1.Problem opte stilistike

Po ugledu na termin opta lintgvistika sve vie se govori i o optoj nauci o stilu, metodama i sl.1. Prva objavljena Opta stilistika se pojavila u Nemakoj polovinom XX veka, autor je Herbert Zajdler. Postoji jo par ruskih naunika koji su objavljivali sline knjige mada sa uzdranim odnosom prema optoj stilistici. U toj Zajdlerovoj stilistici iznosi se gledite da je stilistika deo opte lingvistike. On smatra da stilistika ini osnovicu za prouavanje jezikog umetnikog dela, tj. za nauku o knjievnosti. Medjutim, on izdvaja dve jezike funkcije: prva je "prikazivanje stvarnosti", gde je jezik sredstvo ili oznaka oderdjenih smisaonih celina, te tako jezik slui i nauci i svakodnevnom ivotu, a druga funkcija je poetska. U poetskoj funkciji jezik doprinosi shvatanju sveta. Na osnovu ovoga Zajdler locira predmet stilistike: stil je duhovna potka umetnikog dela koja je uspostavljena uz pomo jezika, a tome doprinosi "duhovnost jezika"Zajdler opisuje etiri stupnja stilizacije poetskog jezika: jedan dogadjaj se moe opisati 1. u prozi, 2. u slobodnom stihu, 3. u ritmikoj prozi i 4. u strogo organizovanom stihu. Stlizacija je tako stvaranje punoe u jeziku, a stilska neutralizacija je u vezi sa ekonominou i tendencijom ka prikazivanju stvarnih injenica. Zajdler razlikuje zgusnut od razredjenog stila, neposredan od uzdignutog, prost od razvijenog, harmonian od napetog. Ovim je otvoreno polazite za sistematizaciju stila. Zamerka je to to se bavi jezikom, a ne stilom kao takvim.

2.Fjodorov Nacrt opte i komparativne stilistike. Knjiga je posveena odnosu stilistike i teorije prevodjenja. Autor pokuava da objasni odnos izmedju jednojezikih stilistika naspram stilistike koja objanjava odnose medju jezicima + uvodi i treu stilistiku, onu koja se bavi optim stilistikim svojstvima jezika. Poredbena stilistika je teorija prevodjenja u stvari.Problem opte stilistike jesu figure (matafora, katahreza, metonimija, sinegdoha) koje su isto za razliite jezike. Zamerka ovoj stilistici jeste da se bavi problemima koji se nameu prouavaocu teorije prevodjenja.

3. Na najjai odjek naila je Opta retorika ponikla u krilu Lijeana. Oni se trude da ogranie predmet koji se normalno pripisuje retorici. Retorici pripada umetnost lepog govorenja, nauka o tropima (drugaije tropologija ili leporija) ne pokriva celo podruje retorike. Ideje o argumentu i auditorijumu su ovde fundamentalne. Lijeani se trude da zasnuju novu retoriku koju nazivaju teorijom argumentacije. Orator metaforu upotrebljava da stvari kontradikciju, a pesnik da stvori ushienje. Lijeani pred stilistiku stavljaju zadatak da otkrije zato je jedan tekst efikasan i koji jeziki postupci karakteriu knjievnost. Retorika se tako svodi na teoriju poetskog jezika. Takodje, Lijeani definiu stil kao neto to odstupa od norme. Navode Valerija da je pesma odstupanje koje obogauje jezik. Retorika je, sa ireg gledita posmatrana, deo stilistike, to je njihov zakljuak.

3. Vei broj knjiga nosi naslov bez ikakvog predznaka da se radi o optoj stilistici. Bors Tomaevski Stilistika, u njoj su postavljeni opti problemi stilistike umetnike knjievnosti. Autor se bavi problemom forme i sadraja umetnikog dela, tvrdi da je stilistika izmedju lingvistike i knjievno-teorijske nauke. On pokuava da razgranii ove discipline na osnovu distinkcije forma-sadraj. Tomaevski u razmatranje uzima samo jezik.

4. Pjer Giro, isti naziv - sada se stilistici pristupa sa desosirovske pozicije. Stilistiku izvodi iz stare retorike, te daje podelu stilistike na deskriptivnu- ona posmatra strukture i njihovo funkcionisanje unutar jezika, i , genetika- druga odredjuje uzroke. Daje iroku i lou definiciju stila: Stil je aspekt iskazanog koji proizilazi iz izbora sredstava izraza odredjenog prirodom ili intencijama lica koje govori ili pie.5. Galjperin Stilistika engleskog jezika, autor uzima da je osnovna stilska veliina - ekspresivnost jezikih jedinica.6. Mistrik.... pogledati ire u svesci!!!!

2. Retorika i stilistikaIstoriari kulture slau se da je stilistika ponikla iz stare retorike. Medjutim, u pogledu njenog daljeg razvoja ima nesuglasica. Istorija stilistike jednim delom je istorija retorike, ali drugim se izdvaja od nje. Istorija retorike prema predanju poinje u 5. veku pre nove ere sa Sicilijancima Koraksom i Tesijem. Praktino govorno umee negovalo se oduvek, ali su se njih dvojica prvi teoretski bavili njime. 1. Prvih 5 vekova najplodnije su doba u razvoju retorike. To je vreme kada su u Grkoj nastali polisi, a u Rimu vladajui poredak bio republika. Istoriari ovo doba nazivaju antikom. Sicilijanci su u to doba bili otrouman i slatkoreiv soj ljudi, ali skloni parnienju. Prvi veliki retor u Atini jeste Gorgija (oko 480-380. p.n.e.). Besedniki dar i govornika vetina postali su sastavni deo sudstva, pa i celokupnog javnog ivota. Platon, osniva uvene Akademije u Atini, retoriku smatra umetnou, a uinio ju je naunom disciplinom ugradivi je u svoj filozofski sistem. Ljudske rei su nosioci sutine ljudkih ideja, a ideje su boji dar.Aristotel retoriku smeta izmedju poezije i nauke. Retorika se kao i nauka zasniva na sudu, a kao i u poeziji taj sud ne mora biti istinit, niti poivaju na znanju (episteme) niti na uverenju (entimem). Deli retoriku na tri vrste: politiku, sudsku i epideiktiku (ovo besednitvo neto hvali ili kudi).Ciceron je najznaajniji predstavnik retorike u Rimu, on je na latinskom izloio temeljne principe retorike. Besednik po njemu ima trostruku ulogu: dokazuje, zabavlja i upravlja voljom sluaoca.2. Drugi period obuhvata razdoblje do Hrista.

3. STILISTKIKA JEZIKA UOPTE I STILISTIKA POJEDINANOG JEZIKA

Ako govorimo o optoj stilistici, nuno otvaramo polje za govor i o posebnim stilistikama. Prva bi se po tome bavila generalnim principa stilistike kao nauke, a i kao naina ispoljavanja nekih vrednosti, u ovom sluaju posebne vrste znakovnih, a druge imale za zadatak da otkriju, proue i definiu parcijalne sfere i oblike ispoljavanja optih, ali i posebnih stilskih vrednosti, opet znakovnih i onih koje definiemo kao stilske, ali u odvojenim znakovnim skupovima. Jedna od tih sfera jeste npr. stilistika umetnosti, stilistika jezika, funkcionalna stilistika.Stilistika datog jezika korespondira na jednoj strani sa optom, a na drugoj sa gramatikom jezika, s njegovom leksikologijom, frazeologijiom, semantikom, sintaksom ili sl. Ona nije sastavni deo tih disciplina, ve je re o medjudisciplinarnoj korespondenciji.itav univerzum se deli na dva kruga pojava: one koje imaju i one koje nemaju stilski znaaj, tj. koje nisu stilski relevantne.Da stilistike posebnih jezika jesu fakat ,prvo govori postojanje prirunika, knjiga i udbenika. Podloga u ovim knjigama je iskljuivo optestilistika, a posebni jezici slue samo kao izvor gradje za ilustraciju optih teorijskih postavki ili ilustraciju opteg pojmovnog sistema. U naelu svaki jezik ima sopstvenu gramatiku strukturu, to ini verovatnom i tezu da postoje i njihove posebne stilistike strukture.Irina Borisovna Golub u Stilistici ruskog jezika govori o eufoninosti u ruskom kao pojavi koja iskljuivo zavisi od fonoloke strukture samog ruskog jezika. Ipak eufonija JESTE opta estetska kategorija, ali se u razliitim jezicima realizuje na razliite naine.Prema Edvardu Sapiru svaki jezik je kolektivna umetnost izraavanja. U njemu je skriven poseban skup estetskih inilaca, fonetskih, ritmikih, simbolikih, morfolokih, koje on deli u potpunosti ni sa jednim drugim jezikom.U svakom jeziku uz neke osobine zajednike svim jezicima sveta i posebno onima koji pripadaju istom skupu srodnih jezika svojstvene i posebne stilistike osobenosti kao to mu je svojstvena i posevbna gramatika struktura.Malo poznata grana stilistike- analitika ili poredbena svojim postojanjem pretpostavlja medjujezike stilske diferencijacije i prema tome stilsku individualnost svakog jezika.Polazite pri stilistikoj tipologiji: raspored stilskih obeleja nije u razliitim jezicima isti, ve razliit i zavisi od strukturnih svojstava tih jezika.Sapir: on uzima u svoja razmatranja metriku i nalazi znatna neslaganja medju jezicima, motivisana razlikama u prozodiji i fonetici. Ako paljivo prouite fonetski sitem jednog jezika, pre svega njegove dinamike osobine, znaete koju je vrstu stiha on razvio.Da bi se razumela stilistika priroda svakog jezika, naophodno je poznavati njegovu lingvistiku strukturu i u naelu i praktino, kao to je neophodno poznavati i metodologiju i tehniku stilske analize, tj. prepoznavanje stilskih obeleja i stilskih fja jezika.

