1

Teorija i analiza bilansa

Struktura racunovodstva: to je disciplina koja se bavi transakcijama podataka, to je vestina belezenja, izvestavanja i analize. Ima 4 discipline:

knjigovodstvo sa bilansom obracun troskova i rezultata racunovodstveno planiranje i analiza racunovodstvena revizija i kontrola

Knjigovodstvo sa bilansom je racunska osnova racunovodstva jer ostale discipline koriste njene podatke. Nedokumentovane promene dovode do poredjenja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem (inventar) i vrse se predzakljucna knjizenja kroz dnevnik i glavnu knjigu i tada vise nemamo knjigovodstveno vec stvarno stanje. Tada na osnovu zakljucnog lista sastavljamo BS, BU, izvestaj o tokovima gotovine, izvestaj o promenama kapitala i beleske. BS: je prikaz imovine na dan, sadrzi naziv firme, datum, novcanu jedinicu i sistem preciznosti u 000 din. Predstavlja imovinu po obliku i imovinu po vlasnistvu. Izmedju a i p ne postoji direktna veza. Ne moze da se tvrdi koji je deo stalnih sredstava finansiran iz sopstvenog kapitala a koji iz obaveza. Zbir aktive nije jednak zbiru imovine. U slucaju gubitka koji se iskazuje u aktivi, i u slucaju ako su ispravke vrednosti aktivnih pozicija iskazane u pasivi A ≠ IMOVINA i P ≠ Kapital + Obaveze. Ovaj drugi slucaj vise ne postoji jer postoji zelja da P predstavlja izvore sredstava, i u tom slucaju P ≠ Kapitalu. Zadaci bilansa:

1. Primarni cilj je zastita poverilaca, pribavljanje dodatnog kapitala se vrsi tako sto su se trazili krediti kod banaka tako da su trazioci sredstava prezentovali svoje poslovanje i imovinu koju poseduju.

2. za kontrolu ocuvanja kapitala i uspeh firmi, sa razvojem korporacija, fin. Izv. Dobijaju sve vise na znacaju a javljaju se i investitori. Dolazi do razdvajanja vlasnistva i upravljanja. Kontrolu preduzeca vrse i drzavni organi i to preko fin. Izvestaja.

3. Bilans pruza osnovu za donosenje odluka o raspodeli rezultata. Raspodela ne zavisi samo od rezultata vec i od fin. Polozaja i ciljeva. Preduzeca sa gubitkom ne mogu celu dobit raspodeliti vec zadrzati deo za poboljsanje strukture sopstvenog kapitala i likvidnosti.

Korisnici bilansa: Uprava firme – najveci korisnik, zadatak uprave je ocuvanje kapitala odnosno da preduzece posluje rentabilno i da izmiruje svoje obaveze (likvidnost), zatim dugorocno ocuvanje kapitala. Uprava snosi odgovornost za tacnost fin. izvestaja. Oni su povlasceni korisnici jer su im dostupne i dr. inf. koje ne znaju eksterni korisnici. Iz bilansa stanja odlucuju o angazovanju sredstava; BU – da li kapital donosi dovoljno profita, da li da se prosiri poslovanje, koje proizvode forsirati, procenjuje se mogucnost zaduzivanja itd... Vlasnici – investitori, potencijalni gledaju BS, ucesce sopstvenog kapitala sto govori o sigurnosti kapitala. Koliki je dobitak iz BU – da li ce se kapital zadrzati ili povuci ili ce izvrsiti dodtano ulaganje. I na ovaj nacin se donosi odluka o alokaciji resursa. Poverioci – na drugom mestu, jer se manje sredstava pribavlja putem kredita. Njih zanima koliko je firma vec zaduzena, nivo kamate iz BU, rocnost kredita, likvidnost iz BS i novcani tokovi (izvori gotovine, za sta se trosi i kolika je neto gotovina). Poveriocima odgovara da sredstva budu u imovini, a vlasnicima u kapitalu jer je njihov cilj da im se pozajmljena sredstva vrate a vlasnicima je vazan rast firme.

2

Dobavljaci – imaju kratkorocan interes sem kod glavnih i velikih dobavljaca koji imaju dugorocan interes. Drzava i njene agencije – Izvestaji su joj vazni zbog poresa. Ambijent poslovanja kreira drzava i preko fin. izvestaja koriguje ekonomsku politiku. Poresku politiku uskladjuje sa stanjem u privredi tako da stimulativno deluje na preduzeca. Zaposleni – pored zarade zanima ih rentabilnost jer se na bazi nje procenjuje sigurnost radnog mesta. Javnost – uspesnost opstina zavisi od uspesnosti firmi. Rangiranje zadataka bilansa: Zadatak je da pruzi stvarnu sliku imovinskog i finansijskog polozaja kao i prinosnog polozaja preduzeca. Zatim da se kapital odrzi i uveca, da se kontrolise odrzanje kpitala na osnovu fin. izvestaja sto je sigurnosna funkcija; omogucava nadzor nad poslovnim procesima, donosi se odluka o raspodeli na bazi fin. izvestaja. – odluke koje se donose na osnovu BS, zadrzavanje dobiti da bi preduzece poboljsalo fin. polozaj. Polaganje racuna – uprava polaze racun vlasnicima sa kakvim uspehom je ona koristila kapital. Vlasnici odlucuju da li da zadrze ili otpuste upravu. Nacela urednog knjigovodstva: su skup pravila koja se odnose na inventarisanje, vodjenje knjiga i bilansiranje. Cilj im je da obezbede finansijske izvestaje koji ce zadovoljiti zadatke bilansa. Nacela urednog knj. obuhvataju:

naclea urednog knjigovodstva u uzem smislu naclea urednog inventarisanja nacela urednog bilansiranja

Nacela urednog knjigovodstva u uzem smislu: su nacela koja treba da obezbede materijalnu i formalnu urednost knjiga. Njihova primena treba da obezbedi uredno, jasno, potpuno, istinito i tacno knjigovodstvo. Materijalna urednost je zahtev da se informacije koje se pruzaju budu tacne. Tacnost se obezbedjuje tako sto se: mogu registrovati samo sve stvarno nastali poslovni dogadjaji. Ne sme se registrovati fiktivni dogadjaj (fiktivna faktura za robu koja nije isporucena itd.). Potrebno je da se evidentira tacna vrednost i da se evidencija vodi na pravim racunima; potrebno je knjizenje svih nastalih dogadjaja (nacelo istinitosti). Formalna ispravnost se obezbedjuje sukcesivnom organizacijom racunovodstva i adekvatnim izborom sistema vodjenja knjiga. Oragnizacijom utvrdjujemo: koje cemo poslovne knjige voditi, kakav ce biti odnos izmejdju finansijskog i pogonskog knjigovodstva. Organizacija zavisi od potreba preduzeca koje obezbedjuje ostvarivanja zadataka. Kako je kreirana dokumentacija – kljucno za formalnu ispravnost. Za formalnu ispravnost – 3 kvaliteta podataka: blagovremenost, jasnost i mogucnost provere. Knjige se vode na nacim da omoguce kontrolu ispravnosti knjizenja, cuvanje i sagledavanje svih promena na racunima glavne knjige, i pomocnih knjiga. Poslovne knjige koje se vode: dnevnik, gl. knjiga i pomocne knjige – dnevnik i gl. knjiga se cuvaju 10 godina, pomocne 5 god. a godisnji zakljucak trajno. Nacela urednog inventarisanja: Inventarisanje je proces utvrdjivanja stvarnog stanja imovine na dan, to je postupak merenja, vaganja i brojanja imovine. Inventar je rezultat inventarisanja, tj. detaljan popis imovine, potrazivanja i obaveza na dan. Potrazivanje se potvrdjuje slanjem obrasca dr. preduzecu koje ce da potvrdi svoje obaveze prema nama. Salje se 2 primerka. Jedan se vraca kao dokaz potrazivanja a drugi to preduzece zadrzava kao dokaz obaveze.

3

Nema urednog bilansa bez inventara. Inventar ima 2 zadatka: kod novonastalih firmi inventar sluzi za prvi bilans a kod drugih za svodjenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. Nacela urednog inventarisanja:

1. Pojedinacno obuhvatanje i procenjivanje – svaki imovinski predmet se unosi pojedinacno i procenjivanje se vrsi pojedinacno. Odustaje se pod uslovom velikog broja istih stvari. Ovo pravilo je vazno zbog kontrole.

2. Potpunost – mora se popisati celokupna imovina. Ona koja se nalazi u firmi kao i ona koja se nalazi kod drugih. Tudja imovina se takodje popisuje kada se nalazi kod nas i to na posebnoj popisnoj listi.

3. Nacelo ekonomske svojine – predmet popisa nije samo imovina koja se nalazi u preduzecu vec i ona na koju imamo ekonomsko pravo (auto na kredit). Ekonomska svojina postoji kada se uzivaju sve koristi i snose svi rizici i troskovi koji su vezani za njenu upotrebu a ona nije u vlasnistvu preduzeca. (dok se ne otplati poslednja rata).

4. Nacelo adekvatnog obelezavanja – ako se imovina zavede pod drugim nazivom stvara se manjak ili visak, tako da je isti naziv neophodan ako i u knjigovostvu.

5. Nacelo omogucavanja naknadne provere – uvek se cuvaju radne liste i prilazu uz popisnu listu i obezbedjuje se provera.

Metode inventarisanja:

1. Inventarisanje na odredjeni dan – inventarisanje se vrsi na dan kad i bilans, 31.12. Moze se koristiti kod preduzeca koja nemaju veliki br. imovine. To se ne moze uraditi u velikim preduzecima jer se mora formirati veliki broj popisnih komisija i to ne moze raditi neko ko nije kompetentan. Tako obicno inventarisanje pocinje 10 dana pre i zavrsava se 10 dana posle dana bilansa. Greske se mogu javiti kod ovog metoda.

2. Metoda permanentnog inventara – vrsi se na bazi knjigovodstva tokom godine se evidentira pocetno stanje + nabavke – izdavanja i na taj nacin se dobija stvarno stanje. Pod uslovom da je proknjizenja svaka nabavka i izdavanje moze se predvideti stvarno stanje. Kod nas se ne smatra da je ova metoda dovoljna pa se trazi i fizicko popisivanje. Dopusta se ako postoji dobro magacinsko knjigovodstvo i odsustvo izdavanja koje nije registrovano sto je tesko ostvariti.

3. Metoda dodavanja i oduzimanja – je reakcija na prvi metod. Dopusten je popis tokom godine. Ako popis uradimo pre bilansa dodaju se sve nabavke i odbijaju sva izdavanja do bilansa. Suprotno bi bilo ako se inventar radi nakon bilansa. Ovaj metod predstavlja kombinaciju stvarnog i knijgovodstvenog stanja.

4. Inventarisanje metodom uzorka – samo za zalihe. Vrednost lagera pomocu uzetih uzoraka. Primenjuje se selektivno za veliki broj razlicitog materijala (fabrika dugmadi). Broj uzetih uzoraka zavisi od velicine lagera. Na ovaj nacin redukuju se troskovi inventarisanja a greske nisu vece od fizickog popisa. Vazna je za kratkorocan obracun rezultata jer je vazna kolicina koja nije potrosena.

Nacela urednog bilansiranja: skup pravila na osnovu koga dobijamo godisnji obracun koji ce biti razumljiv, pouzdan, uporediv i da sadrzi sve vazne inf. koje su neophodne za donosenje odluka. Formulisanje pravila vrsi vise institucija: Medjunarodni komitet za standardizaciju finansijskih izvestaja – odredjuju kako cemo odredjeno pravilo primeniti i u kom slucaju; Medjunarodni komitet za HOV – obezbedjuje pravila za preduzeca cije se akcije kotiraju na berzi. Ova dva komiteta su uspostavila saradnju kako bi bila veca uporedivost fin. izvestaja. Medjutim primena odredjenog pravila moze biti u suprotnosti sa ciljevima tako da se pruza mogucnost izbora (zalihe po FIFO, LIFO...itd).

4

Nacelo jasnosti: odredjuje pravila koja treba postovati kako bismo dobili fin. izvestaj koji je razmljiv korisnicima. Odnosi se na formalnu urednost. Vazno je da se spreci da tacna inf. bude prezentirana nejasno – zamagljivanje bilansa. Uslovi jasnosti izvestaja su:

Adekvatno rasclanjavanje racunovodstvenih kategorija – prvo pravilo se odnosi na stepen rasclanjavanja (dokle ici sa rasclanjavanjem) sto zavisi od potreba korisnika. Nedovoljno rasclanjavanje dovodi do uskracivanja informacija, a preterano vodi zamagljivanju. Drugo pravilo se odnosi na to da kada rasclanjavamo kategoriju, delovi moraju biti homogena celina (Sopstveni kapital = osnovni kap., rezerve i nerasporedjena dobit). Na ovaj nacin rezerve ne zavise od osnovog kapitala, one su promenljiva velicina i nastaju u formiranju kapitala i raspodelom dobiti. Ista vrsta moze biti razlicito bilansirana sto zavisi od potreba, npr. akcije mogu biti iskazane kroz 3 bilanse pozicije: ucesca, kada posedujemo vise od 10% akcija neke firme i kada smo ih kupili da bi smo uticali na poslovnu politiku preduzeca; dugorocne HOV, da bi ostvarili rezerve likvidnosti (manje od 10%); kratkorocne HOV, akcije koje se prodaju u roku od 12 meseci. Masina npr. moze biti osnovno sredstvo a moze biti i proizvedena u preduzecu kao gotov proizvod.

Tacno obelezavanje – obezbedjuje da korisnik iz bilansnih pozicija razume sadrzinu, da odredjeni termin nije dvosmislen. Primer nejasnoca: menica moze biti i potrazivanje i obaveza. Obveznice mogu biti aktiva i obaveze.

Postovanje bruto principa – zabranjuje se saldiranje razlicitih ekonomskih kategorija. Nema saldiranja poslovnih prihoda i rashoda, kao i potrazivanja i obaveza. Nepotpuno prezentiranje cinjenica imamo ako damo neotpisan iznos sredstava, sto ne znaci nista, vec moramo pokazati prvobitnu, neotpisanu i otpisanu vrednost. U odredjenim slucajevima moze doci do odstupanja od bruto principa, npr. kod neposlovnih prihoda i rashoda gde je dozvoljeno njihovo saldiranje obzirom da se radi o zanemarljivim iznosima.

Princip jasnosti je osnova za princip pojedinacnog procenjivanja jer ne bi bilo moguce proveravanje imovine ako ne bi bilo pojedinacnog procenjivanja. Grupno procenjivanje nije dozvoljeno. Ovaj princip se odnosi i na beleske, note i izvestaj o poslovanju.

Nacelo istinitosti – ne pojavljuje se kao posebno nacelo ali pokriva pouzdanost. Ovaj naziv mozda ne odgovara u potpunosti obzirom da racunovodstvo nije egzaktna disciplina na osnovu koje ce se napraviti jedan jedini istinit bilans obzirom da se koristi procenjivanje. Bilo bi bolje da se govori tacan bilans ali to bi trazilo osnovu za ocenjivanje. Osnova su ciljevi izvestavanja. Neki bilans je tacan ako odgovara cilju i pruza sliku o fin. situaciji. Tacnost iskljucuje samovolju sastavljaca vec postovanje pravila. Medjutim postoji pravo izbora, tako da sastavljac mora da napravi takav izbor koji odgovara ciljevima fin. izvestavanja a nekad je taj izbor odredjen ciljevima uprave, npr. za obracun zaliha se moze koristiti LIFO, FIFO.. Sastavljac bilansa moze koristiti FIFO metod sto dovodo do toga da je rezultat porecenjen sto moze biti cilj uprave. Da bi dobili tacne izvestaje: u fin. izvestajima moraju biti iskazane posledice finansijskih dogadjaja koje su nastale, da se vrednosti promena utvrdjuju u skladu sa propisima i nacelima. Nepostovanje ovih pravilo dovodi do falsifikovanja bilansa.

Nacelo bilansnog identiteta – ovo nacelo zahteva da pocetni bilans tekuce godine bude jednak zakljucnom bilansu prethodne godine, tj predstavlja jednakost. Ovim nacelom se realizuju 2 cilja: da se zastite poverioci (obezbedjenje nacela potpunosti) i da se spreci manipulisanje rezultatom. Ako bi se dopustilo da u pocetnom bilansu tekuce godine budu izostavljeni delovi imovine ili pripisana im drugacija vrednost tada bi bili ugrozeni poverioci koji su svoje odluke bazirali na bilansu na kraju godine. Ako bi se dopustilo da delovi imovine ne budu uvedeni u knjige i da

5

se iznos obaveza razlikuje na taj nacin bi se uticalo na visinu buduceg rezultata. Ukoliko nema pozicija delova imovine nema otpisa i na taj nacin utice se na smanjivanje rashoda i iskazivanje veceg rezultata. Ako se poveca vrednost imovine uvek se podize i visina rashoda. Kako obezbedjujemo ovo nacelo? Racunovodstvo pruza podrsku zakljuckom knjiga prethodnog perioda. Racun otvaranja je unverzna slika racuna izravnanja. Odsuptanja od ovog nacela su moguca u dva slucaja: monetarna reforma, prevodjenje valuta marka-evro. Ovo je proverljivo jer se tacno zna njihov odnos. Velika inflacija pa se recimo brise 9 nula. Drugi slucaj je zahtev revizora ili poreskih organa za ispravku bilansa. Ako je trgovacki = poreskom bilansu tada poreski organi mogu zahtevati ispravku onih pozicija koje nisu u skladu sa propisima. Trgovacki nije jednak poreskom, tada revizor moze traziti korekciju na pocetni bilans pa se onda pocetni razlikuje od krajnjeg.

