of 91/91

Tomas Pincon Objava Broja 49

  • View
    326

  • Download
    32

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pincon, Objava Broja 49

Text of Tomas Pincon Objava Broja 49

  • CIP -

    Kararoruraunja y ny6rnxaunjrDn6rsorexa Marnue cpncKe, HoBH Ca.q

    TOMAS PINCON

    OBJAVABROJA49prevod sa engleskog i pogovor

    DAVID ALBAHARI

    IP SVETOVI / NOVI SADIP RAD, BEOGRAD

    1992.

    820(73)-31IIHFITIOH, Tolac, Objava broja 49 / prwod sa engleskog i pogovor David Albahari. -

    Novi Sad : Svetovi, 1992 (Beograd : Kultura). -

    176 str. i 2O cm. -(Biblioteka Spektar)Prevod dela: The crying of lot 49 / Thomas Pynchon

    - Tomas Pindon:

    srr. 173-176.ISBN 86-7047-130-2

    19163207

  • i!-l-=-:- -,- .,

    IarornikThomas Qnchon

    THE CRYING OF LOT 49J. B. Lippincott, Philadelphia, 1966

    @ Thomas Pynchon

    zalupila, dinil pticau holu;na izl liote-ke na Kornel a nijevideo jer je padina okrenuta prema zapadu; na suvu,neuteSnu melodiju iz detvrtog stava Bartokovog Kon-'eattaza orkestar; na belo okredenu bistu DZeja Gul-da koju je Pirs drZao iznad kreveta, na polici takouskoj daje uvek strepela da ie se nekako stropoStatina njih. Da li je on tako umro, pitala se, usred snova,zgnjeden jedinom ikonom u kuii? To ju je samo na-

  • gnalo na smeh, glasan ibespomoian: Tako si morbid-na, Edipa, rede ona sebi, ili sobi, koja je znala.

    telj iEllda li

    se bilo Sta neobidno dogodilo u to vreme. Tokomostatka popodneva

    , za vreme boravka u samousluzi ucentru Kinereta-medu-borovima, gde je kupovalaitalijanski sir i slu5ala snimljenu laku muziku (danasje pro5la kroz zavesu od perli na ulazu negde okodetvrtog takta Vivaldrjevog Koncerta za drombulje uizvodenju Ansambla za muziku osamnaestogveka izFort Vejna, solista Bojd Biver) , zatim za vreme osun-danog branja majorana i bosiljka iz cvetne ba5te, di-tanja prikaza knjiga u najnovijem broju dasopisaSajentifik Ameiken, slaganja lazanje, mazanja hlebalukom, kidanja listova salate, i na kraju, uz ukljudenurernu, za vreme spremanja predvedernjih koktelauodi dolaska njenog supruga, Vendela (>Mudo

  • advokatskoj firmi u Los Andelesu da ne zna odakleda podne.

    ,rMudo, drag u nemoii..

    M.udo Mas, kuii, proletekroz Zidana vrata jo5 jedan po-razrr, zapoteo je.

    ,>Imam ne5to da ti kaZempuslica..l, i tozlonamerno, smatrao je. Covek koji je to rekao bio jemadarski izbeglica. poslastidar, koji je pridao o svomposlu, ali takav vam je bio Mudo: tanano osetljiv.

    Ali, bar je verovao u automobile. MoZda preko-merno: kako i ne bi kad je sedam dana nedeljnogledao paradu ljudisiroma5nijih od sebe, crnce, Mek-sikance, belce, kojisu donosili najuZasniju staru robu:svoje motorizovane, metalne produZetke, produzet-ke svojih porodica i moZda celih svojih Livota, razgo-liienih pred bilo dijim odima, pred strancem poputnjega, kojije mogao da vidi iskrivljenu Sasiju, zardaludonju stranu, blatobran ofarban nijansom koja se do-voljno razlikuje od ostale boje i utide na sniZavanjecene, a moZda i na Mudovu depresiju, dok iznutrabeznadeZno vonjaju na decu, pi& iz samousluge, nadve, katkad na tri generacije puiada, ili samo napradinu

    - a kad bi kola bila odiSiena, morali ste da

    gledate stvarne ostatke tih Zivota, nemajuii nadina dakaZete Sta je doista odbadeno (kad je toga bilo takomalo, pretpostavljao je, da su veiinu stvari morali izstraha da uzmu i saduvaju) a Sta naprosto (moZdatragirino) izgubljeno: isedeni kuponi koji su obeiavaliuStedu od 5 ili 10 cenli, bonovi za kupovinu, ruZidastileci s najavama za posebne popuste u samouslugama,pikavci, krezavi de5ljevi, oglasi za slobodna radna me-sta, poslovne stranice iskidane iz telefonskog imeni-ka, krpe od starog donjeg rublja ili haljina koje su bilepoput starih stilskih kostima, krpe koje su sluZile zabrisanje tragova daha s unutra5nje strane vetrobranakako biste mogli da vidite ono Sto gledate, bez obzira

    1 Igru redi -

    na engleskom re( oewnpuff oznadava vrstukolada, ali idobro oduvana polovna kola. (Przr,.)

  • Sta je to: film, Zena ili automobil koji priZeljkujete,policajac koji vas zaustavlja samo veZbe radi, a svi tiostaci bili su, poput kakve salate od odajanja, pre-svudeni sivkastim prelivom od pepela, kondezovanihizduvnih gasova, pra5ine, telesnih otpadaka

    - spopa-

    clala ga je muka kad bi to pogledao, ali morao je dagleda. Da je to bilo pravo stovari5te dubreta, moZdabi uspeo da izdrLi, da izgradi karijeru: nasilje koje jeizazivalo svaki sudar i stvaralo svaku olupinu, ali do-voljno reLko i dovoljno daleko od njega, bilo je dude-sno, kao Sto je svaka smrt, sve do trenutka na5e smrti,cloista dudesna. AIi beskrajni rituali kupovine i zame-ne, koji su se ponavljali iz nedelje u nedelju, nikadnisu dogurali do nasilja ili krvi, te su stoga bili i suvi5everodostojni za osetljivog Muda. Cak i da ga je dugo-trajno izlaganje nepromenljivoj sivoj bolesti na nekinariin nadinilo imunim, on ipak ne bi mogao da prih-vati nadin na koji je svaki vlasnik, svaka senka, dola-zio da zameni ulubljenu, neispravnu verziju samogasebe za drugu automobilsku projekciju nedijeg Zivo-ta, podjeclnako li5enu buduinosti. Kao da je to naj-prirodnija stvar na svetu. ZaMuEa, to je bilo uZasno.Beskraj an, spiralan incest.

    Edipa nije mogla da shvati za5to ga to jo5 uvekuznemirava. U vreme kad se njom oZenio vei je bioproveo dve godine u radio stanici KCUF, i ta parcelana bledom, budnom autoputu ostala je vei daleko izanjega, kao drugi svetski rat ili ratovi u Koreji izastarijih muZeva. MoZda je, neka joj Bog pomogne, ion trebalo da bude u nekom ratu, moZda bi uz Japan-ce u drvedu, uz Svabe u >tigrovima.

  • )>q neDa, da. Ni5ta drugo nisam mislio, Edo. Jedno-stavno ne mogu da ti pomognem.>Zvulalasi tako prepla5eno. Kako pilule,ne deluju?"

    ,rNe uzimam ih", rekla je.>Oseiai strah od njih?">rNe znam 5ta je u njima.>Ne veruje5 da su to obidna sredstva za smire-nJe->7nlim

    ti poljubim stopala

  • pretpostavljala je, izdvajalo to mesto, davalo mu au-ru. Ali, ako je uop5te postojala neka razlika izmedunjega i ostatka juZne Kalifornije, nije se videla na prvipogled. Odvezla se u San Narciso u nedelju, u iznajm-ljenoj >impali". Ni5ta se nije dogadalo. Pogledala jeniz padinu, primorana da Skilji zbog sunca, pravo naogromno prostranstvo prepuno kuia koje su zajednoizrasle iz tamnosmedeg tla, poput dobro obradenoguseva, i pomislila na trenutak kad je otvorila tranzi-storski radio da zameni bateriju i prvi put videla jed-no Stampano kolo. Uredni nizovi igrada i uiica,videni iz ovako o5trog ugla, pokazali su joj se sada saistom neodekivanom, zapanjujuiom jasnoiom. Iakoje o radioaparatima znala jo5 manje nego o juZnojKalitbrniji, i jedni i drugi pokazivali su izvana obrazachij eroglifsko g oseiaj a prikriveno g znaEenja, na mereda komuniciraju. Izgleda da nije bilo granice onomeSto je Stampano kolo moglo da joj kaZe (da je samopokuSala to da otkrije), a isto tako u San Narcisu, veiu prvom minutu, otkrovenje je takode zatreperilo nasamom rubu praga njenog razumevanja. Smog jeleZao celom Sirinom horizonta, sunce je bilo gotovobolno na pejzalu svetlobeZ boje; ona i njen automo-bil kao da su bili parkirani usred nekog neobidnog,religijskog trenutka. Kao da su na nekoj drugoj frek-venciji, ili iz sredi5ta kakvog vihora koji se okretao isuvi5e sporo da bi njena pregrejana koZa uop5te ose-tila njegovu centrifugalnu sveZinu, lagano izgovaraneredi. Sumnjala je u to. Pomislila je na Muda, svogsupruga, kako poku5ava da veruje u svoj posao. Da lise on ovako oseiao, ili nekako slidno, dok je krozzvudno izolovano staklo gledao nekog od svojih kole-ga sa slu5alicama nabijenim na u5i i name5tao sledeiuplodu pokretima stilizovanim onako kako bi svetidovek koristio krizmu, kadionicu, putir, a u stvariprikljuden na glas, glasove, muziku, njenu poruku,

    /

    20

    rpotpu uiten uZivanj.u u_ gj-oj,,iloptut dopirala; da li je Mudo,itajao unutra i znao da, dak ikad bi rovao?

    dljikavom Zicom na vrhu, koju su tek povremeno pre-kidali straZarski tornjevi: ubrzo je pored nje prohujaoulaz s strane,na diji ima Pi-salo J radnihmesta k Jojo-

    Bodljikava Zica ustupila je ponovo mesto pozna-

    27

    \

  • 22

    Jc, Majls, Sesnaestogodi5njak koji je napustio Skolu,nosio Bitls-frizuru i odelo od mohera, bez revera imanZetni i samo s jednim dugmetom, nosio joj jeprtljag i pevao za sebe, a moZda upravo njoj:

    Majlsot,a pesma

    Predebeo sam za frag,Sve vreme to govori5 mi tiI na taj nadin Zeli5 da me ponizi5,Ali ja sam u toku,Izato zapu5i tu veliku nju5ku,Jer, jea, bejbi,MoZda sam predebeo za frag,Al'zato nisam premr5av da igram svim.

