ja cu vas voditi dok budete ucili i ovladavali ovim metodama u razlicitim prakticnim vezbama.

1) PIN (Personal Identification Number)-LIB (Licni Identifikacioni Broj); (Prim. prev.)

10

Tehnike etikasnog pam6enja

Korak 1

Koliko dobro pamtite?

Smatrali vi svoju memoriju nepouzdanom ili prilicno pouzdanom, postoje velike sanse da je ona zaista vec prilicno dobra. Ali je, isto tako, sasvim moguce da vam niko nije pokazao kako da pristupite vasem istinskom potencijalu. Mozda ste onog trenutka kada ste postali svesni toga da zaboravljate imena ljudi, novi PIN kod vase kreditne kartice, iii gde ste ostavili svoj novcanik polako poceli da sumnjate u sopstvenu memoriju.

Ovaj prvi korak ce vam posredstvom nekoliko testova pomoci u tome da procenite koliko je trenutno dobra iii lo8a vasa memorija. Zapisite svoje odgovore i pratite rezultate u va8oj beleznici.

Nemojte da se zabrinete ako vasi rezultati u pocetku budu slabi, jer sam siguran u to da cete poceti da napredujete vrlo brzo, vec nakon prvib nekoliko koraka od ukupno 52, koliko obuhvata vase putovanje do savrsenog pamcenja.

TEST 1: Reli

Izdvojite tri minuta da proucite sledeCi spisak od 20 reci. Zapisite sto veci broj reci kojih mozete da se setite. Redosled nije vazan. Dodelite po jedan poen svakoj reci koje se budete setili, a potom k.renite na sledeci test.

DRVO VREME LICE SAT MIS MOTOR

GROM OGRLICA ORMAN BASTA MELASA SLIKA

SANJA BUKA OKEAN

LULA PLANBTA

GUSENICA AMO VI

KNilGA

11

Dominik O'Brajan ----------------!!!!!!!mma

TEST 2: Niz brojeva

Proucite sledeci niz od 20 cifara za tri minuta. U ovom testu je v'1Zan redosled cifara. Zapisite u svoju beleznicu sto vise cifara vodeci racuna o njihovom ispravnom redosledu pre nego sto pogresite. Dodelite sebi po jedan poen za svaku ispravno zapamcenu cifru. To je, drugim re6ma, test u kojem postoji mogucnost ,,iznenadnog ispadanja iz igre". Ako se prisetite svih 20 cifara, a da pri tome peta cifra bude pogresna, vas rezultat j e cetiri. Srecno !

50367440928205767129

TEST 3: Geometrijske slike

U roku od tri minuta da posmatrajte sledeci niz od 10 geometrijskih slika. Zapamtite ih u redosledu kojim su prikazani dole, od I do 10. Potom okrenite stranicu na kojoj cete naci geometrijske slike ponovljene u drugacijem nizu. Sledite instrukcije koje tamo budete pronaSli kako biste zavrsili test.

•• --1 2 3 4 5

6 7 8 9 10

12

Tehnike efikasnog pamcenja

Dole cete videti iste geometrijske slike koje ste upravo zapamtili, ali drugacijim redosledom. Pokusajte da ih nabrojite njibovim prvobitnim redosledom (to jest, onim redom kako su prikazani na prethodnoj stranici, ali bez proveravanja i gledanja te stranice). Dodelite sebi po jedan poen za svaku ispravno navedenu figuru.

- ... • ? ? ? ? ?

+ Ill ? ? ? ? ?

TEST 4: Binarni brojevi Dajte sebi tri minuta da zapamtite sledeci niz sastavljen od 30 binamih cifara, a potom zapisite u vasoj beleznici sto vise cifara koje ste zapamtili pre nego sto nacinite gresku. Dodelite po jedan bod za svaku ispravno navedenu cifru. Danaglasim jos jednom, nakon prve navedene greske niste u igri, to je takozvano ,,iznenadno ispadanje iz igre" : ako se prvih pet cifara setite ispravno, a potom pogresite kod seste, vas rezultat je pet.

11 000 0011 0 1 1 1 0 110011 0 1 0 1 0 1 0 011

13

Dominik 0 'Brajan

TEST 5: Spil karata Provedite najvise tri minuta u proucavanju prikazanih deset karata, a potom pokusajte da ih ponovite istim redosledom u vasoj beleznici. Kao i sa brojevima, ovde vazi princip da se nakon prve greske poeni ne uvafavaju, takozvano pravilo ,,iznenadnog ispadanja iz igre". Dodelite po jedan poen svakoj karti koje ste se prisetili pre nego sto ste nacinili gresku.

Rezultat: Saberite svoje poene iz svib pet testova da biste dobili ukupan zbir.

Maksimalan broj poena: 90 Neuvezban: 20+ Napredan: 35+ Ekspert 70+

Ako vas zbir prevazilazi zbir naprednog nivoa, onda raspolazete ogromnim memorijskim potencijalom - pa mozete ocekivati sjajne rezultate do Koraka 52. Neka vas ne zabrinjava ako je vas rezultat ispod nivoa neuvezbanosti: kada jednom budete poceli da pratite sledece korake, trebalo bi da istog momenta zapazite imresivan napredak, i ja nemam nik.akve sumnje da ce vasa memorija do kraja ove knjige dostici maksimalan potencijal.

14

Korak 2

Vizuelizacija i zapaianje

Tokom citave knjige, ja cu od vas tra2iti da crtate iii vizuelizujete razlicite predmete, lica i mesta. Neki ljudi mogu da se zabrinu da se zbog toga sto nisu u stanju da u svom umu zamisle vemu sliku stvari, kao sto su na primer jabuka ili krava, ove tehnike nece pokazati kao delotvome u njihovom slucaju. Medutim, vi ne morate da vizuelizujete neku stvar toliko vemo poput fotografije: sve sto treba da uradite jeste da jednostavno zamislite neki posebno vazan aspekt predmeta koji treba da vizuelizujete.

Recimo da zelite da zamislite sliku pande. U tom slucaju ne treba da vizuelizujete precizne proporcije njegove njuske u odnosu na usi ili kako se svetlost presijava na njegovom krznu. Zamislite samo crtez velike cmo-bele zivotinje cmih krupnih ociju i mozda ostrih kandzi.

J a sam se licno uverio u to da sam se, dok sam pogledom preletao spisak od, recimo, 100 reCi, i poku8avao da ih zapamtim, zapravo usredsredivao na jedan jedini element datog predmeta. Na primer, sve sto sam mogao vizuelizovati od predmeta cipela jeste pertla, iii sam za telefon bio jedino u stanju da precizno vidim tastaturu mog telefona.

Zapamtite, rec ,,zamisliti" ne znaci samo, formirati predstavu u umu, vec takode znaci izumeti iii izmisliti. Slika koju stvarate je vama svojstvena - ona postoji samo u vasem umu i nije stvama izvan te percepcije.

Postoje tehnike za razvijanje sposobnosti stvaranja mentalnih predstava, i sto vise budete vezbali vasu memoriju, postajacete sve efikasniji.

DominikO'Brajan ----....... ==--------------------------~

[-;;~~~;::~·:i:::;~;·-~~-·~·-···~~~-·~-"'-'"'l

j Ovo je sjajna ve~a za razvijanje vizuelne moei va!e memorije, i i kao i za razvijanje moCi zapaf.anja. f

! 1. Pre svega, uzmite bilo koji predmet iz domaCinstva koji i ! vam je nadohvat ruke kao sto je, na primer, telefon, va- t i za, cajnik ili radio. Recimo da ste izabrali cajnik da biste ! i ga proucavali otprilike 15 do 20 sekundi i zapazili sto je i i vise moguce detalja. : : . ~ ; • • • • : 2. Sada zatvorite oci i prisetite se sto je moguce vise deta- : ; lja u vasem umu. Za pocetak, sve ono cega mozete da se : i setite jeste njegov oblik i zakrivljenost njegove drske. ! i Kada vam ponestane ideja, otvorite oci i obratite paZnju ! i na jos veci broj detalja, kao sto je oblik ispusnog otvora i i iii naziv proizvodaCa. :

i ! = 3. Sada, opet zatvorite oci i dodajte nova zapazanja vasoj t

~ prvobitnoj predstavi u umu. Potom opet otvorite oci da ; i biste zapazili jos detalja. Nastavite da ponavljate ovaj ( • obrazac da otvorite oci - posmatrate - zatvarate oci - na- • • • : pravite pregled, sve dotle dok ne budete uspeli da zapa- •

. .

zite i upijete sto vise karakteristika cajnika.

4. A sada, ne posmatrajuci predmet, pokusajte da skicirate ove memorisane karakteristike u vasoj beleznici. Kada iscrpite zalihu svih vizuelizovanih karakteristika cajnika koje ste uspeli da zapamtite, na kraju ga jos jednom pazljivo pogledajte da biste zapazili postoji li jos detalja koje biste mogli dodati skupu podataka vase uskladistene mentalne slike . . . • ••-e<•·-•· .. eoi: .. •t•t•·• •·• •·•·•·•• •-.•,e-••ir.9'!•~•·.::ea••r•..,•·••••11·••• •-••~:~9::al• ••-·• ....... -.;w-.,•:~•~•.a'--.e.•• - •

16


Korak 3

Akronimi

Varna je verovatno vec poznata upotreba akronima kao pomocnog memorijskog sredstva. Akronim je rec sastavljena od prvog iii vise pocetnih slova nekoliko reCi. Na primer, NATO je akronim za North Atlantic Treaty Organization (severno-atlantski pakt). Akronim se izgovara kao rec, a ne kao niz slova sa sopstvenim izgovorom. Evo jos primera:

,; ' •:f: · -· ··

···:;: :!: .

··~<> -r;:;;;: !;~'.; ·.·~:··_ .'.·.·· : ?·

PRODUZENIAKRONIMI Jedan popularni oblik akronima nastaje onda kada se recenica

ili stih stvaraju od prvog slova svake reci kako bi nam pomogao da se setimo redosleda izvesnih delova informacije. To je poznato kao produzeni akronim. Na primer, da biste zapamtili spektar boja -

17

Dominik O'Brajan -----------------

Crvena (Red), NarandZasta (Orange), Zuta (Yellow), Zelena (Green), Plava (Blue), Indigo (Indigo), Ljubi~asta (Violet) - britanski titaoci ce u sledecem stihu prepoznati sli~nost.