Nacelo kontinuiteta (stalnosti, konzistentnosti): formulisano onda kada je prihvaceno dinamicko shvatanje bilansa. Primarni cilj ovog nacela je uporedivost rezultata i polozaja preduzeca. Da li uporediv rezultat omogucava i uporediv fin. Polozaj? Ako se iste metode obracuna koriste za prihode i rashode, i one koje se koriste u BS tada uporediv rezultat omogucava i uporediv fin. polozaj. Cilj ovog nacela je da se spreci da bez povoda bude vrsena promena prezentiranja i procenjivanja. identitet i kontinuitet – razlika:Identitet zahteva jednakost bilansa u sukcesivnim periodima, krajnji bilans = pocetnom bilansu. Kontinuitet zahteva uporedivost bilansa u sukcesivnim periodima. Da bi se sagledalo sta se u preduzecu dogadja, potrebna je serija od 5 godina. Uporedivost se obezbedjuje kroz izgled bilansa i sadrzinu pa se govori o formalnoj i materijalnoj uporedivosti. Formalna uporedivost = formalni kontinuitet. Jednakost raschlanjavanja: izgled iz godine u godinu da bude isti i odredjen formom (lista ili konto), nacinom i stepenom rasclanjavanja racunovodstvenih kategorija kao i istim nacinom vrednovanja. Nemenjanje sadrzine: nije dozvoljeno spajanje, razdvajanje i premestanje pozicije Nemenjanje nacina otpisivanja: ne menja se nacin otpisivanja (indirektna – upotreba I.V. zna se NV, otpis i sad. vrednost ili direktna – bez I> V>). Ne treba menjati dan bilansa – jer bi doslo do promene perioda za koji je bilans sacinjen. Prekida se uporedivost ako se promeni dan bilansa. Od formalnog kontinuiteta se odustaje samo ako postoje opravdani ekonomski razlozi koji mogu poticati od poslovanja (kada se preduzece preorjentise sa usluga na proizvodnju, promena proizv. procesa i promena delatnosti), pravni razlozi, promena pravne forme koja utice na promene sopstvenog kapitala, promena velicine, zahtevi za rasclanjavanjem su razliciti u zavisnosti od velicine. Materijalni kontinuitet: obezbedjuje se koriscenjem istih pravila za procenjivanje jer se jedino na taj nacin obezbedjuje uporedivost rezultata. Kada bi postojalo samo jedno pravilo ne bi bilo sanse da narusi materijalni kontinuitet. Postoji niz opcija, izbora procenjivanja a od toga se bira jedan. Izabrana metoada otpisivanja stalne imovine (linearna, degresivna i funkcionalna), strukturom CK odredjuje se vrednost zaliha u BS i rashodi u BU; obracun troskova na disponiranim zalihama (prosecna cena, LIFO, FIFO), procenjivanje potrazivanja(potputno naplatina, delimicno i nenaplativa). Izabrana metoda ne sme biti vodjenja zeljom da se utice na visinu rezultata. Promena metode je dozvoljena ako dodje do promene okolnosti poslovanja npr. koriscenje FIFO metode u inflatornim uslovima ne daje dobar rezultata vec je potrebno koristiti LIFO metod. Ovo nacelo insistira na: Stalnosti vrednosti – jednom unete vrednosti moraju biti zadrzane. Ovaj zahtev se primenjuje ako se fin. izvestavanje bazira na istorijskom trosku. Nacelo ogranicene povezanosti vrednosti – uneta vrednost je gornja granica vrednosti ako se vrsi otpisivanje i svodi na nizu vrednost onda ona postoje merodavna za naredne periode. Primer: doneta je odluka vlade da automobili bez katalizatora mogu da se voze jos 1 godinu i onki koji

6

zeleda nastave da ih voze morace da placaju visoku taksu. Ili ce preduzece nastaviti koriscenje ili ce se ugraditi katalizator ili ce se auto otpisati. Povecanje vrednosti imovinskih delova ne mogu da prekorace nabavnu vrednost – radi se ne o povecanju vrednosti nego o vracanju na vrednost koja je bila u bilansu.

Nacelo opreznosti: to je zahtev da se onemoguci precenjivanje imovine i rezultata. Ovaj zahtev je u funkciji zastite poverilaca (sprecava dovodjenje u zabludu da postoje veci rezultat) kao i investitora sa razvojem korporativnih preduzeca. Uprava je takodje zainteresovana za oprezno odmeravanje rezultata jer ako bi rezlutata bio preacenjen doslo bi do pogresnih odluka (povecanja aktivnosti, sto nije opravdano). Ovo nacelo odredjuje pravila: nacelo nize vrednosti za pozicije aktive i nacelo vise vrednosti za pozicije pasive. Niza vrednost u odnosu na onu koja se nalazi u knjigama (ne kaze se nabavna vrednost ako smo vodili otpisivanja); poredjenje vrednosti u knjigama sa dnevnim vrednostima. Vrednovanje aktive vrsi se najvise po nabavnoj vrednosti i obrnuto ukoliko je niza trzisna vrednost. Ukoliko dodje do smanjenja imovine tada moramo priznati gubitak. Da li pad vrednosti uvek dovodi do optisivanja na nize? Za stalnu imovinu primenjuje se nacelo ublazene vrednosti jer pad moze biti izazvana neekonmskim faktorima. Kod kratkorocnih HOV koje se prodaju 3-5 meseci od bilansa moramo priznati gubitak – strogo nacelo nize vrednosti. Za obaveze nab. vr. je donja granica za vrednovanje, to je iznos koji smo primili od poverilaca. Ona se moze smanjiti samo u 2 slucaja: u vansudskom poravnanju kada se poverilac odrice svog potrazivanja, a mi otpisujemo obavezu; sudsko poravnanje, odlukom suda smanjujemo obaveze. Ukoliko se zahteva visa vrednost od nabavne, obaveze podizemo jer je to iznos koji mora biti isplacen da bi obaveza bila izmirena. Pravila izvedena iz nacela opreznosti:

1. nacelo realizacije – zahtev da rezultat priznamo kada je trzisno verifikovan. I da onemoguci samovolju, tacno se zna trenutak realizacije.

2. nacelo impariteta – ispravlja nacelo realizacije i trazi da gubitak bude priznat iako nije realizovan

Nejednaka tezina se pridaje dobitku i gubitku. Finansijski rezultat = ∑ dobici realizovani - ∑ gubici realizovani - ∑ gubici koji nisu realizovani Na ovaj nacin rezultat nije precenjen. Ukljucuje gubitak koji je nastao na nije potvrdjen na trzistu. Primer: naplata potrazivanja – sva potrazivanja koja nisu sporna iskazujemo u Kupcima, a ona koja ce delimicno biti naplacena smanjujemo za odredjeni iznos ostatak predstavlja gubitak (vanredni rashod). Smisao ovog procenjivanja je da buduce periode oslobodimo gubitaka koji su doneti odlukama u sadasnjem i prethodnom periodu. Nacelo merodavnosti: odnosi se na merodavnost poslvonog za poreski bilans, ovo nacelo nije vezano za izradu poslvonog bilansa ali je vazno zbog cinjenice da poreski propisi mogu biti merodavni za izradu poslovnog bilasa. Poreski bilans se sastavlja na osnovu poslovnog bilansa. On se sastavlja s ciljem da pokaze visinu dobitaka koji se oporezuje. Poslovni bilans pokazuje rezultat koji mozemo raspodeliti. Ovi rezultati se mogu razlikovati ako se prave 2 odvojena bilansa. Proceniti znaci odrediti vrednost. Bilansirati znaci odrediti aktivu, obaveze, kapital, prihode i rashode. Poslovni bilans ne moze se direktno koristiti za poreski. Korigovanjem pozicija poslovnog bilansa dolazimo do poreskog. Odnosi izmedju pravila:

• Obaveza da nesto bilansiramo u poslovnom bilansu odnosi se i na poreski • ako se nesto ne sme iskazati kao imovina u poslovnom bilansu, vazi i za poreski.

Troskovi istrazivanja ne mogu biti imovina vec rashod perioda, ova zabrana vazi i za poreski

• postoje prava izbora koja su razlicita. U poreskom su suzena ili ukinuta.

7

• ako za neke pozicije ne postoje poreski propisi, primenjuju se propisi iz poslovnog bilansa. To znaci da u slucaju da poreski propisi sadrze prava izbora, ona ce biti koriscena na isti nacin

• kada nam poreski propisi nude pravo izbora ista metoada se koristi kao u poslovnom bilansu.

Nacelo obrnute merodavnosti je situacija kada je poreski propis merodavan za poslovni bilans. To se radi onda kada drzava zeli da realizuje nefiskalne ciljeve (poreske olaksice) dozvoljava preduzecu da otpise imovinu po visim stopama i oni ce to priznati u poreskom bilansu ali isto tako povecano otpisivanje se mora vrstiti i u poslovnom bilansu. Nacelo pojedinacnog vrednovanja: je zahtev da se imovinski predmeti prava i obaveze obuhvate pojedinacno. Ovo nacelo se srece kod inventarisanja. Pojedinacno vrsimo procenjivanje ali ne moramo pojedinacno iskazivati. Npr. kupci su zbir pojedinacnih potrazivanja. Bez pojedinacnog procenjivanja ne bismo mogli primeniti nacelo impariteta. Nije proverljivo procenjivanje koje nije pojedinacno. Odstupanje od ovog nacela se moze desiti samo kada je primena ovog pravila nemoguca. Kada je pojedinacna vrednost veoma mala pa se ide na grupno procenjivanje (proizvodnja dugmadi, srafova...). Nacelo kontinuiteta (Going concern princip) – ovo nacelo je stiglo iz SAD i nalazi se kao pretpostavka izvestavanja u konceptualnom okviru. Pri sastavljanju fin. izvestaja mora se odrediti da li je rec o preduzecima koja posluju kontinuirano i ne ocekuje se njihov prestanak ili je rec o preduzecima koja posluju diskontinuelno (osnovana za 1 poslovni poduhvat) ili je kontinuirano preduzece ali ne ispunjava uslove pa ce biti ugaseno. Ovo je vazno zbog: razlicitog nacina na osnovu koga se vrsi procenjivanje i zbog obracuna periodicnog rezultata. Ona preduzeca koja su osnovana za 1 poslovni poduhvat ne utvrdjuju periodican razultat vec totalni uspeh (po okoncanju poslovnog poduhvata zbog cega je firma osnovana). Imovina ovih firmi se potrosi a ono sto ostane se prodaje. Imovina se vrednuje po likvidacionim cenama. Postoji podudarnost naplata i prihoda kao i isplata i rashoda. I firme u stecaju ne obracunavaju periodicni rezultat i njihova imovina se vrednuje po likvidacionim cenama. Firme koje posluju u kontinuitetu sastavljaju periodican rezultat. Imovina se nabavlja da bi se koristila duze vreme pa u trenutku sastavljanja izvestaja ne postoji namera njene prodaje. Vrednovanje imovine vrsi se po istorijskom trosku (iznos koji smo isplatili da bismo do nje dosli). Medjutim ne vrednuej se sva imovina ovako, neka imovina se vrednuje po trzisnim cenama (HOV), po dnevnim vrednostima (inopotrazivanja i inoobaveze) po kursu na dan bilansa. Kad god se sastavlja bilans mora se voditi racuna o broju godina na koji se procenjuje da nece doci do gasenja (1 god) i takva firma radi na bazi kontinuiteta. Kod ovakvih firmi postoji potreba da se utvrdjuje rezultat za krace vremenske periode. Ukupan zivot firme se deli na jednake delove najmanje jednogodisnje. Tako da periodican rezultat predstavlja deo totalnog rezultata i zbog nedovrsenja poslova rezultat je razlika prihoda i rashoda. Nacelo realizacije – je izvedeno iz nacela opreznosti zbog znacaja je postalo samostalno. Daje odgovore na 2 pitanja: 1) Na koji nacin da bilansiramo predmete do trenutka realizacije? 2) U kom trenutku nastaje prihod, tj. kada je trenutak realizacije?

1. Rezultati mogu biti realizovani da bi bili trzistno verifikovani. Ne bilansira se po prodajnoj vec po nabavnoj vrednosti. Ako bismo bilansirali po prodajnoj vrednosti priznali bismo dobitak koji jos uvek nije realizovan. Dogadjaj nabavke i proizvodnje je neutralan na visinu rezultata.

2. Pravi se razlika izmedju procesa i trenutka realizacije. Proces realizacije pocinje da tece od trenutka nabavljanja faktora, proizvodnjom, prodajom i sve do isteka garantnog

8

roka robe. Sve sto se radi u firmi radi se zbog ostvarivanja dobiti, zato ovaj proces zapocinje nabavkom. Postavlja se pitanje koji od dogadjaja je trenutak u kom je prihod realizovan. Nacin prodaje utice na trenutak realizacije.

Prodaja za gotovo – poklapaju se robni i novcani tokovi Prodaja na kredit – robni tok prethodi novcanom. Trenutak realizacije je kad kupac

prihvati robu i fakturu kao uslov istice se materijalna i formalna urednost fakture. Formalna- sto je otpremljena na vreme i sadrzi sve elemente. Materijalna – urednom isporukom robe, saglasno kupoprodajnom ugovoru. Faktura je ispravna kada kupac nema potrebu da vrati robu.

Razdvajanje robnog i novcanog toka dovodi do nastanka potrazivanja. Ako je potrazivanje u celini naplativo u BU se tako i unosi. Primer: Potrazivanje od 10000 din na kraju godine u BU se unosi 10000; ako je naplaceno 8000, ostatak od 2000 ce povecati rashode.

3. Placanje unapred – prihod je priznat u trenutku isporuke robe, a primanje novca znaci samo obavezu. Prelazak svojine i rizika na kupca je trenutak priznavanja prihoda.

4. Usluge – nema teskoca sa proizvodnim uslugama koje nisu vezane za vreme jer istovremeno sa davanjem usluga dolazi do priznavanja prihoda

*Prihodi vezani za protok vremena, npr. izdavanje poslovnog prostora u zakup, prihod se priznaje tek kada protekne vreme, od dana zakljucenja ugovora do odredjenog dana. *Kamata – visina prihoda,zavisi od protoka vremena *Usluge od zastupanja – provizija je realizovana, tj. prihod se priznaje u vremenu u kom je ugovorom predvidjeno. *Kada se proizvodnja proteze kroz veci broj obracunskih perioda, npr. proizvodnja traje 2 godine, u tom periodu ne bismo knjiziil prihod vec sve vece rashode da bi na kraju druge godine iskazali veliki dobitak. Ovakva situacija nije prihvatljiva. Dobitak se potvrdjuje u trenutku prodaje a nastaje tokom citavog procesa realizacije. U ovakvom slucaju delimo srazmeran deo dobitka na obracunske periode. Ovde se daje prednost ekonomskoj sustini u odnosu na formu. Priznaju se prihodi pre nego sto je proizvod zavrsen i predat kupcu. Uslovi su: poznat kupac, poznat prihod, porudzbina deljiva, ne postoji rizik od zavrstetka posla niti od naplate. Kako da znamo koliki prihod da priznamo svakom obracunskom periodu? Ovim se bavi MRS 11 – stepen dovrsenja posla je kriterijum. Postoji nekoliko nacina za utvrdjivanje prihoda : broj sati koji je potrebno izvrsiti/ukupnom aktivom; planirani troskovi za radove koji su izvrseni/ukupni troskovi. Ovim se postize poboljsanje racuna uspeha – primereno je stvarnom stanju. Omogucava upravi da ima osnovu za sigurnije poslovne odluke. Potreban je razvijen pogonski obracun i knjigovodstvo za izvrsenje plana. Precizno se znaju planirani i stvarno nastali troskovi. Priznavanje prihoda po osnovu ucesca – ulaganja u druga preduzeca da bi se ostvarila kontrola poslovanja tog preduzeca (vise od 10%). Prihod od AD je dividenda. Prihod drusta sa ogr. odgovornoscu – ucesce u dobiti. Kad priznajemo ove prihode? Primer: Ako je ucesce 60% a prihod 10000, dobit je 6000 samo ukoliko se cela dobit raspodeljuje, medjutim ako je niza, deo dobiti ide u dividendne rezerve. Medjutim cesto dolazi do nepodudarnosti ucesca i dobiti jer se odluka o raspodeli donosi tek naredne godine. Tako da dolazi do priznavanja prihoda sa 1 godinom zakasnjenja jer ne znamo visinu prihoda sve do objave dividendi, tada se evidentira prihod. Cilj je da se prihodi alociraju na obracunske periode u kojim su nastali. Nacelo razgranicenja prema predmetu i vremenu – Zahtev da rashodi budu dodeljeni onim obracunskim periodima u kojima su nastali prihodi, koji su date rashode izazvali. Kako raspodeljujemo rashode?

1. Prihodi nastaju po osnovu prodaje dobara i usluga, vezujemo utroske za dobra cija prodaja donosi prihod – razgranicenje prema predmetu

9

2. Rashodi i prihodi uslovljeni protokom vremena – vremensko razgranicenje. Npr. zakupnina i kamata mogu biti i prihod i rashod.

Kako prihodi u najvecoj meri nastaju po osnovu prodaje roba i usluga, njima pripadajuci rashodi se iskazuju kao potrosnja vrednosti za njihovu proizvodnju i prodaju. Zadatak je da utvrdimo utrosak vrednosti za odredjeni period. Problem razgranicenja ne bi postojao ako bismo nabavili faktore i potrosili ih i prodali robu u jednom obracunskom periodu. Problem nastaje kada nabavka>potrosnje i kada potrosnja≠prodaji. Nabavku i potrosnju delimo na 2 dela: na one koje mozemo povezati sa prodajom i delove koji jos nisu potroseni. Racunovodstveni instrument koji omogucava ovu raspodelu je kalkulacija cene kostanja. CK zavrsenih proizvoda – koliko od vrednosti povezati sa prihodima (za one koji su prodati) a ostatak su zalihe. Postoje 2 grupe troskova:

1. direktni (troskovi rada, materijala...) i oni se lako vezuju za ucinke 2. opsti troskovi izrade – koriste se baze za alokaciju troskova, a realnost CK zavisi od

izbora baze. Dobra baza je ona koja u najboljoj meri odrazava vezu utrosaka i ucinka. Iako ne znamo precizno, moramo znati koliko nas u proseku kosta 1 jedinica proizvoda. Ovo nije moguce ostvariti bez pogonskog knjigovodstva.

Troskovi koji se ne raspodeljuju je vanstandardna potrosnja i troskovi neiskoriscenja kapaciteta. Razgranicenje prema vremenu odnosi se na prihode i rashode koji se javljaju protokom vremena i one koji se javljaju od slucaja do slucaja. Vrsi se saglasno principu vremenske srazmere nastali rashod se raspodeljuje na obracunske periode u kojem je nastao, nezavisno od ukupno placenog iznosa. Primer: platili smo osiguranje 1 godinu unapred, priznajemo kada istekne vremenski period. Posle 1 meseca priznajemo 1/12 vrednosti. Primer2: dugorocni kredit, polugodisnje placanje interesa, priznajemo kamatu za 1 mesec 1/6 preostali iznos je buduci rashod. Naknadno obracunati rashodi su ispravka razultata prethodnih godina. Primer: naknadni otpisi potrazivanja u godini kada je doslo do naplate; naknade steta u ranijim godinama. Za priznavanje rashoda relevantno je kada se sazna da rashod postoji. Rashod bez protivcinidbe: *manjak na aktivi *troskovi neiskoriscenog kapaciteta = FT su trosak koji nema protivcinidbu *dati pokloni Nacelo imapriteta – zahtev da se negativni rezultati (gubici) priznaju i pre nego sto su verifikovani. Cilj je da se rashodima obracunskog perioda dodaju gubici koji jos nisu verifikovani a proistekli su iz sadasnjih odluka. Prvobitno se nacelo primenjivalo za zalihe jer je ucesce postrojenjske imovine bilo malo u aktivi. Danas se ovo nacelo primenjuje i na stalnu imovinu. Primena ovog nacela vezuje se za finansijske izvestaje gde se primenjuje princip istorijskog troska. Bilansiranje po dnevnim vrednostima iskljucuje nacelo impariteta. Primena principa impariteta, pracena anticipiranjem buducih rashoda nije povezana sa ciljem tacnog obracuna imovine. Za tu svrhu princip impariteta je nepotreban zbog toga sto se delovi bilansne imovine procenjuju po trzisnim vrednostima na dan zakljucivanja pa se sva eventualno nastala smanjenja vrednosti obuhvataju automatski kroz procenjivanje po tim vrednostima. Slican je slucaj i sa prikazivanjem tacne imovine prema teoriji organskog bilansa. U i tom slucaju svi imovinski predmeti su procenjeni po dnevnim vrednostima, a razlika izmedju ove i vrednosti po knjigama prikazaka je u bilansu kao promena vrednosti na mirujucoj imovini. Ovo nacelo nije u skladu sa nacelom uzrocnosti (prihodima obracunskog perioda treba dodeliti rashode iz kojih su ti prihodi proistekli) a primena nacela impariteta ukljucuje gubitke koji nemaju veze sa prihodima tekuceg obracunskog perioda pa se zato narusava ovo nacelo. Ovo narusavanje se mora prihvatiti. Koje su vrednosti relevantne?