    >Divna pesmaali zaito je peva5 sengleskim akcentom kad tako ne govori5?,.

    >To je zbog benda u kojem sviram.r, objasniMajls,

    "i koji se zove Paranoici. Joi smo sasvim novi.NaS menadLer kaLe da treba tako da pevamo. Zbogtog akcenta gledamo mnogo engleskih filmova...

    "Moj muZ je disk-dZokeju jednoj manjoj stanici, doduie, ali ako ima-te neku traku sa snimcima, mogao bi da je pusti.>IJ zamenu za Sta?Da liZeli5 ono 5to mislim da ZeliS? Ja sam dedakza podmiiivanje, zna5 li?< Edipa dograbi najbliZeoruZje, antenu u obliku zedjih u5iju s televizora u uglusobe. >>O

  • >)Imam glatko mlado teloda nije moZda uspela? To mepla5i. Znate vei u Sta takve majke pretvaraju svojumu5ku decu..takav pristup uspeo davam upali, Bejbi Igore?>Znate 1i.., rede Mecger, >da vas je Invereritisamo jednom pomenuo?..

    >>Jeste li bili bliski?>Ne.., rede Edipa i ukljudi televizor. Na ekranu

    se rascveta slika deteta neodredenog pola, nezgrapnostisnutih golih noZica, dije su se dugadke lokne, pole-gle na njegova ramena, meSale s kraiom dlakom jed-nog bernardinca; dok je Edipa posmatrala, dugadkiiezik psa podeo je da prelazi preko detetovih rume-hih o6ruri, zbog dega se d"te Zilostivo mritilo i govo-rilo: >Ma daj, Mari, pusti me, skroz si me ukvasio..,

    >To sam ja, to sam jaTaj tilm se zvaoOtpuiten.rRecite mi.Jednog lepog dana. A sada vam je poslednja

    lansa da uloZite opkladu. Hoie li se izvuii ili ne?Ovo jeapsurdno.., rekla je, ,sigurno ie se izvuii...

    >Otkud znate?Svi ovakvi filmovi imaju sreine zavr5etke.Svi?..>Veiina.Jeste li vi iz I-ondona?" htela je da dozna druga.>Je I'to izvodite neki londonski fazon?.. Lak za kosuje visio kao magla, staklo je svetlucalo svuda po podu.

    ,sigurna sam da ovo nije ni5ta u poredenju stim.., rede Edipa, kojoj je napokon uspelo da se okre-

    ,ne, )>i za5to onda ne biste svi vi, znate, iza5li napolje. Ineito otpevali. Ovakve stvari uspe5ne su samo uzdobru muziku. Pevajte nam serenadu.mogli da nam se pridruZite poredbazena..,

    ,Zavisi od toga koliko ovde bude toplo, momci,.,namignu im vesela Edipa. Klinci izado5e, ali su prvoukljuEili kablove u sve dostupne utidnice u sobi i usveZnju ih provukli kroz prozor.

    33

    zavriila, jedva je mogla da hoda. Pogre5ila je i pogle-dala se u velikom ogledalu, ugledala loptu za plaZu sastopalima, i toliko se silovito nasmejala, da se pre-vrnula i povukla bodicu laka za kosu. Bodica je tre-snula na pod, neito se slomilo i lak je, uz strahovitpritisak, podeo da se atomizuje dok se boca munjevi-to vrtela po kupatilu. Mecger utrda i zatele Edipukako se valja i poku5ava da ustane usred velike leplji-ve mijazme miri5ljavog laka. >O, tako misvega.., redeglasom Bejbi Igora. Bodica, koja je zloiudno piStala,odskodi od klozetske Solje i proii5a pored Mecgero-vog desnog uha, promaiiv5i ga za dlaku. Mecger sebacina pod i Siuiuri uz Edipu dok je bodica nastavlja-la sa svojim karambolima; iz sobe je dopirao spori,duboki kreSendo pomorskog bombardovanja, mitra-ljeza, haubice i oruZja malog kalibra, kricii iskasaplje-ne molitve umiruiih pe5aka. Ona podiZe pogledmimo njegovih kapaka, sve do upaljene sijalice naplafonu, dok je polje njenog pogleda neprekidnopresecala sumanuta, bleltava bodica koja je letelaiznad njih i diji je pritisak, dinilo se, bio neiscrpan.Plaiila se, ali nije bila nimalo treznija. Bodica jeznalakud ide, osetila je, ili je neito dovoljno brzo, Bog iliradunar, moglo unapred da proraduna sloZenu mreZunjenih putanja, ali ona, Edipa, nije bila dovoljno brzai znalaje da ih bodica moZe svakog dasa da pogodi, ito ko zna kojom brzinom, moZda sto milja na sat.,>Mecgere

  • Mecger joj je pomogao da se nekako uspravi istane na noge. >>Da li je neko za Botidelijev strip-tiz? >Houganov sarajInvereritije i to posedovao.., rede Mecger. >Jesi li znala?'Sadistoreci to jod jednom inabiiu ti televizor na glavu.Stvarno si luda.r, nasmeii se on.Nije bila luda, stvarno. Rekla je: ,Sta on,

    dodavola, nije posedovao? A sada.r, lako zadrhta Edipa.>Prvo pitanjeJoi jedna rana rolna.., rede ona s puno nade.>Ne mogu da dozvolim to pitanje", rede Mecger.rnoici su na pragu, kao Sto mi ostavljamo mlekoismo odobrovoljili kuine davolke, ostavili bocu,rSta sad.., rede Edipa. Nasula je piie. >Da lije

    Konstantinopolj u dobroj pod-i Igor stigao utici 'Justina'?Da lije tamo stigao u, kako si ono rekao, nekoj

    velikih podmornica?.Mecgeru

  • da se ispruZi celom duZinom u tom plakaru, a tada biobidno izgubio svako interesovanje za celu stvar.

    Ispostavilo se da je ,Skoup.. omiljeno svrati5te, elektronidara iz Jojodina. Zelena neonska reklama jedovitljivo prikazivala cev osciloskopa, iznad koje jetekao nepromenljivi ples LisaZuovih figura. Toga da-na kao da je bio platni dan, i unutra su svi vei bilipijani. Edipa i Mecger, u koje su sve vreme piljili,pronado5e slobodan sto u straZnjem delu restorana.Pred njima se iznenada stvori smeZurani kelner stamnim naodarima i Mecger narudi burbon. Edipaosmotri bar i posta newozna. Gosti

    "SkoupaSamter

  • evoje industrijske radnike driala u nekoj vrsti nad-nidarskog ropstva, Piter Pingvid nije nedeljama izla-zio iz svoje kabine, u kojoj je samo sedeo i razmi5ljao.

    rrAli, to mi zvudi.., primeti Mecger, "kao da je onbio protiv industrijskog kapitalizma. Zar ga to ne

    dislcvalifikuje kao bilo kakvu antikomunistidku figu-ru?..

    >Razmi5ljate kao neki birdovac", rede Falopijan.>Dobri ljudi i rdavi ljudi. Tako niliad ne dospevate doosnovnih, sveproZimajuiih istina. Svakako, on je bioprotiv industrijskog kapitalizma. I mi smo. Nije liupravo on odveo do marksizma? U su5tini, oboje sudeo iste groze i strave.Ind ustrijskog bilo iega r., poku5a Mecger."Tadno tako.r, klimnu Falopijan.,rSta se desilo s Piterom Pingvidom?< Zelela je

    Edipa da sazna."Na kraju je vratio svoj oficirski din. Prekr5io je

    svoj odgoj i kodeks dasti. Linkoln i car primorali su gana to. Kad sam rekao da je on prva Zrtva na to sammislio . On i veiina njegove posade nastanili su se ublizini Los Andelesa, a tokom ostatka Zivota jedino jebrinuo o tome kako da stekne Sto veii imetak.Prepoznajem taj glas.Brzo.., rede plava cerada, >primite me na

    voZnju, narode..to on nazivapnvtemenlm.Nisam toliko lud da ne bih znao kad je neko u

    nevolji", rede Di Preso, ,ra Toni J. uvalio se do gu5e,prijatelji moji. Uglavnom kockanje, a isto tako seprida da je iSao kod lokalnih Sefova da objasni zaitone pokazuje dovoljno discipline. Ne treba mi takavbol."

    Edipa sevnu odima. >Vi ste sebidni drkadZija.Koza nostra motri sve vremePridaj mi o parnicida se oni koji gradeputeve nadu u poloZaju da prodaju kosti, moliiu le-po?"