4. STILISTIKA JEZIKA I JEZIKA KULTURA. Sem sistema i njegovih pravila, u jeziku deluje jo jedan regulativni faktor - to je norma. Norma zapravo poinje od ocene ta pripada datom jeziku, a ta ne, pa preko ocena pravilnosti izraza, dakle, uskladjenosti sa sistemskim pravilima do procene odmerenosti, tj. uskladjenosti sa okolnostima u kojima se jez. jedinice upotrebljavaju, u kojima jezik funkcionie.LAV IVANOVI SKVORCOV Teorijske osnove govorne kulture - aktuelni teorijski problemi ruske lingvistike u oblasti govorne kultue jesu: istorijska promenljivost literarnih normi, njihova vrstina u odnosu na razl. sfere jezika, varijantnost normi i njihova kolebanja, odnos strukture jezika i norme u procesu govora, terminologija, teorijske osnove normiranja i jezike politike. Jezika norma, prema autoru, jeste centralni pojam teorije govorne kulture. (kultura jezika kao deo nacionalne kulture)Sudbina i razvoj knjievnog jezika kao orudja nacionalne kulture zaista je vana oblast kojom se moraju zanimati i lingvistika i stilistika. BORIS NIKOLAJEVI GOLOVIN Predmetom govorne kulture smatra jeziku strukturu govora u njenom komunikativnom delovanju. Razlikuje dve oblasti: jeziku kulturu i kulturu govora. Jez. kultura nije nita drugo do stepen razvoja leksike i sintakse, preciznost semantike, raznovrstnost i gipkost intonacije itd. Kultura govora je ukupnost i sistem komunikativnih kvaliteta jezika. Predmetom stilistike smatra funkcionalne stilove koje razvrstava u dva nivoa, jedne podvodi pod pojam stilistike jezika, a druge pripisuje stilistici govora. Specijalisti nabrajaju nekoliko stilova jezika: umetniki, nauni, poslovni, publicistiki, razgovornom i tehniko-strunom. Jeziki stilovi su, po Golovinu, zapravo apstrakcije i realizuju se u raznolikosti govornih stilova. Svaki od njih predstavlja osobitu organizaciju i strukturu dovoljno postojanu i produktivnu. ( Osnovi kulture govora)U jeziku Golovin vidi dva mehanizma: norma i svrsishodnost - regulatori jezikog ponaanja. Norma je shvaena ue nego inae. Primer u srpskom za medjusobno sadejstvo: Vuk je prema M. Selimoviu nepogreivo osetio svoje vreme i druge aktivirao na izvrenju nacionalne kulturne revolucije. Sem logike ivota razvojem srpske kulture rukovodila je i logika ideja srpskog narodnog preporoda u 19. veku. Jovan Skerli tvrdi u isto vreme da su kultura i knjievost u srpskom narodu znatno krenule napred.Knjievni jezik je dobio stalni leksiki fond i tek tada je dobijena mogunost za razvitak, diferencijaciju njegovih stilova. Srbi su na poetku 20. veka imali knji. jez. koji je sasvim pristajao novim koncepcijama moderne knjievnosti. Ako se moe govoriti o kulturi srpskog jezika, onda se to moe initi u pravo sa istaknutog gledita: sa gledita njegove sposobnosti funkcionisanja kao sredstva za opstanak i razvoj nacionalne kulture. stilistika jezika = lingvistika stilistika = lingvostilistikaPod lingvistikom stilistikom neki teoretiati podrazumevaju deo nauke o jeziku koji prouava jezike pojave s gledita njihove sposobnosti da izraavaju raznovrsne emocionalno-ekspresivne konotacije. Medjutim, vana su stilska svojstva jezika u drugaijem smislu: prvo sa stilistikog gledita, a ne sa lingivistikog, i sa ireg gledita, a ne samo sa stanovita ekspresivnosti. U rei, misli Potebnja, razlikujemo vanjsku formu, tj. artikulisani zvuk, sadraj koji se objektivira pomou zvuka i unutranju formu - ili najblie etimoloko znaenja, posredniki momenat preko kog se izraava sadraj.Rei ljudskog jezika obavljaju raznovrsne fje. Medju njima su najvanije: fja imenovanja i simbolizacijska. Prva je stilski neutralna, povezana sa svakodnevnom komunikacijom; druga je stilski aktivna, otkriva vii smisao egzistencije stvari i jezika.def. simbola prema De Sosiru + Motivisanost je po De Sosiru sposobnost rei da prizove jedan ili vie termina u seanje, tj. da uspostavi jedan asocijativni odnos ili odnos solidarnost. Etimoloko znaenje rei spada u poslednji tip simbolizma, re ovek - loviti - stajati na stranjim nogama - Homo sapiens. Na pesniku umetnost mnogi prouavaoci gledaju kao umee simbolizacije rei u emu prepoznaju osnovu slikovitosti jezika.Denotativno, konotativno i referencijalno znaenje rei + Potebnja smatra da je primarno znaenje rei vuk: onaj koji rei, pela: koji zuji, medved: koji jede med. Umetniko delo prema Potebnjinu reprodukuje osobine rei.Merilo vrednosti upotrebljene rei je njena smisaona dubina.Znaenje konkretne jezike strukture zavisi od znaenja rei u njoj upotrebljenih, no kako su rei vieznane, tako mogu obavljati denotacijsku i simboliku fju, nije lako odgonetnuti smisao i poruku celine. Semantika struktura upotrebljene jezike jedinice zavisi od naina na koji je izgradjena.Postoji bar dvojaka mogunost stilizacije: formalna i sadrinska iliti vanjska i unutranja.Jezika struktura izmedju ostalog poseduje i glasovni sklop koji moe initi skladnu celinu. Znaenjski sloj vs predmetni sloj (=svet dela)Tematska podloga i motivski sloj pesnikog teksta - pesnika slika (Jablanovi, Oda vealima)Unutranji, materijalni svet dela ne mora se poklapati sa spoljanjim. On je izgradjen od fiktivnih elemenata iji su osnovni sastojci - znaenja upotrebljenih rei, motivi. Ako je motivska struktura siea tako izgradjena i uskladjena da daje vizuelnu predstvau, ona se naziva pesnikom slikom. Prema pesnikoj slici, stoji krug ivotnih pojava na koje ona upuuje i koje su njome prikazane: one ine temu.Jez. struktura moe biti stilski uskladjena sa glasovnom, no sklad se ostvaruje i posebno na zvukovnom i na sadrinskom planu. Struktura pesnikog dela rezultat je umetnike stilizacije i svednoanstvo je njenoga kvaliteta.27. STILISTIKA POETSKOG DELAMnogi istraivai istiu pojaanu eufoninost jezika u umetnikom delu u odnosu na svakodnevni izraz, ali to nije najbitnije. Eufoninost pesnikog jezika faktor je uoblienja unutranjeg sveta. (Jablanovi) Glasovna struktura pesnikog dela uvodi itaoca u zvukovni kolorit unutranjeg sveta - ini zvukovni okvir pesnike slike. Stilistika poetskog teksta veinom se izjednauje sa jezikom; stil je sa tog gledita posmatran, isto to i jezik poetskog dela.Muzika struktura pesme moe katkad zakloniti sadraj (Zora, Momilo Nastasijevi - uborli)To je i razumljivo kad se setimo da je pesma i nastala radi pevanja - Pevaka himna Jovanu Damaskinu. Prvobitni smisao postojanja pesme i jeste stvaranje ritma i zvunog okvira igri ili verskom ritualu. Zvuk i ritam i uopte formalna struktura inae su vana stavka u izgradnji literarnog teksta.Poetak Na drini uprija dve slike prirodnog ambijenta i ljudske pozornice se ukrtaju.Pesniki svet nije realni svet ve svet poetske fikcije.Unutranji svet pesnikog dela satkan je od duhovne gradje: obradom semantikih masa rei pesnik komponuje unutranju strukturu dela. Pristup unutranjem svetu pesnikog dela najee je mogu kroz zvune utiske, pa dalje preko jezikih znaenja. Realni i fantazijom doarani elementi u knjievnom delu medjusobno su razliiti, ali se na neki nain dopunjuju. Oni su proizvod uskladjivanja dveju fja rei: simbolike i nominacijske.Pesnika slika nekada se preklapa sa opisom stvarnosti, i ta se dva sloja jedan na drugi kaleidoskopski projektuju. Uskladiti sve slojeve i sastavne el. um. dela najznaajniji je momenat u stvaralakom procesu. A sr svega jeste: prevladati raskorak izmedju konvencionalnog zvukovnog sastava i stvarnog znaenja rei, na jednoj strani, te muzike i semantike strukture dela na drugoj, bolje rei: izmedju nominacijske i eufonijske fje rei u strukturi dela, i uskladiti to dvoje jedno s drugim. Ovaj sklad se ostvaruje u figuri. Figurativnost je ukrtanje oznaka iz jednoga znaka sa oznaenim iz drugoga kako bi se iz novoga ugla imenovao izvestan sadraj.Pomeranjima koja omoguuje figurativna upotreba rei postie se sklad izmedju slikovnog i zvukovnog sloja knjievnog dela.Prva osobenost unutranjeg sveta knjizevnog dela je osamostaljivost slike:upravo zato sto Ana Karenjina ne postoji samo u recima i recenicama Tolstojevog romana ve i u tom unutranjem svetu koji ima svoju nejeziku egzistenciju (u naem doivljaju romana i u naem pamenju), ona moe postati linost jednog filma, drame, baleta itd.Ana Karenjina - neka vrsta psihike injenice, seanje na ljudsko iskustvo. Unutranji svet dela se ukljuuje u kulturoloki ambijent nekog kolektiva ili oveanstva i postaje njegov deo - tako ga obogauje i na odredjeni nain oblikuje - - - drutveno korisna knj.Prva,najvanija i najdublja svrha postojanja umetnosti: oblikovanje i unapredjenje drutvene svesti pojedinca i kolektiva. Druga crta unutranjeg sveta jeste zaaranost: umetnost smisao ivota otkriva u umetniki preobraenom svetu. Umetnost je vredna u onoj meri u kojoj prirodi daruje dublji smisao bivstvovanja (Hajdeger i M.Nastasijevic).5. JEZIKI SISTEM, JEZICKA NORMA I STIL -Jezik kao sisitem istih vrednosti. Jedinica je odredjena pozicijom u sistemu:njena egzistencija obezbedjena je iskljuivo time to sama popunjava prazno mesto i pokriva znaenjski sektor nezahvaen susednim jedinicama. Svaka jedinica sistema dri podjednako odstojanje od ostalih jedinica sistema. Ukoliko je koja re etimoloki manje jasna utoliko je sposobnija da obelei zasebni pojam, tvrdi Beli. Stepen etimoloke nejasnoe merilo je stepena semantike jasnoe. Jasnoa je osnova stila i temeljno stilistiko svojstvo jezikih jedinica. Stilska eficijentnost nesvodljiva je bez ostatka na striktno estetske kvalitete, tj. preterani estetizam moe biti smetnja ne samo stilskoj eficijentnosti, ve i komunikativnoj efikasnosti (u kosovskim narodnim pesmama, kosovska legenda je nadistorijska tvorevina,i tu u nesentimetalnim stihovima o smrti mi nalazimo izuzetno herojstvo pojedinaca.)-Gete: ostvarenja u kojima dominira manir nad stilom, estetsku besprekornost plaaju stilskom neutralnou-Beli protivrei samom sebi kada na drugom mestu tvrdi da je indiviualizacija rei - prekid veza sa drugim reima u leksikom sistemu-znacajan faktor usavravanja samog sistema (prethodna tvrdnja je da bogatstvo oblika ini fleksijske jezike stilski vrednijim od jezika sa manje oblika.)Najvanija i najtemeljnija razlika jezikog sistema i matematikog koda jeste u tome to jeziki sistem nije homogen, tj. nije ujednaen po sastavu. Fonoloki,morfoloki i drugi podsisitemi razvijaju se svaki po svojoj logici. De Sosir tvrdi da faktor smutnje (fonetski fenomen) doprinosi labavljenju gramatikih veza; razbijanje jezikog organizma u nesamerljive klase i preklapanje klasa su vrlo esta pojava: sinonimi potvrdjuju razliku u stilskoj vrednosti (oblakoder i neboder =derati nebo, oblake).Sinonimne tvorevine razliitog postanja imaju posebne unutranje forme koje uslovljavaju razlike u smislu, te se tako sinonimi razlikuju u nainu nazivanja istog sadraja: levak upucuje na skupljenje razlivene tenosti, a toir na usmeravanje njenog toka (slino sa semantikom sufiksa -ak).Tvorbeni razvoj rei praen je mnogobrojnim ukrtanjima: sinak+, djavolak+i deminutiv postaje hipokoristik; slicno i bratac i brati, ali zubi je dem.i hip. od zub, a zubac je izrezak u obliku zuba.De Sosir tvrdi da je jeziki sistem delimino ograniene proizvoljnosti."Vuk je uvidjao razliku izmedju knjievnog jezika kojim se slue pismeni ljudi i narodne rei: kako stanemo tako pisati odmah emo imati knjievni jezik koji e se razlikovati od pokvarene prostote, a nee biti nita drugo do isti narodni srpski jezik". Sava Tekelija sa puno nadmene ironije govori o Vukovom govedarskom jeziku glupih srblja i krezubih baba = u svojoj oceni polazi od drugaijeg kriterijuma, tj.od prefinjenog ukusa vieg stalea, uenih ljudi, kulturne elite.Znamo da je pretegla Vukova argumentacija i da je knjievnim srpskim jezikom postala narodna re. Manje je poznato da je Vuk