Richard of York gave battle in vain.

~~~-~~Irimi·- . ~ i Obratite pdnju na sledeal dva primera produ!eoih akronima: I I I i • Stariji major hvali i odlikuje. D Velika jezera Seveme Amerike: f Superior, Mitigen, Biron, Iri, Ontario. ; : I ~ • i

• Kada bi kapetan ~uo fino hujanje cmog mora, k' o ~avrljanja na palubi. Kosti donjih ekstremiteta: Kuk, butna kost, casica, fibula, hrskavica, cevanica, metatarzalne kosti, ~lanci na prstima. I

A sada proverite da li mozete da zapamtite sledece dve grupe i podataka tako sto cete osmisliti sopstveni produzeni akronim. i

I • U (napon) =I (jamna sllUje) x R (olpor}(Omov zakon): I I Predlog: Osmislite izreku od tri slova U, I i R. j

j • Redosled devet plan.eta od Sunca: l

i Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, i Neptun, Pluton. .i

· Predlog: Jos jednom osmislite re~enicu od prvih slova . i svake planete redo.m. i ! t

I Ja cu vas zamoliti da se za trenutak prisetite vasa dva produ- i I zena akronima, ali pogledajmo, pre svega, varijacije u okviru ; I metoda akronima, koji nam pomaze da zapamtimo brojeve. i L ....-.---·-· ----~·__......-...-----· _J 18

Tebnike efikasnog pamcenja

v •

Korak 4

Pretvaranje brojeva u recen1ce

Hirojuki Goto je u Tokiju u Japanu 18. 02. 1995. godine posredstvom NHK radio stanice napamet izrekao 42.195 ta~nih decimala iracionalnog broja Pi. On je to u~inio kako bi postavio novi svetski rekord. Pi ozna~ava odnos obima kruga prema pre~niku i iznosi pribliZno 3,1415926 ... On omogucava savr§en test za pamcenje brojeva jer odnos formira iracionalni broj : drugim retima, bezgani~an hroj decimala koji se mogu pamtiti.

U ~etvrtom poglavlju cu objasniti kako je moguce zapamtiti stotine dvocifrenih brojeva koristeci Binarni kod i sistem za grupisanje sest iii vise cifara u kombinaciji sa metodom putovanja (pogledajte Korak 44).

Za pamcenje manjeg niza cifara, kao sto SU broj zdravstvene knjiZice, pasosa i1i broja telefona, moze se upotrebiti memorijska tehnika. Memorijska tehnika je bilo koje sredstvo koje vam pomaze da nesto zapamtite. U prethodnom koraku smo videli akronime, koji su mozda najrasprostranjeniji oblik tehnike pamcenja. Mi mozemo koristiti veoma sli~nu tehniku u stvaranju prod~enih akronima kako bismo zapamtili kratak niz cifara. Svaka cifra odreduje broj slova u svakoj re~i u nizu. Na primer, mogli biste da primenite sledeci memorijski kod da biste zapamtili prvih nekoliko decimalnih mesta broja Pi: 3,1415926.

Kaci i kako i 7.dto zapamtiti Pi brojke? (3) (1) (4) (1) (5) (9) (2) (6)

19


\TEZBA; Osmilljavanje r~ca iz brojeva

Poku~ajtde da sastavite recenice o.d broje~a da b1~st~ bzapd~mtili ! slede\,;e ve grupe podataka. Pusttte mast1 na VO JU 1 u 1te in- I ventivni koliko god zelite. Imajte na umu, brojke oznacavaju broj slova svake refr I

1 PIN-3316 I

2 Broj paso§a - 154244625 l

Podsetite se dva produzena akronima koje ste osmislili u vel z?i na 18. stranbici,. propkra.cena dv~m1~1 .recenic~n:a osbn:ispljei mm na osnovu roJeva OJe ste sm1s i 1 u gomJOJ vez i. re~ krijte gomju polovinu ove stranice i zapisite odgovore na ta • pitanja u vasoj beleZnici: I I

I • • : •

i 0

l i

1

2

3

Rezultat 10 poena I I

Rezultat 10 poena l Koji je redosled devet plan.eta od Sunca? i

Koji je ~etvorocifreni PIN?

Kako glasi Omov 7.akon?

Rezultat 20 poena • ; I • 4 Koji je broj paso§a? Rezultat 20 ~ ; i ( Rezultat Trebalo bi da se setite ispravno svake reci odnosno ~ l broja i to tacnim redosledom da biste osvojili sve poene: ~ • Maksimalan broj poena: 60; i i Neuveiban: 1 O+ Napredan: 30+ Ekspert: 50+ ; L __ ,. __ w ___ w _____ , __ ·---·•••••••w_j

20

Tehnike etikasnog pamcenja

Korak 5 Memorijski sistem zasnovan

na delovima tela

U okviru ovog koraka cu vam pokazati celishodan sistem brzog pamcenja u onim prilikama kada nesto zelite da zapamtite istog momenta. Memorijski sistem zasnovan na delovima tela je veoma efektan, a u isti mah, krajnje jednostavan nacin za pamcenje niza podataka kao sto je, na primer, spisak za kupovinu. On funkcionise povezivanjem delova tela sa kljucnim imaginativnim mentalnim slikama bilo cega sto bi trebalo da zapamtite. Sto zivopisnij e ili upecatljivije slike zamislite, to bolje, jer ce vam to pomoci da ih lakse utisnete u svoju memoriju. Ovaj sistem ima jednostavan memorijski kljuc, ali bih vam ja predlozio da cinjenice koje zelite da zapamtite ograni6te na ne vise od deset. Pri tome, ne morate da koristite istih deset delova tela oznacenih kao na dij agramu na sledecoj strani. U tom smislu, ovaj sistem mozete da primenite u pogledu stvari na spisk:u, pocevsi od vase glave nado-

.. le do vasih stopala, ili obmuto. Recimo da treba da zapamtite sledeci spisak stvari za k:upovi

nu: plava farba, biskviti za psa, novine, dzepna lampa, jogurt, pile, pasta za zube, banane, sampan i baterije za budilnik.

Zamisljam da moje stopalo postavljam u otvorenu posudu sa plavom farbom. Zamisljam kako pas skace na moje koleno. Uvijene novine vire iz mog dZepa (butina). Snop svetlosti presijava se iz mogpupka. Jogurtje pripijen uz moje grudi. Pilese nalazi na mom ramenu. Oko usta sam umazan pastom za zube. Moj nos ima oblik banane. Moja kosa je prekrivena penom od sampona. U ruci drzim budilnik koji zvoni.

21

Dominik O'Brajan ----------------

Uz malu pomoc imaginacije, za tili ~as uspevam da utisnem u svoju memoriju spisak stvari. Naredna vezba vam omogucava da sami isprobate ovaj sistem, tako ~to od vas zahteva da zapamtite spisak od deset stvari koje bi trebalo da kupite.

'VEtBA: Upotreba memorijskog sistema z.asnovanog na delovima tela Dole prikazani dijagram ozna~ava 10 klju~nih delova tela. Napravite asocijacije izmedu svakog dela tela i svake od 10 stvari navedenih na spisku u donjem delu stranice. Kada budete zamislili svih 10 slika, napravite pregled ~itavog niza u v~em umu. Potom pokrijte stranicu i proverite da li mozete da se setite svih deset stvari za kupovinu.

Rezultat 10 poena za svaku ispravno zapamcenu stvar. Maksimalan broj poena: 100 Neuvezban: 20 + Napredan: 50+ Ekspert: 90+

SPISAK. STV ARIZA KUPOVINU:

MLEKO GREJPFRUT

I. PIRINAC

VITAMIN! KOLA CI

I SOK OD NARANDtE J FILM ZA KAMERU ! SVEtE CVECE j CRNI BIBER l. MOD~~-~~~~IS

I I

0 _J 22

Tehnike etJ.kasnog pamcenja

Korak 6

Asocijacija: Prvi kljucni princip

Asocijacija se nalazi u samom jezgru razvoja savrsene memorije. To je mehanizam pomocu kojeg memorija funkcionise . Mozak sadrZi milijarde neurona iii nervnih celija koje su uzajamno povezane u lavirintu puteva, omogucavajuci bezgrani~an broj permutacija misli i uspomena. Zato se moze pretpostaviti da se sa lakocom mogu povezivati bilo koje dve misli, ideje, reci, broja ili predmeta, bez obzira na to koliko su medusobno protivrecni po prirodi, i to na neogranicen broj nacina. Sve sto pri tome treba da uradite jeste da pustite da vase misli slobodno teku.

Na primer, kako vaS mozak obraduje dve re6 kreda i krema? Sta povezujete sa ovim recima? Nacrtati kredom kremu na kremastoj hartiji? Zabosti kredu u kremu da bi se videla njena gustina?

Mi smo skloni tome da o predmetu ne razmisljamo na osnovu njegovog znacenja u recniku, vec vise povezujuci ga sa nasim zapazanjima. Kada cujem rec ,,zaba", ja obicno ne podrazumevam pod tim vodozemca koji ima noge sa plivajucim opnama medu prstima i nema rep; vec pomislim na baru, punoglavce, scenu iz bajke, dokumentami film na TV, i mnogo toga. Kada vidite rec ,,sneg", vi je ne shvatate kao atmosfersko isparenje koje se Jedi i dobija oblik kristala; verovatno imate neke licne asocijacije, kao sto je, na primer, prvi Snesko kojeg ste napravili, zimovanje, cuveni film, grudvanje, i tako dalje.

Sa tako velik.im brojem mogucih asocijacija i ogromnom mrezom medusobno povezanih mozdanih celija, koje se ponasaju kao kanal za te povezane misli, sigumo je sasvim moguce pronaci aso-

23


cijaciju izmedu bilo koje dve informacije. Kako biste vi povezali zabu i sneg? Zaba napravljena od snega? Zaba koja skakuce po snegu? Zaba koja se skija? Uz vrlo malo maste permutacije povezivanja su beskrajne.

Tonas postepeno vodi do sledeceg koraka, iii kako bih rekao, sledece karike u lancu koji vodi do savrsenog pamcenja .. . Lancanog sistema pamcenja. Ali, pre nego sto predemo na sledeci korak, vezbajmo sve te vase zivahne neurone igrajuci igru slobodnih asociJaC1Ja.

i~-·-•-•W~~w-• .. .,..•~•-'..--....•------4'lAlili•••,....._1

! VEtBA: Slobodne asocijacije ! I Izgovorite, jednu za drugom, sledecih 10 reci i istog momen- i : ta zapisite prvu rec koja vam padne na pamet. Tu nema ni pra- : i vila ni osvojenih poena. To je samo natin razgibavanja za i ~ lancani sistem pamcenja koji vasem umu omogueava siroki i I delokrug da misli o cemu god pozeli. Pokusajte da ne razmi- i i sljate isuvise dugo o bilo kojoj reci. Vasa prva asocijacija ce l I biti najjaea i najznacajnija. i

TRAMBULINA TELEFON MOZAK :MESEC SAN I • i . ROOACI PAHULilCA MOST MEDA USPOMENA •

~ ............ -~~i9&e-----·~·~ ............ ~ ... ....__ ..... ~-.. -· ... ~··~~!

24


Korak 7 v

LANCANI SISTEM "' PAMCEN]A

Lancani sistem pamcenja je jednostavan i efektan metod za pamcenje bilo kojeg niza podataka, bilo da je u pitanju spisak za kupovinu, i1i grupa imena, koncepata, predmeta, smernica, i tako dalje. Sve sto vam je za to potrebno jeste da pustite masti na volju.

Kako biste mogli da zapamtite ova cetiri pojma, ruk.a, puter, magnet i atlas, u nizu koristeci lancani sistem pamcenja? Zamislite kako svoju ruku stavljate u puter. Iz putera vadite magnet. Magnet biva privu~en zajedno sa vasom rukom ka nekoj knjizi, za koju se ispostavlja da je u pitanju atlas. Sada se ova cetiri pojma lako pamte zato sto ste osmislili citav niz veza izmedu njih. P-, ......... eii.................... ..... . ........ __................,~·~~ ................... _,. .. ! VEmA 1: Primena Ianeanog sistema pamcenja •1~ ; i Koristeei vde sposobnosti kreativnosti i asocijacija, zapam- t t tite sledeCi spisak od pet pojmova primenjujuCi lan~ani si- i J stem pamcenja: i

I PAPJR PROZOR, DANGUBA, AUTOMOBIL, GITARA. I I I i• Pustite da misli u vasem umu ,,slobodno teku" - to jest, pu- i

stite masti na volju. Ne bi trebalo da smisljate veze, vec samo J

I dopustite da varn jednostavno padnu na pamet. Kada budete i

uspostavili veze medu pojmovima, uporedite ih sa mojim na- i 1

cino~ njihovog povezivanja, sto je prikazano na sledecoj I • stran1. i l_ ... .....__ ........ ··--.-: ......... ....-. ...... _ .. !;9_....__.,... .... __ __,.,_.._.,,.,.. .............. ~ ......... -...~~

25

Dominik O'Brajan ----------------....... _..,......,._....... ............... ~-· ........... ~ ...... :1 i .

Bacam komad urolanog papira ka prozoru. Sa prozora se mo-ze spaziti jedna danguba. Ona vozi automobil. Na zadnjem sedistu automobila je gitara. Ovaj metod donekle mesa stvamost I sa fantazijom. Pri tome, uopste nije bitno kako moj um odlu- I cuje o tim idejama. Najv3Znije u svemu tome je da su to bi~e prve misli koje su mi pale na pamet, i da mi one obezbeduju · da zapamtim zadatib pet pojmova ispravnim redosledom .

......._..........._................ . ....... .........._........... . ... . 'VEmA 2: Prolireni lan~ani sistem pameenja Naslucujem da vam je spisak od pet pojmova isuvise lak, pa zasto onda ne bismo pogledali koliko mozete da napregnete svoju memoriju tako sto cete pokusati da zapamtite i da se

I prisetite spiska od 20 pojmova. Izdvojite pet minuta da formi- I ! rate lanac veza izmedu ovih reci, a potom proverite koliko ; pojmova u nizu mozete da se prisetite pre nego sto napravite s gresku:

;

I I • • : =

f

KULA GUSTER TELEFON PASTAZAZUBE KAMION i KOMPJUTER cvECE PAUK STOLICA RECN!K. !

PUMPA ZA BA.STU ZAVESE KOS KATAPULT I BALON VODOINSTALATER VULKAN STO I

PORTRBT SKDE. i Vasa masta vas je verovatno otisnula na jedno epsko putova- I nje, i povela vas od kule pomocu kamiona u kojem ste prenosili kompjuter, potom nekako do katapulta koji je izbacio ba- 1 Ion, i tako dalje preko svega ostalog do pojma sa kraja spiska !

t - skije .

.I Rezultat Jedan poen za svaki pojam upamcen ispravnim re-~~m. I

t Maksimalan broj poena: 20. I l Neuvezban: 4+ Napredan: 8+ Ekspert 18+ I J Ako ste ostvarili 14 poena iii vise, onda ste uspeli da stvorite .

l.~~~~~~na~. vez:_ ___ .... J 26

-


Korak 8

Povezivanje inf ormacija sa poznatim mestom:

Dru9i kljucni princip

Povezivanje informacija sa poznatim mestom predstavlja drugi kljucni princip za savrsenu memoriju - ono stvara mapu memorije. Ono se ponafa kao mentalno skladiste podataka, obezbedujuci prirodna i efikasna sredstva za skladistenje i ponovno upisivanje memorisanih podataka. To se desava zato ~to zivimo u trodimenzionalnom svetu u kojem stvari mogu biti rasporedene - fizicki iii mentalno - po tome gde prebivaju iii tako sto pratimo sk:up unapred odredenih koordinata.

Povezivanje informacija sa poznatim mestom kao memorijsko sredstvo je bilo primenjivano pre vise od 2000 godina. Stari Grci i kasnije Rimljani otkrili su da se najbolji nacin da zapamte stvari sastoji u tome da im nametnu raspored. Oni su to postigli biranjem citavog niza mesta iii /okacija koje SU im vec poznate. To bi moglo da se sastoji od soba u k:uci, balkona, svodova, statua, i tako dalje. Slike onoga cega bi zeleli da se prisete bi potom bile razvrstane - ili tacnije receno zamisljene na tim razlicitim lokacijama.

Lociranje unosi red u n<IBe zivote i bez njega bi n<IBi zivoti bili haoticni. Zamislite da vam je bilo nalozeno da zapisete, po redosledu, sve ono sto ste danas uradili. I vi biste, poput mene, verovatno poceli tako sto biste pratili unazad vase korake i pritom ve-

27

Dominik 0 'Brajan

rovatno, kao referentni ok:vir, koristili mesta, odnosno korake koje ste prosli.

U Koraku 6 mi smo naucili da je moguce naci vezu izmedu bilo koje dve grupe infonnacija. Na isti nacin, vas mozak moze da pronade vezu izmedu bilo koje reci, predrneta, zapazanja ili misli, i lokacije. Uzmimo rec ,,sedam": na prvi pogled, to je samo broj, ali kad jednom dopustite svom umu da slobodno razmislja, rec moze da vas usmeri u pravcu ogromnog broja mesta sa kojima je mozete povezati: sedmo nebo, koliba iz Snezane i sedam patuljaka, skola koju ste pohadali kada vam je bilo sedam godina, i tako dalje.

Zbog toga je rasporedivanje inforrnacija obavezan element treniranja memorije, jer u velikoj meri doprinosi asocijacijama. Ja ga primenjujem u okviru velikog broja memorijskih tehnika. Ono je glavno obelezje metoda putovanja - tehnike koju cemo uciti u Koraku 10 i cesto ponovo upotrebljavati tokom citave ove knjige.

~---·-.,._ ........ ~.- ........ _.,.--.-_-.....-... -.-_.._ ..... ._ .......................... I •• _,_,.._. .. --,

~ !

! VEmA: Kuda vas vode ove !OOi? : • J ! • ~ p

! Pogledajte sledeci spisak od deset reci. Koje delove secanja ; I svaka od tih reci buru u vasem umu? Mozda vas rec skociti i

i podseea na reku koju ste nekad obicno preskakali. Ulovite ta I i mesta cirn vam budu pala na pamet i zapisite sto vise njih u i ! vasu beleznicu. Svrha ove vezbe je da jednostavno podstak-i ne vasu sposobnost povezivanja, demonstrirajuci da svaka I' • rec moze predstavljati okidac posebno asociranog rnesta u .

1 ! vasem umu. . . • ! SKoCm SAT SLON POUUBAC MERDEVINE i I OTAC SAT AVGUST HOTEL OLUJA i i ! . ...._. _ __....,....,.._ ... ' ....... _.... .. _ --................................ _ ......

28


Korak 9

Ima9inacija: Treci kljucni princip

la u sebi posedujem dovoljno umetnickog da se slobodno napajam na izvorima moje imaginacije. Masta je vaZnija od

znanja. Ono je ograniceno. Ma5ta prevazilazi svet. ALBERT AJNSTAJN

Ako su asocijacija i rasporedivanje ujedno i mehanizam i mapa memorije, onda je ma5ta njeno gorivo. Mas ta ne predstavlja samo sposobnost uoblicavanja mentalnih slika: ona je sveobuhvatna kreativna moc uma. Ona nije samo pribeziste umetnika, muzicara ili pesnika, vec izvor koji je dostupan svima nama.

Imaginacija se povezuje sa aktivnoscu Teta mozdanih talasa, koji su po prirodi najaktivniji dok sanjamo. Medutim, mozak male dece, posebno beba, konstantno emituje ove talase i tokom onih casova kada SU budni, StO moze da objasni zbog cega imaju tako bujnu mastu. Granica izmedu stvamog i zamisljenogje nejasna, tako da meda postaje zivi drugar, dok plasticna igracka ima magicne moci.

Kako preuzimamo odgovomosti i nastojimo da ispunjavamo ocekivanja koja dolaze sa nasirn odrastanjem, tako nasa imaginacija, koja je nekada bila nesputana, sada postaje sve ogranicenija. Verujem da postoji direktna povezanost izmedu toga koliko je covek bio podstican kao dete i stepena otpora koji pokazuje prema novirn idejama u odraslom dobu.

29


Tokom titave ove knjige irnacete priliku da vezbate svoju imaginaciju na najrazlicitije nacine, i sto vise budete vezbali, to ce vam biti lakse da stvarate predstave, ideje i misli koje jacaju memoriju, i to sve jasnije i sve btle i bl"Ze. Kako vasa imaginacija bude sve zivlja, tako ce i vase pamcenje postajati sve bolje: sve sto treba da uradite da biste to postigli jeste da ucestvujete u igri.

Za sada, pokusajte da uradite ovu ve.Zbu koja ce vam pomoci da zagrejete svoju mastu i pomerite njene granice.

~~:~-~-~-e--gran·-.-i_ca_v_a!e_·-~---------------1

Cesto sc od nas trdi da zapamtimo informaciju koja je, po I I svojoj prirodi, i sama po sebi, krajnje nezanimljiva ill bezna- I I ~jna, kao Ito je spisak dnevnih kuCnih poslova. Pa ipak, pri- I

menimo li nalu maltu da ulepla sliku, odnosno predstavu od-redene stvari koju klimo da zapamtimo, onda to mo!emo ~initi zanimljivim i, na taj ~in, laklim za pamcenje. I

I Zamislite da treba da zapamtite da posaljete vafno pismo. Pre svega, vizuelizujte sto realnije sliku koverte. Potom preobrazite tu sliku kako biste je ucinili laksom za pamcenje. Zami-

li slite sebe kako se teturate niz put dtleci ogroman koverat. On

je ukrasen velikim svetloplavim zvezdama. A sada, dodajmo svemu tome jos neobicnih elemenata. Zamislite da koverat

• mirise na cokoladu i tikta kao sat. Sada Ste stvorili zivopisnu ! I i sliku, i dodali dimenzije mirisa i zvuka. Aktiviranje jos dva , I cula, osim vida, samo jos vise doprinosi tome da lille za- z • pamtite zadati pojam. I i ; ~ ~ ___ a_,... .. _ __.. ___________ ., ____ j

30

Tehnike eflkasnog pamcenja

Korak JO

Metod putovanja

Sada je kucnuo ~as da spojimo tri klju~na principa memorije - asocijaciju, lokaciju i imaginaciju - njihovim ugradivanjem u ono sto je verujem da je najmocnija i najsveobuhvatnija tehnika pamcenja bilo kojeg niza informacija. Primenjivacete sve tehnike koje ste nau6li: posebno, asocijacije (Korak 6) i lan~ani metod (Korak 7). Ja sam razvio ovaj metod prvenstveno zbog toga da mi pomogne da postignem svetske rekorde, pri temu mi je to poslu.Zilo kao glavno orude koje mi je omogucilo da pobedim sve konkurente. Ja ga nazivam metodom putovanja, i ~vrsto verujem dace vam umnogome pomoci da preobrazite svoju memoriju.

Po~nite tako sto cete odabrati mesto koje vam je poznato, kao sto je vas dom, vase radno mesto, grad iii obliznji park. Ideja se s~stoj i u tome da koristite tu lokaciju da biste pripremili kratko putovanje koje se sastoji od niza mesta ili usputnih stanica. Ta mesta se potom koriste za to da mentalno uskladistite stvari sa spiska ko-

. je zelite da zapamtite. Put koji budete odabrali mora ostati veran prvobitnom redosledu stvari na spisku.

Nakon izvesnog vremena vi biste, poput mene, trebalo da otkrijete da ste u stanju da preduzimajuci to omiljeno putovanje mozete da zapamtite gotovo svaki tip informacije za svakodnevnu upotrebu. Drugim re~ima, necete morati da se pripremate za nova putovanje kad god budete hteli da primenite ovu tehniku, vec cete jednostavno moci da obrisete va8e postojece, omiljeno putovanje i primenite ga opet kako biste uskladistili novi niz informacija koje zelite da zapamtite.

31

DominikO'Brajan -----------------------------------=-Medutim, ako zelite da dugo pamtite informacije, ili drugaci

ji skup informacija nakratko, bice vam potrebno vise od jednog putovanja. Na primer, kada se pripremam da zapisem nesto, ili za takmicenja u pamcenju, potrebno mi je vise putovanja. BuduCi da cemo metod putovanja koristiti tokom citave ove knjige, ja cu vam davati primere razlicitih marsruta kako biste mogli da vezbate primenu metoda putovanja. To takode pomaze u slucaju da je vasa izabrana lokacija relevantna za poseban skup podataka koji zelite da zapamtite. Na primer, ja bih mogao izabrati da usvojim informacije sportske statistike duz putovanja u moj lokalni rekreativni centar.

Vas domje verovatno vama najpoznatije mesto. Zato, iskoristimo plan tipicne kuce da bismo demonstrirali kako zapamtiti jednostavan spisak pojmova ,,koje bi trebalo da uradite" tokom dana. Izaberite rutu kroz vasu kucu koja se sastoji od 10 usputnih stanica.

Upotrebimo sledecih 10 lokacija kao usputne stanice na vasem putovanju:

1 ULAZNA VRATA 6 STEPENISTE 2 HOD NIK 7 GLAVNASPAVACASOBA 3 KUHINJA 8 KUPATILO 4 DNEVNASOBA 9 REZERVNASPAVACASOBA 5 VESERNICA 10 POTKROVLJE

Uverite se da redosled usputnih mesta formira logicnu rutu kroz vas dom - na primer, verovatno ne biste putovali od vasih ulaznih vrata do potkrovlja pre nego sto biste otisli u kuhinju. Vi zelite da pravac deluje kao ,,nit vodilja'', koja vas bez ikakvog napora vodi ka ovim mestima ispravnim redosledom.

Ustanovio sam da mi je, u trenutku kada sam se pripremao da osmislim svoj pravac kretanja, bilo od velike pomoci da u pokusaju da ozivim sliku svih poznatih komada namestaja, ukrasa i licnih

32


stvari, zatvorim oci i zamislim kako lebdim kroz svaku sobu. Dok sam to radio, trudio bih se da na prste izbrojim svaki predmet sve dotle dok ne bih stigao do svog konacnog odredista.

Dajte sebi do znanja kada stignete na pola puta. Na primer, ja bih za to mesto odredio vesemicu, ili peto odmoriste, sto je, uostalom, predstavljalo polovinu puta u gore navedenom primeru.

Kada jednom budete pripremili plan svog putovanja i kada sa lakocom, unapred budete znali sva ona mesta na kojima cete za momenat zastati, tada cete biti spremni za to da pocnete da postavljate stvari sa spiska, odnosno da ih pripisujete odredenim mestima usput.

Nemojte svesno nastojati da zapamtite stvari sa spiska. Ovde nije u pitanju test pamcenja, vec demonstracija imaginacije i asocijacije kombinovane sa lokacijom.

Mi cemo, kao primer, koristiti 10 zadataka:

1 POZVATI 6 KUPm POSTANSKE MARKE

2 POPRAVITI 7 PREUZETI STV ARI SA NAOCARI ZA SUNCE HEMIJSKOG CISCENJA

3 ISPECI KOLAC 8 PROVERITI BENZIN UKOLIMA

4 POSETITI 9 PLATITI RACUN ZA DIREKTORA BANKE VODU

5 KUPm ROOENDANSKI 10 PROMENITI SIJALICU POKLON

Sve sto bi trebalo da uradite jeste da form.irate mentalnu sliku svakog zadatka i videti ga na svakom pojedinacnom mestu dl1Z puta. Mozete koristiti brojna pomocna sredstva za va.Su imaginaciju, kao sto SU preuvelicavanje, boja, humor i pokret. Isto tako, koristeci svih pet cul a - vid, sluh, miris, ukus i dodir, primenj ivacete u velikoj meri i logiku leve hemisfere mozga da upotpuni bizame slike koje je formirala desna hemisfera mozga. Osmislite scenu, fiksirajte je u svom umu, a potom krenite na sledecu etapu.

33

Dominik 0 'Brajan

ODMORISTE l - Ulazna vrata Zauzmite polozaj kod ulaznih vrata vaseg doma. Prvi zadatak

na vasem spisku stvari ,,koje treba uraditi" jeste pozvati veterinara. Zamislite kako otvarate ulazna vrata i kako ~ujete da telefon gromoglasno zvoni. Mozda se vasa ma~ka udobno smestila i sedi na tom telefonu. ....

ODMORISTE 2 - Hodnik Sada zamislite da stojite u hodniku, pre nego sto predete na

drugi zadatak - popraviti naocari za sunce. Mozda je osvetljenje u vasem predsoblju toliko bljestavo da brzo posezete za nao~arima za sunce. Ili je mozda tapet u predsoblju ukrasen motivom nao~ara za sunce. ....

ODMORISTE 3 - Kuhinja U kuhinji vidite uredno poslagane kolate na vasoj radnoj po

vrsini. Opojni miris upravo ispecenih kolaca ispunjava kuhinju. U sporetu se i dalje peku drugi kola~i - na koje morate da pazite da ne bi izgoreli. ....

ODMORISTE 4 - Dnevna soba Uputivsi se u dnevnu sobu, zapazate da vas direktor banke,

odeven u prugasto odelo, sedi u jednoj od vasih fotelja razvrstavajuci dokumentaciju da bi se pripremio za sastanak sa vama. Po sobi je razbacano jos dokumenata. Ozivite tu scenu u svom umu . ....

ODMORISTE 5 - VESERNICA Otvarate vrata vesemice i zati~ete se u situaciji da vas na go

mili sveze opranog vesa ~eka lepo zapakovan veliki poklon. Zamislite kako izgleda taj papir u koji je zamotan poklon - da Ii je svetao, da Ii ima neke sjajne ukrase, maSnu, i tako dalje? Nemojte smetnuti s uma da ste sada kod petog odmorista, na pola puta: zamislite kako na vratima vesemice stoji crveni broj pet.

Sada je na vama red: za preostalih pet stanica va8eg putovanja, navedenih na vec prikazanom spisku, osmislite sopstvene asocijacije kako biste povezali preostalih pet zadataka sa njibovim re-

34

Tehnike efikasnog pam6enja

levantnim lokacijama. Zapamtite: izmislite scenu, vizuelizujte je i svemu tome pridodajte sto vise detalja koji ce je uciniti lak.Som za pamcenje.

Odmori~te Zadatak

STEPENISTE KUPITI POSTANSKE MARKE

GLAVNASPAVACASOBA PREUZETI STVARI SA HEMIJSKOG CI~CENJA

KUPATILO PROVERlTI BENZIN U KO LIMA

REZERVNA SPAVACA SOBA PLATITI RACUN ZA VODU

POTKROVLJE PROMENITI SUALICU

TEST: Metod putovanja Ako ste koristili tri kljuroa principa memorije ( asocijacij~ lokaciju i imaginaciju), sada bi trebalo da budete u stanju da se prisetite veCine, ako ne i svih deset 7.adataka na vdem spisku stvari koje ,,treba uraditi~'. Zapilite u va!u belemicu onoliko zadataka koliko mofete da se prisetite, i to ispravnim redosledom.

Rezultat: Pet poena za svaki zadata.k koji ste naveli ispravnim redosledom - nastavite da belezite svoje rezultate.

Ako ste dobro savladali pravac k.retanja u okviru Metoda putovanja, necete gresiti u redosledu spiska. Mogli biste cak da recitujete spisak obmutirn redosledom. A sve sto pri tome treba da uradite jeste da se na svoje putovanje otisnete u obrnutom smeru. Ako zelite da odredite tacan polozaj bilo kojeg zadatka, sve sto je potrebno jeste to da se koncentrisete na

~ ~ ~

35

DominikO'Brajan --------------------------------~

poseban deo putovanja. Ako ste se podsetili da se nalazite na pola puta, sa lakocom mozete da odredite ~etvrtu stvar sa spiska, jer ona prethodi petoj etapi. Na koliko takvih pitanja mozete da date ispravan odgovor? Jos jednom, zapisite odgovore u svoju beleznicu.

1 Koji zadatak sledi nakon p~enja kolafa? 2 Koji 7.&datak prethodi proveri benzina? 3 Koji je drugi 7.&datak na spisku? 4 Koji zadatak se nalazi izmedu rodendanskog poldona i

preuzimanja stvari sa hemijskog ~iJcenja? S Na kojem mestu na spisku se nalazi 7.&datak pla6anja

rafuna za vodu?

Rezultat 10 poena za svaki tacan odgovor.

Ukupan rezultat Saberite sve poene da biste dobili ukupan rezultat za ovu vetbu. Maksimalan bro} poena: 100 Neuvezban: 25+ Napredan: 40+ Ekspert: 85+

36


Korak 11

Koncentracija

Svima nama se desava da se tokom nekih dana tesko koncentrisemo: mozemo da se nalazimo pod pritiskom iii da budemo premoreni. Drugih dana bismo se pak osetili izuzetno produktivnim, pafljivim, punim energije i tako kao da sve drzimo pod kontrolom. Verovatno ste vec culi za izraz, ,,biti u svojoj zoni", koj im se ponekad opisuje posebno psihi~ko stanje i pripremljenost sportista i sportistkinja - kao, na primer, kada teniser prosto zbrise sve svoje protivnike do finala grend sJem tumira. Dakle, sta znaci biti u toj zoni, i da Ii imamo svi pristup tome?

Poslednjih godina veliki deo mog rada obuhvatao je merenje razli6tih frekvencija elektricne aktivnosti mozga, koja se meri pomocu EEG ( elektroencefalografa). Postoji veliki broj razlictih frekvencija koje svi mi proizvodimo, u rasponu od Delta talasa, koji se povezuju sa stanjem opustenosti, kontrolom stresa i spavanja, do brzib Beta talasa, koji se vezuju za intenziviranu mentalnu aktivnost, brze donosenja odluka i resavanja problema. Sve te razlicite frekvencije imaju svoje funkcije i igraju odredenu ulogu u nasem zivotu. Na primer, prozvodnja Beta talasa nam omogucava da se nosimo sa prakticnim, svakodnevnim stvarima, ali kada bismo proizvodili samo te talase, onda ne bismo imali vremena da obnovimo svoju snagu, da dobro spavamo i pamtimo.

Posto sam vrsio merenja sopstvenih mozdanih talasa, zapazio sam da proizvodim kombinaciju Alfa i Teta talasa - to jest, srednje talase- kada najefikasnije ucim, pamtim i prisecam se. Verujem da mozete i vi, vezbajuci svoju memoriju, da trenirate svoj mozak tako da proizvodi ove vrste talasa.

37

Dominik O'Brajan ------------------

KORISNI SA VETI: Pristupite sopstvenoj zoni memorije Ovi saveti ee vam pomoei da stvorite idealne uslove da ,,budete u zoni,,:

• Pokusajte svakog dana da pronadete malo vremena da napregnete svoju memoriju tak.o sto cete sebi postavljati male izazove kao sto SU pamcenje spiska reci, nasumicnih nizova brojeva, iii mozda nekih prakticnij ih podataka kao sto su imena ljudi sa kojima ste nedavno stupili u kontakt, bilo na poslu iii kroz druzenje. Mozete upotrebiti i vezbe prikazane u ovoj knjizi - ponavljati ih onoliko koliko zelite, iii ih koristiti kao uzorke da osmislite nova vezbanja.

• Pre nego sto se posvetite tome da zapamtite iii da se prisetite neke informacije, uverite se da Ii ste fizicki opusteni i smesteni u udobnoj fotelji u tihoj sobi, u kojoj vam nista nece odvracati paznju. Ako vam vise odgovara da radite uz muziku u pozadini, onda pokusajte da slusate k.lasicnu muziku umerenog tempa - izbegavajte freneticnu muziku, kao sto su dzez ili hevi metal. Zapamtite, vama su potrebne srednje frekvencije, izmedu sporih i brzih mozdanib talasa.

38

• Usporite svoj um tako sto cete zatvoriti 06 i prizivati prijatne scene, kao sto je omiljeno mesto za odmor iii periode spokojstva iz vase proslosti. To ce doprineti proizvodnji Alfa i Teta talasa.

