svitac septembar - konacno

2013

SVITAC

Željko Lj. Krstić SVITAC, septembar 2013

1

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić

Adresa: KaraĊorĊeva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : [email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

Sadrţaj:

VAMPIRI ENERGIJE

LOVCI NA GREŠKE

AUTORITARNOST

EGOIZAM I ALTRUIZAM

POLTRONERIJA: Esad Ćimić

ARLECCHINO : Vasa Dolovaĉki

Napukla stolica namenjena za mobbing.

VAMPIRI POZITIVNE ENERGIJE

Ţrtva mobinga se na svom poslu

svakodnevno suoĉava sa nevidljivim i

teškim pritiscima, od strane kolega ili

pretpostavljenih. Nju kinje, maltretiraju,

ismevaju, opanjkavaju, proganjaju, nalaze

greške u radu, stvaraju osećaj krivice.

Zbog svega toga ona oseća: ljutnju, bes,

nemoć, depresiju. Termin MOBING je

prihvatio švedski psiholog Hajnc Lojman

prouĉavajući psihološko nasilje na radnom

mestu. U slobodnom prevodu, mobing znaĉi

SVITAC - onlajn bilten

septembar 2013.

broj 1.

„ A tek kada čovjek iskusi neke socijlne tegobe i protivurečija na vlastiitoj koži, on može da progovori autentično i ubedljivo .“ dr. Esad Ćimid, sociolog. „ Bez ranjenih duša svet ne bi imao toliko duha .“ dr. Đura Šušnjid, filozof.

mailto:[email protected]


2

– gomila, rulja, banda, gangsterski

’’sindikat’’, nasrnuti.

Mobing je suptilan vid maltretiranja

zaposlenih, bilo u drţavnim ustanovama ili

privatnim preduzećima. Kao psihološki teror

na radnom mestu ukljuĉuje neprijateljsku i

nemoralnu i neetiĉku komunikaciju koja

je sistematski usmerena na jednog ili više

pojedinaca. Vertikalni mobing se odvija na

relaciji šef – podredjeni, dok za psihiĉko

maltretriranja po horizontalni su zaduţene,

kolege. Mobing sprovode moberi, koji nisu

fiziĉki agresivne osobe. To su pre svega

manje sposobne osobe, koje vuku preteţak

kompleks niţe vrednosti. One se osećaju

stalno ugroţenim i prema osobama koje su

pametnije i sposobnije usmeravaju

patološku ljubomoru i kontinuiranu

agresiju. Kao jednini argument koriste

psihološki teror, a svoju inferiornost

sakrivaju i leĉe proganjanjem drugih ljudi.

Prirodno mesto i okvir za mobing je

hijerahija, dok je birokratija idealna za

sprovodjenje. Preterana administracija i

“papirologija“ su ponajbolje ’’sprave za

muĉenje’’ koje se aktiviraju kroz kontrolu i

potĉinjavanje ( kriticizam, izolacija,

iskljuĉivanje). Mobing kao zlonamerna

forma socijalnog pritiska uspeva u klimi

straha, neznanja, zanemarivanja, ćutanja,

negiranja, obmana, neodgovornosti,

tolerisanja i ĉak nagrada ( po sistemu ’’štapa

i šargarepe’’). Poĉinje tako što se prekida

bilo kakva komunikacija sa radnikom,

oduzima mu se posao bez ikakvog

obrazloţenja ili zatrpava obavezama koje su

ispod njegovih profesionalnih sposobnosti.

U fenomenu ’’punog - praznog stola ’’

ţrtvi se daje previše radnih obaveza ili se,

pak, ostavlja bez ikakvih zaduţenja.

Ţrtve mobinga, mogu biti i mlade osobe

koje su poĉele da rade, najproduktivniji-

na vrhuncu karijere ali i oni iskusni – ĉija

je karijera na zalasku. Većini ţrtava je

zajedniĉko da imaju višak kvaliteta, energije

i talenta. Ţrtve mobinga su ’’gurnute’’ u

poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti

odbrane, u kojoj se zadrţavaju stalnim

mobing aktivnostima. Ove aktivnosti se

dogadjaju ustaljenim redosledom i

uĉestalošću, jednom nedeljno, i tokom

duţeg perioda, najmanje šest meseci. A

najviše, u nedogled jer za mobera nema

sankcije. Ţrtve mobinga su vema snaţne,

inteligentne, visoko obrazovane i neobiĉno

privlaĉne osobe.

Osoba koja je izabrana za ţrtvu stalno se

kritikuje i optuţuje za propuste koji se

objektivno nisu dogodili, iskljuĉuje iz

socijalnih aktivnosti ili bez objašnjenja

rasporedjuje na neadekvatno radno

mesto. Meta mobinga se ismeva na raĉun

govora, hoda, odevanja, privatnog ţivota,

politiĉkog opredeljenja, pola, rase.. Kao

epilog nastupaju psihiĉke krize koje

variraju od anksioznosti, depresije, plaĉa,

pa sve do apatije i emocionalne tuposti.

Zbog uĉestalosti i dugotrajnosti ( u

kontinuitetu mobing moţe trajati i

decenijama), ovo zlostavljanje dovodi do

znaĉajnih promenama u mentalnim ,

psihosomatskim i socijalnim funkcijama.

Krajnji cilj mobinga je profesionalna

egzekucija.

***

Potpuna definicija mobinga

navedena je u novom francuskom

zakonodavstvu:’’Mobing je psihiĉko

maltretiranje koje se ponavlja putem akcija

kojima je cilj ili posledica degradacija

radnikovih radnih uslova, koje mogu

uzrokovati napad i naneti štetu ljudskim

pravima i ljudskom dostojanstvu , naštetiti

fiziĉkom ili mentalnom zdravlju ili

kompromitovati ţrtvinu profesionalnu

budućnost’’. U našem zakonodavstvu ne

postoji reĉ mobing, niti maltretiranje /

poniţavanje na radnom mestu o kome se

govori u Velikoj Britaniji i SAD. Ostale

drţave EU prepoznaju mobing kao

psihološki teror ili uzmemiravanje.


3

LOVCI NA GREŠKE

Ogromna administracija do savršenstva je

dovela igru skrivanja, zadrţavanja i

pregledanja kartonskih fascikli ispunjeni

papirima, po kancelarijama uprave, koja ne

traţi veliki i fiziĉki pa ni psihiĉki napor.

Sastoji se u skrivanju i pregledanju

pomenutih fascikli za novopridošle klijente .

Prva faza igre koja se svodi na skrivanje

njihovih fascikli, po pojedinim

kancelarijama uprave, koja moţe trajati i po

dve nedelje. Svodi se fenomen punog i

praznog stola, koji se dešava u mobingu

psiho-socijalnom maltretiranju.

Igra, poĉinje u Matiĉnoj evidenciji, gde se

otvaraju tzv. kumulativni dosije. Sve ta

dokumentacija koja se u njima nalazi prolazi

kroz svojevrsni pregled tzv. superviziju, na

koju kreću po tri ĉetiri dosije odjednom.

Pregled se sastoji u traţenju slovnih i drugih

materijalnih grešaka, kao što su brojevi,

slova, taĉke, zarezi .... Tokom supervizije-

pregleda, kartonske fascikle obiĉno se

sluĉajno zagube ispod nekih papira na

nekom stolu, tako da je i skrivanje dosijea,

sastavni deo ove nesvakidašnje igre.

Oni samo provereni igraĉi, i to ne moţe biti

svako, osvajaju najviše bodova ukoliko

pronaĊu najviše slovnih i brojĉanih grešaka,

u papirima, o zarezima i taĉkama, da ne

govorimo. One su specijalnost. Zato se

igraĉi ubiše u traţenju greške. Ako je ne

naĊu u'' prvom krugu'', onda se organizuje i''

drugi krug'' koji traje i preko dve nedelje.

U svakom krugu kartonske fascikle sa

papirima, prolaze najmanje kroz pet

kancelarija-ordinacija, i to tri u prizemlju i

dve na spratu Glavne zgrade. Prvi i drugi

krug donosi manji broj bodova jer se

raĉunaju greške koje je napravio matiĉar,

prilikom otvaranja i kompletiranja fascikli. .

Matiĉareve greške imaju manji broj bodova

jer mu nisu priznali fakultet, koji je završio,

tako da se u njegove greške srednjoškolskog

nivoa.

Mnogo veći broj bodova donosi'' treći krug''

u koga se ukljuĉuju i struĉnjaci iz Odeljenja

za prijem, i gde se traţe njihove greške,

fakultetskog nivoa, koje donose veći broj

bodova. Naime, posle supervizije,

pregledani dosijei se rasporeĊuju-

struĉnjacima, obiĉno po više komada.

Pošto su u cajtnotu sa vremenom, to rade

navratnananos , koji zbog svoje brzine, i

podrazumeva da će se neizbeţno napraviti

oboţavane i drage greške. Sem struĉnih

nalaza oni rade neke male '' i velike rizike''

ali i programe postupanja za svakog klijenta

ponaosob. U proseku za obradu dva klijenta

struĉnjacima obiĉno treba pet radnih dana,

minimalno.

Pojedinci su se toliko uneli u traţenju

grešaka, tako da po svom nahoĊenju, bez

ikakve potrebe, jer to od njih niko i ne traţi,

reklo bi se po inerciji ili navici nastavljaju

da love greške, svojim radnicima. Oni to

rade kontinuirano, dosledno i sa uţivanjem.

Sve to govori da lovcima na greške nisu

bitni ni klijenti ni njihovi radnici, saradnici.

Nabitnije su ima njihove karijere i bodovi

koje osvajaju u traţenju tuĊih grešaka. Za

njihove propuste niko ih ne pita jer u oni

bezgrešni. Proglasili su sebe boţanstvima.

Zato se i deševa da se doktorska greška

najviše boduje. Ali nju ne sme svako da traţi

i pronaĊe. Ona je ostavljena i data kao

privilegija da je pronaĊe samo glavni

odnosno Glavna.


4

Ljudi se kao suncokret, okreću se prema

Suncu, odnosno moćnim pojedincima....

ĈOVEK JE ĈOVEKU VUK

Intervju sa Dr Vesnom Baltazarević, koji

je vodila psiholog Vera Kondić a

objavljen u ĉasopisu: PSIHOLOGIJA

danas, ( br. 30-31 . ) povodom knjige, pod

nazivom MOBING – KOMINIKACIJA

NA ĈETIRI NOGE :2007, Mali Nemo,

Panĉevo, str. 201. Latinica. Tvrd povez.

Navodimo najzanimljivije delove u

kojem na poĉetku razgovora dr.

Baltazarević, objašnjava da naslov knjige

ima dvostruku asocijaciju; Prva je na

ţivotinjski svet, jer je mobbing prvo

primećen kod vukova, zahvaljujući

istraţivaĉu Konradu Lorencu. Svaki ĉopor

ima svoju hijerarhiju. Na dnu je “ omega”

ili nepoţeljni pripadnik ĉopora. Druga

asocijacija je na patološku stranu

komunkacije , “ koja se spustila na četiri

noge, pa reţi i zavija, gurajući sve

nepoţeljne u ćošak”. U samom interviju dr.

Baltazarević objašnjava pojam mobiga, kako

nastaje, ko su ţtrve, a ko moberi, odnosno

pojedici koji zlostavljaju. Mobing kao socio-

psihološki fenomen je teško dokaziv:

“ Mobing je psihološki teror u poslovnom

ţivotu i odnosi se na neetiĉku komunikaciju

koja je usmerena na sistematiĉan naĉin od

strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom

prema jednom pojedincu, koji je

bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani.

Ali moţe da bude usmeren i prema

odreĊenoj grupi zaposlenih. Maltretiranje se

odvija sa visokom uĉestalošću ( najmanje

jednom meseĉno) i u duţem vremenskom

razdoblju ( najmanje šest meseci) . Kao

posledica javljaju se znaĉajne mentalne,

psihosomatske i socijalne patnje ţrtvi.

Mobing predstavlja pravu agresiju poput

ratne strategije…Mobing kao patološka

društvena pojava direktno utiĉe na radno

okruţenje i produktivnost u organizaciji, jer

dovodi do komunikacije koja se karakteriše

neprijateljstvom, nemoralom i neetiĉnošću. 1

Mobing poĉinje naizgled bezazlenim

aktivnostima. Sve što potencijalna mobing

ţrtva kaţe izvrće se i koristi kao osuda. (

primenjuje se Gebelsov metod, po kome sto

puta ponovljena laţ, postaje istina, primedba

Ţ.K. ). .. Suptilna igra zlostavljanja ne

upućuje na nasilje, jer nasilja u klasiĉnom

smislu nema. Moralni zlostavljaĉi ( istakao

Ţ.K. ) napadno prekidaju razgovor kada se u

prostoriji pojavi ţrtva, situaciju predstavljaju

nedovoljno definisano, ukljuĉuju bezbroj

drugih finesa. U osnovi je prekid efektivne

komunikacije, iskljuĉivanje ţrtve iz

1 Neetiĉna komunikacija, u ĉijoj osnovi je

zlonamernost i promocija rukovodioca – mobera,

slabi sistem jer u njemu se stvara „ usko glo“ u

komunikacijskim kanalima, kako unutar ustanove

tako i prema spolja. To dalje dovodi do stvaranja

napetost u sistemu koji se oslobaĊa u traţenju ţrtve

tzv. „ ţrtvenog jarca“ za sve. Takav se uvek i naĊe...


5

komunikološkog procesa ( ne pozivanje na

sastanke, neformalna druţenja i sl. Pr. Ţ.K. )

što je ostavlja dezorjentisanom i

onemogućuje se njeno reagovanje, jer se u

tako zamagljenom poslovnom okruţenju ona

poĉinje da se preispituje ĉime je to izazvala.

Uz ovakvo ponašanje najĉešće idu laţi,

sarkazam, poruga i prezir, pri ĉemu

zlostavljaĉ obiĉno sebe predstavlja kao

ţrvtu.

