TEORIJA RAZVOJAH. Mc Gurk raspravljajući o alternativnim pojmovima razvoja ističe: “Pojam razvoja obuhvaća ne samo promjenu u vremenu nego i promjenu koja ima pravac; razvoj često u biti znači napredak ili poboljšanje ranijeg, primitivnijeg stupnja”.

Činioci razvojaTradicionalni činioci razvoja:

ZemljaRad Kapital 

Suvremeni činioci razvoja:Znanje TehnologijaVanjska trgovina

Razvrstavanje zemalja prema stupnju  razvoja

2 najčešća kriterija: visina nacionalnog dohotka po glavi stanovnika i topografska karta svijeta.Prema visini nacionalnog dohotka po glavi stanovnika zemlje se dijele na:

Visokorazvijene zemljeRazvijene zemljeNovoindustrijalizirane zemljeZemlje u razvojuNerazvijene zemlje.

Najpoznatije teorije međuovisnosti trgovine i razvoja: Teorija dominirajuće privrede i Teorija periferne privrede.

Teorija dominirajuće privredeUtemeljitelj F. PerrouxPrema Ž. Markušiću razlikuju se tri sastavnice dominacije:

Razlika u pregovaračkoj snaziRazlika u veličini zemaljaRazlika u vrstama privredne aktivnosti zemalja.

Teorija periferne privredeGlavni predstavnik R. PrebischPolazi od bipolarnosti svijeta, tj. svijet je podijeljen na:

Središte (razvijeni dio svijeta)Periferiju (nerazvijeni dio svijeta).

Između središta i periferije razmijenjuju se:RobeTehnologija 

Središte pretežito izvozi u periferiju industrijske robe i ‘know‐how’, a iz periferije uvozi primarne proizvode.Elastičnost ponude i potražnje nisu iste za primarne i industrijske proizvoda.

Pojam protekcionizam prihvaćen je iz latinskog jezika od riječi protegere, koja znači pokrivati, zakloniti, zaštititi. Protekcionističko mišljenje javlja se u vrijeme merkantilizma, a označava skup državnih propisa i ponašanja kojma se štiti domaće gospodarstvo od inozemne konkurencije.Bit protekcionizma: obzirom da je inozemna roba jeftinija, uvode se carine, prelevmani i drugi nameti, ta na taj način roba na domaćem tržištu postaje mnogo skuplja, nego prije uvoza. Time se postiže povišenje cijene uvozne robe do razine cijena koja vrijedi za domaći proizvod, a nekada su te cijene i veće. Na taj način se inozemnoj konkurenciji onemogućava pristup domaćem tržištu.

Protekcionisti zastupaju tezu: a) da se prvenstveno treba zadovoljiti vlastite potrebe, b) stranu robu se treba udaljiti s domaćeg tržišta putem 

visokih nameta, c) 

treba 

kupovati 

na 

domaćem 

tržištu, 

iako 

je 

domaća 

roba lošije kvalitete, d) 

sačuvati 

nacionalni 

novac 

u 

zemlji 

i 

pomagati 

domaćim 

radnicima, 

kako 

bi 

se 

umanjila 

mogućnost  bogaćenja druge zemlje, 

e) 

treba 

razvijati 

bogatstvo 

vlastite 

zemlje 

i 

podizati  vlastitu 

proizvodnju, 

a 

ne 

pomagati 

razvoj 

druge 

zemlje, f) inozemnu razmjenu ne bi trebali voditi pojedinci, već

narodi. 

Bez  obzira  na  stavove  zastupnika  protekcionizma ranijeg  vremena,  postoji  i  suvremeni  načini protekcionizma,  koji  iznose  dokaze  o  ispravnosti svojih  teorija. Njihovi  stavovi  se odnose na  zaštitu domaćih  proizvođača,  ali  veću  cijenu  opet  plaća domaći kupac.   Formalno postoje četiri protekcionistička učenja: 1.) Klasične teorije protekcionizma, 2.)

Marksističko učenje o protekcionizmu, 

3.) Protekcionizam zemalja u razvoju,4.) Teorijske koncepcije kvantitativne zaštitne 

politike, uz provedbu efektivne carinske zaštite.

Klasične teorije protekcionizmaVodeći zagovornici klasične teorije protekcionizma jesu Carey H. i List F.Mislilac Carey je djelovao s pozicija američkom protekcionizma i zalagao se za slijedeće: 1.)

cijene 

poljoprivrednih 

i 

industrijskih 

proizvoda 

u 

Americi, 

te 

razlike 

među 

njima 

jesu 

rezultat 

slobodne  trgovine unutar zemlje,

2.) 

transportni 

troškovi 

utječu 

na 

veličinu 

tih 

cijena 

i  stvaraju među njima razliku, 

3.) 

u 

zemlji 

treba 

uvesti 

zaštitne 

mjere, 

putem 

kojih 

bi 

se  omogučio 

razvoj 

ne 

samo 

poljoprivrede, 

već

i 

drugih 

dijelova gospodarske djelatnosti, 4.) cijelo gospodarsvo

treba biti pod carinskom zaštitom.