10

Vrednovanje imovine se vrsi u nivou njegovog unovcenja. Ako imovinu mozemo prodati po istoj ceni po kojoj je vodimo u knjigama nema gubitaka a ako ne mozemo, postoji skriveni gubitak. Ovi gubici nisu jednaki gubicima na bazi poredjenja knjigovodstvene i dnevne vrednosti (reprodukcione cene; cene na trzistu nabavke). Primer: zalihe jedne vrste robe vrednujemo 100 i na trzistu nabavke je 100 sa gledista nize vrednosti nema gubitka a ako je ne mogu prodati za 100 to znaci da imamo gubitak. Cene na trzistu nabavke nisu merodavne za uocavanje gubitaka. Potrebno je da procenjivanje bude pojedinacno jer se testira postojanje gubitka po pojedinim imovinskim delovima.

1. Utvrdjivanje gubitka u zalihama gotovih proizvoda – CK zaliha got. proizvoda > neto prodajne vrednosti => postoji gubitak Neto prodajna vrednost= prodajna vrednost proizvoda umanjena za varijabilne troskove prodaje

CK = 100, Prod.cena = 115, ako su troskovi prodaje = 20, imali bismo gubitak CK + VT prodaje > prodajne vrednosti => ima gubitak

2. Zalihe nedovrsene proizvodnje – ako imamo cene nedovrsene proizvodnje gubitak

utvrdjujemo isto kao kod gotovih proizvoda. To je moguce npr. kod automobilske ind. gde imamo cene rezervnih delova.

CK nedovrsene proizvodnje + VT izrade (one troskove koji moraju nastati da bi

nedovr. pr postali got. pr) > neto prodajne vrednosti

Tada postoji gubitak i ovo se ne moze utvrditi bez pogonskog obracuna.

3. Zalihe materijala – sve bi bilo jednostavno kada bi imali 1 materijal za izradu 1 proizvoda ili da zalihe i po kolicini i po visini omogucavaju proizvodnju odredjenog proizvoda sto je samo teoretski moguce.

NV materijala + UVT prerade > neto prodajne vrednosti => gubitak

NV materijala + UBT prerade + VT prodaje > prodajne vrednosti got. proizvoda

4. Roba – vrsi se isto kao i zalihe got. proizvoda:

NV zaliha robe > neto prodajne vrednosti

5. Stalna imovina – procenjuje se po neotpisanoj vrednosti. Da li je ta vrednost visa ili niza od koristi upotrebe te imovine? Da li je isplativo njeno koriscenje? Odredjuje se sadasnja vrednost priliva koje ona obezbedjuje i izdataka u buducnosti. Npr: primanja nisu ista u prvoj i 8. godini pa se buduci prilivi diskontuju na odredjeni dan. Nasuprot primanja imamo i izdavanja koja vracamo na pocetni dan diskontovanjem

Neotpisana vrednost + Sadasnja vrednost izdavanja > Sadasnja vrednost primanja

=> gubitak

Ako gubitak postoji otpisujemo sadasnju vrednost sve dok se ove vrednosti ne izjednace (vanredno otpisivanje). Postoji nedovoljan stepen utvrdjivanja primanja kao i izdavanja. Racun ostatka za utvrdjivanje gubitka kao i racun nize vrednosti koji je precizniji.

11

6. Potrazivanja i obaveze – prodajna vrednost potrazivanja je iznos na koji potrazivanje glasi, tj. kada je naplativo.

Potrazivanje u knjigama > Iznos koji cemo naplatiti

Gubitak je iznos koji nece biti naplacen i on mora biti otpisan. Gubitak u obavezama

Iznos koji moramo isplatiti > Iznos na koji glasi obaveza

Takva obaveza je potcenjena i mora se pripisati gubitak obavezama. Bilansni delikti - Nastaju ako se ne postuju nacela urednog knjigovodstva. U zavisnosti koje su posledice nastale po osnovu nepostovanja nacela razlikujemo 2 delitka: Zamagljivanje bilansa- Laksi delikt; podrazumevamo sve radnje koje dovode do nejasnog prezentiranja fin. i prinostnog polozaja preduzeca. Nije rec o netacnim rezultatima. Nacelo koje je povredjeno je nacelo jasnosti. Nejasan je onaj izvestaj kada lica koja poseduju dovoljno znanja iz racunovodstva i poslovanja nisu u stanju da ga procitaju na pravi nacin. Zamagljivanjem javlja se kao posledica:

- neadekvatnog rasclanjavanja rac. kategorija (celine nisu homogene ili stepen rasclanjavanja ne odgovara potrebama)

- neadekvatno obelezavanje – mora se znati sta je bilansna pozicija - primena neto principa – vodi ka nejasnocama - uskracivanje informacija korisnicima ako je neka inf. bila znacajna za korisnika mora se

dati bez obzira na troskove Moze doci do zamagljivanja i u beleskama gde moramo priznati koji metod smo koristili za zalihe, za otpisivanje imovine, koliki je godisnji iznos amortizacije... Zamagljivanje u beleskama moze doci i bez obzira sot je sastavljen propisan bilans koji nije zamagljen. Izvestaji o poslovanju takodje mogu biti zamagljeni jer oni idu uz fin. izvestaj. Tesko je dokazati da je sastavljac imao nameru da zamagli bilans. Ne znanje ne oslobadja od krivice. Falsifikovanje bilansa – netacno prikazivanje vrednosti neto imovine i periodicnog rezultata s ciljem da korisnici donesu odluku u nasu korist koja je u suprotnosti sa njihovim interesom. Nacela koja su povredjena su: nacelo istinitosti i nacelo potpunosti. Radnje koje dovode do falsifikoovanja su izostavljanje nekih oblika imovine ili obaveza. Pozicijama se daju pogresni nazivi, npr. ucesca u povezanim preduzecima- falsifikovanje moze nastati ako damo pogresne vrednosti. U kom smeru ide falsifikovanje? Najcesce ide na nizu vrednost imovine i rezultata zbog poreza. Retko se daje veca vrednost rezultata jer na duzi rok firma propada zbog sve vecih rashoda ovo se primenjuje samo u slucaju prevare investitora. Sankcije: krivicno delo, duge zatvorske kazne. U nasem zakonu ovo je privredni prestup i samo su predvidjene novcane kazne od 100000 din. Ne pravi se razlika izmedju zamagljivanja i falsifikovanja. Osnove finansijskog izvestavanja prema MRS - MRS su instrument harmonizacije fin. izvestaja na svetskom nivou. Primena MRS je da obezbedi uporedivost i zastitu poverilaca, odluke zasnovane na pravim informacijama. Postoje razlike izmedju izvestavanja anglosaksonskih zemalja i kontinentalne Evrope. Cilje je da se razlike smanje. GAAP oznaka za americke izvestaje. Da li treba da prihvatimo MRS? Da , da bi bili uporedivi sa Evropom jer zelimo da strani investitori ulazu u nasu zemlju.

12

Ciljevi, pretpostavke i nacela u konceptualnom okviru govore kako treba bilansirati poslovne dogadjaje. Koncp. okvir nije standard i on je osnova na kojoj su izradjeni standardi. Standardi i dalje ne pokrivaju sve poslovne dogadjaje i u tom slucaju se primenjuju pravila iz konceptualnog okvira. Ako je suprotno pravilo od onog u konceptualnom okviru tada se primenjuje standard. Konceptualni okvir sadrzi ciljeve fin. izvestaja, kvalitativne karakteristike, odredjivanje i procenjivanje elemenata fin. izvestaja kao i koncepte odrzanja kapitala. Koji su izvestaji pokriveni konceptualnim okvirom => Odnose se na redovne izvestaje pojedinacnih i grupnih preduzeca. Konceptualni okvir sadrzi BS, BU, izvestaj o novcanom toku, izvestaj o promenama na kapitalu i beleske. Uprava snosi odgovornost za pripremu i prezentaciju, oni su takodje odgovorni da informacije pruzaju stvarnu sliku o finansijskom i prinosnom polozaju. Cilj je pruzanje informacija o bilansnim pozicijama kao i o njihovim promenama. Da li su inf. koje pruzaju izvestaji dovoljne za odlucivanje? Nisu ali nema dobre odluke bez fin. izvestaja i to iz 2 razloga:

1. odnose se na proslost 2. donosenje odluka pretpostavlja raspolaganja nefinansijskim informacijama

Finansijski polozaj opredeljuje A i P preduzeca, ona se ispoljava kroz fin. strukturu, likvidnost i sposobnost prilagodjavanja promenama u okruzenju. Korisnici na bazi ovih inf. procenjuju koliko ce preduzece moci da generise gotovinu. Neto gotovina Kvalitet dobitka= -------------------- Dobitak Govori koliko je dobitka pokriveno gotovinom. Cilj je da p-ce ima gotovinu. Iz pasive se vidi sigurnost ako ucesce kratkorocnih obaveza raste preduzece ima problem. Na bazi ucesca obaveza vidi se koliko dobitka odlazi poveriocima a koliko vlasnicima. BU interesuje i vlasnike i poverioce. Procenjuje se buduci uspeh. Beleske daju dodatne inf. o pozicijama, npr. plasmani, na kojoj su osnovi vrednovani i klasifikovani, kojem sektoru su odobreni, u kojoj valuti... Cilj je da korisnici sagledaju rizike koji im prete. Objavljuju se inf. koje nisu date u BS. Kada je preduzece veliko daje se inf. o njegovim segementima, koliko je imovine ulozeno i koliki je ostvareni rezultat po poslovima i teritorijama. Pretpostavlja 2 nacela:

- nacelo nastanka poslovnog dogadjaja - neogranicenost vremenskog poslovanja, odnosi se na firme koje rade kontinuirano

Kvalitativna obelezja: Razumljivost: iako nije receno insistira se na nacelu jasnosti. Izvestaji su razumljivi ako ih mogu razumeti lica koja imaju dovoljno znanja iz racunovodstva i poslovanja, a na korisnicima je da se edukuju da bi izvestaje razumeli. Vaznost: zahtev da se u fin. izvestajima prezentiraju sve vazne informacije. Razliciti korisnici daju razlicitu vaznost informacijama. Zadatak je da se prepoznaju sve inf. koje su vazne za korisnike. Neke su vazne same po sebi (otpisanost os.) neke dobijaju na znacaju tek kad dostignu velicinu (kursne razlike). Kako testirati vaznost? Ne postoji neki instrument, vec se zapitamo kolika bi bila steta ako korisnici ne bi imali informacije. Inf. ne mozemo uskratiti iako nas ona kosta jer smo mi korisnici informacije drugih preduzeca. Pouzdanost: mogucnost provere informacija. Obezbedjuje se da bilansna pozicija vrednosno predstavlja deo na koji se odnosi. Mora biti data prednost sustini u odnosu na formu.

13

Uzimanje opreme u lizing ili kredit, npr. Ekonomska svojina postaje kada mi ubiramo koristi i snosimo sve rizike i troskove. Takva dobra se ukljucuju u fin. izvestaje takodje. Ako ih ne bismo ukljucili tada rentabilnost ne bi bila iskazana na pravi nacin jer oni ucestvuju u dobitku a BS ne bi prikazao ukupnu imovinu koja se koristila u poslovanju. Neutralnost informacija- ne sme biti navijanja niti sugerisanja oko donosenja odluka. Rec je o formi. Ne sme se u prvi plan staviti ono sto je nevazno, a u drugi plan ono sto je vazno. Npr. staviti broj deponenata porastao za 10% a da su depoziti povecani za 10% na dr. mestu, a to je vaznije. Opreznost- ne smemo precenjivati ni imovinu ni rezultat. Istice se da su procene sastavni deo izvestaja. Ne moze se izbeci procenjivanje veka trajanja imovine, iznos rezervisanja... Ovo ne sme ugroziti pouzdanost. Kod donosenja procena moramo biti oprezni, i one se zasnivanju na sto vecim informacijama. Testiranje i proveravanj objektivnosti bi donelo i drugo strucno lice na osnovu datih inf. Jednom donete procene nisu donesene zauvek vec se vrsi stalno testiranje. Kompletnost- ni jedna kategorija ne sme biti izostavljena. Uporedivost: nacelo stalnosti. Ove karakteristike izvestaja moraju biti istovremeno zadovoljene sto nije uvek lako. Moraju se prezentirati inf. na vreme. Npr. inf je vazna ali nije pouzdana. Postoje 2 mogucnosti ili da casekamo da je proverimo ali onda ce inf biti zastarela. Testira se koja bi veca steta bila. Ako postoji veliki broj inf. izvestaji mogu biti nerazumljivi. Uporedivost vs. pouzdanost. Npr. Lifo metod ne daje prave inf a prelazak na drugi metod dovodi do bugljenja uporedivosti. Troskovi i koristi: Troskove snose oni koji ih naprave. I to je logicno obzirom da se i mi javljamo kao korisnici inf od drugih p-ca. Ako izvestaji imaju sve ove odlike onda su fer predstavljeni izvestaji i to je posledica ispunjenja nacela i karakteristika fin. izvestaja. Elementi finansijskih izvestaja – fin polozaj – sredstva, obaveze, kapital. Svaki buduci izdatak nije sredstvo ako ne donosi buduce ekonomske koristi. Sredstva – predstavljaju ekonomski resurs koji se nalazi pod kontrolom preduzeca koji je rezultat proslih dogadjaja iz koga ce u buducnosti preduzecu priticati ekonomske koristi. Resurs pod kontrolom preduzeca, kaze se onda kada je preduzece u stanju da ubira sve koristi i placa sve troskove. Rezultat proslih dogadjaja, preduzece je doslo do njih ili izgradnjom ili kupovinom ili poklnom. Priticanje ekonomskih koristi, po osnovu robe ce priticati korist prodajom. Istrazivanje, ne zna se sta ce biti rezultat istrazivanja. Kontrolisemo, znaci polazemo pravo na nju. Nekad ce ta kontrola izostati npr. edukacija radnika u inostranstvu i preduzece to placa ali znanje nije pod njegovom kontrolom jer se radnicima ne moze zabraniti odlazak iz preduzeca. Odnos izmedju sredstva i izdatka: svaki izdatak nije sredstvo ako ne donosi koristi, svako sredstvo ne mora imati za posledicu nastanak izdatka (npr. poklon). Obaveze – da se nesto uradi na neki nacin ili da se nesto uradi. U racunovodstvu to je sadasnja obaveza koja je rezultat proslih dogadjaja i cije ce izmirenje u buducnosti dovesti do odliva resursa koji preduzecu donose ekonomske koristi u buducnosti. Znaci da se buduca obaveza ne moze iskazati. Pretpostavka nastanka dogadjaja se respektuje. Podrazumevaju se samo obaveze koje na dan bilansa postoje. Izmirenje – najcesce placanjem ili davanjem usluge ili pretvaranjem u kapita, prenosom drugih sredstava, zamenom obaveze drugom obavezom, odricanjem poverioca od svojih prava. Ovo poslednje je dato ili u formi sudske odluke ili dogovorom duznika i poverioca. Obaveza koja se ne izmiruje tretira se prihodom. Kapital – je razlika A i O. Rasclanjavanje zavisi od pravne forme preduzeca. Neogranicena odgovornost => 1 pozicija sopstv. kapitala, odgovaraju celokupnom imovinom. Drustvo

14

kapitala => propisana je min visina osnovnog kapitala. Potrebno je rasclanjavanje na osnovni kapital i varijabilne delove: rezerve iz dobiti, kapitalne rezerve (nastaju po osnovu sticanja kapitala-emisiona premija, azio) i uplate preferencijalnih akcija kod pretvaranje preferencijalnih u obicne akcije ili pretvaranje obveznica u obicne akcije, i nerasporedjena dobit. Visina kapitala zavisi od toga kako je vrednovana imovina i obaveze. Uspesnost preduzeca – Prinosni polozaj je odredjen prihodima i rashodima. Prihodi – sva povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza što ima za posledicu povećanje kapitala ali ne i ona u vezi sa uplatama od strane vlasnika Rashodi – sva smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza što ima za posledicu smanjenje kapitala, ali ne i ona u vezi sa raspodelom vlasnicima. Rasčlanjavanje: na poslovne i neposlovne- vanredne. Definicija prihoda obuhvata redovne prihode – one koji potiču od redovne aktivnosti preduzeća. Na primer: prihodi od prodaje, naknade, kamate, provizije, dividende, i sl. Poslovni prihod je vezan za konkretnu firmu, npr kamata i naknada je prihod za banku a za preduzece je prodaja proizvoda, za posredovanje to je provizija itd. Dobici predstavljaju druge stavke i oni mogu ali ne moraju iz redovne aktivnosti preduzeća. Na primer: dobici od prodaje HOV, osnovnih sredstava, ali i nerealizovani dobici od držanja HOV. Oni se uvek odvojeno iskazuju, često bez njima pripadajućih rashoda. (neto princip). Ostali prihodi (neposlovni). Vanredni prihodi (oni koji nastaju kao posledica vise sile). Otpisi ovde nemaju karakter vanrednih rashoda i imaju karakter ostalih rashoda. Primena bruto principa je obavezna samo kod poslovnih prihoda a za ostale se primenjuje neto princip. Nerealizovani gubitak ili dobitak se javlja kod investicionih fondova. Oni upravljaju HOV na nacin da njihova vrednost raste. Prihod je naplata dividende. Vrednovanje se vrsi na dan bilansa; pozitivna razlika izmedju dnevne vrednosti i vrednosti u knjigama je nerealizovani dobitak. Revalorizacija - Povećanja kapitala koja nastaju po osnovu revalorizacije zadovoljavaju definiciju prihoda i rashoda, ali se ne uključuju u račun dobitka i gubitka, jer se revalorizacijom samo održava kapital, odnosno sprečava se njegovo smanjenje usled inflacije. Priznavanje elemenata finansijskih izvestaja - je sposobnost bilansiranja. Ukoliko se kod priznavanja napravi propust, npr. troskove osnivanja priznamo kao aktivu i ako smo u beleskama objasnili propust, to se ne moze ispraviti i takav izvestaj se cini nistavnim. Priznavati znaci odluciti da li posledice neke transakcije treba iskazati u bilansu ili racunu dobitka i gubitka. Uslovi za prikazivanje:

1. Da bi sredstvo ili obaveza bili priznati mora biti izvesno da ce izazvati korist odnosno odliv sredstava

2. Da mozemo pouzdano proceniti visinu sredstava odnosno obaveza Ako neka stavka ispunjava uslove da bude priznata kao sredstvo na primer onda njeno priznanje povlači istovremeno priznanje ili obaveze ili prihoda. Ako neka stavka ispunjava uslove da bude priznata kao obaveza tada odmah treba priznati sredstvo ili rashod. Ključno je da se pri priznavanju, da se zbog neizvesnosti koje karakterišu okruženje u kome preduzeće radi procenjuje verovatnost priliva budućih ekonomskih koristi. Ocene se rade na osnovu dokaza kojima sastavljač raspolaže u trenutku sastavljanja finansijskog izveštaja. Ako je

15

verovatno da će potraživanje biti naplaćeno, onda ga treba priznati kao sredstvo, ako je verovatno da do naplate neće doći tada je reč o rashodu. Za svaki element mora postojati mogućnost određivanja vredosti (nabavne vrednosti, cene koštanja, prodajne vredosti). Procene koje se u mnogim slučajevima moraju koristiti, ne smanjuju pouzdanost finansijskih izveštaja one čine važan deo njihove pripreme. Ako neka stavka ne isupunjava ovaj zahtev, a ima osnovne karakteristike elementa tada u beleškama to treba objaviti. Priznavanje sredstava

1. priticanje budućih ekonomskih koristi 2. Pouzdana merenje vrednosti

Ako ne postoji izvesnost u vezi sa priticanjem budućih ekonomskih koristi sredstvo odnosno izdatak se priznaje kao rashod. Priznavanje obaveza

1. verovatan odliv sredstava 2. pouzdano se meri visina obaveze

Ako neka obaveza neće izazvati odliv sredstava onda se ona priznaje kao prihod. Priznavanje prihoda

1. Da je prihod nastao 2. Da se može pouzdano meriti (načelo realizacije)

Priznavanje rashoda 1. nastanak 2. pouzdano merenje

Redovni rashodi su povezani sa njima korespondentnim prihodima, jer nastaju iz istih transakcija. Za merenje rashoda se često koriste postupci sistematske i racionalne alokacije. Elementi za procenjivanje – merenje je utvrdjivanje novcanih iznosa po kojima treba priznati elemente fin. izvestaja (razlicite su osnovice za merenje)

1. Istorijski trosak (iznos koji smo isplatili, nabavka vrednost) 2. Tekuci trosak (dnevna vrednost, iznos koji treba da damo da bi sredstvo nabavili) 3. Ostvariva trzisna vrednost (iznos za koji sredstvo mozemo da prodamo) 4. Sadasnja vrednost (diskontovanje priliva i odliva koje to sredstvo izaziva)

Najcesce se koristi istorijski trosak, tekuci trosak kada je trzisna cena < NV, a prodajne vrednosti kada je PV < NV. Cilj je da dobijena vrednosti odrazavaju realnu sliku preduzeca. Bilans stanja MRS1 govori o tome kako terba da izgleda i koje informacije treba da sadrzi. Pri rasclanjavanju se uzima koeficijent obrta vezanosti za preduzece. Kada se odredjuje dokle ici sa rasclanjavanjem ima se u vidu zahtev korisnika. Moze biti sastavljem prema principu sigurnosti (kod proizvodnih preduzeca idr.) i principu likvidnosti (banke). Na dan bilanse se proverava namena sredstava, npr. ako dodje do promene ucesca dugorocnih HOV, ako se one prodaju bice iz fin. ulaganja prebacene u kratkorocne HOV, ili dugorocni krediti dospevaju za placanje i premestaju se u tekuce obaveze. Na bazi pasive se procenjuje stepen zaduzenosti i visina kapitala, a na bazi aktie efikasnost. Elementi koje BS mora da sadrzi su: naziv firme, dan na koji se bilans sastavlja, valuta i stepen preciznosti.

16

Neuplaceni upisani kapital – ova pozicija se javlja kada je rec o drustvu kapitala koje je skoro osnovano i osniva se sukcesivno a to znaci da se ne vrsi uplata upisanog kapitala odjednom. Iz dva razloga on stoji na prvoj pozciji: ona je korektivna pozicija osnovog kapitala i svodi nominalnu vrednost upisanog na nominalnu vrednost uplacenog kapitala. Na strani je aktive jer je to pozicija potrazivanja od strane preduzeca prema vlasnicima. Po kom iznosu se procenjuje? Ona glasi na nominalni iznos akcija kojie jos nisu uplacene. Kada ce se izvrsiti uplate odredjuje se unapred ili se uplate vrse na poziv. Od znacaja je kada dospevaju svi iznosi za naplatu. Nije isto kada dospeju neposredno pre ili posle dana bilansa ili za 2 godine... Kada se priblizi dospece ovaj iznos se prenosi na poziciju kratkorocna potrazivanja ili se o roku njihove dospelosti navodi u beleskama. Pozicija prestaje da postoji kada je ceo iznos uplacen. Ako akcionari koji su upisali akcije odustanu od dalje uplate njima se u ovcu vracaju akcije koje su do tada uplatili uz odbitak troskova a akcije se prodaju drugima. Ako akcionari samo kasne sa uplatom, placaju i zateznu kamatu. Odlukom preduzece predvidja sta ce se desiti u ovakvim slucajevima tako da su akcionari upoznati o posledicama kasnjenja ili odustajanja od uplate. Stalna imovina – je sve ono sto nije obrtna imovina, tj. sva imovina koja je dugorocno vezana za preduzece (duze od 1 obracunskog perioda) ona je namenjena da bude sredstvo za rad ili zakup ili u administrativne svrhe. Tri velike grupe stalne imovine: nematerijalna ulaganja, materijalna ulaganja i finansijska ulaganja Nematerijalna ulaganja - njima se bavi MRS 38 i MRS 22, poslovne koombinacije racunovodstvenog tretmana Goodwill-a. To su nemonetarna sredstva, bez fizicke supstance koja se mogu identifikovati i odvojiti od poslovne vrednosti preduzeca a koja se drze radi koriscenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama, u svrhe iznajmljivanja ili za administrativne namene. Nije monetarno sredstvo – naglasava se jer su potrazivanja neopipljiva a nisu nemat. ulaganja. U teoretskom smislu se razlicito definisu u zavisnosti od shvatanja bilansa. Prema statickom shvatanju (cilj je iskazivanje imovine preduzeca) nematerijalna dobra ne treba da budu bilansirana jer nemaju vrednost (predstavljaju nepostojeca dobra). Moze se odnositi samo na odredjene kategorije (troskovi osnivanja) ali se ne moze odnositi na imovinu. Prema dinamickom shvatanju, to su izdaci nastali u jednom obracunskom periodu koji ce donositi korist u buducem periodu pa se moraju iskazati kao sredstvo. Svi prihodi cijem nastajanju oni doprinose, nisu realizovani u periodu njihovog nastanka cini logicno njihovo srazmerno odlaganje u aktivi. U pozadini ovog odlaganja je princip realizacije. Za vecinu dobara prihvaceno je dinamicko shvatanje a za odredjena dobra staticko (troskovi osnivanja). Uslovi da bi se nemat. dobro priznalo su da:

1. donosi ekonomske koristi (pouzdana procena) – kod nekih kategorija se moze lako proceniti npr. po osnovu patenata ili ce priticati korist ili se patent moze prodati. Ali ako je u pitanju pravljenje sajta, to zahteva velika ulaganja a da li ce biti nematerijalno sredstvo zavisi od mogucnosti priticanja koristi. Ako se na taj nacin prodaju proizvodi bice tretiran kao sredstvo. U suprotnom ne postoji pouzdana procena o prilivu koristi.

2. pouzdanost u visini izdataka – nekad je tesko utvrditi kao npr. kod goodwill-a, ulaganje u edukaciju radnika, ulaganje u servisne usluge doprinosi pozitivnoj poslovnoj vrednosti a koliki je to iznos ne moze se znati pre prodaje preduzeca i do tada nema njegovog aktiviranja.

3. mogucnost identifikacije (odvojenost od drugih sredstava) – zahtev da se nematerijalna ulaganja mogu izdvojiti jasno od poslovne vrednosti. Mogucnost davanja u zakup mogucnost prodaje, mogucnost razmene ili mogucnost distribuiranja buducih ek. koristi smatra se dokazom da se sredstvo moze identifikovati.

17

Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava: naucno i tehnicko znanje, licence, patenti, autorska prava, liste kupaca, koncesije, poslovna vrednost, uvozne kvote, dozvole za ribarenje, trgovacke marke, komp. softver itd. Klasifikacija:

1. Prema povezanosti sa preduzecem – samostalno procenjiva dobra (patenti, licence) i oni koji su povezani sa preduzecem (goodwill)

2. Prema trzisnosti – ona koja nemaju nikakvu vrednost (troskovi osnivanja) i ona koja mogu imati prometnu vrednost

3. Prema nacinu sticanja – stecena kupovinom i samostalno stvorena Inicijalno odredjuvanje vrednosti => u trenutku sticanja, za kupovinu vrednuje se po nabavnoj vrednosti (fakturna vrednost +ztn), za interno generisana sredstva => procenjivanje se vrsi u visini CK (direktno se pripisuju-tr.rada i materijala; ili se vrsi razumno dodeljivanje) Osnivacki troskovi: Obuhvataju:

izdatke u toku osnivanja (advokatski honorari, troskovi registracije, emisije, akcija...)

izdaci istrazivanja i publiciteta, oni rezultiraju iz novih aktivnosti, usavrsavanja postojeceg poslovanja....

izdaci vezani za povecanje kapitala i razne operacije (troskovi fuzije, razdvajanja ili promene pravne forme)

Prema MRS oni su rashod perioda jer nemaju za posledicu nastanak sredstava i nemaju mogucnost prodaje. Prema opstem kontnom planu ciji je tvorac Nacionalni savet za racunovodstvo, bilansiranje osnivackih troskova zbog teskoca sa njihovom procenom, ti troskovi treba da budu otpisani u sto kracem roku, ne duzem od 5 godina a sve dok ovaj iznos nije otpisan za preduzeca u formi AD ne moze se vrsiti raspodela dividende izuzev ako postoje slobodne rezerve ili je iznos bar jednak vrednosti ovih troskova. Troskovi istrazivanja: MRS – svi izdaci nastali u fazi istrazivanja i zbog njihove nemogucnosti procene koristi moraju se tretirati kao rashod perioda (nacelo opreznosti). Razlog: U fazi razvoja se ne može utvrditi postojanje sredstva, jer nije izvesno da li će po osnovu učinjenih izdataka u preduzeće priticati ekonomske koristi u budućnosti. Aktivnosti istraživanja su one koje su usmerene: na sticanje novih znanja, istraživanje, valorizacija i izbor nalaza istraživanja, istraživanje novih materijala, uređaja, proizvoda, procesa i sl. Preduzece ove troskove moze uneti u aktivu ako se ispune strogi uslovi:

tehnicka izvodljivost tako da ce biti raspoloziv za koriscenje ili prodaju postoji namera uprave da se sredstvo koristi ili proda da to sredstvo bude podobno za koriscenje ili prodaju da postoji trziste ili da se interno koristi tehnicko finansijski resursi za koriscenje ili prodaju mogucnost da se utvrde izdaci koji su nastali u fazi razvoja i istrazivanja

Aktivnosti razvoja: npr. dizajn alata, modela, tehnologija. Cilj svih uslova je da se onemoguci da se iskazu izdaci koji ne donose korist i to bi dovelo do precenjivanja imovine i rezultata. *samo troskove razvoja mozemo aktivirati! Koncesije: to je pravo da se prenosi sa drzave na preduzece uz nadoknadu kojim se omogucava koriscenje obnovljivog ili neobnovljivog prirodnog bogatstva ili dobra u opstoj upotrebi. Moze se odnositi na delatnosti, kada drzava daje mogucnost izgradnje i koriscenja objekta na odredjeni broj godina (BOT investicije – built, operating, transfer)

18

Patent: je ekskluzivno pravo u eksploataciji izuma zasticenog zakonom za period koji je utvrdjen. Ako pronalazak nije zasticen on nije sredstvo jer u suprotnom nema koristi. Podlezu otpisivanju jer imaju ograniceni vek trajanja. Ako je dat rok 30 godina moze se skratiti period jer isplativost moze biti dovedena u pitanje. Ako se patent otplacuje u ratama tada se vrednost patenta ne aktivira vec se isplate obracunavaju kao rashodi perioda. Licenca: je pravo na koriscenje tudjeg izuma, nabavljeno od pronalazaca ili drugog vlasnika. Ako se nadoknada isplacuje odmah otpisuje se na broj godina na koji glasi. Nadoknadu mozemo placati po komadu, onda je ona trosak proizvoda i ne aktivira se. Goodwill: je poslovna vrednost, nematerijalna vrednost preduzeca koje sadrzi ugled preduzeca, uprave, organizaciju, edukovan kolektiv... Izgradnja goodwill-a zahteva odredjena ulaganja. On postoji kada buduci vlasnik placa vise od njegove vrednosti imovine.

Goodwill = prihodna vrednost preduzeca – dnevna vrednost Takav goodwill koji je stecen kupovinom moze da bude nematerijalno sredstvo. Otpisivanje – 2 pristupa: otpisuje se u perodu ne duzem od 5 godina (zahtev opreznosti) i cilj je da ne dodje do njegovog obezvredjivaja; drugi pristup – udi se i period duzi od 5 godina i otpisuje se za one periode za koje se procenjuje da ce donositi koristi. Materijalna ulaganja – obuhvataju heterogenu grupu sredstava koja su dugorocno vezana za preduzece i imaju svoj materijalni oblik. Obuhvataju: zemljista, gradjevinske objekte, masine, alate, poslovni inventar, ulaganja u izgradnju i avanse. MRS 16 – nepoktretnosti, postojenja i oprema, pod nepokretnostima se podrazumevaju materijalna sredstva koja preduzeće koristi duže od jednog obračunskog perioda za potrebe proizvodnje, isporuke robe, pružanja usluga, iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Javljaju se dileme kod njihovog rasclanjavanja

1. Kako cemo bilansirati gr. objekte i zemljiste, odvojeno ili zajedno? Privaceno je da se iskazuju zajedno ali to n znaci da cemo ih zajedno i procenjivati. Zemljiste po nabavnoj vrednosti a posebno gradjevinski objekti kod kojih vrsimo i otpisivanje. Zahtev za njihovim povezanim iskazivanjem je logicno obzirom da objekti cine celinu samo sa zemljistem jer su za njega fiksirani. Ali posto zemljiste ne podleze otpisivanju, vrsi se odvojeno procenjivanje.

2. Odnos postrojenja i gradjevinskog objekta? Ako je postrojenje (lift) deo gradjevinskog objekta, onda ce oni biti predstavljeni zajedno kao gradjevinski objekat a ako je gradjevinski objekat deo postrojenja, iskazivace se kao postrojenje (trafo kucica) ali ce se razlicito otpisivati.

3. Bilansiranje alata – alat koji ima veliku vrednost a vek trajanja manji od 1 godine bilansirace se isto kao obrtna imovina. Alat koji nema veliku vrednost, ni vremensko trajanje bilansirace se kao rashod perioda. Alat koji ima veliku vrednost i trajanje duze od 1 godine bilansirace se kao materijalno sredstvo.

4. Investicije u toku – mogu biti iskazane kao sredstvo u visini izvršenih ulaganja ako

nema opasnosti od toga da će biti obustavljene. Za bilansiranje i procenjivanje investicija u toku važe ista pravila kao i za sredstva koja su završena.

19

5. Avansi - Avansi za osnovna sredstva da bi bili bilansirani moraju se odnositi na

materijalna ulaganja čija je nabavka ili izgradnja otpočela i moraju biti pokrivena saglasnošću dužnika. Pošto je reč o dobrima koja se koriste duži vremenski period pored inicijalnog merenja postavlja se problem utvrđivanja visine njihovog otpisa usled proteka vremena i korišćenja.

Pretpostavke bilansiranja - Uslov za priznavanje ako su pod kontrolom preduzeća, ako su rezultat prošlih događaja ako će u budućnosti donositi ekonomske koristi i ako se može njihova vrednost pouzdano proceniti moraju se aktivirati. PRAVILA PROCENJIVANJA

1. Sredstva se procenjuju pojedinačno. 2. Inicijalno merenje se vrši po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.