Mobing ukljuĉuje pakosne okrutne i bolne

postupke poput ucena, onemogućavanje

napretka u poslu, špijuniranje, klevete,

ugroţavanje liĉnosti ţrtve, napad na njeno

profesionalno, socijalno i privatno

delovanje. Mobing je u osnovi kršenje

ljudskih i gradjanskih prava pojedinaca.“

Dr. Baltazarević, objašnjava razliku izmeĊu

veretikalnog i horizontalnog mobinga.

Vertikalni mobing je psihiĉki teror koji

nadreĊeni primenjuje prema radniku.

Horizontalni mobing je prisutan kada

kolege maltretiraju „izabranog“ kolegu.2

Mobing aktivnosti se kod ove vrste mobinga

dogaĊaju se meĊu radnicima koji su na istoj

hijerarhijskoj liniji. Osećaj ugroţenosti,

ljubomora ili zavist izaziva ţelju da se

eliminiše neko od kolega, pogotovu ako

radnik koji provodi mobing smatra da to

vodi napretku u njegovoj karijeri. Radnik

kome se dodeljuje uloga „ţrtvenog jarca“

posluţiće im za leĉenje frustracija i kao

dokaz da su snaţniju i sposobniji.“

Ipak, od svih je najteţi strateški

mobing : „ On se javlja kao posledica

dogovora upravljaĉkog tipa o sprovoĊenju

organizovanog mobinga. Dogovor

2 Dr. Baltazarević je u svom istraţivanju uoĉila da

meĊu zaposlenima postoji izrazita nesolidarnost. To

ide na ruku moberima, jer ţrtva sam ne moţe da

dokaţe da je mobingovna. Reako ko se od

zaposlenih solidariše sa ţrtvom a još manj broj je

onih koji su spremni da uĊu u sukob sa

rukovodiocem i da potvrde priĉu zlostavljenog. Tako

se zlostavljaĉima omogućava da nekaţnjeno

maltretiraju zaposlene i da bezbedno “ vladaju svojim

podanicima”.

podrazumeva i sastavljanje spiska

nepoţeljnih radnika na koje se kreće po

unapred saĉinjenom planu aktivnosti ĉiji je

cilj da ta grupa radnika da otkaz ne traţeći

otpremninu. Znaĉi da nije samo cilj

udaljenje nepoţeljnog radnika iz kolektiva

bez ikavih pogodnosti koje bi u normalnim

uslovima mogao da ostvari, već potpuna

destrukcija radnikovog liĉnog i poslovnog

kredibiliteta, odnosno uništenje izabrane

jedinke…

Emotivni mobing uzrok za

pokretanje akcije pronalazi u osobinama i

ţrtve ( perfekcionizam, preterani osećaj

odgovornosti, bespotrebni odećaj krivice,

mazohista … pr. Ţ.K. ) i zlostavljača (

sadista, iskompleksirana liĉnost, bez svog

porodiĉno ţivota, fiziĉki i moralni nedostaci,

autoritarna liĉnost koja voli da komanduje i

sl.pr. Ţ.K. ) 3 Pojavljuje se kao posledica

ljutnje, ljubomore, zavisti ili antipatije.

KAKO SE POSTAJE ŢRTVA

„Najĉešće ţrtva nije taj status „zasluţila“

zbog neĉega što moţe da karakteriše kao

svesno skriveno ponašanje. Za status ţrtve

dovoljna je i prenaglašena individualnost i

ne prihvatanje organizovanog obrasca koji

podrazumeva slepu poslušnost i izvršavanje

svih zadataka koje postave kreatori tih

obrazaca. Ukoliko ĉovek ţeli, u takvom

patološki postavljenom okruţenju, da zadrţi

pravo da bude individua koja misli svojom

glavom i ţeli da iskaţe svoje stavove i da

tvorcu „obrazaca za ponašanje“ uputi

kritiku, vrlo lako postaje ţrtva mobinga.

Represija se usmerava na uskraćivanje

komunikacije sa „neposlušnima“. Ţrtvi se

ne daje mogućnost ni verbalne ni neverbalne

komunikacije.

3 Kao parole u radnim sredinama se pominju: „ Veţi

konja gde ti gazda kaţe“, „ Nisi ti tu da misliš“, „ Piši

izveštaje kao i koleginica što piše.“, „ Radi i ćuti“, „

Nemoj da talasaš“, „ Ne priĉaj o problemima“, „Ćuti


6

Prvo nadreĊeni prekida sve komunikacione

kanale na liniji rukovodilac- zaposleni, a

zatim kao eho ponašanje, to se dešava i

ostalim pripadnicima kolektiva, do

ukljuĉivanja i cele socijalne grupe u

odmazdu.

Mobing, kao patološka komunikacija, u

radnom okruţenju, doprinosi da se pojedinci

i ĉitave socijalne grupe suoĉavaju sa

stanjima nemoći i otuĊenosti.

Mobing kod ţrtve izaziva osećaj

beznaĉajnosti, uzrokuje dezorganizaciju

liĉnosti kojoj je omogućeno i ispoljavanje

individualnosti i osećanje pripadnosti

socijalnoj grupi.“ – navodi dr. Vasena

Baltazarević, istiĉući da je u Srbiji je

mobing zastuplje u 43 % . S tim što je 40

% iskljuĉeno iz društvenih aktivnosti a 53

odsto iz programa edukacije….

KO SU MOBERI

U našoj sredini, gde u organizacijama retko

postoje pravila ponašanja, nedovoljno

razvijeno meĊusobno poštovanje i

zadovoljavajući nivo poslovne

komunikacije, zlostavljaĉi nesmetano

godinama primenjuju svoje patološko

ponašanje prema podreĊenima. Gotovo po

pravilu to su nesposobni, netalentovani,

pojedinci koji se stalno osećaju ugroţeno i

koji nikad ne izlaze na megdan

konkurenciji, jer osećaju da nemaju ĉime da

pobede. Od oruţija jedino priznaju silu –

veli dr. Vesna Baltzarević i intervijuu za

Psihologiju danas.

U svojoj knjizi „ MOBING – komunikacija

na ĉetiri noge“, Vesna Balatazarević iznosi

Profil mobera, navodeći: „ Moberi su

najĉešće osobe sa poremećajem liĉnosti.

Ona citira Mari Frans Irigojen ,

dugogodišnjeg psihijatra i psihoanalitiĉara: „

Moralni zloastavljaĉi su perverzne osobe

koje stvaraju nejasne situacije, odbijaju

odgovornost, iskorišćavaju naivnost ţrtve,

parazitirajući na vitalnosti primenjujući

bezbroj drugih finesa- da bi vas uništili i

stekli ugled i moć na vaš raĉun, da bi vladali

i prikrivali svoju nesposobnost, u prvom

redu nesposobnost da išta osećaju“. Isti

autor nasilnike – mobere definiše : „ kao

osobe optrećene psihozama i depresijama,

koje ĉesto nose traume ţrtvi iz detinjstva.

Odrasli bez ljubavi, izloţeni maltretiranju i

podsmehu, drugaĉije ponašanje nisu nauĉili.

( primer Adolf Hitlera voĊe tzv. Trećeg

rajha pr. Ţ.K. ) Po ovom modelu se ponašaju

prema drugima. Takve osobe imaju

neprijateljski stav prema svom i prema

tuĊem ţivotu. Osećaju se stalno ugroţenim

zbog osoba za koje misle da su sposobnije i

pametnije, i prema tim osobama usmeravaju

patološku ljubomoru. S obzirom da ne mogu

da se nametnu ni intelektom ni

sposobnostima, koriste silu kao jedini

argument. Sebe postavljaju na tron i prema

svima ostalima se ponašaju kao prema

podanicima. Ponašanje im je destruktivno i

neprijateljsko. Stalno manipulišu i deluju na

štetu drugih. Svoju inferiornost sakrivaju i

„leĉe“ proganjanjem drugih ljudi….Moberi

zlostavljaĉi dolaze do rukovodećih pozicija

uglavnom u sredinama koje se karakterišu

strogom hijerarhijskom strukturom 4. Teţeći

karijeristiĉkom kultu angaţuju se politiĉki a

ne retko menjaju politiĉke stranke uporno

traţeći politiĉku opciju koja moţe najviše da

im pruţi. Takve osobe se obiĉno prema

nadreĊenima ponašaju kao ulizice, ali

dokopavši se bilo kog oblika vlasti i

mogućnosti da odluĉuju o tuĊoj sudbini,

postaju autoritativne voĊe planiraju i

odluĉuju i ne uvaţavaju tuĊe mišljenje. ( V.

Baltazarević; 2005; 63) .

4 Instutucije u kojima se nose uniforme, poĉivaju na

strogoj hijerarhiji a to su : vojska, milicija, crkva,

zatvori, bolnice…Na rukovodeća mesta se

postavljaju poslušni koji aminuju. a ne sposobni...


7

Moberi – zlostavljaĉi su ustvari autoritarne

liĉnosti, koje su slepo odane rukovodiocima

a surovo se ophode prema svojim

podreĊenima. Profesor Esad Ćimić ih je

nazvao „ biciklistima“ a definicuju

autoriterne liĉnosti nejsevobuhvatnije u

našoj domaćoj struĉnoj javnosti je dao

profesor Đura Šušnjić, u svojoj knjizi :

Ribari ljudskih duša.

V. Baltazarević, u svoj knjizi navodi Ivicu

Kuhalić, koji su ĉasopisu Epoha br. 46 daje

karktertistike, odnosno tipove mobera:

Ţeljan paţnje ( preterano ljubazan

(ljubazna) nastoji da drţi autoritete uz sebe,

emocionalno je nezreo; selektivno ljubazan (

ljubazna ) prema saradnicima, posebno u

poĉetku prema svojoj ţrtvi, iskorišćava

saradnike; izmišlja i svaljuje krivicu na

druge, uvek ţeli da bude u centru paţnje (

drţi nepotrebno duge sastanke na kojima

drţi monologe, pušta glasno muziku,

napadno se oblaĉi..pr.Ţ.K. ) , Imitator (nije

profesionalno kvalifikovan, ali tvrdi

suprotno jer se nalazi u blizini

profesionalaca; ĉesto glumi profesiju kojom

ţeli da se bavi i zahteva zasluge koje mu

„pripadaju“; manipuliše drugim ljudima,

lako se isprovocira, ĉesto preti saradnicima,

glumi odanost nadreĊenima, ali ih odbacuje

nakon što ih iskoristi; Guru ( uspešan na

uskom polju svoje struĉnosti, od saradnika

priznat kao takav, sebiĉan, zlostavlja sve

zbog kojih se oseća ugroţen, emocionalno

hladan, uglavnom muška osoba, ponekad

preterano uredan; svoje greške prepisuje

drugima), Psihopata ili sociopata ( napasan

i arogantan prema ţrtvama, prema ostalima

drag i ljubazan, hladan i proraĉunat, glumac,

za njega ne vrede zakoni i moralne norme,

teško se razotkriva i nezakonitim

aktivnostima, ne pokazuje osećaje,

saţaljenje i krivicu; oni koji ga otkriju,

odmah postaju njegove ţrtve i sva svoja

nedela prebacuju na njih. ( V. Baltazarević;

2005; 64) .

Segment slike: Arlecchin - Vasa Dolovački

PRAVILA PONAŠANJA SA ŢRTVAMA

MOBINGA :

„ Ne morate da razumete, mobing je

teško razumeti, ali PRIHVATITE onoga ko

misli da je ţrtva mobinga. PriĊite sa

POVERENJEM, a ne sa sumnjom ili sumnju

zadrţite za sebe. SLUŠAJTE onoga ko misli

da je ţrtva mobinga. Pokaţi SAOSEĆANJE

za patnju ţrtve, PODELITE njenu muku i

bol, ali direktne intervencije u

pretpostavljenom sluĉaju mobinga prepustite

onima koji se bave mobingom jer je ţrtva

vrlo RANJIVA i lako je povrediti ponovo

iako je pomagaĉ dobronameran „ –


8

upozorava Nevena Igić, psiholog. u

ĉasopisu PSIHOLOGIJA danas iz 2009 g. ,

Ona je navela da mobing kao patološka

pojava u meĊuljudskim odnosima razara sva

tkiva društva jer se javlja u svim

delatnostima. ( ima je u školstvu, zdravstvu,

od domova zdravlja, do specijalizovanih

zdravstvenih ustanova, postoji u drţavnoj

upravi, javnom sektoru, bankarstvu,

saobraćaju, policiji, vojsci..) Mobbinga ima

u svim delatnostima u svim sektorima.

Delatnost firme i njena veliĉina nisu bitni

faktor za pojavu mobinga već ljudi koji rade

u njima.“

Psiholog Nevenka Igić navodi da ; „

dijagnostikovanje mobinga poĉinje već sa

uoĉavanjem fiziĉkog izgleda osoba koje

nam se obraćaju za pomoć. Kao da klecaju

pod velikim teretom nepoverenja sredine i

vlastitog samookrivljavanja u kome traţe

logiĉno rešenje za postupke ljudi koji ih

odbacuju. Mi smo nauĉili da istinu većine,

prihvatamo kao jedinu pravu a svetina je

kroz celu istoriju, uvek bila protiv

pojedinaca koji misle drugaĉije i koji ima

potrebu za promenom postojećeg stanja.

Dijagnostiĉar mobinga sa iskustvom 5moţe i

psihiĉko stanje da prepozna i u fiziĉkom

izgledu ali se najviše podataka dobija iz

5 Pravi mobing moţe da prepozna samo onaj ko je

doţiveo zlostavljanje pretpostavljenih i svojih kolega

na svojoj koţi. Ono što je sigurno mobing, a to je

selektivnost šefa prema saradnicima ( jednima je

sve dozvoljeno a pojedinci se proganjaju i zbog

najmanje slovne greške u svom radu) , izostavljanje

pojedinca sa sluţbenih sastanaka, ali i

neformalnih druţenja. Tako se pojedinac koji je

mobingovan ne poziva ni na sahrane ni na svadbe.

TakoĊe, mnoge stvari se podvode pod mobing a da to

nisu. Tako recimo, cepanje ili neobajvljivanje teksta

od strane urednika, ne mora da bude uvek mobing.

intervijua koji je uvek sa pitanjima

otvorenog tipa uz dovoljno vremena da ţrtva

saopšti svoja stanja, viĊenja i osećanja.