• Kada se prisecate ili pregledate podatke koje ste zapamtili, eksperimentisite tako sto cete zatvoriti oci kako biste, na taj nacin, podstakli Teta talase, talase memorije.

• Redovno radite fizicke vezbe da biste opustili svoj mozak i ispunili ga kiseonikom.

Tehnike elikasnog pamcenja

Korak 12

J ezik brojeva

Da Ii lako pamtite brojeve? Mofda imate poseban talenat da pamtite telefonske brojeve. Mozda dobro pamtite li~ni identifikacioni broj (LIB), ali zaboravljate datume rodendana i godi~njica.

lzgleda da nikada nismo bili u tolikoj meri okruZeni mnostvom brojeva, pri ~emu se od nas sve vise o~ekuje da ih pamtimo u vidu LIB-a i kodova kreditnih kartica za pristupanje posebnim ra~unima na internetu, ili pristupnih sifri za kancelarije. Brojevi su svuda prisutni: telefonski brojevi, raspored polazaka vozova, tezina i mere, izvod stanja na ra~unu, statistike o broju stanovnika, rezultati izbora .. . Zar ne bi bilo divno kad bismo mogli da sve te brojeve ostavimo u stranu da bismo ih se kasnije, kad nam zatrebaju, setili sa lakocom?

Ja nisam talentovan u pamcenju brojeva, ali mi stepen u kojem sam izvezbao svoju memoriju omogueava da za jedan sat zapamtim niz koji ide i do 2000 cifara. Kako je to moguce?

Ja brojevima dajem posebnu sifru koja ih preobrazava u slilce koje imaju posebno zna~enje i koje se vrlo lako pamte. To je ona oblast o kojoj razmisljam kao o jeziku brojeva.

Ja cu kasnije u knjizi objasniti napredniju tehniku pamcenja brojeva - Dominik sistem, izuzetno efikasan sistem pamcenja visecifrenih brojeva. Medutim, jednostavniji sistem Broj-oblik je odliean metod da zapamtite sve brojeve po~evsi od nizova telefonskih brojeva i ~etvorocifrenih brojeva LIB-a pa do kalendarskih i istorijskih datuma, kao i mnogih drugih.

39


SISTEM BROJ-OBLIK Sistem broj-oblik funkcionise na taj nacin sto jednocifreni

broj preobrazava u sliku koja na njega podseca svojim oblikom. Na primer, broj 8 uz mali napor ma8te ima oblik Sneska Belica. Dak.Je, da bismo zapamtili da kiseonik ima atomski broj 8, zamislite kako Snesko Belie nosi masku za kiseonik.

Broj 6 bi mogao da lici na surlu slona. Broj 7 ima oblik bumeranga. Da biste se podsetili da treba da uhvatite auto bus 67, zamislite da na autobuskoj stanici stoji slon koji svojom surlom baca bumerang: dosta neverovatna scena, ali koju svakako necete zaboraviti. Sada, odjednom, brojevi ozivljavaju. Oni postaju zivi, poprimaju jedinstveno znacenje - istog trena se lakse pamte.

Pogledajmo drugi primer. Kako biste zapamtili cetvorocifreni LIB 1580? Mazda je to LIB za onog ko bi trebalo da isplati gotov novae, u kojem slucaju biste vi mogli da postavite scenu koja se odigrava u vasoj lokalnoj banci. Zamislite kako ulazite u banku noseci u ruci ogromnu olovku (reprezent cifre 1) - mozda nameravate da izradite poslovni plan. U banci zaticete scenu u kojoj morski konjic (oblik cifre 5) stoji i ceka u redu za gotovinu. lza salterskog stakla se nalazi Snesko Belie (oblik cifre 8), koji baca fudbalsku loptu ( oblik cifre 0) na svoju glavu. Preclite brzo u svom umu nekoliko puta ovu scenu da ne biste zaboravili svoj LIB cak i onda kada zurite.

SREDSTV A: Slikoviti reroik Na koje vas oblike asociraju jednocifreni brojevi? Da Ii vas mozda 0 asocira na loptu, 9 na halon na kanapu? Pogledajte ove primere. Potrudite se da zapamtite ove podudamosti iii osmislite sopstvene.

40

0 = lopta, prsten ili to~ak

3 = grudi iii zadnjica

6 = surla slona ili ~tap za golf


1 = olovka, sveca ili raketa

4 = zastava na jarbolu iii jedro

na jedrenjaku

7 = bumerang ili kosa

9 = monokl iii halon na koncu

2 = labud iii zmija

5 = morsld konjic ili udica

8 = Sne~ko Belie ili pe~~ani sat

41

DominikO'Brajan ----------------------------------

VEmA: PanWenje po sistemu oblik-broj l Mofda ste 7.1pazili da sam u primem prikazanom na strani I 41, pove7.80 oblike broja koristeCi ~ sistem pamcenja iz koraka broj 7. Samo da vas podsetim, Jan~ sistem pameenja funkcionile povezivanjem jednog predmeta sa sledeCim I stvarajuCi neku vrstu velta&e, 7Jltllilljene ujedni&e platfor- · me izmcdu njih.

Poku~ajte da zapamtite sledeci dvadesetocifreni broj koristeci sistem broj-oblik. Preobrazite svaki broj u ekvivalentan oblik (pri tome koristite ili vase ili moje oblike brojeva) i povezite ih zajedno, primenjujuci lan~ani sistem pamcenja. Dakle, za po~etak, ja zamisljam kako bacam bumerang na halon na vrpci. A sada vi nastavite povezujuci halon na koncu sa loptom, i tako dalje.

79046213585994013276

Sada bi trebalo da stvorite pri~u koja obuhvata 20 povezanib cifara koja po~inje bumerangom iii rubom stene a zavrsava surlom slona iii stapom za golf. A sada pokusajte da zapisete niz cifara u beleznici.

Rezultat Jedan poen za svaku cifru koje uspete da se prisetite sve dok ne na~inite gresku. Maksimalan broj poena: 20

l..~~uve:.: 4:_ ~apre::~.8+ Ekspert: 18+ • 11:...J

42


Korak 13

Sistem Broj-rima

Altemativa sistemu Broj-oblik predstavlja sistem Broj-rima. To podrazumeva formiranje kljucne memorijske reCi za broj pomocu re6 koja se rimuje sa njim. Na primer, Jeptiri se moze upotrebiti za rimu sa brojem cetiri. Rec leptiri moze da postane kljucna slika za taj broj i moze se upotrebiti da vam pomogne da zapamtite bilo koju informaciju koja sadrzi broj cetiri.

Recimo da zelite da zapamtite da letite avionom sa terminala 4 na medunarodnom aerodromu. Mog1i biste da zamislite kako do aerodroma sa so born nosite leptire. Ova jednostavna i brza misao ce vam omoguciti da dodete na odgovarajuCi terminal.

Kako biste mogli da zapamtite da treba da kupite jedan kilogram jabuka? Pa dobro, jedan se rimuje sa re~ju derdan. Dakle, mogli biste da zamislite kako u obliznjoj samoposluzi kupujete derdan od jabuka tezak ta~no jedan kilogram.

Koju rec biste izabrali da se rimuje sa brojem jedan, tri iii osam? Evo nekih predloga za svih deset brojeva. Ili zapamtite reci koje se ovde navode na osnovu toga sto se rimuju sa brojevima ili osmislite sopstvene:

Brojevi i reci koje se sa njima rimuju: O= MULA 5 = SET, SVET, TAPET,

PARAPET 1 = ZVEZDAN, DAN, 6 = GEST, VEST, MREST

DERDAN. ZEKAN PRST 2 = GRUDV A, DEVA, SEVA 7 = GLEDAM, MAKADAM 3 = VRI, ZRI, FRATRI 8 = SUSAM, HRAM 4 = LEPTIRI, PASTIRI, 9= RUKOVET,KREVET

PORTIRI

43


'VEtBA: BROJ-RIMA Upotrebite sistem broj-rima da biste mpamtili slcdeee podatke:

I 1 Broj stanovnika na zemlji iznosi pribli!no lest

I

I milijardi. · 2 Mom foveka u proseku te!i otprilike fetiri procenta i njegove ukupne tetine. I f 3 Postoji sedam ddava u Australiji.

1 ~ 4 Mrav ima pet rota mirisa. i ; S Engleska kraljica Viktorija ima devetoro dece. i '!

76 Mladunfe kam.ile se rodi bez (nula) grbe. 'I

Postoje fetiri planete vece od Zemlje u Sunrevom i • i 8 sistemu. l

I Sada, :r:=~u:~::u=7~ogledajte koliko od- I J govora mozete da date na sledeca pitanja - zapisite odgovore i I u beleznicu: ! I 1 Sa koliko grba se rodi mladunOO kamile? ii ; 2 Koliko pnolimo milijardi ima stanovnika na Zemlji? I = 3 Koliko fula mirisa ima mrav? I i 4 Kolik.o planeta je veee od Zemlje? ' ~ 5 Koliko ddava ima u Australiji? I f 6 Koliko engleska kraljica Viktorija ima dece? i i 7 Koliko velikih piramida ima u Gazi? I ~ 8 Koliko procenata od ukupne tetine tela pripada 2 mozgu? f

I Rezul1at I 0 poena za svaki taCan odgovor: I! ! Maksimalan broj poena: 80 i Neuvezban: 40+ Napredan: 60+ Ekspert: 80+ 1...-. .• - ~ .......... =-•--•1•••..._....._" ________ ..... t

44


Korak 14

Alfabetski sistem pamcenja

Jednom prlikom mi je postavljen zadatak da zapamtim fonetski alfabet akronima NATO. U tu svrhu sam primenio metod putovanja prikazan u Koraku 10. Putovanje je vrhunski efikasno memorijsko sredstvo, koje nam omogucava da informaciju usvojimo brzo u vidu simboli~nih slika duz unapred isplanirane rute. Medutim, nakon sto sam poceo da upotrebljavam alfabetski sistem, putovanje, kao memorijsko sredstvo, vise mi nije bilo potrebno da bih se prisetio reCi, jer je informacija ubrzo bila usadena u moje dugotrajno pamcenje.

Alfabetski sistem pamcenja je korisna memorijska tehnika vec sama po sebi. Bilo koji podatak koji treba da zapamtim obuhvata samo slova koja automatski zamenjujem njihovim simbolicnim ekvivalentima. Pa tako, da bih zapamtio nasumicnu sifru od tri slova, Z, G, H, ja zamisljam pripadanika Zulu plemena koji udara loptu za Go/fu pravcu Hotela. To je takode korisna alternativa metodu putovanja jer obezbeduje mesto za skladistenje memorijskih spiskova, koji sadrZe do 26 informacija kao sto su 26 velikih kompozitora, umetnika ili pesnika.

Evo spiska fonetskog alfabeta:

A - ALF F- FOTO APARAT B-BRAVA G-GOLF C - CIPELA H - HOTEL D-DETE I-IOLA E - EKSER J - JAJE

K-K.ULA L-LAMA M-MA~KA N-NOVAC 0-0GLEDALO

45


P-PASULJ Q-KUKA R-RODA S- SEKIRA

T-TIJBA U-UNIFORMA V-VA'ZA W-VISKI

X-ZRACI Y - YU (Jugoslavija) Z-ZULU

..........-..-......... -..--..-.......-.... -· . ·.......-.:- , . . --.. ... ! vEtBA: Upotreba alfabetskog sistema pameenja '1

Da biste, pre svega, zapamtili fonetski alfabet, koristite metod putovanja (Korak 10) u cilju osmiAljavanja rote koja se sasto- . ji iz dvadeset lest etapa. Sliku koju budete osmislili postavite za svako slovo pored svake etape vale madrute. MoMa je za Alfa u prvoj fazi ekvivalent mu!jak orangutana, dok operski tenor kome publika klife bravo! zanzjma drugu etapu, i tako dalje, sve dotle dok Zulu ratnik ne okonea rutu u etapi 26. i Nastavite da pregledate putovanje sve dotle dok ne budete I znali svih 26 slova u njihovoj simboli~koj formi, i to unapred I i unazad kroz alfabet. Svaka slika bi trebalo da bude tako ! ukorenjena da vam odmah padne na pamet, jednom re~ju, ne I

I ~~~~t~ ~~k~k::~~J~!j~o;~~je:a~0~iste se prisetili fonetskog '.;

i A sada, primenite lan~ani metod (Korak 7) kako biste zapam- ~ tili niz od 10 slova, povezujuci slike koje ste izmislili i vec za- I i pamtili za alfabetski sistem pamcenja. Zapi~ite slova u va~u i

• beleznicu. ! ! i = PNUSJMZVMS i ! I • Rezultat I 0 poena za svako slovo kojeg se setite ispravnim i11 i redosledom pre nego sto napravite gresku. • : Maksimalan broj poena: 100 c f Neuveiban: 30+ Napredan: 60 + Ekspert: 90+ i JI Sada znate redosled planeta pocevsi od najudaljenije od

Sun ca:

i PLUTON NEPTUN URAN SATIJRN JUPITER I MARS ZEMLJA VENERA MERK.UR SUNCE

-i·-·~--~-----------~--------------------------------~ 46

Izgradivanje memorije

• Korak 15 Kako da zapamtite imena i lica • Korak 16 Kako da zapamtite smemice (uputstva) • Korak 17 Kako da zapamtite pravopis,

pravilan izgovor i pisanje r~i • Korak 18 Kako da zapamtite zemlje i

njihove glavne gradove • Korak 19 U~enje stranogjezika • Korak 20 Kako da zapamtite vdu pro~lost • Korak 21 Kako da zapamtite hemijske elemente • Korak 22 Razvijte svoju deklarativnu memoriju • Korak 23 Dominik sistem 1 • Korak 24 Kako da zapamtite viceve • Korak 25 Kako da zapamtite knji!evna dela • Korak 26 Citajte bde i zapamtite vile • Korak 2 7 Kako da zapamtite citate • Korak 28 Memorija i mape uma • Korak 29 Kako da zapamtite govore i prezentacije • Korak 30 Umetnost obnavljanja

i postizanje samenog pamcenja

U poglavlju 1 ste procenili u kojoj je meri vasa sposob

nost pamcenja uvezbana i kako ona funkcionise. Takode ste nau~ili o klju~nim principima i vestinama koje

su potrebne da biste trenirali vasu memoriju: oni predstavljaju osnovna sredstva kojima raspolaze vasa memorija.

U ovom poglavlju cemo vezbati na<!in na koji se koriste ta sredstva - asocijacije, imaginacija, metoda povezivanja, metoda putovanja, i tako dalje - tako sto cemo ih primenjivati prilikom pamcenja najrazlicitijih vrsta informacija, pravopisa, odnosno pravilnog pisanja i izgovaranja re<!i (Korak 17) i glavnih gradova drzava (Korak 18). Uskoro cete se i sami uveriti koliko su ove tehnike primenljive i prilagodljive, i koliko su korisne u mnogim svakodnevnim situacijama - na primer, kada zelite da povezete imena sa odredenim licima (Korak 15), da zapamtite smemice kada se zaustavite da pitate za pravac kretanja (Korak 16) ili da se prisetite vica kad god pozelite da zabavite svoje prijatelje (K.orak 24).

Isto tako cu vas upoznati sa nekim novim tehnikama, kao sto su Dominik sistem (Korak 23). To je moj metod pomocu kojeg pamtim duze nizove brojeva povezujuci sve dvocifrene brojeve od 00 do 99 sa slovima. Nemojte da brinete, vi cete zapoceti samo sa prvih 20 brojeva od 0 do 19. Vezbe i testovi u knjizi ce vam pokazati koliko se vasa sposobnost pamcenja poboljsava sa svakim narednim korakom.

Korak 15 Kako da zapamtite

imena i lica

Prastajte svojim neprijateljima, ali nikada nemojte da zaboravite njihova imena.

Dzon F. Kenedi (1917- 1963)

U okviru svih mogucih problema u vezi sa memorijom na koje su mi se ljudi zalili, apsolutno prvo mesto zauzima problem da zapamte imena ljudi. Kao ljudi, mi imamo ugradeni mehanizam da prepoznajemo lica (to je verovatno evolutivno naslede iz doba kada nam je bilo potrebno da razlikujemo prijatelje od neprijatelja). Ako vam pamcenje lica ne predstavlja nikakav problem, zbog cega onda tako veliki broj nas nailazi na problem kada treba da zapamti imena? A za to postoji veoma jednostavan odgovor: nasa imena ne opisuju nasa lica.

Moje ime je Dominik, ali ono ne moze da vam docara moje lice. A stvar ne cini lillom ni ta Cinjenica da moje prezime - O 'Brajen - delim sa hiljadama drugih sirom sveta. Zamislite samo kako pokusavate da zapamtite stotinu ljudi U prostoriji cija SU imena Bob, Meri, Majkl ili Dzejn, itd.

POVEZITE LICE SA MESTOM Koji su najefektivniji metodi koji vam mogu obezbediti da ni

kada ne dospete u neprijatnu, nazalost, s vremena na vreme, svima

Dominik 0 'Brajan

nama poznatu situaciju na furci, u kojoj ste prisiljeni da trideset sekundi nakon upoznavanja, upitate, ,,lzvinite, hocete Ii mi jos jednom reci vase ime?" Najvaznija stvar je da shvatimo da smo skloni tome da povezemo osobu sa nekim posebnim mestom. Prisetite se trenutka kada ste na ulici naleteli na nekog cije vam je lice bilo veoma poznato, ali cijeg imena nikako niste mogli da se setite. Sta prvo pokusate da preduzmete da biste se prisetili ko je ta osoba? Upitate se, ,,Odakle poznajem ovu osobu?" Upravo je mesto onaj element koji ozivljava nase pamcenje u pogledu te osobe ukljucujuci, nadamo se, i njeno ime.

Trik koji ja koristim da bih zapamtio imena ljudi koje srecem po prvi put sastoji se u tome sto ih oznacim nekim mestom. To radim tako sto zamislim odakle bi mogla poticati ta osoba. Recimo da ste na prijemu predstavljeni nekoj dami za koju iz nekog razloga mislite da izgleda kao bibliotekarka. Mozda vam lici na nekog ko puno cita i zraci znanjem. Sada se pripremate za to da joj dodelite neko mesto. Receno vam je da se zove ,,Margaret". Pomislite sada na nekog koga poznajete a ko se zove Margaret (rodaku, prijateljicu, glumicu, politicarku, iii nesto slicno) i zamislite je u vasoj lokalnoj biblioteci. Prva Margaret koja vam pada na pamet je bivsi premijer Velike Britanije, Margaret Tacer - zamislite je sada kako radi u biblioteci. Kada sledeci put budete videli lice te dame, bicete u stanju da se prisetite njenog imena iduci tragom misli na sledeci na6n:

LICE ~ BIBLIOTEKA ~ SCENA SA MARGARET TACER

Ovo vam moze hciti na dugacak proces povezivanja lica sa imenom, ali zapamtite da se vas mozak munjevito priseca informacije dokle god postoji niz uzajamno povezanih asocijacija laoz koje moze da prode.

USREDSREDENOST NA CRTE LICA Ako bib upoznao osobu posebno upadljivih crta lica, umesto

da je povezem sa mestom, ponekad bib. pribegavao lak~em metodu povezujuci je direktno sa njenom fizionomijom. Na primer, ako

50


upoznate osobu koja se zove Piter Bird2), njegovo ime momentalno povezujete sa licem jer ima kukast nos (poput pticjeg kljuna). Sada v~ mozak mo:Ze da uspostavi vise veza i brzo ga svodi na ,,Pit",3) skraceno od Piter, i na taj nacin dobijate vezu: Pit Berd.

Otkrio sam najbolji nacin da izadem na kraj sa tim da zapamtim komplikovano prezime tak.o sto bih delove reci pretvorio u slike. Imena, poput brojeva, treba preobra:favati u slike kako bi ih nas mozak lak§e usvojio. Nas mozak bolje pamti uspostavljajuci veze, tako da u onom slucaju kada se suocimo sa imenom koje ne reprezentuje lice, najbolje resenje lezi u tome da izmislimo neku vestacku vezu izmedu njih.

Sledeca vezba ce vam pruziti sansu da proverite sposobnost vaseg mozga da brzo uspostavlja veze. Mozete primeniti bilo koju od tehnika opisanih u ovom koraku: to jest, da neku osobu kategorizujete svrstavajuci je na neko poznato mesto, da je identifikujete na osnovu fizicke slicnosti, iii upadljive karakteristike imena ili lica pomocu koje uspostavljate asocijacije i formirate slike koje se lakse pamte. Na primer, kako ime Marija Raton mozete lakse da zapamtite? Prezime ,,Raton" mi zvuci kao ,,sesir nosi'',4) usled cega vidim Mariju Haton kako nosi sesir, sa trakama koje leprsaju okolo. Zapazam kako su njeni obrazi rumeni, zbog cega zamisljam kako je pocrvenela dok slusa glas koji peva stih ,,Upravo sam upoznao devojku koja se zove Marija" (I've just met a girl named Maria) iz mjuzikla, Prica sa Zapadne strane (West Side Story). To ce me podsetiti na njeno ime.

2) Prezime Bird na engleskom znaci ptica. Prim. prev. 3) Na engleskom jeziku Pet zna6 kucni ljubimac. Prim. prev. 4) Ovo je igra reci na engleskom jeziku, pri cemu prezime Haton,

moze da se razlomi na ,,hat on" , sto zna6 sesir nosi". Prim. prev.

51


rv:;ba: Uklapanje prezimena sa licima . . ... , !I ;._:: Pro1W;ite sledeCih deset lica i pokukjte da uspostavite vez.e sa I

njihovim prezimenima:

IS 63 A@~ ·f7'~ I I~{,• !~ lJ~ I : ,1

i Popov Marie Delic Vukovic Zee i I 1 • r.:....~ la I i , . (~~~~ 1 I \ . ] y' I \ ·\~ ' ~\. . I r Bulatovic Zupanec Visnjic Petrovic Krstic i

I A sada, poklopite prvu sliku i pogledajte dole istih tih deset i l lica u drugacijem nizu, i pokusajte da ih povezete sa njihovim I I prez1memma. i

I ~

i : ! i ;

I §1. ~ ~ ~~~!' .~ I i . ·t"i~ ~ ~.. ' l.

• 4"/ ~ -\¥/.._ -·~/) - l : . ' : f ! .f Rezultat: Pet poena za svako ispravno zapamceno ime i pet i ! poena za svako ispravno zapamceno prezime. I I Maksimalan broj poena: 100 =

L. :V~:':~~~-~ ::~ .. --:!.8!'._~-~-da_n_:_s_o_+_~!:~~~~:_ _____ J 52


Korak 16 Kako da zapamtite smernice

(uputstva)

Da Ii vam ova problemati~na situacija zvu~i poznato? Nalazite se u nepoznatom kraju i kasnite na sastanak:. Zaustavljate se da upitate prolaznike za pravac kojim bi trebalo da krenete, pri ~emu cete se ubrzo naci u situaciji da morate da se oslonite na svoje pamcenje, buduci da pri ruci nemate ni papir ni olovku. Prolaznik vas bombarduje nizom pravaca za koje znate da cete ih uskoro zaboraviti ukoliko ih ne budete ~uli nekoliko puta. Ali za to nemate vremena, i spremni ste da preuzmete rizik da cete zapamtiti pravce koji ce vas odvesti do va§eg odredi§ta. Naravno, verovatno ce iskrsnuti potreba za tim da ponovo zastanete par kilometara dalje u ulici i zapitate nekog drugog za dalje smernice.

Medutim, primenjujuci jednostavnu memorijsku tehniku bice vam potrebno da samo jednom saslusate niz smernica. Pretpostavimo da ste se izgubili u jednom ameri~kom gradu i da vam prolaznik pun razumevanja daje sledeci niz smemica.

Primer niza smemica: 1 Kod druge raskrsnice skrenite levo u Kirur stlit 2 Kod Garden cen1ra skrenite levo u Finsberi stlit 3 Pri kraiu te ulice skrenite desno 4 Sledite uli4!ne znake do Art '"'~"'"1e 5 Kod drugog semafora skrenite levo 6 Kod . .Nidls restorana" skrenite levo u Rem's kort 7 Potratite crvenu zgradu, broj osam

53

Dominik O 'Brajan

Na prvi pogled ovo moze da izgleda kao prevelik broj informacija da bi mogle da se usvoje odjednom. Medutim, ako ste do sada radili vezbe u ovoj knjizi, trebalo bi vec da osetite samopouzdanje u pogledu toga koliko ste napredovali, posebno kad dospete u situaciju kada treba da zapamtite niz od svega sedam informac1Ja.

Evo kako ja pristupam pamcenju smemica: Ja ih posmatram, recimo, kao niz direktiva na ~oping listi, i koristim metod putovanja kako bi ih sto brfe usvojio. Podrazumeva se da bi unapred trebalo da pripremite va~ plan putovanja.

Buduci da je ovde prisutno sedam pojedinacnih pravaca, vama je potrebno kratko putovanje koje se sastoji iz svega sedam etapa, koje mozete da koristite da biste usvojili informaciju. Na primer, mogli biste da koristite va8e omiljeno odmarali~te kao okvir putovanja.

Primer putovanja kroz poznato odmarali~te:

1 Ulaz u hotel 2Hol 3 Liflovi 4& __ jja restorana S Sto do nromra 6 Balkon 7 Baz.en

54


Gdba: PamCenje s=ica I l Kada pripremite vale putovanje koje se sastoji iz sedam eta- I

pa, kao Ito je prika:nmo na strani 53-4, spremni ste da zapam- i

:p::: uvek zauzmete po~etni polofaj, prvu etapu va- I seg putovanja, pre nego sto pocnete da pamtite instrukcije. I Pogledajmo kako ja vidim prvih nekoliko etapa putovanja. U I ovom ::~u~;~:iSljam p~~::==~~azom u hotel: I

t Ulaz u hotel Kod druge raskrsnice ~ skrenite levo u King s11it

.... I l

I

Nema teskih ni brzih pravila u pogledu toga koji metod koristite da biste preobrazili brojeve i reci u slike. Medutim, ja sam bio sklon tome da upotrebim sistem broj-oblik (pogle- I dajte korak 12) kad,,god je u pitanju jednocifreni broj, kao u i slucaju ,,druga levo . l Dakle, levo od ulaza u hotel, vizuelizujem labuda ( oblik bro- i ja 2), koji prelece preko prenerazenog kralja.S) I

I

DRUGA ETAPA Hol

DRUGA SMERNICA Kod Garden centra skrenite levo u Finsberi s11it

i Hol hotela je prepun zelenih povrsina sa zivopisnim biljkama

I i cvecem. Levo od recepcije zamisljam kako iznad jedne od biljaka viri peraje morskog psa. Sve sto je potrebno ovde je-

1

ste okidac naziva ulice. Ajkulino peraje6>, odnosno originalna rec na engleskom fin, dovoljna je da se setim naziva Finsberi, bez potrebe da se bavim drugim slogovima - sberi.

-----------...---------------------------..-~----5) NA engleskom rec king zna6 kralj. (Prim. prev.) 6) Na engleskorn rec fin znaci peraje. (Prim. prev.)

I I

55


TRECAETAPA TRECASMERNICA I 1---·· ... ----------·------,

Liftovi Pri kraju ulice skrenite desno. ! i • I I Da bih zapamtio da treba da skrenem desno, zamisljam kako ! I ulazim u lift sa desne strane. i ; ! ~ CE1VRTA ETAPA tE1VRTA SMERNICA · f Recepcija restorana Sledite ulime make do l I Art galerije. I i ... I I Kod prednje recepcije, zamisljam kako se glavni konobar di-'.! • vi kolekciji slika koje vise na zidu iznad pulta. '

I~ PETAETAPA PETA SMERNICA !! Sto do prozora Kod drugog semafora •

skrenite levo

I ZamiSljam niz semafora nasr:d stola. Labud preleCe iznad I I njih i izleCe kroz prozor u levu stranu. j l Ostatak prepustam vama. Nastavite da uspostavljate veze iz- l ~ medu preostale dve etape putovanja i dva niza smemica, ko- ! i je se mozda zavrsavaju scenom koja povezuje bazen sa obli- • I kom broja 8: Sneskom Belicem. Brzo pregledajte vase puto- Ii I vanje kako biste se uverili da imate svih sedam scena koje je i vas mozak usvojio, a potom proverite da Ii mozete da zapise- i I te smemice u vasoj beleznici. j I Rezultat: 10 poena za svaki tacno naveden pravac pre nego I i ~to napravite gresku. I

I Maksimalan broj poena: 70 i i Neuveiban: 20+ Napredan: 40+ Ekspert: 60+ f t_.,.,. ____ . ___ .....__,.._,_..._ . ._.._.._.... . ,... ........... -.. __ _.._t

56


Korak 17 Kako da zapamtite pravopis,

pravilan iz9ovor i pisanje reci

Kad god se zateknem u situaciji da moram dvaput da razmislim kako se pise rec na kojoj svi grese, obicno se oslonim na mnemonicku strategiju koju sam primenio u ispravljanju pogresno napisanih reci kada sam se po prvi put susreo s dilemom. Na primer, znam da nikada necu pogresiti u pisanju re6 separate1), ponavljajuCi najrasprostranjeniju gresku pisanjem reci seperate, zato sto zamisljam padobranca koji se spusta nasred reci koju prepolovljava na dva dela: se para te.

~A:Jde;;[.kd~..;je .isprav~~ ~.p;~~;;;i,-;.,"t; .. "' ...... ' -I I • · Sada cemo vam izborom reci koje ljudi masovno pogresno pisu i

~

prirediti malu zackoljicu. Ispravno i neispravno napisane reci SU I rasute u obe kolone. Da li mozete da prepoznate ispravno napisane reci?

accidently accommodate

accidentally accomodate I I cemetary cemetery I

I . -~~~~·-'.~------·--·"'·w----~-~-~-~:_:_~e-l_y _________ .l 7) Rec separate na engleskom znaci odvojiti, razdvojiti. (Prim.

prev.)

57

DominikO'Brajan ----------------------------------~

, ....... -. --~-·~-~-·da ..... k;:~ief :::::;~i: ... - 'i • independant independent '

i momento memento i . supercede supersede i

Proverite ispravan speling dole navedenih r~i da biste videli 1

1 · koliko ste rec!i prepoznali kao ispravno napisane.

1 ~pasiadns A.r~lawao

II Oluawaw AffE?luappo-e i

lUapuadap{I! ..\st?lSoa I

I .Ja!qoJa){PUt?q A]al!UY~P I

SSl?.I.ll?qwa ;}ll?POWWOOOl?

I RczWtat I 0 poena za svaku re/5 koju ste prepoznali kao ispravno

1

simalan broj poena: 100 [:anu. ~ba0n:-~~~=~an: 5~~ .. ~:~:....... I

Trik se sastoji u tome da potrazite veze izmedu izvesnih obrazaca slova i znatenja rec!i. Potom primenite vizue1izaciju i asocijaciju da biste ove veze u~inili ~to lak~im za pamcenje. Na primer, zapazite simetriju tri E u rec!i c E m E t E ry. Ona ~trc!e poput spomenika. Stavio sam ruku u dzep da izvadim moju maramicu (handkerchief). Koristim svoju memoriju da me podseti na to da je memento, a ne momento, podsetnik.

Mehanizam po kojem funkcioni~e memorija i napreduje jeste asocijacija. U svakoj rec!i, o kojoj morate pazljivo da razmislite, negde veza mora da postoji - veza koju mozete da izmislite izmedu spelinga i znac!enja same reti.

Ako pri prvom poku§aju niste pokazali dovoljno dobre rezultate u prepoznavanju ispravno napisanih I 0 re6 na spisku, onda ih opet pro6tajte, ovog puta pazljivo zapazajuCi i najneznatniju vezu koja ce vam osigurati da raspoznate ispravno napisanu rec!.

58


Korak 18 Kako da zapamtite zemlje i

njihove 9lavne 9radove

Mi smo u Koracima 3 i 4 razmotrili upotrebu mnemonika, memorijskih tehnika kao sredstava koje nam pomafu da zapamtimo sve od boja duginog spektra do redosleda devet planeta. (Da Ii mozete jo~ da ib se setite?) Pa tako, iz svega toga proizilazi da se memorijske tehnike mogu upotrebiti i za pamcenje celokupne oblasti geografskih podataka. Da sam sa mnemonikama bio upoznat dok sam ibo u ~kolu, verovatno bih daleko vi~e uzivao u celokupnom procesu ucenja.

Da mi je samo moj nastavnik geografije uk.azao na to da se jedan nacin da zapamtim da je Kanbera glavni grad Australije sastojao u tome da obratim pafuju na oblik te zemlje. Australija donekle ima oblik kamere, sto mi pomafe da zapamtim njegov glavni grad, Kanberu.

Da mi je, isto tako, nastavnik geografije objasnio da je najbolji na~in da zapamtim razliku izmedu Arktika i Antarktika bio u tome da razmi~ljam o njima gledajuci gore ka svodu (archJ) i nadole ka mravu (ant) , svakako ne bih bio toliko zbunjen njihovim geografskim polozajima.

8) Na engleskom jeziku arch zna~i luk, svod, dok druga rec ant znaci mrav. U tom smislu se u okviru engleskog jezika razlika izmedu Arktika i Antarktika moze pamtiti na osnovu asocijacije na znacenje prvih slogova ta dva geografska. (Prim. prev.)

59


Mnemonike, odnosno memorijske tehnike predstavljaju sjajan metod pomocu kojeg iz ucenja odstranjujete zamomo bubanje, jer vam one pru~aju mogucnost da uspostavljate veze izmedu delova informacije iduCi do samih njihovih korena, tako da ih se kasnije sa lakocom mozete setiti. Odigrava se takav proces da izgleda kao da se kratkotrajno pamcenje zaobilazi dok se podatak direktno prenosi u dugotrajno pamcenje, gde se zacementira zivopisnom, simbolickom, asocijativnom slikom ili predstavom.

~--~------------.----w-------·-11-·~·-··----·-H------~----~------ ---, I •

VE2BA: Zemlje i glavni gradovi i Pogledajte sledcee parove pojmova na listi i, koristeCi imagi- I naciju i vizuelizaciju, poku!ajte da uspostavite vezu izmedu

1

;. ~

1 svak.e zemlje i njenog glavnog grada. Namemo sam izostavio i

poznatije zemlje da bib vas ovom ve!bom postavio prcd veci i I immv.

I Na primer, da bih zapamtio da je Talin glavni grad Estonije, I I zamislio sam kako dama, za koju znam da se zove Ester, ula- I I zi u kafanu9) sa visoko zasvodenim ulaznim vratima. Kad · I god ponovo ugledam rec Estonija, ja cu se setiti Ester, §to ce • I me odvesti do visokog ulaza hotela i glavnog grada, Talina. j I Zapamtite, sve sto vam je potrebno jeste okidac koji vam po- l ; ma:Ze da se prisetite podatka. Slike koje birate ne moraju pre-i cizno da se uklapaju.

L.... .... ·------__J

9) Engleske reci koje u ovom slucaju sluze kao asocijacija jesu inn, ~to znaci kafana, hotel, i tall, koja znaCi visoko, sto je u ovom slucaju povezano sa visoko zasvodenim ulazom kafane. Otuda je ova asocijacija na engleskom jeziku neprevodiva na srpski jezik. (Prim. prev.)

60

Tebnike efikasnog pamcenja

A AT

MUSKAT DOHA LUSAKA

A sada saznajte koliko ste dobro izgradili veze odgovarajuci na sledeca pitanja u vasoj beleznici:

10

Rezultat 10 poena za svaki tacan odgovor. Maksimalan bro} poena: 100 Neuvezban: 30+ Napredan: 60+ Ekspert: 80+ • • ~

I I I •

61

Dominik O 'Brajan ------------------

I Tipifan rezultat za nekog ko je samo jednom pro~itao ove geografske ~injenice, ne koristeci nikakva memorijska sredstva iznosio bi oko 30 poena. Informacija bi trebalo da se ~ita iznova i iznova sve dotle dok se ne postigne odli~an rezultat. Medutim, malo vremena koje budete posvetili stvaranju asocijacija izmedu zemalja i njihovih glavnih gradova bi trebalo da vam omoguci da informaciju usvojite daleko efikasnije, sto za posledicu moze imati visok rezultat. Ako izbrojite vise od 60 poena, onda se va8a memorija zaista drasti~no popravlja i polako ide ka vecem iskoriscenju svojih potencijala.

L._ . .

62

Korak 19

u cenje stranih jezika

Bilo vama potrebno da nau~ite strani jezik za posao ili putovanje, ili zato da biste pomogli vasoj deci da nam~e drugi jezik, ili da biste ovladali samo konverzacijom na drugom jeziku, ovaj korak vam otk:riva kako najbrze mozete da nau~ite strane reci.