Elementi nabavne vrednosti - Opšteprihvaćeno je u zakonodavstvu, računovodstvenoj praksi i međunarodnom računovodstvenom standardu 16 /paragraf 7/ da se početno vrednovanje materijalnih ulaganja stečenih kupovinom vrši po nabavnoj vrednosti. Elementi su: fakturna vrednost umanjena za komercijalni popust plus ZTN (troskovi prevoza, ugovora, osiguranja, carine, montaze, demontaze, pripreme...) U zavisne troškove nabavke ubrajaju se:

-troškovi prevoza, - troškovi utovara, istovara - troškovi osiguranja, - troškovi carina, - troškovi montaže, - troškovi demontaže, - troškovi pripreme radnog prostora

Koji troškovi ne mogu biti uključeni u nabavnu vrednost? Elementima nabavne vrednosti prema paragrafu 17 MRS-16 ne smatraju se: troškovi uprave i drugi fiksni troškovi koji se mogu direktno pripisati datom sredstvu, troškovi otpočinjanja proizvodnje, odnosno troškovi pripreme za proizvodnju, osim ako su neophodni da bi se sredstvo dovelo u stanje funkcionalne pripremljenosti, gubici koji nastaju dok sredstvo ne dostigne planirani učinak. Koji troškovi mogu biti uključeni u nabavnu vrednost? Troškovi kamata, koje su nastale po osnovu zajmova iz kojih je finansirana nabavka datog sredstva. Izbor alternativnog postupka u MRS-23 - troškovi pozajmljivanja, troškovi spora koji se vodi povodom sticanja određenog dobra, samo ako je u trenutku sticanja bila poznata činjenica da će do spora doći i ako je to uzeto u obzir pri ugovaranju prodajne cene, troškovi rušenja i iznošenja starog materijala sa mesta izgradnje novog objekta, mogu se uključiti u nabavnu vrednost zemljišta samo ako su pri kupovini ovi troškovi bili uzeti u obzir, troškove rušenja treba umanjiti za prihode koji će se ostvariti prodajom starog materijala, troškovi popravki,koji se izvrše neposredno po kupovini da bi se sredstvo privelo nameni mogu biti uključeni u cenu koštanja samo pod uslovom da su uzeti u obzir pri utvrđivanju cene kupljenog sredstva, kursne razlike (fluktuacija kursa). Subvencije: MRS 20 – sredstva koja smo dobili od drzave. Sredstvo treba bilansirati po fer vrednosti, kao vrednost nekog sredstva koja se utvrdjuje u nekoj transakciji izmedju voljnih

20

dobro obavestenih strana, a sama transakcija je nezavisna (nije vezana za drugi posao). Najcesce se izjednacava sa trzisnom vrednosti. Tada se aktiva povecava; 2 pristupa:

kapitalni pristup – povecanje rezervi prihodovni -||- - odgodjeni prihod

Primljena donacija se saglasno MRS 20- Državne pomoći i donacije, tretira kao odloženi prihod, koji se u bilans uspeha prenosi tokom perioda korišćenja sredstva /alternativni/ postupak. Sredstvo steceno razmenom: To sredstvo ce biti jednako onoj vrednosti koju smo mi dali fer vrednost koju smo primili i fer vrednost koju smo dali. Ako sredstva nisu bas jednaka ukljucuje se i naplata. Pa je vrednost sredstava jednaka fer vrednosti koju smo dali uvecana ili umanjena za iznos koji smo naplatili ili platili. Kupovina vise sredstava za koje je utvrdjena zajednicka cena – obzirom na obavezu pojedinacnog procenjivanja, zajednicka fakturna vrednost sa pripadajucim ZTN mora da bude raspodeljena na pojedina dobra iz sastava fakture. Osnova za raspodelu je dnevna vrednost dobara koju trreba utvrditi. Ako je zbir dnevnih vrednosti manji od fakturne razlika se moze aktivirati kao Goodwill a ako je dnevna vrednost veca od fakturne onda se vrsi smanjenje dnevnih vrednosti a razlika se moze dodeliti dobrima sa najduzim vekom trajanja. Troskovi koji nastaju posle sticanja – izdatak moze biti u bilansu ili kao trosak ili rashod. Trosak ce postati rashod kada se proizvod koji je prouzrokovao taj izdatak proda. Trosak ne smanjuje imovinu a rashod smanjuje. Da bi naknadni izdaci bili tretirani kao porast sredstava -> samo oni koji dovode do produzetka veka trajanja ili snizavanje troskova (auto na benzin => auto na gas, raste vrednost) ili povecanje kvaliteta za ciju se proizvodnju sredstvo koristi (taksista ugradi klimu). Dakle treba ih tretirati kao povećanje vrednosti sredstva. Merila vrednosti CK CK se koristi za procenjivanje sredstava koja su sopstveni ucinak, podrazumeva zbir troskova da bismo proizvod proizveli ili izvrsili uslugu. Koji se troskovi mogu aktivirati?

troskovi direktog materijala troskovi direktnog rada posebni pojedinacni troskovi (diretno samo na odredjene proizvode) opsti troskovi proizvodnje (FT + VT funkcionalnog podrucja, amortizacija,

troskovi elektricne energije) Troškovi direktnog rada, posebni pojedinačni troškovi i opšti troškovi proizvodnje često se označavaju kao troškovi konverzije. Tako da se cena koštanja u MRS-1 paragraf 8 i 9 označava kao zbir troškova direktnog materijala i troškova konverzije. Koji se drugi troškovi mogu uključiti u cenu koštanja? U cenu koštanja mogu biti uključeni i drugi troškovi pod uslovom da su neposredno izazvani proizvodnjom proizvoda, odnosno da se neposredno mogu pripisati datom sredstvu. Na primer, pri pojedinačnim porudžbinama se troškovi projektovanja i nadzora mogu ukaljučiti u cenu koštanja. Koji se troškovi ne mogu uključiti u cenu koštanja?

1. vanstandardna potrošnja faktora proizvodnje, 2. troškovi skladištenja, osim ako je reč o troškovima međufaznih skladišta,

21

3. troškovi uprave i 4. troškovi uprave

Pored sadržine, na visinu cene koštanja utiče odabrani tip kalkulacije i odabrani sistem obračuna troškova. Odabrani tip kalkulacije određuje da li će u cenu koštanja biti uključeni puni troškovi, varijabilni troškovi ili pak samo pojedinačni troškovi. Ako se prihvati kalkulacija po punim troškovima tada će cena koštanja obuhvatati: troškove direktnog materijala, troškove direktnog rada, posebne pojedinačne troškove i pripadajući deo opštih troškova proizvodnje. Ovakva sadržina kalkulacije određena je u čl. 35 Četvrte direktive EU.

Cena koštanja po varijabilnim troškovima ima sledeću sadžinu:

1. troškovi direktnog materijala 2. troškovi direktnog rada 3. posebni pojedinačni troškovi 4. opšti varijabilni troškovi

Opšti fiksni troškovi proizvodnje tretiraju se rashodom perioda. Cena koštanja po varijabilnim troškovima ima tu prednost u odnosu na punu cenu koštanja što se isključuje samovolja koja se može javiti pri alokaciji fiksnih troškova. Cena koštanja po posebnim pojedinačnim troškovima obuhvata:

1. troškove direktnog materijala 2. troškove direktnog rada 3. posebne pojedinačne troškove

Smatra se neosnovanim isključenje iz cene koštanja opštih varijabilnih troškova, koji su u suštini direktni troškovi, ali se iz razloga racionalnosti obuhvataju kao opšti troškovi. Cena koštanja po punim troškovima predstavlja gornju, a cena koštanja po varijabilnim troškovima donju granicu za vrednovanje sopstvenih učinaka. Smatra se da ukljucivanje samo direktnih troskova dovodi do potcenjivanja imovine tako da je CK po VT donja granica za procenjivanje. Sistem obračuna troškova određuje da li će cena koštanja sadržati stvarno nastale troškove, troškove nastale na osnovu normalne zaposlenosti, troškove na bazi optimalne zaposlenosti, i sl. Prema MRS-2 paragraf 10, standardni trškovi se utvrđuje se na standardnom kapacitetu. Pod standardnim kapacitetom se podrazumeva prosečna očekivana proizvodnja tokom određenog broja perioda ili sezona pod standardnim okolnostima, uzimajući u obzir smanjenja nastala usled planiranog održavanja. Stvarni nivo proizvodnje se može koristi samo ako je blizu standardnog. Znaci ako se ukljucuju stvarno nastali, to su oni koji nastaju pri normalnom stepenu koriscenja. Troskovi neiskoriscenog kapaciteta ne mozemo tretirati kao deo CK. Otpisivanje vrednosti materijalnih ulaganja MRS zahteva kalkulaciju po punim troskovima za izvestavanje a obracun troskova po stvarnim ili standardnim. Naknadno utvrdjivanje vrednosti vrsi se za npr. masinu koju smo proizveli za sopstvene potrebe. Njena CK ne sme da bude veca od cene da smo je kupili (nacelo realizacije, nema proizvodnog dobitka) Posledica ulaganja sredstava koja se koriste dugorocno je da upotrebom gube svoju vrednost. Knjigovodstveni postupak smanjenja vrednosti materijalnih ulaganja se zove otpisivanje. Tumacenje sustine i ciljeva otpisivanja rezultira iz razlicitog shvatanja bilansa. Staticno shvatanje ciji je cilj utvrdjivanje imovine, cilj otpisivanja je da se na pravi nacin utvrdi vrednost imovine. Kompariranjem vrednosti na dan bilansa sa knjigovodstvenom vrednoscu pre otpisivanja dobija se iznos koji treba otpisati od knjigovodstvene vrednosti da

22

bi se ona izjednacila sa procenjenom vrednoscu na dan bilansa. Otpisivanje se pojavljuje kao sredstvo procenjivanja. Dinamicko shvatanje (cilj je utvrditi uporediv rezultat) za cilj otpisivanje ima alokaciju inicijalne vrednosti sredstava na obracunske periode u kojem se data sredstva koriste. Cilj otpisivanja je raspodela rashoda na dva dela:

1. onaj deo koji nije potrosen (na buduce periode) 2. onaj deo koji je potrosen (rashod)

Neotpisana vrednost sredstava sadrzana je u aktivi i predstavlja izdatke koji jos nisu postali rashod i ceka na raspodelu u buducim obracunskim periodima. Organsko shvatanje (odrzanje proizvodnih mogucnosti preduzeca), cilj otpisivanje je obezbediti zamenu utrosenih dobara. Princip pojedinacnog vrednovanja i sabiranja pozicija imovine i obaveza nije pouzdano sredstvo za utvrdjivanje neto imovine. Jedini ispravan nacin je vrednovanje preduzeca koa celina na bazi metode prinosne vrednosti (diskontovanjem buducih dobitaka na danasnji dan). Otpisivanje nije metod procenjivanja imovine niti zamena amortizovane imovine nego metod da se dedele troskovi obracunskim periodima u kojima je sredstvo troseno. Specificnost amortizacije – trosak koji ne trazi dodatno ulaganje. npr. masinski vek trajanja je 1-5 godina, imamo postepeno oslobadjanje novca iz te masine i doprinosi poboljsanju likvidnosti jer ti otpisi omogucavaju koriscenje novca za nesto drugo. Privremeno oslobodjena sredstva – ako se svi delovi postrojenjske imovine nabavljaju u istom trenutku imaju isti vek koriscenja i zamenjuju se u istom momentu. Trajno oslobodjena sredstva – ako se investiciona dobra ne nabavljaju u istom momentu zbog njihovog razlicitog veka trajanja, ne zamenjuju se u istom trenutku, pa se pojavljuju trajno oslobodjena sredstva koja se mogu upotrebiti za prosirenje kapaciteta i to pod uslovima:

da firma posluje rentabilno (preduzece koje iz tekucih prihoda ne pokriva sve rashode medju kojima je i amortizacija, ne samo da nece moci da izvrsi zamenu vec moze da upadne u krizu zbog nelivkidnosti)

monetarna stabilnost (u slucaju inflacije doci ce do izgubljene amortizacije koja dovodi u pitanje mogucnost zamene)

Otpisi na nabavnoj vrednosti linearnom metodom otpisivanja su veci od iznosa potrebnih za zamenu sredstava u trenutku isteka njihovog veka trajanja tako da ostaje deo sredstava za prosirenje kapaciteta. Rast nabavne vrednosti imao bi za posledicu smanjenje sredstava koja su trajno oslobodjena. Efekat prosirenja kapaciteta je zavrsen kada svakom stepenu starosti pripada srazmerno isti broj masina. U toj situaciji visina otpisa pokriva tacno potrebu zamene porabacenih dobara koja ispadaju iz upotrebe. 15 prosecno vezivanje kapitala = ---- = 3 godine 5 1god. 5x20% 2.god. 4x20% 3.god. 3x20% 4.god. 2x20% 5.god. 1x20% ukupno vreme vezivanja – prosecno 5-3 elasticnost efekta prosirenja kapaciteta = ----------------------------------------- = ---- = 66.6%

23

prosecno vreme vezivanja 3

Elasticnost efekta prosirenja kapaciteta pretpostavlja ispunjenje uslova: 1. preduzece rentabilno 2. zamena istih sredstava iste vrednosti 3. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih sredstava 4. da su sredstva deljiva 5. da trziste prihvata povecanje obima proizvodnje

Otpisivanje sa aspekta poslovnog bilansa: otpisivanje se zasniva na rac. standardima. Prema pravilniku postoje min. stope otpisa. Zasniva se na računovodstvenim standardima i zakonskim propisima. Kalkulativni otpisi imaju za cilj odrzavanje supstance baziraju se na dnevnim vrenostima i sprovode se u pogonskom knjigovostvu. Otpisivanje sa aspekta poreskog bilansa: poreski propisi utvrdjuju iznos otpisa. Postupa se restriktivno i dopustaju se metode poslovnog bilansa ali kod degresivne metode gornja granica je 2 stope linearnog otpisa kako se ne bi uticalo na smanjenje rezultata. Otpisivanje za kalkulaciju: u pogonskom knjigovodstvu. Njihova visina zasnovana je na slobodnoj proceni obzirom da je ona sracunata na utvrdjivanje cene kostanja. Bazira se na dnevnim vrednostima zbog cega otpisi ukljuceni u obracun troskova mogu biti veci od otpisa za potrebe bilansiranja rezultata i utvrdjivanje osnove za oporezivanje.

24

Faktori – razlozi koji dovode do otpisa stalne imovine: Uzroci koji dovode do redovnog otpisa su:

1. Fizicki uzroci (rabacenje, protok vremena i iscrpljivanje supstance – vezani za neobnovljiva prirodna bogatstva)

2. Ekonomski uzroci – zastarelost i nepodobnost, kada se pojave sredstva koja rade isti posao uz manje troskove. Nepodobnost izazvana odlukom drzave (ne mozemo koristiti automobil koji ne koristi bezolovni benzin)

3. Pravni uzroci – sredstva se koriste dok ne istekne ugovor (zakup, licenca-period koriscenja, patent-period zasticenosti)

Uzroci koji dovode do vanrednog otpisa: nastaje kao posledica vanrednih dogadjaja (pozar, poplava), otpisuje se u visini one vrednosti koja nije pokrivena osiguranjem. Obezbedjenje – testira se vrednost i priznaje se gubitak (kroz vanredno otpisivanje) ide na teret ostalih rashoda (??) Usled recimo pogresnih investicionih odluka koje su dovele do predimenzioniranog kapitala ili upotrebe neadekvatnog materijala. Vrste otpisivanja Prema mestu:

1. U bilansu – bilansna otpisivanja se po pravilu sprovode na kraju obracunskog perioda u bilnasu i racunu gubitka i dobitka. Tada se iz aktive bilansa izkljucuje deo troskova nabavke odnosno CK postrojenjske imovine koji se odnosi na protekli obracunski period i ukljucuje se kao rashod u BU.

2. Kalkulativno otpisivanje – u pogonskom obracunu, na bazi dnevne vrednosti jer su one neophodne za utvrdjivanje prodajne cene.

Prema knjigovodstvenoj tehnici:

1. Direktno – neposredno odbijanje iznosa otpisa od vrednosti postrojenjske imovine na aktivnoj strani uz istovremeno unosenje istog iznosa na strani rashoda (sto je u suprotnosti sa nacelom jasnosti)

2. Indirektno – pretpostavlja nepromenljivost vrednosnog prikazivanja postrojenjske imovine u toku celog perioda upotrebe. Otpisivanje se iskazuje u aktivi bilansa i obezbedjuje jasnost. Iz medjusobnog suceljavanja pune nabavne vrednosti i ispravke vrednosti dobijaju se informacije o otpisanosti sto indicira sigurnost.

Prema politici otpisivanja:

1. Otpis sa karakterom rashoda – ukljucuju se u CK. Redovno – za dobra koja podlezu habanju (masine, zgrade). Vanredno – u slucaju neuobicajenih smanjenja vrednosti (pozar, poplave). Vanrednom otpisivanju podlezu i dobra koja imaju neograniceni vek trajanja (zemljiste do vode – voda odnese deo zemljista).

2. Dopunsko otpisivanje – visak preko otpisa koji ima karakter rashoda. Za njih je karakteristicno da njihova visina zavisi od ostvarenog dobitka sto znaci da oni stvarno smanjuju iznos ostvarenog dobitka. Suprotno od toga dobitak zavisi od visine otpisivanja sa karakterom rashoda sto znaci da se dobitak smanjuje za visinu ovih otpisa.

Plan otpisivanja Za redovno otpisivanje se sastavlja plan otpisa – spisak svih materijalnih ulaganja koja su predmet otpisivanja i njihova nabavna vrednost, vek trajanja, iznos likvidacionog ostatka,

25

metode otpisa. Na visinu otpisa utice vreme koriscenja sredstava. Postoje 3 moguca veka trajanja:

tehnicki – period u kome je moguce koristiti sredstvo; tehnicki karakter – inzenjeri ga procenjuju

ekonomski – je period u kome je ekonomski isplativo koriscenje, kraci je od tehnickog (kompjuter)

korisni vek trajanja – moze biti kraci od ekonomskog ako je politika preduzeca da idu na ubrzanu zamenu i da koriste sredstvo do odredjenog vremena

Kada pocinje otpisivanje? Standardi se ovim ne bave. Otpisivanje pocinje kad je sredstvo nabavljeno. Ne uzima se trenutak koriscenja jer se ova 2 trenutka ne poklapaju. Jednom mesecno cemo otpisivati, prema nasem zakonu. Metode otpisivanja Osnovica za otpisivanje je nabavna vrednost ili CK – likvadacioni ostatak-pod uslovom da je on znacajan i da se moze proceniti. A najcesce se uzima samo nabavna vrednost zbog toga sto je vrednost ostatka zanemarljiva ili se ne moze proceniti.

linearna 1. Vremenska } *obracun je uslovljen protokom vremena degresivna 2. Funkcionalna

Linearna podrazumeva jednake godisnje otpise; deobom nabavne vrednosti sa brojem godina ili fiksne stope otpisa na nabavnu vrednost. Slabosti: pretpostavlja da se efikasnost ne menja sa protokom vremena. Degresivna – godisnje amortizacione kvote se utvrdjuju u opadajucim iznosima (najveci otpisi su u prvim godinama koriscenja obzirom da su tad sredstva i najefikasnija) Zahtev je da se korisni vek trajanja mora pretpostaviti pa su moguca i skracenja veka trajanja. Preispitivanje metode-ne znaci da se izabrana metoda nikad ne menja. Kada dodje do promene okolnosti menja se i metoda. U nasim poreskim zakonima prihvata se i linearna i degresivna i funkiconalna metoda. Ogranicenje kod degresivne je da ne moze biti veca od 2 stope linearne da ne bi doslo do uoblicavanja rezultata. Bilansiranje finansijskih ulaganja To je ulaganje novcanih sredstava (na svojinskoj, suvlasnickoj i kreditnoj osnovi) sa ciljem da se dugorocno drze. Smisao ulaganja je ostvarivanje prihoda. Ona su posebno iskazana obzirom da su motivisana razlicitim ciljevima. Obuhvataju: ucesca, ostale HOV i dugorocne finansijske plasmane. Ucesca – ulaganja u druga preduzeca s ciljem uticaja na finansijsku i poslovnu politiku preduzeca i doprinose sopstvenom poslovanju. Da bi ulaganje bilo ucesce mora da iznosi min 10% osnovnog kapitala. Motiv nije sticanje dividende, vec uticaj na poslovanje firme. Uvek se zna da su firme povezane po poslovnoj osnovi sa dobavljacima- stice se pravo glasa u njegovoj skupstini i mi imamo tada povlasceni status; sa kupcima- tada nas kupci tretiraju kao osnovnog dobavljaca. Prema visini (prema snazi uticaja koje ucesce obezbedjuje) *obicna (10-20%) – ne veliki uticaj, odnose se na redovne akcije *znacajna (20-50%) – daju snazniji uticaj ali ne i mogucnost nametanja volje