Upotrebljavaju se i ciljanja pitanja da bi se

došlo do suštine i to posebno kada treba da

se definiše mober i njegov motivi.

Treća faza je RAZUMEVANJE…ţrtve je

prepoznaju kroz pitanja koja postavljamo i

rekonstrukciju situacije u kojoj se nalaze.

Rekonstrukcijom ili sagledavanjem bitnih

aspekata situacije se dolazi do UVIDA U

PROBLEM. Ţrtva retko ima svesnost o

situaciji, jer kad bi znala šta joj se dešava

ona bi znala i da naĊe rešenje ili bi do njega

došla mnogo kraćim putem.

KONVERGENTNO MIŠLJENJE

Ĉini se da ni u jednoj pojavi ljudskog ţivota

konvergentno mišljenje6 ne pravi takav haos,

kao ovde, blokirajući sva funkcionalna

ponašanja ţrtve, naravno potpomognuto

moberovim pomagaĉima ili bezosećajnim

statistima koji ĉine da se aktivnosti mobinga

neprestano i sistematski ponavljaju i ţrtvu

drţe u klopci. Jedan od primera ove tvrdnje

je i kad ţrtva sve više i kvalitetnije radi

pokušavajući da pridobije naklonost mobera,

koju imaju svi ostali, a time mu samo

dokazuje svoju konkuretnost u odnosu na

njega što pojaĉava moberovu ţelju da se

reši. Posledice koje mobing izaziva su

psihološke, somatske, socijalne ili one u fazi

rada.

6 Konvergentno mišljenje se zasniva na pravilima

logiĉkog mišljenja, odnosno logiĉki ureĊenom sledu

intelektualnih radnji koji dovodi do jednog taĉnog

rešenja. Dok po psihologu dr. Tomislavu Đuriću ,

konvergencija znaĉi: meĊusobno slaganje,

podudaranje osobina; teţnja, stremljenja ka istom

cilju.


9

TRAGANJE ZA REŠENJIMA I

POSLEDICE

Razrešenje vertikalnog mobinga, na relaciji

šef- podredjeni.:

U svojoj knjizi ’’Emocije’’ dr. Zoran

Milivojević predlaţe tri mogućnosti

adaptacije na šefa koji ne pruţa

razumevanje. ’’Prva mogućnost je da osoba

preduzme one akcije koje će uticati da šef

promeni svoje ponašanje prema njoj.

Efikasno ponašanje moţe biti ignorisanje,

duhovitost, izbegavanje, isticanje pozitivnih

aspekata druge osobe, Traţenje pomoći

trećeg lica (psihologa, advokata..) Druga

mogućnost je da osoba napusti

problematiĉnu situaciju, bilo da da otkaz ili

promeni radno mesto unutar iste radne

organizacije. Treća mogućnost je da osoba

ostane u stimulasnoj situaciji, ali da promeni

naĉin na koji doţivljava šefova proganjanja.

To znaĉi da je potrebno da promeni znaĉenje

i /ili znaĉaj koji im prepisuje. Osoba koja

primenjuje ovaj izbor poĉinje da prihvata

šefa takvog kakav je i da shvata njegovo

ponašanje kao njegov spostveni problem’’.

Razrešenje horizantolnog mobinga na

relaciji pojedinac – kolege.:

Radno vreme traje priliĉno dugo, a vi hteli i

li ne trpite ponekad iţivljavanja pojedinih

kolega koji su moţda ispod vašeg nivoa.

Verujte da niste usamljeni ! Gde god da se

okrenete postoje odredjene persone koje

uţivaju ugled i ako ga ne zasluţuju i

zaštićeni su kao beli medvedi na radnom

mestu za koje i nemaju potrebnu

klasifikaciju. Nepravda vas dovodi do

napetosti -’’ ludila’’. Beĉki psiholog Julija

Umek predlaţe razrešenje situacije. Zbog

nepravde koju vam nanose drugi i osećaja

da će te eksplosirati, moţete da besnite i da

skaĉete , uz posledicu da sami sebi nanesete

štetu gubljenjem posla, uvredom drugih.Što

je destruktivno. Bolja, konstruktivna

varijanta je da energiju besa iskoristite da

suzbije uzrok besa. Jednostavno ignorišite

one koji vas na bilo koji naĉin iritiraju.

Tretirajte ih kao komad nameštaja. Ispratite podmukle komentare osmehom.

Drţite do sebe., i ne dozvolite da se zbog

pojedinih ’’mediokriteta’’i sitnih duša

nervirate. Oni su klasiĉni vampiri

pozitivne energije. Iscede vas kao krpu pa

likuju posle toga.

Nevenka Igić smatra da ţtvama

mobinga ne treba obećavat „ kule i grdove“.

Pogotovu da će se problem zlostavljanja na

radu brzo rešiti. : Ali na ĉemu gradimo

strategiju rešavanja problema je da treba biti

uporan, aktivan i da ne treba odustati,

upozorava psiholog Igić. Ona kao najteţu

posledicu mobinga vidi u stigmatizaciji,

hladnoći u meĊuljudskim odnosima i

socijalnoj izolaciji od koje kreću sve

posledice. Jer pojedinac kao socijalno biće

ne moţe opstati bez drugih ljudi a u

ljudskom svetu, kaţe Igićeva, smatrajući da

se ţrtva mobinga vraća u ţivot sa

kvalifikovanim razgovorom, razumevanjem,

saosećanjem, osnaţivanjem i uvidom u

problem. Ipak, najefikasnije kada bi celo

društvo bilo mreţa odnosno kada bi se

uspostavile instistucije kao delove mreţe.

Potrebe su velike a naše Udruţenje u odnosu

na svoje resurse koji se stalno proširiju sa

kvalifikovanim profesionalcima kojih u

Srbiji trenutno vrlo malo , prihvata sve one

koje moţe da prihvati a u ovom trenutku ima

vrlo veliki broj prijavljenih sluĉajeva.

Posle pet godina mobing kao pojava je

metastazirala u našem društvu. Pokazalo

se da ni donošenje Zakona, kao i sve tiša

Udruţenja nisu uplašila mobere koji su

dosledni u svojoj opredeljenosti –

maltretiranju svojih saradnika.


10

Segment slike Vase Dolovaĉkog: Arlecchin

To što se u javnosti, s vremena na vreme,

pojavi senzacija da je neki zlostavljni

radnik ili sluţbenik dobio spor na sudu ,

nije svakako znak da se ZAKONA O

ZABRTANI ZLOSTAVLJANJA NA

RADU primenjuje na pravi naĉin i pomaţe

ugroţenima. Još 2009 g. na to je ukazivala

dr Vesna Baltazarević komentarišući nacrt

zakona koji je kod nas stupio na snagu.

Ono što je dr. Baltazarević prvo primetila ,

to je da se u raspravu o nacrtu nije ukljuĉila

struĉna javnost pa ĉak ni dva ministarstva :

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i

Ministarrstvo rada. A struĉna javnost koja je

poĉela u Srbiji da se bavi fenomenom

Mobinga od 2005 g. potpuno je iskljuĉena.

Ona je u Psiholohiji danas u broju 30.-31. iz

2009 . upozorila da : “ Implementiranje

pravnih institututa vezanih za ovu materiju (

mobbing pr. Ţ.K.) iz postojećih

zakonodavnih rešenja koje su primenile

drţave EU dovešće do teškoća u primeni

zakona. Takvo zakonodavstvo je u dobrome

delu nekompatibilno sa našim društvenim

okruţenjem. Naše društvo karakterišu

tranzicioni procesi, nestabilno trţište rada,

neefikasnost postojećih institucija ( Sud,

Inspekcija rada 7…) Sem toga Vesna

Baltazarević je navala još jedan ometajući

faktor u primeni zakona o zlostavljanju

radnika: “ Još jedna koĉnica je izrazito

politizovana kadrovska politika i izmenjeni

modeli molarnosti i estetiĉnosti vrednosti u

našem društvu. “ Kao nepoznavanje našeg

mentaliteta u koje i dalje preovlaĊuje

krilatica, po kojoj KADIJA TE TUŢI –

KADIJA TE SUDI, kao oĉigldan primer je :

“ pozivanje tvorca Nacrta na odredbe

zakonodavstva EU koje treba preuzeti u

smislu dsa se zlostavljani obraća

poslodavcu. Tako rešenje moţe da bude

ispravno kada imamo horizontalni oblik

zlostavljanja ( kada kolege maltretiraju sebi

ravnog u hijerahijskoj podeli), ali u sluĉaju

kada je zlostavljaĉ poslodavac ( koji je

upravo najzastupljeniji ) onda je ponuĊeno

rešenje vrlo diskutabilno.

Novi zakon nije obuhvatio strateški

mobinmg, navodi Baltazarević, odnosno o

UNAPRED SMIŠLJENIM I

ISPLANIRANIM AKTIVNOSTIMA KOJE

SU USMERENE PREMA GRUPAMA

ZAPOSLENIH SA NAMEROM DA SE

OTERAJU SA RADA BEZ IKAKVIH

BENEFICIJA I FINASIJSKIH IZDATAKA

OD STRANE POSLODAVCA. Ova vrsta

zlostavljanja ima mnogo teţe posledice od

pojedinaĉnog sluĉaja, pa je nedopustivo da

bude zaobiĊena zakonskim odredabama.

7 Kada se jedna sluţbenik iz unutrašnjosti obratio

Inspekciji rada, da utvrdi faktiĉko stanje zbog ĉega je

disciplinski kaţnjen ( slovne greške su navedene kao

teţi disciplinski prekršaj ) za par dana je stigao

odgovor u kome ga Inspekcija rada upućuje na

redovan Sudski spor. Zaniljivo je da je Inspekcija

rada jedan primerak uputila i upravniku ustanove u

kojoj sluţbeni radi, i ako za to nije imala potrebe.


11

Dr. Baltazarević je tada navela da postoji

postupak koji predviĊa kretanje u smeru

poslodavac- sindikat- inspekcija rada, ali

NE FUNKCIONIŠE.

Diskutabilne su i odredbe o medijaciji kada

se ima u vidu da su zlostavljaĉi uglavnom

patološke liĉnosti, da ne prepoznaju

komunikološke veštine, da su izuzetno

agresivni u komunikaciji sa ţrtvom, još

ukoliko smatraju da su “ nedodirljivi” sa

njima nema razgovora, a još manje da se

oĉekuje njihovo uĉešće u procesu

umeditacije .

Da nacrt nije dovoljno obratio paţnju

na mobere koji “ utiĉu na stvaranje psihiĉki i

fiziĉki bolesnih resursa i dovode do

osiromašenja drţave, pa dela koje ĉine treba

u tom kontekstu sagledati i sankcionisatri.

Naime u aktuelnom Kriviĉnom zakonu RS

zlostavljanje je definisano kao kriviĉno delo

( ĉl. 137) , što mnogi moberi ĉine uz

zloupotrebu slubenog poloţaja.

Cilj mobinga mije nimalo bezazlen, kao što

to moţda izgleda nekome ko tek ulazi u ovu

problematiku. Cilj je usmeren na socijalnu

izolaciju ţrtve tako što joj se uništvaju radne

sposobnosti i psihološko zdravlje.

Kontinuirani stres izazvan mobingom

moţe da dovede i do smrtnih ishoda.

Svako nedozvoljeno ponašanje mora da

bude sankcionisano, a naša satvarnost daje

drugaĉije primere- istakla je dr. Vesna

Baltazarević , 2009 g. govoreći o Nacrtu

Zakona o zabrani zlostavljanja na radu. Na

ţalost mnogih ţrtava mobinga a na sreću

MOBERA , koje zakon nije zauzdao u

svojim navikama. Zakon o zlostavljanju

nije uplašio mobere, već ih je okuraţio da

nastave još agresivnije da se iţivljavaju...

Mobing trpi svaki drugi radnik

„Blic” A. Slović / B. Gigović | 23. 05. 2011.

Skoro polovina zaposlenih u Srbiji izloţena

je razliĉitim vrstama mobinga, pokazuju

istraţivanja. Broj tuţbi protiv poslodavaca

raste, a struĉnjaci tvrde da se Zakon o

spreĉavanju zlostavljanja na radu ne

primenjuje i da nije do kraja definisao šta

je mobing. Radnici prijavljuju vreĊanje,

poniţavanje, nemogućnost napredovanja i

pretrpavanje poslom.

U najvećem sudu u Beogradu nema

nijedne presude za mobing

Mobing trpi 43 odsto radnog stanovništva,

pokazuje istraţivanje dr Vesne Baltezarević

u kome je uĉestvovalo 250 zaposlenih u

drţavnim i 150 u privatnim firmama.

- Zbog krize, danas je ovaj broj

udvostruĉen, a ĉini se da se sve manje ţrtava

odluĉuje da reši problem. Plaše se da ne

izgube posao, pa kolege ĉesto ne ţele da se

solidarišu i potvrde mobing - kaţe

Baltezarević.

Svetlana Arnautović (47), zubni tehniĉar,

tvrdi da mobing trpi godinama.

- Više ne mogu da izdrţim da me nadreĊeni

šikanira. Nekoliko puta mi je pretio

otkazom, naterao me je da svaki dan

putujem van mesta u kome ţivim a da

nemam nadoknadu za putne troškove.

Smanjivao mi je platu i nisam dobijala

bonuse kao ostali, a savestan sam radnik,

dolazim na vreme i dajem sve od sebe - kaţe

Arnautovićeva, i dodaje da je pre nekoliko


12

godina dobila sudsku presudu u kojoj je

traţila da je vrate u mesto prebivališta, ali da

je i to kratko trajalo.