i sam napredovao u svojim shvatanjima kad je dopunio svoje zahteve idejom o openitoj pravilnosti: isti narodni jezik nije vie sve to se u narodu govori, ve odredjen izbor iz tog fonda koji odgovara principu opene pravilnosti.Jezik postaje savreniji to je duze i intezivnije u upotrebi i to je izloeniji sudu kompetentnih strunjaka.Jezika pravilnost je uskladjenost izraza sa zahtevima jezikog sistema. Sem toga, pisac se moe drati i viih zahteva koje mu namee ukus, praksa dobrih knjievnika i kritika re znalaca. To je sutina jezike norme.6. JEZIKA I STILSKA NORMAJeziko savrenstvo koje Vuk afirmie prevazilazi gramatiku pravilnost, jer ukljuuje sve tankosti jezika, gramatike i stila. Sada je to stilska norma iju osnovu ini jezika norma. Jezika pravilnost je nulti stepen stilistinosti jezika.Viktor Vinogradov razlikuje tri stilistike discipline:a-STILISTIKA JEZIKA ili strukturna stilistika opisuje medjusobne odnose i uzajamno delovanje sistema oblika,reci,skupova reci unutar jezika.Ona proucava istorijski promenjive tendencije jezickih stilova.b-pred STILISTIKOM GOVORA stoji zadatak da shvati najtananije korelacije semantickog i ekspresivnog karaktera koje postoje izmedju razlicith zanrova i drustveno uslovljenih vidova govornog i pisanog jezika.v-STILISTIKA UMETNICKE KNJIZEVNOSTI i nije posebna disciplina vec samo podrucje ukrstene primene metoda predhodnih dveju grana.Stilistika jezika se tako tice vrednosnih obelezja jezickih jedinica u sisitemu i jezickog sistema kao celine.Gramaticki sistem u sredjenim vidu opisan je u gramatici datog jezika.Tu se pored klasifikacije,deskripcije i lingvisticke interpretacije formi mogu naci i vrednosne kvalifikacije.Normativna gramatika knjizevnog jezika vrednuje gradju uglavnom po njenoj pripadnosti tom idiomu (paradigma imenice Vule:provincijalizam).Od vise dubletnih gramatickih formi jedna je po pravilu vise cenjena od ostalih,koje se cesto prihvataju ali se ne preporucuju za upotrebu (kvalifikatori u recnicima:pokr.augm.dem.hip.med.).Stepen razlike medju recima vrlo je iznijansiran a odnos je po tome hijerarhicni.Odnosi medju jedinicama u sistemu vrlo su neujednaceni i medju njima se uspostavlja izukrstana hiejrarhija koja ima upotrebni i vrednosni smisao.Hijerarhiju omogucavaju slojevit raspored subsistema i funkcionalno preklapanje jedinica iz ralicitih subsistema,a vrednosna skala omogucava izbor medju jedinicama sa razlicitih pozicija na toj skali.U jeziku su moguce nepravilne strukture za koje se ne moze reci da su netacne (eno ga Marko).Ispravnost nije striktno zavisna od sistema vec je merljiva uspehom prezentovanja sadrzaja-eficijentnoscu.Pravilnost je u jeziku gramaticara a ispravnost je normativna kategorija.Ispavnost se tice onih vrednosnih jedinica koje su izraz hijerarhijskih odnosa u nehomogenom sistemu.Krug pojava koje moze nazvati jedna rec u okviru svog znacenjskog polja cini obim denotata ili tematski obim.Vrednost reci zavisi od obima njenog denotata.(hiperonimi i hiponimi:jabuka i vrste jabuka)-Elasticnost i stabilnost kao dve tendencije u jeziku13.VARIJACIJA I VARIJANTNOST SA STILSKOG GLEDISTASkladnost u govoru postize se savladavanjem jezickih zakonitosti i njihovim privodjenjem u sluzbu kreativnog oblikovanja.Stilsko oblikovanje iskaznih struktura postize se dobrim odabirom i svrsishodnom upotrebom jezicke gradje.Uzimajuci odabir jezickih sredstava za osnovu stiskog oblikovanja iskaza namecemo dve grupe teorijskih problema.a-Prvi skup tice se razgranicenja lingvistickog i stilistickog tipa izborom oblikovanja.J.Mistrik stilistiku definise kao nauku o izboru i nacinu upotrebe jezickih,vanjezickih i umtnickih sredstava i postupaka uobicajenih u procesu komunikacije.R.Jakobson govori o dva osnovna nacina rasporedjivanja koji se primenjuju u verbalnom ponasanju:selekcija i kombinacija.Dakle,ne znamo koje su sredstva izrazajna a koja imaju prostu komunikacijsku ulogu.b-Drugi skup teskoca odnosi se na upotrebu (a ne na izbor) jezickih sredstava i tice se razgranicenja stilistike i jezicke pragmatike.Postoji li specijalna stilisticka komunikacija nasuprot prostoj lingvistickoj ali i stavralackoj poetskoj (V.Vinogradov Stilistika.Teorija poetskog jezika.Poetika.).Izlaz nalazimo u statusu jedinica u sistemu koje podlezu odabiru i kombinaciji.Selekcija se vrsi na bazi ekvivalentnosti dok je kombinacija zasnovana na blizini (dete-cedo-malisan spava-dremka-drema-pajki).Lingvisticki relavantan pre svega medju distinktivnim jedinicama a predmet stilistike je izbor varijanata.Ucinak izbora lingvistickog tipa tice se teme poruke,dok je stilisticki izbor vazan za kvalitet ucinka-za eficijentnost iskaza.Distinktivna svostva jezickog znaka predmet su lingvistike dok se stilistika bavi nedistinktivnim osobinama jedinica.De Sosiru pripadaju raznovrsne opaske o varijaciji kao pomeranju odnosa izmedju oznake i oznacenog koje nam daju pravo na drigaciji stav o znaku (dijahrona kretanja:staronemacki dritteil u modernom nemackom dalo je drittel-trecina-teil-deo).Takva pomeranja,po De Sosiru,znacajna su samo za razvoj jezicke jedinice.Medjutim,postoje unutarznakovna varijacija i medjuznakovna alternacija.Prva se tice sistema,a druga izaziva pomeranja u sistemu.Dakle,postoje u evoluciji jezika,dvojaka pomeranja:unutarznakovna i medjuznakovna.Prva se tice varijacija znaka,druga alternacije (nuzdan i nuzan).Postojanje varijanata omogucava govorniku izbor i kombinaciju koji se vise ne ticu proste,vec eficijentno usmerene komunikacije.Stilistika obuhvata varijacije i varijante i znaka i sistema.Sinonimija i homonimija su zarista stilske moci i istinska uporista stilske efikasnosti jezika (bajbok,bajbokana,ili haps,hapsana,ili zatvor).Varijacija je nacin da se postigne,prilikama i svrsi podesi eficijentnost izraza.Lingvisticka stilistika ovim je svedena na proucavanje varijacije i varijanata na njihovi prirodu,ponasanje i ulogu i mogucnost svrsishodne upotrebe.14.TIPOVI VARIJACIJATipoligija varijanata zasniva se na skupu dihotomija.Dihotomija na unutarznakovna i medjuznakovna pomeranja daje prvu raspodelu na varijante jedinica i sistema.Dihotomija na jedinice u sisitemu daje raspodelu na varijante jedinica u sistemu i varijante iskaznih struktura.Dakle govorima o selekciji varijanata i njihovoj kombinaciji.Vrste sisitematskih varijanata:sinonimi,homonimi,paronomski sinonimi(dubleti) i heteronomi.Haps-hapsana (Ana od persijskog Hana-kuca):barutana,dvorana,elektrana,kafana,krecana.Paronimski sinonimi nastaju pre svega fonoloskom varijacijom reci-dvostrukom zamenom starog jata ili glasovnim promenama (snahi-snasi) i ukrstanjem domace i strane fonoloske regulative (sto-astal,Stevan-Scepan)+varijacija reci u slucajevima slobodnog izgovora sa suglasnikom H ili bez njega(Mithat-Mijat).Leksicki-distinkcije izrazene na tvorbeno leksickom planu:gledati-gledalac-gledac-gledacica-gledatelj.Drugi se razlikuju po gramatickim osobinama:pijac-pijaca,fonem-fonema.Mnogo je prelaznih oblika izmedju dva prethodna:Jovo-Jova,kriterij-kriterijum.Sve dosadasnje tipove varijacija mozemo svrstati u ALONIME.-Alomorfematske varijacije nastavak za oblik reci i tvorbenih nastavaka:kraljev-bratov i selom-poljem(isto kod supletivnih osnova,akuzativa i genetiva za ziva bica,vokativa imenica trece vrste).Alofonija je uglavnom ogranicena na konteksno zavisnu varijaciju glasa:kroj-krojac-krojiti.U svakom jeziku postoji mogucnost slobodnog variranja govora u pravcima neiskoriscenih fonetskih resursa.varijacije pruzaju gotovo neograniceno polje slobodnog oblikovanja iskaznih formi i stilsku raznolikost govora.-Nazalizacija u decijem govoru,-Stridentizacija(govorenje stisnutih zuba i napregnutih misica).*Varijacija sisitemaJezicke varijante ne izrazavaju vec samo znace isti pojam.Da bi on bio izrazen potrebno je jedinice jezika aktivirati:organizovati od njih iskaznu strukturu.Pitanje je da li postoji mogucnost variranja kod iskaznih formi ili se varijante nalaze gotove u jeziku.Izbor date teme po pravilu za sobom povlaci odluku da odaberemo i odgovarajuci nacin vernalizacije i odgovarajuca sredstva koja u tu svrhu biti upotrebljena (podela na visoki,srednji i niski stil;kancelarizam,poetizam,kolokvijalizam;naucni,poslovni,svakodnevni).Jezik nije homogen vec isparcelisan prema tematskim oblastima koje mogu biti predmet jezicke aktivnosti;jezicki sistem je u stvari dijasisitem,skup vise supsistema;jezik je sisitem sistema,misli Vinogradov;jezik je sistem uzajamno povezanih varijanata.Prvi i osnovni faktor varijacije sistema je tematska raznovrsnost jezicke komunikacije-dehomogenizacija prema tome dolazi spolja.Stilisticka norma predstavlja skup pravila na kojima se temelji hijerarhija medju jedinicama jezickog sistema okarakterisana sa upotrebnog gledista.S ozirom na poreklo i nacin delovanja tj.eficijentnost jedinica govorimo o:dijahronijskom,dijatopijskom i dijastratskom momentu.1.Dijahronijski momenat vidljiv je u razvoju jezika i u susretu jezickih jedinica iz razlicitih vremenskih slojeva:arhaizmi (gospoza,parikmaher-reminiscencije na jezicke navike,doba i sredine),istorizmi (zabo i kicanke),neologizmi,zargon.Arhaicni oblici su neobicni za nese jezicko osecanje i imaju nesto u sebi sto podseca na prosla vremena.Dezaktuelizacija i povlacenje iz opste upotrebe obelezeni su nekad upotrebom u ulozi vlastitog imena,uz postepeno gubljenje znacenja.Reci gubeci oslonac u stvarnosti lisavaju se mesta u sistemu.Bilo koji znak sa nultom oznakom ili oznacenim sadrzajem u stvari nije pravi znak.Zargon je bio ranije jezk uzih grupa,ali danas skoro svuda u svetu ili se te grupe mnogo vise mesaju,ili mnogo vise i brze razmenjuju informacije jedna o drugoj.Zagonizmi su rezultat slobodne jezicke kreacije:gondola metaforizacijom-stara,dotrajala cipela.2.Dijatopijska varijacija.internacionalizmi,termini,provincijalizmi.Strane reci remete eufonicnost izraza.Suzdrzanost u prihvatanju strane leksicke gradje,umerenost u njenoj upotrebi i oprez u normativnoj obradi-najvaznije su pouke iz Vukovih filoloskih interpretacija.Naucni termini,internacionalizmi najcesce su iz grckog i latinskog.Prevelika autonomija terminologije nije porucljiva,jer moze izazvati rusenje jezickog sistema.U dvatesetom veku konacno se u ulozi ekavskog standarda ustaljuje vukovski tip sa hercegovackom strukturnom osnovicom i resavskom distribucijom jatovih refleksa.(provincijalizam+realisti pre toga)3. dijastraticko parcelisanje u vezi sa klasicnom trijadom an visoki, niski i srednji stil. (stil elite-prostonarodni stil+vulgarizmi i prostastvo).28.STILSKA ORGANIZACIJA JEZICKOG ISKAZASvrha jezicke aktivnosti jeste sporazumevanje,a to znaci prenos obavestenja od govornika prema adresatu ili recipijentu.O tome proizvodjac govorne aktivnosti stalno vodi racuna, on je s jedne strane konstantno upucen na sistemsku i jeyicku normu, a s druge strane na eficijentnost, tj. ucinak kod adresata.A.Martine izdvojio je prvu i drugu artikulaciju.Prva artikulacija je artikulisanje iskustva u obliku sukcesivnih znacenjskih jedinica.U jeziku treba voditi racuna o drugoj artikulaciji tj.o akustickom aspektu lanca fonema.De Sosir u jednoj verziji svojih objasnjenja daje ideju o dva paralelna lanca:lanac pojmova i lanac akusticnih slika,i tom prilikom istice linearnost oznake.Jakobson svojom idejom o izomorficnosti dveju polustruktura protivi se De Sosirovom pojmu o iskljucivoj linearnosti oznake i oznacenog.Po Vigotskom,izmedju ove dve znakovne sfere,ne postoji ni paralelizam ni izomorficnost ni analogija ni nista.Ono sto se u misli sadrzi simultano u govoru se razvija sukcesivno,kaze Vigotski.Ni najprostiji iskaz nije rastavljiv na samo dve komponente (izlaganje u k.nj. delu tece najmanje na tri plana:1.na planu nedesavanja necega,2.njemu je suprotstavljen plan desavanja neceg drugog i 3.plan svrhe desavanja.)Izmedju oznake i oznacenog sadrzaja iskaznih formi,odnos se ne uspostavlja direktnom analogijom.Veza je cisto funkcionalna (pripovedacka upotreba glagolskih vremena;obelezavanje odnosa veznikom I i TE).Redosled opisnih formi je red ispripovedanih dogadjaja nisu strogo koordinirani.Gramaticka i semanticka pravila ne ponistavaju slobodu oblikovanja iskaznih formi.