    "Trebalo je ukloniti stara groblja

  • jezera bila je i suvi5e hladna za plivanje: umrli bisteod smrzavanja pre nego Sto biste doplivali do bezbed-ne obale. Nije bilo drveia za splavove. Avioni nisutuda prolazili,izuzev poneke >Stuke< koja je mitralji-rala u bri5uiem letu. Neverovatno je da je tako maloljudi uspelo toliko dugo da se odrZi. Ukopali su seonoliko koliko je kamenita plaLa dozvolila; slali sumale grupe u napad na litice koje se uglavnom nisuvraiale, ali jednom prilikom su uspele da otmupu5komitraljez. Patrole su traZile izlaz, ali malobrojnikoji su se vratili nisu ni5ta pronaili. Cinili su sve Sto sumogli da se probiju; ne uspevajuii u tome, nastojali suda Zive Sto duZe mogu. Ipak su umrli, svi do jednog,tiho, bez traga ili redi. Jednog dana Nemci su se spu-stili s litica, i njihovivojnici pobacali su sva tela s plaZeu jezero, zajedno s oruZjem i ostalim materijalom kojivi5e nije bio od koristi nijednoj strani. Tela su ubrzopotonula, i ostala tamo sve do podetka pedesetihgodina, kad je Toni Jaguar, koji je bio kaplar u itali-janskoj jedinici prikljudenoj nemadkim snagama najezeru Pijeta i znao Sta se nalazi na dnu, zajedno snekim svojim kolegama odludio da vidi Sta moZe da sespase. Jedino Sto su uspeli da izvuku bile su kosti. Iznekog nejasnog toka rezonovanja, koji je moZdaukljudivao zapaLenu dinjenicu da su ameridki turisti,kojisu u to vreme postajali brojniji, spremni da platedobre dolare za gotovo bilo Sta; pride o ameridkomkultu mrtvih; moZda neku tanu5nu nadu da bi senatorMakarti i drugi koji su delili njegova ubedenja, koji suu to vreme stekli izvesnu nadmoi nad bogatim krete-nima s druge strane mora, na neki nadin usmerilipaZnju na pale u Drugom svetskom ratu, pogotovo naone diji le5evi nisu rlikad pronadeni;iz takvog lavirin-ta pretpostavljenih motiva Toni Jaguar je zakljudioda sigurno moZe da uvali svoju Zetvu kostiju nekomAmerikancu preko svojih veza u

    'rporodici.., pozna-

    56 57

  • .

    >Mecgere

  • Fadu. Stvarni razlog zbog kojeg se Nikolo tu vrtijeste, naravno, Zelja da se dokopa vojvode.

    podmititi kardinala. Do tada je vei podeo da pipasvoju sestru i da joj glode vrat; dijalog moduliia ugroznidave figure neumerene Lelje i scena seokondava kad se par sruii na divan.

    nakugo

    60 67

  • davnos outovania u Indiju' Naravno, to je neko ko jelt;ffi'" t.j;htki koitim i ko, na da[i znak' skade;;iliJ"Gu"u *"en1uka, u isto vreme kad pet-iest

    zi neki Eenaro, Pot-objavljuje da (e

    se ne Pronade Pravt

    u malo Predvor-dame. PotraZilanoii videla u

    nadenje, bilisuali osetila se

    k i onih marginalnih Po-ima su nuZnici dobro Poz-

    nati.eetvrti Ein Kurirot'e tragedije otkriva z-log vojvo-

    d, A-nd;i;-;;t "jt n"*o''i" mahnitosti' Doznao je

    za udar u,Fadu,'23 mo$udr

    sa sriih'. strana,utogu jo5 nijeTurn iTaksisa

    Pero, Pergament i masti-i ne i,-dobrim mqmcima,

    62 63

  • on prozbori nekoliko zbrkanih i tajnovitih zapaLanjao mastilu kojim se koristi, nagoveitavajuii da je todoista izuzetna tednost. Ne5to kao:

    Ovu smolastu smesu u Francuskoj >>encre

  • U meduvremenu, u Andelovoj palati, IukavogErkola je.na kraju napustila sreia. Spbpadaju ga ViItorio i pola tuceta drugih ljudi i optuZriiu zi u6istvoDomenika. Pojavljuju se svedoci,- odrZhva se laZnosudenje, i Erkole umire na osveZavajuie jednostavannadin: svi ga bodu noZevima.

    drhti i ne moZe da govori, i samo promuca moZdanajkraii stih koji je ikad napisan u blankversu:>T-t-t-t-t...

  • U prisustvu duda svi padaju na kolena, blagosiljuime BoZje, oplakuju Nikola, zaklinju se da ie opu-sto5iti Skvamulju. Ali Denaro zavr5ava odajnidkomnotom, koja je za originalnu publiku verovatno pred-stavljala pravi 5ok, jer konadno navodi ime kojeAndelo nije naveo a Nikolo je poku5ao:

    Onaj kog na kraju znasmo k'o Turn i TaksisNema drugog gospodara sem bodeZa trn,I tajac sad puni jednom svijen rog.Ne moZe saduvati ni povesmo zvezda svetoOnoga kome je sudeno da se sretne s Tristerom.

    Tristero. Red osta da visi u vazduhu kad se din zavr5ioa sva svetla nadas ostala uga5ena; osta da visi u mrakui zbunjuje Edipu Mas, ali ne i da deluje na nju onommorii koju rie kasnije imati.

    Peti din, antiklimaks u celosti, sastoji se od krvo-proliia kojim Denaro kaZnjava dvor u Skvamulji.Iskori5ien je svaki oblik nasilne smrti dostupan dove-ku renesanse, ukljudujuii jamu punu cedi, zemljanemine, dresiranog sokola sa zatrovanim kandZama. Bi-lo je to, kako je kasnije primetio Mecger, kao crtai optici trkadici u blanlcversu. Na kraju, na pozornicigusto prekrivenoj le5evima, jedini preZiveli lik je bez-bojni administrator, Denaro.

    Prema programu! Kurirovu tragediju reZirao jeizvesni Rendolf Drible_t. On je takode igrao ulogupobednika Denara. oCuj, Mecgere

  • >jProtiv koga?" zapita Mecger stavljajuii tamnenaocan.

    ,rZelimda vidim da li postoji neka veza. ZnatiLe-ljna sam."

    >Da, ti si znatiZeljnarlzvrsna predstavaBo >Pre nego 5tonaide ru RukoPisi su unaisornioi ladici."

    '"Ali, to su sve bite fotok:%i:*,i,l.i?n Tffiji;gde je original? Odakle su

    Ne pi-tajte me ko je izdavad. PfoYojuiiir.uitni"i pored aut naslo-i"i tnt ou4ircu drarne ost' nalazilobanja.Driblete?Razvrstavanje nije rad?< rede Edipa. >Recite toonima u po5ti, pa iete se naii u po5tanskoj vreii naputu za Ferbenks u Aljasci, i to bez nalepnice LOM-LIIVO.(

    "To je mentalni rad>Naravno, to ne moZe svako

  • guiih ljudi, njene sumnje najvi5e je uveiao Majk Fa-lopijan iz DruStva Pitera Pingvida.

    >Taj Koteks je s podzemlja",rekao jojje nekoliko dzemlja neu-ravneteZenih, moZda, ZeS da ih kri-viS Sto su pomalo ogordeni? Pogledaj ita im sedogada. U Skoli im ispiru mozak, kao i svima nama, inavode ih da veruju u mit o ameridkom izumitelju -Morze i njegov telegraf, Bel i njegov telefon, Edisoni njegova sijalica, Tom Svift i njegovo ovo ili ono.

    vei una-irudniku.msamuzajedno,

    da nastoje da ostanu u vezi. Uvek mogu da prepozna-ju nekoga od svojih kad naidu na njega. MoZda se todogacla jednom u pet godina, ali oni ipak, istog trena,to znaju.Skoup.. tevederi, Zeleo je da se raspravlja.

    "Ti si toliki desnidar,da si postao levidar,., prolestovao je. >Kako moZe5 da

    8382

  • folio izdanja. Predgovor je, Sto je bilo dudno, bionepotpisan. Proverila je stranicu s podacima o autor-skim i izdavadkim pravima, i utwdila da je originalnoizdanje, u tvrdom povezu, bio udZbenik Drame For-da, Vebstera, Tumera i Voffingera, koji je objavilaizdavadka kuia kktern iz Berklija, u Kaliforniji, jo51957. godine. Nasula je sebi pola da5e >DZeka Deni-jelsa< (Paranoici su im prethodne vederi ostavili novufla5u)'i pozvala gradsku biblioteku u I-os Andelesu.Proverili su, ali nisu imali izdanje u tvrdom povezu.Mogu da ga potraZe preko bibliotedke razmene, uko-liko to Zeli. >Cekajte>da unese ne5to od sebeDo.sadujei gospodinu Totu
  • taj starac, neka bude Indi-janci. Nijedan pravi I Akobi ga tada ubili, duia raku.Pagani.Ako nisu bili IndijanciSta subili?"

    >Neko Spansko ime.., rede gospodin Tot, mriteiise, >rmeksidko ime. O, ne mogu da se setim. Da li suga napisali na prstenu?< On posegnu za korpicom zaStrikeraj podno stolice i izvadi- plavu vuhu, igle,dovriene mustre, i napokon potamneli zlatni prstJn speg.atoT. ,.,M9j dgda ga je odsekao s prsra jeitnog odonih koje je ubio. MoZete li da zamislite toliko brrltal-nog doveka u 91. godini?< Edipa se zablenu. Oblik naprstenu ponovo je bio simbol OTPAD-a.

    Ona pogleda oko sebe, prestravi se od sundevesvetlosti koja se- ulivala kroz sve prozore, kao da jezatodena u sredi5tu kakvog sloZenog kristala, i red"e:>Moj boZe.

    >I ja ga oseiam tokom izvesnih dana, danaodredene temperaturei baro-metarskog pritiska. Jeste li to zha[? Oseiam ga blizusebe.Svog dedu?Da li da kaZemo vlastima? Sta da radimo?Siguran sam da oni znaju vi5e od nas.< Zaz-

    wdao je nervozno ili kao da se iznenada povladi. >Ne,ne bih. To nije nai posao, zar ne?u

    Ona ga tada upita za inicijale O.T.P.AD., alinekako prekasno. Izgubila ga je. Rekao je da ne zna)

    90 91

  • ali toliko odvojen od njenih misli mogao je i da laZe.Nasuo joj je jo5 vina od masladka.