Kljuc se sastoji u tome da stvorite sliku tako sto cete pronaci vezu izmedu zvuka strane reci i onoga sto ona zna~i na vasem matemjem jeziku. Na primer, slanina se na nemackom jeziku kaze speck. Da biste napravili vezu, zamislite komad slanine sa neprijatnim mrljamalO). Da bismo ovaj metod u6nili jos efikasnijim, potrebno je mesto na koje cemo smestiti te slike gde cemo moci momentalno da ih afuriramo. U mnogim jezicima, nama ce takode biti potrebno da znamo rod svake imenice. :fyf oj metod po kojem pamtim oblast roda imenica omogucava nam da ih u isti mah uspesno pamtimo i primenjujemo.

OBLASTI RODA IMENICA U jezicima Sa dva roda imenica kao sto SU Spanski iii francu

ski, oblasti roda nam pruzaju dva diskretna geografska rejona u nasem umu gde je sve iii muskog iii zenskog roda. Na primer, ja bih bilo koju francusku rec koja je muskog roda, svrstao u moju grofoviju Suri, u Engleskoj. Dok bih svaku rec zenskog roda smestio

10) Speck na engleskom jeziku zna~i mrlja, pegica. (Prim. prev.)

Dominik 0 'Brajan

u drugu grofoviju, Komvol. Oba ova podrucja bi trebalo da vam budu poznata da bi ovaj metod mogao da funkcionise. Na primer, fiksirajuci moj um na izvesnu bolnicu u Suriju, znao bih da je bolnica na francuskom muskog roda, un hospital. Da bih zapamtio da je posta rec zenskog roda, la poste, mislim na posebnu postu u KomvoJu. I kada sebe jednom podsetim na ta mesta, vise nikada ne mogu da mesam rod te dve reci.

Te oblasti roda imenica takode deluju i kao sistem formiranja datoteka u koje skladistite slike koje povezujete sa podacima. Na primer, Francuzi za more ka:Zu mer, sto meni zvuci kao ,,major". Zato ja zamisljam majora kako sa celom svojom regatom isplovljava i udaljava se od obala Komvola, i na taj nacin obavljam dva zadatka jednom jedinom slikom. Ja znam da je more mer, imenica zenskog roda, zato sto sam tu sliku smestio u Komvol (ob last imenica zenskog roda).

I =z~~oo~~en;~ lpan= i nj:v ~ K~- ··1 ristite tri kljOOtia principa pamcenja - asocijaciju, lociranje i i imaginaciju. lmberite vaAe oblasti roda, a zatim obradite sva- i ku re~ na sledeci ~in: i

; 1 Pogledajte rod imenice i smestite je u adekvatnu oblast I j ~I · 2 Pronadite vezu izmedu zvuka lpanske t'OOi i njenog ~e-; aja • i 3 Zamislite sliku ili scenu i smestite je na stratelli precizno ! i f

; osmi§ljeno mesto izabrane oblasti. I i : l Dakle, kada pogledam prvu rec sa spiska, znam da moram da I i mislim na mesto u Komvolu (moja oblast imenica zenskog I .. i roda), koja ime neke veze sa solju. Pomislim kako moj prija-a telj , Seli ili Sal, u meni dobro poznatom kafeu u Kornvolu, je-i de ribu i krompir i posipa ih solju po celom tanjiru. Sada vi I

t ~~:~~.t!t~ .~s~·l·~ reci s~.~~ .. -------·-----· _•_•_• _ _.I

64

I I I I I •

I . =

i i : ! ! I


ENG LESKI SPANSKI ROD MIZ

i . Star zvezda La estrella :

i Bed (krevet) La cama (z)

Prepisite sada I 0 engleskih reci u vasu beleznicu. Potom za- I: tvorite knjigu i proverite da Ii mozete da zapisete spanske re-ci i tacno napisete njihov rod pored svake imenice na engle-skom. I Rezultat Pet poena za svaku ispravnu rec i pet za svaki tacan odgovor u pogledu njihovog roda. Maksimalan broj poena: 100 Neuvetban: 30+ Napredan 60+ Ekspert: 90+

Kada jednom osmislite svoju oblast roda imenica u koju cete svrstavati reci, ne postoji nista sto bi vas moglo spreciti u tome da oznacite druge vama poznate oblasti za prideve, glagole, brojeve, mesece, i tako dalje. Na primer, najcesce upotrebljavane prideve mozete uskladistiti u vas obliznji park. Glagole kretanja kao StO SU trcati, setati, skakati, plivati, i tako dalje mogli biste da locirate u vaS lokalni sportski centar. U osmisljavanju novih oblasti i njihovih veza sa recima primenite apsolutno iste tehnike u kojima ste uzivali u gore prika-

2 zanoj vezbi. i ..... _.,.,~-.-... t-. ...... !~~·-·....:• . ...-

65


Korak 20

Kako da zapamtite vasu proSJost

Koliko daleko u proslost sefu vasa secanja? Veoma mali broj Ijudi moze da se seti dogadaja iz svoje prve godine zivota, a vecina njib moze da se seti samo perioda kada im je bilo tri ili vise godina. Pa tako, imamo samo nekoliko uspomena iz detinjstva koje su nam dragocene.

Mi pridajemo veliki zna~aj tim prvim uspomenama, postavljajuCi svaku od njih kao znacajan pokazatelj etape naseg razvoja u najranijem detinjstvu. Ma sta bilo to sto ih je na neki na~in u~vrstilo u nasem secanju, ove uspomene igraju odlu~ujucu ulogu u fonniranju nase licnosti - one su deo na5e licnosti onakve kakva onajeste.

Jedan metod koji sam koristio da se vratim uspomenama iz proslosti je nesto sto sam ja nazao ,,Putovanje kroz vreme". ldeja se sastoji u tome da se vratite na mesto iz vase proslosti, koje ce posluziti kao okidac niza vasih uspomena. To mesto bi mogla da bude vasa skola, kuca rodaka, iii selo u kojem ste nekada ziveli.

U sledecoj vezbi mozete da isprobate ovaj metod na sebi. Vas cilj je da se vratite na posebno mesto i vreme u vasoj proslosti, kako biste mogli da oslobodite i obogatite vase uspomene.

Ovo je blagotvoma vezba za vasu memoriju tako da cete mozda odluciti da pet do deset minuta dnevno posvetite radeci na posebnim mestima i periodima iz vase proslosti. Trebalo bi da zapazite da cete svaki put kad se vratite u sve te scene dobijati sve jasniji uvid u taj davno protekli period. Sto vase asocijacije sa tim

67


posebnim mestom i vremenom budu jace, otkricete da jedna uspomena pokrece drugu. Takode cete zapaziti dace uspomene ozivljavati u vasim snovima, tako da ce se delovi mentalne slagalice koju ste nekada izgubili sada ponovo naci na svom mestu.

VE.tBA: Putovanje kroz vreme I Ova ve!ba vam pru!a prilik:u da isprobate metod putovanja I kroz vreme. lmajte na umu da treba da iskoristite tri kljuma memorijska principa - asocijaciju, lokaciju i imaginaciju -kako biste prizvali scene iz pro§losti i ponovo ih otiveli.

1

j 1. Izaberite posebnu polaznu ta~ku kao sto je vase skolsko

igraliste, muzej, staro potkrovlje ili poseban deo vase baste gde ste cesto provodili vreme. Kad god zapocnete, pokusajte da zamislite i najmanje detalje u vasem umu: mozda sliku na zidu, stakleni kabinet u kojem je bila knjiga koju ste nekad ~itali iii bilo sta drugo.

! i I 2. Pokusajte da se setite ljudi u vezi s nekim mestirna zbiva-; nja: njihovih glasova, nacina na koji su se smejali, izve- ii

I 3. ;:u::t:i:: oZivite i zadrZite zvuke koje ste nekad foli na ; tim mestima, kao sto su zvuci skripavih vrata, voza koji bi ! : obicno tuda prolazio, dece koja su se igrala napolju, iii ; I muzike koju ste u to vreme slusali. Na koje vas mirise 1•

1 asocira to mesto? Mirise svezeg cveca? Sveze pokosene ! trave? Pokusajte da se setite kako ste doziveli dodir sa va- I ! sim okruzenjem, kao sto je na primer kameni zid ili gvo-1. zdena kapija, ili tkanina kojom je bila presvucena stara fo- i. : telja. : ! i 4. Pokusajte da se setite kako ste se osecali u tom periodu. I I Da li ste bili srecni, melanholicni, bezbrizni, nesigumi i I I bez vere u svet, u ljubav? u sto vise slojeva proslosti bu- I

L. dete uspeli da prodrete, to cete vise va8ih uspomena uspe- Ii ti da ozivite .

..... t ••-••Sa 1 8 .... -...___._.I I I I 1 ..... 1 I··"··--~· I 8 I ......... ........ ~--· -·-· ---·

68

Tehnike e!lkasnog pamcenja

Korak 21

Kako da zapamtite hemijske elemente

Pre nekoliko godina u Floridi sam snimio TV reklamu o memori ji. Od mene su trazili da ilustrujem moc mojih tehnika obucavajuCi dva deteta skolskog uzrasta, otprilike jedanaestogodgnjaka, da zapamte prvih 30 elemenata Periodnog sistema hemijskih elemenata.

Ni jedno ni drugo dete ranije nije m~ilo tehnike pamcenja, ali su uprkos tome nak.on 20 minuta uspela da recituju spisak elemenata ispravnim redosledom, i to napred i unazad, a ako bi ih, na primer, upitao: ,,Koji je atomski broj fosfora?" oni su bili u stanju da daju precizan odgovor ,,15".

Da bih decu naucio kako da pamte elemente, ja sam ih poveo u setnju po televizijskim studijima, zastajuci na odgovarajucim mestima gde sam ih zamolio da zamisle kako razli~iti elementi ozivljavaju.

Poceli smo kod ulazne kapije studija gde su zamislili da se odigrava mala eksplozija. To im je pomoglo da zapamte prvi element, Vodonik. Nastavili smo nasu marsrutu, zastavsi kod svake etape kako bismo napravili asocijaciju. Kod cetvrtog odmorista, nisu nikako uspevali da nadu asocijaciju za Berilijum (cetvrti element), pa sam ih zato zamolio da zamisle kako omalena starica, po imenu Beril, strika u odeljenju urednika (cetvrto odmoriste). Kod desetog odmorista (studio snimatelja), zamislili su kako znak Neona treperi iznad vrata, i tako dalje. Do kraja naseg putovanja, mi

69


smo preobrazili svih 30 elemenata u scene koje su imale posebno znatenje i koje su naro~ito lake za pamcenje, tako da je putovanje o~uvalo redosled ovog spiska.

I

VEmA: Periodni sistem hemijsk:ih elemenata Evo spiska prvih 1 S elemenata Periodnog sistema:

ATOMSKI BROJ 1 2 3 4 5 6 7 8 9

10 11 12 13 14 15

ELEMENT Vodonik Helijum Litijum Bcrilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor I KoristeCi vaAe putovanje, pripremite rutu od 15 odmori§ta i

primenite je da biste zapamtili prvih petnaest elemenata. Do sada bi trebalo da uspete to da uradite za otprilike osam minuta. Zatim zapisite tih petnaest elemenata ispravnim redo-

1,

sledom u vasoj belefuici.

Rezultat 10 poena za svaki element kojeg mo~ete da se prisetite pre nego §to napravite gre§ku. Maksimalan broj poena: 150 Neuveiban: 50+ napredan: 90+ Ekspert: 140+

70

I I I

Tehnike efi.kasnog pamcenja

Korak 22

Razvijte svoju deklarativnu • • memor11u

U okviru ovog koraka cemo razmotriti kako razvijanje nase ,,deklarativne," odnosno svesne memorije moze da podstakne na§u sposobnost tako da daleko bd:e usvajamo nove infonnacije. Recimo da zelite da nau~ite neku novu sportsku disciplinu ili vestinu kao §to SU tenis ili joga. Prvu lekciju cete provesti pokubvajuci da, ono sto vam instruktor, DVD ili knjiga poru~uju, sprovedete u praksi, odnosno da to preobrazite u fizi~ke aktivnosti. Svestan napor koji ulaZete u to da zapamtite redosled ovih instrukcija je poznat kao deklarativna memorija.

S vremenom, va5e akcije postaju automatske tako da vise ne morate svesno da ih se prisecate. Ali memorija i dalje igra svoju ulogu - onu koja je poznata kao refleksivna memorija (utenje putem ponavljanja). Pa ipak, zar ne bi bilo la~e kada bi vasa deklarativna memorija mogla da momentalno upije i zapamti sve komande? Razrnislite o tome koliko biste bne uspeli da ovladate nekom novom vestinom kad biste detaljno proutili i nau~ili sve ovde navedene savete.

Metod putovanja mofe izuzetno da poboljsa vasu deklarativnu memoriju i da je U<~ini efikasnom. On vam pruza najbolju polaznu osnovu ako u~ite novu disciplinu, posebno onu koja podrazumeva mnogo pokreta u nizu. U vezbi preko puta cu vam pokazati kako niz pokreta joge moze da bude brzo usvojen i uskladisten u dugotrajno pamcenje primenom metoda kratkog putovanja. Po~etnim izvodenjem svakog polozaja u razli6toj sobi ili delu vase ku-

71


ce, vase telo ce uspeti da usvoji i zapamti svaki polozaj, dok ce se u vasem umu u~vrstiti redosled pokreta. Dakle, kad budete po~eli da vezbate niz kao celinu, vase putovanje ce vas podsecati na redosled.

r ~~~~edn:s~~=:ujijoge --- ·---ii I Ovih pet polo!aja su prilagodeni iz joge, i poznati su kao Ide-

1 ~eei ~ka-labud polomj: :

I I Kleknite sa rukama na butinama, zatvorenih o~iju . I 2 Dok udiSete, lagano podignite ruke iznad glave i uzdigni- l

II 3 ::~ ::::~i;::~jspustite ruke na pod tako da ~e~ite l

na sve ~etiri. i

j 4 Udahnite, savijte ruke u laktovima i podignite deo trupa I, : na sredinu grudi napred i nagore. (To je polozaj ma~ke).

ii 5 Dok izdisete, sednite na pete. Ostavite ruke ispniZene is-

l Pl~~:.:t::~o:::::::~:::: ::u.::. po vaSoj kuCi kako bi-; ste mogli da uskladistite u svoju memoriju svaki polofaj u i razli~itu scenu dilZ rute. Na primer, prvi polozaj mozete usvo-

1 ~:u:::~~:~t::~:::::: i8

:=~~i:::~;:lofaj . Potom I krenite na drugu etapu i izvedite drugi polozaj , i tako dalje.

! •

Kasnije, proverite da li mozete da vezbate celokupan niz kao neprekidan niz pokreta brzo presavsi u mislima kroz pet faza putovanja.

!..-...--... .......~ ...... ~ ... -----~ ....... 72


Korak 23

Dominik sistem 1

U Koracima 12 i 13 razmotrili smo jednostavne sisteme pretvaranja brojeva u slike koristeci sisteme broj-oblik i broj-rima. Ove memorijske tehnike su izavredan uvod u ucenje onoga sto ja nazivam ,jezikom" brojeva, i ja ih koristim za pamcenje svih onih podataka koji obuhvataju jednocifrene brojeve.

Medutim, kada sam poceo da pamtim daleko vece brojeve za takmicenja, shvatio sam da mi je potreban metod koji bi mi omogucio da brojeve momentalno prepoznajem kao slike, sto bi me odvelo do tog nivoa u okviru kojeg bih mogao da citam i osmisljavam niz od l 00 cifara, recimo, na gotovo isti nacin kao sto mogu da citam i razumem recenicu sastavljenu od 100 slova grupisanih u reci.

Tako je roden Dominik sistem. Dominik je njegov simbol. Odeljenje za memorijske tehnike preobrazavanja brojeva u slova (Department Of Mnemonically Interpreted Numbers Into Caracters - Dominic). Ovaj sistem je slozeniji od sistema broj-oblik i broj rima. Pa ipak, ulozite Ii malo vise vremena u to da ga naucite, otkricete da je to daleko efikasniji metod od preobraZavanja brojeva u simbolicke slike.

Uz pomoc Dominik sistema bilo koji dvocifreni broj (a naravno, postoji ih 90 od 10 do 99) moze biti preobraZen u licnost. Zasto preobrazavati brojeve u ljude? Iz jednostavnog razloga sto ljude, posebno one meni dobro poznate i zivopisne, daleko lakse pamtim nego brojeve. Zasto ne izabrati stvari umesto ljudi? Zato sto smatram da su ljudi daleko fleksibilniji od predmeta. Oni se

73

Dominik O 'Brajan -----------------

mogu zamisiti u gotovo svakoj situaciji i reaguju na bezbroj razli~itih nacina u razlicitom okruZenju. Bacite krem od vanile na stolicu i nista bitno se nece desiti, ali bacite to na coveka i sasvim sigurno cete uskoro videti reakciju.

KAKO TO FUNKCIONISE? Za pocetak, napisite u svojoj beleznici I 00 brojeva od 00 do

99 u koloni. Bice vam potrebne jos tri kolone: Slova/Osoba/ Aktivnost i Dodatni simbol (pogledajte na stranici 75). A za momenat cete videti i zasto. Potom pogledajte bilo koji od ovih brojeva koji za vas imaju neko znacenje. Na primer, 10 me momentalno navodi na to da mislim o britanskom premijeru zato sto on iii ona zive u Dauning ulici broj 10. Mofda je broj 49 okidac u tom smislu sto odmah pomisljam na igraca iz tima ,,49-orica" americkog sampionata u fudbalu.

Cim vidim 57, automatski pomisljam na mog kuma zato sto je roden 1957. Nije bitno kako do toga dolazite sve dotle dok vas broj redovno vodi ka posebnoj osobi.

Kada budete iscrpeli sva ova istr3Zivanja, sledeci korak je da dodelite slova svim preostalim dvocifrenim brojevima ( onima koje niste odmah preobrazili u ljude ). Da biste to uradili, bice potrebno da dodelite sve brojeve slovima alfabeta, sledeci standardni obrazac konverzije. Evo obrasca koji ja koristim:

l=A 2=B 3=N 4=D S=P ~ 7=S 8=K 9=(j O=O I Kad jednom budete nau6li ovaj jednostavan niz, brojeve mo

zete da sjedinite zajedno u par tako da formiraju inicijale razlicitih ljudi. To moze obuhvatiti prijatelje, rodake, politicare, komicare, glumce, sportiste i sportistkinje, pa cak i ozloglasene kriminalce.

Pogledajmo kako bi to moglo da funkcionise. Uzmite bilo koju dvocifrenu kombinaciju, kao sto je 72. Prevodenjem ovog broja u njegova ekvivalentna slova iz Dominik alfabeta dobijate SB (7=S, 2=B). Na koga sa tim inicijalima mozete da pomislite? Mo-

74


zda na Suzan Braun. On sada postaje vasa klju~na slika, iii pre bi se reklo, klju~na osoba, za broj 72. Broj 40 se prevodi u DO (4-D, O=O), za koje se slu~ajno ispostavilo da predstavljaju moje inicijale.

Nije neophodno da prizovete fotografski preciznu sliku tih ljudi, vec da ih samo prepoznate u pogledu toga sta oni predstavljaju. Najbolji na~in da to postignete jeste da svakoj osobi dodelite aktivnost .i dodatni simbol. Kombinacija aktivnosti i dodatnog simbola za Suzan Braun jeste koordinacija aktivnosti u Buzan centru. Kombinacija aktivnosti i dodatnog simbola za Dominik O 'Brajena je deljenje spila karata.

Sada brojevi odjednom dobijaju zna~enje. Udahnjujemo im zivot i oni po~inju da zadobijaju svoj identitet i osobenost.

U segmentu ove knjige namenjenom naprednijem stepenu znanja, pokazacu vam kako mozete da koristite Dominik sistem da zapamtite grope od ~etiri ili vise cifara kombinujuci slova. Ali pre nego sto predemo na tu fazu, dobra idejaje da po~nete sa prvih nekoliko kombinacija dvocifrenih brojeva kako biste stekli osecaj za to kako ovaj sistem funkcionise.

Evo kombinacija brojeva od 0 do 9:

BROJ SLOVA OSOBA AKTIVNOSTI DODATNI SIMBOL

00 00 Oliv Oji Otvara konzerve maslinovog ulja

01 OA Osvald Ajveri Posmatranje kroz mikroskop

02 OB Orlando Blum Rastu mu usi patuljka 03 ON Olga Nikezic Tr~anje na duge staze

( atleti~arka) 04 OD Oskar Danon Pravi poja~alo 05 OP Oliver Popovic Igra kosarku 06 oS Omar Sarif Jase i kroti kamilu 07 OS Odeta Stjuart Preska~e prepone 08 OK Olivera Kova~evic Vodi tok sou emisiju 09 OG Organ Grender Drzi majmuna

75

DominikO'Br~an --------------------------------~ Predlozio sam ime, aktivnost i dodatni simbol za svaki skup

inicijala. Prenesite moje primere u spisak u vasoj beleznici iii osmislite sopstvena slova, pa ih potom unesite u svoju memoriju.

Sada predite na sledecih 10 brojeva (10 do 19). Ponovo upotrebite osobe koje sam vam predlozio ili izmislite svoje.

BROJ SLOVA OSOBA AKTIVNOSTI DODATNJ SIMBOL

10 AO Ana Okli Puca iz pistolja 11 AA Andre Agasi Zamahuje teniskim

reketom 12 AB Ana Bolen Biva pogubljena

odrubljivanjem glave 13 AN Alfred Nob el Pali dinamit 14 AD Artful DodZer Prazni dZepove 15 AP Antoni PArker Pise penkalom 16 AS Arnold ~varceneger Pokazuje misice 17 AS Ana Stanic Pevatica zabavne

muzike, peva 18 AK Anatolij Karpov cuveni sahista, igra sah 19 AG Alek Ginis Pise knjigu

Dominik sistem je kljucni memorijski metod koji cemo pre svega koristiti zajedno sa metodom putovanja. Ja cu vam Dominik sistem predstavljati postepeno, tempom koji je povezan sa 52 koraka ovog kursa. I kao sto sam i sam to uradio, imate moju punu podrsku u pogledu toga da ulozite vreme i trud da naucite svaki skup inicijala 100 licnosti, koji ce vam na kraju pruziti relativno jednostavanjezik. Ovaj sistem ce vam osigurati da na kraju dostignete zavidan nivo koji ce se ogledati u vasoj neverovatnoj sposobnosti da pamtite numericke informacije.

76


-i--••-•-•~-•••_rn_t1_1_u ___ a __ .._. ____________ , __ ..._ .. _....~---•-••-11------1

I VEtBA: Upotreba Dominik sistema 1 1

1

I =~fixiT!~:::1~!ia~t~~n:r:!! 1 i zapamtite sledeci nasumi~ niz 20 cifara koristeei metod pu-1 tovanja (Korak 10). I I 18110607001817120308 i

I VaSa ruta bi trebalo da se sastoji iz deset scena. Osmislite pu- I j tovanje - na primer, po vasoj basti - i ugledajte svaki dvoci- i • freni broj kao osobu ukorenjenu u svakoj sceni putovanja. i Evo kako se brojevi pretvaraju u slova: I I 1 s 11 06 01 oo 18 11 12 03 os I AK AA oS os oo AK AS AB ON OK • ;

f

I i i l I • : G

I ! I I I

Koristeci tri klju~na principa imaginaciju, asocijaciju i lokaciju, nastavite na svoj na~in kroz dalje nizove po~evsi od osobe koja predstavlja 18. Ja bib zamislio Anatolija Karpova kako plese na sahovskoj tabli (AK=l8). Sledeci je AndreAgasi (AA=l 1) koji igra tenis na terenu. I tako dalje . .. sve do najudaljenijeg kraja moje baste gde me u prijatnoj hladovini intervjuise Olivera Kova~evic (OK=08) .

Zapisite broj u vasu beleznicu. Koliko cifara mozete da se prisetite u nizu pre nego sto pogresite?

. • ~

I • :

i i I Rezultat Pet poena za svaku ispravno navedenu cifru pre ne- ,

go sto napravite gresku. i Maksimalan broj poena: 100 ! Neuvezban: 30+ Napredan: 60+ Ekspert: 80+ i

L ...... ; ...... _.... ....... ,,.,...~~* ...... ~..-...,~ ....... ~---- --···-· _ ,_J

77


Korak 24

Kako da zapamtite viceve

Zbog ~ega tako cesto ulaZemo posebne napore da zapamtimo vieeve? Pa dobro, verovatno zato sto se obicno toliko usredsredimo na to da cujemo glavni stos i sto nas to toliko zabavlja da zaboravimo da bi trebalo posebno da se posvetimo tome da ga zapamtimo.

Da bismo bolje pamtili vieeve, potrebno je da ih rezimiramo vizuelno iii na taj nacin sto cemo ih pamtiti kao scenu iii povezati sa odgovarajucom vizuelizovanom slikom. Teoretski, moramo da se setimo samo slike da bi nam vie oziveo u secanju - pod pretpostavkom da je vie, pre svega, lak za pamcenje. Ali kako mozemo biti sigurni da ce nas vizuelni okidac podsetiti sadrzaja? Zamislite da sedite sa prijateljem caskajuci o cirkusu, dok vam je stalno na pameti da mu ispricate pricu o krotitelju lavova. Pre mnogo meseci ste pokusali da zapamtite taj vie tako sto ste ga povezali sa zivopisnom slikom u okviru koje lav guta krotitelja - sa sudbinom koja izmice samoj sustini vica. Ali zato sto ste zaboravili da ste jednom culi i pokusali da zapamtite taj vie, upucivanje vaseg prijatelja na teme o cirkusu nisu dovoljne da budu okidac pamcenja slike. I tako propustate priliku da se zabavite.

Sta, dakle, mozemo da uradimo da bismo osigurali da se viea, kojeg smo jednom upamtili, setimo upravo onda kada to pozelimo? Odgovor se sastoji u tome da moramo svesno da formiramo jedan repertoar viceva i da ih s vremena na vreme provezbamo sve dotle dok ne postanu nasa druga priroda. Ma koja memorijska tehnika bila upotrebljena tako postaje jedna vrsta skele: on.a je kori-

79


sna za pripremnu fazu - gradenje repertoara - ali moze biti odbacena kada se celokupan repertoar viceva ucvrsti u nasem umu. Da biste formirali vas repertoar, koristite metod putovanja (pogledajte Korak 10). Recimo da vasa kuca iii stan ima 10 prostorija; mogh biste tome dodati kucu iii stan vaseg prijatelja cime cete dobiti 20 prostorija, ili 20 polozaja, na vasem celokupnom putovanju. Pridodajte sliku svakom novom vicu koji naucite, i svaku mentalnu sliku smestite u sledecu prostoriju u koju udete, iduci po kuci vasim unapred odredenim redosledom.

Odmah nakon sto cujete neki nov vie, ispricajte ga petorici razlicitih ljudi: to takode doprinosi tome da ga bolje zapamtite. I s vremena na vreme, kad popunite mentalnim slikama obe kuce, vezbajte ceo svoj repertoar od 20 viceva. S vremenom ce vam vicevi postati poznati poput alfabeta, tako da cete ih se lako prisetiti kad god se budete nasli u prilici da ih nekome ispricate.

Anegdote i vicevi sa igrom re~i

Sale cesto poprime vid kratkih prica, u kojem slucaju jedna jedina zivopisna slika mozda nece biti dovoljna da ih zapamtite. Resenje bi moglo da se sastoji u tome da pridodate sliku svakoj epizodi vica zasebno, da biste potom izmislili vezu izmedu svake te slike sa posebnom karakteristikom sobe kojoj ste pripisali vie u celini. Dalje smemice su date u koraku 25, o tome kako da zapamtite knjizevna dela. Mnogi vicevi, naravno, u velikoj meri zavise od igre reci, pa mozete odluciti da ulozite poseban napor da zapamtite kljucne fraze - u tom slucaju bi trebalo da imate u vidu savet dat u Koraku 40, o pamcenju poezije.

80


Korak 25

Kako da zapamtite knjiievna dela

Citanje romana predstavlja veliku razonodu na odmorima. Razne obaveze nas mogu sprecavati u tome da ugrabimo vise od pola sata iii sat, da bismo potom jedva uspeli da izdvojimo jos malo vremena dva i1i tri puta nedeljno. Tako se moze desiti da zaboravimo pocetak knjige pre nego sto stignemo do njene polovine. Veze u zapletu nam izmicu. Isto tako mozete da izgubite nit i ne shvatite motivaciju o kojoj je bilo reci na prethodnim stranama knjige. Moze vam se desiti da potpuno previdite sporedne zaplete, iako dobro razumete onaj glavni.

,,Ne, ja mogu da pratim cak i daleko slozenije zaplete", protestovacete vi. Ali koliko dugo mozete da ~ite u glavi sve ostalo osim osnovnih detalja? Mesec iii dva? Sest meseci? Ako je vase pamcenje tako kratkotrajno, to je stvamo steta jer gubite naknadno zadovoljstvo koje ostaje od citanja. Primena mentalne discipline ce uciniti da kvalitet vaseg citanja bude takav da njegove efekte osecate i kasnije, a ne samo u trenutku citanja.

Tek nekoliko ljudi bi se usudilo da se upusti u problem da cita roman pomocu metoda putovanja, ali ne postoji taj razlog zbog kojeg ne biste primenili Mapu uma (Korak 28), koja ce vam pomoci da trajno zapamtite to sto ste procitali. Najkorisnija tehnika je, ipak, da knjizi pristupite imaginativno. Potrudite se da sto je vise moguce ozivite scene i susrete, da se sazivite sa nevoljama glavnih junaka. Da biste mogli da zamislite posebne likove u pogledu njihove pojave, licnost u takvim zivotnim okolnostima, prisetite se

81

Dominik O 'Brajan ------------------

nekoga ko se odli~no uklapa, ili gotovo u potpunosti odgovara jednoj takvoj zivotnoj situaciji. Koristite poznata mesta koja ce vam pomoci da vizuelizujete sklop radnje, ako vam to posebno odgovara. Ili, ako je mesto egzoti~no, prisetite se prizora koje ste videli u magazinima ili na televiziji.

Mnogi ~itaoci se varaju kada misle da roman treba da se prozivljava samo dok se ~ita. U stvari, bolje cete se secati romana ako budete dopustili da likovi i njihove situacije neko vreme five u vasoj glavi, kada odlozite knjigu u stranu. Uzivite se u ulogu tih junaka u k:njizi.

r---~-.... -· •Sa I - · .-·-· ..... -=:•::#~~1 ............. _.__-__._....~_W......._J

l VEmA: PamCen.je celog filma i ! Filmovi su poput romana: lako je zaboraviti ~ak i one : I dobre nakon nekoliko meseci - i kada se u razgovoru pove- J I de re~ o tom posebnom filmu, mozete da ulazete poseban na- i

I• por da biste se setili sta je to sto vam se u njemu ranije svi- i delo ili nije. Naravno, neki filmovi - posebno oni koji u se- i

! bi sadrle potragu za kriminalcima - namemo navode na po- I gresne tragove. Retrospektiva takode moze biti zbunjujuca. i Nakon sto pogledate jedan takav film, bilo bi zabavno izaci I s prijateljima i porazgovarati o razvoju i preokretima zapleta od po~etka do kraja. Cak se mozete u tome i nadmetati, do- i deljujuci jedni drugima poene za svaki zapamcen detalj. !

I lmena glavnih Iikova ne bi trebalo da budu problem ako ste i I dobro koncentrisani (iznenadili biste se koliko ljudi nakon ! i filma ne pamle ovaj osnovni podatak); ali proverite, isto ta- ! i ko, da Ii ste zapamtili i imena sporednih likova, naziva me- i i sta, i na~ina na koji su bile uredene kuce tih ljudi. U stvari, ; s dijapazon za testiranje memorije je prakti~no bezgrani~an. i L...:..:. - ••I -IU - I e ----AO I __ ..__:

82


Korak 26 v

Citajte brie i zapamtite vise

Zivimo u doba informacija. Jednostavno nema dovoljno vremena da se procita svaka rec u svim medijima koji nam se predstavljaju. Dobra vest je da ne moramo da citamo svaku rec na stranici da bismo shvatili njeno znacenje. U stvari, usredsredujuci se na kljucne reci, mozete da razumete i usvojite informaciju podjednako efikasno kao i da ste procitali tekst od reci do reci, i tako ubrzate tempo kojim citate. Dakle, moglo bi se reci da je brzo citanje brza memorijska tehnika.

PRINCIPI BRZOG C:ITANJA Prosecna brzina citanja je nesto manje od 200 reci u minuti za

prosecnog studenta sa prosecnom stopom razumevanja. Medutim, brzina se moze povecati - u razmerama do 1000 reci u minuti vezbanjem ukoliko se slede ovi neraskidivo povezani kljucni principi brzog citanja:

Koristite vizuelni vodic. Mada vam to moze izgledati neprirodno za pocetak, upotreba neke vrste pokazivaca, kao sto je olovka iii vas prst, pomaze da oci lagano prelaze i prate red teksta. To vam omogucava da razvijete kontinuirani ritam, a da vam pritom nista ne odvuce paznju. Procitajte ceo pasus - iii kratak clanak -bez pauze, citajuci svaku recenicu samo jednom i uzimajuci u obzir samo ono najvamije.

Ako se u potpunosti usredsredite, necete morati da se vratcate i zadrZavate na manje znacajnim reCima. Odrlavajte lagan, ujednacen ritam, i pokusajte da povecate brzinu kojom pokrecete pokazivac.

83

Dominik O 'Brajan ------------------

~............................... ,_,.,.. ... -.................. .:•••--- -· .. -....,

I VEmA: Brzo ~itanje . Ova vdba vam omogueava da eksperimentilete sa tehnikom ; brzog ~itanja. Prvo bi trebalo da ~ trenutnu brzinu

I kojom ~itate, i da potom pratite svoje rezultate dok budete radili na tome da ~itate sve bde i bde.

I t

I Uzmite bilo koji deo proznog teksta iz knjige, magazina ili novina i procitajte na uobicajen nacin toliko teksta koliko otprilike u ovoj knjizi stane na jednu stranu - oko 250 reci. Koristite stopericu da izmerite svoje vreme, ili zamolite prijatelja da vam izmeri tacno vreme u sekundu i ukaze vam na postignuti rezultat cim zavrsite sa citanjem tog dela teksta. Potom izracunajte brzinu kojom 6tate koristeci ovu formulu :

I I (Ukupan broj pro~itanihr~i: Vreme izrdeno u sekundama)

x 60 = Broj ~i u minuti

i I 2 Proverite stepen razumevanja teksta zapisujuci u belefuicu glavne stvari koje ste usvojili tokom citanja, ukljucujuci i sve cinjenice i primere. Ili recite prijatelju da vam postavlja pitanja koja se ticu va~eg razumevanja procitanog teksta. Trebalo bi da budete zadovoljni sobom ako ste shvatili sustinu pasusa.

i i

I I f • i • 2

3 Uzmite drugi deo slicne duzine koji sadrZi slicnu kolicinu teksta. Ovog puta, primenite principe brzog citanja opisa

I • •

l i

I i • • ~ i

4

i • ~

i 4 Izratunajte novu brzinu titanja koristeCi gore navedenu i,

formulu. Proverite koliko ste razumeli to sto ste procitali

ne na strani 83.

kao u prethodnom slucaju. i i : i S Eksperimentisite sa razlicitim brzinama citanja raznih de- f f lova teksta sv·e dotle dok ne otkrijete podesnu ravnotezu j

I. ~~'.=~==~==-u_koje~=.J 84


Korak 27

Kako da zapamtite citate