*Stilska organizacija jezickog iskaza-Fonostilistika,-Morfostilistika,-Leksikostilistika,-Semantostilistika,-Sintaksostilistika i-Stilistika teksta.Postoje dva tipa znakovnih struktura:1.Koje imaju u svom sastavu samo oznaku,2.koje obuhvataju i oznacene sadrzaje.Distinktivnom funkcijom smatramo ispoljavanje sposobnosti znakovnih jedinica da se razlikuju jedna od druge;referencijalnom ili signifiativnom-sposobnost da ukazuje na nesto izvan sebe kao na svoj sadrzaj,a sintaksickom-osobenost samoorganizacije u strukturi sa posebnim smislom,te tako govorimo o tri osnovne oblasti lingvisticki koncipirane stilistike:fono,morfo i sintaksostilistika.Postoje dva izbora regujative i dve kruga smetnji slobodnoj organizaciji iskaznih formi:prvi je predmet sporazumevanja,drugi je jezicki sistem(jer oni upravljaju formalnom strukturom govora).Postoji i treci krug ometajucih faktora,a to je samo sporazumevanje:da bi do sporazumevanja doslo ucesnici moraju poci od zajednickog koda.Taj kod lezi u osnovi komunikacije omogucujuci razmenu poruka (Jakobson).Najvisi cilj i svrha stilskog oblikovanja u jeziku je sklad njegovih elemenata u iskazu(Vasko Popa-Kalenic).29.STILSKA ORGANIZACIJA U GOVORU I TEKSTUReklo bi se da u govoru stilizacija znaci upravi izbor i kombinaciju varijanata.Takav zakljucak bio bi pogresan iz najmanje dva razloga.Prvo,tamo gde nema varijacija,nema ni mogucnosti za stilsku organizaciju iskaza.Drugo,stil iskljucivo proistice iz upotrebe varijanata,tako u jeziku nema mogucnosti za kreativno oblikovanje iskaza-sto nije tacno.Jezicka sredstva izrazavanjakoja postoje u sistemu u vidu varijanata ili samostalnih jedinica ekstrahovana su iz prakse,ali dok nisu overena tradicijom,dok nisu sistemske jedinice nemaju funkcionalne vrednosti.Licnost koja upotrebljava jezik,postavivsi se izmedju tematike i tradicijom utvrdjenih sistemom znakova,ne predaje se vec stvorenom izboru vec ga moze preinaciti u skladu sa sopstvenom strategijom upotrebe-pojedinac je u neku ruku i stvaralac jezika.Kako stilisticke varijante koje zaticemo u jeziku predstavljaju poseban nacin izrazavanja istog pojma,onaj ko govori cesto ne vrsi izbor u punom smislu reci,vec upotrebljava jezicki oblik koji mu prirodno najvise odgovara,jer se upravo njime izrazava posebnost njegovog stava.Lesic potvrdjuje realnost izbora kao generalne osobenosti stilizacije.Tekst moze biti emocionalno obojen i tako eficijentno produbljen.Najefikasniji nacin produbljivanja je zgusnjavanje iskaza semantickom intezifikacijom.Prema nemackoj teoreticarki Barbari Zandig tipicna osobitost stilski aktivnog izraza je semanticka gustina koja se postize figurativnoscu.U krug stilisticki relevantnih pojava ukljucuje se i minimalna efikasnost,ako govornik tezi njoj (eufemizam).Bitan je i odnos zeljene i stvarne eficijentnosti.Taj se odnos ispoljava u vestini izbora gradje i sposobnosti oblikovanja iskaza.Bitni su i moguci nivoi izbora:tematika u prvoj instanci odredjuje funkcionalnu vrstu stila.Drugi momenat koji o tome odlucuje je svrha komunikacije,njen uspeh,efektivnost govora.Odluka za gramaticnu protiv negramaticne strukture nesumnjivo je primena jednog selekcionog pravila.Noam Comski razvija teoriju o stepenima gramatocnosti,odnosno,devijantnosti recenica.Tako je recenica DZON JE NASAO ZALOSTAN devijantnija od BEZBOJNE ZELENE IDEJE SPAVAJU BESNO.U prvoj konstrukciji prekrseno je pravilo kombinacije,a u drugoj pravilo selekcije koje mozemo interpretirati metaforicno.Izborom metaforicke umesto optimalne gramaticke forme govornik se opredljuje za logiku simbolicke ili aluzivne signifikacije tematskog sadrzaja.Direktna analogija,koja omogucava semantickuy interpretaciju jedne konstrkcije u odnosu na drugu,pretpostavlja neku vrstu ekvivalencije,pa su medju tim konstrukcijama distinkcije neutralisane.Te se konstrukcije ponasaju kao varijante iste strukture.Metafora jeste ekvivalent tj.varijanta nekog direktnog iskaza jer je ona tip elipse u koje je kondezovano poredjenje.Zakljucujemo da je stilski relevantno uoblicenje iskaza zasnovano na izboru neke od varijanata optimalne forme,ne uvek one koju namece nacelo gramaticnosti vec one koja odgovara svrsi komunikacije.-Varijantnost narodnih pesama-rimetio Vuk Karadzic.Oprecne sile koje deluju na formu iskaza jesu najmanje dve:teznja ka gramaticnosti i ka svrsi komunikacije na jednoj strani i na drugoj ona koja moze biti u tome da se na sadrzaj ukaze uz pomoc skupa analogija i tako otvori sirok semanticki zgusnut asocijativni prostor radi moguceg pojacanja utiska.30.FONOLOSKI I AKCENATSKI SISTEM SA STILISTICKOG STANOVISTAVarijacije kod periodika tj.vokala krecu se u dva smera:u smeru nazalizacije i u smeru zatvaranja artikulacije (tj. od kompaktnosti prema difuznosti I daje E,A preko O ide do U).Otvaranje vokala ortoepskom normom nije ni predvidjeno ni dozvoljeno.Tek od tacke u kojoj se zavrsava standardna varijacija,otvara se prostor za ojacavanje izrazajnosti glasova.Nazalizacija u ulozi suprasegmentalnog faktora u srpskom jeziku oznacava nezadovoljstvo,neraspolozenje,depresivnost.Aktivizacijom grlenih misica izaziva se otvaranje glasova i ostvaruje se neprijatan prostacki ton.Faringalizacijom kao i upadljivom labijalizacijom ostavruje se povisen intezitet govora i efekat verbalne agresivnosti.Sto se tice laminara ili sonanata,kako je utvrdio Branko Miletic,postoji citav niz prelaza od I ka J.I varira priblizavajuci se glasu U.Ostali su uglavnom stabilni.Sto se tice trikativa ili turbulentnih glasova F i H su najnestabilniji,F u dijalektu,a H i u knjizevnom jeziku.Afrikate i abruptni glasovi su uglavnom stabilni.U srpskom jeziku aktivnu ulogu imaju tonalitetske distinkcije,a u nemackom fortitetske.Melodijska kretanja koja se postizu cetvoroakcenatskim sistemom daju srpskom knjizevnom jeziku poseban tonski kolorit.Prema Pavlu Ilicu u ekstremnim slucajevima na terenu se javljaju i prozodijske varijacije sa pet ili sest vrsta skcenata,sa neprozirnim i vrlo komplikovanim pravilima distribucije.Nas knjizevni jezik cuva one kvantiteske distinkcije koje su sistematizovane i ucvrscene tokom velikih morfoloskih promena koje je srpski jezik doziveo od 15.-18. veka.Nas danasnji izgovor odstupa znatno od norme vukovske akcentuacije.Iza Iviceve konstantacije da danasnji knjizevni jezik odstupa znatno,iako ne svuda podjednako od norme,krije se istina da u kolokvijalnoj varijaciji knjizevnog jezika ucestvuju lokalne govorne navike raznovrsne,medjusobno neusaglasene i katkada vrlo udaljene od standarda.Gramaticka frazeoloska i leksicka norma vrlo su razgranate i slozene.Obrazovani ljudi obavezni su da se sluze knjizevnim jezikom koji im mora biti bar ideal kulturnog ponasanja.Vrednost akcenatskih opreka u sistemu kao i njihova paradigmatska funkcija vidne su tek kad ih posmatramo u kombinaciji sa fonoloskim sistemom.31.GOVOR I RITAM I FONOLOSKA EVOKATIVNOST GOVORA Ritam je vazan element govora.Danas se proucava u kompleksu sa prozodijskim sredstvima intonacije.Govorni ritam se jasno razlikuje od pesnickog po tome sto ne sme da bude ni bez ritma,ali ni metricki.Aristotel tvrdi da uverljiv govor mora posedovati dobar ritam tj.one govorne osobenosti koje doprinose euritmiji dikcije.Danasnji teoreticari:jedni misle da ritam ima samostalno cisto tehnicku ulogu,uskladjujuci govor sa disanjem.Drugi u celini odbacuju takav pogled na govornu aktivnost i tvrde da je rasclanjivanje glasovnog sklopa govora moguce jedino na osnovu smisla.Pod ritmom se podrazumeva ponavljanje elemenata koji sleduju jedan za drugim i koji su po nekoj osobini jednaki ili u krajnjem slucaju slicni.Osnovna jedinica mere odnosa samerljivosti medju recima u nizu jeste slog.Ritam u govoru,prema tome,uspostavlja se aktiviranjem slogovne samerljivosti medju recima u nizu.Samerljivost se u tom slucaju moze shvatiti kao ciklicnost pojave akcentovanih slogova,jer poseban uticaj na ritam ima i pravilnost smene akcentovanih i neakcentovanih slogova.Isticanjem jednih i potiskivanjem drugih reci u pozadinu pojacava se jasnost govora,jer to predstavlja instrukciju primaocu pri odabiru vaznijih od manje vaznih pojedinosti iz iskaza.Fraza ili blok jeste niz sintaksicki povezanih reci izmedju kojih je uspostavljena akcenatska hijerarhija:pomocu nje se upucuje na osnovni smisao govora.Govorne fraze,ili blokovi,medjusobno su razdeljeni pauzama.Medju njima je takodje uspostavljeno hijerarhija ukoliko su u smisaonoj vezi.Medjunaslovi,podnaslovi i slicni elementi uzajamnoj asocijativnoscu organizuju sadrzaj i opstu strukturu teksta,i svojim rasporedom i vezama sa okolnim delovima teksta u njemu proizvode ciklicne impulse,koji znace visi stupanj razvijenog govornog ritma i smisaone propulzije sadrzaja teksta.Ritam govora zavisi i od tempa:brzine ili broja jedinica izgovorenih u jedinici vremena.Tempo je vrlo promenljiva osobenost i izraz je cesto subjektivnih okolnosti:raspolozivog vremena,emocijalnog stanja govornika itd.*Fonoloska evokativnost govoraNeke reci u tekstu mogu biti postavljene u opstu medjusobnu vezu izmedju ostalog i time sto imaju slican govorni sklop.Upecatljivost termina metanastasis je ona vazna pojedinost koja utice da u svesti autora iskrsne skup reci slicnog fonoloskog sastava i da se oni nametnu njegovoj intuiciji kao najpogodnije;njihova koncentracija u tekstu stvara neravnotezu medju clanovima fonoloske strukture teksta,a s tim i izvesnu samosvojnost te strukture kao celine,kojom ona deluje na culni aparat,na svest i emocije citaoca(zaumni jezik i Dusan Matic).Unutrasnja fonoloska asocijativnost u strukturi teksta je unutrasnja evokativnost.Dzon Fert,engleski lingvista,govori o ovakvim pojavama kao o fonoestetskoj asocijativnosti.Sto se tice vanjske fonoloske asocijativnosti,o tome se u nauci vodi rasprava jos od antickih vremena.U svakodnevnom govoru slicnost nije primetna jer je tamo autonomna vrednost slije fonemskih opozicija prigusena cisto kognitivnim porukama,ali postaje narocito vidljiva u poetskom jeziku (Jakobson).Poetski jezik otkriva dva stvarna faktora u glasovnom tkanju-principe narocite selekcije i narocitog kombinovanja fonema i njihovih komponenata(Jakobson).Nisu same reci te koje bude zvucne asocijacije,vec su to njihovi spregovi u koje ih je organizovao pesnik.U prvobitnoj prirodi jezika bio je duboko ukorenjen sistem direktnih asocijacija fonoloske materije i njome oznacenog znakovnog sadrzaja.Izmedju suma i reci sum,izmedju zvizdanja i reci zvizdati postoji evokativna veza,tj.odnos mimeticnosti.Evokativnost na tom planu poznata je i danasnjem jeziku ali u latentnom stanju,kao mogucnost ostvarljiva pod odredjenim uslovima na npr. u pesnistvu(Momcilo Nastasijevic).U ovu koncepciju uklapa se i misao Viktora Sklovskog o prvobitnoj slikovitosti reci koje su danas mrtve i o poeziji kao medijumu u kojem one ponovo ozivljavaju.Glasovne sprege neonomatopejskih reci cudnom logikom fonoloske asocijativnosti izazivaju u citaocevoj svesti zvucne utiske koji docaravaju fonijski ambijent opisane slike.Sazvucja koje glasivi zajedno obrazuju mogu primaoca podsetiti na prirodne zvuke,a preko njih na pojave sa kojima su ti zvuci u vezi.Nije samo znacenje reci sposobno da probudi secanje na vanjske momente u vezi s kojima ona stupa u kontakt vec i njena formalna struktura,pre svega glasovna.32.RED I KVANTITET RECI I EUFONIJSKO-EURITMIJSKA STRUKTURA GOVORAU srpskom jeziku raspored reci uglavnom je slobodan,uz dve vrste ogranicenja:prvi tip ogranicenja tice se sadrzaja-moguce je govoriti o prirodnom redu reci tj.takvom koji odgovara stvarnim i logickim elementima sadrzaja,a drugi je u vezi sa svrhom govora:ako govornik zeli istaci ovu ili onu pojedinost mimo hijerarhije koje namecu tematska i logicka struktura sadrzaja,on ce za to upotrebiti izmedju ostalog i narociti raspored elemenata strukture*enkliticke reci vezane su za drugo mesto u bloku ili frazi.