Ĉemu su sve izloţeni zaposleni : (procenti)

Verbalne pretnje i fiziĉki napad 18,2

ObezvreĊivanje rezultata rada 46

Ismevanje zbog naĉina govora, drţanja,

hoda i odevanja 57

Omalovaţavanje zbog pola, nacionalnosti,

socijalnog porekla i privatnog ţivota 30

Optuţbe bez krivice 53,5

Deţurni krivac 24

Iskljuĉivanje iz društvenih aktivnosti 39

Oduzimanje posla 4,5

Pretrpavanje poslom 54

Seksualno ugroţavanje 0,6

Prvom osnovnom sudu u Beogradu je od

septembra 2010 g. od poĉetka primene

Zakona o spreĉavanju zlostavljanja na

radu, podneto 38 tuţbi, od ĉega je 17

odbaĉeno, a po ostalima se još postupa. U

najvećem sudu u Beogradu još nema nijedne

presude za mobing.

Ako radnici odluĉe da pravdu potraţe na

sudu, jedna od prvih presuda će moţda biti

sluĉaj Vesne Gaćeše, direktorke Agencije za

licenciranje steĉajnih upravnika, koju je

desetak radnika optuţilo za zlostavljanje.

Gaćeša je za „Blic” kratko

prokomentarisala ove optuţbe, istiĉući da ne

ţeli više da srozava ugled Agencije.

- Strašno je kada se za vaše ime vezuju

ovakve stvari, ja sigurno nisam zlostavljaĉ -

kaţe Gaćeša.

Inspektoratu za rad je od septembra 2010.

podneto 120 prijava, a Agencija za mirno

rešavanje radnih sporova je postupala u

dvadesetak predmeta, od kojih je u sedam

dokazano da je bilo mobinga. Od ovih

sedam, dva su upravo vezana za Agenciju za

licenciranje steĉajnih upravnika.

Znaci mobinga

Rušenje dostojanstva, ugleda i integriteta

Omalovaţavanje

Povišen ton nadreĊenog

Dobijanje poslova koji su ispod vaših

mogućnosti

Pretrpavanje poslom uz kratke rokove

ZahlaĊenje odnosa s nadreĊenim i

kolegama

Neetiĉka i neprijateljska komunikacija

Dejan Kostić, direktor Agencije za mirno

rešavanje radnih sporova, kaţe da se na

zlostavljanje podjednako ţale i muškarci i

ţene. Agenciji je prijavljen samo jedan

sluĉaj seksualnog zlostavljanja, koji nije

dokazan.

Predrag Peruničić, direktor Inspektorata,

istiĉe da se od septembra do decembra

prošle godine Inspekciji obratilo 98

zaposlenih traţeći zaštitu, a da je od poĉetka

godine do 30. aprila podneto 22 zahteva.

- Najĉešće se prava radnika krše u oblastima

trgovine, usluga i bankarstva. Prijave se


13

podnose bez obzira na vlasniĉku strukturu -

kaţe Peruniĉić, i dodaje da je Zakon ipak

dao pozitivne efekte jer se u postupanju

poslodavaca i zaposlenih uoĉava spremnost

ka konsenzusu.

Advokat Aleksandra Anđelković istiĉe da

Zakonom nije precizirana granica izmeĊu

nedgovornog ponašanja radnika i ponašanja

poslodavaca koje nedvosmisleno ukazuje da

je reĉ o mobingu. - Zakonodavac nije

odredio struĉno lice u postupku, već je samo

odredio da to bude pravnik. Pitanje je da li

pravnik ima kvalifikacije da bi mogao da

presuĊuje o takvoj temi. Pre donošenja

odluke psihijatar ili psiholog trebalo bi da

izvrši veštaĉenje poslodavca i radnika na

okolnost prirode njihovih liĉnosti - kaţe ona.

AnĊelković navodi da je mobing teško

dokazati, naroĉito ako se sve dešava u ĉetiri

oka. - Zato preporuĉujem da se poslodavcu

ili kolegama od kojih trpe mobing obrate

pisanim putem jer će na taj naĉin ostati trag

o samom dogaĊaju. Ako dešavanja nisu bila

u ĉetiri oka, to će se lakše dokazati, budući

da osoba ima pravo da pozove oĉevice koji

su duţni da se taĉno izjasne o dogaĊajima

kojima su prisustvovali - kaţe AnĊelković.

Vodeniĉno vitlo koje pokreće mlaz vode.

AUTORITARNA KLIMA KAO

PLODNO TLE ZA ISPOLJAVANJE

AGRESIJE : iz knjige ; “Kako otkriti zlo

u sebi i drugima”; grupa autora;

Prof. Ivan Štajnberger, Branislava Ĉolak,

Nenad Milojković; 2006; Plato, Beograd.

“… ako je ĉovek spreĉen u realizaciji

sopstvenih snaga, sposobnosti i ţivotnih

potencijala, osujećena energija raste i prelazi

u ţivotno destruktivnu energiju, na osnovu

ĉega dolazi do zakljuĉka da je destruktivnost

rezultat neiţivljenog ţivota. Stoga, one

individualne i socijalne prilike koje

doprinose blokiranju ţivotne i razvojne

energije, predstavljaju izvor svakojakih

manifestacija zla. Najdrastiĉniji primer

takvog okruţenja… jeste autoritartna

klima koja u mnogima podstiĉe

regresivnu liĉnost. Pod njenim okriljem

stvara se jedan poseban tip liĉnosti pomoću

koga ćemo najbolje opisati koji su sve to

psihološki mehanizmi koji se nalaze u

osnovi agresije i destrukcije. Reĉ je o

autoritarnoj liĉnosti.

Autoritarnom liĉnošću se smatra ona

osoba koja nije postigla svoj autentiĉni

razvoj, a u zamenu za tim teţi postizanju

nadmoći, koju pokušava da ostvari nad

drugim ljudima. Kao takva, autoritarna

liĉnost je uvek agresivna, jer predstavlja

negaciju drugih i potiskivanje svega što je

humano “ . ( grupa autora; 2006; 46 )

“ Autoritarna društvena klima razvija

antidemokratske vrednosti ( poput

konformizma) suzbijanjem kritiĉkog

mišljenja, najĉešće osudama i nasiljem. Kao

rezultat toga, jedan deo ljudi odustaje od

slobodnog izraţavanja, dok drugi ove

impulse potiskuje duboko u sebi jer to

predstavlja jedini naĉin da sebi obezbede

duštvenu sigurnost….Strah moţda ima i

najznaĉajniju ulogu u odrţavanju

autoritarnih reţima, a autoritarni vladari su

itekako znali da se njime obilato koriste u

cilju jaĉanja svoje moći i obezbeĊivanja


14

pokornosti ĉitavih masa. Najpoznatije

tehnike kojima su se sluţili u cilju

izazivanju straha bile su : zastrašivanje,

kaţnjavanje neistomišljenika i stalno

ukazivanje na opasnost od spoljašnjeg ( il

iunutrašnjeg) neprijatelja, uz stalno

uĉvršćivanje svoje pozicije praznim

obećanjima da samo oni mogu ukinuti

izvore straha i nesigurnost….

U autoritarnim društvima nesumljivo

ima više agresije nego u demokratskim i to

iz više razloga. Sa jedne strane, agresivnost

potiĉe od samih autoritarnih voĊa, koji je

svojim stavom izazivaju i kod ostalih

ĉlanova društva. Oni opet svoju agresiju,

pošto je ne mogu usmeriti ka voĊi ( iz straha

od njegove osvete), usmeravaju na druge

“pogodnije”, ĉlanove društva, obiĉno

marginalizovane grupe, koje sluţe kao

“ventil” za kanalisanje energije.” ( isto;

2006; 47) .

Segment slike: Arlecchin - Vasa Dolovački

Rade Bojanović :

’’AUTENTIĈNA I

NEAUTENTIĈNA LIĈNOST ’’,

Prosveta, Beograd, 146 str.

Ĉitajući ovu knjigu došli smo do zakljuĉka

da su autoritarna DRUŠTVA, idelano

mesto gde se pojavljuje Mobbing. U njima

je mišljanje subverzivni ĉin. Kradja se

tretira kao prestup , a slobodno mišljenje

najveća opasnost za društvo. ...Negiranje

individualnosti uslov je opstanka

autoritarnog društva. Autoritarna društva

polaze od nejednake raspodele materijalnih i

društvenih dobara i nejednake raspodele

moći. Bojanović navodi da autoritarne

DRUŠTVENE SNAGE, razvijaju

antidemokraske vrednosti, pre svega

konformizam i suzbijanje kritiĉkog

mišljenja, osudama i naravno nasiljem. Anti-

demokrata agresivno reaguje na slobodno

ispoljavanje razliĉitog gledišta. On

prepoznaje funkciju autoritarnih SISTEMA

koji nastoje da manipulišu pojedincem i da

ga kontrolišu, usmeravaju, modeluju. Oni su

paranoidni sistemi koji prenose paranoidno

mišljenje na ĉlanove društva. S obzirom da

neprekidno vrše represiju, poĉinju jednog

dana da ispoljavaju nesigurnost. Represivni

sistemi indukuju paranoidnost kod ĉlanova

društva zbog toga što realno ugroţavaju

njihovu egzistenciju. Paranoja je neizbeţna

tehnika odrţavanja autoritarnog sistema.

Oni neprekidno ukazuju na postojanje

neprijatelja kako bi paralisali bunt i

stvorili atmosferu koja je pogodna za

sprovodjenje represije. Sve to govori da autoritarni REŢIM, razvija kod mnogih

ljudi osećanje krivice –što neprekidno

moralno prispituje postupke pojedinaca i

anatemiše one koji odstupaju ...

Zato što se ĉoveku u autoritarnom

reţimu olako sudi za mišljenje, zato što

olako poziva na odgovorost, veliki broj

ljudi doţivljava kao pretnju. Autoritarni


15

reţimi nastoje da prikriju svaku

pojedinaĉnu neprijatnu informaciju i isto

tako da doteraju svaku informaciju koja je

znaĉajna za sliku o reţimu..Potpuno

zatvoren sistem, predstavlja hipertrofiju

prakse današnjih autoritarnih reţima.

Njihove vodje nastoje da ućutkaju sve

neprijatne informacije i da spreĉe kontakt s

idejama koje nisu u skladu sa vladajućom

doktrinom.

Bojanović prefiks autoritan stavlja ispred

konkretnih pojmova: VLAST, VODJA i

VLADE .One su kroz ĉitavu svoju istoriju

su bile ANTINTELEKTUALNE - protiv

kritiĉkih intelektualaca. One ili aktiviraju

postojeći potencijal straha ili izazivaju strah

nezavisno od liĉnih predispozicija. Koriste

strah radi oĉuvanja raţima. Autoritarne

vlade najĉešće postepeno osvajaju

društveni prostor. Ali veliki broj ljudi nije

spreman na otpor ĉak kada on nuţno ne nosi

rizik. Psivnost i drţanje po strani doprinosi

razvoju tiranije koju sprovodi autoritarna

vlada, ili autoritarni rukovodilac... Autoritaran BIROKRATA, kao šef, nastoji

da isproba mnoštvo naĉina da motiviše,

zapravo da ubedi radnika da poveća

efikasnost, ali nikako ne uspeva da se nose

sa radom na granici prihvatljivog – to je tihi

štrajk, onaj oblik otpora koji je teško

ugušiti. submisivnije osobe su u autoritarnoj

grupi osećaju sigurnije zbog toga što

autoritarni rukovodilac detaljno

programira njihove aktivnost i ĉesto se

ponaša prema njima zaštitniĉki, ukoliko

slede njegove instrukcije.

Bojanović smatra da je autoritarno

RUKOVODJENJE, neprimereno ljudskoj

prirodi. Proseĉan radnik iskazuje potrebu

za samoostvarenjem, za osmišljavanjem

rada i za kreativnošću, što su sve

simptomi autentiĉnog ponašanja.

MeĊutim, on navodi da, autoritarni

MANIPULATORI, smatraju da modelovan

i osiromašen pojedinac moţe biti efikasan

u procesu rada. Oni nastoje da kontrolišu

svaku informaciju, pa ĉak i svaki pokret i

svaku misao ĉlanova društva, verujući da je

to svakako put ka ovladavanju jedinkom.

Manipulatori veruju da promena pojedinih

delova liĉnosti vodi promeni celokupne

liĉnosti...Oni se drţe ĉvrsto svojih uverenja

i jedinku posmatraju kao polipa sa sa

hiljadu krakova, kao biće bez suštine.

Friziraju informacije da bi neprekidno

odrţavali ţeljenu sliku sistema. Oni

nastoje da svaka njihova informacija

bude prihvaćena. Oni ne raĉunaju sa

sposobnošću pojedinca da uporedjuje

informacije , ili da ih procenjuje sa

stanovišta opštih vrednosti.

Strah je svakako jedan od aduta

autoritarnih manipulatora. U potpuno

zatvorenom sistemu ljudi su zamorĉad

autoritarnih manipulatora i to zamorĉad koja

nema mogućnost izbora. Ideja sa potpuno

zatvorenim sistemom, izraţava sklonost

autoritarnih manipulatora ka nasilju nad

ljudskom prirodom. Svoju ulogu u

autoritarnim sistemima Bojanović daje

auotoritarnom UBEDJIVAĈU koji : nastoji

da u ljude usadi ljubav prema autoritarnom

sistemu , koji je destruktivan , jer ugroţava

osnovne uslove njegove egzistencije. Ipak

glavni nosioc autoritarnih, društava,

stistema, institucija su autoritarne

LIĈNOSTI , koje kao nosioce autoritarnog

reţima karakteriše : AGRESIVNOST I

DESTRUKTIVNOST ..

Agresivnost je bitna odlika primitivnih

liĉnosti. Logika sputavanja, vodi

nagomilavanju agresije. Iskutvo pokazuje

da onaj ko nije sposoban da razume i

prihvati mnoge ideje ne ostaje

ravnodušan već agresivan. Za njega je

nerazumevanje ideje dovoljan razlog za

napad na ideju. Autoritarane liĉnosti je

teško shvatiti ako ne uzmemo u obzir

njihovu teţnju da usmeravaju, kontrolišu i

utiĉu na ljude, kao i da modeluju ljudsku

prirodu..


16

Ove osobe gledaju na ljudsku prirodu kao

na amorfnu masu, jer je ona prijemĉiva na

uticaje i lako je sa njom manipulisati. One

su vodjene teţnjom da ograniĉe mogućnost

izraţavanja pojedinca, i moţda da ljudsku

materiju svedu na najmanju zajedniĉku

meru. Bojanović navodi da je autoritarni

PRINCIP , u osnovi društvene organizacije

većine društava, što znaĉi da manjina ima

presudnu moć u procesu odluĉivanja.