Klasične teorije protekcionizmaS druge strane List F. zagovornik njemačkog protekcionizma zastupa slijedeće stavove:1) 

Sustav slobodne trgovine može uspješno djelovati samo 

između zemalja približne gospodarske razvojne razine, 2) 

slabije 

države, 

a 

posebice 

narazvijene 

industrije 

treba 

obvezno zaštititi, 3) 

sve 

zaštitne 

mjere 

trebaju 

se 

donositi 

privremeno, 

obzirom na razinu razvijenosti domaćeg gospodarstva, 4) država normalno razvijena, ne treba koristiti zaštitne 

mehanizme.Budući da je njemačka industrija u to vrijeme bila slabija od engleske, on je zagovarao sustav privremenog protekcionizma, što je i logično.

Marksistički protekcionizamIako marksističko učenje spada u povijesna učenja, a mnoge njegove postavke nisu postavljene na pravi način, ono je zanimljivo radi toga, jer se u tom učenju razmatra svjetsko tržište i odnosi na njemu.Primjerice Marx je kritičkom analizom kapitalističke robne proizvodnje, dao zavidan znanstveni doprinos razvoju međunarodne razmjene. Druga je stvar što su njegovi sljedbenici u potpunosti izokrenuli njegovo učenje, te od zamišljenog visoko humanog društvenog sustava stvorili tamnice za narode. 

Marksistički protekcionizamOd prvih svojih koraka marksizam je bio određen za  samo  jednu  grupu  ljudi,  radničku  klasu, osuđujući  i  odbacujući  sve  druge  klase. Naravno da takav sustav nije mogao pouzdano djelovati. S vremenom  takvo  se  društvo  sve  više  zatvaralo  u sebe,  surađujući  s  isto  takvim  društvenim sustavima. Protekcionističke mjere unutar svake države bile su razvijene do  krajnjih granica,  nisu uvažavaniekonomski zakoni,  niti realne gospodarskesposobnosti svake zemlje.  Na  kraju se  sustavurušio sam od sebe, što je davno ranije predvidioznanstvenik Kissinger.

Zemlje u razvoju i protekcionizamZemlje u razvoju poseban su problem u međunarodnoj razmjeni, posebice zemlje, koje su dugo bile u kolonijalnom statusu. Tijekom vremena stvoreno je više teorija o razvoju nerazvijenih zemalja. Osobina svih teorija je naglašavanje potrebe smanjivanja razlika između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Iako se desetljećima pokušava utjecati na te razlike one se realno ne smanjuju, iz različitih razloga.Razvijene  zemlje  formalno  pokušavaju  smanjiti  razlike primjenjujući neke bilateralne oblike, kao što su preferencijalne carine, te drugi oblici pomoći.   S  druge  strane  nerazvijene  zemlje  pokušavaju  liberalizirati svoja  gospodarstva,  tj.  omogućiti  slobodan  ulaz  inozemnog kapitala, ukidati zaštitne mjere, kao što su carine i slično. 

Zemlje u razvoju i protekcionizamZnanstvenik  Prebisch  R.  za  uspješan  razvoj nerazvijenih  zemalja  predlaže  tri  razvojne strategije: 1.) 

poticanje 

industrijalizacije 

u 

nerazvijenim 

zemljama, 

uz 

visoku 

protekcionističku  zaštitu, 

2.) 

u 

zemlji 

treba 

proizvoditi 

radi 

zamjene  roba 

iz 

uvoza, 

a 

u 

cilju 

zadovoljavanja 

vlastith potreba (“Inward looking strategy”), 3.) 

proizvodnja 

se 

treba 

razvijati, 

radi 

većeg 

izvoza. 

Kvantitativni kriteriji zaštitne politike‐ efektivna carinska zaštita 

Pristalice  efektivne  (učinkovite)  carinske zaštite  jesu  Johnson  H.G.,  Corden  W.M., Balassa B.Ovi  su  znanstvenici  zagovarali  primjenu određenih  carinskih  stopa,  kojima  bi  se reguliralo  nacionalno  tržište  prema međunarodnom  tržištu.  Najvažnije  carinske stope za nominalnu carinsku zaštitu, trebale bi biti  nominalne  carinske  stope,  dok  za efektivnu  carinsku  zaštitu  treba  koristiti efektivne carinske stope.