*Sunce sija-intonacija+odnos tema i rema.-Jebem li te ja...*Uzlasnost,rasclanjenost,jedinstvena lucna linija u intonaciji:mlado prolecno sunce sija smeseci se blago.Globalna struktura parcelise se pauzama koje smisaono i govorno funkcionisu kao elementarne jedinice;u sebi pak one reprodukuju raspored pozicija i pokret globalne intonacije:rematski deo sledi za tematskim,logicki akcenat za obicnim.Sukob vise principa ekspanzije u heterogenim strukturama pogoduje produbljenju pauza,otvaranju novih,razgranavanju hijerarhije,pojacanju izrazitosti intonacije:izostravanju ritamskih kontrasta i isticanju fonijskog reljefa.Kada se svrha komunikacije pominje kao vazan momenat u rasporedu reci,on je osnova prirodnog nacela strukturiranja govora,a dolazi od govornikove namere.Anticipativno iznosenje na pocetak ili kraj iskaza:sija blago smeseci se mlado prolecno sunce.Sija blago,smeseci se,mlado prolecno sunce-parenteza ili umetanje.Anticipacije moze dotaci umetnuti element ili ostatak konstrukcije,sto zavisi od govornikove namere.Inverzija subjekta i predikata u prostoj recenici ima promotivnu moc u odnosu na subjekat i inhibitivnu prema predikatu.Segmentacuja globalne strukture po pravilu znaci umnozavanje istog principa raspodele:uze strukture ponavljaju princip rasporeda elemenata globalne.Prirodni raspored ima promotivnu funkciju,ukrsteni deluje anticipativno.*Glasovni sastav reci kao euritnijsko eufonijska baza govora.Ako je govor eufonican kada se viseslozne reci smenjuju sa kratkim,kao sto misli Irina Golub,onda u krajnjoj liniji uticaj na ritam ima broj akcentovanih i neakcentovanih slogova.Samerljivost se u tom slucaju svodi na ciklicnu distribuciju akcentovanuh slogova u glasovnoj masi.Pravilnost razmaka moguce je postici popunjavanjem rastojanja medju akcentima tacno odredkenim brojem glasova,te kombinovanjem prema pravilima datog jezika.To je zapravo princip zakonomerne segmentacije.Segmentacija je omogucena postojanjem fonetskog okvira,markiranog pauzama;osnovne jedinice segmentacije jesu fonetske reci tj.taktovi-vise taktova obrazuju po Mileticu govorni blok,odnosno frazu.Fonetsko jedinstvo bloka zasniva se na jedinstvu njegovog znacenja.Govornik koji je sadrzinu cele recenice vec unapred pregledno uredio nastoji da deobom na blokove svome sabesedniku olaksa pracenje svojih misli.Preglednost jeste stilska kategorija isto sto i jasnoca,za koju smo utvridli da cini bazu stilistike,njen nulti stupanj.Pauza ima stilski karakter kada obelezava emocionalne,estetske i slicne momente.Glasovi su sastavni elementi i sloga i reci,pa je sasvim razumljivo da u toj ulozi konstituisu i govorni ritam.Apsolutnim merilima,tj. brojem glasova u reci mere,kvantitet je znacajni cinilac eufonije.Moze se cak postaviti pravilo o obrnutoj proporcionalnosti duzine reci i akustickog utiska koji ostavlja.7.STILSKO OBELEZJE I STILIZACIJA Stil je,u stvari,ono sto predmet cini dopadljivim i sto se postize odabirom gradje i izradom.Tada bi smo priznali da je stilska vrednost isto sto i estetska.Medjutim,rec nije primarna u estetici.Znakovne vrednosti koje nadilaze prakticnu upotrebu stvari i ispoljavaju se mimo i iznad nje su predmet stilistike;stilskom vrednoscu se bavimo kao vrstom znakovnosti.Prakticna stilistika jeste stilistika prakticnog ponasanja u svakodnevnom zivotu.Umetnicka stilistika jeste tome nasuprot vrlo slozen pojam koji prati obradu gradje,njen transfer iz sirovog stanja u zeljeni proizvod,tj.njeno uoblicenje u strukturu koja nesto znaci,i pratilac je znacenjskih vrednosti umetnickog dela.Vrednost koja se ispoljava mora biti materijalizovana pomocu izvesnih oznaka,obelezja-radi se o stilskom obelezju i o stilizaciji kao postupku stvaranja takvih obelezja.Sadrzaj obuhvata raznovrsne momente koji se mogu svrstati u bar dve grupe:prvi grupu cini opisana realnost i taj sloj teoreticari knjizevnosti nazivaju tematikom;drugu grupu cini pesnicka slika ili size.Nekadasnja materijalna dobra lisena su primarne funkcije.Ostala im je neka sasvim sporedna jos i naknadno pridodata uloga u kojoj deluju neobicno-primer je poetski angazovan prostor kod Laze Lazerevica.Prirodni objekti i predmeti materijalne kulture u prvi plan postavljau neke osobenosti koje nazivamo stilskim obelezjima tek onda kada izgube svoje primarne funkcije tj.upotrebne vrednosti.Predmeti primarno prakticne namene ovde sluze za izgradnju slike.Tu je u stvari ekstrahovana njihova specijalna znakovna sluzba,izdvojena i suprotstavljena svemu ostalom cemu su bili namenjeni.Oznakovljenjem se menja fizicki izgled stvarnih cinjenica,a pripisuje im se i izvesne osobenosti koje na njih prenosi ljudska masta podstaknuta emocijama,shvatanjem,verom ili zabludama(napisi simbol tvrdjave kod Mese Selimovica).Sekundarne funkcije o kojima govorimo nisu materijalne po svojoj prirodi,vec predstavne,misaone,slikovne.Pred nama su znakovna obelezja posebnog postanja i posebne prirode,kojima su na ovaj ili onaj nacin pripisana materijalnim ili duhovnim cinjenicama.Stilisticka obelezja su:a-sekundarna obelezja prirodnih objekata,b-lako prepoznatljiva onda kada su primarne funkcije iz nekih razloga unistene,blokirane ili iscezle.Stecena obelezja mogu biti u masu gradje impostirana proizvodnom delatnoscu,fizickom obradom,preoblikovanjem;a mogu biti pripisana gradji prostom spoznajom prema izvesnim vanjskim momentima.8.NACELA STILIZACIJE1.Stilska transfiguracija,2.stilska translokacija,3.stilska kontekstualizacija,4.stilska transkodifikacija,5.stilska akomodacija,6.stilska promocija i suspenzija i7.stilska anticipacija i mimikrija.

1-Ako je stilizacija oblikovanje ili doterivanje predmetnih i drugih entiteta,onda se u tom procesu razlikuju bar dva momenta:samo oblikovanje i vrednosno aktiviranje.Metod vrednosno aktivnog oblikovanja gradje ciji je ishod oznakovljenje je nacelo stilske transfiguracije.2-Skulptor Disan izlaze pisoar-takav predmet ne bi bio umetnicko delo da ga nije uzeo umetnik i prikazao izlozbenoj dvorani.Premestanje iz upotrebne sfere i sferu umetnickih cinjenica je postupak artifikacije koju umetnik preimenjuje:on ne uzeo predmet i postavio ga u drugacije okruzenje.De Sosir (primer rusenja ulice) smatra da se jezicki znak ne moze zamisliti izvan izvesnog materijalnog osvetljenja,ali ga smatra po sustini nematerijalnim.3-Vrednosna obelezja proizilaze iz strukture situacije u sirem smislu,tako u narodnoj pesmi ona dolaze od materijalnih detalja u toj situaciji-iz strukture ambijenta.(Careva velicina ilustriovana je brojem i hijerarhijom njegove pratnje-odlomak iz narodne pesme koju Andric navodi u romanu "Na Drini cuprija")Jedan od vidova kontekstualizacije jeste dekoracija,zatim ornamentika,ilustracija(ukrasno stilizovani inicijali u "Miroslavljevom jevandjelju") i na kraju prerusavanje.4-Na predmetnu cinjenicu projektuje se individualni ili kolektivni stavovi,koji se zatim za nju vezuju kao njen znakovni sadrzaj-dzeferdar u "Gorskom vijencu" jedno znacenje ima za Vuka Mandusica-vrednosno transkodifikovan dobija obelezje drugog,viseg reda.Dva tipa sakralizacije:institucionalna i spontana.U svom zacetku svaka religija spontano je nikla iz mitologije i njenih opste poznatih varijacija-totemizma,animalizma itd.,-kada je usla u ideoloske sfere ljudske duhovnosti,dobila je civilizacijski,zapravo institucinalni karakter.Taj tip sakralizacije moze se ilustrovati primerom zitijne knjizevnosti u srednjem veku:svako zitije sluzi stvaranju ili sirenju kulta odredjenog lica.Spontana sakralizacija ima cisto folklornu pozadinu-kosovski mit.Dalje faze:emocionalizacija,patinizacija(obelezje starine,cija arhaicna sustina svedoci o visokom kvalitetu),divinizacija(obozavanje;u sklapanju kosovskog mita istorijski dogadjaj telom pomuceni i anahronizovani dobili su tumacenje suprotno naucnoj istini).Spontana sakralizacija izvire iz narodnog duha,a institucionalna potice od moci ustanova-tako je moguce sirenje licnog kulta onih koji u svojim rukama drze moc-politicka propaganda i religijska dogma usmerene na kolektivnu svest usadjuju u nju famu o velicini odredjenih licnosti i dela-pseudosakralizacija-narodna svest ne prihvata propagirane vrednosti-dekodifikacija.5-U grupu znakovnih jedinica sa punom usaglasenoscu oznake i oznacenog spadaju one kod kojih na toj relaciji vlada strukturni indentitet-realisticka slika.Stilska divergencija je posledica strukturne nesaglasnosti oznake i oznacenog.Reklo bi se da je identitet najvisi stepen strukturne akomodacije,te da ima i najvisu stilsku normu.Medjutim vrednije je ono sto imitaciju razlikuje od originala,nego sto izjednacuje s njim.V.Sklovski kaze da umetnicko delo stilizuje gradju time sto je obradjuje tj.ono je dematerijalizuje.6-Mnogobrojni odnosi paralelalizama u poetskom tekstu ne samo da povlace ono sto je njima zajednicko nego i izdvajaju semanticku specificnost svake reci(Vasko Popa-"Zid").Jedan od nacina promocija odnosno suspenzija jeste hiperbola ili eufemizam.7-a-jaci izgovor neke reci,b-promene rasporeda reci,v-ponavljanje teme,iste reci ili istog zamenickog ekvivalenta,g-upotreba modalnih reci i izraza.9.STILSKA NEUTRALIZACIJA I RESTILIZACIJAU premastanju sunka iz prodalnog prostora na ulaz u radnju prepoznajemo jedan od metoda oznakovljenja translokacijom,drugi korak u evoluciji od stvari ka znaku jeste zamena prave stvari njenom slikom(Lotman).Genezu znakovnosti Lotman shvata kao proces denaturalizacije,udaljavanja od originala svodjenjem polaznih svojstava na skup onih pomocu kojih se original samo prepoznaje.S jedne strane on gubi potpunu razumljivost izvan strukture datog jezika,s druge-dobija mogucnost da predaje slozenu informaciju.Pers misli da je ikonicnost jedini pravi mehanizam funkcionisanja znakovnih struktura i da to dolazi od odnosa oznake i oznacenog-koji su ovde direktno povezani.Ako je davanje imena jedan od momenata u lokuciji,onda i govorni iskaz ne moze drugacije funkcionisati,vec po nacelu izomorficnosti sa sadrzajem na koji upucuje.Jakobson postavlja pitanje: kakvom vrstom imitacije jezik vezuje signans sa signatumom.Jezicki iskaz svoju funkciju moze obavljati jedino po nacelu slicnosti sa oznacenim sadrzajem.Po tome on podseca na sliku ili skulpturu.Kopiranje je stilski bezvredna pojava.Teznja apsolutnoj jednakosti oznake i pojave koju oznacava,istovremeno je teznja astilisticnosti znaka.Jakobson:kodna struktura jezika u stvari je skup mogucnosti vec previdjenih po kojima svakoj oznaci odgovara strogo odredjeni oznaceni sadrzaj.Dalja posledica bila bi zapravo da struktura i kvalitet iskaza u celini zavise od jezickog sistema i od prirode stvari o kojima izvestavamo.Greska zastupnika teze o jezickom kodu kao iskljucivom izvoru informativne funkcije jezika lezi u njihovom nepriznavanju veze jezika i stvarnosti.Centralno pitanje je potice li poruka iz stvarnosnih struktura,koje se preslikavaju na iskaz po nacelu izomorficnosti ili je proizvod kodnih struktura.Rubinstejn misli da je jezik arhaicniji od misljenja.