26

*vecinsko – obezbedjuje kontrolu firme. Postavlja se pitanje da li samo 50% ucesca znaci da je neko vecinski vlasnik? Ne, vec zavisi od disperzije akcija. Sto je veca disperzija, manji broj akcija omogucava status vecinskog vlasnika. Da li izmedju ucesca u kapitalu i ucesca u glasackom pravu postoji jednakost? Moze i ne mora jer npr. 40% ucesca u kapitalu > 40 glasackih prava u slucaju da deo ovog kapitala mogu imati i preferencijalni status, tj. sadrzati pref. akcije. Ukoliko 40 kap.< 40 glasackih prava – to znaci da su drugi akcionari poverili glasacko pravo vecim akcionarima. Vecinsko ucesce u kapitalu nije sinonim za vecinsko ucesce u glasackom pravu. Vecinska ucesca se iskazuju posebno kao pozicije „Ucesca u povezanim preduzecima“ Procenjivanje Inicijalno procenjivanje se vrsi po nabavnoj vrednosti. Nju cini kupovna vrednost uvecana za troskove nabavke (berzanski porez na promet, naknada za upis u sudski registar, provizija berzanskog posrednika). Ucesca se mogu davati i umesto novca – reciprocna kupovina (nisam sigurna da li pise reciprocna, necitljivo je) Akcije bez berzanskog kotiranja- za njihovu vrednost se uzima CK + rezerve + neraspodeljena dobit bilansna vrednost= -------------------------------------------- Broj akcija Naknadno procenjivanje (na dan bilansa) - vrsi se poredjenje knjigovodstvene sa dnevnom vrednoscu i primenjuje se pravilo nize vrednosti. Ukoliko je doslo do smanjivanja vrednosti koje je polaznog karaktera ne treba smanjivati vrednost (ublazeni princip nize vrednosti) Equity metod – vrednovanje ucesca koje se prvobitno koristilo kod pridruzenih preduzeca kroz izradu konsolidovanog bilansa. Nastao je u SAD. Medjutim u novije vreme koristi se i za pojedinacna i konsolidovana preduzeca. Kada kazemo da imamo 30% ucesca mislimo na 30% neto imovine. Ako je firma uspesna neto imovina ce rasti a vrednost ostaje ista u knjigama obzirom da je vrednovana po nabavnoj vrednosti i takvo ucesce je potcenjeno i formira se latentna rezerva. I ovaj metod je nastao kao reakcija na ovo, da bi uskladili ucesce sa kapitalom na koji se odnosi. Polazi se od NV (30%) a kad dodje do ostvarenja dobiti (npr.90), povecace se vrednost kapitala a ako se donese odluka da ce biti isplacena dividenda (npr. 45), ostatak od 45 ostaje kao rezerva. Za iznos primljene dividende smanjuju se ucesca. Tako se iznos ucesca stalno povecava i smanjuje u nema latentnih rezervi. Ostale dugorocne HOV Misli se na akcije i obveznice. Ulaganje u njih motivisano je zaradom (dividendom). Ove HOV su dugorocne rezerve likvidnosti – ukoliko preduzece duguje novac, moze ih otudjiti a da pritom ne gubi tok svog poslovanja. Procenjivanje – inicijalno, po NV, naknadno – u skladu sa nacelom nize vrednosti. Obveznice se bilansiraju na iznos koji obveznice glase (nom. vr.); manje – azio; vise – disazio. NV = 100 10% kamata ako platimo 90, zarada je 10 (kamata)

27

Dugorocni plasmani – su na ugovoru zasnovane pozajmice drugom preduzecu sa fiksnom kamatom. Procenjivanje – inicijalno po nominalnoj vrednosti; naknadno procenjivanje vrsi se u visini iznosa koji cemo naplatiti. Ako cemo naplatiti punu vrednost ostaje iznos nominalne vrednosti plus prihod za kamatu. Naplativost – da li je osiguran? (hipotekom) tada nema sumnje da cemo izvrsiti naplatu; ako nije osiguran (dali smo ih na bazi boniteta) na svaki dan bilansa procenjujemo da li ce nam duznik vratiti dug. Ako nam je naplativost sporna, moramo proceniti naplativ iznos a ostatak otpisati kao rashod perioda. Podaci o zalogama daju se u napomenama. OBRTNA IMOVINA Prema konceptualnom okviru obrtnom imovinom se smatra imovina: - od koje se očekuje da bude realizovana, odnosno koja se drži radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa, - koja je na zalihama radi trgovine i za koju se očekuje da će biti prodata u roku od godinu dana od dana bilansa, - koja je u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta čija upotreba nije ničim ograničena. Karakteristike:

1. Imovina ciji je obrt veci od 1 2. Ta imovina menja oblik i prenosi svoju vrednost na proizvod.

Obuhvata: zalihe (osnovni i pomocni materijal, nedovrsenu proizvodnju, zalihe robe i avansi), potrazivanja, gotovina. Zalihe osnovnog i pomocnog materijala – osnovni: glavna supstanca proizvoda (hleb: brasno je osnovni, susam pomocni). Pogonski materijal – ne ulazi u sastav ali bez njega ne moze da se radi (npr. el. energija). Nedovrsena proizvodnja i usluge – Nedovršena proizvodnja – zalihe imovinskih predmeta koji još nisu spremne za prodaju, proizvodni proces na njima nije završen. Neizvršene usluge – započet, a nezavršen proces pružanja usluga, na primer, započeta, a nezavršena popravka osnovnih sredstava. Odvojeno bilansiranje zbog različitog stepena likvidnosti u odnosu na zalihe nedovršene proizvodnje. Proizvodnja po osnovu dugoročnih ugovora se takođe iskazuje u okviru ove pozicije. Gotovi proizvodi i roba su zalihe namenjene prodaji. Ako se gotovi proizvodi daju u lizing, na primer transportna sredstva, tada se oni iskazuju u okviru posebne pozicije – gotovi proizvodi dati u lizing. Avansi-pretvaraju se u zalihe što je razlog da se bilansiraju u okviru ove pozicije. Procenjivanje – Inicijalno procenjivanje: - po nabavnoj vrednosti za zalihe stečene kupovinom i - po ceni koštanja za zalihe sopstvenih učinaka. Primenjuje se princip pojedinačnog prosenjivanja.

28

Metod specifične identifikacije Za zalihe koje nisu zamenjive (slike, dragulji, unikatni nakit, proizvodi koji su proizvedeni po osnovu specifično identifikovanog projekta ili zahteva konkretnog kupca) procenjuju se u visini cene koštanja koja sadrži troškove direktne troškove, posebne pojedinačne troškove i opšte troškove proizvodnje. Slabost metoda: mogućnost svojevoljnog izbora zaliha koji se prodaju i onih koji ostaju na zalihama. Metoda se koristi kod proizvoda visoke vrednosti i kod proizvoda koji se iz pravnih razloga smatraju nezameljivim kao što su automobili, teška oprema, unikatni nakit, krzno i sl. Nabavna vrednost i cena koštanja predstavljaju gornju granicu procenjivanja. Naknadno procenjivanje zaliha - Ako na dan bilansa nabavna vrednost i cena koštanja ne mogu biti nadoknađene tada se procenjivanje vrši po neto ostvarivoj vrednosti. Neto ostvariva vrednost predstavlja iznos koji se može ostvariti njihovom prodajom ili upotrebom. Utvrđivanje vrednosti zamenjivih i poluzamenjivih zaliha - Za utvrđivanje vrednosti zamenjivih zaliha koriste se prema MRS -2 paragraf 21 i 23 sledeći postupci, koji polaze od pretpostavljenog redosleda trošenja i to: Osnovni postupci: Fifo metod i metod prosečne nabavne cene i Dopunski – alternativni postupak LIFO metod. Fifo metod Pretpostavka: materijal se troši onim redosledom kako je nabavljan, što znači da na zalihama ostaje materijal koji potiče iz poslednjih nabavki. Ako se pretpostavljeni redosled potrošnje poštuje tada ova metoda odgovara principu pojedinačnog procenjivanja po nabavnoj vrednost. Pogodna za preduzeća koja posluju u uslovima deflacije, jer daje realan rezultat, budući da se vrednost utrošenih zaliha utvrđuje po cenama prvih nabavki, što onemogućava precenjivanje periodičnog rezultata, a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. Primena Fifo metode se smatra naročito pogodnom:

- za preduzeća koja imaju visok koeficijent obrta zaliha - za preduzeća sa širokim asortimanom materijala ili roba, - za industrijska preduzeća kod kojih se često menjaju zalihe materijala i gotovih proizvoda, - za preduzeća gde učešće zaliha u ukupnoj aktivi nije značajno.

Metoda prosečne cene Pretpostavka od koje se polazi – utrošeni materijal kao i materijal koji se nalazi na zalihama potiču podjednako iz svih izvršenih nabavki.

- periodično utvđivanje prosečne cene - permanentno utvrđivanje prosečne cene tzv. klizajuća prosečna cena.

Klizajuća prosečna cena može biti utvrđivanja u određenim vremenskim razmacima, na kraju svakog meseca, na primer, ili nakon svake nove nabavke. LIFO metoda Pretpostavka od koje se polazi: prve se troše zalihe koje su poslednje nabavljene ili proizvedene, a ostaju zalihe koje potiču iz prvih nabavki.

- permanentna LIFO metoda i - periodična LIFO metoda

Permanentna LIFO metoda obračun utrošenih ili prodatih zaliha se vrši primenom cena poslednjih nabavki. Periodična LIFO metoda procenjuje samo zalihe na kraju perioda. Ako su krajnje zalihe nekog materijala ili robe na kraju godine jednake po količini početnim zalihama, vrednost zaliha na kraju godine bi bila jednaka njihovoj početnoj vrednosti, a to znači da će vrednost utrošenih

29

zaliha biti jednaka vrednosti izvršenih nabavki u toj godini. Ako je količinsko stanje zaliha na kraju godine više od početnog tada su krajnje zalihe su jednake početnom stanju uvećanom za ovu razliku /Ks –Ps/. Razlika između viših krajnjih i nižih početnih zaliha može biti procenjena po: stvarnim nabavnim cenama, po ceni poslednje nabavke ili po prosečnoj nabavnoj ceni. Ako je količina zaliha na kraju niža od početne tada se zalihe na kraju procenjuju po onim cenama po kojima su obračunate početne zalihe. Lifo metoda se preporučuje za preduzeća koja posluju u inflatornim uslovima. Kao prednost ističe se da ova metoda dovodi do povezivanja rashoda obračunatih po tekućim cenama sa tekućim prihodima. Dopustivost metoda sa fikcijom redosleda potrošnje U određenim okolnostima dopustivost metoda se određuje posledicama koje njena primena ima po realnost utvrđenog rezultata i koje nisu u suprotnosti sa načelom niže vrednosti. Zalihe istih ili sličnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Pažnja: zahteva se dosledna primena odabrane metode Kada ulaganja u zalihe postaju rashod? Prilikom prodaje vrednost zaliha se priznaje kao rashod, jer je u tom periodu ostvaren sa njima povezan prihod. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. Bilansiranje potraživanja - Potraživanja prema MRS-39 paragraf 9 predstavlja primarni finansijski instrument. Potraživanje se najčešće definiše kao pravo na naplatu određene sume novca ili drugog finansijskog sredstva. Prema dospelosti

Kratkoročna sa rokom dospeća do godine dana – obrtna imovina Dugoročna sa rokom dospeća dužim od godine dana- stalna imovina

Prema bonitetu Punovredna potraživanja Dubiozna potraživanja Zastarela potraživanja

Prema poreklu potraživanja se dele na: potraživanja iz isporuka, potraživanja iz odnosa sa povezanim preduzećima, potraživanja iz plasmana i ostala potraživanja.

Isporuke proizvoda i usluga i kratkoročne pozajmice su osnova ovih potraživanja. Prema sigurnosti naplate:

osigurana potraživanja neosigurana potraživanja

Potraživanja koja su nastala po osnovu isplata novca mogu imati dva razloga: 1. davanje avansa za buduće isporuke 2. davanje kratkoročne pozajmice

Bitna razlika između ovih potraživanja je način njihove likvidacije. Prva se likvidiraju isporukama robe ili usluga od strane dobavljača, a druga naplatom.Pitanje: zbog čega je ovo značajno? Potraživanja po osnovu isporuka proizvoda, robe i usluga Iskazuju se odvojeno od potraživanja koja nastaju po drugim osnovama zbog različite osnove i zbog različitog načina likvidacije. Vazno je odgovoriti na pitanja:

30

1. Kada je nastalo potrazivanje? Uslov nastanka potrazivanja je razdvajanje trenutka placanja i trenutka isporuke. Потраживањe настаје када тренутак плаћања следи тренутку испоруке производа и услуга. Пренос својине на купца, који се изражава прихватањем робе и фактуре, сматра се основом за признавање потраживања.

2. Na koji iznos inicijalno glasi potrazivanje? Procenjivanje se vrsi pojedinacno, glasi na iznos = vrednost isporucene robe – komercijalni popusti

3. Da li se bilansira potrazivanje datih zaloga? Davanjem u zalogu bilo kog imovinskog predmeta pa i potraživanja ne gubi se pravo svojine u ekonomskom pa ova se potraživanja koja su data u zalogu bilansiraju na uobičajeni način. U napomenama se naznacava sta je dato u zalogu.

4. Da li se potraživanja iz isporuka izvršenih poslovnicama bilansiraju? U bilansu se iskazuju samo ona potraživanja koja preduzeća ima prema drugim pravnim ili fizičkim licima. Potaživanja koja nastaju iz isporuka poslovnicama koje nemaju svojstvo pravnog lica, imaju karakter internog potraživanja i ne mogu se iskazati u bilansu.

5. Kada se potraživanja mogu saldirati sa obavezama? Saglasno načelu jasnosti potraživanja treba iskazivati odvojeno od obaveza. Samo ako se potraživanja i obaveze odnose na isto preduzeće, ako su nastali po istom osnovu, ako su približno istog iznosa, ako su dospeli za naplatu odnosno isplatu i ako postoji saglasnost obe strane (kompenzacija) saldiranje se može izvršiti.

6. Kako se ova potraživanja likvidiraju? 1. naplatom – pretvaranjem u gotovinu, 2. pretvaranjem u drugu vrstu potraživanja, potraživanja od kupaca u menična potraživanja, na primer.

Naknadno procenjivanja potraživanja iz isporuka Naknadno procenjivanje potraživanja na dan bilansa vrši se saglasno opštim pravilima procenjivanja. Na dan bilansa se mora utvrditi naplativost iskazanih potraživanja. Potraživanja dobrog boniteta iskazuju se na redovnim pozicijama. Potraživanja dobrog boniteta su ona čija naplata ni u pogledu roka ni visine iznosa nije dovedena u pitanje. Osnov za procenu naplativosti je:

- postojanje obezbeđenja - bonitet dužnika

Načelo niže vrednosti zahteva da potraživanja budu iskazana u visini unovčenja. Kreditni rizik Pri oceni rizika naplate treba imati u vidu da on raste:

- pri padu konjukture, - pri rastu konjukture koji dovodi do pojave velikog broja novih kupaca, - kod ino potraživanja, usled političkih ili ekonomskih mera i dr.

Paušalne procene, koje se vrše kada postoji veliki broj potraživanja čiji pojedinačni iznosi nisu visoki, su u skladu sa načelom ekonomičnosti. Kreditni rizik se pri ovakvom načinu procenjivanja kreće od 3 do 5% nominalne vrednosti potraživanja, a zasniva se na iskustvu i procenu budućih naplata. On je veci u slucaju pada konjukture jer ce otezati poslovanje firmi kao i likvidnost. A u slucaju rasta konjukture takodje dolazi do rasta rizika jer se pojavljuju i novi kupci koje ne poznajemo a mozda nisu u stanju da izmire dug. Za otpis utvrđenog obezbređena bez obzira da li je to učinjeno pojedinčanom procenom svakog potraživanja ili paušalno koriguje se aktiva (potraživanje) direktno ili preko ispravke vrednosti. Opšti rizici koji se utvrđuju paušalno i koji iskazuju visinu očekivanih gubitaka u ukupnim potraživanjima formira se rezervisanje u pasivi bilansa. Prema stranim potrazivanjima javlja se jos i valutni rizik, politicki rizik itd. Procena potrazivanja odnosno gubitaka zahteva iskustvo i brojne informacije o duzniku.

31

Smanjivanje potrazivanja se sprovodi na 2 nacina: 1. Indirektno – preko konta ispravke vrednosti 2. Direktno – u bilansu se iskazuju iznosi umanjeni za otpise vrednosti.

Ukoliko postoji veliki broj duznika koji duguju po malo tada se ide na pausalno procenjivanje na bazi iskustva. Ostala potrazivanja

1. Potraživanja prema povezanim preduzećima – iskazuju se kao posebna pozicija da bi se obezbedile informacije za konsolidovani bilans. Ta potrazivanja se mogu pojaviti ili po onosvu isporuka i usluga ili po osnovu kratkorocnih pozajmica. Ovde se nalaze sva potrazivanja koja se odnose na zavisne firme 2. Potraživanja prema radnicima 3. Potraživanja po osnovu kratkoročnih plasmana – za sredstva koja su pozamljena na kraci rok od 1 god. Ako se plati porez u akontaciji ciji smo iznos procenili a pojavi se visak, to znaci da smo preplatili 4. Potraživanja prema državi za preplaćeni porez i sl.

Inicijalno vrednovanje prema nominalnoj vrednosti , naknadno po principu niže vrednosti. Bilansiranje HOV obrtne imovine U ove hartije od vrednosti ubrajaju se: akcije, obveznice, komercijalni zapisi, blagajnički zapisi, sopstvene akcije, menice, čekovi. Kamatni kuponi obveznica dospeli za naplatu kao i dividendni kuponi smatraju se takođe kratkoročnim HOV. Nabavljaju se radi prodaje u roku kracem od 1 god. i sluze kao kratkorocna rezerva likvidnosti. Svi viskovi novca plasiraju se u kratkorocne HOV a kupuju se zbog zarade na kursu akcija. Blagajnicke zapise emituju banke i oni nose kamatu. Sopstvene akcije prikazuju se odvojeno. To pravilo proizilazi iz akcijskog prava koje im zabranjuje kupovinu sopstvenih akcija ili ogranicava njihov obim u odnosu na ukupan kapital u cilju zastite akcionara. Procenjivanje: Inicijalno po nabavnoj - nominalnoj vrednosti Naknadno strogi princip niže vrednosti. Merodavni MRS 32 i 39 Bilansiranje likvidnih sredstava

Gotovina, u blagajni, na računu kod banke Devizna sredstva u blagajni i na deviznom računu, Dospele menice za naplatu, Dospeli čekovi za naplatu,

Procenjivanje menica po nomilanoj vrednosti ili Nominalna vredost – nedospele kamate – troškovi eskonta.