Poseban problem, odnosno podrška

autoritarnim sistemima su intelektualci sa

AUTORITARNOM STRUKTUROM

LIĈNOSTI koji nastoje da ograniĉe

mišljenja kao oblik ispoljavanja mnoštva

društvenih interesa. Dr. Bojanović smatra

da nosioci AUTORITARNOG REŢIMA,

kao Nosioci AUTORITARNIH ODNOSA,

nisu voljni da ĉina kompromise. Oni

problem rivalstva u materijalnom ili

duhovnom pogledu rešavaju ratom do

istrebljenja ili bar oteţavanjem

egzistencije onima ’’koji su na drugoj

strani’’.Jedina logika koja ih vodi jeste

logika odrţavanja vlastite premoći ili

premoći ’’poslodavca’’. Tu je i autoritarna SVEST , koja ne raĉuna

s integrativnim odlikama pojedinca. Ona

smatra se da ljudska liĉnost nema snaţna

integrativna svojstva , pa je zato podloţna

spoljašnjim utiscima. U autoritarnoj svesti

postoji ideja da strah moţe da uĉini da

poĉnemo da verujemo u ono u šta inaĉe

ne bismo verovali i da strah igra

odredjenu ulogu u oblikovanju jedinki.

Strah izaziva konformistiĉko ponašanje

kod mnogih ljudi. U autoritarnoj svesti

prisutna je pretpostavka da u potpuno

zatvorenom društvu, u kome su potisnuti svi

drugaĉiji naĉini ţivljenja i mišljenja , je

lakše zadobiti lojalnost gradjana i isto

tako modelovati ljudsku prirodu. ( prva

peticija , fenomen ’’Sneško Belić’’). Strah

je realan jer sistem redovno kaţnjava one

koji napuštaju njegove osnovne premise.

Bojanović smatra da je autoritarna

KLIMA, povezana sa nizom neurotskih

simptoma, kao što su strah, anksioznost,

osećanje krivice, agresivnost . Autoritaran

klima je patološki fenomen.

Ona svodi uslove ljudske egzistencije na

minimalni nivo, gajeći umesto razvojnih

potreba, rivalitet medju ĉlanovima društva,

aktivirajući agresiju i neprijateljstvo, i

izazivajući odbrambene reakcije, ukljuĉujući

agresiju, radi zaštite osnovnih uslova

egzistencije. Regresivnost autoritarne klime

ogleda se u svodjenju izraţavanja

pojedinaca na najmanji nivo, u zastrašivanju

i obeshrabrivanju kao i manipulisanju

egzistencijalnim potrebama pojedinaca tako

da je on neprekidno zastrašen i zabrinut.

Psiholog Bojanović smatra da autoritarnu

DRUŠTVENU KLIMU definiše; potpuna

dominacija odredjenog gledišta, što znaĉi i

netrpeljiv odnos prema svim drugim

gledištima. Proganjanje neistomišljenika u

njoj, ima svrhu oĉuvanja ideološkog

monopola vladajuće elite i njihovog

monoplola. U svemu tome preovlaĊuju

autoritarni ODNOSI, u kojima u nekim

okolnostima ljudi masovno tolerišu i

prihvataju autoritrne odnose. Koliko je ljudi

spremno da se odupre autoritarnim

odnosima na radu , na primer banalnom

sluĉaju maltretiranja pojedinaca od

strane šefa ( mobing ) ?

Nuţno moramo odgovoriti da je na to

spremna manjina. Većina je pasivna jer

je upalešena da ne ugrozi svoj poloţaj. Ali

malo je oponenata autoritarnim

rukovodiocima. Autotoratim odnosima su

sklone osobe koje su interiorizovale

principe ( poštovanje autoriteta, hijerarhija

u ljudskim odnosima i drugo). Većina ljudi

prihvata ili toleriše autorotarne odnose

samo u odredjenim uslovima i to redovno

onda kada postoji pritisak, kada

neprihvatanje autoritarnih odnosa dovodi u

pitanje njihove egzistencijalne potrebe.


17

Većina ljudi nije sklona autoritarnim

odnosima. Jer da je sklona ne bi bili potrebni

teror, prisila, manipulacija,demagogija,

indokrinacija. Oni koji ne prihvataju

autoritarne odnose nastoje zapravo, da

poboljšaju ţivotni prostor za sve ĉlanove

društva.

U demistifikovanju autoritrnih sistema Rade

Bojanović navodi da autoritarni CENTRI, u

sve većoj meri nastoje da imaju kontrolu

nad ljudskim ponašanjem i ĉak mišljenjem. To je autoritarno JEZGRO, koje sprovodi

autoritarne PRESIJE, prihvatanje društvenog

oblikovanja ponašanja, posebno kontrole i

presije, nudi izvesu sigurnost, koja dolazi ,

pre svega otuda što u dobroj meri rešava

probleme egzistencije.

Autoritarna presija izaziva paranoidnu

reakciju kod izvesnih osoba. Logiĉni ishodi

presije su povlaĉenje jedinke iz društvenog

polja u vlastiti svet, patološki poremećaj i

autodestrukcija. AUTODESTRUKCIJA

se oĉekuje kod onih osoba koje ne trpe

presije na slobodno izraţavanje , posebno

kada one dostignu toliki nivo da je doveden

u pitanje njihov opstanak kao slobodnih

nezavisnih bića. Autodestrukcija je ĉin

nepristajanja na uslove koji ljudsku

egzistenciju degradiraju ispod podnošljivih

granica.

Segment slike Vase Dolovaĉkog: Arlecchin

Povećanje autoritarnog PRITISKA

nuţno ima za posledicu sve veće

udaljavanje pojedinca od sistema, znaĉi i

sve manju motivisanost da se angaţuje za

sistem. Pritisak na izraţavanje liĉnog

mišljenja i ukidanje mogućnosti da

pojedinac planira svoj ţivot predstavlja

udar na liĉni integritet. POBUNA moţe

biti ishod dugotrajne presije.

Bojanović spominje autoritarnog

EGZEKUTORA , koji nije ništa drugo nego

naš MOBER koji, ima straviĉnu dozu

narcizma, jer on ţeli priznanje i prihvatanje

ĉak i od svoje ţrtve. Narcizam je izvor

netrpeljivosti. Narcistiĉke liĉnosti nisu

prevladale ono infantilno uverenje da su

centar sveta, onaj infantilni egoizam kome

je svojstveno verovanje da je ĉitav svet

njihov suparnik. Samo one moraju uspeti,

druge ne smeju, jer uspeh drugih kao da

ograniĉava mogućnost njihovog vlasitog

uspeha. Narcistiĉka osoba ţeli za sebe sva

priznanja , a ako bi ih još neko dobio, to bi

ugrozilo njeno intimno verovanje da je ona

jedina svetlost. Zato ona više ulaţe napora

u obezvredjivanju drugih stvaralaca i

njihovih ideja nego u svoje delo. Uspeh

drugih ona doţivljava bolno i zato sve ĉini

kako bi ga obezvredila i umanjila.

Ĉitajući ovu zanimljivu knjigu dolazimo do

izrazite korelacije izmeĊu MOBER-

zlostavljaĉa i ANTIDEMOKRATSKE

LIĈNOSI. Nju odlikuje REPRESIVAN

ODNOS prema onim ljudima ĉija se

mišljenja razlikuju od njenih , koja se ne

uklapaju u jednostavne misaone šeme

antidemokrata. Ona ţeli da OGRANIĈI,

OSUDI, KAŢNJAVA neistomišljenike.

Antidemokrata ĉitav ţivot organizuje oko

nekoliko ĉvrstih princima i klone se svega

onoga što bi moglo da predje njihove okvire.

Antidemokrata AGRESIVNO reaguje

na slobodno ispoljavanje razliĉitih

gledište.


18

BORBA MIŠLJENJA je pretnja njegovoj

sigurnosti, demokratske slobode realno

ugroţavaju psihološku stabilnost

antidemokrata. Borba mišljenja uvek nosi

mogućnost izmene društvenih odnosa,

znaĉi i pozicije onih koji imaju povlašten

poloţaj u društvu. ENERGETSKO JEZGRO

NETRPELJIVOSTI sada je u sukobu

interesa , što je najĉešći razlog za surov

odnos prema neistomišljenicima.

BUNT

Dr. Bojanović smatra da: „ Posebo u

autoritarnoj društvenoj sredini nezavisne

liĉnosti mogu biti usamljene, izbegavane

odbaĉne od drugih ljudi. Takav odnos

prema njima znak je duboke klime društva.

On su i pored nodobravanja sredine;

usamljene, zrele, integrisane liĉnosti. Njihov

bunt i nepristajanje ne dolazi što su ,

mogućno, neuravnoteţene, već zato što ne

pristaju na intelektualnu smrt. One se ne

mire sa stanjem letargije i moţda se

svesno svojim buntom svesno izlaţu

unštenju ili progonu.

One svojim buntom na dramatiĉan naĉin

iskazuju svoje nepristajanje na laganu smrt,

koja već traje oko njih, i na promenu svog

identiteta, a osnovna vrednost kod liĉnosti

koje se mire je preţivljavanje. Bunt, naravno

nije sredstvo za oĉuvanje vlastitog identiteta,

već i ukazivanje na pravac delovanja, na

promenu, jedino pravo rešenje.

( Bojanović;1990; str; 32)

NETRPELJIVOST I REPRESIJA

„ Netrpeljivost, prema ispoljavanju razliĉitih

mišljenja i uverenja redovno se javlja kod

destruktivnih osoba – kod onih osoba koje

karakteriše teţnja da povrede ili unište druge

ljude. Napad na razliĉita mišljenja jeste

napad na bogatsvo ţivota.

U REPRESIVNIM DRUŠTVIMA

ĈESTO SE PRIMENJUJE PRAKSA

BOJKOTOVANJA NEISTOMIŠLJENIKA.

Proganjanje neistomišljenika iz javnog

ţivota iskorenjuje njegov uticaj u društvu.

Prestavlja izraz destruktivne teţnje, kao

nastojanje da se izazove intelektualna

smrt nesitomišljenika.

PRIMITIVNE LIĈNOSTI

„ Primitivne i siromašna liĉnosti takoĊe

odlikuje sklonost da se obrušavaju na

ispoljavanje raznolikih gledišta i odobravaju

represivan stav prema njima....Agresivnost

je uostalom, bitna odlika primitivnih

liĉnosti. Logika sputavanja, potiskivanja,

vodi nagomilavanju agresije. Ali agresivnost

postoji i kod onih primitivnih liĉnosti koje

nisu formirane logikom potiskivanja-

iskustvo nam pokazuje da onaj ko nije

sposoban da prihvati mnoge ideje, ne ostaje

prema njima ravnodušan već agresivan. (

Bojanović;1990; str; 40-41)

Vinova loza u s. Leliću kod Valjeva, Srbija


19

RIBARI LJUDSKIH DUŠA ; 1990;

Đura Šušnjić; Beograd; IDEJE, tvrd

povez

’’Autoritarna liĉnost je ona liĉnost koja

ima potrebu za hijerahijom autoriteta, u

kojoj će i ona imati ne samo sebi

nadredjene , već i podredjene . tj. u kojoj će

ona ispoljavati neku vrstu moći u odnosu na

druge. Ona oboţava komandu i

komandovanje. Ona se plaši moći ali i ţudi

za njom. ONA OSEĆA POTREBU DA

BUDE VODJENA, ALI I SILNU ŢELJU

DA VODI , DA KONTROLIŠE DRUGE,

DA USMERAVA NJIHOVU SUDBINU,

DA IH PRINUDI NA ODREDJENO

PONAŠANJE. Što je autoritarnija liĉnost ,

to je verovatnije da će ona nastojati da se

prikljuĉi ne onoj grupi za koju smatra da se

njena norma, vrednost i ideologija slaţu sa

liĉnim oĉekivanjima, već pre svega grupi

koja je moćna ( ili moćnim pojedincima) ili

ima izgleda da postane moćna. Nemajući

snage u sebi , oni se nalaze u snaţnoj

grupi. Autoritarne liĉnosti nemaju

poverenje u sebe i, baš zato ’’padaju

pod’’ uticaj drugih; oni ne traţe smisao

svog ţivota , već ga preuzimju od drugih i

tako ţive njihov a ne svoj ţivot. Ona

radije ide za tudjim reĉima nego za svojim

mislima.Oni se brzo naviknu da misle

tudjim glavama , kao što bi se navikli da

koraĉaju tudjim nogama. (Šušnjić; 1990;

72. )

Djuro Šušnjić u svojoj knjizi navodi da : „

Društvenu stvarnost ( obiĉno ) ne definišu

oni koji je najbolje poznaju, već oni koji

njome vladaju. Da bi se odrţali na vlasiti

moćnicima nisu potrebne iskljuĉivo istinite

ideje, već ideologije, u kojima se postojeći

red stvari pravda, usavršava i ozakonjuje. U

isto vreme strogo se kontroliše pojava

novih ideja i ideologija i spreĉava im se

put da se pojave u javnost. One ideje i

ideologije, koje ne mogu da prodru kroz

ĉitavu mreţu institucija dravne ( društvene )

cenzure, ostaju nepoznate onima kojima su

najpotrebnije – mladim naraštajima .“ (

Šušnjić; 1990; 35. ) Šušnjić pravi razliku

izmeĊu dve istine: „ Treba praviti razliku

izmeĊu nauĉno prihvatljive istine i socijalno

psihološki prihvatljive istine. Istinitost ideje

nije neophodan uslov da bi se ideja širila i

prihvatila. Kognitivna interpretacija ideje

razulikuje se od funkcionalne i

instrumentalne interpretacije“. ( isto ; 1990;

36) .