Sposobnost da tu i tamo u obican razgovor ubacite citat iz knjiga pisaca kao sto SU Oskar Vajld ili Mark Tven iii re<!i mislilaca kakvi su Albert Ajn~tajn iii Ralf Valdo Emerson, svakako predstavlja pravi nacin da impresionirate druge iii da steknete znacajnu prednost u debati. Ali, citati tako lako izmicu nasem pamcenju da nam se cine gotovo neuhvatljivi! A nema nikakve svrhe zapamtiti ih napola ili izgovoriti pola misli ne secajuci se ko je to rekao, jer biste, svakako, povrsnim znanjem njihovih rukopisa ostavili daleko slabiji utisak od onog koji zelite. U ovom koraku cemo razmotriti metode pomocu kojih korisne iii nadahnjujuce citate mozete zapamtiti tako da oni postanu deo vaseg dugotrajnog pamcenja.

Kao i kod viceva, najbolji nacin da trajno zapamtite citat je da ga povezete sa zivopisnom slikom. Ali, pri tome treba da imate na umu dve razlike. Prva, kod citata bi trebalo da pamtite tekst od re~i do reci (mada ce obicno u stranim citatima postojati izvestan nedostatak usled prevodenja). I druga, bice potrebno da pre svega zapamtite ko je napisao ili izgovorio te misli.

Mozda cete otkriti da je najbolji nacin da zapamtite citate da formirate citav repertoar takvih poznatih misli i izreka koristeci metod putovanja, i sledeci savet preporucen za pamcenje viceva (Korak 24). Buduci da ovde moramo da se nosimo sa pisanom recju, knjizara iii lokalna biblioteka predstavlja idealno mesto za vase putovanje - mogli biste cak da smestite svaki citat u relevantno odeljenje unutar te ustanove. Ako mozete, izmislite sliku koja sazima autora citata sa njegovim sadrzajem, i to uskladistite u odgo-

85

DominikO'Brajan -------------------------------------

varajucu scenu vaseg putovanja, kao deo vaseg repertoara poznatih misli i izreka. Dalje aspekte biste mogli da zapamtite kako bi vam pomogli da rekonstruisete posebnu frazeologiju citata.

Uzmimo sada jedan primer, i pogledajmo kako vi mozete postupiti. Sledeci citat pripada ser Vinstonu Cercilu:

,,Pesimista vidi teskocu u svakoj prilici, dok optimista vidi priliku u svakoj teskoci."

Prvi korak se sastoji u tome da pronadete kljucnu sliku koja rezimira su8tinu citata. U ovom slucaju klasicna slika u ovom citatu bi bila ca~a koju bi optimista video kao polupunu, a pesimista kao polupraznu. Dakle zamislite Cercila - onako debeljuskastog kako pusi cigaru - ddeci u ruci polupunu casu (mozda skotskog viskija) sa optimisticnim izrazom na lieu. ,,Vin" od Vinston se povezuje sa optimizmom i dodatno naglasava poruku.11) Mogli ste da zapazite da dva suprotna gledista odrafavaju jedno drugo kao u ogledalu (,,teskocu u svakoj prilici - priliku u svakoj teskoci''), i zamislite kako se Cercil ogleda u staklu case, nalik na ogledalo.

Ako vam je autor ovog citata nepoznat, pa zbog toga morate da pamtite ime koje vas ni na Ma ne asocira, u tom slucaju bi trebalo da razlomite prezime na delove i da ih zapamtite, koristeci sopstvenu imaginaciju u pracenju bilo koje od asocijacija koje sam prethodno opisao u ovoj knjizi.

11) Rec Win na engleskom znaci pobediti, pa se zato povezuje sa optimizmom. (Prim. prev.)

86

I I • l

I • i


Postavite slike na adekvatnim mestima dok budete planirali i koristili vas metod putovanja - mo~da prve tri prostorije vaseg stana ili kuce. Ovde testiramo samo kratkotrajno pamcenje, tako da imamo za cilj da vidimo da li mozete da zayamtite, za 30 minuta od ovog trenutka, sva tri citata plus Cercilov citat sa strane 86. Aktivirajte stopericu.

,,Mogu da prihvatim poraz. To se svakom ponekad desi. Ali ne mogu da prihvatim da prestanem da dalje pokusavam."

Majkl Dzordan, americka kosarkaska zvezda

,,Ako sam uspeo da vidim dalje, to sam postigao zahvaljujuci tome sto sam stajao na ramenima divova."

Ser Ajsak Njutn, naucnik

,,Sudite o ljudima na osnovu nj ihovih pitanja, a ne odgovora." Volter, francuski mislilac iz osamnaestog veka

Rezultat 10 poena za svaki citat koji ste ispravno zapamtili (morate da zapamtite od reci do reci za taj rezultat) i pet poena za svako ime koje ste ispravno zapamtili. Maksimalan bro} poena: 60 Neuvezban: 20+ Napredan: 30+ Ekspert: 50+

I I s

I I I I

I i i i I I I

I I I i i

i i

·~-~·-· --~~·-, ... -_ . ......,..--·-·lit I l..-9>S-~ ............... liA1 1 t •

87


Korak 28

Memorija i mape uma

Mapiranje uma pruza uproscen sematski pregled teme i predstavlja idealan natin da predstavite informacije u vizuelnom obliku, koji vas um lako moze da razume. To je korisna tehnika za belezenje rezimea svega onoga sto ste protitali u knjizi, novinama iii magazinu ili onoga sto ste u~ili na predavanjima iii ~uli na televiziji iii radiju.

Mape uma je 1960-tih godina izmislio moj prijatelj i kolega, Toni Buzan. Toni je mape uma video kao metod koji istovremeno angafuje levu i desnu hemisferu mozga, i povezuje ihjednu sa d.rugom. Analiti~ka, logitka leva hemisfera mozga razume i pristupa informaciji; dok imaginativna, intuitivna desna mozdana hemisfera pronalazi vizuelni oblik da je predstavi. Dole se nalazi rezime razli~itih procesa koji se vezuju za svaku hemisferu, koji vam poma:Ze da shvatite kako funkcionisu mape uma.

Leva bemiafera Dema hemisfera Govor Kreativnost Analiza Opaianie boia Rasporedivanje Svest o prostoru Lo~ika Stvaranieoregleda Lineamo misljenje Sanjarenje Racionalno mislienie Ritam Prepoznavanje brojeva Prepoznavanje lica i reci i predmeta

89


Mapa uma je do bar nacin da predstavite razlicite vazne teme - ali i pravi metod koji vam pomaze da ih prepoznate ili da ih se podsetite baciv~i samo jedan pogled na nju. Centralne teme su jasno definisane dok su sve nebitne informacije odstranjene. I ~to je najva.Znije, celokupnu sliku i kljucne detalje mozete sve da sagledate u isti mah.

UZORAK MAPE UMA 0 GLOBALNOM OTOPLJAVANJU Uproscena mapa uma ukazuje na jedan moguci pristup. Kla

sicno mapiranje bi imalo vise slika i pokusalo da kad god moze koristi po jednu rec a ne fraze. Isto tako, svaki ogranak bi bio u drugoj boji.

90


r· \TFZBA: Kre;aj~ -~oju m:;~--Uzmite p~ papira i nekoliko tlomastera u boji ill olovaka. (Koristite mastilo za pisanje slova i tlomastere za crteu.) Mo!ete odl1Witi da zapOOnete grubim nacrtom kako biste njegove razmere mogli prilagoditi u onom trenutku kada na mapu budete postavili sve Ito ste !eleli.

,

Svrha ove vezbe je da izradite i zapamtite dve mape uma, i to: I

I

I i i I i

1 Izaberite temu o kojoj zelite da budete informisaniji. Mozete da odaberete bilo koju oblast - mozda aspekt sporta iii muzike, iii neku epizodu iz istorije, ili mozda nesto vise tehnicke prirode kao sto je na primer nacin na koji funkcionise motor automobila. Mozda vec znate kljucne stvari i zelite da stvorite jasniju predstavu. Procitajte neku literaturu, crtajuci mapu uma kako budete napredovali i raspolagali sve vecim brojem informacija; ali, ne belezite duge napomene, vec se ogranicite samo na kljucne stvari, izrazene tek u nekoliko reci. Na taj nacin, postepeno unosite nova saznanja stecena citanjem, dodajuci nove ogranke mapi uma. Kada budete stekli osecaj da ste dovoljno procitali i shvatili, pripremite konacnu mapu urna, u razlicitim bojama, sa odgovarajucim slikovitim prikazima i crtezima. Ucvrstite ih u svom pamcenju. Nakon dva iii tri dana proverite da li mozete da ih ponovite oslanjajuci se . .. samo na SVOJU memonJu.

I 2 Kljucni prioriteti u vasem zivotu, u vezi sa pitanjima kao sto su kuca, novae, veze, rad, slobodno vreme, vestine, sistem vrednosti, ambicije, putovanja, i tako dalje. Mozete koristiti ovu vrstu mape uma kao meted pomocu kojeg cete odrediti na koji nacin vi vidite svoj napredak u buducnosti. Dodajte jednostavne slike koje ce vam pomoci da utvrdite stvari koje vam najvise znace. Ako :Zelite, kao i kod prve mape uma, dimenzije ovih slika mozete upotrebiti tako da one odra:Zavaju njihov relativan znacaj.

I • I

i

I i i

I t • I i

I I i I I I I I i ! • !-,-· -·....--·------· .......... J.....,_.___, .... ·-· __ ..._ .. !_.. ...... ~ .............. . ..... .... -... i

91

Dominik O'Brajan -------------------

Dakle, kako biste izradili mapu uma, na primer, predavanja? Predavac bi mogao da izla.Ze temu neuobicajenim redosledom - on iii ona mogu zapoceti predavanje nevafuim detaljima kako bi vam privukli paznju i polako prelaziti na sustinu, iii prvo izloziti centralnu temu, da bi je potom propratili kvalifikacijom. Dok budete stvarali svoju mapu uma, potrebno je da budete dovoljno fleksibilni da se prilagodite takvim promenama u naglasavanju manje-vise bitnih iii nebitnih podataka. Ne mozete znati koji su sustinski podaci dok predavanje ne bude gotovo.

Mnogi ljudi ce odluciti da sacine mapu olovkom iii penkalom pre nego sto naprave konacnu verziju u boji. lzradomjednostavnih crteza unutar mape uma (ne brinite, ne zahteva se profesionalno crtanje), doprinosite tome da kljucne reci predstavite zivopisno i ucinite ih lakim za pamcenje. A koriscenjem raznobojnih olovaka iii markera, mozete da naglasite razli6te pravce teme sto ce vam pomoci da mapu uma ,,citate" bne i efikasnije - a to ce ovaj princip uciniti savrsenim sredstvom za revidiranje celokupnog gradiva. To je takode koristan nacin da pripremite esej, svedete prirucnik, udzbenik iii clanak na samu sustinu u jednostavnijoj i preglednijoj formi, iii da objasnite svoje ideje o bilo kojoj vrsti projekta.

Kada odlucite da zapamtite mapu uma, prostorni aspekti vam pomazu da u svoju memoriju duboko utisnete njene sadnaje. ldeja se sastoji u tome da usvojite i da se ponovo setite cele mape, kao sto biste mogli da se prisetite poznatog mesta, iii mape mesta u koj em ste ziveli. Recimo da zelite da se setite efekata globalnog zagrevanja. Zamislite ogranak pri vrhu mape sa njene desne strane, i procitajte kljucne reci onako kako ste ih vizuelizovali i utisnuli u svom pamcenju. Bilo koji slikovit simbol koji ste tu smestili nadalje ce vam pomagati u procesu prisecanja svih podataka.

92

Tehnike efJ.kasnog pamcenja

Korak 29 Kako da zapamtite aovore i

prezentacije

Nekim ljudima vec i sama pomisao na to da stupe makar i pred malobrojnu publiku i izgovore par reci moze da bude zastrasujuca. Najbolje prezentacije ili govori su oni koji su unapred dobro pripremljeni i potom zahvaljujuci memoriji vemo reprodukovani, pri cemu govomik svojim pogledom kruzi po publici i s njom kontaktira ocima. Pa ipak, nervi mogu da umanje zadovoljstvo odrZavanja ili slusanja ovakvih govora, i to najvise zbog toga sto je trema pravi kradljivac svih zapamcenih podataka: suocavanje sa publikom punom iscekivanja, cak i najuvezbanijeg govomika moZe iznenada dovesti u situaciju da muse mozak odjednom blokira i ucini kao prazan list papira. Panika!

KORISCENJE MAPE UMA Jedan od najefektnijih na6na da pripremite govor iii prezen

taciju je da sve svoje ideje unesete u mapu uma, kao sto je prikazano u prethodnom koraku. Potom fiksirate taj skup kljucnih reci u svom umu i nastavite da ih postavljate logicnim redom kroz dijagram - na primer, u pravcu kazaljke na satu, pocevsi od gomjeg levog ugla, iii bilo kojeg dela koji se vama cini kao najprirodniji. Kljucne slike i/ili reci koje nizete na vasu mapu postaju pokretaci svega onoga sto zelite reci. Do trenutka kada bude trebalo da odrzite govor, mapa ce varn bi ti potpuno poznata. Iako ste je, pre svega, vi izmisljali i osmisljavali, ona ce sama od sebe da se utisne u

93

Dominik O'Brajan

vas um; tako da ce ona podsticati vasu memoriju kad god je naknadno budete proucavali. Naravno, upravo pred sam govor, preporucljivo je da se umirite na nekoliko trenutaka i bacite jos jedan pogled na nju i, ako za to ima vremena, provezbate scene govora u svojoj glavi, koristeCi mapu uma kako biste proverili da niste nesto propustili u pogledu bilo koje stvari.

Posebna prednost primene mape uma u pripremi govora sastoj i se u tome sto vam uliva samopouzdanje. Znate da jednostavno ceo govor imate mapiran u vasem umu na poznatoj slici, i da mozete da prelazite po toj skici kako vam je volja. Samopouzdanje se na taj nacin sve vise povecava. Vee samo to sto znate da ste dobro pripremljeni i opremljeni pomaZe vam da dobro izvrsite zadatak; a to za uzvrat samo jos vise povecava va5e samopouzdanje kada se sledeci put suocite sa izazovom.

Naravno, u mnogim situacijama kada drzite govor niko ne bi bio iznenaden niti razocaran ako biste imali saZet nacrt u vasoj ruci, i povremeno bacili pogled na njega kad god vam je potreban podsticaj. Dclanje jednog papira sa vasom mapom uma ce svakako ostaviti jos bolji utisak na publiku nego gomile belezaka koje morate da listate kako biste pronasli potreban podatak tokom izlaganJa.

KORISCENJE METODA PUTOVANJA Drugi nacin da se pripremite za nastup bez belezaka jeste da

zapisete kljucne reci vaseg govora i preobrazite ih pomocu asocijacija u slike koje se lako pamte, a koje potom smestate u razlicite etape duz izabrane rute koristeci metod putovanja (pogledajte Korak 10). Mozete odluciti da u tu svrhu upotrebite sopstvenu kucu iii stan, ili put od vase kuce do zeleznicke stanice. Dalje smemice o primeni ove tehnike su date u primeru, izlozenom na sledecoj strani.

94

Tehnike eiikasnog pamcenja

SAVETI: Sastavljanje govora sa kljuenim uwkama i fruama

Pokusati zapamtiti govor od reci do reci , poput glumca koji uci svoj scenario, jeste cilj prepun raznih prepreka. Problem se sastoji u tome sto preuzimajuci rizik da svoj tekst nau6te napamet, sebe dovodite u situaciju da ako iz bilo kojeg razloga (kao sto je, na primer, trema) zaboravite sledecu recenicu, mozete potpuno da se zbunite i izgubite kontrolu. Upravo iz tog razloga je bolje da pamtite svoj govor imajuci stalno u vidu kljucne reci - sustinu onoga sto zelite da kazete, ne obaziruci se na plan kako bi trebalo da ga izlozite.

Da biste upamtili kljucne podatke, mozete koristiti imaginativne asocijacije da biste ih preobrazili u slike koje u glavi postavljate na razna mesta, sledeci principe metoda putovanja (pogledajte Korak 10). Potom ponovo obuhvatite te slike, i na taj na6n i sustinske stvari, ponavljajuci putovanje. Na primer, ako na kraju vaseg govora planirate da zahvalite farmeru koji vam je dozvolio da leto provedete na njegovom imanju, mogli biste da odlucite da smestite smrdljivu kravu u vasu spavacu sobu za goste (mozda u krevet u kojem ce isprljati carsave), iii ogromnu svinju na zeleznicku stanicu (mozda pokufavajuci da je nekako smestite u vagon).

S vremena na vreme mozda bi trebalo da se u svom govoru osvmete na neka imena iii brojeve. Naucili ste kako da zapamtite imena i brojeve u Koracima 12, 13, 15 i 23 , pa zato sledite uputstva data u tim segmentima.

95


U govorima namenjenim da zabave iii pricine zadovoljstvo, umesto da budete cisto informativni, daleko je bolje da pribegnete frazama, jer su one u tom kontekstu daleko bolje sredstvo. Vrlo je lako kombinovati metod putovanja sa ucenjem napamet nekoliko elokventnih recenica. Posto ste sastavili posebno efektno uoblicenu recenicu ili citav niz slicnih recenica, mozda cete odluciti da od jedne od kljucnih reci (u idealnom slucaju, one koju spominjete na pocetku) sklopite sliku koju mofete smestiti na takvo mesto u okviru vaseg mentalnog putovanja, da vec samim tim kada je se prisetite vase izlaganje cele recenice iii niza recenica pocne neometano da tece. Vase najbolje fraze vezbajte sto vise mozete kako biste postigli maksimalan efekat.

96

I

Tebnike eflkasnog pamcenja

Korak 30 Memorijski ciklusi i savrseno . ~ .

pr1seca11Je

Do sada smo u ovoj knjizi razmatrali memorijske tehnike za pamcenje sirokog dijapazona informacija pocevsi od LIB-a, kratkih ~oping lista, uputstava, recnika stranih jezika, citata i kratkih govora. Vecina ovih tebnika obuhvataju tri kljucna principa - asocijaciju, lokaciju i imaginaciju. Primena metoda putovanja, zasnovanog na poznatim mestima, izgleda posebno premoscuje jaz izmedu kratkotrajnog i dugotrajnog pamcenja. Taj metod gotovo kao da zaobilazi kratkotrajno pamcenje, omogucavajuci da veci broj informacija prodre direktno u dugotrajno pamcenje. Ove memorijske tehnike odstranjuju tezinu tradicionalnih metoda ucenja napamet, koje u poredenju sa ovim mogu biti spore, opterecene brojnim ponavljanjima i manje efikasne. Alida biste obezbedili da se informacije zadrze i ostanu u dugotrajnom pamcenju, od sustinskog je znacaja da znate kada i koliko cesto da ih pregledate i obnavljate.

EBINGHAUS I KRIVA PAMCENJA Jedan od prvih ljudi koji je izveo eksperimente o Ijudskoj me

moriji bio je nemacki filozof Herman Ebinghaus (1850-1909). On je izmislio metod testiranja memorije koristeci niz besmislenih slogova - naizgled besmislenih slogova, koje je tesko zapamtiti, na primer: DAJ. On bi nekoliko puta citao spisak od 20 takvih slicnih slogova sve dotle dok ne bi bio u stanju da zapamti tacan niz. Potom bi nakon razlicitih vremenskih perioda izmerio koliko je za-

97


pamtio. To je verovatno bila prva formalna ikada osmisljena krivulja ucenja. Ebinghaus je uocio da se, u okviru niza informacija, la~e pamti podatak na samom pocetku i na kraju spiska nego u sredini. Ove tendencije su poznate kao efekat polozaja u seriji12).

Ebinghaus je takode otkrio da je najbolji nacin da zadrzimo maksimalnu sposobnost prisecanja taj da redovno pregledamo i obnavljamo podatke sve dotle dok ih, kako on to naziva ,,ne preucimo" .13)

Da biste konsolidovali svoje pamcenje uskladistenih podataka potrebno je da znate kada da ih pregledate. Evo mog predlozenog rasporeda perioda obnavljanja, za koji sam otkrio da funkcionise izuzetno efikasno za veCinu vrsta gradiva:

12) Efekat polozaja u seriji je pojava da se istaknuti delovi niza bl'Ze uce i duze pamte od ostalih. Tako, recimo, pri ucenju niza reci najbrze i najlakse se zapamte prve i poslednje u nizu, kao sto se i kod ucenja lavirinta brze uce i trajnije pamte prve i zavrsne tacke izbora. Gestaltatisticki orijentisani psiholozi to objasnjavaju time sto se ovi podaci perceptivno izdvajaju od okoline, koja je manje diferencirana i poznate su kao pocetne i zavrsne tacke izbora, sto krivu ucenja prikaz~e svojim oblikom latinicnog slova U. Recnik psihologije, Zarko Trebjesanin, Beograd, 2000.

13) ,,Overlearning" je preucavanje. Ovaj termin oznacava nastavljanje ucenja nekog gradiva i posle postizanja odredenog kriterijuma - prepoznavanje ili reprodukcija gradiva u celini. Kod preucavanja, u ucenju jedne serije stranih reci, subjekt nastavlja vezbanje i onda posto je vec bio u stanju da reprodukuje seriju u celini, bez greske. Gradivo koje je preuceno duze se pamti i lakse reprodukuje. ~to je preucavanje duze, retencija je veca, ali je njen prirastaj sve manji. Recnik psihologije, Zarko Trebjesanin, Beograd, 2000. godine

98

PRVI PREGLED • DRUGIPREGLED ~

TRECI PREGLED • CETVRTI PREGLED • PETI PREGLED •


ODMAH POSLE UCEN'JA NAKON 24 CASA NAKON NEDEUU DANA NAKON MESEC DANA NAKON TRI MESECA

Mozete da se pridrzavate ovih ,,pet pravila" u pogledu nekih vezbi u ovoj knjizi. Sama vezba ce vam obezbediti etapu prvog pregleda. Potom se mozete vratiti obnavljanju nakon predlozenih vremenskih intervala i ponovo se testirati kako biste se uverili da su podaci ostali u va8em dugotrajnom pamcenju.

99

Moc pamcenja

• Korak 31 Dominik sistem 2

• Korak 32 Kako da zapamtite telefonske

razgovore

• Korak 33 Dominik sistem 3

• Korak 34 Kako da zapamtite §pil karata

• Korak 35 Kako da postanete tivi kalendar

• Korak 36 Kako da zapamtite istorijske datume

• Korak 37 Telefonski brojevi i vdni datumi

• Korak 38 Kako da zapamtite vesti

• Korak 39 Kako da zapamtite dobitnike

Oskara

• Korak 40 Kako da zapamtite stihove


0 vo poglavlje saddi naprednije korake mog memorijskog programa. Neki od njih ce obuhvatati vezbanje klju~nih tehnika sa kojima ste se vec upoznali, ali na

daleko visem nivou. Na primer, napredovacete postepeno izgradujuci put od 52 etape. A neki koraci, kao sto su Kako da zapamtite telefonske razgovore (Korak 32) i Kako da zapamtite vesti (Korak 38), zahtevaju da kombinujete veliki broj tehnika, uklju~ujuci metod putovanja, pamcenja imena, smemica, zemalja i glavnih gradova, i citata, kao i Dominik sistem, kako biste zapamtili ~iroki spektar podataka.

Nastavicete da u~ite Dominik sistem ( od broja 20 do 99) u Koracima 31 i 33 kako biste kompletirali svoj repertoar od 100 slova. Razvicemo ovaj sistem tako da obuhvati slozenije slike, koje vam omogucavaju da sa lakocom zapamtite vazne datume i kompleksne nizove brojeva.

U drugim koracima cu vas upoznati sa novim tehnikama, kao sto je moj posebno osmisljeni sifrovani sistem da bih vam pomogao da utisnete u svoju memoriju bilo koji datum u poslednjih nekoliko vekova. Takode cu vas nau~iti kako da zapamtite spil karata (nesto sto je u~inilo da mi pristup kazinima u Las Vegasu bude zabranjen!). Prakti~ne vezbe ce pokazivati i pratiti vas napredak.

102

Tehnike efI.kasnog pamcenja

Korak 31

Dominik sistem 2

U Koraku 23 sam vas upoznao sa Dominik sistemom za ucenje novogjezika: jezika brojeva. Zamolio sam vas da sastavite Spisak prvih 20 brojeva od 00 do 19, i da ih potom, koristeci pazljivo osmisljen sistem sifara, preobrazite u slova koja formiraju inicijale razlicitih ljudi. Svaka osoba je bila obelezena i dodatnim simbolom i/ili aktivnoscu. Na primer, broj 06 se prevodi u Olivera Sehovic (O=O, 6=S), cija se aktivnost sastoji u tome da sedi i igra sahovsku partiju na tumiru. Ako smatrate da je potrebno da obnovite metod Dominik sistema, onda se vratite na Korak 23.

Pod pretpostavkom da ste dostigli taj nivo da uspesno prepoznajete prvih 20 brojeva kao licnosti, pogledajte sledecu stranicu dvocifrenih brojeva i pogledajte koje inicijale oni stvaraju.

Vratite se spisku koji ste sastavili u svojoj belemici za Dominik sistem u okviru Koraka 23 i popunite brojeve, slova i licnosti i aktivnosti/dodatne simbole za brojeve od 20 do 39. Ja vam na sledecoj strani dajem predloge. To su slova koja u mom slucaju najbolje funkcionisu, ali svako ima svoj referentni okvir, na koji utice kultura, nacionalnost, uzrast, ukusi, iskustva i tako dalje. Zato, nemojte da brinete ako vam nisu poznate licnosti koje sam naveo. Upotrebite sopstvene asocijacije kako biste iza5li na kraj sa alternativnim imenom, aktivnoscu i dodatnim simbolom za taj poseban skup inicijala. Zapamtite, mozete koristiti kombinaciju poznatih licnosti, i ljudi koji SU Varna poznati, kao StO SU vasi prijatelji iii rodaci. Kadajednom budete uskladistili tih 20 brojeva u vasu memoriju, pokufajte da uradite vezbu na strani 105.

103


Broj Slova Li~ost Aktivnost i dodatni simbol

20 BO Bili Ousn Drzi mikrofon

21 BA Brajan Adams Baca strelu

22 BB Brizit Bardon Ogleda se napucenih usta

23 BN Brizit Nilsen Izvodi striptiz, skida sve sa sebe

24 BD Bet Dejvis Nosi satensku ve~emju haljinu

25 BP Ben Pridmor Pamti spilove karata

26 BS Bernard So Pise humoresku

27 BS Bart Simpson Vozi skejtbord

28 BK Bili Kobam Dzez bubnjar, svira bubnjeve

29 BG BiJ Gejts Programira za ra~unarom

30 NO Nikolas Oto Startuje benzinski motor

31 NA Nil Amstrong Hoda po Mesecu

32 NB Natan Bejli Pravi re~nik

33 NN Nik Nolti Glumac, juri kriminalce

34 ND Nil Dajmond Zonglira dijamantima

35 NP Nelson Pike Vozi formulu 1

36 NS Nada Skoric Peva na koncertu

37 NS Norodom Sibahuk Snabdeva orutjem Vijetkong

38 NK Nenad Krstic Zakucava loptu u kos

39 NG Nikola Grbic ,,Kuva" u finalu

104


j"~A: ~=·~:~~~·~~=~-~---. --·1 I Sada bi trebalo da bez problema 7.&1>amtite sledeci nasumiWi !

niz od 20 cifara koristeCi Dominik sistem i metod putovanja. i 36332038293124223725 I

I Kao i u vefoi u Koraku 23, osmislite kratko putovanje koje se I i sastoji iz 10 etapa i zapamtite svaki dvocifreni broj kao oso- ! l bu postavljenu duz svake etape putovanja. Da vas podsetim, ! I evo naCina na koji se brojevi preobraZavaju u slova: ! I 36 33 20 38 29 31 24 22 37 25 1 INSNNBONKBGNABDBBNSBP c

l Dok se kreCete prateCi va!u rutu, nailazite na osobe, predsta- I vljene inicijalima, i svaka od njih obavlja aktivnost koja je ! simbolise. Zato biste mogli da zamislite Nadu Skoric l (NS=36) na prvoj etapi vaseg putovanja, kako seta binom i ~ peva, dok u drugoj etapi zamisljate Nik Noltija (NN=33) ka- I ko juri kriminalce. i

'1· I Nakon brzog pregleda putovanja, proverite koliko cifara mo- •

II ;

fote da se prisetite zapisujuci ih u vasu bele.fnicu. ;

i Rezultat Pet poena za svaku cifru koje uspete da se setite uni- i i; zu pre nego !to naCinite gre!ku. I 1

Maksimalan bro) poena: 100 I i Neuvezban: 30+ Napredan: 70+ Ekspert: 90+ i ! Uporedite rezultat sa va5im prethodnim naporima na strani f 1 77. Mada radite sa novom grupom slova, sada bolje poznaje- • ! te Dominik sistem, zbog cega sada ocekujem od vas bolje re- ! l_~ta~e~:_a pre_th~~om stad~umu.__ ' __ J

105

Tebnike eflkasnog pamcenja

Korak 32

Kako da zapamtite telef onske raz9ovore

Pamcenje onog ~to ste ~uli veoma se razlikuje od pamcenja onog ~to ste pro~itali: teze je kontrolisati priliv podataka. Medutitn, telefonski razgovor je dvosmema interakcija: tu donekle irnate kontrolu. Osobu sa kojom razgovarate mozete da zamolite da malo uspori iii da vam ponovi informaciju. Isto tako, vi mozete da ponovite informaciju sagovorniku da biste proverili da Ii ste ispravno ~uli .

Naravno, svako kome je saopstena veoma zna~ajna inforrnacija preko telefona ce pozeleti da je zapise, ako je u mogucnosti -vas cilj bi mogao da bude da je zapamtite samo dotle dok ne pronadete par~e papira i olovku da je zapi~ete. Ali, razmi§ljanje o bilo kojoj informaciji kao o privremenom podatku, koji treba da drzite u glavi samo minut-dva je pouzdan na~in da ga zaboravite. Koriscenje tehnika u ovom koraku ce spre~iti da vam se to desi.

Vezba na sledecim stranicama ce vam omoguciti da vezbate kombinovanje ~itavog spektra razli~itih tehnika kako biste brzo zapamtili razne vrste informacija.

Telefonski razgovori ~esto od nas zahtevaju da zapamtimo numeri~ke podatke: datume, telefonske brojeve, veli~ine, podatke o letovima, i tako dalje, kao i imena ljudi, nazive mesta i smernice. Dakle, uz metod putovanja, vi cete usput koristiti nekoliko drugih tehnika, kao sto SU sistem broj-oblik, broj-rima, Dominik sistem, pamcenJe imena i smemica.

107

DominikO'Brajan ------------------------------------

l~~~SU:~~j·;-~onskih ra:~:vora. -·-·-· ·1

l U ovoj ve!bi Cele kombinovati razli~ite telmike 1nmutnog pa- 1

1

. meenja informacija. Kada koristim metod putovanja u momentu, uvek biram jednu od nekoliko proverenih i preispitanih rota za koju mam da me neee imeveriti. Zamolite prija-

i ~

I

telja da vam pomogne da uradite ovu ve!bu. On ce se ponalati kao val operater, koji vas je pozvao da vam pru!i dodatne informacije o rezervacijama za odmor. Na kraju, odgovo- I rite na 1 o pitanja. I 1 Izaberite vase najproverenije i najisprobanije putovanje - I

mozda rutu po vasoj kuci (pogledajte Korak 10). .

i 2 Zamolite svog prijatelja da vam preko telefona pro~ita pol ruku na ovoj i sledecojj strani.

! I I

I ! I !

i I I

;

I I m

3 Dok budete slufali kako vam prijatelj saopstava poruku, preobrazavajte klju~ne re~i u slike i postavite ih uz svaku etapu duz puta.

Koristan savet: Da bih zapamtio jednocifren broj, koristio bib sistem broj-oblik i broj-rima; prilikom pamcenja dvocifrenog broja, koristio bih Dominik sistem; u pamcenju trocifrenog broja, koristio bih Dominik sistem u kombinaciji sa sistemom broj-oblik ili broj-rima; da bih zapamtio kratak niz slova, koristio bih alfabetski sistem pamcenja, i u pamcenju mesavine slova i brojeva, primenio bih alfabetski sistem u kombinaciji sa Dominik sistemom i sistemima broj-oblik i broj-rima.

Ovu vezbu mozete da radite koliko god i kad god vam to odgovara - jednostavno zamolite prijatelja da prvobitne podatke zameni novim.

,,Zdravo, ja zovem iz turisti~ke agencije Karibian da bih vam saopstio detalje u vezi sa vasim letovanjem. Iz Njujorka za Barbados letite avionom Karibian Premijer Erlajnsa (Ca-ribbean Premier Airlines - CPA). ~ ~ ~

I i

' ~ ·-----~ ...................... ___..... ............. ............_._., ___________ , ·-· -··-·---------· 108


---------·-·---·-.. -··-.. -.. -·-·----·--~~--.. -·-.. ~..,..-~-------------, Polecete sa JFK aerodroma, osmi terminal - vreme vaseg

polaska je 07:35. Na aerodrom Grentli Adams Intemesne] (Grantely Adams International Airport- BGI), terminal jedan stizete ta~no u 13:15. Broj vaseg letaje CP/45022.

Kad budete stigli, potrebno je da se prijavite vasem turisti~kom vodi~u, Seli Gardner, koja ce stajati sa leve strane kod menjatnice u holu za putnike koji dolaze. Potom cete se autobusom prevesti do vaseg hotela - odmaralistaAjlend Bej. Ako zahtevate osiguranje za putnike, morate platiti dodatnih 3 8 do Iara i 20 centi. Mislim da sam obuhvatio sve potrebne informacije. Imate Ii nekih pitanja?

1 Kojim avionom letite? 2 Sa kog aerodroma i terminala kreCete? 3 Koje je vreme vdeg polaska? 4 Na koji aerodrom i terminal dolazite? 5 Koje je vreme valeg dolaska? 6 Koji je broj vdeg leta? 7 Kako se zove vu turistieki vodi~? 8 Gde cete je naei? 9 Kako se zove hotel u kojem cete odsesti?

10 Koliko bi trebalo da doplatite za osiguranje?

Rezultat 10 poena za svaki tacan odgovor. Maksimalan broj poena: 100 Neuveiban: 20+ 'N"apredan: 50+ Ekspert: 80+

I l : !

I I I • , ! i ~ : ' i .. ! ; ~

! I I ! i J • i ! __ _J

109


Korak 33

Dominik sistem I I I

Ako smatrate da ste usavr§ili Dominik sistem za brojeve od 00-39 (Koraci 23 i 31), onda je pravi ~as da nau~ite preostale brojeve, od 40 do 99, navedene na dole prikazanoj listi i na stranama od 112-113.

Kao i u prethodnim koracima Dominik sistema, pogledajte brojeve i obratite pamju sa cijim inicijalima mozete da izadete na kraj. Jos jednom, dodajte detalje na spisak u vasu belemicu i kada ih jednom budete uspeli da uklopite, odlu~ite koje ce aktivnosti i dodatni simboli odgovarati va§im posebno odabranim li~nostima.

Zapamtite, va$a podela licnosti moze da obuhvati prijatelje, rodake, politi~are, komi~are, glumce, sportiste i sportistkinje, likove iz filmova, i tako dalje.

Broj Slova Li&lost Aktivnost i dodatni simbol