    ,rSada je vedrije", rede on ddsta formalno. ,Prenekoliko meseci dosta se naobladilo. Znate, u pro-lede, kad masladci ponovo cvetaju, vino prolazi kroz

    Kao da mrtvi doista traju, dak i u fla5i vina.Iako je njen sledeii potez trebalo 0a budg R!-

    novni susiet s Rendolfom Dribletom, odludila je da

    Mecger, slidno Mudu kad je napu5tala Kineret,nije delovao odajno zbog rjenog odlaska- Dok je vo-zila na sever, premiSljala je da li da svrati k-u6i na putuza Berkli ili u povratku. Onda je proma5ila izlaz zaKineret i to j-e re5ilo stvar. Njena kola prela suistodnom stranom zaliva, potom se uspela u berklijev-ska brda, i negde pred ponoi stigla u prostrani hotelna vi5e nivoa, u stilu nemadkog baroka, zastrt tamno-zelenim tepisima, sa zavojitim hodnicima i ukrasnimsveiniacima. U predvorju ie stajala tabla s natpisomaETiTVTO DOBRODOSI.TCU KALIFO-RNIJ-SKOM OGRANKU AMERIdKE SKUPSTINEGLUVO-NEMIH. Svaka sijalica bila je upaljena,alarmantno svetla; opipljiva ti5ina vladala je zgradom.Iza pulta, gde je spavao, iskrsnu portir i pode da joj seobriia prs-timh. Edipa pomisli da mu pokaZe ukodenisrednji prst i da vidi-Sta bi se desilo. Ali, vozila ie.bezodmoi4 i odjednom ju je sustigao sav umor. Portir.je,kroz polpunb neme-h6dnike -koji su se blago uvijali

    93

  • kao ulice San Narcisa, odvede u sobu s reprodukci-jom Remediosa Vara. Gotovo istog dasa j6 zaspala,ali se neprekidno budila od noine more o-nedemu u

    Ne ntoi,e saiuvati ni povesmo n ezdo sveto, glasioje kuplet, Onoga ko je jednont omeo Andelovu.fioho-lLt..

    ,r\e>Tristeru< koje sam kupila kodZapfa? Da li je postojalo joi jedno izdanje, poredkvarto i folio izdanja, >vajtdepelskog" fragmenta?Urednikov predgovor, ispod kojeg je sada bio potpi-san izvesni Emori Borc, profesor engleskog na Kali-fornijskom univerzitetu, nije ga pominjao. Provela jejo5 gotovo ceo sat u proveri svih fusnota, ali nije ni5tapronaSla.

    >Doctavola

  • Naravno, pomisli Edipa suvo, gde bi drugde?Prepisala je adresu i oti5la poku5avajuii da se prisetiko je objavio dZepno izdanje. Nije mogla.

    Bilo je leto, radni dan, kasno popodne, vremeEdipa

    l",;11plave kose, roZnatih ramova, Spica na tod.o"i*l3fl"llkla pod suncem, torbi za knjige, klimavih stolova,dugadkih peticija koje su landarale do zemlje, posteraza nere5ive skradenice FSM, MAS, VDC, mehurovapene u fontani, studenata u Zustrom dijalogu. Kretalase kroz sve to sa svojom debelom knjigom, privuriena,nesigurna, stranac koji Zeli da se oseia relevantnimali zna koliko je potrage medu alternativnim svemiri-ma za Lo potrebno. Jer ona je kroz svoje obrazovanjeproila u vreme nervoze, blagosti i povladenja ne sa-mo njenih kolega, vei i veieg dela vidljive struktureoko njih i ispred njih, s obzirom da je to bio nacional-ni ret'leks na izvesne patologije na izvesnim mestimakoje je samo smrt mogla da izledi, a ovaj Berkli nijeuop5te lidio na dremljivi Siva5 iz njene proSlostinegona one dalekoistodne ili latinoameridke univerziteteo kojima ditate u novinama, te autonomne kulturnemedije na kojima se i najomiljeniji folklor moZe dove-sti pod sumnju, kataklizmatidnu od oglaienog nesla-ganja, samoubiladku od odabranih privrZenosti

    - onavrsta koja obara vlade. Ali ona je dula engleski jezikdok je prelazila preko Bankroft Veja medu plavomdecom i mucavim ,rhondama

  • molekule na tople i hladne, za sistem se kaZe da gubientropiju. Ali taj gubitak neutralizovao se neklkoinformacijama koje je Demon dobijao o tome gde senalaze koji molekuli.

    "Komunikacija je kljud", povika Nefasris. >De-mon predaje svoje podatke senzitivcu, a senzitivac

    azepo-na

    ora

    "U pomoi.viSe ni$ta ne razu-mem.kad bih vam rekla da sam agent Turn i Taksisa?.A moj prijatelj?" On se okrenu na svojoj bar-skoj stolici da bi je pogledao.

    "Hoie5 li to da budeS,Arnolde?Cuo sam za 'Kirbija'.., rede on, >to je samo 5ifra,nije niko stvaran. Ali nisam za ostalo, za tog sinofilapreko zaliva, ni za tu odvratnu dramu. Nisam nikadpomislio da cela stvar ima neku istoriju.A ja mislim samo na toIzgleda da ne-mam.Redi iu ti onda ono 5to ja znam,., odludi on.>rZnadka koju nosim oznadava da sam dlan AI. To jeskraienica od Anonimni Inamorati.Inamorato je ita-lijanska redza doveka koji je zaljubljen. To je najgoraadikcija."

    >Kad neko treba da se zaljubi,., rede Edipa, >vionda sedite s njim ilitako ne5to?..

    "Tadno. Cela ideja je u tome da dostigne5 stanjeu kojem ti to vi5e nije potrebno. Ja sam imao sreie.Oslobodio sam se napasti jo5 dok sam bio mlad. Ali,verovala ili ne, ima Sezdesetogodi5njaka, dak i starijihZena, koji se bude usred noii i vri5te.Znati da odrZavate sastanke, neito kaoUdruZenje anonimnih alkoholidara?>za..< i >>pr.

  • su pobelele. Shvatio je da je verovatno benzin rastvo-rio Stamparsku boju. Nemarno je skinuo jednu markui iznenada ugledao crtei, zanemele po5tanske trube,dok mu se koZa ruke jasno razabirala kroz vodeni Zig.,rZnak>eto Sta je to.< Da je bio religio-zan, pao bi na kolena. Ovako je samo svedano izjavio:"Moja velika greika je bila ljubav. Od danas se ku-nem da iu se drZati dalje od ljubavi: hetero, homo,biseksualne, pas ili madka, automobil, od svake mo-guie vrstc koja postoji. Osnovaiu druitvo usamljeni-ka, posveienih tom cilju, a ovaj znak, otkriven istimbenzinom koji me je gotovo uni5tio, biie njegov am-blem.< I tako je udinio.

    Eclipa, koja je tada verj bila dosta pijana, rede:"Gde je on sada?rZaiLo mu ne pi5ete posredstvom tog va5eg sistcma,posrcdstvom OTPAD-a? Napi5ite'Osnivad dru5tvaAI'."

    "Ali ne znam kako se sistem koristi

  • se u njih moZe tek zaviriti, bilo da su krvni sudovislepljeni u bestidne gradske mladeZe na koZi, koje suvideli svi osim turista. Ni5ta od onoga Sto je pripadalonoii nije moglo da je dotakne; ni5ta i nije. Ponavljan-je simbola bilo je sasvim dovoljno, bez traume koja biga razredila ili sasvim potisnula iz se6anja. Namenje-no joj je da sve to upamti. Suodila se s tom mo-guinoiiu kao Sto bi se suodila s maju5nom ulicom svisokog balkona, voZnjom na strmoglavom toboganu,vremenom za hranjenje zveri u zoolo5kom vrtu - sbilo kojom Zeljom za smriu koja se moZe ispuniti uzminimalnu kretnju. Dotakla je rub njenog pohotnogpolja, znajuii da bi potdinjavarije njoj bilo lep5e odsvakog sna, da ni privladenje tele, balistidki zakoni,divlja pljarika ne obeiavaju veii uZitak. Isprobala je,uzdrhtala: Namenjeno mi je da sve to upamtim. Svakiputokaz koji se pojavljuje treba da ima svoju jasnost,svoje fine Sanse za postojanost. Ali onda se upitala,cla ti draguljasti

    "putokazi.. ne predstavljaju moZdasamo neku vrstu kompenazacije? Nadoknadu Sto jeizgubila direktnu, epilepsidnu Red, krik koji bi mogaoda poni5ti noi?

    U parku pored mosta Golden Gejt nai5la je nakrug dece u pidZamama koja su joj rekla da sanjajusvoje okupljanje. Ali da se taj san uop5te ne razlikujeod budnog stanja, jer se ujutru, kad ustanu, oseiajuumorna kao da su veii deo noii bila budna. Kad sunjihove majke mislile da se ona igraju u dvori5tu, onasu u stvari spavala, sklupdana u komiijskim plakari-ma, u kuiicama na drveiu, u potajno izdubljenimgnezdima u Zivicama, nadoknadujuii sve te sate. Noi,za njih, nije predstavljala nikakav uZas; u sredi5tunjihovog kruga gorela je zami5ljena vatra, i nije imbilo potrebno ni5ta drugo osim njihovog neprobojnogoseiaja zajedni5tva. Znali su za po5tansku trubu, aline i za crteZ kredom koji je Edipa videla na plodniku.

    Upotrebljava se samo jedna slika, a u pitanju je igrapreskakanja. kanapa, objasnila je jedna devojdica: sta-je5 naizmenidno u petlju, u levak trube, u priguSivad,dok tvoja drugarica peva:

    Tristou, Tristou, jen, dva, tri,Preko mora terani taksi...

    "Turn i Taksis, valjda?Hejti be5e ona dama uMaza-tlanu.Ti sve pamti5, Hesuse.,, rede Edipa, >dak i turi-ste. Kako tvoja CIA?< Sto ne oznadava agenciju nakoju mislite, vei tajnu meksidku grupaciju poznatukao Conjuracion de los Insurgentes Anarquistas, zakoju se zna jo5 od vremena braie Flores Magon i kojaje kasnije bila u kratkotrajnom savezu sa Zapatom.