Grčka riječ autarkija znači samodovoljnost, dok se u ekonomskom ozračju koristi prilikom označavanja zemalja koje nastoje u potpunosti osamostaliti svoje gospodarske sustave, a inozemnu konkurenciju udaljiti sa svog tržišta.Iako je ta zamisao imala svoje pobornike, posebice u socijalističkim sustavima, takva politika u suvremenim uvjetima ne može dugoročno djelovati. Autarkija je samo privremeno stanje u gospodarskom sustavu.Pojam autarkije odnosi se na samodovoljnost domaćeg tržišta, te je upitno uvrstiti taj pojam u sferu međunarodne razmjene. Autarkija u svojoj biti nije vanjska trgovina, liberalizam, nitiprotekcionizam, ali o autarkiji se promišlja kao o ekstremnom slučaju protekcionizma. Cilj takve politike od strane neke zemlje je da sama podmiruje svoje potrebe, a međunarodnu razmjenu koristi samo za jačanje svoje politike samodovoljnosti. 

Prema tom mišljenju autarkija potiče stalno smanjivanje međunarodne razmjene, sve do njezinog ukidanja. Na taj način autarkija se može smjestiti u međunarodnoj razmjeni kao protuteža liberalizmu. Prve principe autarkije postavio je njemački filozof Fichte 1800. godine u knjizi: “Zatvorena trgovačka država”. Postoje mnoge naznake da je njemački nacizam crpio svoja ponašanja baš iz te knjige, kada je razvio strategiju gospodarske autarkije. Na osnovi izučavanja njamačkih iskustava francuski znanstvenik Perroux 1940. godine u knjizi “Autarkija” postavio je teorijsku osnovicu razvoja autarkije u suvremenom ekonomskom djelovanju.

Znanstvenik Perroux F., tako razlikuje dvije vrsteautarkije:1) 1) autarkijaautarkija povlapovlaččenjaenja((domadomaććee trtržžiišštete se se zatvarazatvarapremaprema memeđđunarodnomunarodnom trtržžiišštutu, , kadakada se se uvozuvozsmanjujesmanjuje nana najmanjunajmanju mogumoguććuu mjerumjeru, , jerjer se se takotakogospodarskigospodarski sustavsustav prisiljavaprisiljava nana maksimalnomaksimalnokorikorišštenjetenje domadomaććihih resursaresursa. . U U proizvodnjiproizvodnji se se koristekoriste i i poduzepoduzeććaa, , kojakoja ostvarujuostvarujuvrlovrlo lološšee uuččinkeinke, , tete u u normalnimnormalnim uvjetimauvjetima nene bi bi bilibili popožželjaneljan partner. Tada se partner. Tada se javljajavlja potrebapotreba zaza svesveviviššee sirovinasirovina i i proizvodaproizvoda, , kojikoji se se pribavljajupribavljajusintetisintetiččkimkim proizvodimaproizvodima kojikoji se se proizvodeproizvode kaokaozamjenazamjena zaza prirodneprirodne resurseresurse. . 

2) 2) autarkijaautarkija ekspanzijeekspanzije ( ( šširenjeirenje nana tutuđđaa trtržžiišštata), s ), s timtimdada se se prvaprva vrstavrsta ostvarujeostvaruje carinskomcarinskom iliili drugimdrugimzazašštitamatitama, a , a drugadruga provodiprovodi ratnimratnim djelatnostimadjelatnostima. . NakonNakon autarkijeautarkije povlapovlaččenjaenja moramora dodoććii do do autarkijeautarkijeekspanzijeekspanzije. . OnaOna se se dogadogađđaa u u uvjetimauvjetima potrebepotrebe zaza““žživotnimivotnim prostoromprostorom””, , tjtj. . šširenjemirenjem nana tutuđđee prostoreprostore. . 

Politika samodovoljnosti neke države u ekonomskom smislu, nosi u sebi klicu budućihnasilnih osvajanja,  što bi  trebalo sprječitiučinkovitom međunarodnom politikom. Gospodarska autarkija u  suvremenimuvjetima, treba imati mnogo šire tumačenje odonog u  teorijskim razmatranjima.  Takvupolitiku mogu voditi i  male  zemlje, izbjegavajući međunarodnu razmjenu i primjenu specijalizacije u svom gospodarskomsustavu, s željom da sve sami proizvode. 

Politika autarkije nije prikladna ekonomskapolitika za razvoj neke zemlje. Ona uvijek u svom razmatranju potiče potrebuzatvaranja i zaštite domaćeg gospodarskogsustava, a koristi se pri početku provođenjapolitike razvoja neke zemlje, kada ona mijenjaodređene parametre svoga razvoja. Politika autarkije treba se provoditi u štokraćem vremenskom roku.