„ Ribari ljudskih duša svesni su još jedne

fine razlike ( ili je samo naslućuju no u

svakom sluĉaju je koriste): razlika izmeĊu

istine i smisla. Jedan iskaz ( ili sitem iskaza)

ima smisla bez obzira da li je nauĉno istinit

ili neistinit. Laţ nije istina, ali laţ ima

smisla, jer da ga nema, ljudi se ne bi sluţili

laţima...Bajka nije istinita, ali bajka ima

smisla. Istinit iskaz mora imati smisla dok

smislen iskaz ne mora biti istinit. (isto ;

1990; 37) . „ Od trenutka kada moćna grupa

dokida svaku mogućnost postojanja

istinskog javnog mnenja, zamenjujući ga

ideologijom koja interese te moćne grupe

prikazuje i nameće kao istinu. Poĉinje

vladavina interesa nad istinom. Kad interesi

viĉu, ideje se ne mogu ĉuti“. – veli Šušnjić.

ANTIDEMOKRATSKA LIĈNOST

Dok je demokratska liĉnost tolernatna,

antidemokratsku liĉnost odlikuje represivan

odnos porema ljudima ĉija se mišljenja

razlikuju od njenih, koja se uklapa u

jednostavne misaone šeme antidemokrate...

Ona ţeli da ograniĉi, osudi i kaţnjava

neistomišljenike. Slobodno izraţavanje

razliĉitih mišljenja suprostavlja se strogo

definisanom, skuĉenom svetu

antidemokrate. Ona agresivno reaguje na

slobodno ispoljavanje razliĉitih gledišta.

Borba mišljenja je pretanja njegovoj

sigurnosti: demokratske slobode realno

ugroţavaju psihološku stabilnost

antidemokrate, jer nuţno vode uoĉavanju


20

njihovog ţivotnog stila sa mnogima drugima

stilovima. Borba mišljenja uvek nosi

mogućnost izmene društvenih odnosa,

znaĉi i pozicije onih antidemokrata koji

imaju povlašćen poloţaj u društvu. Energetsko jezgro netrpeljivosti sada je u

sukobu interesa, što je najĉešći razlog za

surov odnos prema nistomišljenicima-

smatra filozor dr Đuro Šušnjić.

Profesor Esad Ćimić, govoreći o poltronstvu

kaţe: “ U atmosferi koja raĊa nekritiĉke

konformiste, stvara se tip ljudi koji pobeĊuje

neizvesnost preko zajedniĉke odgovornosti (

bezliĉno “ Mi”), dok svaki uspeh obiĉno

prikazuje kao vlastitu odgovornost “Ja”.

AUTORITARNOST

( lat. Auctoritas – ugled)

podredjivanje ideji autoriteta ili autoritetu

neke osobe. Najĉešće oznaĉavaju sistem

jake drţavne vlasti, po pravilu u rukama

jedne liĉnosti ili manje grupe ljudi.

Autoritarna liĉnost je orjentisana na

poslušnost u institucionalnoj hijerarhiji

prema ’’gore’’ i beskrupuloznosti prema

’’dole’’. Bezrezervno se potĉinjava

autoritetu, vodji, instituciji vlasti, a

ispoljava zastrašujuću agresivnost prema

protivniku i suparniku. Netrpeljiva je

prema drugaĉijem mišljenjima, nesigurna

u nedefinisanim situacijama, sklona

sistemu dogmatskog mišljenja ’’crno- belo

Radikalnom pragmatizmu podredjuje sve

moralne kriterijume. Takve liĉnosti lako

postaju predmet insitucionalne

manipulacije i pogodan su instrument

nasilja u totalitarnim sistemima i ratnim

situacijama.Milo Bošković , ’’Kriminološki

leksikon ’’, str. 28, 1999 g. Novi Sad .

IZDIZANJE IZNAD SVEGA

/ EGOIZAM – ALTRUIZAM /

/ PRVI DAN /

Egoista : naredbodavno :’’ Dodji u moju

kancelariju . ’’

Altruista dolazi i ćuti, i ĉeka šta će se desiti.

Egoista poĉinje sa širokom priĉom, kako je

stigao dopis iz ministarstva, i da je ceo dan

razmišljla kako da ga uradi. Usplahireno

pokazuje dopis bez potpisa, list papira, na

kome stoji desetak reĉenica, upustva o

izveštaju koga treba uraditi i poslati

Glavnom u Upravu...Ţali se kako je kasno

dobila .....


21

Altruista : ’’Ovde je bitno razdvojiti ,

kateorizaciju od rekategorizacije ’’.

Egoista , umilnim glasom:’’Pa hajde

razdvoji, evo ti kompjuter sedi za njega’’.

Altruista seda za kompjuter: ’’ Ovde je

bitno razdvojiti dve vrste klijenata, onih koji

su izašli iz prijemnog, kategorisani od ovih

koji su rekategorisani u veću potkategoriju’’.

Egoista: ’’ A opšti podaci o klijenitima ,

imam ovu tabelu koju treba iskoristiti’’.

Altruista ; ’’ Treba uraditi tabelu u Vordu,

za opšte podatke, ali primeniti i tabelu iz

evidencionog lista, jer je tabela arhaistična , ovde piše od kuda je došao ’’.

Egoizam : ’’ Nema veze ’’ i zavodniĉki

skida naoĉare.

Egoista : ’’ Ima večeras dobra pozorišna

predstava, hoćeš da ideš?’’, i poziva Dom

kulture., i nabavlja karte.

Altruista : ’’ Hoću , ali pod uslovom da ne

sedimo zajedno.’’ Egoista : ’’ Dobro ja ću otići i razdvojiću

karte’’. Altruista.:’’Posle tabele o opštim podacima,

treba da ide mišljenje stručnog tima , i

odluka upravnika o programu postupanja,

ali sam zaboravio kako se radi tabela ’’

Egoista: ’’Ti svi već uradio tebelu , ali si

kod ovog klijenta napravio grešku jer nije

motiv zadovoljenje seksualnih potreba vać

i koristoljublje.“ Altruista : „Bitno je prepoznati glavni

motiv, ja mislim da je zadovoljenje glavni

motiv , a koristoljublje, nije, za razliku od

njegovog saučesnika“..

Egoista :’’ Pa ti si stavio da su imali

ravnopravnu ulogu u krivičnom delu.’’

Altruista :’’ Jesam, ali ovaj njegov

saučesnik je bio glavni u svemu tome ,

vidiš kako sada pričas sa pozicije moći.“ Egoista :’’ Znala sam da ćeš to da kaţeš’’.

Zvoni telefon: Egoista podiţe slušalicu:’’Tu

sam sa Ţ. On mi pomaţe, ne mogu doći.’’ Altruista : ’’Ko je to bio?’.

Egoista : ’’ Zemenik upravnika ’’

Altuizam, gleda na sat, već je kraj vremena,

u odlasku : ’’Ovaj dokument snimi, pod

kojim ćeš imenom ..’’

Egoista : . D. J.

Egoista: ostaje , : ’’Zvaću te večeras za

karte u pozorištu ’’

Altruista, šalje poruku:, mobilnim

telefonom :

’’I danas sam dokazao da sam dorastao

rasčlanjavanju svakog uputa koje stiţe iz

Uprave. Ali koju vajdu imam od svega

toga.?’’

Medijator: ’’Vreme će pokazati. Moţda

budeš organizator ?’’

Altruista:’’ Bolje – savetnik za specijalna

pitanja’’.

/ DRUGI DAN /

Egoista, zove telefonom : ’’ Nisi dolazio

danas kod mene, da vidiš kako sam ovo

uradila’’. ?

Altruista : ’’Nisam imao vremena radio

sam izveštaje , za dva klijenta.’’

Egoista : ’’Dodji sada .’’

Altruista: ’’Ne mogu da prekidam razgvor

sa klijentom, malopre sam ga započeo .’’ Egoista : ’’Da ti pročitam neka mišljenja.,

J. Mi pomaţe da kuca. Ispalo je 30

strana.’’

Altruista : ’’To je dobro, doći ću sutra.’’

Egoista : ’’Sutra će doći i kompijuterista.

da pomogne. ’’

/ TREĆI DAN /

Egoista.: ’’Evo došao je Ţ.ovo je ispalo

tideset strana’’. Altruista. : ’’Ovde treba staviti fus notu i

navesti koj je sve bio na sastanku za

rekategorizaciju’’ Egoista. :’’ Evo sedite ovde ja ima raporte

da rešavam ’’

Altrusta. ’’ Da li mogu ove tabele da se

sabiju, pastanu na jednu stranu ’’.


22

Egoista. : ’’ Na početak treba staviti znak

za memorandum , i ima jedan propratni akt

kod J’’.

Altuista: ’’ Treba staviti i viktimološki

aspekt’’ Egoista : ’’Gde’?.

Altruista.: ’’U tabelu opštih podataka’’.

Egoista : Ţrtva je maloletno lice ..

Altruista :’’ Treba da stoji : Ţrtva je

maloletno lice muškog pola . ’’

Ulazi inspektor u kancelariju :

Egoista : ’’ Vidi kako sam ovo uradila za

ministarstvo !’’ obraća se Ţ. I A. , kada će

biti gotovo, treba što pre da pošaljem ,

faaksom, a u ponedeljak ću poštom.

Egoista u prolazu :’’ Zamenik upravnika

je našao jednu grešku, nije veća , već viša

potkategorija. ’’

EPILOG :

’’Evo kako sam uradila ovaj izveštaj na

sedamnaest strana, koga sam Ja

potpisala.!’’ Ispod imena i prezimena

upravnika, nije bilo potpisa ZA. Umesto

bilo kakve zahvalnosti usledio je prekor

egoiste, upućen altruisi :’’Imaš puno

prijemno’’. Što ja imam ?, upita altruista.

EGOIZAM

’’ Egoizam se u današnjem

vremenu ispostavio kao jedan od najaĉih

oruţija u borbi za sopstvenu promociju ,

bogaćenje, uspeh i društveno priznanje.

Gomilanje ogromene unutrašnje energije

koja se ispoljava kao strast. Medjutim, ono

što sledi u sluĉaju uspeha ili neuspeha na

kraju je isto : razarujeće nezadovoljstvo.

Savremenog egoistu lako je

prepoznati . Njega karaterišu ne samo

odsustvo svakog poštovanja i zanimanja za

ljude oko sebe, nego i gubitak zanimanja za

svoje najbliţe, porodicu i dom, ukoliko takvi

u njegovom ţivotu uopšte postoje (

ili : ukoliko još postoje ).

Beskupruloznost i slepa snaga koju

savremeni egoista ulaţe u borbi sa onima

koje smatra konkurentima za najvišu

poziciju u društvu nisu ništa manje od

postupka Edipa, prvoklasnog egoiste iz

antiĉkog vremena. Takodje, ništa manje od

baspoštednosti kojom se praĉovek branio od

divljih zveri. U stvari egoista ima upravo

takvo osećanje : svi oko njega su zveri pa

onda ima pravo na sva sredstva u ostvarenju

svojih interesa. ..Danаs je na sceni

ogorĉena borba egoista za uspeh i za vrh

društva. ..

Hipertrofisani egoizam moţe da se

postmatra i kao jedna vrsta mentalne

bolesti. E. From smatra da je cilj ţivota ’’

izdizanje iz ideje sopstvene grandioznosti i

prihvatanje kako je svako od nas ovde

najvaţniji u univerzumu i istovremeno

nimalo vaţniji od muve ili vlati trave’’.

Kada budemo u stanju da prihvatimo

i usvojimo da su rad i kritiĉko i nepristasno

ocenjivanje rada ( iskljuĉivo rada) – a ne

sopstveni grabeţ i nekritiĉna ambicija –

jedine stepenice penjanja i silaţenja

lstvicama društvenog poloţaja , samnjiće se

i tenzije putnika prema zvezdama i bićemo

na putu formiranja zdravog društva i srećnih

ljudi -kaţe Goran Milašinović za’’Politiku

Starinska ograda isprepletana prućem.


23

K O J O T - sinopsis za dramu.

Lica:

OsuĊenik : Pera Petrović “ Kojot”

OsuĊenikova majka : Mašinka Trgovĉević

Zatvorski vaspitaĉ : Ţarko Rajković

Deţurni milicioner

Inspektor Zoran

Istraţni sudija

Sudija – glavni

Straţar- Nadzornik I

Straţar- obiĉan II

Upravnik zatvora

Zapovednik straţe

Naĉelnica sluţbe za tretman

Zatvorski psiholog Jasminka

OsuĊenik – glavni

OsuĊenik – marginalni

OsuĊenik – pobratim

Duhovnik zatvorske crkve- monah manastira

Scena I :

Kontramiting u Beogradu na Terazijama

kojeg su organizovali pobornici ratne

politike S.M. I koji su tog dana autobusima

došli iz unutrašnjosti. Mnogi su ih gaĊali sa

balkona. Na drugoj strani su bili šetaĉi koji

su danima išli u kolonama centom

Beograda, udarali u šerpe , zviţdali u

pištaljke. Predvodnik kontramitinga je oniţa

ali koĉoperna ţena u bundi sa leskovaĉkim

naglaskom, koja se dere, viĉe parole: Bolje

rat.. Neka nas bombarduju. … Jaĉi smo od

NATO… Pojavljuje se ĉovek u

ţelezniĉarskoj uniformi sa pištoljem koji

ţeli da puca na demonstrante..

Scena II : ( dokumentarac)

S.M. najpre proteruje Albance s Kosova.

Posle par dana slede sankcije: 23. Marta

Bomardovanje NATO snaga na našu zemlju,

koje traje par meseci. Avioni kreću sa

aeorodroma Aviano u Italiji uglavnom

precizno , gaĊaju. Ima ţrtava- dece….

Scena III:

Oniţi mladić, starosti 20 god. U veĉernjim

satima Sa crvenim kaĉketom i spit-fajer

jaknom, parkira automatik ispred jednog

kafića u kojem ima puno ljudi. On ulazi u

kafić sa slušalicama na ušima od vokmena,

na koji sluša numeru T.N.T od AC /DC . U

desnoj ruci mu je bomba. Niko ne obraća

paţnju na njega. Ispred šanka ispušta bombu

, prethodno skinuvši osiguraĉ na njoj. Izlazi

mirno iz kafića, seda na motorĉić –

automatik. Nakon par metara, ĉuje se jaka

eksplozija, vriska, zvuk slomljenog stakla.