    >Kao Sto vidi5. U izgnanstvuUmro je.Ah, jadnidak.< Hesusa Arabala su upoznali na

    plaZi, gde je najavio odrZavanje mitinga protiv vlade.Niko nije doSao. Tako je on podeo da razgovara s

    1,7L110

  • Edipu da lije on stvaran ilije Spijun, ili ga samo zeza-Edipa nije razumela.

    >,Znai 5ta je dudo. Ne ono Sto je Bakunjin rekao.Vci upad ?*gg drugog sveta u.ovaj. Najveii..deovremena mi Zivimo u miroljubivoj koegzistenciji, alikad se stvarno dodirnemo, dolazi do kataklizme. Po-put crkve koju mrzimo, anarhisti takode veruju udrugi svet. Gde revolucije izbijaju spontano i bezvoda, a talent duie za konsenzus omogudava masama

    U doodredenogPro-ce Bez duda. Ali tvojpr a me koliko i Devi-ca

    izbegao da ode u izgnanstvo.

    Mrtav dovek je, poput Maksvelovog Demona,bio spona u jednoj koincidenciji. Ni ona ni Hesus nebi bez njega bili ba5 ovde, ba5 sada. Bilo je to sasvimdovoljno, Sifrirano upozorenje. Kakve su noias bileSanse? A onda joj je pogled pao na prastari smotaniprimerak anarhosindikalnih novina Regenarocion.Datum je poticao i27904-godine, a pored pedata nijese nalazila marka vei samo crteZ poltanske trube.

    "Dobijam ih,., rede Arabal. >rZar ve( toliko dugoputuju'/ Da li je moje ime uneto umesto nekog dlanakoji je umro? Zar je za to doista potrebno Sezdesetgodina? Da nije reprint? Zaludna pitanja, jo tutobidan pesadinac. ViSi nivoi imaju svoje razloge.o Tumisao ponela je sa sobom kad je izaSla u noi.

    Na gradskoj plali, nakon Sto su zatvorili tezge spicama i ringi5pile, neuznemireno je hodala kroz le-lujavi, sneni oblak delinkvenata u letnjim jaknama spo5tanskom trubom pri5ivenom koncem koji je izgle-dao kao iisto srebro pod mesedinom. Svi su ne5topuiili, Smrkali ili se ubadali, i moZda je uopSte nisuvideli.

    Dok se vozila autobusom prepunim iscrpljenihcrnaca koji su i5li na ponoine smene Sirom grada,ugleclala je na naslonu jednog sedi5ta poStansku tru-bu, koja je zasvetlucala samo za nju u zadimljenojunutra5njosti, s natpisom SMRT. Ali za razliku odOTPAD-a, neko se potrudio da napi5e olovkom: Sa-mo Maloumni Razljuduju Tnrbu.

    Ncgde u blizini Filmora, u jednoj praonici rublja,pronalla je simbol na oglasnoj tabli, medu papiriiimakoji nude jetiino peglanje i duvanje dece. Ako znateito ot,o znaii, pisalo je, onda znate gde (ete viie dozna-ri. Oko nje se miris hlora podizao put neba, poputtamjana. Maiine za pranje ve5a brektale su.Zestoko ipljuskale. Osim Edipe, u praonici nije bilo nikoga i[luoresccntne sijalice kao Ja su uz krik ispu5tale svoje

    iTT2 L13

  • belilo, kojem je bilo posveieno sve Sto njihova sve-tlost dotide. Mesto se nalazilo u crnadkom kvartu. Dali je Truba bila toliko posveiena? Da li bi razljutiloTrubu kad bi se raspitala? KogEda pita?

    U autobusima je provela celu nod, slulajuii tran-zistore sa pesmama iz donjih delova lista dvesta naj-popularnijih, pesmama koje neie postati popularne,iije de melodije i stihovi i5rieznuti kao da se nikadnisu pevale. Mlada Meksikanka, koja se trudila daduje jednu od tih pesama kroz piStave smetnje zbograda autobuskog motora, pevu5ila je kao da ie jeuvek zapamtiti, i pritom noktom crtala poitanske tru-be i srca po izmaglicisvoga daha na prozoru.

    Na aerodromu, Edipa je, osciajuii se nevidlji-vom, prisluikivala igru pokera u kojoj je postojanigubitnik pedantno i savesno unosio svaki gubitak ubeleZnicu koja je iznutra bila ukralena naZvrljanimpo5tanskim trubama. >Momci, prosedno uspevam dapovratim 99,375 procenata

  • misterije dovoljno biti dvrst, snalaZljiv i inan pravilauskogrudih pajkana.

    Ali privatni detektiv mora pre ili posle da dobijebatine. To noino obilje po5tanskih truba, tog zloiud-nog, namernog umnoZavanja, bio je njihov nadin ba-tinanja. One su znale sva mesta na kojima sepritiskom prekidao krvotok, kao i ganglije njenogoptimizma, i malo-pomalo, smenjujuii precizne priti-ske, dinile su je nepokretnom.

    Prethodne noii jo5 je mogla da se pita koje pod-zemlje, uzizuzeLakpara za koji je to znala, komunici-ra pomoiu sistema OTPAD. U zoru je vei moglasasvim legitimno da pita koja podzemlja to nisu dinila.Ako su rluda, kao 5to je Hesus Arabal utvrdio premnogo godina na plaZi u Mazatlanu, upadi u ovaj svetiz nekog drugog, poljirbac kosmidkog bilijara, onda tomora biti i svaka poltanska truba koju je videla to-kom noii. Jer tu je bilo bogzna koliko gradana koji sunamerno odabrali da ne komuniciraju pomoiu zva-nidne ameridke po5tanske sluZbe. Nije to bio nikakavdin izdaje, moZda dak ni prkosa, vei proradunato po-vladenje izLivota Republike, iz njene maiinerije. Bezobzira na ono Sto im je odreknuto iz mrZnje, iz ne-marnosti prema moii njihovih glasova, iz r)istog nez-nanja, ovo povladenje bilo je samo njihovo,neoglaSeno, tajno. S obzirom da nisu mogli da sepovuku u vakuum (jesu li?), morao je da postoji pose-ban, nemi, nesluien svet.

    Ne5to pre jutarnje saobraiajne guZve izaila je izminibusa diji je prastari vozad svaki dan zavriaVao ugubicima, negde na Hauardovoj ulici, i krenula pre-ma Embarkaderu. Znalaje da uZasno izgleda - prsti-ju pocrnelih od Sminke i maskare dok je trljala odi,usta usahlih od starog piia i kafe. Kroz jedna otvo-rena vrata, na stepeni5tu koje je vodilo u sumrakstambene zgrade koja je vonjala na sredstva za dezin-

    je Edipi pismo koje je izgledalo kao da ga jc godina-ha noiio sa soboir.

    "Ubacite go u.,, pokazao je teto-

    vaZu i zagledao joj se u odi, >znate vei Sta. Ja ne moguda odern donde. Predaleko je za mene- Proveo samuZasnu noi..ne mogu.< Previ5e je bilo milja doFresna.

    "Je Ii to on?.. zapita neki glas iza nje, s gornjegclela stepeniSta.

    "Mornar'?""lma ne5to istctovirano na ruci..."Da li moZcte da ga doveclete gore? To je on.

  • Ona se seti kako je DZon Nefastis govorio ogvojoj Maiini i masivnim t niitavanjima informacija. Itl{ tgj madrac.zaplamsa oko mornara u njegovojvikin5koj sahrani, sve sakupljene, Silrirane godin"e be'-skorisnosti, rane smrti, rastizanosti, pouzd-anog pro-padanja.nl,lq,skup svih mu5karaca koji su na niemuspavali, kakvi god bili njihovi Zivoti, sve ie to laistaprestatida postoji, zauvek, sagori. piljilaJe rila nepovra-ta i da se-tolikoto ,elokupna mera halucinacijakoje pripadaju samo mornaru, i da u svetu tome vijel*e_biti tr.aga..7,nalaje, jer ga je drZala, da on pari odDT. Iza tih-inicijala nalazila ie merafora, deiirijumlrcmens, drhtavo vadenje raonika iz brazde uma.Svetac dija voda moZe da se zapali u lampama, vidov-nja.k dijije propust u priseianju dah BoZji, pravi para-noik za koga je sve organizovano u-radosnim ilizastraiujuiim st.erama oko njegovog sredi5njeg pulsa,snevad drje igre redi prodiru kroz-drevne imrOSiveprolaze i tunele istine, svi oni deluju u istoj posebnojrclevantnosti prema redi, ili prema onome ob dcga tared treba da nas za5titi. Cin metatbre, dakle, testenasrtaj na istinu i nalaL, u zavisnosti od toga gde senalazite: unutra, bezbedni, ili napolju, izgubljeni.Edipa nije znala gde se nalazi. Uzdrhtala, ona skliznupostrance, zagreba preko brazdi godina, zadu ponovoiskreni. visokiglas ivoje druge ilitreie'ljubaui iz ko-ledLa, Reja Glozinga, kako prida o svojbj bruco5kojmatematici; >dt.
  • medugradske autobuske stanice, gde je kupio kartuzaOuklend.AiEdipa.

    Prevezli su se preko mosta i uili u veliki, prazanblesak ouklendskog popodneva. PejsaZ je izgubiosvaku raznolikost. Raznosad izadeiz autobusa u delugrada koji Edipa nije poznavala. Satima ga je pratiladuZ ulica dija imena nije znala, preko puteva-arterijakoji su je, uprkos popodnevnom dremeZu, zamaloubili, kroz sirotinjske dctvrti, uz dugadke padinezakricne kuiama sa dve-tri spavaie sobe, dok su svinj i hovi prozori.prazno od raZavali samo sunce.- Njego-va vreia s pismima postepeno se praznila. Na kraju jeu5ao u autobus za Berkli. Edipa je iSla za njim. Napola Tclegral'Avenije raznosad izade i povede je nizulicu clo stambene zgracle u pscudo-meksirikom stilu.Nijeclnom sc nije osvrnuo. Tu je Ziveo DZon Nelastis.Vratila se tamo odakle je krenula, i nije mogla dapovcruje da su proila dvadcset detiri sata. Da li jetrcbalo cla ih bude viSe ili manje ?