*Jezik i kulturaOna uloga u organizaciji kolektivnog misljenja koju Sapir pripisuje jeziku,drugi misli da pripada kulturi.Kulturema-osnovna jedinica kulture je cisto duhovne prirode bez sopstvenih materijalnih nosilaca,i jezik se moze tumaciti kao njihov organizator i njihovo sredstvo materijalizacije.Kulturoloski sistem produkuje jedinice koje se u svojstvu semantickih korelata pridruzuje jezickim jedinicama.Po Lotmanovoj interpretaciji jezik zavisi od kulture;ekspresivni,estetski i drugi momenti su kulturoloskog postanja,a jezik je samo njihov prenosnik na medjukulturnim i medjuindividualnim prostorima.Stilska neutralizacija znaka-ukoliko je znak rastavljen na oznaku i oznaceno koji u uzajamni kontakt stupaju tek posredstvom sistemskih korelacija,onda je razumljivo da je uloga onoga ko znak upotrebljava takodje oslabljena i uslovljena obaveznostima koje mu namece sistem(u ovo se uklapa De Sosirova koncepcija znaka:lanac pojmova i lanac akusticnih slika).Vorf kaze:misleci i govoreci pristupamo nekoj vrsti metodickog razlaganja prirode,zatim je organizujemo u vidu pojmova i pri tom joj dajemo znacenje u skladu s konvencijom koja odredjuje nas pogled na svet u obrascima naseg jezika.Osmisljavanje je zaista glavni momenat u materijalizaciji misli tj.u izgradnji jezickih struktura.Tome su potcinjeni svi ostali momenti i tome sluze svi znakovni(jezicki)sistemi.Komunikativna aktivnost u jeziku moze se raslojiti u dve vrednosne ravni:jedna je ravan proizvodjenja poruka,druga je proizvodjenje efekata.Druga je stilski vazna.Biogena znakovnost nastaje dejstvom fizickih zakonitosti(mesecev lik u vodi).Antropogena znakovnost je rezultat slozenih procesa u kojima ljudska duhovna aktivnost ima najznacajnije mesto.Belic:jezicki sistemi nisu direktni produkt niti pravolinijska slika prirodnih sistema,vec su stvoreni duhovnim radom ljudskog kolektiva.U tom smislu vrlo je pogodjeno De Sosirovo misljenje o covekovoj sposobnosti da ustanovi jezik.Stil mozemo posmatrati kao grupu selektivnih,transformacionih i konstrukcionih tendencija prema jezickom materijalu.10.STILISTICKA STRUKTURA ZNAKAZnacenje reci ognjiste:1.mesto u kuci gde se lozi vatra,2.fig.rodna kuca,dom,3.fig.zavicaj,domovina...Predmet o kojem je rec,sa svojim osobinama otvara prostor za sirenje znacenja reci u raznim pravcima prekoracujuci okvire prvobitnog(leksikolog je nova znacenja obelezio oznakom figurativno,tj.u prenosnom smislu).Semanticko sirenje i semanticki prenos,transpozicija,shvatljivi su kao prelivanje znacenja jedne reci u semanticko polje drugih,ognjiste u dom.Ognjiste kada oznacava dom ne oslanja se na prvobitno znacenje-gradjevina-vec joj daje poseban otsjaj koji dolazi od svetlosti i topline ognja(isto i tvrdjava kod M.Selimovica);odatle mogucnost da sadrzaje predstavimo u novom svetlu,da ih emocionalno obojimo,da ih figurativno osmislimo-to stvara stilisticku strukturu znaka.Ovo otvara prostor za uzajamnu supstituciju znakova istog sistema,ali i za upotrebu postojece oznake za neki novi,tek otkriveni sadrzaj komunikacije(krug u kineskom pismu).Lingvisticka struktura znaka upotrbljiva je samo u sprezi sa logickom strukturom:dve vrste znakovnih struktura funkcionisu iskljucivo uz uzjamnu potporu.Kulturolozi u nase vreme govore o nemom jeziku kulture.Termin nemi opominje nas da kultura nema sopstvenih sredstava za objektivizaciju.Kultura ipak raspolaze takvim sredstvima:ona je razdeljena u oblast duhovne i materijalne forme egzistencije.Edvard Hol(zasluzan za termin nemi jezik)za jezik kaze da je opsti sistem materijalnih fakata,dok kultura tom sistemu daje specijalnu boju,a pojedinacnim simbolima semanticku odredjenost u smislu jednoznacnog tumacenja njihovog sadrzaja.Selektivnost kulture nije samo stvar usmerenog iskustva koji diktira sredina,vec ona deluje i sopstvenim recnikom,sopstvenim znacenjskim sistemom koji je pridruzen jeziku.*Stilistika kao nauka o efecijentnosti znakovnih struktura(dvostruko definisanje eficijentnosti;jedno prema ideji tj.sadrzaju,drugo prema oblikovanju materijalnog nosioca znakovne strukture.11.ESTETSKA VREDNOST ZNAKOVNIH STRUKTURA-Moris,Mukarzovski,Hegel,BartMoris pred semiotiku postavlja zadatak proucavanja estetskih vrednosti znakovnih struktura-osnovni postulat semiotske estetike;ona se razlikuje od estetske semiotike,ciji bi zadatak bio da istrazuje karakter estetske znakovnosti i da li je svaka estetska pojava znakovna po svojoj prirodi.Moris izjavljuje da je neophodna osnova estetike u izucavanju ovih vrednosti.Morisovo shvatanje vrednosti ne prekoracuje granice utilitarnog(shvatanja da je lepo ono sto je korisno).Po Morisovu:vrednost je osobina objekta ili situacije posmatrana sa gledista interesa tj.usmerena na zadovoljavanje potrebe ili na konzumaciju,sto znaci da postoji predmet sa svojstvima koji omogucuje ispunjenje interesa.Estetska obelezja medjutim pojacavaju opsti,saznajni interes za nosioca tih obelezja.Tako se estetskim sredstvima pojacava intezitet komunikacije tj.estetska obelezja u strukturi cinjenica inteziviraju njihivu eficijentnost.Nije svaki znak estetski znak.Neikonicki znaci nisu relevantni sa ovog gledista(matematicki modeli jesu ikinicki znaci,ali nisu umetnicki predmeti).-Umetnicko delo shvata se kao znacenjska ili signifikativna pojava i ta osobenost izgleda kao inkorporirana u samo delo-tako da je estetska percepcija vezana za samo delo i nema druge funkcije nego kao polaziste za evokaciju dozivljaja i secanja.Umetnicko delo predstavlja prostu transformaciju stvarnosti.Estetska percepcija usmerena je ka vrednostima koje su inkorporirane u neke oznake ikonickih znakova iz totalnog znakovnog kompleksa.Vrednosna struktura umetnickog dela identicna je sa vrednosnom strukturom prikazanih stvarnosnih cinjenica,kao i stava koji o njima ima autor,jer se uzajamno jedno na drugo preslikavaju.Umetnost je na taj nacin shvaceno kao vrednosni reprezent stvarnosti-jer percipirajuci umetnicku istinu,konzument istovremeno percipira realnu istinu.Osnovni problem odnosa prirodnih i antropoloskih vrednosti:da li je covek sposoban da stvori vrednosna obelezja i da ih ugradi u predmetne cinjenice ili ih on tamo samo otkriva.*Hipostazirana estetika MukarzovskogMukarzovski je svestan autonomije umetnosti u odnosu na prirodu,ali estetsku vrednost dozivljava kao svojstvo ciji je izvor u kolektivnoj svesti.Estetska funkcija tako nije u vlasti individue vec je komponenta odnosa izmedju ljudskog kolektiva i sveta.Kolektivna svest je socijalna cinjenica-mesto postojanja pojedinih sistema kulturnih pojava kakve su jezik,religija,nauka,politika itd.Oblast estetskog javlja se u kolektivnoj svesti pre svega kao sistem normi.Tek priznajuci slobodu pojedincu da se kolektivnim iskustvom sluzi u meri u kojoj to zahteva praksa i prihvata razum i ukus,sticemo jasniju predstavu izmedju kolektivnog i individualnog momenta u samoj normi.*Dijalekticka estetika:stilsko prevazilazenje strukturne podloge-Hegel(Bifon-stil je sam covek)Hegel tvrdi da rec stil ne treba ograniciti samo na osobinu culnog elementa vec ona moze da se protegne na odredbe i zakone umetnickog predstavljanja.Hehelova trijada:manir,stil i originalnost.Manir je narociti nacin predstavljanja,koji je svojstven jednom umetniku i njegovim sledbenicima koji se putem cestog ponavljanja tako izgradio da je presao u naviku.Originalnost se sastoji u subjektivnom nadahnucu,ali je identicna sa pravom objektivnoscu,i ono sto je u predstavi subjektivno ona tako povezuje sa onim sto je o njoj stvarno.Stil tako obuhvata:1.gradju i njene egzistencijalne zakonitosti,2.regulativni sistem preoblikovanja te gradje,3.stvaralacke sposobnosti umetnika.*Retorika slike-BartU strukturalnoj analizi R.Barta oslonac za retoriku lezi u isticanju konotativnih elemenata znacenja i da postoji mogucnost sirokog posmatranja semiotskih struktura sa retorickog gledista.Ideja je da retorika nije ogranicena na pravo,politiku,propagandu ili reklamu,ili bilo koji tip znakovnih struktura vec da ju je moguce definisati prema vrednostima odredjenih vrsta koje na neki nacin konstituisu svaku znakovnu strukturu.Stilistika bi tako bila posebna nauka koja se ukljucuje u ciklus semioloskih disciplina,sa posebnim predmetom i istrazivackim zadacima koje se ticu efecijentnosti.Jezik je time pribrojen kompleksu kulturoloskih pojava.12.STILSKA I ESTETSKA VREDNOSTStolsku vrednost mogu imati predmeti koje je izgradila ljudska ruka ali i prirodni objekti i druge pojave koje nisu u delokrugu coveka.Na taj nacin ona je izjednacena sa estetskom.Hegel govori o prirodnom lepom i umetnicki lepom kao dvema estetskim kategorijama.Umetnicko lepo stoji na visem stupnju od prirode,jer umetnicka lepota predstavlja lepotu koja je u duhu rodjena i preporodjena.Nikolaj Hartman izjavljuje da lepo moze biti samo predmet.Ni umetnost nije lepa sama po sebi vec je lepo samo umetnicko delo kao predmetna pojava.Estetski kriterijum je nacelo koje proistice iz drustveno utvrdjene konvencije.Iako je stil potcinjen izvesnim konvecijama,one ne cine sustinu stila,vec modalitet njegovog ispoljavanja i funkcije u sferama u kojima se pojavljuje.Hartman tvrdi sa svog fenomenoloskog gledista da je saznavanje predmeta usmereno u dva pravca:na ono sto je vidljivo i na ono sto stoji iza vidljivog.Vazno je da intuitivno saznanje za osnovu ima iskustvo koje poseduje onaj koji saznaje.Materijalne cinjenice mogu biti dopunjene oznakama koje ce postati nosioci izvesnih akcenata od kojih zavisi pravac paznje-tako su cinjenice postale saznajno i informativno efecijentne.Materijalna cinjenica postaje eficijentna u procesu obrade ciji je rezultat akcentovana oznakovljenost,a svrha optimalna receptivnost.Prirodna cinjenica prema tome stilsku vrednost nema po sebi vec se stice tek obradom.Estetsku vrednost konstituisu i prirodne i stecene osobenosti sposobne da izazovu dozivljaj lepog,a stilsko obelezje ima humani(ili antropoloski)i intecionalni karakter i eficijentno je po smislu i ucinku.Upotreba jezika nije uvek stilski aktiva pojava.Zato stilistika i lingvistika i kada se njihova gradja poklapa razlicite su po svom predmetu zadacima i naucnoj metodologiji.Jezik je za umetnika gradja koju on obradjuje,a tek je obrada stilski relevantna.Lotman:jezik cini materiju knjizevne umetnosti najpre kao vec formirani i funkcionalno oproban semioloski materijal.Stilsko aktiviranje jezika moguce je u vise pravaca(zvukovnom i znacenjskom) i na vise nivoa(na nivou sporazumevanja i na nivou umetnickog oblikovanja).Jezik kao sistem znakova ima svoju vrednost od broja,kvaliteta i sposobnosti jedinica da obeleze razlicite prelive u znacenjima i da izraze suptilne prelive u smislu.