Ubrzo zatim se ĉuju sirene od hitne pomoći

… Dolazi milicija.


24

Scena IV:

Mladić sa motorom i kaĉketom stiţe na

ţelezniĉku stanicu. Uskaĉe u prvi teretni voz

koji prevozi ugalj. Leţe na njega sa

raširenim rukama i gleda prema nebu na

kojem su zvezde. U glavi mu je ĉudan

osećaj. Ima utisak da je napravio nešto

strašno, da su u kafiću svi izginuli. Nije

zadovoljan. Vrišti i plaĉe pa se smeje …

Scena V:

Pojavljuje se na prvoj trafici . U prvim

jutarnjim novinama ĉita vesti iz svog grada.

Velika tragedija u kojoj je neki mladić bacio

bombu. Nema ţrtava. Ima povreĊenih ,

priĉinjena je velika materijalana šteta. Za

mladićem se, još uvek, intenzivno traga…

Pretpostavlja se da je krenuo prema

Beogradu gde se krije kod tetke…

Scena VI :

Petar Petrović odlazi u prvu stanicu

Milijcije i prijavljuje se deţurnom

milicioneru. Daje izjavu inspektoru. Ovaj ga

prosleĊuje istraţnom sudiji koji mu odmah

odreĊuje pritvor. Prilikom privoĊenja u

Okruţni zatvor daje podatke o sebi.

Scena VII:

SuĊenje: Sudija ĉita presudu kojom ga

osuĊuje na kaznu zatvora od OSAM godina,

za pokušaj ubistva više ljudi i nedozvoljeno

posedovanje oruţija. Majka u bundi, skaĉe;

poĉinje da plaĉe, vrišti. Sudija je opominje.

OsuĊeni se drţi mirno. Oseća se kao junak

jer je već izašao na prvim stupcima svih

dnevnih listova. Svi pišu i priĉaju o njenu.

Do juĉe niko ga nije primećivao. Ni one

noći kada je ušao u kafić. Bio je ljut što ga

nisu pozvali na druţenje. Pre toga je pao sa

motora…

Scena VIII :

Sa maricom ga dovode u maloletniĉki zatvor

na izdrţavanje kazne. Predaju ga deţurnom

nadzorniku. Pregled. Skidanje do gola.

Odlazak na lekarski. Ulazak u Prijemno

odeljenje tzv. Karantin. Dobija zatvorsku

dolamicu. U malom prstoru Desetak

osuĊenika. Dosta njih je iz Beograda,

poznaje po glasu: - Tebra šo si došooo?, pita

ga jedan istetovirani. Pera ćuti. Oseti šamar.

Upada straţar. Pita ima li problema. Pera

opet ćuti. Kada je straţar izašao Pera dobi

aplauz od svih: -Bravo Tebra!

Scena IX:

Ulazi u kancelariju kod vaspitaĉa Ţarka i

upoznaje se sa njim. Vaspitaĉ mu objašnjava

gde je došao, u koju grupu ide. Da dobija

školsku radionicu za obuku. Kaţe mu da

mora izdţati prvih mesec dana, adaptacije.

Pita ga da li nekog poznaje. Pera ćuti.

Vaspitaĉ poziva redara – osuĊenika koji ga

vodi na grupu.

Scena X.

Redar mu odreĊuje krevet gde će da spava.

Krevet je slomljen i nalazi se u prvoj sobi

gde je dosta osuĊenika, roma. Imaš cigaru-

pita ga prvi. Pera daje. Vode ga glavnom

koji ima najbolju sobu, gde je sam. On leţi

na krevetu, podigao je noge sa skupim

AIR Max patikama, na kasetu, I govori mu:

- Mi smo glavni. Za sve se pitamo.

Vaspitaĉa ovde niko ne jebe. Ideš kod njega

kada ti mi kaţemo. Mnogi rade za nas.

Preko njih sve završavamo. Ako ne budeš

slušao izbacujemo te. Moraš odmah da


25

naruĉiš što veći paket. Jesi li razumeo,

pita…

Scena XII.

Pera dobija veliki paket. Sraţar ga pregleda.

Uzima sebi jedno paklo cigareta, bez pitanja.

Pera nosi paket na grupu. Spušta ga na

krevet. Nije se ni okrenuo svi su skoĉili na

paket, razgrabili ga . Za pet minuta

kartonska kutija, u kojo je bilo svega i

svaĉega; mesnih narezaka, ĉajne, cigaretata,

keksa, ostala je prazna. Posle toga dolazi

osuĊenik , daje mu punu kesu prljavih gaća,

ĉarapa.- Do večeras da opereš. Ako ne

budeš prao, imaš da dobijš batine svako

veče. Udara mu šamar.

Scena XIII.

Pera sutradan dolazi kod vaspitaĉa Ţarka da

mu se poţali da ne moţe više na grupi jer ga

svi maltretiraju. Vaspitaĉ kaţe da je za

bezbednost zaduţena straţa, ali ako njima

prijavi biće proglašen za cinkaroša. Poziva

zatvorskog doktora, pomaţe Peri da se

smesti u stacionar, jedno vreme da se

odmori I naspava. Pera ćuti i odlazi. ..

Scena XIV.

Boravi u zatvorskom stacionaru, u kojem se

nalazi desetak osuĊenika, koji su svi

ugroţeni ili imaju neki problem. Jedan je

imao problem sa metlom. Drugi je voĊen u

specijalnu zatvorsku bolnicu deset puta. Ali

su svi raspoloţeni. Piju kafu.

Scena XV.

Posle tri godine Pera prvi put izlazi van

zatvora. Vaspitaĉ organizovano vodi

osuĊenike u manastir. Tamo ih lepo

doĉekuje monah Jovan koji je duhovnik u

novoj zatvorskoj crkvici, za koju je

pripremio relikvije, od ĉoje. Pera ih sveĉano

nosi na rukama. Pazi da mu ne ispadnu, sa

grupom se vraćaju u zatvor.

Scena XVI.

Dolazak Parine majke u posetu, radnim

danom. Predlaţe da izgradi posebnu zgradu

u koju bi se nalazili samo ugroţeni

osuĊenici. Poklanja zatvorskoj crkvi ikonu

sa likom Sveti Georgije ubiva aţdaju. Priĉa

Peri oko stana. Kaţe mu da mora da menja

vrata, jer hoće da ga otmu. Pera se nervira,

to je moj stan-kaţe.

Scena XVII.

Pera na predlog vaspitaĉa Ţarka, uspeva da

od Upravnika zatvora dobije dozvolu,

garanciju da moţe da izaĊe sam u grad sa

još jednim osuĊenikom. Ţarko vaspitaĉ

upozorava Peru da ne prave probleme . Ako

ih napravi da neće više izlaziti.

Scena XVIII.

Pera sa još jednim osuĊenikom izlazi u grad

sa taksijem. Imaju pet sati vremena. Ţele sve

da vide, probaju. Odlaze prvo na bazen.

Uzimaju po jedno pivo. U gradu sreću grupu

osuĊenika .Sedaju u kafanu , sa njima piju

pivo. Taksista ih ĉeka sa otvorenim vratima .

Pera se vraća na vreme u alkoholisanom

stanju a drugi osuĊenik ţeli da prebaci neku

kutiju preko ograde. Dok ga je ĉekao vreme

je prošlo. Ispalo je da je zakasnio. Izgubio je

tretman kao i pravo da više izlazi u grad do

kraja kazne…


26

Scena XIX.

Zapovednik ĉeka vaspitaĉa Ţarka na

prozoru svoje kancelariju i saopštava mu da

je Pera pijan zakasnio iz grada, i da je

izgubio tretman. Više neće izlaziti u

grad...Pera je zbog kašnjenja dobio sedan

dana samice gde je odmah sproveden- kaţe

zapovednik, sa velikim brkovima i sjanim

epoletama, koje dominiraju na uniformi.

Scena XX.

Pera piše molbeni raport upravniku da mu se

odobri vokmen sa slušalicama . Vaspitaĉ

ĉita presudu u kojoj nalazi, da je Pera

poĉinio kriviĉno delo sa slušalicama na

ušima. Odobrava mu se kasetofon kojeg

Pera dobija od majke.

***

Istovremeno se odrţava sastanak

vaspitaĉa. Većina smatra da ne postoje

ugroţeni osuĊeni i da oni glume

ugroţenost. Jedino vaspitaĉ Ţarko pominje

marginalce kojima treba pomoćo. Navodi i

sudbinu novog osuĊenog Petra koga

maltretiraju.

Scena XXI.

Pera u novinama nalazi vest da mu je brat,

po majci preminu. Piše da je reĉ o

dugogodišnjem narkomanu, korisniku

heroina, koji se predozirao. U to vreme je

vaspiataĉ Ţarko na godišnjem odmoru. Pera

traţi da ide bratu na grob. Kaţu mu da

saĉeka vaspitaĉa i da se dogovori sa njim

da ga vodi bratu na grob....

Scena XXIII.

Po dolasku sa odmora u kancelariju

vaspitaĉa Ţarka, dolazi osuĊeni Patar sa

teškim informacijama. Najpre da mu je

preminuo brat po majci. A potom saopštava

još teţu vest: da je sestra, po majci, skoĉila

pod voz i ostala bez obe noge. Pera i

vaspitaĉ sede sami u kancelariji. Svi

sluţbenici beţe od njih...U meĊuvremenu

telefonom se vaspitaĉu javlja i Perina majka

koja plaĉe...

Scena XXIV.

Pera u meĊuvremenu u pratnji straţe odlazi

bratu na grob da poloţi cveće. Sa njim ide i

vaspitaĉ Ţarko,i ako nije morao da ide. Ipak

je ţeleo da se naĊe blizu njega.

Scena XXV.

Vaspitaĉ poziva ustanovu u kojoj se nalazi

Perina sestra, posle višemeseĉnog leĉenja u

bolnici. Razgovara sa psihologom od koje

dobija informaciju da je nedavno Petrova

majka ušla tokom noći u ustanovu i izvela

ćerku na kolicima. O svemu su obavestili

policiju. Predpostavljaju da je Mašinka

odvela svoju ćerku , svojoj kući da bi od

Centra za socijalni rad ostvarila meseĉna

primanja, na ime tuĊe nege i pomoći.

Vaspitaĉ saznaje da je i majka bila u

Toponici - pacijent...

Scena XXVI.

Majka u crnini dolazi u posetu sinu. U

kancelariji vaspitaĉa, donosi ĉokoladu. I

saopštava Petru da mora da menja vrata na

njegovom stanu, kojeg hoće neko da mu

otme. Petra svaki put priĉa oko njegovog

stana, kojeg je nasledio od pokojnog oca,

uvek uzruju. Vaspitaĉ ima utisak da

Mašinka sve to namerno radi. Preko jedne


27

razglednice saznaje da ona ima i vikendicu

na moru.

Scena XXVII.

Vaspitaĉ Ţarko na izmaku snage i svih

mogućih strategija da pomogne Petru, odlazi

sa njim kod zatvorskog psihologa, koja

smirenim glasom poĉinje razgovor. Petar

ponavlja ĉitavu priĉu, o porodiĉnoj tragediji

i traţi tretman da ide kući. Vaspitaĉ se

nervira jer shvata da Petar preko sestrine

tragedije ţeli pogodnosti. Upada u vatru i

kaţe mu , da je kod nekog drugog vaspitaĉ

da bi se obesio...

Scena XXVIII.

Petar u kancelariji upravnika stoji i

razgovara sa njim u prisustvu naĉelnika

sluţbe za tretman. Tebi treba pomoć

neuropsihijatra, kaţe mu upravnik. Ja

mislim da to treba i mom vaspitaĉu.

Naĉelnica sluţbe, inaĉe šefica vaspitaĉu se

kikoće na to...Upravnik ljutito završava

razovor sa Petrom i podseća ga da se napio u

gradu. Podeća ga da ima pravo da ga pošalje

u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beograd.

Ispred zatvorske crkve stoji monah koji od

Petra dobija ikonu Sveti Georgije ubiva

aţdaju, koju je Petrova majka donela na

poseti i dala na poklon zavodu.

Scena XXIX.

Pera organizuje štrajk glaĊu sa jednim

drugim osuĊenikom, traţeći da ga vaspitaĉ

izvede u manastir. U svemu tome vaspitaĉ

Ţarko upada u depresiju i shvata da je

godinama imao posla i pokušavao da

pomogne nekome koji ima nadimak Kojot.

Scena XXX.

Petar izlazi iz zatvora. Svoj kasetofon

poklanja drugom vaspitaĉu. Ne odlazi da se

pozdravi sa vaspitaĉem Ţarkom, koji u

meĊuvremenu dobija papir da je protiv njega

pokrenut disciplinski postupak. Kao razlog

se navodi što je u izveštaju napravio slovnu

grešku. Njega naĉelnica tereti za teţi

disciplinski prestup.

Scena XXXI.

Vaspitaĉ Ţarko se sam brani sam pred

disciplisnkom komisijom, Koja se sastoji od

dva pravnika i još jednog ĉlana i sekretarice,

koja vodi zapisnik. Vaspitaĉ pokušava da

objasni da se dešava i ljudima koji pišu

knjige da naprave greške. Disciplinskoj

komisiji kao dokaz pokazuje papirić na

kome su ispravljene greške.

Scena XXXII.

Vaspitaĉ Ţarko dobija rešenje o

disciplinskoj kazni po kojoj je kaţnjen 20 %

od plate za jedan mesec. Pravnica mu kaţe

da ako se ne bude ţalio u ministarstvo da će

mu pomoći da mu kazna ide na tri ĉetiri rate

do Nove godine. On pristaje..

Scena XXXIII.

Po dolasku na posao po Novoj godini

vaspitaĉ dobija poziv za odlazak na ciljani

pregled.Sve mu se kolege smeju. Viĉu da je

lud . Lupaju mu na prozor kancelarije i plaze

se. Pozivaju ga telefonom i rokću u

slušalicu. Ceo zatvor se smeje vaspitaĉu....

....ZAVESA


28

Milan Rakić :

Dolap

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,

stoji kao spomen iz prastarih dana.