    Kad jc do5la u hotel, predvorje je bilo prcpunogluvonemih delegata s kapama zazabavu na glavama;kape su bile napravljene od krep-papira kao imitacijakrzncnih koje su kineski komunisti nosili u vremekorcjskog sukoba. Svi su bili pijani, i nekolicina jepokuiala da je Sdepa u nastojanju d_a jc povedu nazzrLravu u velikoj balskoj dvorani. Zelela je da seotrgnc ocl tog nemog, razmahanog roja, ali bila je isur,iie slaba. Noge su jc bolele, u ustima je oscialaodvratan ukus. Oni je povuko5e u balsku dvoranu,gcle je zgoclni mla

  • trle je insekt koji joj glasno prozuja pored uva, aodmah potom zadu se zvuk pucnja. To nije bio nika-kav insekt, pomisli Edipa, j.tgd1 zaduv5i jo5

    _jedanpucanj, ona poveza stvari. U bledeioj svetlosti bila jejasna meta;jedini moguii put vodio je prema klinici.Onajurnu do staklenih vrata, otkri da su zakljudana apreclvorje u mraku. Edipa uze kamen koji je leZaopored leje s cveiem i zavitla ga na vrata. Kamenoclskoii. TraZila je drugi kamen kad se unutra pojavineko belo oblidje, koje dolepria do vrata iotkljuda ih.Bila je to Helga Blam, Hilarijusova pomoinica..

    "PoZuriteTrojica s ma5inkama, tako je rekao. Teroristi,

    fanatici, to je sve Sto znam... Uputila je Edipi neprija-teljski pogled.

    "Previ5e sumanutih Zenskih, eto Sta ga

    je sredilo. Kineret je pun takvih. Nije mogao s njimada izade na kraj...

    ,Bila sam odsutna neko vreme

  • Ivrednosti. To je bilo najmanje Sto sam mogao daudinim, nicht wahr? Neka vrsta pokajanja.

    A j mora bitipoveruJ u savr5enpridu st ie nesveskoje so svetlost.

    no tvrcloglave, sve glasnije.h< ))

    nzakkoLensuu

    >Hoiete li da mi udinite uslugu?< rede Edipa."Ne pucajte na pandure, oni su na va5oj strani...

    "Ti Izraelci imaju prislbrmi", rcde Hilarijus. >>Nebcclnost toj 'policiji'. Nivikucl ic mc odvesti ako se p. .

    iula je kako korada gore-dole po svojoj kance-lariji. Nezemaljski zvuci sirena obruSavali su se nanjih saizraz linistc vsam gaSrednjoj Fvropi jo5 uvek Zivi, u obliku ko zna kakvogpovria, mladiri koji ga je video. On bi sada mogao dabude va5ih godina. BeznadeZno lud. Zvao se Cvi.

    larijus je

  • Tada je pribliZno shvatila o demu govori, ali da biskratila ona ponovo rede: >>Gde to?U Buhenvaldu>Dali moZete da ga odvratite od pucnjave?.. raspitivao sepajkan. >Ovi s televizije voleli bi da uslikaju ne5tokroz prozor. Je I'biste mogli malo da ga zamajavate?
  • >Razvalite vrataotkad steoti5li, Vendel nije bio Vendel'"" -'

    ,,n ko je onhao, redc Edipa, osciajuii kako besniier ic Fand"bio u pravu, Snoliig lcpo' on-bio.- Ringo's"u,i;r"'F^ne

    "tt,itnt. labi eck'cr?" Gonila ga je

    ;;;;. fr"a"oriu. ,Ili Rajdes Braders? I za5to mi toqovorite?"'-

    -,,Sui ti

  • teksta, Sireii oko sebe spokoj kakav jo5 nije videla.Nekad su mu ramena bila pogrbljena a odni klapcitreptali velikom brzinom, ali je sve to nestalo.,rSaiekaj", nasme5ise on i krenu niz hodnik. Razgle-dala ga je otpozadi, nastojeii da uodi duge ili aure-.

    Ostalo im je joS vremena pre podetka njegovogprograma. Odvezli su sc u centar grada, u piceriju ibar, i posmatralise kroz iZljebljeno zlatno staklo kri-gle od piva.

    "Kako napreduje5 s Mecgcrom?.. redc on.>Gotovo je", rede ona.,Gotovo, napokon.., rcrje Muio. >Shvatio sam to

    kacl sigovorila u mikrotbn.">Dobro si shvatib

  • >rTadno.to sam ja. Svako je takav.Sada, kadstavim sluialice.>stvarno razumem 5ta setu nalazi. Kad oni klinci zapevaju 'Ona te voli', ondate ona, ovaj, stvarno voli, zna5, ona je koliko godhoiei ljudi, Sirom sveta, unazad u vremenu, raznihboja, velidina, godina, oblika, na raznim udaljenosti-ma od smrti, ali ona voli. A ono 'tebe', ono 'ti', to jesvako. Pa i ona. Edipa, ljudski glas je, znaS, pravopravcijato dudo.o Odi mu se napuni5e suzama u koji-ma se odraZavala boja piva.

    ,rDragi.., rede ona, bespomoina, ne znajudi Sta bimogla da uradi, uplalena za njega.

    On spusti prozirnu plastidnu l'laSicu na sto iz-medu njih. Ona se zabulji u pilule, a onda shvati. >JeI'to LSD?" rede ona. Mudo uzvratiosmehom. >Gdesi ih nabavio?" Iakojevei znala.

    >Kod Hilarijusa. Pro5irio je svoj program i namuZeve...

    >Reci mi,ot-kad si, koliko si vei na ovome?>Te pesme, nije stvar u tome da one ne5to govo-

    re, one jesz ne5to, neito izraZeno distim anukom-Ne5to n6vo.I moji snovi su se promenili...

    >'O, fino, ba5 fino.< Besno je, nekoliko pula' 2.9--bacila kosu. >Nema5 vi5e noind more? Lepo. Zna(i,tvoja poslednja mala prijateljica, ko god ona bila, ipakje.usfela. U lim godinama, znaS, potrebno im je Stovlse sna.

  • 6Kacl se vratila u >Ehine dvorove.,, zatekla je Ma-jlsa, Dina, SerdZa i Lenarda kako sede oko daske zaskakanje na kraju bazena, zajedno sa svim svojiminstrumentima, tako rasporedeni i nepokretni kao daih neki lbtograf, sakriven od Edipe, slika za omotnjihovpg albuma.

    >Sta sc desilo?< rede Edipa.,Vai momak.., odgovori Majls, >>Mecger, stvarno

    ga je uvalio SerdZu, naiem kontratenoru. Dedko jentt',:t;t;.Xj"o',::*oroodo..,

    rede serdZ. oeak sam inapisao pcsmu o tome, koju sam ja lidno aranZirao, ikoja ide ovako.

  • E pa, kad je vei oti5la,Morao sam da nadem nekoga,A starija generacijaPokazala mije Sta da radim

    -

    Sinoi sam imao sudar s jednom osmogodi5njom,Koja je svinger ba5 kao ija,I svake nas noii moZete naii na igrali5tuIza osnovne Skole u mraku (o, jea),Gdc nam jc dobro da bolje ne moZe biti.

    "Poku5avate neSto da mi kaZete.., rede Edipa.Saclp5tili su joj potom sve u prozi. Mecger iSerclZova devojka zbrisalisu u Nevadu, s namerom dase vendaju. ScrdZ je, nakon detaljnijeg ispitivanja,priznao da je deo o osmogodi5njoj za sada jo5 uvekimaginaran, ali da se marljivo muva oko igrali5ta inada se cia ie uskoro imati neke vesti za sve njih. Natelevizoru u svojoj sobi prona5la je Mecgerovu poru-ku u kojoj joj saop5tava da ne brine oko nasledstva,da je svoju ulogu izvr5itelja predao nekome u firmiVorp, Vistful, Kubidek i Mekmingas, i da ie oni biti uvezi s njom, i da je sve sredeno sa sudom za zao-stavitine i nasleda. Ni redi koja bi podsetila na to dasu Edipa i Mecger bili ne5to viSe od suizvrSitelja te-stamenta.

    Sto mora da znadi, pomisli Edipa, da nismo bilini$ta viSe. Trebalo bi da se oseti klasidnije. pre-radenom, ali morala je da misli na druge stvari. Cim seraspakovala, telefonirala je Rendolfu Dribletu, redi-telju. Po5to je zazvonio desetak puta, javila se nekastarija gospoda. ,rZao mije, ali nemamo ni5ta daizja-vlmo.AIi, ko je to?" rede Edipa.Uzdah. >Njegova majka. Daiemo izjavu za Stam-

    pu sutra u podne. Proditaie je nad advokat.., Prekinu-la je vezu. Sta je sad, do davola, pitala se Edipa: Sta se

    rov.

    138 139

  • komada za obuku svojih momaka. Mogao sam da muprodam i dvesta poveza za ruke sa svastikama, alinisam imao dovoljno, do davola."