40 DO Dominik O'Brajen lgra karte 41 DA Daglas Adams Stopira na putu 42 DB Dejvid Bouvi lgra i peva na ulici 43 DN Don Nelson Trenira ko§arkase 44 DD Danijel Defo Slafe k.njige na policu 45 DP Doroti Parker Pi~e pripovetke 46 DS Dragoslav Sekularac Pimpuje loptu 47 DS Debora Simpson Poucava decu

• • • 111

DominikO'Brajan -----------------------------------

Broj Slova Li roost Aktivnost i dodatni simbol

48 DK Dejvid Koperfild Prelece kanjon Kolorada 49 DG Dan Gehl Rve se na Olimpijadi 50 PO Pjetro Orseolo Bori se sa gusarima 51 PA Pavle Aksentijevic Peva crkvenu pesmu 52 PB Pol Bise Mehom raspaljuje vatru 53 PN Pablo Neruda Pise poeziju 54 PD Piter Doerti Juri viruse 55 pp Pjotr Parler Predsedava ~eskom

masonskom lozom 56 PS Pol Sil Bavi se foto 6tanjem 57 PS Pit Sampras Igra tenis 58 PK Petar Kropotkin Dize revoluciju u Rusiji 59 PG Pol Geti Kupuje i prodaje akcije na

berzi 60 so Sejkil O'Nil N osi kos sa tablom 61 SA Sin Adams Brzo ~ita 62 SB Sari Bize Preska~e ogradu s motkom 63 SN Sirli Nolan Pliva lednim stilom

u bazenu 64 SD Son Dejvis Igra fokstrot 65 SP Simon Peres Uspostavlja mir s

Palestincima 66 SS Saban Saulic Peva narodnu pesmu 67 Ss Seron Stoun Glumi u filmu 68 SK Son Koneri Spijunira Ruse 69 So Seldon Gluek lstrafuje kriminalno

ponasanje 70 so Skarlet O'Hara Pada u nesvest 71 SA Silvija Aragon Veze goblen 72 SB Suzan Braun Koordinira aktivnosti

u Buzan centru 73 SN Sem Neli Bezi od dinosaurusa 74 SD Stjuart Dejvis Slika pejzaz 75 SP Sinkler Pil~er Upravlja avionom ~ ~ ~

112

Tehnike efzkasnog pamcenja

Broj SI ova Li roost Aktivnost i dodatni simbol

76 SS Sejmon Svinger Ubrzava elektricne cestice 77 SS Stiven Spilberg Snima film 78 SK Sten Kenton Svira dZez na klaviru 79 SG San~ez Garsija Gradi zamak 80 KO Kit Ozborn Lovi krokodile golim

rukama 81 KA Karlo Antonioni Penje se na Vezuv 82 KB Ken Blansard Juri miseve po lavirintu 83 KN Karl Nilsen Svira violinu Maloj sireni 84 KD Kristian Dior Grli i ljubi manekenke 85 KP Konstantin Predvodi Inkviziciju

Pobedonoscev 86 KS Klaudija Sifer Hoda modnom pistom 87 KS Karl Sagan Zonglira planetama 88 KK Kris Kristoferson Vozi sleper 89 KG Kenet Galbrajt Pravi biznis plan 90 GO Gari Oldman Obucen kao Drakula 91 GA Glen Adams Gradi crkvu u crkvi 92 GB Goran Bregovic Svira, peva i igra na

koncertu 93 GN Gabi Novak Peva sansone 94 GD Gevin Daglas Drzi propoved 95 GP Greg Popovic Trenira kosarkase 96 GS Gerhard Sreder Predsedava grupom G7 97 GS Glen Siborg Tra.Zi uranijum u laboratoriji 98 GK Grejs Keli Dodeljuje pehar voza~u

Formule 1 99 GG Greta Garbo Naslonjena na banderu,

drema

Kada ovu zavrsnu grupu od sezdeset dvocifrenih brojeva budete preobratili u licnosti i utisnuli ih u svoje pamcenje, mozete da uradite sledecu vezbu.

113

Dominik O'Brajan

, ...... , ........ _,.._.___. ............ ~-__...._ .. ...--. .___.~·~l·------·f:

I i ~ 'VEtBA: Kotilcenie Dominik sistema ID • i ~ c ~ Zapamtite dole prikazan dvadesetocifreni broj, koristeci me- ! I tod putovanja. i I 53427768918782596540 I i Zapamtite, prvo razdelite niz u parove brojeva i svaki dvoci- f I . • freni broj pretvorite u par inicijala. Potom osmislite kratko j ; putovanje od l 0 etapa i pogledajte svaki par inicijala kao oso- t ~ bu koja stoji duz svake etape vaseg putovanja. Jos jednom, t l ovo je nacin na koji bi trebalo da preobratite brojeve u slova: i : . ! ; i 53 42 77 68 91 87 82 59 65 40 i ~ PN DB SS SK GA KS KB PG SP DO ! ~ ; j Pokusajte da se prisetite datog niza cifara i da ih zapisete u : i vasu beleznicu. i t i I Rezultat Pet poena za svaku cifru koje moiete da se setite u ~ ! nMizukp:e n1egobst~ pogresi

1te0.0

i i a s1ma an roJ poena: ~

; Neuveiban: 30+ Napredan: 75+ Ekspert: 95+ J

I Uporedite vaS rezu/tat sa prethodnim u koraku 23 i 31. Po- I . novo bih ieleo da naglasim da ocekujem da popravite vas . ! prethodni rezultat. ! i ! ~ . •::m··---·.;ai~.e • ·• •e<e>e'W"r. ... e-.*4 -=---e+e;ao .... -. ........ ~---~9!"r...:. .._-..,;.; ... ··-~-W«e!9;S:ele,.-_._ ..... _._. • ._.;s:w • .•• :..·· -····

114


Korak 34

Kako da zapamtite spil karata

Inspiracija da pocnem da se bavim treningom pamcenja proiza8la je iz televizijske emisije u okviru koje sam gledao kako intemacionalni majstor u pamcenju Krajton Karvela pamti spil promesanih karata za neverovatno kratko vreme od svega dva minuta i pedeset devet sekundi. Karte su bile pokazivane po jedna u isti mah, jedna preko druge: drugim re6ma, on je samo jednom bacio pogled na svaku kartu. Kako je onda bilo moguce da ovaj covek poveze pedeset dva medusobno nepovezana niza podataka za manje od tri minuta? Bilo je to pitanje koje me je inspirisalo da se latim spila karata i pokusam da pronadem odgovor kako bib zadovoljio svoju radoznalost.

Uskoro mi je sinula ideja da je ono sto je zapravo trebalo da uradim bilo to da vizuelizujem svak.u od 52 karte kao posebnu licnost. Potom sam mogao da upotrebim metod putovanja kako bib sacuvao redosled karata.

Nakon tri meseca intenzivnog treninga ne samo da sam mogao da zapamtim ceo spil za manje od tri minuta, vec sam uspevao da pamtim vise spilova karata. Kasnije cu objasnjavati kako je to moguce. Ali, za sada, evo kako mozete da zapamtite jedan spil karata.

BROJEVI KARATA Prvo morate da pripisete odredenu osobu svakoj karti izmedu

Asa (1) i I 0. Kasnije cemo se baviti slikama u kartama. Karte mozete da tretirate kao brojeve. Najlak.si nacin da pripisete osobu sva-

115


koj karti je da ih preobrazite u par slova, koja potom prezentuju inicijale imena (tehnika koju ste vec upoznali kao Dominik sistem). Broj karte vam daje prvo slovo. Dakle, buduci da 1 treba da bude na pocetku, As obicno daje slovo A. 2 postaje B, 3 postaje N, i tako dalje. Da pojednostavimo stvari, 10 postaje 0). Boju vam daje drugo slovo.

"9 Tref - T

• Karo - K • Srce - s • Pik - p

Navedite u vasoj beleznici 10 karata od 1 (As) do 0 (0) u koloni. Nacinite jos cetiri kolone za boje: tref, karo, srce i pik. Popunite sve kolone probrazavajuci svaku kartu u par inicijala. Na primer, As u trefu se pretvara u inicijale AT, 5 karo postaje PK; 8 u srcu postaje KS; i 10 pik postaje OP. Sada popunite kolone koristeci inicijale, aktivnosti i dodatne simbole iz vaseg Dominik sistema (Koraci 23, 31 i 33). As u trefu je Andrej Tarkovski (l=A; Tref=T); 5 karo je Pjer Karden (5=P; Karo=K); 8 u srcu je Klement Stoun (8=K; Srce=Stoun); i 10 u piku je Oliver Popovic ( 1 O=O; Pik=P).

KARTE SA SLIKOM Sada bi trebalo da izademo na kraj sa kraljem, kraljicom i pu

bom, ili sa kartama sa slikom. Pocnite tako sto cete pogledati lica svake karte: ako vam njihova lica lice na bilo kojeg coveka kojeg poznajete, iskoristite tu priliku da vam upravo ta osoba prezentuje tu kartu. Ako to nije slufaj , onda bi trebalo da od1u6te o tome da im pripi~ete neki lik. Ja sam dole nabrojao moje likove, zasnovane na asocijacijama koje sam uspostavio sa svakom bojom. Trefovi me podsticu da mislim o agresiji iii golfu; karo me podseca na dijamante i bogatstVo; srca me podsecaju na romanticne uloge u filmovima; i pikovi (koji lice na obrnuta srca) predstavljaju prestupnike. Uverite se u to da svaki karakter obelezava neka aktivnost iii dodatni simbol.

116


Kart a Boja Osoba Aktivnost i dodatni simbol

Pub Tref TaigerVuds Zamahuje golf ~tapom Kraljiea Tref Bafi vampir DI'Zi zezlo

ubiea Kralj Tref MubamedAli N osi bokserske

rukaviee Pub Karo Prine Hari Igra polo Kraliiea Karo Merilin Monro Nos1 dtJamante Krali Karo Bil Geits BrOJl d1Jamante Pub Srce Sekspirov PenJe se na balkon

Romeo Kraliiea Srce Greis Keli Salje poljupee Kralj Srce Keri Grant Kora~a naherenog

~e~ira na glavi Pub Pik Drako Melfoi Mefa napitak Kraljiea Pik Kruela De Vil Seta dalmatince Kralj Pik Dart Vader Nos1 emu kae1gu

=~~=-kmmiden~=~~~ l spremni ste da pOOn.ete da pamtite val prvi lpil karata. Pa I ipak, predla!em vam da prvo pokuiate sa 10 karata kao jed- • niln vidom ugrevanja pre nego Ito se upustite u ceo lpil od I 52 karte. i

i 1 Osmislite mentalno putovanje od 10 etapa. 2 Podelite 10 karata i preobrazite svaku u odredenu osobu.

Zamislite kako svaka osoba dilZ svake etape va~eg putovanja obavlja svoju aktivnost. Ako je v~a prva karta kralj karo, onda Bil Gejts broji dijamante u prvoj etapi putova-

tnja, i tako dalje. Ponovo reprodukujte va~e putovanje i zapi§ite redosled karata u va§u belefuicu. ~ ~ ~

......... -..... ~ .......... - · ..... . - . .

117

DominikO'Brajan -----------------------------------

r~:-;;::-:::::::::p~~::::::r:-n:go I = sto pogres1te. J Maksimalan bro} poena: 100 ' l Neuvetban: 20+ Napredan: 40+ Ekspert: 90+ I L ...................... ...., ...... .._.._ ..... . .... . .,...., . ...............~ ....... --_...... ...... ~-...

r~~-;~·~:-;;~;--···------·-•n•-··-----~--··1

I Ako osecate da ste spremni, sada mozete pokusati da zapam- : tite svoj prvi spil karata. Pratite instrukcije date u predhodnoj · vdbi, samo Ce ovaj put biti potrebno da isplanirate putovanje I

; od 52 odmorista i podelite ceo spil karata. Mozete da pratite ! : svoj napredak tako sto cete meriti vreme. Tokom sledece ce- l I tiri nedelje potrudite se da zapamtite spil za manje od 15 mi- I I nuta. Na kraju, vezbanjem, trebalo bi da prevazidete barijeru I I od 5 minuta. : L........: ........ __... ... -c-.-..-~~·~,__-........__. . ..................... ........-: • .,.~ .... J

118

Tehnike efikasnog pam6en1a

Korak 35

Kako da postanete iivi kalendar

Ako mi neko spomene bilo koji datum iz poslednjih par vekova, ja iste sekunde mogu da mu odgovorim na koji dan u nedelji pada taj datum. Na primer, ako neki par kaze da se vencao 13. februara 1953. godine, ja mogu u momentu da im kazem da je to bio petak. Otkud mi takva sposobnost?

Godina, mesec i dan su jednaki skupu koordinata koji su me doveli do ,,mesta" koje otkriva dan u nedelji. Kao i obicno, s vremena na vreme koristim temu tri kljuca memorije - asocijaciju, lokaciju i imaginaciju - kao vodice. Matematicka objasnjenja koja stoje iza tih kodova prevazilaze okvire ove knjige, ali verujte mi -oni stvarno odlicno funkcionisu!

Razlomim datum na sastavne elemente - godinu, mesec i dan - i svakom elementu dam jednocifreni sifriran broj, izmedu 0 i 6. Potom koristim te brojeve da izracunam dan u nedelji za poseban datum za koji mi je postavljeno pitanje.

KODOVI GODINA Podelio sam sistem sifri za sve godine od 1800. do 2099. Po

~ecemo sa godinama od 1900. do 1999. Prvo biram sobe u mojoj kuci. Svakoj sobi dodeljujem broj izmedu 0 i 6. Buduci da basta nije soba, ja tom prostoru dodeljujem nulu. Potom postavljam svaku godinu u posebnu sobu (pogledajte tabelu). Da biste zapamtili ove sifre godina kombinovacete lokaciju sa Dominik sistemom ka-

119

Dominik O 'Brajan ---------------

ko biste svaku godinu vizuelizovali kao osobu u posebnoj sobi na velikom prijemu.

SISTEM: Kodovi godina

SPAVACA SOBA: KOD 1 KUHINJA: KOD 5

1901, 1907, 1912, 1918, 1929, 1904, 1910, 1921 , 1927, 1932, 1935, 1940, 1946, 1957, 1963, 1938, 1949, 1955, 1960, 1966, 1968, 1974, 1985, 1991, 1996. 1977, 1983, 1988, 1994.

GOSTINSKA SOBA: KOD 2 RADNA SOBA: KOD 6

1902, 1913, 1919, 1924, 1930, 1905, 1911, 1916, 1922, 1933, 1941 , 1947, 1952, 1958, 1969, 1939, 1944, 1950, 1961, 1967, 1975, 1980, 1986, 1997. 1972, 1978, 1989, 1995.

KUPATILO: KOD 3 BASTA: KOD 0

1903, 1908, 1914, 1925, 1931 , 1900, 1906, 1917, 1923, 1928, 1936, 1942, 1953, 1959, 1964, 1934, 1945, 1951 , 1956, 1962, 1970, 1981 , 1987, 1992, 1998. 1973, 1979, 1984, 1990.

DNEVNA SOBA: KOD 4

1909, 1915, 1920, 1926, 1937, 1943, 1948, 1954, 1965, 1971, 1976, 1982, 1993, 1999.

Mesto vaseg prijema bi trebalo da se sastoji iz ~est soba i baste. To ne mora biti vasa kuca, ali svaka oblast mora biti jasno razgrani~ena i imati poznate asocijacije: namestaj , slike, prozore, i tako dalje .

120


Primenite sistem broj-oblik da biste zapamtili brojeve svake sobe. Dakle, zamislite kako se stap za golf naslanja na neke police ia knjige u vasoj radnoj sobi kako bi vam to pomoglo da zapamtite da je radna soba kod broja 6.

Sledeca etapa se sastoj i u tome da svaku godinu preobrazite u osobu i proverite gde j e svaka osoba smestena. Ako ste ulozili vreme u to da naucite Dominik sistem za brojeve od 00 do 99, onda cete raspolagati listom od 100 osoba, pa cete tako biti vec na po la puta do cilja. BuduCi da su sve godine iz dvadesetog veka, potrebno je da preobrazite samo dve poslednje cifre u osobu, a potom zamislite kako ona izvodi sebi svojstvenu aktivnost u prostoriji vase kuce, koju ste joj dodelili i ozna6li.

To ce vam dati broj koda (izmedu 0 i 6) godine za koju vam je postavljeno pitanje. Dakle, ako vam neko bude rekao da je roden 1968. godine, zamislite kako Son Koneri (68=SK) iz svoje spavace sobe gleda kroz teleskop, sto vam daje vas kod 1.

KODOVI VEKOVA Mozda biste zeleli da odete jednu etapu dalje izracunavajuci

datume iii iz 19. veka ili 21 . veka. Da biste izracunali bilo koji datum u nedelji iz ovih vekova, jednostavno izvedite uobicajeni proracun - to jest, dodajte zajedno datum meseca, kod meseca i kod godine (bice potrebno da procitate tekst sve do kraja strane 124 da biste naucili kako da to ucinite). Kad budete stigli do vaseg konacnog zbira (pogledajte stranicu 124), bice potrebno da dodate i drugi broj - koji ja nazivam kod veka. Dodajte 2 za godine od 1800. do 1899. Dodajte 6 za godine od 2000. do 2099. Potom nastavite da izracunavate na uobicajen nacin.

KODOVI MESECA Druga etapa operacije se sastoji u tome da naucite numericke

kodove za mesece. Evo spiska brojeva za svaki mesec: Morate da dodete do takvog nivoa da momentalno znate kod

za svaki mesec. Najbolji nacin da to uradite jeste da pronadete imaginativnu vezu izmedu svakog meseca i njegovog ~ifrovanog broja. Koristite memorijske tehnike u onim slu~ajevima kada je to neophodno. Na primer, januar je prvi mesec. Februar me navodi da

121

DominikO'Brajan --------------------------------~

SISTEM: kodovi Meseca

Januar 1 Februar 4 Mart 4 April 0 Maj 2 Jun 5 Jul 0 Avgust 3 Septembar 6 Oktobar 1 Novembar 4 Decembar 6

mislim na cetiri. Kad kazem mart mislim na m.adiranje napred. April me podstice na to da mislim na aprilske pljuskove i zamisljam kako okrugle kisne kapi padaju na mene (oblik cifre nula).

Maj mi nagovestava dvostruki izbor: da neko mou ili ne mote nesto da uradi. Jun mije nalik na damu po imenu Dmn koja nosi suknju koja lici na udicu u obliku slova S (oblik broja 5). Juli mi zvuci pomalo kao rec jewel, 14) tako da ja zamisljam dragi kamen koji je okruglastog oblika ( oblik cifre nula).

Avgust me asocira na prizor kao da duva vetar,15) koji prevrce 1ri suncobrana na plazi (jer se u avgustu odmara mnogo ljudi). Sesti septembar je rodendan mog rodaka. Postoji samo jedan mesec u godini - Oktobar - koji pocinje slovom 0. Novembar mi stvara pomisao na momaricu (navy). Zamisljam kako se momar

SISTEM: Kodovi dana

Nedelia 1 Cetvrtak 5 Ponedeliak 2 Petak 6 Utorak 3 Subota 0 Sreda 4

14) Na engleskom rec jewel (dfuel) znaci dragi kamen. (Prim. prev.)

15) Igra re6: Na engleskom se rimuju August i gust, pri cemu gust znaci nalet vetra. (Prim. prev.)

122

Tehnike eflkasnog pam6enja

penje uz jarbol na kojem vijori jedro ( oblik broja cetiri). Kada se setim decembra, taj mesec me podseca na Bozic. Zamisljam kako slon surlom drzi jelku (oblik broja 6). Naravno, moje veze ne moraju funkcionisati u vasem slucaju - sto zna6, da bi trebalo da osmislite sopstvene.

KODOVIDANA I sada sve sto vam preostaje jeste da naucite kodove dana. Sve

sto bi trebalo da znate je da nedelja po6nje danom nedelja, otuda 1 i zavrsava se subotom, koju cete predstaviti nulom. Da biste

...... ~ ........................ ~ ....... ., ............ ~ .... ~~ .. ---... _..--._._..,.._9!9 .................................... (11

f vEmA: Korucenje kOda u otkrivanju dana u nedelji i i Sada moute da izrammate bilo koji dan u nedelji. Dodajte za- !

I jedno datum u mesecu (poh> oduzmete 7-ice), kod meseca i kod godine. Ako je zbir vi!e od 7 - na primer, 9 -jo§ jednom, oduzmite koliko god moute 7-ica, i ostaje vam 2: ponede-

1. ljak. Pogledajmo sada kako sam ~unao dan tog ven~ja I 13. februar 1953:

I I t

I i I • I

I • •

1 Datum meseca: 13, oduzmite 13-7 2 Kod meseca februara 3 Kod godine 1953 = (5-P; 3-N) Pablo Navaro

(igra ko§arku u vdem kupatilu) 4 Zbir 5 Oduzimanje 7-ca, preostaje 6 6 Koji je §esti dan u nedelji?

- 6 - 4

- 3 = 13

Odgovor: Petak, 13. februar 1953. godine bio je petak.

Sada koristeci gore prikazane kodove, proverite da Ii mozete da izracunate kog dana u nedelji ste rodeni vi ili neko vama blizak.

. . • : • t

i • • • • • • : j

...... - ... - . ........... - ••• -· -~,....._.-~ .. -----··~· .._. .... _ ... _ ... _ .......... __._ ........ ---..-=--

123


~ Jzral!unavanje prestupnih godina i drugih vckova -i

( Ako je u sve to uklju~ena i prestupna godina, u tom slu~aju morate da sprovedete malu izmenu u va~im prora~unima, ali samo ako datum pada izmedu 1. januara i 29. februara. U tom slu~aju, oduzmite 1 od va~eg zbira pre nego ~to oduzme-te 7-ce. Ako je datum prestupne godine izvan perioda janua-ra i februara, izra~unajte sve na uobi~ajen na~in.

I Nemojte zaboraviti, za dan iz 19-og iii 21-og veka, potrebno

I je da dodate kod veka (pogledajte stranicu 121) nakon Koraka 3).

- - J otkrili va~ kod dana, sledite prora~une u ve~bi prikazanoj na prethodnoj strani. Na primer, ako je v~a zavr~na cifra 15, oduzmite onoliko 7-ica koliko mo~ete i pogledajte ~ta vamje preostalo. Dakle, oduzmite 14 od 15, ostaje 1 - kod dana za nedelju.

124


Korak 36 Kako da zapamtite istorijske

datume

Dominik sistem u kombinaciji sa tri kljucna principa pamcenja - asocijacije, lokacije i imaginacije - mozemo da koristimo da bismo zapamtili posebne godine u dvadesetom veku. Sve sto bi trebalo da uradimo jeste da preobratimo brojeve u litnosti i aktivnosti i da ih povezemo sa dogadajima:

1 Neka opisi samih dogadaja nagoveste kljucnu memorijsku sliku.

2 Pogledajte datum i pretvorite dve poslednje brojke u inicijale osobe, koristeci Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33). Ne morate da pretvarate dve prve cifre buduci da znate da su svi datumi iz dvadesetog veka.

3 Kombinujte kljucnu memorijsku sliku sa osobama i njihovim aktivnostima kako biste formirali mentalnu predstavu koja povezuje dve informacije.

Vezba na sledecoj stranici predstavlja 15 znacajnih godina iz dvadesetog veka. Iskoristimo tri gore prikazana koraka da bismo zajedno zapamtili prvi datum sa spiska. Prvo, dogadaj mi nagovestava jednostavnu sliku coveka koji koraca po povrsini Meseca. Dru go, koristeci Dominik sistem, poslednje dve cifre godine 1969.

125

DominikO'Brajan --------------------------------~

pretvorite u inicijale SG. Dakle, ja zamisljam ~eli Gudman (plivacica), kako bezi od dinosaurusa, dok prvi put pliva po povrsini Meseca. Sada su dogadaj i godina neraskidivo povezani u mentalnu sliku, koja se duboko utisnula u moje pamcenje.

·--· ....... _......,_....-..:.:9••• ~·-··· ······ ....... -._.,.~ .. ....-........ ~--... ~· ................. _..~ ... ...--.,...,.,..... . ' • • i VE.tBA: Istorijski datumi dvadesetog veka i ~ Koristeci metod koji smo upravo primenili u ve!bi, posvetite i ¢ ! pet minuta pamcenju spiska od 15 dogadaja i godina: l I DOGADAJ GODINA I · Prvi oovek na Mesecu 1969 · f R··>C . b linsk 'da 1989 :i• , .lmen1e er og zt ~

; _AD_era __ V_o_ter~g~~~·t ____________ 19_7_2 ____ i ! Nukleama proba na Bikinima 1946 i ! Atentat na Mahatmu Gandija 1948 I ~ _Po_~_e_ta_k_ra_ta_na_F_o_kl_an_ds_ki_·m_o_s_trvima_· _____ 19_8_2 ___ 1 i ~P~oto~nu~c~e~T~1~·tan~ik~a:._ _________ ~19~1~2~---!

: • .

~O~tv~aran~~d~e~en~g~le~sko~g:;,...=kan~a~la~L~am~a~n§~ _ _ _ ___!.19~9~4~---! Kubanska ratna kriza 1962 ; ----------------------~, Zemljotres u San Francisku 1906 • -~.___-------------------~;

Jurij Gagarin je prvi ~ovek u svemiru 1961 i _ _...._____,..._~..__...__ _______________ ~, Smrt Elvisa Prislija 1977 • ------~---------------~: Otkrice penicilina 1928 · =A=VI=·o=ns=ka===ne=s=re=c=a=k=o=d=Hin=·==d=en=b=ur=g=a==========19=3=7=======! _E_ru~p_c_ij_a~p_lan_in_e_S_v_e_ta_H_e_lena _______ _ l9_8_0 ____ :

Sada se usresredite na godine i proverite koliko njih mozete i da se setite - zapisite odgovore u vasu beleznicu. i

I

Rezultati: Jedan poen za svaki tacan odgovor. Maksimalan bro) poena: 15 Neuvezban: 3+ Napredan: 7+ Ekspert: 14+

I ~ : I

i • • • : • • %..:e.--•---••••••·•r•-~••:••r .. --...--__._,...,.__..:•:«:r9:--e::ei:..,.;a••--•••...,.,....•-.,... ... ·«:-=-•_....~_.._.._ . %

126


Korak 37

Telef onski brojevi i vaini datumi

Ako ste koristili Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33), trebalo bi da imate spisak od 100 licnosti, pri cemu bi svaka od njih trebalo da ima svoj skup aktivnosti i dodatni simbol, koji predstavljaju sve brojeve od 00 do 99. Kada jednom budete u stanju da prepoznate bilo koji par brojeva kao osobu plus njene aktivnosti i dodatni simbol, otkricete da sa lakocom pamtite duze nizove cifara.

Svaki par cifara ce vas uvek odvesti do inicijala posebne licnosti. Uz malo redovne vezbe, prepoznavanje dvocifrenih brojeva bi trebalo da vam postane tako lako kao prepoznavanje oblika jednocifrenih brojeva. Na primer, kad god vidite broj 43, automatski cete se prisetiti glumca Dejvida Nivena (DN=43), kako putuje balonom.

U principu, ma koji broj treba da zapamtite, smestite vasu licnost na neko varna poznato i znacajno mesto. Na primer, ako sutra treba da krenete na put, autobusom broj 43, onda iskoristite autobusku stanicu kao prizor za vasu mnemonicku sliku. Mozete zamisliti Dejvida Nivena, iii kako ceka iii kako sam vozi autobus, pri cemu, nema sumnje, u isti mah 6ta scenario za film.

TELEFONSKIBROJEVI Dakle, kako sada mozemo da pamtimo telefonske brojeve pri

menjujuci Dominik sistem sa nekim nama znacajnim i poznatim mestom? Zamislite da zelite da zapamtite broj vaseg obliznjeg frizerskog salona:

127


Broj telefona ftizerskog salona - 226 8357

Verovatno vec znate pozivni broj, tako da vam nece biti potrebno da ga obuhvatite ovim brojem.

Prvo, zamislite kako izgleda salon koji redovno posecujete. Sledece, potrudite se da zapamtite broj koristeCi Dominik sistem kako biste ga podelili u tri para brojeva, koji postaju tri poznate licnosti. I na kraju, za jednocifreni broj mozete primeniti sistem brojoblik:

22 - Bri!it Bardo 68 - SonKoneri 35 - Nelson Pike 7 - Bumerang (Oblik broja 7)

Sada vec imate nesto opipljivo sa cime mozete da radite, a sve sto vam je potrebno je da licnosti povezete tako da formiraju kratak niz.

Na primer, zamislite kako Brizit Bardo puci usne pred ogledalom dok ulazi u salon. Pozdravlja je Son Koneri, koji sedi za prijemnim pultom - gde gleda kroz teleskop. Ona potom prelazi preko celog salona i dolazi do salonske stolice, iza koje stoji Nelson Pike, koji baca bumerang. Redosled kojim susrecete osobe ce vam obezbediti da zapamtite broj ispravnim redosledom cifara.

SLOZENI DOMINIK SISTEM Bilo da je Dan majki, porodicni rodendan iii vasa godisnjica

braka, u pamcenju vaznih datuma se primenjuju isti principi kao i kod telefonskih brojeva. Mesto na kojem se trudite da uskladistite svoju memorijsku sliku trebalo bi da bude povezano sa doticnom osobom. Recimo da vasa rodaka, Dzesika, slavi rodendan 11 . avgusta. Kako to mozete da zapamtite?

Jedanaesti avgust moze da se predstavi kao 11 . 08. koristeci Dominik sistem; Andre Agasi (AA=ll) vodi tok sou emisiju (do-

128


datni simbol Oiivere Kova~evic = 08). Tu scenu mozete zamisliti u stanu va~e rodake. U ovom metodu osoba (Andre Agasi) uvek predstavlja dan u mesecu, a aktivnost ili dodatni simbol, mesec.

Ali, mozda vi datume izr-aZavate obmutim redom - mesec u godini je na prvom, a dan u mesecu na drugom mestu, avgust 11 . U tom slu~aju, vasa li~nost bi bila Olivera Kova~evic (OK=08), koja izvodi aktivnost iii predstavlja dodatni simbol Andre Agasija (AA=l l), zamahuje teniskim reketom. Ovde, osoba uvek predstavlja mesec, a aktivnost ili dodatni simbol, dan u mesecu.

Obratite paznju kako cemo ovog puta formirati slozenu sliku jedne li~nosti i jedne aktivnosti. Jedna litnost obavlja aktivnost one druge. To nazivam Slozenim Dominik sistemom. Naravno, mogli smo zamisliti kako obe osobe izvode svaku od svojih aktivnosti. Medutim, taj scenario podrazumeva vise rada: dve osobe, plus dve aktivnosti. Umesto toga, mi smo scenu ukombinovali u jednu litnost i jednu aktivnost, stvorivsi tako sazetiju sliku, koju je lakSe utisnuti u pamcenje.

, .... ~~·:·~=-~;~~~~-~~~:k·~~ -- ., ~ Dole je prikazan spisak dvadesetocifrenih brojeva slou- i l nib nasumimo, i grupisanih u parove. Z-amislite svaki par kao i : osobu plus aktivnost ill dodatni simbol. Pretvorite cifre u slo- l l va, Ito ce vam dati inicijale osobe iii njene aktivnosti iii do- ; • • datnog simbola. Nema potrebe da bilo §ta zapisujete. Vet.- t ( banjem, ovaj proces bi trebalo da postane automatski. I ' ; I ~ ~ ~ i :..._ .. __ .......... __ .......... -.. -·-·---·-· ·---·--------·-· ·-,.·-·-----1

129

Dominik O'Braj an

1----·---· .. ·-· --~- ......... ...-. ···--, c

I , .

76 16 61 68 97 33 42 88 36 27 I : 96 08 20 59 10 77 30 04 65 83

06 52 35 00 55 81 99 26 03 '

53 1 •

i 89 72 57 32 07 51 49 73 39 43 I

I • I 62 60 12 56 31 05 75 82 66 8s I • i l .

84 ! •• 21 09 29 80 34 95 41 90 67 I • • . • 11 ! i.

17 87 71 25 58 47 44 28 63 . . . • 40 I I 94 79 01 74 38 18 23 70 91

~ ;

93 i • 86 15 92 46 22 19 24 48 69 I

! i • • 54 i ' 98 37 64 14 45 02 50 78 13 :

t •

i t • t i t .. AWA·~~,_..__... ........... -~...,.,....~---· ............

130


Korak 38

Kako da zapamtite vesti

Novine su znacajni izvori svakodnevnih i nedeljnih informacija pomocu kojih mozete da vezbate vase tehnike pamcenja. Izazov proistice iz ciste raznolikosti materijala koji prufaju - na jednoj strani, detalje o velikoj prevari, na drugoj predloge za novi viseci most rekordne dl1Zine, a na drugim izvestaj o spomim teritorijalnim granicama izmedu dve drZave.

Novine, po svojoj prirodi, prate razvoj dogadaja iz broja u broj - mada ne nuzno - velikom doslednoscu. Price mogu da preovladuju u novinama nedelju dana ili nesto dufo, da bi potom nestale, i ponovo se pojavile sa prikazom novog pravca razvoja dogadaja nesto kasnije, do kojih datuma mofomo zaboraviti neke delikatne podatke prvobitne price.

Vezba koja je pred vama uvezbava vas u tome da pratite i da uspete ponovo da se prisetite novih tekstova - koristeci posebno metod putovanja i lancani sistem pamcenja. Tipicni novi tekstovi sadrZe datume, imena (posebno stranih lidera), politickih partija, stranih udmzenja, statistike i tako dalje. To vas postavlja pred izazov da iz vaseg repertoara odaberete najprimereniju tehniku koja ce vam pomoci da zapamtite sve ove razlicite tipove podataka. Usvajanje ovih osnovnih cinjenica ce vas podrobnije informisati i upoznati sa sirim kontekstom price.

Isto tako, mogJi biste da uzmete finansijske novinske izvestaje da biste testirali vasu sposobnost da zapamtite nasumicne brojeve. Ili, ako ste ljubitelj sporta, mogli biste pokusati da zapamtite tabele liga sportskih timova.

131

Dominik O'Brajan

VE1BA: Izvamedan novinski izve!ltaj •· 1 Ovaj metod ce vam pomoei da .zapamtite i.stalmuta mesta brojnih novinskih tekstova, onakvim kakvi su objavljeni u

J novinama.

i 1 I I ;

I

Pokusajte, recimo, sa tri zasebne i razli~ite pri~e, stare najmanje mesec dana ili koje su jos uvek aktuelne i redovno se objavljuju u novinama. Dodelite relevantno putovanj e svakoj pri~i, na primer, mogli biste da osmislite ekolosku pri~u u vas obli:Znji park. Pokusajte da izaberete putovanja kojima mozete da dodate jos neke etape ako se za to ukaze potreba. Na primer, mozda bi se poslednja etapa vaseg putovanja mogla nadograditi na prvu etapu vaseg putovanja u rekreativni centar.

I i

2 Dok citate clanak, odvojite nevafue informacije od sustinski znacajnih. Usredsredite se na sporna pitanja, cinjenice i dogadaje koje smatrate sustinskim delom clanka.

I 3

I !

I 4 • i ; •

l 132

Zapamtite podatke koristeci posebne tehnike: na primer, tehniku pamcenja imena i lica ljudi (Korak 16), Dominik sistem za datume (Korak 37, strana 128), memorijsku tehniku pamcenja zemalja i glavnih gradova za nazive mesta (Korak 18), i za citate (Korak 27), i tako dalje. Ukomponujte ovaj podatak u jednu jedinu scenu - na primer, politi~ara, kako u odredenom trenutku i mestu ddi govor. Po- !. tom smestite tu sliku u jednu jedinu etapu vdeg putovanja. :

Svaki put kad budete pro~itali drugi clanak o vasoj temi, prvo izvrsite pregled vaseg putovanja kako biste proverili da Ii jos uvek pamtite podatke koje ste poslednji put utisnuli u svoje pamcenje. Kada novinska prica jednom krene svojim tokom, priddavajte se ,,pet pravila" (Korak 30) da napravite reviziju i utisnete informaciju u svoje pamcenje tako da je pamtite du go.

i I i


Korak 39

Kako da zapamtite dobitnike Oskara

Ako ste ljubitelj filmova, mozda SU vam poznati dobitnici Oskara u proteklih nekoliko godina. Medutim, da Ii biste bili u stanju da navedete ta~no godinu kada je jedan od tih filmova osvojio Oskara? Pogledajte spisak dole navedenih najboljih trideset filmova sa dodele Oskara od 1971. do 2000. godine. Kako biste mogli da zapamtite datume i naslove?

SPISAK: Trideset najboljih filmova sa dodele Oskara od 1971. do 2000.

Francuska veza Kum taoka Kum II deo

Let iznad kukavicijeg gnezda

Roki Eni Ho/ Lovac na Jelene

1971 Vod 1986 1972 Poslednji car 1987 1973 Ki§ni covek 1988 1974 Energicna gospodica

Dejzi 1989 Pies sa vukovima 1990

1975

1976 Kad jaganjci utihnu 1991 1977 Neoprostivo 1992 1978 Sindlerova lista 1993 . .. .

133

Dominik O 'Brajan ------------- ---

Kramer protiv Kramera 1979 Forest Gamp 1994 Obicni Jjudi 1980 Hrabri u srcu 1995 Vatrene koc1je 1981 Engleski pacijent 1996 Gan di 1982 Titanik 1997 Vreme neinosti 1983 Zaljubljeni Sekspir 1998 Amadeus 1984 Americka Jepota 1999 Izva.n Afrike 1985 Gladijator 2000

• .,.,...~----·~sm.,..__..,. __. .....