*123-130 DOPUNITI20.LOKUCIJA I RECEPCIJA SA STILISTICKOG GLEDISTANajvazniji momenat govornog cina nazvan je recju lokucija.U tom cinu otkrili smo dve perspektive-izgovornu i oblikotvornu-u smislu spajanja oznake i oznacenog sadrzaja.Serl uvidja tesnu vezu izmedju ove dve perspektive sporazumavanja-proizvodnu i konzumativnu.Nasuprot lokuciji stoji recepcija izgovorenih jedinica.Posmatran sa gledista posiljaoca,govorni cin je vise od iskazivanja sadrzaja.Bitna je ilokutorna snaga.Po Ostinu,ilokutorna snaga odredjuje vrstu govornog cina,ali je za stilistiku vazno koji su njeni pokazatelji.Po Serlu to su red reci,naglasak,intonacija,znaci interpunkcije,glagolski oblik i performativni glagoli.Performativnim glagolima izjasnjava se govornikov nameravani efekat s kojim obavlja lokucijski akt.Sem po vrstama efekti se mogu razlikovati i po intezitetu(izjavljujem da je rekao istinu,mislim da je rekao istinu,potvrdjujem da je rekao istinu,naglasavam da je rekao istinu).Sem sto razume sta ja govorim cime u izricaju onoga sto ja govorim prepoznaje moju intenciju kao intenciju da upravo to kazem-kako misli Serl-recepcija sadrzi i druge momente od znacaja za sporazumevanje.Prepoznavanje intencije praceno je i reakcijom,pojavom koja spada u ilokutorni efekat.Jedan tip takvih ilokutornih efekata jeste konotacija.Najveci broj proucavalaca prikazuje ovu pojavu kao deo govornog iskustva onoga ko salje poruku.Blumfild-pored individualne postoji i kolektivna konotacija jer svaki govorni oblik ima svoj specijalni konotativni prizvuk sa gledista jezickog kolektiva.U oblast konotacija Blumfild svrstava vrednosti kao sto su:vulgarizam,arhaizam,zargonizam,profesionalizam.Drugi niz specijalnih tipova konotacija:eksklamacija,simbolizacija,imitacija,non-sens forme itd.Umberto Eko u centar paznje stavlja primaoca(primer cuvara brane na vestackom jezeru).Efekat je postignut samim delovanjem znaka na primaoca-rec je o koefekciji,a ne o konotaciji.Koefekcija je kvalitetski i intezitetski pokazatelj delovanja znaka na primaoca,a tek preko toga i merilo intecionalnog efekta,ako intencija postoji.Potrebno je da ono sto govornik misli razlikujemo od nekih vrsta efekata koje on namerava da proizvede.Pitanje je da li onda umetnicki efekat koji nije bio na umu autora spada u oblast stilskih fenomena(religijska namena Siluanove pohvale Svetom Savi).Na kraju,stil konstituise pre inspiracija nego namera i pre kreativni duh nego regulativni uzus.A.Belic i Trubecki:suprotno govornom cinu stoji jezik ili jezicka apstrakcija kao nesto opste I stalno.Sve se reci u svim jezicima javljaju u dva znacenja:u opstem,kada su izvan recenice,ili individualisanom,aktualozovanom znacenju u recenici.Aktualizacija je primer reci na odredjen individualizovani ili jednokratni sadrzaj.(Dz.Serl suprotno svemu prethodnom kaze da je govor izvodjenje cinova u skladu sa nekim pravilima)Znacenje je uvek stvar konvecije i zato bez obzira sta je autor(zarobljenik Italijana,Serlov vojnik)svojom recenicom hteo postici,njen sadrzaj u izvesnom pogledu ostaje isti.Iskaz ne funkcionise ako njegova oznacena sluzba nije u skladu sa sistemsik znacenjem(preveo bi zedna preko vode,prevesce te zedna preko vode).Prvobitno aktualizovan kao zelja za zdravljem(zdravo osvanuo,zdrav bio)iskaz ZDRAVO funkcionalno je naknadno preusmeren na davanje znanja da je neko pozdravljen.Nije se ponovo iz upotrebe vratio apstrakciji s kojom ga povezuje znacenje,vec je postao osnova nove.To je reautomatizacija.Ustaljeni izrazi i ustaljeni oblici blokirani su tradicijom i na taj nacin automatizovani(Milica Nesic-Milice Nesic,gospodja Nesic-gospodje Nesic).Reaktualizacija-morfolosko reaktiviranje imenice doba(u naceli ne priznaje deklinaciju,ali se ona cesto javlja u poslednje vreme).15.VARIJACIJA I VREDNOSTIzbor,opste semiotski posmatran,uslovljen je sadrzajem i intecijom.Stilistika se bavi problemom eficijentnosti,tj.kvalitativnom stranom komunikacije i upotrebljenih sredstava uopste.Postavimo li stvar tako,moramo priznati da postoji vise nacina oznacavanja i iskazivanja istog sadrzaja-vise varijanata iskaza.Stilistika se bavi varijacijom i varijantama.Razlike medju iskazima pruzaju mogucnost za uspostavljenjem hijerarhija i za ocenu vrednosti varijeteta.Variranje s obzirom na:1.poziciju,2.funkciju u globalnoj strukturi(hijerarhijski i linerani tip).Tipovi varijanata tako su rasporedjeni u klase,kategorije,vrste-u apstraktne hijerarhijske skupove-sisteme.Varijacija se tice nedistinktivnih svojstava variranog fakta-izgovor i intonacija reci ne tice se njenih funkcionalnih svojstava u leksickom sistemu ili iskazu nego dodatnih parametara(De Sosirov primer obracanja na skupu sa uzvikom GOSPODO).Stilski relevantna je namerna,intecionalna varijacija.Intecionalna varijacija moze biti razlicita po karakteru(rezultat uticaja sredine,funkcionalna).Razlog oblikovanja ili varijacije moze biti "primetljivost jedinke u grupi" tj.izdvajanje ili isticanje-to je anticipacija u opstem smislu.U krajnjoj liniji predmetom stilistike mozemo smatrati anticipacijski tip intecionalne varijacije.Sta zapravo odrzava identitet znakovne strukture i gde su mogucnosti divergentne varijacije pa da njen identitet bude ocuvan-De Sosir-nedestinktivna obelezja u jeziku poznata su i oznaci i oznacenom tj.unutarznakovna varijacija moguca je na oba plana-na planu formalnom i semantickom-na planu metaplazme i metasemije(Lijezani).Grickat razlikuje figurativnu od nefigurativne polisemije,i prvu izvodi iz druge;najnizi stupanj druge je platisemija(sirokoznacnost).Na primer veliki-veliko jelo-velike oci-velika zima-velika magla-tako se stize do stilski relavantnih pomeranja u recima-do metafore i metonimije.Platisemija,a ostale u red dinamicnih polisemija.Semanticka varijacija reci zavisi od konteksta.Metasemanticnost reci je osobenost koja se moze opisati kao semanticka polifunkcionalnst proistekla iz mogucnosti reci da pomocu jednih istih semantickih obelezja pokrije sirok krug oznacenih nijasi.16.AKOMODACIJA VARIJANATA I HOMOGENIZACIJA SKUPASekundarnim oznakovljenjem oznakovljenom skupu pridruzena su neka organizacijska nacela sa onoga pomocu kojeg obavljamo semiologizaciju.Postoje dva osnovna tipa organizacuje skupova-sistem i konkretna upotrebna struktura.Struktura je unutrasnji raspored,sklop i povezanost sastavnih delova neke celine-struktura obuhvata i cinjenice od kojih se sastoji kao i njihove medjuodnose.Sistem i struktura na opstejezickom planu se ne razlikuju striktno.Sistem je skup jedinica koje kontrastiraju na odredjenom mestu u strukturi.U tom smislu moguce je govoriti o strukturi sistema:sistemska i konkretna struktura slozenih jedinica nalaze se u odnosu uzajamnog preslikavanja-oznakovljenja.Semioloski sistemi svojom specificnom struktuiranoscu oznakovljuju stvarnost,ali su i sami oznakovljeni njome,jer je na sebi oslikavaju.Dva ukrstena organizacijska nacela prvo,koje preslikano sa nejezicke,a drugo sa jezicke stvarnosti,sluze kao sredstva organizacije jezickih struktura (De Sosirov primer figure konja u sahu i predmetom koji menja konja).Sekundarna semantizacija posluzila je kao sredstvo za organizaciju skupa ili strukture na koje je preslikavanje obavljeno.(primer Vasko Popa)Sistem i struktura ne mogu se smatrati principski razlicitim skupovima,jer su na njih primenljiva ista organizacijska nacela.*Individualnost coveka obezbedjena je distinktivnom vrednoscu telesnih i duhovnih crta kao i statusom u drustvu-to je prirodna organizacija,uslovljena pre svega bioloskim faktorima.Drugi tip organizacije je institucionalni-cesto deluje protivno licnoj afirmaciji.Raznovrsne oznake zamenjene su jednoobraznim distinkcijama-homogenizovane su.Jedinstvo skupa time je potvrdjeno i ucvrsceno,a raznoobraznost potisnuta.Za takvu organizaciju reci cemo da je tehnikalizovana.Transvaluacija-prateca pojava sekundarnog oznakovljenja:elementi homogenog sistema ukljucujuci elemente nehomogenog,svaki u svoje semanaticko polje,prenose sopstvene distinkcije na njih,a njihove inherentne osobine potiskuju u pozadinu.Sistematizacija se postize na taj nacin sto neorganizovani skup pojava postaje semanticka gradja,dok organizovani homogeni sistem preuzima ulogu sistema oznaka.Fonoloske,morfoloske,sintaksicke i druge distinkcije svoj smisao imaju samo utoliko ukoliko organizuju tematske cikluse o kojima je rec u sporazumevanju.Tvorba reci sa svojim modelima,morfologija sa oblicima,sintaksa sa vrstama konstrukcije-sve su to vidovi homogenizacije,tj.delimicnog ukidanja razlika medju jedinicama(primer kongruencija).Na drugoj strani su prirodne cinjenice koje obrazuju tzv.semanticku podlogu jezika-drugi organizacijski princip.Vitgenstajn-semanticka baza ide dehomogenizacijskim smerom protiv homogenizacijskih unutarlingvistickih nacela i suprotstavlja se gramatickoj organizaciji jezika.Za mitsku svest imena sadrze sustinske odnose stvari i ovladavajuci imenima,covek stice i magijsku moc i nad stvarima.(Vuk,Stana)Vilhelm fon Humbolt oziveo je to shvatanje u filozofskoj ideji o jeziku kao trezoru kulturnih vrednosti pomocu kojih covek spoznaje svet.Homogenizacija sistema radi kognitivne globalizacije obicno pracena slabljenjem,zanemarivanjem ili dezaktiviranjem distinktivnih obelezja njegovih clanova jeste stilska pojava.-Eficijentska penetracija i eficijentska degradacija.Solomon Markus misli da je za pesnicki govor karakteristicna teznja ka beskonacnim homonimijama;dok jezik nauke poseduje beskonacnu sinonimiju.Nije u pitanju izbor izmedju emocionalno ekvivalentnih izraza nego izraza cija su znacenja bliska na nivou obicnog jezika ili izmedju izraza koji odgovaraju razlicitim raspolozenjima izmedju kojih se pesnik koleba.Jakobson:poetska funkcija projektuje princip ekvivalentnosti sa ose selekcije na osu kombinacije.Uslov pesnicke upotrebe jezika je:svodjenje njegivih resursa sa distinkcijskog nivoa na nivo varijacije,istrazivanje i koriscenje varijacijskih mogucnosti kao istovrsnih cinjenica koje sam pesnik oblikuje po sopstvenoj volji i potrebama izgradnje umetnicke slike.17. DEHOMOGENIZACIJA, REHOMOGENIZACIJA I STRUKTURNA HOMOGENIZACIJAEntropija isto je to i dehomogenizacija upravo srazmerna informativnosti njegovih lanova. Oponent entropiji jeste pojam redudance.Najvanije pitanje o sastavu jezikog znaka jeste odnos De Sosirove akustike slike i ideje. De Sosirov konj kada je zamenjen drugom figurom, izazvao je poremeaj kod distinktivnih obeleja, jer ga vie ne mozemo prepoznati po formalnim svojstvima, ve po njegovoj ulozi u igri. To je tipian primer entropije. Sa gledita autokomunikativnosti, konj je dobio vrlo visok znaaj, jer svakom pada u oi kao strano telo. Kako entropija raste, srazmerno se smanjuje homogenost sistema.Primeri: u srpskom jeziku rei super, haj, be, braon ne mogu se svrstati u sistem vrste rei; ruskoslovenski-presadjivanje jezika iz jedne kulturne sredine u drugu - strukturna neodredjenost - funkcionalna degradacija povlai za sobom stilsku degradaciju.*Jezik je nehomogeni sistem sastavljen od velikog broja uzajamno izukrtanih subsistema.I faizam i socijalizam odlikovali su se neogranienom idejom u veru i re. Preuredjenje idejnog podneblja bio je uslov izmene u karakteru ljudi, to e omoguiti njihovu mobilizaciju za izgradnju boljeg i srenijeg drutva. Politika misao, delovanjem propagandnih mehanizama, useljava se u svest veine i deluje kao pokreta stvaralake moi kolektiva.-Jezik propagande to nije jezik kojim se otkrivaju misli i opisuje stvarnost nego njegova uzurpacija, sredstvo za prikrivanje istine i zavodjenje naivnih. Da bi bio doveden do tog stupnja, on mora biti oien od svih elemenata koji su politiki nepreporuljivi i popunjen onima koji odgovaraju novoj funkciji.*Strukturna homogenizacijaR.Ingarden govori o slojevitosti umetnikog teksta:1.zvukovni sloj,2.semantiki sloj koji ini smisao upotrebljenih rei reenica,3.sloj prikazne predmetnosti ili tematski sloj i 4.sloj nastao uoblienjem tematskih jedinica po zakonima umetnikog osmiljavanja ili motivska struktura i 5.Ingarden otkriva i aspekt kombinovanja elemenata pojedinih slojeva npr.siejno-tematskih celina.Lotman: kompozicija umetnikog teksta organizuje se kao sled funkcionalno raznorodnih elemenata, kao sled strukturnih dominanti raznih nivoa-nivo fonije i nivo misli. Kompozicija bi u tom novom tumaenju morala biti shvaena kao problem razmetanja i medjuodnosa elementa u strukturi dela. Vano pitanje je na koji nain je mogue uneti dodatne semantike mase u datu strukturu. Mogucnost viestruke semantizacije: 1.prosta semantizacija i 2.simbolika asocijacija.