    >Svastike u vladinim vi5kovima?" rede Edipa."Ma, jok.< On joj posveieno namignu. ,>Imamjednu tabridicu izvan San Dijega", rede joj, >i imamjedno tuce crnduga koji prave te poveze. Zatudili

    biste se kako se ta stvardica prodaje. Platio sam ogla-se udva-tri nedeljnika za curice, a onda sam moraoda unajmim jo5 dvojicu crnja samo za sredivanjepo5te.Kako ste uspelidaje dece?Kakve veze ima Riiard Vorlinger s njima?Ali, stih o Tristeru nije vulgaran.Medutim, sigurno se

    uklapa. 'Povesmo mezda sveto' je BoZja volja. Ali dakni ono ne moZe da saduva, ili da upozori, onoga kojitreba da se sastane s Tristerom. Hoiu da kaZem, daste samo govorili o ometanju Andelove pohote, dodavola, iz toga biste mogli da se izvudete na bezbrojnadina. Na primer, da odete iz zemlje. Andelo jesamo riovck. Alionaj grubi Drugi, onaj koji je dinio daneskervamitski svemir radi kao sat, to je bilo ne5todrugo. Odigledno su smatrali da bi Tristero mogaosasvim dobro da simbolizuje tog Drugog..Sta je bio Tristero?"

    "Jedna od sasvim novih oblasti

  • sluge, koji su sejoi ete gungule, glasno idak s vremena na v eod nalih najboljih crkvenih himni". Njihovo spasenjeiznenadilo j-e Edipu, s obzirom na odiglednu Tristero-vu strast za bezbedno5iu.

    "MoZda je Tristero pokuSavao da zapodne posaou Engleskoj?., sugerisao je Borc nekoliko dana kasni-Je.

    Edipa nije znala. >Ali, za5to je poStedeo jednogtakvog nepodno5ljivog magarca kakav je DioklecijanBlob?"

    >Zato Sto tc da vidite suclaljenosti ocl rc. ,,dak.i Pohladhoii, dak i bih ja PoZeleodaseo kinadin, jeuZivao e-sku, kr a-

    nama.Blob se na sve strane raspitivao o organizaciji

    Tristero, ali svugde je nailazio na zatvorena usta.Ipak je uspeo da sakupi nekoliko fragmenta. Isto je,.uclanidra kirji su sledili, uspela i Edipa. Iz opskurnih

    filatelistiikih dasopisa koje joj je nabavljao DZingisKoen, iz vi5esmislene fusnote u Motlijevom.Usponuholandske repu.blike, zatim iz osamdeset godina sta-rog pamtleti o korenima modernog anarhizma, izkn]ige propovedi ustina koja setako?e^nalazila u ani, zajedno-sBlobovim origina

    .

    a je usPela dasastavi slederjiprikaz nastanka organizacije:

    ncije Nizozcmske,emiri Viljem Oran-za nezavisnost od

    kog svetog rimskog cara.Krajem cleccmbra, Oranski, t oji jg u stvari bio gospo-clar\izozcmske, trijumtalno ulazi u Brisel, na 99zi.vKomiteta osamnaeitorice. To je bila hunta kalvini-stirikih lanatika koja je smatrala da Skupitina drZav-nih staleZa, koju su kontrolisale privilegovane klase,vi5e ne predstivlja kvalifikovane radnike, da je pot-puno izgubila dodir s narodom. Komitet je uspos.tavioneku vritu Briselskc komune- Kontrolisalisu policiju,cliktirali sve odluke Skupltine drZavnih staleZa, i zba-cili mnogc nosioce visokih poloZaja u Briselu' Medunjima jc"bio Leonard I, baronod Taksisa, komornikoct caievih privatnih odaja i baron od Bejsingena,nasleclni V;liki maistor - po5te za Nizozemsku, iizvr5ilac monopola Turn i Taksisa. Zamenio.ga jeneki Jan Hinkirt, lord od Ohajna, lojalni sledbenikOranskog. Ovde na scenu stupa osnivadka figura: Er-nanclo H"oakin de Tristero i Ralavera, moZda ludak,moZcla iskrcni buntovnik, a prema nekima' samo

    da je rodak Janalf,i"il.1,t!;',1:i:

    ao, ukljudujuii njegovo ne-davno postavljenje za Velikog majstora.

    148 1,49

  • Od 1578. godine pa sve do.marta 1585, kad jeAlesandro Farneze ponovo osvojio Brisel u ime cara,Tristero je vodio pravi gerilski rat protiv svogarodaka

    - ukoliko je Hinkart doista bio njegov rodak.

    S obzirom da je bio Spanac, imao je malo podrlke.Njegov Zivot je najveii deo vremena bio u opasnosti.Ipak je rietiri puta poku5ao da ubije upravnika po5teViljema Oranskog, alibez uspeha.

    Farneze je otpustio Jana Hinkarta i ponovo po-stavio Leonarda I, Velikog majstora Turn i Taksisa.Medutim, to je bio period velike nestabilnostiza mo-nopol Turn i Taksis. SumnjirJav prema jakim prote-stantskim sklonostima u de5kom ogranku porodice,car Rudolf II privremeno je povukao svoj patronat.PoStanska sluZba potonula je duboko u dugove.

    MoZda je neka Hinkartova vizija o moinoj struk-turi Sirom celog kontinenta, koja je trenutno bilaoslabljena i uzdrmana, inspirisala Tristera da usposta-vi svoj sistem. On je, kako izgleda, bio krajnje nesta-bilna osoba, spreman da se u bilo'kom dasu pojavi nanekom javnom mestu i zapodne govor. Njegova stal-na tema

    - razba5tinjenost. Poitanski monopol pripa-

    dao je Ohajnu na osnovu osvajanja, a Ohajn jepripaclao Tristeru na osnovu krvi. Nazvao se El De-sheredado, Razba5tinje ni, a za svoje sledbenike smi-slio je crno ruho, crno kao simbol jedine stvari kojaim je doista pripadala u njihovom izgnanstvu: noii.Ubrzo je svojoj ikonografiji dodao zadepljenupo5tansku trubu i mrtvog jazavca, kome su sve rjetirinoge Strdale u vazduh (neki vele da ime Taksis potideod italijanske rerii tasso, Sto znadi jazavac, a odnosi sena Se5ire od jazavidjeg krzna koje su nosili prvi ber-gamski kuriri). Zapoleoje potajnu kampanju, sasta-vljenu od ometanja, Sirenja straha i pljadke, duZpoitanskih puteva Turn iTaksisa.

    vela po bi-Emorijemstrahovala

    zirom na ono Sto se dogo-la. Narednog dana Posle

    ditanjaBlobovi o sBor-com,"Grejsip , ahraniRendolta'Dri^b krhanigovor mlacleg brata, Pos a aveti-ilrtu - no1 smogu, ltje.suze, i vratila se snji*u sela na grob i pila-muskat iz dolineNupo et,.dokje bio Ziv, riuvao u nekolikoburet nije bilo, smog je prekrio mezde,sve ic bilo crno kao Tristerov jahad. Edipa je scdclana z'emlji i, dok joj se guzica hladila, pitala se da li je,kao ito je Dri-bl-et nagovestio one. vederi dok setuiirao, neka njena v{rziia sebe iSdezla zajedno. sniim. MoZda ie-nien um nastaviti da savija psihidkeniisiC" kojivi5e ni postoje, moZda ie jc varati i isme-vati neko fantomsko biie kao Sto pacijenta posleoneraciie vara fantomski danazimeniiiono ito je izgub llil_

    neku

    ruii se propadanjumoZda priprema zakroz zcmlju, dok

    5, molila se EdiPa, donesinoi. Ili bar, ukoliko mora5

    cdniih oct minuta - biie dovo-lino. Ali, tako iu bar do/nat^i da li je tvoj ulazak umore povczan s Tristerom. Da li su se oslobodili tebe

    150 151

  • ona mogla da se zaPoglcdala je devojgovoj smrti. Da liDriblet one vederiljje on uop5te znao? Niko to ne bi mogao da otkrije.Stotine problema, ispremestanih, izukiStanih

    - scks,novac, bolest,

  • kraj tridesetogodi5njeg rata, Vestfalski mir, raspadcarstva, skori pad u partikularizam.

    "On izgleda kao Kirk Daglas.I tako.., popustljivo ie Borc, >militanti i konzer-vativci bore se dok ne malaksaju, Konrad i njegovagrupica vizionara, s obzirom da su fini ljudi, po-kuSavaju da posreduju u sukobu, a dok se svi oni

    izmire, svi ie biti izigrani, Carstvo je propalo, Turn iTaksis ne prihvata nikakve dogovore...

    A s okondanjem S.vgtpg .rimskog carstva,.izgu-

    bljen je, medu osthlim sjajnim iluzijama, i izvor legiti-miteta Turn i Taksisa. Sve vi5e se uveiavaju

    vazduh.Ali tokom narcdnih sto pedeset godina paranoja

    lagano popuita, jer otkrivaju svetovnog Tristera.Moi, sveznanje, neumoljiva zla volja, atributi onogaSto su smatrali istorijskim principom, Zeitgeist-om,

    Francuskoj i Nizozemskoj."Ali, ko iznosi tu sugestiju.rMora da je to neko pomenuo.

  • ni ona.

    "Izgledai s da si u vojnompohodu. Na ob nama.

  • vih pukotina lenjo Sirila kroz vazduh izmedu njih.>Ne ljutise, molim te.>Prctpostavljam da bi trebalo da proverim svojeizvorerZnala sam da ie5 biti drugadiji, Majkjer su se svi promenili prcma meni. Ali, joi nijeclo5lo do toga da me neko mrzi.Tebe da mrzi?
  • Promeni ime u Majls, Din, SerdZ i/ili Lenard,seko, posavetova ona svoj odraz u ogledalu pod polu-svetlo5iu toga popodneva. Bilo-kako bilo, oni ie tonazvati paranojom. Oni. Ili si doista naletela, bezpomoii LSD-a ili nekog drugog indolnog alkaloida,na tajno bogatstvo i skrivenu gustinu sna; na mreZupomoiu koje iks Amerikanaca doista komunicira,clok svoje laZi, deklamovanje rutine, jalove izdaje du-hovnog siroma5tva duvaju za zrvanidnu vladinupo$tansku sluZbu; a moZda dak na stvarnu alternativuhezizlaznosti, odsustvu iznenaclenja u Zivotu, Sto ra-stura glavu svakog Amerikanca kojeg poznaje5, pa itvoju, duio. Ili samo halucinira5. Ili je protiv tebeskovana zavcra, toliko opscZna i razradena, kojaukljuduje takve stvari kao Sto su falsilikovanje mara-ka i starih knjiga, stalno nadgledanje tvoga kretanja,crtanje poStanskih truba po celom San Francisku,podmiiivanje bibliotekara, iznajmljivanje profesio-nalnih glumaca i sam Pirs Invereriti zna Sta joS, a svese to [inansira iz ostav5tine na nadin kojije ili tolikotajan ili toliko komplikovan za tvoj nepravnidki um,iako si ti suizvr5itelj, toliko lavirintan da, osim togaito je $ala, mora posedovatijoS neki smisao. Ili samoumiSljaS ncku takvu zaveru, a u tom sludaju, ti sicloista luda, Edipa, skrenula sis uma.