i I VEtBA: Trideset najboljih filmova koji su dobili Oskara f 1 Da biste zapamtili listu trideset najboljih film.ova sa dodele i ; O~ na prethodnoj i ovoj strani, sve Ito vam je potrebno f 2 jeste da osmislite putovanje koje se sastoji od 30 etapa. Ako i

I. je to informacija koju biste mo!da !eleli trajno da zapamtite, t ja vam predla!em da osmislite putovanje samo u tu svrhu - I I na primer, upravo jedno takvo putovanje koje po~inje u i

I va!em obli!njem bioskopu. I I Dole je navedeno deset prvih etapa putovanja. koje bih ja ; i obicno koristio da uskladistim prvih deset filmova: '

I I ! 1 Kancelarija 6 Bioskopski projek.tor i

2 Tezga sa kokicama 7 Prostorije za predah t

3 Bioskopsko platno 8 Bar f 4 Prvi red 9 Krum.a vrata i 5 Poslednji red 10 Taksi stanica i

Ja bib eventualno profaio svoje putovanje kroz grad. I u svo- I I joj glavi bih zabelezio petu, desetu, petnaestu, dvadesetu, i

dvadeset petu i tridesetu etapu. To jest, poslednji red, taksi i ., stanicu, j tako dalje. A uskoro cete videti i zasto. · i . . . ~

i ~-'6 -.--:1 Id ·~~ ............ 9le"" .......... t9-1.9' .... '9 9!••111 ... --·™··~~---~ .... ~l

134


r P~t~: ~;~apa:~:;:tu-:ajboljih film:va pretv;~j~ci svak:--1 • film u kljucnu memorijsku sliku i nakon toga svaku od njih · utisnuo u razlicitu etapu putovanja. Dakle, u ptvoj etapi bih i

zamislio kako mi neka osoba sa francuskim akcentom izdaje II kartu. U drugoj etapi, zamislio bib kako kum kupuje kokice. · U trecoj fazi, zamislio bih kako ogromna osa leti ispred I bioskopskog pJatna, i tako dalje.. I

I Mozda ste zapazili da u ovom slucaju, za razliku od onog i kada smo ucili godine istorijskih dogadaja (pogledajte Korak i 36), nema potrebe da koristimo Dominik sistem da pret- i

; varamo godine u licnosti. Razlog tome je sto znam da filmovi I j prate period od 1971. do 2000. godine, tako da Ce veC samo : O putovanje ucvrstiti redosled u mom umu. !

Zapazio sam da izvesne etape duz moje rute - poslednji red i bioskopske sale predstavlja 1975., da je taksi stanica 1980. I godina, i tako dalje, sve do 2000. godine, tridesete etape mog t putovanja. To mi omogucava da izracunam svaku godinu u l:.

meduvremenu, jer se podudara sa filmom jednostavno zah- • I valjujuci sistemu pamcenja na preskok, odnosno memorisa- : t nja samo kljucnih etapa duz putovanja, bez potrebe <la pro- ! I jurim kroz titavo putovanje od po~etka. I I·. A sada osmislite sopstveno putovanje. Poput mene, i vi is

mozete poceti od v~eg lokalnog bioskopa i mozda prosiriti I f rutu kroz grad, iii mozete odabrati potpuno drugacije puto-

1 I vanje. Ne zaboravite da posebno obratite paznju na petu, f : desetu, petnaestu, dvadesetu, dvadeset petu i tridesetu etapu. I

~.· I ; Sada prepisite godine u vasu belefuicu i pokusajte da pored i· njih zapisete odgovarajuci film koji je proglasen za najbolji. f = ;

li Rezultat Jedan poen za svaki tacan odgovor. i

Maksimalan broj poena: 30 j Neuvezban: 5+ Napredan: 24+ Ekspert: 29+ I

~ ~ ~ f ., - ... · ·····~;-- . --.--..:...... • ... ..-.... •• - .... .........,,...,J

135


----------·----' ·---------------~1 i

lsto tako, mozete zamoliti prijatelja da vas testira, birajuci godine nasumi~no kako biste mogli da se vezbate u tome da na preskok zapamtite, pre svega, klju~ne etape duz vaseg putovanja u okviru kojeg treba da se prisetite godine koja je u pitanju.

136

_J


Korak 40

Kako da zapamtite stihove

Svrha ritma i rime je u tome ~to ima znacajan udeo u tome da stihove ucini laksim za pamcenje. Koristimo frazu , ucenje napamet", koja je prikladna: ako zaista cenimo poeziju - ako neku pesmu osecarno i razumemo i osluskujemo njenu melodiju - verovatno cemo je Iakse nauciti od reci do re~i onda kada pokusamo darecitujemo stih iii u sebi ili pred drugirna. Ali, n.aZalost, ucenje napamet je nesto sto tek malom broju nas pada lako.

U ovom koraku cu vam pokazati kako metod putovanja mo~e da varn poslufi kao efikasno pomocno sredstvo da zapamtite stihove. Kada biram putovanje pomocu kojeg cu zapamtiti stihove pesme, otvoreni prostor mi se cesto ~ini kao najbolje mesto. To je zbog toga sto stvaram nekoliko kljucnih slika sa svaku etapu svog putovanja, pri cernu mi otvoren lepo ureden i prazan prostor omogucava da ih nesmetano razvijem.

Ideja se sastoji u tome da izvesne reci iz svakog stiha pretvorim u kJjucne slike koje se mogu povezati i potom u glavi .,smestiti" dl!Z svake etape putovanja.

Vezbe na sledecim stranama ce varn omoguciti da isprobate ovu tehniku na sebi. Kod svakog stajalista tokom vaseg putovanja uverite se da ste stvorili asocijaciju izmedu lokacije i prve rec3i u stihu pesme, plus stvame teme stiha koju poku§avate da zapamtite. Ovo je vefba koja zahteva oprez jer u sebi sadrii zac3koljicu, i u zavisnosti od slo~enosti posebnog stiha, mozda cete morati da osmislite i nekoliko kljucnih sli.ka koje ce vas podsecati na stih. od rec3i do reci. Ali, nemojte da panic3ite. Ja cu vam pomoci da zapo~nete.

137


i....._ ......... _ _.,...._....._, -w~~------------------, • 1 VBmA: Pam6enje stihova poezije

i 1 Pro~itajte sledecih 14 stihova poezije - soneta - i izaberii te putovanje od ~etrnaest etapa sa lokacijom koja je rele! vantna za pesmu. ! i • : i ~

i ' • ~

I c i • . • : . . . • . . l . • = . •

i 2

ODA ZAPADNOM VETRU od Persi Bis Selija

0 divlji zapadni vetre, jesenjeg bica dahu, (7) Sto nevidnim prisustvom lisce razgonis svelo, (6) Da bezi ko dusi pred carobnjakom u strahu, (8)

Susicavo-rumeno, tamno, fuckastobelo, (4) Bas kao mnostvo neko sto kuga potamani ! (7) 0 ti, cije je ko}o U zimski San ponelo (9)

Seme sto ima krila da ko les pokopani (8) U grobu lezi svome sve dokle sestra tvoja, (8) Azumo Premalece, sviralom ne obznani (5)

Dolazak snenoj zemlji, pa iz njenog sloja (7) lstera mio behar na zracne pase svoje, (7) Mirisom ispuni do obiljem zivih boja! (6)

Divlj1 duse sto svud je bice prisutno tvoje, (8) Koji rusis i stvara8, o, pocuj reci moje! (8)

Ukupan broj reci (98)

i 2 Posvetite 15 minuta tome da zapamtite sto vise re~i moze-! c te iz ptvih 14 stihova pesme. > > ~ !--· ~-~......,._-...-~

138

I I

t s

I I

i I I t I

i i • f . J


-..~ ............ -~~-----·-'------------·----~

3 Na po~etku va.Seg putovanja, zamislite veliki prsten ili I obrut ispred vas. To ce vam posluziti kao pouzdan klju~ i

za ,,O", prvu re~ prvog stiha. Da bi vas nesto podsecalo na j sam stih, izaberite klju~nu sliku iii scenu koju smatrate Ii najreprezentativnijom - mozda kauboja sa divljeg zapada i nalet vetra? Sjedinite kljufne slike i smestite ib u prvu i etapu vaseg putovanja. Dakle, moja polazna ta~ka jeste je- , senji prizor koji ugledam na u~ u par~ gde zamisljam i veliki obru~ kroz koji moram da prodem da bih video ka- 1

uboja sa divljeg zapada kojeg iznenadni nalet vetra podi- i ze kanebu. !

4 U drugoj etapi, formirajte sledeci okidat za pamcenje sti- I ha. Na sta vas asocira re~ ,.Ti" (,, Thou'')?16) Mozda vas

I re~ navodi da pomislite na ,,poboznog,, propovednika. Za-

1

mis lite sliku propovednika koji boda po svelom Ii.Seu, ko- i:,

je su~ti pod njegovim npgama da bi vas to podsetilo na sa-drzaj drugog stiha pesme. ~

I i I S U trecoj etapi, mogli biste da izaberete alfabetski sistem , I pameenja (Korak 14) da vas podseti na kljucnu memorijsku l i rec sledeceg stiha ,,da bezi,,. Zamislite Romea i Juliju iz , i drame Romeo i Julija kako voze kola, on juri grupu duho- i ! va, koji beze od carobnjaka (,,pred ~arobnjakom"). I tako " i dalje. Kada jednom budete zapamtili svih 14 stihova, pro- i : verite koliko mozete da ih se prisetite u svojoj belefuici. I

Rezultat Dodajte bro} tacnih reci kojih ste se setili. Dodelite je-I dan poen za svalru rec. I ! Maksimalan broj poena: 98 I

!:'~~~~an: 10~- Napredan: 34+ Ekspert: 90 + J 16) U originalu se navodi rec thou, koje u prevodu na srpsk1 jezik

nema. Zato se ovaj primer odnosi samo na originalan tekst. Inace rec thou znaci ti, ali je to verzija koja se upotrebljava uglavnom u crkvenoj literaturi, zbog cega je autor ove knjige dovodi u vezu sa svestenikom iii propovednikom. Prim. prev.

139

v

Skola pamcenja za napredne ucenike

• Korak 41 • Korak 42

• Korak 43

• Korak 44 • Korak45 • Korak 46

• Korak 47

• Korak 48 • Korak 49 • Korak 50 • Korak 51 • Korak 52

I

Metod rimske sobe Kako da zapamtite istorijske datume i vame dattune u buduC.nosti Kako uskladiltiti memoriju unutar .. memonJe Kako da zapamtite biname brojeve Kako da zapamtite rOOnilc Kako da zapamtite vile §pilova karata Kako da zapamtite sve ljude prisutne u prostoriji U zdravom telu, zdrava memorija Kak:o pobediti u kviz igrama lgre koje izo!travaju vale pamcenje V dbe pam.Cen.ja brojeva K.oliko dobro sada pamtite?


S ada kada ulazite u zavrsno poglavlje ove knjige pravi je trenutak da napregnete svoju memoriju do krajnjih granica. u nekim od koraka cete konsolidovati i prosiriti

tehnike koje ste vec naucili - na primer, u Koracima 41 (Metod rimske sobe) i 43 (Kako uskla.distiti memoriju unutar memorije), nau~icu vas prosireni oblik metoda putovanja kak.o bi povecao kapacitet za vasa putovanja. A u Koraku 46 cu vas nau~iti k.ako da zapamtite vise spilova karata, koristeci slo~eni Dominik sistern.

Pruzice vam se sansa da pokusate da se uhvatite u kostac sa nekim od izazova koji su se pojavili u okviru Svetskog sampionata u parncenju, kao sto je test binamih brojeva. Te vezbe SU prili~

no te§ke, ali uz pomoc mojih novih, naprednih tehnika - kao sto je moj jedinstveni sistem binamog koda (Korak 44) za ucenje nizova binarnih brojeva - siguran sarn da cete biti impresionirani sobom.

U nekoliko poslednjih koraka ovog pogJavlja, pruZam vam igre i savete koje ce izostriti vasu moc pamcenja, a tu su, takode, vezbe ponovnog pregleda - kako biste mogli da obnovite vase brojne memorijske tehnike. Vase vezbanje cete zavr~iti nekim kratkim testovima iz Koraka 52 da biste videli koliko se vasa sposobnost pamcenja unapredila od prvog koraka.

142


Korak 41

Metod rimske sobe

U Koraku 10 pamtili ste spisak deset zadataka koje ,,treba obaviti", koristeci metod putovanja po kuci ili stanu. Da H ih jo~ uvek pamtite? Pozvati telefonom veterin.ara, popraviti naocare za sunce, ispeci kolace ... . i tako dalje.

Ako mozete da se prisetite spiska to je verovatno zbog toga sto jos uvek mozete da se setite prvobitnog putovanja od 10 etapa po v~oj kuci. Koristeci isti broj soba, sada cu vam pokazati kako u putovanje od 10 etapa mozete da smestite pet, deset, pa cak pedeset i vise stvari. To funkcioniSe kombinovanjem metoda putovanja sa rnetodom rimske sobe.

Metod rimske sobe funkcionise tako sto koristi razlicite predmete iii posebne delove sobe kao kuke ili klinove koji zahvataju i povezuju informaciju koju zelite da zapamtite: to biste mogli nazvati putovanjem u putovanju. Dakle, kod prvog odmorista duz puta po kuci - ulaznih vrata - mogli biste da birate sledecih pet mini-odmorista: prag, postansko sanduce, zvono, kvaku na ulaznim vratima, i ragastov. Do bra idej a je da se odlutite za dosledno putovanje po svakoj sobi iii oblasti. Drugim recima, pet predmeta bi uvek trebalo da imate na umu u, recimo, pravcu kretanja kazalj~e na satu.

Ako ste trenutno u sobi, gledajte unaokolo sleva na desno. Koliko predmeta mozete da izbrojite? Mozda su tu sto, stolica, prozor televizor i dve ili vise slika na zidu. Ako malo bolje razmislite o tome, tu je verovatno stotine ako ne i hiljade komada namestaja, aparata; drangulija, kuhinjskih aparata, knjiga, i tako dalje,

143


koje biste mogli da upotrebite za to da ih pove~ete sa spiskom od sto pojmova.

VF.mA: Rimska soba U sledeCoj vefbi Cete videti listu od SO stvari za kupovinu (na ovoj i sledeCoj strani}, koju eu vas zamoliti da zapamtite tako

I Ito Cete na svaku stvar baciti pogled samo jednom. Nema po, trebe za tim da prolirite postojeee putovanje od deset etapa

po kuCi. Umesto toga, izaberite pet predmeta, komada namei ~ja ill malih povrlin.a iz svake sobe, da biste poveeali kapa-1 citet memorije za podatke na SO.

I Kada jednoro pripremite putovanje od 10 odmori.Sta, svako sa pet mini-odrnori§ta, i uverite se da znate 50 mesta pravilnim

j redosledom, tada vam nece biti potrebno vi§e od 15 minuta da

I :::::::;:~: :::::: :j:~:::~~~j::~::.:e-1 du stvari i predrneta u va~oj kuci, ali u isti mah pazite i na to ~ da ne dodete u isku§enje da se vratite i ponovo utvrdujete ve-

! i I

ze kako biste ih u~vrstili u svom pamcenju. Yerujte u svoju imaginaciju, jednom re~ju, imajte poverenja u to dace kombinacija putovanja i primene zami~ljenih asocijacija u~vrstiti 1 ovaj spisak direktno u va§e dugotrajno pamcenje. Tek onda i! kada budete dosli do kraja trebalo bi da ponovo pregledate spisak kako biste oja~ali veze koje ste uspostavili . .

; l. f ~OPING LISTA

i 1 Zasadena 5 Kobasice 11 Cetkica za zube t .: biljka 6 Ku var 12 Makaze I j 2 Vekna hleba 7 Kafa u zmu 13 Baterije •

I~ 3 Lepljiva 8 Mlin za biber 14 Sapun

izolaciona traka 9 Sijalica 15 Igle i 4 Puter 10 Kofer 16 Pumpa za bicikl i

L---------------~~~-----------·-·-~-·-·~J 144

17Vaza 18 Parfem 19 Baletanke 20 Mekane igra~ke 21 Privezak za

klju~eve

22 Olovke 23 CD 24 Pseca ogrlica 25 Cekic 26 Novine 27 Mleko

28 Lale 29 Laptop 30 Kamera 31 Zlatna

narokvica 32 Sladoled 33 Jastutnica 34 Zmaj 3 5 Ca~e za vino 36 Pivo 37 Breskve 38 Jaja


39 Losos 40 Ekseri 41 Korpa od pruca 42 Jogurt 43 Svece 44 Stalak za lampu 45 Stap za golf 46 Mapa 47 Karte za igru 48 Plavi baloni 49 Digitron 50 Crvena farba

Pokusajmo da prodemo kroz prvu etapu zajedno. Na koji na-6n biste povezaJi prvih pet stvari sa soping liste sa. prvih pet mini-odmorista na vasem putovanju? Mogli biste da po~nete zamisljajuci sebe ispred ulaznih vrata, gde se naJazi velika zasadena biljka koju morate da presko~ite. Sledece sto vidite je kako vekna bleba viri iz va§eg postanskog sandu~eta. Vidite da su vasa vrata zalepljena lepljivom izolacionom trakom. Vasa ruka sklizne u trenutku kad pokusate da uhvatite za kvaku, jer je premazana puterom. Kada uspete da otvorite vrata, ugledate par kobasica kako se klate viseci oka~ene o ragastov.

Sada krenite na drugu etapu va~eg putovaaja i smestite sledecih pet stvari na va~ih pet mini-odmori~ta., i nastavite na isti na~in dalje, sve do kraja spiska.

I t A sada proverite koliko stvari mo~ete da se prisetite. Zapisi-1 te u va~u bele:!nicu koliko god mozete viSe stvari, i to praviJ-

1. nim redosledom. Ovo je veoma teZak test, tako da ja ne o~e

kujem da se setite svih 50 stvari.

145


, Rezultat Dva poena za svaku stvar sa soping liste koju ste zapamtili. Maksimalan broj poena 100 Neuvezban 5+ Napredan 22+ Ek.spelt 90+.

146


Korak 42

Kako da zapamtite istorijske datume i vaine datume

u buduinosti

U Koraku 36 smo nautili kako da pamtimo istorijske datume iz dvadesetog veka. Koristili smo Dominik sistem da bismo pretvorili poslednje dve cifre godine u li~nosti. Medutim, ako zelimo da zapamtimo istorijske datume i neke vafue datume u buducnosti (to jest, datume iz drugih vekova), onda bi trebalo da pamtimo sve ~etiri cifre doti~ne godine.

Da bismo u tome uspeli, koristimo slozeni Dominik s.istem (pogledajte stranicu 128) kako bismo godinu pretvorili u jednu slozenu sliku (li~nost, plus aktivnost). Potom, kao u Koraku 36, pronalazim na~in da povezem tu sliku sa dogadajem. Biram klju~ne memorijske slike (iii ponekad re6) iz svakog dogadaja kako bi ih povezao sa godinom. Navedimo primer nekog fiktivnog dogadaja: zamislite da SU 1808. godine simpanze bile prve zivotinje koje SU

uspele da zapamte ~pil karata. Kako bib to mogao da zapamtim? Prvo preobrazavam godinu 1808 u Anatolija Karpova (AK= l 8) kako vodi tok sou emisiju (dodatni simbol Olivere Kova~evic ; OK=08). Potom birarn ldju~nu sliku kako ~irnpanza drzi ~pil karata tako da to reprezentuje dogadaj . Izvodenjem tog imaginativnog procesa, dogadaj i datum kada Se odigrao SU sada tako zivopisno utisnuti u vasu memoriju da cete ih tesko zaboraviti. Pa ipak, kao dodatno pomocno sredstvo koje, pre svega, omogucava da se lako prisetite ovog tipa informacije, mozda cete pozeleti da osmislite putovanje duf kojeg cete postaviti svaki dogadaj .

147

Dominik O'Brajan -------- --------

i ~

f

I I

I . I

vEtBA: Istorijski datumi i datumi iz buduenosti Posvetite pet minuta tome da zapamtite sledeei spisak sastavljen od 15 datnma i :fik.tivnih dogadaja. Ako f.elite, koristite metod putovanja od 15 etapa.

DOGADAJ GODINA 1 Izumljena prva vremenska malina 1911 2 Izumrle brze kamile 1234 3 Lme mvladale svetom 2078 4 Muzifar pojeo sopstveni klavir 1444 5 Otkrivena Atlantida na Jumom polu 1612 6 Najezda f.aba ljudo!dera na Maltu 189.3 7 Cma hobotnica krije tajnu vooite mladosti 1759 8 K.rompiri vredniji od zlata 2023 9 Pariz postao slobodna zona za prevare 1065

10 Po prvi put se pozdravlja sa ,,7.dravo" 1130 11 Bicild koji prifa postao modni hit 1342 12 Oitara upotrebljena kao luk i strela 1276 13 Brest pobedio na izborima u Pemu 2064 14 Otkrice da podzemne eksplozije ne nose

njkalrav rizik 1489 15 Coveka nao:ruf.anog olovkom ubili ~em 1998

Sada prekrijte ovu stranicu i pogledajte koliko dogadaja i go-dina u kojima su se odigrali mo:fote navesti u va.Soj beleznici.

Re:mltat Jedan poen za svaki tatan odgovor. Maksimalan broj poena: 15 Neuvetban: 3+ Napredan: 9+ Ekspert: 14+

148

:I

i

I I

I • I I •

Tehnike efJ.kasnog pam6enja

Korak. 43

Kako stvoriti memoriju unutar memorije

U Korak:u 41 smo videli kako metod rimske sobe funkcioni~e kao putovanje unutar putovanja. On koristi razlie5ite predmete u sobi kao memorijske kuke ili klin.ove da poveZ1l informaciju koju ~elite da zapamtite. Sada cemo sa bilo koje liste koju felite da zapamtite koristiti realne stvari kao memorijske kuke koje treba da pove~u druge stvari koje zelite da zapamtite: drugim ree5ima, uskladi~ticete memoriju unutar memorije.

Uradimo zajedno veoma jednostavan zadatak, koristeci dve nepovezane kolone reti u dole prikazanoj rubrici.

Napravite spisak imena i zami- ..... ------------. s. lite nekoga .koga poznajete - i1i ne-1 ku poznatu li~nost - sa istim imenom u svakoj etapi du~ putovanja. Nemoj-

ROZI KRIS

KAMEN SMEH

te zaboraviti da upotrebite jmagina- ,.__ _________ _.

ciju: ako ne mozete da zamislite nikoga sa imenom Rozi, umesto toga biste mogli da zamislite ~bun ruza. Kada uskladi~tite imena1

izvr5ite ponovni pregled putovanja, samo ovog puta upotrebite svaku osobu kao memorijsku kuku na koju cete zaka6iti rec (iz druge kolone). Dakle, ako smestite Rozi (ili zbun ruza) u prvu etapu va~eg putovanja (recimo v~a ulazna vrata), sada je zamislite kako jo~ uvek stoji ispred vrata, samo ~to ovaj put d.rZi kamen (ili kamen ispod zbuna rufu). u drugoj eta.pi va§eg putovanja, ponovo zati~ete Krisa kak:o vas ~eka, all njega sada zami~ljate nasmejanog.

149

Dominik O'Brajan ---------------

r J------: VEmA: Memorija unutar memorije

I i c J i • ! c i • i f i I f I I ! ' ! I i

PokuAajte sada da 7.apamtite dole prikazan spisak od 20 imena i 20 pojmova, i to svaki put po jedan par pojmova. Kombinujuei metod putovanja sa vdom bujnom mdtom, stvarajte asocijacije koje se lako pamte.

IME POJAM

KAROLINA REBEKA

CARLI ANA

SARA DENID

RUPERT DZESI PITER MERI

BIL DZEJN

SEM EDVARD

ALISA STIV

ENDI KIRSTEN

DOMINIK SALI

MAGAZIN TELEFON POLWBAC LET HALUCINACIJA BES SLIKAR HOSTESA SAN JADAC VRTOGLAVICA PESMA SAT KUVAR KLAVIR STEPENICE PUNC RUKA KARTE PLESACICA

1 Pripremite putovanje od 20 etapa. Radite na spisku imena, vizuelizujuci pri svakoj etapi putovanja jednu osobu, ili sliku koja predstavlja njeno ime.

• • I

I I •

l1111ee•1•1t I . ·-----·--------··-··-··-··-· ___ _.

150


2 Karla uskladi§tite svih 20 imena, jo§ jednom predite etape putovanja, ovog puta povezujuci imenice sa ljudima.

3 Karla uskladi§tite svih 20 iskombinovanih slika ljudi i pojmova, posvetite dva minuta tome da pregledate celo putovanje. Potom pokrijte 150. stranu, i dajte sebi pet minuta da reprodukujete dve kolone sa spiska u beleznicu.

Rezultat Jedan poen za svaku ta~no navedenu osobu ijedan poen za svaki ispravno navedeni pojam. I

Maksimalan broj poena: 40 t Neuvezban: 8+ Napredan: 26+ Ekspert: 38+

Ako va§ rezultat iznosi 13 iii vi§e poena, mozda eete pozeleti da nastavite sa tim da se testirate. Zamolite prijatelja da vam brzo postavi 20 nasumi~nih blic pitanja o 40 re~i sa dva spiska. Na primer, ,,Koga povezujete sa re~ju bes?", ,,Ko je osamnaesta osoba na spisku i sa kojom imenicom se povezuje?'\ iii ,,Koja osoba neposredno prethodi osobi koja se dovodi u vezu sa imenicom pesma?" Toce pokazati koliko ste sada ovladali ve§tinom da predete svoje putovanje napred-nazad, i da se na osnovu toga ponovo prisetite svih delova informacija.

Ova vezba demonstrira kako biste, teoretski gledano, mogli da nastavite da dodajete nove kolone podataka u nedogled. Na primer, Karolina ~ita magazin o kineskim violinistima, i tako dalje.

151


Korak 44

Kako da zapamtite binarne brojeve

Binami sistem je jezik kompjutera. U matematici je to osnovni dvocifreni sistem koji koristi kombinacije cifara 0 i 1 da predstavi sve vrednosti. To je jedan od najjednostavnijih na~ina da se informacija predstavi zato ~to se primenjuju samo dva simbola, 0 i 1.

Binami test je jedan od klju~nih dogadaja na Svetskom ~ampionatu u pamcenju. Godine 2004. Englez, Ben Pridmor, postavio je novi svetski rekord tako §to je zapamtio 3705 binamih cifara za 30 minuta.

Ako ste nau~ili Dominik sistem za sve brojeve od 00 do 99, onda vec raspolafete sredstvom za pamcenje binamih brojeva. Sledeci sistem vam omogucava da zapamtite dvanaestocifreni binami broj koristeci slozeni Dominik sistem na osnovu kojeg formirate jednu sliku (koristeci jednu osobu ijednu aktivnost/dodatni simbol).

BINARNIKOD Kada nam se predstavi niz nula i jedinica, prvo moramo da ih

razlomimo u niz manjih grupa od tri cifre iz razloga koji ce uskoro biti jasni. Potom morate da im pripi~ete jednu cifru, iz dekadnog sistema brojeva. Dole sam nabrojao osam razli6tih trocifrenih binamih brojeva, zajedno sa njihovom novom jednom cifrom iz dekadnog sistema.

153


000=0 001=1

011=2 111=3

110=4 lO<FS

010=6 101=7

Naucite ovaj jednostavni kod: kodovi za brojeve od 0 do 3 se jednostavno pamte - dve cifre 1 daju 2, tri cifre 1 daju 3, i tako dalje. Ali, kodovi za brojeve od 4 do 7 su te~i. Mogli biste da upotrebite vizuelne mnemonike da biste zapamtili te kodove. Na primer, 110 me navodi na to da pomislim kako se lopta za golf kotrlja ka dvojici ljudi- dokja vicem ,,Pazi!" da ih upozorim. 100 mi pomalo lici na naocare - ja ih stavim da bib pogledao morskog konjica ( oblik broja 5). 010 bi mogao da vas podseti na slona - dva uha postavljena sa obe strane surle ( oblik broja 6). 101 podseca na tanjir sa nofom i vilju§kom sa obe strane: obicno jedem u 7 sati uvece.

Sada mo~ete da predstavite bilo koji trocifreni binarni broj jednom cifrom iz dekadnog sistema. Iz toga proizilazi da §estocifreni binami brojevi mogu biti predstavljeni dvocifrenim brojem, osnovnim brojem 10 . Na primer:

101=7 110=4

i i

011=2 111=3

otuda otuda

101011=72 110111=43

Ako sada preobrazite te brojeve u osobu i aktivnost koristeci Dominik sistem, koju slozenu sliku dobijate? Moja slika je slika Suzan Braun (72=SB) kako glumi u filmu ( 43=aktivnost Dejvida Nivena.) Sada ste zapamtili dvanaestocifreni binarni broj -101011110111 - pomocu jedne jedine slike.

154


VBt8A: Binami i7.azov 1·

Ovde je prikuan lemesetocifreni broj. Da biste zapamtili taj niz mogli biste da primenite putovanje od 10 etapa tak.o da i preobrazite 10 grupa od lest cifara u osobu. Joi bolje, preo- I brazivli ih u slomu sliku osobe i ak.tivnosti, bilo bi vam potrebno samo jedno putovanje od pet etapa. Na primer, prvi skup lest cifara 011 110 mo~ biti predstavljcn pomoeu dve cifre, dekadnog broja 24 (011 =2 i 110=4). Drugi skup lest cifara postaje dvocifren dekadni broj 36 (111 3 i 010=6). Mogli biste da z.amislite Boba Dilana (24=BD) kako peva na koncertu (36= aktivnost NS=Nade SkoriC).

Dajte sebi 15 minuta da zapamtite ovaj niz. i I

011 110 111 010 111 100 ooo 001 101 111 100 001 010 101 I 101 100 111 000 110 010

Pokusajte sada da zapisete koliko god mozete vise cifara iz ovog niza u beleznicu. t

Rezultat Jedan poen za svaku ispravnu binamu cifru. Kao i u testu binamih brojeva na pocetku ove knjige (pogledajte stranu 14), ovo je izazov ,,iznenadnog ispadanja iz igre" -ako se I tacno prisetite prvih sest cifara, a potom pogresite kod sedme,

I vas rezutat je sest.

r

Maksimalan broj poena: 60 Neuvezban: 6+ Napredan: 12+ Ekspert: 42+

Neka vas ne zabrinjava ako niste postigli visok rezultat - ovo je neverovatno teska vezba. Nastavite da veibate ovaj metod postavljajuci sebi novi niz binamih cifara.

155


Korak 45

Kako da zapamtite recnik

Pre nekoliko godina posetio sam Maleziju i odrfao predavanje o memoriji pred publikom. Tom prilikom mi se pri~io i malezijski fampion u pamcenju, dr. Jip Sve Cui, koji je demonstrirao pamcenje re~nika.

Dr. Jip je, poput mene, otkrio kakvu moc metod putovanja ima u pamcenju informacija, samo ~to je on odlu~io da njegova memorijska putovanja budu neverovatno duga, i to doslovno.

Rekao mi je da je nekoliko meseci posvetio pamcenju englesko-kineskog re~nika od priblizno 58 000 re~i. I ne samo da je tvrdio da zna ~itav taj niz, vec i da isto tako moze za svaku englesku re~ da da definiciju i njen prevod na kineski. Re§io sam zato da ga testiram i postavio mu re~ ,,upholsterj'.11) Na moje veliko iznenadenje, u roku od svega nekoliko sekundi dao mi je odgovor sa preciznom definicijom re~i i ispravnim kineskim prevodom, plus broj stranice i ta~no mesto gde se nalazi ta rec!. I drugi ljudi u publici su ga takode testirali, i on bi svaki put dao ta~an odgovor. Dr. Jip mi tom prilikom rec!e da je preduzeo jedno dugo putovanje, koje se sastojalo od 58 000 etapa, i da je on u svakoj od njih bio u stanju da pristupi podatku u vidu klju~ne memorijske slike.

Demonstracija dr. Jipa se svrstava u jedno od najimpresivnijih dostignuca u oblasti pamcenja koje sam ikada video. Osim velike praktic!ne koristi koju ima kao hodajuci rec!nik, Jipovo dostignuce

17) Engleska re~ upholstery zna~i tapaciranje, name§taj, tapetarski zanat. Prim. prev.

157


samo jos jeclnom potvrduje cinjenicu da je ljudska memorija prakticno bezgranicna i pruza neoboriv dokaz da je moc metoda putovanja vredna postovanja.

vE.tBA: hazov n.asumimo odabranih ~i Iako ee vam ~je biti olaklano time Ito vam kao 7.&datak neeu dati da mpamtite Englesko-Svahili re~ sled~ca ve!ba ee vdu moe asocijacija staviti na probu do krajnjih gra-mca.

l, Zadatak pamcenja nasumicno izabranih reCi na Svetskom sampionatu u pamcenju podrazumeva da takmicari za 15 mi

l nuta zapamte sto je moguce veci broj reci u nizu. Osamdeset reci navedenih na spisku na sledecoj strani jesu prvih osam-deset reci sa takmicenja na pravom sampionatu odrzanom pre petnaest godina.

I Na vama je da odlucite kako cete najbolje da organizujete va-se putovanje u tu svrhu. Ja sam, koristio jednu etapu mog putovanja da povezem sa jednom recju, zbog cega je to iziski- 't .. valo putovanje od 80 etapa. Medutim, poznajem takmicare koji su povezivali zajedno po dve reci da bi ih potom posta-

: • i • ; • !

vljali u jednu etapu rute, sto je znacilo da im je bilo potrebno putovanje od 40 etapa (pogledajte Korak 43; Kalm uskladistiti memoriju unutar memorije). Kao altemativu, mogli biste da koristite metod rimske sobe (pogledajte Korak 41). Jednostavno produzite putovanje po vasoj kuci tako da obuhvati 16 etapa, pri cemu bi svaka trebalo da se sastoji iz pet mini-etapa .

I Nakon sto ste pripremili putovanje, okrenite stranicu i dajte f sebi 15 minuta da zapamtite sto vise reci mozete, u nizu. !

I Sa vet: Posvetite otprilike 10 minuta pamcenju sto vise reci I! l mozete, a potom u poslednjih pet minuta pregledajte sadrZaj f koji ste uskladistili.

L_ ..... -- )> )> ~ J

158


80 RECI SA TAKMICENJA U PAMCENJU NASMICNO ODABRANIH REC!

anali'7.irati krvariti urediti makaze svm·a ilot tresak banana m.a ortak obuzet metla

k.okosov prijatan poplOC&vanje odeljenje mah pavijan ham ukA7.ati lunka sanke usmem ~lpS sl ti zubna ~

brat rukavica atomski sat

komisfa suviJan licemer atka las ta sertifikat

slalom poddavati primati sonov mo ac df.ep papagaj d. . mam1t

rafonovoda lef reforma • nape to st rafunati platiti potimuti

I Sada pokusajte da se prisetite sto mozete vise re~i, u nizu, ta- I ko sto cete ih zapisati u belernicu.

Rezultat Po jedan poen za svaku uzastopnu re~ koje mozete da se setite od prve reci na spisku nadalje, pre nego sto pogresite.

Maksima/an bro} poena: 80 Neuvezban: 5+ Napredan: 20+ Ekspert: 50+

! I i

I i

159


Korak 46

Kako da zapamtite vise spilova karata

Godine 1985. 21. jula, Krajton Karvelo, veoma poznat ~ovek koji me je uostalom i inspirisao da vezbam svoje pamcenje, pojavio se u japanskom izdanju televizijskog sou programa ,,Ginisovi svetski rekordi".

Bio je to program uzivo i kada je Krajton stupio na scenu da demonstrira svoje umece pamcenja karata, desilo se nesto izvanredno. Po re6ma samog Krajtona:

,,Moja namera je bila da zapmtim sest zasebnih spilova karata, ali kada sam po~eo da demonstriram svoju vestinu pamcenja, zapazio sam da karte nisu bile dovoljno promesane i da su i dalje ostale gotovo u istom nizu. Zato su ih devojke u japanskom studiju ponovo promesale, ali su tom prilikom karte pale na pod. One su ih podigle i onako zbrkane slozile na gomilu, da bi ih potom opet promesale, i svih sest spiJova potpuno nasumi~no slozile na jednu gomilu. Ja sam samo jednom bacio pogled na svih 312 karata i pogresio 24 puta dok sam ih se prisecao. Na taj na~in ostvaren je novi rekord: sest spilova karata koji nisu bili zasebni, vec su svih sest bili pomesani zajedno!"

Od tog trenutka, ja i drugi ljudi sirom sveta poznati po pamcenju spilova karata vodili smo pravu bitku, pamteci sve veci i veci broj spilova karata ne bismo li tako sebi i drugima pokazali koliko daleko mozemo da idemo u tome da potu~emo Krajtonov prvobitni rekord.