21. IZVORI I PRETECE FUNKCIONALNE STILISTIKEPrema Tooviu zaetke funkcionalne stilistike nalazimo kod Vilhelma Hunbolta koji izdvaja poeziu i prozu kao razlicite pojave jezika,a zatim naucnu prozu i prozu vestine govora.Humbolt govori o razlicitim pojavnim formama u jeziku,ali ih vezuje za etnicki i nacionalni identitet ljudskih zajednica.Jezik za Humbolta ima funkciju uoblicenja duhovnog stanja i duhovnog razvoja,te tako poezija shvata stvarnost u vidu njene culne pojave.Culna pojava potom se rekonstruise pred uobraziljom.Karakteristicna formalna crta poezije jeste da se ostvaruje u vezanom govoru,dok za prozu ostaje slobodni govor.Poseban tip proze jeste nauka u strogom smislu.U njoj ljudski duh ima posla iskljucivo sa objektivnim cinjenicama, pojmovi se dovode do najvece jasnoce.Potebnja-knjiga iz predavanja o teoriji umetnosti-za potrebe proucavanja poezije autor definise njen odnos prema nauci.Razlika izmedju poezije i nauke je sto je nauka sklona poredjenju jednakog s jednakim.Poetska slika ima moc da zameni masu raznovrsnih misli,a nauka svoje iskustvo sazima u pojmu .Zgusnjavanjem misli u poeziji postize se pomocu poetskih sredstava.Potebnja misli da nasa misao po sadrzaju je ili slika ili pojam.U nauci je sve potcinjeno zakonu,mora biti dokazano,a dokazna snaga je mera istine.Jasna distinkcija izmedju poezije i nauke ovde ima uporiste na suprotnosti izmedju slikovnog i pojmovnog misljenja.*Preci i preteceZacetke ideje o funkcionalnoj stilistici mozemo traziti u klasicno doba.1.Aristotel.U Poetici se umetnosti shvataju kao znakovni sistemi koji svet prikazuju podrazavajuci,a postoji izmedju njih trostruka razlika:ili razlicitim sredstvima ili razlicite predmete ili razlicitim nacinom.Poetska umetnost je podrazavanje pomocu jezika,a sluzi se nevezanim govorom ili metrima(ditiramb,tragedija i komedija-umetnosti koje se ostvaruju mesovitim sredstvima-ritam,muzika,metar i govor).Sto se tice predmeta podrazavanja-pesnici podrazavaju ljude koji su ili bolji ili gori od nas ili nama slicni.Podrazavanje ima demonstrativni smisao.U Retoroci Aristotel govori o trima osnovnim oblicima besede:politicki,sudski i epideikticki.U politickom besednistvu se nesto podstice,u sudskom susrecemo optuzbu i odbranu,a epideikticko nesto hvali ili kudi.Aristotel utvrdjuje da svakoj besedi odgovara poseban stil.U Organonu on govori o tri vrste govora-lep(poezija,figura),uverljiv govor(besednistvo,entimem) i istinit govor(nauka,silogizam).2.Kvintilijan govori o razlici izmedju atickog i azijskog govornog stila.Prvi je zbijen i sadrzajan,a drugi prazan i naduven.Postoji jos jedna podela na jednostavan,kitnjast i visoki stil.Za Aristotelovo glediste moze se reci da na stil gleda iznutra,iz ugla njegovog postanja,a za Kvintilijanove klasifikacije moze se reci da na stil gleda sa gledista stilskih funkcija,tj.ucinka kod adresata.3.Sto se tice srednjeg veka,evo sta kaze GIro.Kvalitetski osobine stila raspodeljene su u tri osnovna stepena:visoki,srednji,niski.Uglavnom se razlikuje pet rodova za poeziju i cetiri za prozu;unutar svake od ovih kategorija moguce su dodatne podele:1.Lirski rod2.Epski rod3.Dramski rod4.Didakticki rod5.Pastoralni rod6.Govornicki rod7.Istorijski rod8.Poucni rod9.Romaneksni rod22.UCENJA PRASKE SKOLE O FUNKCIJAMA JEZIKAPraska lingvistika smatra se kolevkom funkcionalnog pristupa jeziku.U Tezama Praskog lingvistickog kruzoka(1929)-sa fukcionalnog stanovista jezik predstavlja sistem sredstava izrazavanja koja imaju odredjenu svrhu.Svrhovitost ili intecionalnost smatra se zajednickim obelezjem jezicke i drugih vrsta ljudske delatnosti.Ona moze biti razlicita u komunikativnom smislu.Prema jezickim funkcijama menja se i glasovna i gramaticka struktura jezika i njegov leksicki sastav.U Tezama o socijalnoj ulozi jezika izgradjeni su prvi teorijski opisi funkcionalno stilistickih kriterijuma:u socijalnoj funkciji treba razlikovati jezik shodno njegovom odnosu prema vanjezickoj stvarnosti:ili ima funkciju komunikacije-usmereno na predmet izrazavanja,ili poetsku-usmerenu na izrazavanje samo.U funkciji komunikacije treba razlikovati dve varijacije:situacioni ili prakticni jezik i teorijski ili formulativan.Posebno poglavlje je posveceno problemima pesnickog jezika i njegovoj usmerenosti na izrazavanje.U izlaganju o knjizevnom jeziku kao specificnoj formi opstenacionalnog jezika,autori ne isticu znacaj poetske reci u toj ulozi,vec hipertrofiraju ulogu knjizevnog jezika u naucnoj komunikaciji.Knjizevni jezik za razliku od narodnog izrazava kulturni i civilizacijski zivot.*Bohuslav Havranek bitno je doprineo afirmaciji ideje o funkcionalnim stilovima u studiji Zadaci knjizevnog jezika i njegova kultura.On kaze da je i u narodnom jeziku upotreba jezickih sredstava u konkretnom iskazu uslovljena ciljem izrazavanja.Postoji razlika u jezickim sredstvima zavisno od toga da li je rec o prakticnom obavestenju iz svakodnevnog zivota ili o svecanom opisu nekog dogadjaja.Funkcije knjizevnog jezika razvijenije su i preciznije razgranicene od narodnog.Razlicite funkcije formalno su obelezene ili razlicitim izborom jezickih jedinice ili specificnom upotrebom.Tri su vrste upotrebe.1.Intelektualizacija-poznata naucnom jeziku,usmerena je na to da iskaz bude odredjen i tacan.2.Aktualizacija je svojstvena pesnickom jeziku,podrazumeva se upotreba jezickih sredstava koja izaziva paznju i shvata se kao neobicna.3.Automatizacija-ritualna upotreba jezika,svojstvena konvencionalnom opstenju.Havranek pravi razliku izmedju funkcionalnih jezika i funkcionalnih stilova.Funkcionalni jezici su u stvari diferencijacija knjizevnog jezika:svakodnevni,strucni,naucni,pesnicki jezik.Funkcionalni stilovi su zapravo pet tipova teksta.1.Vest,2,podsticaj,3.popularno naucni prikaz,4.strucni prikaz-objasnjenje,dokaz i 5.kodifikacijski izraz-zakonski.Tako govori o dvema srodnim disciplinama:funkcionalnoj stilistici i funkcionalnoj lingvistici.Teorijski temelj ovih razmatranja cini De Sosirovo razlikovanje konkretnih govornih formi(parole) od jezickog sistema(langue).Jedlicka.Za medjusobno razgranicavanje skupova i iskaza istih ili slicnih funkcija,sto Jedlicka naziva sferom,sluze mu sledeci parametri:1.Oblik iskaza:sfera pismenih i usmenih iskaza.2.po udelu partnera u komunikaciji:sfera monoloskog i sfera dijaloskog izrazavanja.3.Prema kontaktu medju ucesnicima:iskazi sa direktnim i iskazi sa indirektnim kontaktom.4.Prema sredini i situaciji:sfera privatnog i sfera javnog izrazavanjaIskazi odredjene komunikacijske sfere odlikuju se zajednickim kompleksom navika,normi,koje uslovljavaju njihovu strukturu.Za svaku stilsku sferu karakteristicna je posebna grupa obelezenih jezickih sredstava koja se izdvajaju iz inventara datog jezika-to je stilski sloj.Sfera je skup iskaza,prema tome spada u oblast De Sosirovog govora(kao i funkcionalni stil kod Havraneka),dok je stilski sloj shvatljiv kao inventar elemenata iz kojih se izgradjuju iskazi,pripada De Sosirovom jeziku(Havranekov funkcionalni jezik).Jedlicka razgovornom,naucnom i umetnickom stilu dodaje publicisticki i administrativni.Roman Jakobson.Lingvistika i poetika.-Poetska funkcija i njeno mesto medju ostalim funkcijama jezika(posiljalac,primalac,kontekst,kod:referencijalna,ekspresivna,korativna(vokativ i imperativ),faticka(uspostavljanje kontakta),metajezicka,poetska).Jozef Mistrik.Funkcionalni stil je za njega skup jezickih jedinica iz kojeg se vrsi izbor oblika povoljnih za sklapanje odgovarajuceg jezickog iskaza.Stil je istorijska cinjenica:on nastaje,razvija se i nestaje kao pojava jezicke evolucije.23.UCENJE RUSKIH FORMALISTA O FUNKCIONALNOSTI I FUNKCIJAMA JEZIKAGlavne postavke stilisticke teorije izgradio je Vinogradov.On je definisao nauku o stilu i razvrstao je u tri paralelne discipline:1.Stilistika jezika proucava istorijski promenljive tendencije jezickih stilova,odredjenih kompleksom tipicnih znakova.Ovi stilovi se obicno nazivaju funkcionalnim:razgovorni,naucno poslovni,novinarski,zvanicno-kancelarijski.Ako se podje od znacajnih drustvenih funkcija kao sto je opstenje,saopstavanje i delovanje,mogu se na opstem planu jezicke strukture izdvojiti ovi stilovi:svakodnevno komunikativni(funkcija opstenja),svakodnevno poslovni,naucno dokumentarni i naucni(funkcija saopstavanja,publicisticki i umetnicko-beletristicki(funkcija delovanja).2.Stilistika govora proucava razlike semantickog i ekspresivnog karaktera,koje postoje izmedju raznih zanrova govornog i pisanog jezika.3.Stilistika umetnicke knjizevnosti.Rizel misli da se funkcionalni stil moze posmatrati sa dva aspekta:kao jezicki i kao govorni stil.Ona govori o lingvistickim specificnostima stilistickog sistema,a to su sledece:1.stilske crte i 2.konkretna leksicko-frazeoloska,gramaticka i fonetska sredstva pomocu kojih se te crte realizuju.Kozina suprotno Vinogradovu misli da je nemoguce predstaviti jezik kao sistem sistema koji odgovaraju razlicitim funkcionalnim stilovima,te da jezicki stilovi ne raspolazu osobinom sistemnosti.Ona misli da se jedne iste jedinice knjizevnog jezika upotrebljavaju u razlicitim sferama njegove primene.Tako je tacnije govoriti o STILSKI SLOJEVIMA JEZIKA.Ruska skola je dala najveci doprinos razvoju funkcionalnih istrazivanja jezika.