    To su, kako je sada videla, bile moguinosti. Njihdctiri, simetridne. Nijedna joj se nije dopadala, alinadala se da je mentalno obolela; da je to sve, ni5taviSe. Te noii sedela je satima, toliko tupa da nijemogla ni cla pije, i podudavala sebe da diSe u vakuu-mu. Jer to je, o boZe, bila praznina. Niko nije mogaocla joj pomogne. Niko na svetu. Svi su bili na nerJemu,ludi, moZda neprijatelji, mrtvi.

    Podele su da je mude stare plombe. Noiije pro-vodila zagledana u tavanicu, osvetljenu ruZidastimodsjajem neba iznad San Narcisa. Drugih noii spava-

    la je po osamnaest drogiranih sati i budila se iznure-na, jedva sposobna da stoji. Na sastancima s proniclji-vim, pridljivim starcem koji je bio naimenovan zanovog savetnika njena paZnja trajala je desto samonekoliko sekundi, i ona se vi5e nervozno smejala ne-go Sto je govorila. Povremeno su je spopadali naletimudnine, u trajanju od pet do deset minuta, koji su jebacali u duboku patnju, a potom nestajali kao dauop5te nisu postojali. Bilo je i glavobolja, noinih mo-ra, menstrualnih bolova. Jednog dana odvezla se uLos Ancleles, nasumice odabrala lekarku iz telefon-skog imenika, oti5la kod nje, rekla joj da misli da jetruclna. Dogovorilisu se za testove. Edipa sc predsta-vila kao G rejs Borc i nije do5la na zakazani pregled.

    DZingis Koen, koji je nekad bio toliko stidljiv,sada se svakog dana pojavljivao s nekim novinama -primerak iz nekog zastarelog Cumstajnovog katalo-ga; nejasno priseianje nekog prijatelja iz Kraljevskoglilatelistirikog dru5tva koji je zapazio zarlepljenupo5tansku trubu u katalogu aukcije odrLane 1923.gocline u Drezdenu; potom tekst, otkucan na pisaiojma5ini, koji mu je poslao drugi prijatelj iz Njujorka.To je, navodno, bio prevod dlanka iz rjuvene Biblio-thecpte cles timbrephiles Zan-Batista Moena, izdanjeiz 1865. godine. U njemu se, kao u kakvoj Borcovojkostimiranoj drami, opisivao veliki rascep u Tristero-vim reclovima za vreme Francuske revolucije. Premanedavno otkrivenim i deiifrovanim dnevnicima grofaRaula Antoana de Vuzijea, markiza od Tur i Tasisa,jeclan element u Tristeru nije nikad prihvatio propastSvetog rimskog carstva, i u Revoluciji je video samoprivremeno ludilo. Oseiajuii se obaveznim, kao ko-lege-aristokrati, da pomognu Turn i Taksisu u savla-davanju nevolja, pustili su pipke ne bi lidoznali da lije kuia uop5te zairteresovanaza finansijsku pomoi.Taj potez potpuno je rascepio Tristera. Na skupu koji

    160 161

  • je odrZan u Milanu rasprava se besno vodila celesedmice, stvorena su doZivotna neprijateljstva, pode-lile se porodice, prosula krv. Na kraju, rczolucija zapruZanje finansijske pomoii Turn i Taksisu nijeproIla. Mnogi konzervativci, koji su to primili kaohiljadugodi5nju presudu protiV sebe, okondali su svo-ju vezu s Tristerom. I toko je, samozadovoljno sezakljudivalo u dlanku, oryonbocija stupila u. polusen-ktt istorijske eklipse. Od bilke kod Austetlica dote{koia iz 1848. godine, Tristero je lu.tao, noien stru-jont, liien gotovo celokupnog plemenitog polronsh'okoje go je izddavalo, st,eclen na raznoienje anorhi-sliike korespondencije, i sonto periferno angai,ovon

    -

    tt Nemoikoj oko zlosreinog Frankfitrtskog pailamen-to, tt Budintpeiti na barikadma, ntoido i ntedu iasov-niiorimo s lu.re, koje su piprentali zn dolozak M.Bakunjina. Medutinr, najve|i broj prebegoo je u Ame-riktt tokont 1849-50, gde sada besumnje nude stojettslttge onimo koji iele do u.gase planten Revol.u.cije.

    Manje uzbudena nego Sto bi bila samo nedeljudana ranije, Edipa je pokazala'rilanak Emoriju Borcu.>Sve Tristerove izbeglice koje pripadaju reakciji iz1849. goctine

  • trudi da se sakrije - koristi seK. Morisa Sriftaiveoma ugled-Moris i< stuPio u vezu sim da r klijent Zeli una-

    broj 49. Na tozna ko Zeli da ih

    plati Po5tarinu i osigura-'dvadbset detiri sata. Ali,

    obzirom da je to konzervarodno, izvinili i odbili ga.

  • . Ona mu.brzo isprida, ne potroiiv5i vi5e od jednog

    minuta, sve Sto je doznala o Tristeru, Sta ss desiloHilarijusu, Mudu, Mecgeru, Dribletu, Falopijanu. >Tisi.., rede ona, >jedini koga jo5 imam. Ne znam kako sezoveS, ne Zelim da znam.l i moram da doznam da ligg onito dogovorilis tobom. Da me sludajno sretneii isprida5 mi pridu o po5tanskoj trubi. Jeri za tebe tomoZe da bude samo Sala, ali zamenqod pre nekolikosati, vi5e nije. Napila sam se, sela u kola i vozilaautoputem. MgZda iu sledeii put biti odludnija. Uime Boga, ljudskog Livota, ili onbga Sto po5tuje5, mo-Iim te. Pomozi mi.MoZda iete ga tamosresti.KaZe se da voditelj aukcije 'objavljuje' proda-

    ju", rede Koen.t7r

  • >Otkopdan vam je 5lic", Sapnu Edipa. Nije bilasigurna Sta treba da uradi kad se kupac otkrije. Imalaje samo neku nejasnu ideju o tome da treba da stvoriZestoku scenu, koja bi privukla policajce i pomoglajoj da otkrije ko je doista taj dovek. Stajala je namqstu obasjanom suncem, medu sjajnim desticamapra5ine koje su se uzdizale i padale, poku5avala da sebar malo ugreje i razmi5ljala da lijoj je sve to potreb-no.

    >Vreme jesmrti autora,.,stavki svekolikog postmoderniz>mrtav

  • knjiZevnog sveta (ili sistema), nije video ili fotografisao. (Jedinapoznata fotograhja potide iz njegwih ranih univerzitetskih dana;prema nekim kazivanjima, autor te fotografije, Pindonov kolegasa studUa, poreklom je iz Sarajeva.)

    Pindon, dakle, ne postoji. Ali, Metju Vilson je u eseju >Po-fiaga za Pindonom< pokazao da Tomas Pindon potide iz veomastare i ugledne porodice koja se pominje u raznim engleskimdokumentima joS od XI veka, i u kojoj je, pogotovo po dolasku uAmeriku 1630, bito mnogo religijskih, ekonomskih i dru5wenihgubitnika. Mnogi od njih su, kako pokazuje Vilson, posluZili kaomodeli za likove u Pindonovim romanima, Sto obja5njava njegovunaklonost prema gubitnicima i odbadenima, u stvari, prema svimaonima koji se nadu izvan sistema.

    Biti iaran sistema, u ,>zonidrugi",

    "Oni< kojiodreduju i na5u ulogu. Ta svest o zaveri proZima sva Pindonovadela, kao Sto Zelja za otkrivanjem njihovog pravog smisla podstidenjegovc junake na sukob sa sisten:om, na ulazak u Dzonuumrlog< autora), otkri-va svoj sistem i smisao. Ali nikada, osetide ditalac delom svesti, upotpunosti.

    Prvi roman V. (1963) pokazao je jo5 jednu odliku Pindono-vih knjiga: one se ne mogu prepridati. Sa delimidnim izuzetkom

    174 775

  • revolucUa pretvara u biznis, uz neumitnu promenu ideala i wevedu mod televizijskog ekrana. IndMdualna west se pretvara usapunsku operu.

    - U Kaliforniji se odigrava i radnja romana Objava broja 49(1966), delaza koji se svi kritidari slaZu da zauzima mesto medunajznaCajnijim kratkim romanima u sawemenoj ameridkojknjiZevnosti. Istina je da kratkoda romana, kao i usredsredenost

    wo delo Citljivijim od ostalihostavua ditaoca u istim dilema-9 je vuzetnlo zgusnut tekst koji

    uspeSno parodira formu kriminalistiCkog romana, istorijske hroni-ke, renesansne drame i piholoSkog trilera. Kao Sto ne doznajemo

    se raspada zajedno s gubiliStem, i iza oborenih kulisa naziremonasmejano lice autora-tvorca. Na krajt Obiave broia 49 takodese, ka

  • SADRZAJ

  • TOMAS PINEONOBJAVABROJA49

    Glavni urednikIovan Zivlak

    RecenzentiIoicaACinDavidAlbahari

    Likovna obradaBora PoprZan

    Izdavadko preduzedeSvetwi, Norri SadA Teodorovida 11Izdavadko preduze6eRad, BeogradMoSe Pijade 7

    TiraL2000

    StampaGIP >Kultura