Čekovi - nominalna vrednost Naknadno procenjivanje saglasno načelu niže vrednosti. Bilansiranje aktivnih vremenskih razgraničenja Cilj – Pravična raspodela rashoda i prihoda po obračunskim vremenskim periodima. Sadržaj: unapred plaćeni rashodi i nastali a nenaplaćeni prihodi. Opcija: u okviru AVR samo unapred plaćeni troškovi, a nastali a nenaplaćeni prihodi u okviru ostalih potraživanja. Razlog: analiza likvidnosti AVR sluze za realizaciju nacela uzrocnosti. Predstavljaju unapred placene troskove (osiguranje, troskovi kirije i zakupnine) i nastali a nenaplaceni prihodi (zakupnina cije rate dospevaju posle dana bilansa, npr. odobrenje popusta od dobavljaca). U vecini zemalja AVR

32

obuhvata samo unapred placene troskove koji se odnose na buduci obracunski period (odlozen rashod). Placeni iznosi se alociraju na godine i tako skidaju sa racuna razgranicenja.. Inicijalno procenjivanje: isplaćeni iznos – za unapred plaćene trokove Naknadno procenjivanje kao i za svako drugo potraživanje. GUBITAK Sa stanovista BS gubitak je visak P u odnosu na A. Sa stanovista BU gubitak je visak rashoda u odnosu na prihode. Sa stanovista SK znaci nizi SK na kraju nego na pocetku godine. Sa aspekta vlasnika gubitak je iznos za koji je vlasnik siromasniji. Kako ce gubitak biti iskazan zavisi od pravne forme preduzeca. Inokosna preduzeća i ortačka društva preko računa kapitala. Ovde gubitak, nije posebna bilansna pozicija. Kod društava kapitala kao posebna bilansna pozicija na strani aktive. Predstavlja ispravku vrednosti sopstvenog kapitala. On ima karakter potrazivanja ako postoji obaveza nekog treceg lica da ga pokrije. Iskazivanje gubitka gubitak<nerasporedjena dobit – postoji gubitak koji moze da se pokrije iz nerasporedjene dobiti, moze da se ne pojavi u BS ali ce se pojaviti u BU gubitak>rezerve i nerasporedjena dobit – ugrozen je SK i skupstina donosi odluku da li da se firma gasi ili da se preduzme sanacija. Uslov je da su prethodno otkrivene sve latentne rezerve. gubitak>SK – firma je prezaduzena, aktiva ne moze da vrati obaveze i preduzece ide u stecaj.

Bilansiranje pasive

Pasiva se dvojako moze shvatiti: u bilansno-tehnickom smislu: svi izvori sredstava sopstvenog i pozajmljenog, u uzem smislu: obaveze Rasclanjavanje:

1. SK 2. Pozajmljeni

Karakteristike: - kapital vlasnika - nema unapred utvrđen rok dospeća - daje pravo na upravljanje - izaziva isplate čije postojanje i visina zavise od visine dobitka i politike raspodele - povećava se iz dodatnih ulaganja vlasnika i iz zadržane dobiti Vlasnici su u nepovoljnijem polozaju od poverilaca. U slucaju stecaja prvo se izmiruju obaveze prema poveriocima. Povecanje SK vrsi se iz dodatnog ulaganja vlasnika ili iz dobiti. Oblik sopstvenog kapitala - zavisi od pravne forme preduzeća Kod društava sa neograničenom odgovornošću vlasnika sopstveni kapital u celini je promenjiv. Garantnu supstancu za poverioce čini ukupna imovina vlasnika. Kod preduzeća čiji vlasnici odgovaraju ograničeno sopstveni kapital obuhvata stalni i promenjivi kapital. Drzava insistira da se mora uneti min zakonom propisan capital. Zbir stalnog i promenjivog dela kapitala označava se kao računski kapital.

Stalni + Promenljivi kapital = Racunski kapital Racunski kapital nije efektivan jer u njemu mogu biti sadrzane latentne rezerve. Ako se obaveze pokazu precenjenom vrednoscu => latentne rezerve.

Računski kapital + latentne rezerve= efektivni sopstveni kapital

33

Računski kapital – otkpljene sopstvene akcije – neuplaćeni delovi osnovnog kapitala = bilansni kapital

Bilansni pokazuje iznos kapitala koji su nam dali vlasnici. Nominalni kapital, računski i bilansni kapital po pravilu nisu jednaki. Njihova jednakost bi pretpostavljala nepostojanje otvorenih i latenih rezervi, kao potpunu uplatu upisanog kapitala. Ovo je moguće samo u trenutku osnivanja preduzeća i to pod uslovom da je uplaćen sav upisani kapital i da je prodaja akcija izvršena po nominalnoj vrednosti. Situacija racunski = stalni akko bi bilo prodaja akcija bez azia i sve akcije uplacene odjednom. Stalni kapital Pojavljuje se kod drustava sa ogranicenom odgovornoscu. Min visinu propisuje drzava i ona iznosi 5000$ ili 10000$ za AD ili 20000$ ako se osniva u roku od 2 godine. Min visina pojedinacnih uloga vlasnika je 300$. Akcije mora da glase na ceo iznos. Akcije koje nemaju nominalnu vrednost, utvrdjuju se kao berzanska vrednost za preduzeca koja dugo rade. Garantna supstanca za poverioce je ceo iznos stalnog kapitala. Promena visine kapitala vrsi se na osnovu odluke vlasnika. DOO – Osnovni kapital cine udeli clanova; propisana visina je min visina; udeli se otkupljuju => unosenje gotovine i stvari. Povecanje kapitala: emitovanjem novih udela postojecim ili novim clanovima. Akcije su u svojini manjeg broja vlasnika sa velikim ulogom i cine nepokretljiv kapital – stite se od neadekvatnih vlasnika. Da bi se prpodali moraju prvo ponuditi postojecim vlasnicima pa tek onda trecim licima ali samo uz saglasnost ostalih. Smanjenje osnovnog kapitala – smanjenjem nominalne vrednosti postojecih uloga ili ponistavanjem udela – kada jedan vlasnik zeli da ih proda, postojeci vlasnici ih otkupljuju i ponistavaju. Ovi udeli se vode po nominalnim vrednostima. Akcijski kapital Osnovni kapital se stice emisijom akcija i iskazuju se po nominalnoj vrednosti upisanih akcija. Nose prava pa se odvojeno evidentira akcijski kapital po osnovu redovnih i preferencijalnih akcija. Akcije glase na donosioca i u nematerijalizovanom obliku – jer su troskovi stampanja visoki i da bi se obezbedio klirniski promet. Kod banaka se stvara tekuci i depo racun; banka evidentira koje akcije su deponovane ali ne da ih cuva vec da njima upravlja. Kada se prodaju sa depo racuna su skinute a na nas racun stize gotovina. Redovne akcije – daju pravo glasa, dividendu, pravo na neto imovinu u trenutku likvidacije društva Povlascene akcije – (hibridne akcije jer malo lice na obveznice) imaju garantovani prihod i ne nose pravo glasa a lice na akcije jer nemaju rok dospeca. Podela:

1. Kumulativne – daju pravo na kumulativnu dividendu. Prenos isplate dividende sa jedne na drugu godinu. Kod jedne godine nije bilo dobitka sledece se mora isplatiti dividenda za obe godine.

2. Participativne – daju pravo da participiramo u dobitku vise nego sto je odredjeno. Ako se vise isplacuju redovni akcionari i mi mozemo imati udeo u toj dobiti.

3. Kumulativno-participativne – obe karakteristike 4. Konvertibilne – zamenljive za redovne- interes postoji onda kad zeli da se ostvari

kontrola (ticanje prava glasa) Ove povlastice su kompenzacija za broj glasova. Povecanje akcijskog kapitala:

1. redovno – ovo povecanje je po redovnim procedurama. Uprava predlaze skupstini da donese odluku o povecanju akcija ¾ vecinom glasova. Zatim se trazi saglasnost od vladi i tek onda se ide u emisiju. I tada se to povecanje unosi u sudski registar.

34

2. uslovljeno – prolazi isti ovaj put ali je ovde rec o povecanju AK usled emitovanja obveznica ili akcija sa pravom pretvaranja u redovne ili smo dali ucesce radnicima u dobiti ili pripremanja fuzije vise preduzeca. Ne moze biti vise od 50% osnovnog kapitala.

3. odobreno – povecanje kod mladih AD. Cilj je da se olaksa upravi da udje u pribavljanje dodatnog kapitala kada je najpovoljniji. Na osnivackoj skupstini se uprava ovlascuje da zajedno sa nadzornim odborom donese odluku o emisiji novog kola akcija. Krajnji rok je 3 ili 5 god od osnivanja firme i ne vise od 50% osnovnog kapitala.

Pozicije AK se evidentiraju po nabavnoj vrednosti. Izdavanjem besplatnih akcija vrsi se povecanje AK na teret rezervi cilj je da se stvori normalan odnos stalnog i varijabilnog kapitala. Rezerve i AK moraju takodje da imaju skladan odnos. Smanjenje osnovnog kapitala

1. otkup i poništenje sopstvenih akcija 2. smanjenje nominalne vrednosti akcija

Razlozi smanjenje akcijskog kapitala 1. povećanje zarade po akciji 2. stabilizacija berzanskih cena akcija 3. istupanje nekog od akcionara, uz istovremeno odsustvo volje ostaliha akcionara da otkupe njegove akcije i da prime novog akcionara. 4. rešavanje problema viška likvidnih sredstva i sopstvenog kapitala

Komanditna društva na akcije Komplementar odgovara neograničeno; Komanditar odgovara ograničeno i njegov ulog je podeljen na akcije. Sva pravila koja važe za akcionarsko društvo važe i za komanditna društva na akcije. BILANSIRANJE PROMENJIVOG SOPSTVENOG KAPITALA U društvima kapitala ovaj deo kapitala obuhvata: otvorene rezerve i neraspodeljenu dobit. U društvima lica ceo sopstveni kapital ima karakter promenjivog kapitala. Otvorene rezerve: 1. kapitalne rezerve

2. rezerve iz dobiti 3. revalorizacione rezerve

Između rezervi i konkretnih oblika imovine u aktivi ne postoji nikakva neposredna veza. Kapitalne rezerve Nastaju kao posledica priliva sredstava od strane vlasnika u preduzeće preko iznosa upisanog osnovnog kapitala. Primer:

- iznos emisione premije – uplate vise od nominalne vrednosti - iznos doplate pri konverziji obeznica u akcije – konverzija se vrsi po visoj vrednosti od nominalne pa ta doplata ne ulazi u osnovni kapital. - iznos doplate pri konverziji polašćenih u redovne akcije - iznos uplata vlasnika u sopstveni kapital

Korišćenje kapitalnih rezervi: Pokriće gubitaka zajedno sa zakonskim rezervama. Ako zbir kapitalnih i zakonskih rezervi nije veći od minimuma propisanog zakonom, onda se za pokriće gubitka mogu samo ako su prethodno za pokriće gubitka iskorišćeni neraspodeljena dobit i rezerve iz dobiti. Rezerve iz dobiti To je zadrzan deo dobiti; iz interne snage preduzeca; njihovo formiranje nije obavezno sem zakonskih i dovode do jacanja likvidnosti. Drzava propisuje koji je najmanji procenat od dobiti

35

koji se mora isplatiti akcionarima jer se na taj nacin stite manjinski akcionari koji su zainteresovani da se sto veci iznos isplati dok vecinski nisu. Ove rezerve doprinose jacanju stalnog kapitala sa porastom ucesca SK u ukupnom kapitalu. Vrste otvorenih rezervi iz dobiti:

1. Zakonske 2. Slobodne

Zakonske – AD moraju formirati rezerve koje iznose 10% OK a do tada se ne mogu isplacivati dividende. Statutom moze biti utvrdjen i veci iznos u zavisnosti od rizika poslovanja. Ove rezerve se koriste za pokrice gubitka. Slobodne – nije obavezno formiranje; odredbama statuta moze biti stvorena obaveza formiranja rezerve koje mogu imati namenu ili ne. Kod preduzeca koja ugrozavaju zivotnu sredinu, npr. Ostale rezerve – njihovo formiranje nije obavezno. One nemaju unapred utvrđenu namenu. Povećanje sigurnosti i likvidnosti preduzeća. Uprava odlučuje o korišćenju ovih rezervi. Revalorizacione rezerve MRS16 Nastaju kao posledica dopuštenog alternativnog postupka vrednovanja nepokretnosti i opreme. Ovaj postupak je dopušten kada usled monetarnih poremećaja dolazi do smanjenja kupovne snage novca i kada zbog promena na tružištu nekokretnosti opreme i postrojenja dolazi do značajnih razlika između knjigovodstvene u fer vrednosti ove imovine. Ako je usled navednih uzroka došlo do povećanja vrednosti sredstava tada razlika između više fer vrednosti i niže knjigovodstvene vrednosti iskazuje kao revalorizaciona rezerva. Revalorizaciona rezerva je deo sopstvenog kapitala. Ako su razlozi revalorizacije promene na tržištu tada se može javiti ne samo povećanje već i smanjenje vrednosti imovine. Ovo smanjenje može ići na teret ranije formiranih revalorizacionih rezervi. Ako je smanjenje vrednosti prethodilo povećanju tada će se revalorizacionom rezervom smatrati samo razlika između povećanja i ranijeg smanjenja vrednosti datog sredstva. Ako je vrednost 10000 otpis 4000 sadasnja 6000 a na trzistu je 6600, revalorizaciona rezerva je 600 (potrazuje) a za 600 treba povecati sredstva. Ta rezerva nije trajna, smanjuje se u slucaju smanjenja vrednosti sredstva (rashod). 1000 + 600 -300 - 300 300 -300 (rashod) porast za 600, rashod je 300, rezerve 300 Revalorizacione rezerve mogu biti iskazane kao prihod samo u slucaju prodaje ili rashodovanja sredstava. Statutarne-obrazovanje i upotreba u skladu sa statutom preduzeca. Rezerve sa sopstvene akcije. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Pozajmljeni kapital je kapital koji:

- potiče od poverilaca - ima unapred utvrđen rok dospeća - izaziva isplate u vidu kamate čija je visina i dinamika unapred utvrđena

Cine ga: 1. Rezervisanja 2. Obaveze 3. Pasivna vremenska razgraničenja

36

Rezervisanja Prema MRS -37 rezervisanja su: Sadašnje obaveze kojima na dan bilansa nije izvestan ni rok dospeća ni visina iznosa na koji glase. Ciljevi formiranja rezervisanja:

Sa aspekta fer prezentacije neto imovine preduzeća rezervisanja se formiraju radi potpunog iskazivanja obaveza /polazeći od statičke teorije bilansa/.

Sa aspekta fer prezetacije prinosnog položaja rezervisanja se formiraju radi pravilnog periodiziranja rashoda i gubitaka /prema dinamičkoj teoriji bilansa/

1. Rezervisanja i rezerve

Rezerve sopstveni kapital osim zakonskih,

nemaju unapred utvrdjen cilj formiraju se iz oporezovane dobiti njihovo formiranje i razlaganje

Rezervisanje obaveza imaju unapred utvrdjenu namenu formiraju se na teret prihoda njihovo formiranje smanjuje

a razlaganje može da poveća rezultat ne utiče na visinu rezultata 2. Rezervisanja i obaveze

Rezervisanja pozajmljeni kapital formiraju se u godini u kojoj ekonomski

nastaje obaveza visina i dospelost nepoznati obuhvataju pored obaveza prema

trećima i obaveze prema samom sebi

Obaveze pozajmljeni kapital formiraju se u godini u kojoj ekonomski

nastaje obaveza visina i dospelost poznati iskazuju samo obaveze prema trećima

3. Rezervisanja i PVR Rezervisanja

služe periodiziranju rashoda pri formiranju smanjuju dobit visina i dospelost obaveza nepoznati obuhvataju i obaveze prema trećima

i prema samome sebi

PVR- anticipativna pasiva služi periodiziranju rashoda pri formiranju smanjuju dobit visina i dospelost obaveza poznata obuhvataju samo obaveze prema

trećima

4.Rezervisanja i potencijalne obaveze Rezervisanja

obuhvataju sadašnje obaveze odliv ekonomskih resursa koji stvaraju

ekonomske koristi radi njihovog izmirenja je verovatan

Potencijalne obaveze obuhvataju moguće obaveze čije

potojanje će biti potvrdjeno jedino nastajanjem ili nenastajanjem nekog neizvesnog budućeg dogadjaja

odliv ekonomskih koristi nije verovatan

Rezervisanja i potencijalne obaveze – nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka dogadjaja nad kojim preduzece nema kontrolu, npr. garancija je potencijalna obaveza. Rezervisanje treba utvrditi ako preduzece ima sadasnju obavezu a rezultat je proslih dogadjaja. Verovatno je da ce biti odliva sredstava za izmirenje i moze se proceniti – uslovi ! Rezervisanje se formira ako na dan bilansa ako je verovatno da postoji obaveza. Sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogadjajem. Rezervisanje se formira ako je na dan

37

bilansa verovatnije nego što nije da sadašnja obaveza postoji. Prošli dogadjaj- Obligacioni dogadjaj- ne postoji realna alternativa da se izmiri obaveza koja je po osnovu dogadjaja nastala. Ovo je slučaj ako se izmirenje obaveza može ostvariti zakonskim putem ili kada obaveza nastaje po osnovu specifičnih izjava koje stvaraju očekivanja drugih strana da će preduzeće izvršiti obavezu. Na primer: Date garancije za popravke proizvoda u garantnom roku ili izjava menadžmenta koja izaziva opravdano očekivanje trećih da će se postupiti ili se neće postupiti na određeni način. Odliv sredstava se smatra verovatnim ako je verovatnije da se desiti nego da se neće desiti. Ako postoji veliki broj sličnih obaveza, verovatnoća da će doći do odliva sredstava utvrduje se razmatranjem obaveza po klasama kao celina. Pouzdano merenje odliva je osetljiva jer postoji malo cvrstih informacija. Kod nekih rezervisanja se mora uzeti u obzir sadasnja vrednost (rezervisanja zbog penzije) i ona se formiraju mnogo pre isplata. Vrednost tih rezervisanja je tesko utvrditi (diskontuju se vrednosti). Korišćenje procena je esencijalni deo pripreme finansijskih izveštaja i ne potkopava njihovu pouzdanost. Visina obaveza se po pravilu može proceniti sa zadovoljavajućom tačnošću. Rasčlanjavanje rezervisanja Prema MRS-37 rezervisanja mogu biti formirana za:

- obaveze prema trećima – kao što su obaveze po osnovu garancija - gubitke koji proističu iz nepovoljnih ugovora i - za restruktruriranje.

Rezervisanja ne mogu biti formirana za buduće poslovne gubitke. Prema MRS -37 nije dopušteno formiranje rezervisanja za troškove. Kod datih garancija verovatnije je da će doći do isplata po osnovu popravki proizvoda u garantnom roku nego da takvih isplata neće biti. Ako su garancije date za različite vrste automobila ili za različite karakteristike istog proizvoda, na primer garancija za motor automobila, garancija za limariju, tada se procena visine isplata vrši za grupe ovih obaveza. Primer: Preduzeće koje se bavi proizvodnjom i prodajom digitalnih fotoaparata sa garancijom od godinu dana treba da proceni visinu rezervisanja. Ako bi svi aparati imali malu grešku troškovi popravki bi iznosili 50.000.-, ako bi svi prodati aparati imali značajnu grešku trošak popravki bi bio 150.000. Iskustvo i buduća očekivanja pokazuju da će u 80% slučajeva aparati biti potpuno ispravni, u 15% slučajeva javiće se manji kvar, a samo u 5% slučajeva biće večih kvarova.