161


Godine 2002. zapamtio sam 54 spila (2808 karata) koja su bila pomesana i podeljena samo jednom. Pogresio sam osam puta dok sam ih se prisecao a to, i sada dok pisem ovu knjigu, i dalje predstavlja vazeci svetski rekord u pamcenju visestrukih spilova karata. Evo kako sam upamtio 54 spila karata:

Koristio sam metod putovanja u kombinaciji sa slozenim Dominik sistemom. Prvo, pripremio sam 27 putovanja sa 52 etape ili odmorista usput. Potom sam u svakoj etapi putovanja zamislio kako vidim osobu i aktivnost koja je predstavljala dve karte. Drugim recima, imao sam 1404 etape, pri cemu sam u svaku od njih uskladistio slozenu sliku koja je obuhvatala dve karte.

Na primer, ako su prve dve karte koje su mi bile podeljene bile Kralj karo nakon kojeg bi usledio As tref, ja bih zamislio kako Bil Gejts (moj k.ralj karo) nosi flasu likera (aktivnostAl Kaponea, koji je moj As tret), a on bi stajao na mojim ulaznim vratima, sto je prva etapa mog prvog putovanja. Ako bi karte isle obrnutim redom, onda bih zamislio kako Al Kapone broji dijamante (aktivnost Bila Gejtsa), dok stoji na mojim ulaznim vratima.

Ako ste pokusali da zapamtite spil karata u Koraku 34, onda ste verovatno vec osmislili putovanje od 52 etape, tako da cete, teoretski gledano, imati dovoljno prostora u memoriji da zapamtite dva spila. Naravno, iz drugog ugla gledano, jedino sto ce vam bi ti potrebno jeste putovanje od 26 etapa da biste zapamtili jedan spil, nasuprot 52 etape koje ste koristili u Koraku 34.

Pre nego sto pokusate da zapamtite dva spila, mozda cete pozeleti da pregledate vas Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33) i vase karte sa slikama (Korak 34; strana 110) kako biste se uverili da su vam se licnosti karata dobro utisnule u pamcenje.

162

Tehni.ke efikasnog pamcenja

snio.

1 Brzo pregledajte vase putovanje iz koraka 34 i uverite se da li su vam poznate 52 etape.

2 Izmesajte dva spila i dobro ih promesajte. Dok budete de-1 lili karte, preobrazite svaki par karata u jednu slozenu sli-~ ku (li~nost i aktivnost) i smestite je u etapu duz vaseg pu- ;

i• tovanja. t

: 1.,· ; 3 Dajte sebi 15 minuta da zapamtite dva spila. I

! s s 4 Sada pokusajte da se prisetite 104 karte. Iii zamolite pri- • l jatelja da vas saslusa dok se budete prisecali svake karte I I u nizu iii ponavljajte njihov niz zapisujuCi ih u vasu bele- I I znicu. i ·11 1:. Rezultat Svoj uspeh merite po broju gresaka koje ste na- ,

pravili, ako ste uopste gresili. I I Maksimalan broj gresaka: I 04 ! ; Neuvezban: Preko 42 Napredan: do41 iii manje ; I Ekspert: 9 iii manje. 1•

, Nemojte da brinete ako vam ova vezba bude teska. Ako i ste pogresili 42 puta ili vise, redovno vezbajte sa jednim spi- I : lorn karata (pogledajte stranu 117), pa ponovo predite na dva • ; spila kada za to budete spremni. Ako ste pogresili, na primer, I , 20 puta ili manje, mozete da se usudite i na to da pokusate da i zapamtite vise spilova karata. Na primer, da biste zapamtili ; i ~etiri spila karata, trebalo bi da pripremite novo putovanje odj' I 52 etape kako biste uskladistili veci broj slozenih slika . • I b -.-1 I • ......... ~ ...,._....... I td •J9•0fii9 a • --..;;

163


Korak 47

Kako da zapamtite imena svih ljudi prisutnih u prostoriji

Kad god bib odrlavao prezentaciju ili govor nakon vecere, obicno bih zavrsio svojim ,,drustvenim trikom" tako sto bib se svakom prisutnom obratio po imenu. Mozda prisustvujete poslovnim sastancima iii vecerama u dobrotvome svrhe na kojima srecete puno ljudi odjednom. U Koraku 15 smo naucili kako da zapamtimo imena i lica Ijudi zapaZajuci fizicke slicnosti, posebno karakteristicne crte lica, imena koja nas ,,zvukom podsecaju na nekog iii nesto", i tako dalje - i, u svim tim slucajevima, smo tu sliku, koju smo stvorili, postavljali na neko znacajno mesto. Mozda cete pozeleti da pregledate i obnovite Korak 15 pre nego sto nastavite sa ovim korakom.

Ovde cu varn pokazati sta bi trebalo da radite kada saznate neCije ime - iii imena vise ljudi - i pre nego sto ih licno upoznate: na primer, kada vam neko posalje spisak posetilaca koj i ce prisustvovati konferenciji, iii kada gledate plan po kojem ce zvanice sedeti na vencanju. Prvo, izaberite odgovarajuce putovanje sa tacnim brojem etapa, recimo 50. Ako je spisak od 50 imena na neki nacin grupisan, mozda tako sto po planu sedenja za stolom sedi po pet ljudi, iii pet konferencijskih delagata iz jedne kompanije iii zemlje, mozda cete pozeleti da koristite 10 zasebnih putovanja od pet etapa, ili biste mogli da primenite putovanje od 10 etapa, od kojih svaka ima po pet mini-etapa (pogledajte metod rimske sobe; Korak 41). Dakle, prvi sto bi bila prva soba na va8em putovanju. Drugi sto bi bila druga prostorija, i tako dalje. Ako su grupisani prema

165


imenu kompanije, vizuelizujte kompaniju - na primer, za ,,Tajger Siping" (Tiger Shipping), mogli biste da vizuelizujete brod obojen u cmo s narand.Zastim tigrastim trakama okacenim na vrata prostonJe.

Zamislimo da je prvo ime na spisku Viktorija Grin. Iako se jos nismo licno upoznali sa njom - zbog cega ne mo:fomo da se oslonimo na fizicku slicnost iii karakteristicne crte lica - potrebno je da stvorimo sliku koja ce predstavljati njeno ime. Mene licno ime Viktorija asocira na englesku kraljicu Viktoriju. Zbog toga zamisljam kako kraljica Viktorija nosi svetlo zelenu haljinu, i tu sliku postavljam u prvu etapu mog putovanja. Kada budem upoznao pravu Viktoriju Grin, ja cu je integrisati u moju sliku - zamisljacu kako se poklanja kraljici Viktoriji. I tako vise necu imati problem da pamtim Viktoriju tokom preostalog dela veceri.

Medutim, recimo da ste zapazili karakteristicnu crtu ili slicnost kada ste konacno licno upoznali Viktoriju. To mozete upotrebiti tako da osnazi vezu izmedu prave osobe i vase zamisljene scene. Mazda ima divan osmeh: ako je to slucaj, potrudite se da zamislite kako se na vasoj slici Viktorija osmehuje kraljici Viktoriji.

Na isti taj nacin bih prefao celokupan spisak od 50 ljudi, smestajuci svaku osobu koju tek treba da upoznam u etapu ili mini-etapu mog putovanja. Potom bib u trenutku kad bih upoznao osobu, osmislio nekakav kreativan nacin da je integrisem u moju vec postojecu scenu.

Recimo da zelite da upotrebite sva zapamcena imena kao ,,drustveni trik", sto ja cesto radim. Zamolite sve da ustanu. Prosetajte po prostoriji i svakom se pojedinacno obratite po imenu - pri cemu svaka osoba sedne kad cuje svoje ime. Svi oni koji ostanu da stoje moraju biti upravo oni koji su dosli bez pozivnice.

166

I I i ' I I


VEtBA: Imena gostiju i plan sedenja Zamislite da odlazite na formalnu ve00ru i posmatrate plan sedenja za ~ stola i imena i prezimena 20 gostiju. Pokulajte da 7.apamtite svih 20 imena i njihove brojeve stola. Prvo, odlooite se ill za ~ zasebna putovanja od pet etapa ill jedno putovanje od ~tiri etape sa pet m.ini-etapa kod svakog odmomta (metod rimske sobe ). Potom, aktivirajte svu svoju imaginaciju kako biste ime svake osobe pretvorili u ldj~e slike ili scene i smestite ih u etapu ili mini-etapu d~ puta (puteva).

STO I ST02 ST03 ST04

Dzejn Litl Majk Stiv Iv Rou Stetson RendZer

Piter Lajons Dzil Tejlor Dfun Harvi Rupert Vots

Seli Bisop Bil Hacer Endi Kasian Nina Harli

Henri Vejl Fred Nobl Lili Beding Teri Vard

Sjuzan Meri Braun Dejv Lark Rovena Dans Vard

I Sada proverite da Ii moZete da se prisetite koj i gost sedi za i kojim stolom. Zapisite u va8u beleznicu broj stola a ispod i imena i prezirnena pet gostiju.

I !

i Rezultat Pet poena za svakog tatno zapamcenog gosta (morate da se setite i imena i prezimena da biste osvojili poene). Maksima.Jan bro} poena.: 100 Neuvezban: 15+ Na.predan: 50+ Ekspert: 90+

i _, __________ _... ____________ , ___________________ --""

167


Korak 48 U zdravom telu, zdrava memorija

Do sada ste kroz ~itavu ovu knjigu vezbali memoriju radeci na va~em umu: naprefuCi ga do krajnjih granica razli~itim izazovnim vezbama. Mentalna vezba je imperativ ako zelite da poboljsate svoju sposobnost pamcenja, ali isto tako ne bi trebalo da zanemarujete ni druge vrste vezbanja. Drugim re~ima, vezbajuci podjednako vase telo, vi cete maksimalno poja~ati efekte vasih vezbi pamcenja.

Tokom godina sam posmatrao da su takmi~ari koji su postizali izvanredne rezultate na takmifonjima u pamcenju u isti mah bili i oni koji su bili u najboljoj fizi~koj kondiciji i najopu8teniji. Naravno, postoje izuzeci, ali mogu da tvrdim na osnovu iskustva da su mojim najboljim rezultatima uvek prethodili periodi intenzivnog fizi~kog i mentalnog vezbanja.

Nas mozak prosto vapi za kiseonikom, i ja verujem da je najproduktivniji na~in da potpomognete dotok kiseonika u mozdane celije jeste redovno fizi~ko vezbanje. Ne sugerisem vam da svake nedelje treba da tr~ite polumaraton, ali bilo koji vid vezbe koja moze blago da povisi broj vasih sr~anih otkucaja i da vas donekle ostavi bez daha je bolji nego da ne vezbate uopste. Potrudite se da radite neki vid fizi~kih vezbi dvadesetak minuta dnevno.

Na~in ishrane takode igra vaznu ulogu u tome da vam pomogne da odrZite memoriju na najvisem nivou. Pokazalo se da hrana koja je bogata antioksidansima vitaminima, A, C i E pobolj8ava pamcenje. Ovi vitamini SU otkriveni u VOCU i povrcu, kao sto SU ba-

169

Dominik O'Brajan

nane, crvena paprika, spanac i pomorandze. Oni poma:Zu da se oslobodimo hemikalija poznatih kao slobodni radikali, koji mogu da ostete mozdane celije. Riblje ulje, kao sto je lososovo, saddi folnu kiselinu i nekoliko esencijalnih masnih kiselina (posebno omega-3), koje su od vitalnog znacaja za odrZavanje zdravlja mozga i nervnog sistema. Dodaci u ishrani kao sto su Ginko Biloba, koji ja uzimam, mogu da podstaknu priliv kiseonika u mozdane celije.

STRES I PODSTICAJ Mnogi ljudi koji su tra:Zili da ih treniram ucinili su to verujuci

dace samo memorijske tehnike resiti sve njihove probleme u vezi s pamcenjem. Medutim, nakon istra:Zivanja se ispostavilo da sustinski razlog slabljenja pamcenja lezi u povecanom nivou stresa u njihovom zivotu. Prvo sto sam uradio bilo je da ove ljude podstaknem da redovno vezbaju tehnike prikazane u ovoj k.njizi, kao i da im pomognem da identifikuju uzroke njihovog stresa.

U stresnim situacijama telo proizvodi ogromne koli~ine adrenalina. To je primitivni mehanizam opstanka poznat kao reakcija ,,Bezi i spasavaj se ili urnri od straha". Pa ipak, danas je u najstresnijim situacijama ova reakcija suvisna, tako da se adrenalin ne sagoreva u potpunosti, vec nastavlja da se nagomilava u telu. Izlozenost dugotrajnom iii velikom stresu izuzetno ostecuje memoriju.

Ne samo da se kao posledica stresa javlja to da mozak prestaje da proizvodi nove neurone, vec se dovodi u vezu sa tim da zahvaljujuCi nedostatku mentalnog podsticaja moze da uzrokuje da postojece mozdane celije pocnu da odumiru. Moramo da uspostavimo ravnotezu izmedu toga da stimulisemo i podsticemo nas um, i da ga stitimo od rizika koje sobom donosi stres.

170


SA VBTI: Obuzdavanje stresa SledeCi saveti su osmilljeni tako da vam pomognu da se oslobodite napetosti i da se izborite sa stresom.

• Redovno vezbajte i um i telo. Posvetite vreme takvim igrama koje stimulisu vas mozak, kao i igrama kojima vezbajuci telo zapravo obezbedujete svom mozgu dovoljnu kolicinu kiseonika.

• Svakog dana posvetite vreme relaksaciji. To mo:Ze biti bilo sta sto vas cini opustenim, kao sto je topla kupka, setnja u prirodi ili slikanje.

• Kaela oseeate da ste pod pritiskom, upramjavajte meditaciju namenjenu posebno vasoj memoriji. Zatvorite oci i setite se neke lepe uspomene, mozda nekog posebnog dana provedenog u lepoj prirodi. Vizuelizujte jednu sliku koja predstavlja ovu uspomenu. Zamislite kako sve pozitivne emocije koje oseeate u trenutku sada zrace iz nje. Kada otvorite oci, oseticete kako se vasa energija obnovila i kako ste postali usredsredeniji.

• Vodite dnevnik o stresu koji ce vam pomoci da prepoznate uzroke i obrasce stresa. U va8oj beleznici svakog dana u nedelji posvetite tome jednu stranu. Zapisite i opisite trenutke kada se oseeate pod stresom, i sta je tome prethodilo. Isto tako, zapisite sve vase aktivnosti i kako ste se oseeali u tom periodu. Krajem nedelje, pregledajte vas dnevnik. Da Ii uocavate neki obrazac? Ako oseeate da ste pod najvecim stresom dok putujete na posao, razmislite o tome da pronadete altemativni prevoz. Ako osecate da ste najopusteniji u krugu porodice, onda se potrudite da sto vise vremena provodite sa svojim najblizima.

171


Korak 49 Kako pobediti u kviz i9rama

Ljudi koji veruju u koncept opsteg znanja obi~no vole kvizove - bilo u magazinima, barovima iii klubovima, iii u popularnim strateskim igrama kao sto je Trivial pursuit. Cak i ako niste ljubitelj kvizova, pamcenje onih vrsta informacija koje se zahtevaju od ljudi vrhunskog pamcenja predstavlja odlitan natin da vezbate vasu memoriju.

Osnovni metod koji cete koristiti obuhvata tri etape. Jedna ili vise kljutnih re6 u pitanju ce vas odvesti do lokacije, odnosno mesta. Odgovor na pitanje ce da prizove sliku. A v~a bujna m~ta ce da ih poveze. Pogledajmo primer:

P: Koji je altemativni naziv m pacova? 0: Zamorac.

Kljutna ret ovde je ,,pacov", koja me pomalo podseca napecinu.18) Zato kao lokaciju koristim pecinu u juZ1loj Francuskoj, koja mi je poznata. Zamisljam velikog zamorca kako izlazi iz pecine.

Ovaj metod samo na prvi pogled izgleda jednostavno. Teskoca proizilazi iz najraznovrsnijeg spektra informacija sa kojima se suo~avate. Drugi izazov ce se sastojati u tome da izaberete sustinske kljutne reti u pitanju. Cesto ce se pojaviti vise kljutnib reti nego sto vamje potrebno. Koristite Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33) da zapamtite brojeve i datume. Upotrebite Korake 15 i 47 za imena i ljude.

18) Ret je o tesko prevodivoj igri reti : Na engleskom jezi.ku ret ,,cavy", sto znati pacov, i zvu~i sli~no kao re~ ,,cave", sto znati pecina. (Prim. prev.)

173

Dominik O'Brajan -----------------... . ... . . . ...... . ~A: Trivijalna pitanja i odgovori PokuJajte da nau~ite odgovore na dole navedena pitanja. Za prvo pitanje izabrao sam kljume ~i ,,~enje" i ,J!enri

I D!ons". Zamislio sam moju lokalnu pekaru, sa vre6ama braIna kako lebde u vazduhu, i ooveka iza tezge (Henri D!ons ),

· ~ije sam ime 7.apamtio, koristeei tehnikc iz koraka 47. Godi- ! na 1845. mo!e onda da se zanemari. Medutim, da sam iza- I brao da radim sa ,,1845" a ne sa ,Jlenri D!onsom", koristio I bih slo!eni Dominik sistem da preobrazim ooveka iza tezge u Anatolija Karpova kako pile pripovetke.

!

I. Pitanje I • 1 Koje pomocno sredstvo u proizvodnji I·

1 pekarskih proizvoda je 1845. godine

Odgovor

I izumeo Henri Dzons? Kvasac

! 2 Oko koje planete je 1972. godine I I kruZio Mariner 9? Mars i

I~ 3 Koju vrstu sata je izumeo nau~nik Sat sa i Kristijan Hajgens? klatnom I

I i 4 U kojoj godini dvadesetog veka smo • ~ imali tri pape? 1978. I I i.· , 5 Ko je igrao ulogu Betmena u verziji

I' filma iz 1989. godine? Majkl Kiton I j 6 Koji kontinent ima najvisu planinu sa I . najmanjom nadmorskom visinom? Australija i i i 7 Kojoj vrsti ptica pripada divlja ; I patka (Canvasback)? Patkama I f Rezultat Sada prekrijte odgovore i pogledajte na koliko pita- • • nja motete da odgovorite ispravno - zapisite odgovore u va- I ! Au beleinicu. Kakve rezu/tate ste postig/i? Na ovom nivou, 1·

~ ocekujem od vas da na svako pitanje date tacan odgovor.

~C--------·---~-w~ . ..-~~~--------~-----.-----"· 174


Korak 50

I9re koje izostravaju pamcenje

Nikada nije ni prerano ni prekasno da pocnete da trenirate svoju memoriju. Secam se da sam se kao dete sa majkom igrao raznih igara pamcenja kad god smo kolima putovali veoma daleko. Iako smo se igrali kako bismo razbili dosadu na putovanju, verujem da je upravo to posejalo seme moje buduce karijere. Ma kako zvanicno ime mi tome dali, moja majka bi se prema igri odnosila kao prema pesmi ,,Kad sam setala plazom".

Ona bi zapocela igru i izgovorila nesto kao, ,,Kad sam setala plazom, spakovala sam termos i suncane naocare." Igra bi se nastavila ovako - moja majka i ja bismo naizmenicno ponavljali prethodnu listu, svaki put dodajuci jos jednu rec - sve dotle dok neko od nas ne pogresi u nizu nabrojanih reci .

Kombinovanje memorije sa igrom predstavlja izuzetan nacin da izostrite koncentraciju kao i da poboljsate svoje pamcenje.

Druga igra pamcenja koja me je zabavljala satima bila je igra s kartama koja se zvala Peliminizam ili ,,Parovi". To je podrazumevalo da izadem na kraj sa spilom od 52 karte, okrenutih licem nadole u cetiri niza od 13 karata. Cilj ove igre je da osvojim vise parova karata koje se uklapaju ( dva asa, dve sedmice, i tako dalje) od svog protivnika. lgraci naizmenicno okrecu dve karte, i ako utvrde da se uklapaju, osvajaju taj par karata, uklanjajuci ga iz igre i dobijajuci pravo na jos jedan potez. Ako igrac okrene dve razlicite karte, vraca ih na isto mesto, i tada je red na drugog igraca. Osoba koja mofo da se priseti polozaja veCine karata iz prethodnih tura otkrice najviSe parova i pobediti u igri.

175

DominikO'Brajan -------------------------------------

Populama igra pamcenja koja se igra na zabavama i to najcesce u izvidackim kampovima decakajeste ,,Kimova igra", uzeta iz romana Kim, Radjarda Kiplinga. Postoji nekoliko varijanti ove igre, ali je u osnovi oznacena kao igra u kojoj majstor sakuplja 20 predmeta, obicno kuhinjskih, i smesta ih na posluzavnik prekriven salvetom ili stolnjakom. Prekrivac se potom skida i igracima je dozvoljeno da jedan minut pamte sto vise predmeta.

TEST: Kim.ova igra Evo izazovnije verzije ,,Kimove igre'', koju mozete da igrate sa prijateljem. Zamolite prijatelja da poslaze 20 kucnih predmeta na sto, i da ih pokrije. Potom se okrenite ledima i zamolite prijatelja da odstrani cetiri iii pet predmeta. Sada se okrenite i pokusajte da imenujete stvari koje nedostaju. Ako, poput mene, upotrebite proveren i isproban metod putovanja od 20 etapa u okviru kojeg ste stvari poslagali usput, onda bi svakako trebalo da imate veliku prednost nad nekim ko nije vezbao . .. SVOJU memOflJU.

Rezultat: Na ovom nivou, ocekujem od vas da budete u stanju da date tacan odgovor na to koji predmeti nedostaju. Ako ste odgovorili tacno, onda se vasa sposobnost pamcenja izuzetno poboljsala.

176


Korak SI

Veibe pamcenja brojeva

Sledece vezbe predstavljaju ponovni pregled vezbi za razlicite tehnike koje ste naucili u ovoj knjizi, a koje imaju za cilj da ubrzaju proces preobrafavanja brojeva u mnemonicke slike. Pocnimo tako sto cemo osveziti vase pamcenje jednocifrenih brojeva:

f"~A: Vefbanje konv~j:;:::ih ~;:a· .. ··1 I Na sledeCoj strani se nalazi 70 jednocifrenih brojeva izmedu !

I O i 9. Cilj se ne sastoji u tome da zapamtite nizove brojeva, I vec da pregledate oblike ill rime brojeva sve dotle dok ne

1 poaiete trenutno da ih opdate kao takve. Mo~ete ~itati nizo-ve brojeva vertikalno ill horizontalno, kako ~elite. I

w ;.

I f i I

Pro6tajte spisak jednocifrenih brojeva, preobrafavajuci svaki u njegov korespondirajuci oblik (Korak 12) iii rimu (Korak 13), u zavisnosti od toga sta vam vise odgovara. (Buduci da je ovo vizuelna vezba, ja licno smatram da u ovom slucaju bolje funkcionise sistem broj-oblik).

c I Nema potrebe da bilo sta ovde zapisujete. Samo pokusajte da ! zamislite sliku i, ako to pomaze, date joj ime u cilju vaseg bo-

I

1• ljeg pamcenja. Na primer, kad god vidite broj 7, u sebi izgo-i vorite ,,bumerang" i pokusajte da ga zamislite. ! 1 ~ ! ~ ~ ~ i ! i e1e1 ............... ~~ ....... ~~1 ..................... ~ ...... ---9'1' ........... , ......... ............, ...... ~ . .-.-....

177

Dominik O'Brajan ---------------

Ir Po0

~nit~·~:la~o, ~i~ju~·i-b:~~e·~~~orr:~:;:::·~;i::~: ~::-i , tom postepeno ubrzavajte, kako taj proces bude po~eo da de- I I luje automatski. Vas cilj je da dostignete nivo na kojem sva- ! i ki broj istog momenta postaje ,,okida~" i u vidu bljeska vam i I momentalno stvara sliku: I s I I I I I

I I ' ! i t ! ; i I I ; I t

I I !I· I

·.~ I i I t I i

I I I I I I I I i:·· Pauza ,I A sada ponovite ovu vezbu, ali pokusajte da je radite ma- . : lo brze. Ovog puta bi trebalo da za svega pet minuta uspesno ! . pretvorite svaki broj u broj-oblik ili broj-rima. i

'"----·,.----i•t ____ ,,_-_.__, -••u-·---·---,.------~ 178


KONVERZIJE DVOCIFRENIH BROJEVA Ako ste naucili celokupan Dominik sistem (Koraci 23, 31 i

33), onda bi trebalo da budete sposobni da prepoznate svaki dvocifreni broj od 00 do 99 kao osobu, zajedno sa njenom jedinstvenom aktivnoscu iii dodatnim simbolom. Sledeca vezba je osmisljena tako da vam pomogne da se vezbate u tome da pretvarate broj eve u licnosti u okviru Dominik sistema.

r~~~~:;,:;-~:n~~j·~·;;~~:J:; I ii Dole je prikwma lista svih dvocifrenih brojeva od 00 do 99, !

poredanih nasumi~o. Prvo, pl'OCitajte listu i jednostavno za- s · mislite svaki dvocifreni broj kao osobu - ne brinite oko ak- I I tivnosti ili doda1nih simbola, jer cemo ih ovako preci za mi- I I nut. Jo! jednom, nema potrebe da bilo §ta zapisujete. Ovde ne I I pokulavate da zapamtite listu brojeva, sve !to bi vi trebalo da . ! uradite jeste da se potrudite da pripiJete ime, prezime i lik i I svakom dvocifrenom broju. I l 08 14 51 07 17 7 4 48 69 10 36 ; • 16 68 66 33 99 12 39 53 09 85 I I 91 93 47 76 28 25 42 80 63 98 1,

= 24 87 82 92 21 62 06 59 29 97 i 35 77 94 88 05 13 45 44 95 61 I 12 26 34 90 4o 60 55 15 30 19 I ; 50 56 43 19 49 27 70 84 46 54 l • • ; 11 20 67 03 58 83 38 04 31 18 i ~ 37 65 00 89 71 22 86 01 23 64 i ! 32 96 51 41 13 15 02 81 48 52 I : ; • Sada kada su vam ti ljudi svezi u pamcenju, jos jednom pre- i : : i dite listu i ovog puta pokusajte da iste te ljude vizuelizujete, l : koliko god mozete detaljnije, sa njihovim obelezjima ili kako t ! obavljaju njima svojstvene aktivnosti. i ; I ! Vezbajte nekoliko minuta svakog dana sve dotle dok ne do- I f stignete nivo na kojem cete prakticno moci automatski da j : dvocifreni broj ,,vidite" kao osobe. • • • : : : • • ....... _ .. _._.... ... , •.•• -.-.~-~----,.-•le•-....... ~.--~-~,...-···-~---.. ........ --.-. .......... ___.

179


\TEtBA: V efbanje slo!enog Dominik sistema U koraku 4, nau~io sam vas memorijskoj tehnici pomoeu koje ste se iracionalnog broja Pi priseeali u pogledu njegovih prvih decimala. Ovde !elim da zapamtite prvih 20 decimal.a (prikazanih dole), koristeci putovanje i slo!eni Dominik sistem.

3.1 4 1 5 9 2 6 5 3 5 8 9 7 9 3 2 3 8 4 6

lzaberite putovanje od pet etapa. Potom, koristeci slozeni Dominik sistem, dajte sebi pet minuta da zapamtite osobu, plus aktivnost i dodatni simbol, za svaku grupu od ~etiri cifre duz vase rute. Sada reprodukujte brojeve u vasoj beleznici.

Rezultat Sada ste skoro pri kraju programa od 52 koraka, i ja ocekujem od vas da tacno zapamtite prvih 20 decimala broja

t " Pi. Ako telite da vetbate i dalje preobraiavanje brojeva u slotene slike, onda nastavite da radite vetbu iz Koraka 37 (strana 123).

I I I i I ;;..L---------------- ----···--------,-..-........ •••• • •t .J

180


Korak 52

Koliko dobro sada pamtite?

U Korak:u 1 ste uradili nekoliko testova kako biste pristupili vasoj neuvezbanoj sposobnosti pamcenja. Sada, kada ste dosli do Koraka 52, uradite sledece testove da biste videli koliko se vaSa sposobnost pamcenja poboljsala.

TBSTl:~i Prou6te spisak od 20 reci u rok:u od tri minuta. Prisetite se sto vise reci mozete. Redosled nije bitan. Dodelite sebi po jedan poen za svak:u ispravno zapamcenu rec.

DEVOJKA KONJ KOU BANANA CIGLA

KANAP BRAD A CEKIC STRELA KNilGA

TEST 2: Niz brojeva

KOLA(; SECER ZMAJ SAT STOLi CA

LIST SAL PERO LO SOS RADIO

Dajte sebi tri minuta da zapamtite broj od 20 cifara. Potom reprodukujte broj onako kako ste ga zapamtili. Dodelite jedan poen za svaku ispravno zapamcenu cifru. Kao u Korak:u 1, ovo je .,iznenadno ispadanje iz igre'1

• Drugim recima, ako se prisetite svih 20 cifara, ali kod sedme cifre pogresite, va8 rezultat je sest. 3 8 7 0 3 3 s s 6 2 3 4 9 1 9 9 4 2 8 1

181


TEST 3: lmena i lica Dajte sebi tri minuta da prou~ite sledeeih 10 imena i lica.

Jovic Ivanovic Popov Kostic Acovic

Ristic Polan Jelovac Radosavac Stanic

Sada prelcrijte gore prikazana imena i lica i pogledajte nize istih tih 10 lica u drugacijem nizu. Dodelite po pet poena za svako ispravno navedeno ime i pet poena za svako tacno navedeno prezime.

iA . .·.

' . • >. • I~ ' '., ' • ' ." \

182


TEST 4:Karte za igru Dajte sebi pet minuta da prou~ite sledecih 10 karata, a potom poku~ajte da se prisetite ta~nog redosleda. Kao i kod niza brojeva u Testu broj 2, ovde se ,,igra na iznenadno ispadanje". Dodelite po jedan poen za svaku kartu koju uspete da zapamtite pravilnim redosledom, i tako sve dotle dok ne pogre~ite.

TESTS: Oblici lzdvojite tri minuta da zapamtite sledeci niz od 10 oblika.

I 2 3 4 5

6 7 8 9 10

183


Ovde su oblici predstavljeni novim redosledom. Prekrijte stranicu 183, i potom pokusajte da ih nabrojite njihovim prvobitnim redosledom. Dodelite jedan poen za svaki ispravno naveden par broj - oblik.

? ? ? ? ?

•+• ? ? ? ? ?

TEST 6: Binami brojevi Dajte sebi tri minuta da zapamtite dole prikazani niz od 30 binamih cifara, a potom pokusajte da ih reprodukujete u nizu koliko god mozete vise pre nego sto napravite gresku. Dodelite jedan poen za svaku ta~anu cifru. Jos jednom, ovo je ,,igra iz koje mozete iznenada da ispadnete".

101011000101111010011101100101

Rezultat Sada saberite rezultate sest testova kako biste dobili ukupan rezultat. Maksimalan broj poena: 190 Neuvetban: 40+ Napredan: 105+ Ekspert: 170 +

Ovaj korak sadrzi sest testova - Korak 1 sadrzi pet, dakle vasi ukupni rezultati za Korak 1 i Korak 52 se ne mogu direktno porediti. Ali zato mozete da uporedite vafa dva rezultata za svaki pojedina~an test da biste videli koliko se poboljsalo vase pamcenje.

184


Zakljucak

Mozda je jedan jedini razlog zbog kojeg ste procitali ovu knjigu zato sto ste osetili da slabo pamtite imena i lica, iii soping liste, iii rodendane, iii brojeve telefona, iii LIB. Ili ste mozda zabrinuti sto ste uopste postali pomalo zaboravni. Ma kakav bio vas motiv, nadam se da ste uzivali u izazovu pred koji vas je postavio proces razvijanja i vezbanja vase memorije, koji se sastoji iz 52 koraka.

Obufavanje vilSe memorije je izuzetno korisno. Osim prakticne vrednosti, trebalo bi da pocnete da zapafate da je vasa memorija postala generalno efikasnija i da ste stekli pouzdanje u pogledu ove vase sposobnosti.

Kada sam bio u skoli boreci se sa tirn da zapamtim to sto sam pokufavao da naucim, nisam ni sanjao da cu jednog dana postati svetski sampion u bilo cemu, a kamoli u pamcenju. u stvari, imao sam toliko problema i teskoca dok sam ucio i usvajao znanje da sam napustio skolu 6m mi se za to ukazala prilika, i to legalno, kada sam napunio sesnaest godina. Ironicno je to sto mnogi ljudi pretpostavljaju da sam se rodio sa posebnim darom pamcenja ili fotografskom memorijom. Ali, nista ne moze biti dalje od istine. Kao sto sam uvek govorio, moja memorija je uvezbana i obucena. Nadam se da cete, ako imate porodicu, ove vestine preneti na svoju decu kako bi ih upotrebila u cilju boljeg i kvalitetnijeg ucenja.

Memorija je veoma vafua. Ona definise ko smo i bez nje nasi zivoti bi postali haoticni. Trening memorije je investicija u buduce blagostanje vaseg uma, i ja cvrsto verujem u teoriju ,,iii upotrebite svoju memoriju, iii je izgubite". Izdvojite svaki dan malo vremena da vezbate vasu memoriju, ponavljajuci iii prilagodava-

185

Dominik 0 'Brajan

juci vezbanja i testove iz ove knjige tako da u potpunosti odgovaraju vasim potrebama. Ne morate da budete za vasim pisacim stolom dok to budete radili. Kada ste napolju ili gde god da se nadete, razvijte naviku da stalno koristite vaSe vestine da se prisetite imena, brojeva kuca, naziva ulica, pa cak i registarskih tablica. Ja sebe cesto zateknem kako automatski pretvaram brojeve u slike. Ako mi neko kaze broj telefona, nimalo mi ne smeta to sto kod sebe nemam olovku i papir. I nikada ne dospevam u situaciju da mi bude neprijatno zbog toga sto odmah nakon upoznavanja neke osobe, momentalno zaboravim njeno ime.

Umesto toga, sledeci put kada budete na nekoj zabavi, trebalo bi da budete u stanju da zapamtite, ako zelite, imena svih ljudi koje upoznate. I kao poseban momenat na zabavi, mozete da impresionirate sve prisutne time sto cete zapamtiti sve - iii harem deo - spila karata.

Po mom misljenju, najefektivniji metod, i to onaj koji koristim svakodnevno, jeste metod putovanja. Vi ste do sada verovatno osmislili sopstvenu omiljenu rutu po kuci, koju koristite da zapamtite razlicite nizove infonnacija. Takode cete biti u stanju da cenite to kako, intenzivnim treningom, mozete da upotrebite metod putovanja da dostignete i demonstrirate neverovatne nivoe pamcenja. Mozda ste i vi sami potencijalni sampion u pamcenju. Ako smatrate da biste to mogli biti, nastavite da vezbate, pa cemo se mo~da jednog dana naci oCi u oci u borbi za osvajanje titule svetskog sampiona u pamcenju.

Cestitam vam na tome sto ste zavrsili ovih 52 koraka! I uzivajte u nagradama, koje verujem da ce vam oni doneti u preostalom delu vaseg zivota!

186


0 autoru

Dominik O'Brajen je poznat po svojoj fenomenalnoj memoriji i po tome sto je za kartaroskim stolovima nadmudrio kazina Las Vegasa, a sto je na kraju rezultiralo zabranom da vise u njih ude. Osim toga sto je osam puta pobedio na Svetskom sampionatu u pamcenju, on je 1994. godine proglasen i velemajstorom Trusta mozgova u Velikoj Britaniji. Bezbroj puta se pojavljivao na televiziji i radiju i drzi svetske rekorde, uklju~ujuci i onaj kada je zapamtio 2385 nasumi~nih binamih brojeva za svega trideset minuta.

Njegove prethodne knjige su Learn to Remember i How to Pass Exams.

187

VAS IZDAVAC

Fi tt e sa Beograd, Rada Koncara 1 a 011/24 34 107 084/113 00 88 011/34 44 953

Documents

Domink O Brajan - Tehnike efikasnog pamćenja