80% nikakvih troškova + 15% od 50.000 + 5% od 150.000= 15.000. Rezervisanje za gubitke mozemo formirati ako imamo ugovor cije izvrsenje jos nije pocelo. Primer: ugovor o prodaji robe – nabavna cena 100, prodajna 150. Na dan bilansa cena je skocila na 160. Procenjuje se gubitak na teret rezervisanja u ovoj godini. *

38

Visina rezervisanja kod kojih se isplate očekuju u dužem vremenskom periodu u odnosu na trenutak formiranja mora biti uzeta u obzir vremenska vrednost novca, odnosno visinu ovih rezervisanja čini sadašnja vrednost budućih isplata. Primer: rezervisanja za penzije Problematični ugovori: Problematičan ili teretni ugovor je onaj u kome neizbežni troškovi izmirenja obaveza prema ugovoru prelaze ekonomske koristi koje će nastati po osnovu izvršenja ugovora. Neizbežni troškovi prestavljaju neto trošak raskida ugovora koji je niži od troška njegovog ispunjavanja ili penala koji bi nastali ako ugovor ne bi bio izvršen. Restrukturiranje: Pod restrukturiranjem se podrazumeva:prodaja ili prestanak linije posla; zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje- regiona; promena u strukturi menadžmenta; fundamentalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja preduzeća. Rezervisanje za restruktuiranje mora zadovoljiti sve predvidjene kriterijume za formiranje rezervisanje: Stvarna obaveza da se izvrši restrukturiranje postoji ako preduzeće raspolaže detaljnim formalnim planom za restrukturiranje i ako je izazvalo opravdano očekivanje medju onima koji su pogodjeni, da će sprovesti restrukturiranje počevši da implentira plan ili objavljivanjem njegovih glavnih karakteristika onima na koje on utiče. Visina rezervisanja za restrukturiranje utvrdjuje se uključivanjem: Samo direktnih rashoda izazvanih restrukturiranjem,koji nisu istovremeno neminovno sadržani samim restrukturiranjem (naknadna obuka, realokacija osoblja koje nastavlja sa radom, marketing i sl.) i nisu povezani sa tekućim aktivnostima preduzeća. Za svaku klasu rezervisanja treba objaviti:

iskazani iznos na početku i na kraju godine dodatna rezervisanja tokom perioda i povećanje postojećih rezervisanja korišćene iznose rezervisanja neiskorišćenje iznose rezervisanja ukinutih tokom perioda povećanje iznosa rezervisanja iskazanih po sadašnjoj vrednosti usled proteka vremena i

efekat bilo kakve promene diskontne stope kratak opis prirode obaveze i očekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno

izmirenje naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata iznos bilo kakve očekivane nadoknade, koji označava iznos bilo kog sredstva koje je

bilo utvrdjeno za tu očekivanu buduću naknadu ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu

BILANSIRANJE OBAVEZA Obaveza je sadašnja obaveza, koja je rezultat prošlih događaja, po osnovu koje će doći u budućnosti do odliva resursa koji donose preduzeću ekonomske koristi. Da bi se obaveza priznala potrebno je:

1. da je verovatan odliv resursa koji donose ekonomskih koristi iz preduzeću 2. da se visina može pouzdano odrediti

Razlozi koji dovode do nastanka obaveza 1. maksimiranje ukamaćenja sopstvenog kapitala 2. pribavljanje dodatnog kapitala 3. popravljanje nepovoljne finansijske strukture – rast ucesca kratkorocnih izvora ugrozava opstanak preduzeca

39

4. razdvajanje novčanog od robnog toka – kada robni tok prethodi novcanom Sve dok je prinos na pozajmljena sredstva viši od kamate koja se plaća na ime njihovog korišćenja, angažovanje pozajemljenog kapitala doprinosti rastu stope ukamaćenja sopstvenog kapitala. U slučajevima kada:

- nema dovoljno sopstvenog kapitala - sopstveni kapital se može upotrebiti u drugim profitabilnijim poslovima, - kada je privremeno potreban dodatni kapital,

preduzeće pristupa angažovanju pozajmljenog kapitala. Popravljanje nepovoljne finansijke strukture - Pokrivenost dugoročno vezane imovine iz dugoročnih izvora često nije moguće ostvariti bez angažovanja pozajmljenih izvora. Razdvajanje robnih i novčanih tokova - vodi kreiranju obaveza bez posebvnih zahteva preduzeća, tzv. automatski pozajmljeni izvori. /Obaveze prema dobavljačima/. Dobre strane angazovanja pozajmljenog kapitala:

povecava ukamacenje SK ne dovode do porasta broja vlasnika (ne uticu na poslovnu i finanasijsku politiku

preduzeca kamata je rashod i smanjuje osnovicu za oporezivanje

Lose strane angazovanja pozajmljenog kapitala: povlaci isplate gde su rok i iznos unapred utvrdjeni

Rasčlanjavanje obaveza Prema načinu sticanja:

1. obaveze uslovljene poslovanjem Na primer: obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, državi, vlasnicima i sl.

2.obaveze proistekle iz finansijskih aranžmana Na primer: krediti od banaka i drugih finansijskih institucija. Prema sigurnosti:

- osigurane i - neosigurane obaveze.

Osigurane obaveze: pokrivene hipotekom ili pokrentom zalogom. Neosigurane – krediti odobreni na osnovu boniteta Prema poveriocima:

- Obaveze prema kreditnim institucijama - Obaveze po osnovu ulaganja - Obaveze prema dobavljačima - Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada, - Poreske i druge propisane obaveze - Ostale obaveze

Prema MRS-1 zahteva se podela obaveza prema ročnosti na: 1. kratkoročne /tekuće/ i 2. drugoročne obaveze.

Kratkoročne obaveze Prema MRS-1 paragraf 61kratkoročne obaveze su one obaveze:

- koje se očekuje da će biti izmirene u toku operativnog ciklusa, - čije izmirenje dospeva u roku od godinu dana od dana bilansa.

40

Obaveze koje su vezane za poslovni ciklus, kao što su obaveze prema dobavljačima, obaveze prema zaposlenima, imaju se klasifikovati kao kratkoročne iako je njihov rok dospeća duži od dvanaest meseci od dana bilansa. Ostale kratkoročne obaveze su one koje se izmiruju u roku kraćem od 12 meseci od dana bilansa, kao što su obaveze po osnovu kamata, prekoračenja na bankovnom računu, obaveze za dividende, za poreze i sl. Dugorocne obaveze Sve ostale obaveze se imaju smatrati dugoročnim obavezama. Ako dugoročna obaveza dospeva za naplatu u roku od 12 meseci od dana bilansa, zahteva se njeno pregrupisanje u kratkoročne obaveze. Međutim, ako se očekuje da će doći do refinansiranja na dugoročnoj osnovi, o čemu postoji sklopljen ugovor sa poveriocem ili pak postoji izmenjen plan izmirenja obaveza, tada obavezu treba iskazati kao dugoročnu obavezu. Ako je u ugovoru o kreditu predviđena mogućnost da poverilac zahteva naplatu duga u celini, ako se promene određeni uslovi vezani za finansijski položaj preduzeća /na primer, ako stepen zaduženosti pređe 30%) tada se takva obaveza može bilansirati kao dugoročna samo: ako je poverilac pristao pre odobravanja finansijskih izveštaja da ne zahteva isplatu kao posledicu promene ugovorenih uslova i ako nije verovatno da će do promene ugovorenih uslova doći u narednih 12 meseci./paragraf 64 MRS-1/ Procenjivanje:

1. Inicijalno – po nominalnoj vrednosti (ili visina koju smo primili od poverilaca ili vrednost roba i usluga od dobavljaca)

2. Naknadno – na dan bilansa, samo obaveze koje tada postoje (po principu najvise vrednosti – iznos koji mora biti isplacen da bi se obaveza izmirila)

Klasifikacija: 1. krediti pokriveni hartijama od vrednosti 2. krediti pokrivene zalogom 3. krediti odobreni na osnovu boniteta preduzeća 4. krediti odobreni na osnovu zakupa Krediti pokriveni HOV - Ovi krediti nastaju emitovanjem obveznica kao kreditnih hartija od vrednosti. Ako se obveznice izdaju sa rokom do godinu dana i kraćim, ili ako postoji namera da se iz tekućih sredstava izvrši povlačenje obeznica tada se one bilansiraju kao kratkoročne obaveze. Ako se prodaja obveznica vrši po nominalnoj vrednosti. Tada se u bilansu stanja i obaveze iskazuju u visinu nominalne vrednosti prodatih obveznica. Ako se prodaja obveznica vrši uz diskont, što znači da kupci plaćaju ispod nominalne vrednosti obveznica, tada se u bilansu stanja obaveze po osnovu obveznica iskazuju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za neamortizovani diskont, koji je korektivni račun računa obaveze po osnovu obveznica. Primer: Prodato je 10.000 obveznica nominalne vrednosti od 1000 po ceni od 980. Rok otplate 3 godine, kamata 6% godišnje. Prodaja se evidentira: Gotovina 98.000.000 Diskont obeznica + 2.000.000 Obaveze po osnovu obveznica 10.000.000 Diskont = 10.000.000 – 98.000.000 Izračunavanje ukupne kamate Nominalna vrednost po dospeću: 100.000.000 Kamata koja se plaća 100.000x0,06x3 18.000 000

41

Ukupna gotovina za plaćanje 118.000.000 Primljena gotovina 98.000.000 Ukupna kamata 20.000.000 Kamata koja se plaća 18.000.000 Diskont obveznica 2.000.000 Ukupna kamata 20.000.000 U bilansu stanja: Obaveze po osnovu obveznica 10.000.000 Neamortizovani diskont 2.000.000 98.000.000 Diskont obveznica se amortizuje tokom perioda na koji su obeznice emitovane. Otpis diskonta dovodi do toga da je realna kamata na obveznice viša od nominalne kamate. Posmatrano sa aspekta bilansa stanja amortizovanjem diskonta se knjigovodstveni iznos obaveza po osnovu obveznica povećava i na kraju perioda, kada diskont bude ravan nuli, obaveza će biti jednaka nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. Prodaja obveznica po ceni višoj od nominalne vrednosti, odnosno nominalna kamatna stopa obveznica je viša od tržišne kamatne stope. Primer: emitovano /prodato/ je 10.000 obveznica po vrednosti od 1900 dinara po obveznici. Rok otplate 3 godine, kamatna stopa 6% godišnje. Gotovina 109.000.000 Neamortizovana premija 9.000.000 Obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 U bilansu stanja bi ova obaveza bila iskazana: Dugoročne obaveze

Obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 Neamortizovana premija 9.000.000 109.000.000

Knjigovodstveni iznos obaveza jednak je iznosu gotovine koji je naplaćen po osnovu njihove prodaje. Tokom otplatnog perioda premija će biti amortizovana. Tako da će na kraju knjigovodstvena vrednost obaveze biti jednaka nominalnoj vrednosti obeznica. Primer: Posle prve godine sa iznosa neamortizovane premije biće pri godišnjoj isplati kamate otpisana 1/3 premije tako da će efektivna kamata biti 3000.000 (100.000.000x0,06) - 9.000.000/3 Knjigovodstvena vrednost obaveze po osnovu obveznica na kraju prve godine biće 106.000.000. Krediti pokriveni zalogom - Krediti koji su osigurani nekretninama. U napomenama se ističe koje su nekretnine date u zalogu. Troškovi dobijanja hipotekarnog kredita mogu biti razgraničeni na perioda otplate kredita. Procenjuju se po nominalnoj vrednosti. Krediti odobreni po osnovu boniteta - su neosigurani krediti. Bilasira se obaveza u visini iskorišćenog iznosa kredita. Odobreni a neiskorišćeni kredit nema sposobnost bilansiranja. /Razmislite zašto!/. Naknadno procenjivanje u visini iznosa koji će biti isplaćen za izmirenje obaveze. Krediti na osnovu zakupa - dugoročni zakup - prednosti:

- ne zahteva gotovinske isplate u trenutku pribavljana opreme

42

- rata i kamata imaju karakter rashoda tako da smanjuju poresku osnovu - troškovi su niži od kratkoročnog zakupa

Ovaj zakup se ne može otkazati, a rok na koji glasi zakup je blizak ekonomskom veku trajanja sredstva uzetog u zakup. Zakupac ponekad mora da na kraju zakupa otkupi sredstvo po njegovoj nominalnoj vrednosti. Visina obaveze po osnovu dugoročnog zakupa se određuje kao zbir sadašnje vrednost budućih plaćanja. Zakupac iskazuje opremu uzetu u zakup u aktivi i obavezu po finansijskom zakupu u pasivi bilansa u visini sadašnje vrednosti. Primer: Za sredstvo uzeto u zakup ugovoreno je godišnje plaćanje od 4.000.- godišnje tokom perioda zakupa od 6 godina. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000.- pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Iznos od 4000 se razlaže na kamatu i ratu. Kamata se obračunava primenom kamatne stope na iznos preostale obaveze prema zakupodavcu. U prvoj godini: 14.740 X 0,16=2.358 Razlika između 4000 – 2.358= 1642 predstavlja ratu, odnosno iznos za koji se smanjuje obaveza po osnovu dugoročnog zakupa. Bilansiranje kratkoročnih obaveza Obaveze čiji je rok dospeća do godinu dana. Rasčlanjavanje: Obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga - nastanak – po prijemu robe, usluge i fakture. Visina – inicijalno vrednost fakture umanjena za odobrene komercijalne popuste od sgtrane dobavljača. Naknadno po principu najviše vrednosti vrednosti. Redovno izmirenje obaveza otklanja naknadno povećanje nastalo zbog zateznih kamata. Ročnost ovih obaveza zavisi od: obima isporuka, finansijskog položaja preduzeća kupca i dobavljača, politike nabavke i sl. Menične obaveze - Sopstvene menice, vučene menice Nominalni iznos menice = dug + kamata Inicijalno i naknadno procenjivanje se vrsi u visini sadašnje vrednosti koja je jednaka iznosu duga uvećanom za dospelu kamatu. Obaveze prema kreditnim institucijama - kratkoročni krediti su namenjeni premošćavanju teškoća u plaćanju i za formiranje sezonskih zaliha. Inicijalno procenjivanje po nominalnoj vrednosti, naknadno po principu više vrednosti. Obaveze prema povezanim preduzećima - razlog – omogućavanje konsolidovanja obaveza. Obuhvata obaveze nastale po svim osnovama, kao što su isporuke proizvoda, usluga i roba, potraživanja po osnovu dividendi, po osnovu kratkoročnih pozajmica i sl. Ostale obaveze -. BILANS USPEHA Bilans uspeha ili račun uspeha ili račun dobitka i gubitka prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u određenom vremenskom periodu. Smatra se drugim osnovnim finansijskim izveštajem. Bilans stanja i bilans uspeha su međusobno povezani izveštaji ne samo zbog toga što ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzeća već i zbog toga što nedovršene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju troškova i anticipiranje rashoda, s jedne i odlaganje i anticipiranje prihoda s druge strane. Budući da svi rashodi u bilansu uspeha imaju za posledicu ili smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi povećanje aktive ili smanjenje obaveza jasno je da je obračun rezultata čvrsto povezan sa procenjivanjem. Dominirajuća dinamička teorija upućuje da sadržina bilansa uspeha određuje sadržinu bilansa stanja. Forma računa uspeha

43

1. Forma liste 2. Forma konta

Obe forme su dopustive - forma liste dopušta iskazivanje segmentiranog rezultata, tj razdvajanje poslovnog rezultata od rezultata koji rezultata finansiranja, i rezultata koji je posledica vanrednih događaja. Način uključivanja prihoda i rashoda u bilans uspeha Moguće je prihode i rashode uključiti u bilans uspeha polazeći od:

Bruto principa ili Neto principa

Prema MRS-1 primena bruto principa je obavezna pri uključivanju u bilans uspeha prihoda i rashoda iz poslovne aktivnosti, za uključenje prihoda i rashoda iz finansiranja, prodaje imovine i onih koji nastaju po osnovu vanrednih događaja dopuštena je primena neto principa. U paragrafu 34 - 37 MRS-1,se navodi da se saldiranje prihoda i rashoda dopušta kada potiču iz iste transakcije i kada se time izražava suština transakcije ili kada dobici ili gubici iz istih ili sličnih transakcija nisu značajni. Smatra se da prirodu transakcije odražava, na primer, iskazivanje dobitaka ili gubitaka po osnovu prodaje stalne imovine, uključujući i finansijsku imovinu. Praksa je izmedju ova dva resenja. Za poslovne prihode i rashode (iz redovne aktivnosti) zahteva se bruto princip za ostale pozicije dopusta se primena neto principa. Metode obračunavanja poslovnog rezultata

1. Metoda ukupnih troškova 2. Metoda troškova prodatih učinaka

Obe metode su dopuštene prema MRS-1 Metoda ukupnih troškova Suština: rashodi iskazani u formi troškova po vrstama, prihodi od prodaje korigovani promenom vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Metoda je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za izračunavanje statističkih agregata. Ekonomska analiza rentabiliteta, utvrđivanje učešća pojedinih vrsta rashoda/troškova/ u poslovnim prihodima, promena strukture troškova u odnosu na prethodne periode i u odnosu na druga preduzeća, analiziranje odnosa proizvodnje i prodaje. Pruža sve podatke potrebne za obračun statističkih agregata, nacionalnog dohotka i društvenog bruto proizvoda. Slabosti: ne omogućava analizu troškova po funkcijama Metoda troškova prodatih učinaka Suština prihodima od prodaje suprotstaviti rashode izazvane proizvodnjom i prodajom proizvoda. Troškovi iskazani po funkcijama: troškovi proizvodnje prodatih proizvoda, troškovi prodaje, troškovi uprave. Ovako iskazani rashodi se sučeljavaju sa prihodima od prodaje gotovih proizvoda. Troškovi prodatih proizvoda se mogu izraziti i kao razlika između početnih zaliha gotovih proizvoda uvećanih za završene gotove proizvode u toku perioda i krajnjih zaliha gotovih proizvoda. Prednost ove metode: jasno izražavanje troškova po funkcijama i mogućnost stepenastog pokrića ovih troškova prihodima usled čega se može utvrditi više slojeva poslovnog rezultata, na primer bruto marža, dobit od prodaje, poslovni dobitak i sl. Ova metoda zahteva razvijen pogonski obračun. Ne zadovoljava zahteve obračuna društvenih agregata.

44

Rasčlanjavanje Da bi se zadovoljile informacione potrebe korisnika rashodi i prihodi se u bilansu uspeha saglasno MRS-1 minimalno treba prezentirati:

- prihode - rezultat poslovne aktivnosti, - troškove finasiranja, - učešće u dobitku/ gubitku povezanih preduzeća, - rashode po osnovu poreza, - dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti, - vanredne stavke, - manjinski interes, - neto dobitak ili gubitak perioda

Bilansna šema kod metode ukupnih troškova

Prihodi od prodaje X Ostali poslovni prihodi X Promena vrednosti zaliha X Troškovi materijala X Troškovi zarada X Troškovi amortizacije X Troškovi usluga X Ukpupni poslovni rashodi (X) Dobitak/gubitak iz poslovne aktivnosti X

Račun uspeha u Republici Srbiji sastavlja se metodom ukupnih troškova po neto principu. Promena vrednosti zaliha koriguje prihode ostvarene prodajom gotovih proizvoda. Principi procenjivanja: Za priznavanje prihoda je merodavno načelo realizacije. Za rashode su merodavni načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu i načelo impariteta. Visina rashoda je određena pravilima za procenjivanje, dok je visina prihoda određena prodajnim cenama proizvoda i usluga.