Njegovu sam škripu kao dete ĉuo.

Stara gruba sprava davno mi je znana.

Jedan mali vranac okreće ga tromo,

malaksao davno od teškoga truda.

Vuĉe bedno kljuse, sipljivo i romo,

biĉ ga bije, ular steţe, ţulji ruda.

Vranĉe, ti si bio pun snage i volje,

i dolap si stari okretao ţivo.

Tešila te nada da će biti bolje;

mlad i snaţan, ti si slatke snove sniv'o.

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,

iznemoglo telo, malaksale moći;

poznao si ţivot i nevolje prave,

i julijske ţege i studene noći.

O, kako te ţalim! - gle, suze me guše, -

oliĉena sudbo svih ţivota redom,

tebe, braću ljude, i sve ţive duše,

jednake pred opštom neminovnom bedom.

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

Tu kraj tvojih nogu ţuboreći teĉe.

Ali biĉ fijukne... Napred, nemoj stati,

dok ne padne najzad spasonosno veĉe.

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;

svuda oko tebe buja trava gusta,

i mirise njene ćuv donosi vreo.

Ali biĉ fijukne. Zbogom, nado pusta!

Ti si, kao i ja, od mladosti rane

osetio opštu sudbu što nas gazi,

i gladan i ţedan provodio dane

sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

Ti si, kao i ja, na julijskoj ţezi,

dok ţubori voda kraj tebe u viru,

sanjao o sreći, nagradi, i nezi,

sanjao o dobrom, zasluţenom miru.

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,

ostaviti bedu, nesreću i zlobu,

i udarce biĉa steĉene u znoju,

i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

Pusti snovi! Napred, vranĉe, nemoj stati,

ne miriši travu, ne osećaj vir;

nagradu za trude nebo će ti dati:

mraĉnu, dobru raku, i veĉiti mir!


29

Spomenik proti Mateji Nenadoviću u

Valjevu, autor Mile Jevtić, akad. vajar.

Vuk i ovca

Čini mi se vekovima Vuk sa ovcom nešto ima Kad je vidi kako pase Vuk naprosto ne zna za se Ovca kad mu vidi oči Ni da bekne ni da skoči Ovca ne sme da se brani Vuk se njenim strahom hrani Ne razumem te odnose Ni zašto se ne podnose.

Ljubivoje Ršumović

Mile Stanković

Dobrovoljno moranje

Nadrljo sam ti od malih nogu

I dok ne sviknem ima da patim

Dok to dokuĉim pola ne mogu

Pola ne merem jošte da shvatim

Šagar sam jadan jada nanizo

Zidove tresko ĉvornatom glavom

Pete rogatom i šutom lizo

U ogledalu pljuvo se s pravom

Dok mi se sveće bez vatre gase

Muĉki me njuška sudbina pseća

Ko telac ili popino prase

Nem pojma da je to vajna sreća.

Ma i kad sklješten trpiš ko niko

Stisni bre petlju sebe nadvisi

Šta š drugo nego to što si sviko

Za sve si i za ni za šta nisi

Regnu li budţe koliko smo glupi

tupave misli sokakom šoraša

Ošajbuĉi te ţivot po ćupi

I ondak oš neš moš ne moš moraš.

Štagar- štaga, koliko

Šoraš – priĉaš

Ošajbuĉi – udari

Ćupa – glava

Iz zbirke pesama :

„ Himna za svaki dan“; 1980; Slovo

ljubve - Narodna knjiga; Beograd.


30

DR. Esad Ćimić: “DOGMA I

SLOBODA”;1985. Knjiţevne novine; Bg.

U navedenoj knjizi objavljen je integralni

interviju, kojeg je profesor Ćimić dao

povodom njegove ĉuvene knjige “Politika

kao sudbina”, u kojoj je kao ţtva birokratske

“ igre ljudima” sopstveno iskustvo posmatra

oĉima sociologa…

O GRANICI BOLA

“Sigurno je da se manje više iole vrednija

dela raĊaju u grĉu , u muci, ali je isto tako

taĉno da postoji i neka psihosomatska

granica kada smo naprosto, biološki i

socijalno spreĉeni da bilo šta kaţemo. Kada

bol postane grobar stvaralaštva. Posle mog

odstranjivanja sa fakulteta, kada sam uzalud

traţio posao, i još godinu dana kasnije ja

nisam bio u stanju da zapamtim ni redak

nekog ozbiljnog teksta. “ ( Ćimić; 1985; 208

) .

DOGMA I ISTINA

“Intimna ţelja svakog intelektualca znaĉi

priznati mu autonomiju, priznati mu

individualni put traţenja, intelektualnu

samosvojnost i neovisnost. Neki, meĊutim,

misle drugaĉije i hteli bi da je istina jedna

jedina i njihova. Na mom primeru se

pokazalo, svi oni ljudi koji u nauci nisu

ništa, ili su vrlo malo obećavali, hvatali su se

obema rukama za svetu Dogmu. Jer dogma

im je bila psihološki oslonac za vlastiti

neuspeh, a istovremeno intelektualni

instrument za suzbijanje uspeha i

kreativnosti drugih. (Ćimić; 1985; 2009)

“ SLUĈAJ”

“Dogma je pribeţište za ljude siromašne

duhom. On ( ona ) se štite od ozbiljnih

zahteva ţivota i društva i svoju proseĉnost

iznosi na nivo koji bi posluţio kao obrazac,

kao pardigma. Prema tome svaki “sluĉaj” je

prilika da se otkloni paţnja ljudi od vlastite

intelektualne nemoći. I svaki sluĉaj je prilika

vise da se takav pojedinac – dogmata

potvrdi ideološki, da bi imao manje potrebe

da se potvrĊuje nauĉno. ( Ćimić; 1985; 210)

NOVE IDEJE

“ u BIROKRATIZOVANOM DRUŠTVU

JE TOLIKA STREPNJA OD NOVIH

IDEJA. Nove ideje prisiljavaju na misaoni

napor, jer se ne mogu primenjivati ranije

šeme i obrasci; oni zahtevaju traganje i

veĉiti nemir. Zato se birokratizovani ljudi

slepi sledbenici moćnika, toliko plaše novih

ideja. Oni, šta vise formiraju i zakone tako

što zabranjuju uznemiravanje graĊana. (

Ćimić; 1985; 2011)


31

“KONTROLA”

“ Nepatvoreni birokrata najteţe podnosi

neizvesnost. On sve zna unapred. I onaj ko

unosi sumnju u to šta će biti – on treba da

bude uklonjen. Zbog toga, dogmatska svest

hoće da od društva napravi jedan zatvoreni

zološki rezervat u kome je moguće

kontrolisati sve pokrete, planirati sve, ne

samo u materijalnoj nego i u duhovnoj

oblasti. I zato se jedna birokratska svest

uvek buni protiv principa koji su umni. “ (

Ćimić; 1985; 212).

HODAJUĆA PRETANJA

“ Ako mataforu “hodati uspravno”

prevedeno kao “misliti” ili imati svoj stav,

onda je pojedinac koji misli jedna pretnja,

jedna hodajuća dinamiĉna pretnja. Birokrata

ne zna šta bi sa njima, jer se svaki put naĊe

na nekom drugom mestu. Pokretljiv je kao

da je u njega ušao Ċavo.” Ćimić je tada

rekao : “ kad bih mogao da napišem knjigu o

današnjoj birokratiji u našem društvu, dao

bih joj naslov : “ BUĐENJE VAMPIRA”. (

Ćimić; 1985; 213).

POŢELJNI SOCIJALNI KARAKTERI:

“On je pomalo postao mitska liĉnost; liĉnost

od koje sa strahom zaziru mnogi. U svakom

sluĉaju radi se o ĉoveku koji : se neprekidno

prilagoĊavao nepredvidivoj politiĉkoj

situaciji da bi u njoj, uvek , iznudio boljitk

za sebe za vlastito unapreĊenje..” Ćimić

spominje dobro oprobani staljinistiĉki

metod, koji se primenjuje u obraĉunu sa „

neprilagoĊenim. „ Nije dovoljno poraziti

ĉoveka- protivnika , treba ga naterati da se

ponizi. Uniziti ĉoveka moralno da bi ga

doveli u pitanje intelektualno i društveno“.

ŢRTVA

„ Strašno je što ponekad stradaju upravo oni

pojedinci koji su rekli istinu i dali ispravnu

ocenu. A još je strašnije što oni koji ih

osuĊuju znaju da su oni u pravu: „ KRIV SI

ŠO SI GOVORIO ISTINU“. Kod nas se ne

retko prećutno rehabilituju ideje a ne i

njihovi tvorci. Ideje prisvajaju oni koji su ih

kritikovali, a njihovi tvorci ostaju i dalje u

rezervatu sumnjivih.“ (Ćimić; 1985; 2021).

POLTRON JE BICIKLISTA

Kolega psiholog koji je desetak godina

proveo u Americi, me srĉano ubeĊivao da

tamo kod njih “poltron “ ima pozitivno

znaĉenje. To što se neko bori da bude blizak

šefu, nije ništa loše, kaţe moj kolega. Ipak,

poltron po profesoru Ćimiću , ima vise

sinonima. On istovremeno znaĉi : podrešaš,

ĉankolizac, takojević... Tako da sa te strane


32

ubeĊivanje psihologa nisu argumentovana.

Za dr. Esada Ćimića : “ Poltron je negativan

konformista- on je ĉovek u minusu.

Društvena situacija traţi poltrone više nego

ona njih. Ako neko ima potrona i sam je

poltron. Ako poltrona treba ţaliti, onoga

kome je poltron potreban treba osuĊivati.

(Ćimić; 1985; 2019).

TIPOVI POLTRONA

Postoji tip poltrona koji po svom habitusu

traţi poštovanje hijerarhije. To je ĉovek koji

je od malih nogu modeliran kao podanik.

Već u porodici se stvara jedna psihologija

koja pogouje poltroneriji. Tu se razvija

naklonost prema autoritarnoj liĉnostima (

uniformi ) posredstvom kojih se leĉe

familijarni kompleksi. ( borba za ĉin).

Deca se u poĉetku tome opiru, prave ekcese,

kvare raĉune roditeljima, ali se kasnije

“opamećuju” , jer uviĊaju da bez toga nema

vertikalnog napredovanja. Socio- kulturni

oblici poltronstva prilagoĊavaju se

odreĊenoj socijalnoj strukturi , postoje

društva u kojima svi hoće da budu poslini.

PORTRET POLTRONA

Kod poltrona se nije obavilo najĉešće ili se

tek što se obavilo a opet se izgubilo

formiranje subjektiviteta: prometejski

elment je zakrţljao ili nije ni isplivao na

površinu..

a. Poltron ima veoma rafiniran osećaj

za hijerahiju, klanski primitivni

mentalitet, izraţen svojinski nagon.

Izvorni poltron prigrli real – politiku

kao svoje ishodištte, jer uzima

politiĉke struture kave jesu nastojeći

da im se maksimalno dodvori. On(a)

naglo i neumitno postaje sirovina

koju neka neumitna sila mesi ,

plastĉno oblikuje po njenoj meri -

potrebi. Za njega je vlast piramida

skamenjena I puna pretnje. On ţivi u

njenom podnoţiju a sve zapovesti

prima na kolenima duha….

b. Poltron je lišen poverenja u

angaţovanost na društvenom planu. I

ako stvara visoku sliku o svom

zvanju i znanju, on je spreman da

ţrtvuje i struku, da pogazi etiku

vlastitog poziva. Ĉim mu izmakne

mehanizam odbrane na nivou

profesije, poltroon je izloţen svim

oblicima nasrtaja, dospeva u

bezazlenu situaciju, budući da je

njegova primarna grupa neće da

uzme u zaštitu. Svojom zaslugom,

poltron, je izborio onespokojavajući

tretman, jer se ne moţe povući na

unapred pripremljene poloţaje. Nije

lako biti poltron. On je ustvari

nesretna liĉnost. Njega štite oni

kojisu na vlasti, ali pri svakoj

promeni njihovog tretmana ljudi se

najpre iţivljavaju na lakejima, a onda

na gazdama. Poltroni stvaraju krug u

krugu, bedem oko politiĉara,

kultivišu dvojansku psihologiju:

pltroni najĉešće i najsigurnije truju

odnose. ( Ćimić; 1985; 192-193)

c. Poltron je sistematski izdajica,

izdavši vlastite ideale on je uvek

rešen , gotov da ide za jaĉim.

Zanimajući se za pozicije moći a ne

za ljude sa svojim vrlinama i

manama oni uvek spremaju

odstupnicu. Obiĉno diskretno

pomaţu onome ko se domogne


33

pozicije u središtu društvene moći ali

ga , u pravilu, otvoreno napadaju

kada pada, kada iznuĊeno napušta tu

poziciju. Poltron, štaviše u tome

preteruje, pa ga nove gazed manje

cene jer ubrzo uviĊaju da se on sluţi

njihovim slabostima a ne njihovim

dobrim strnama. Reciprocitet:

nesiguran moćnik traţi poltrona koji

mu je zaštita, ima nasušnu potrebu za

ĉovekom koji pristaje na

anonimnost, koji se odriĉe vlastitog

autorstva. ( Ćimić; 1985;193)

d. Ponašanje poltrona u društvu nije

usmereno ka savladavanju prepreka

nego ka stalnom udvaranju njihovim

tvorcima. Poltron nije ni graditelj ni

rušitelj. On se jednostavno

prilagoĊava onome što je izgraĊeno

ili srušeno. On je ustvari telepata:

sav svoj intelekt angaţuje oko toga

da nasluti šta o neĉem misle

pretpostavljeni.

e. Poltron je ĉesto integrant I providni

denucijator. Prijavljivanjem drugih

on ustvari okajava svoju grešnu

pomisao. On ĉak nema ni ugodne

ĉasove odmora. Stoga u privatnom

ţivotu nije u stanju da iskaţe bilo

kavu autentiĉnu ljubav. Poltroni su

najĉešće razoĉarani i samim sobom,

od njih ništa ne treba oĉekivati.

f. Za poltrona je karakteristiĉan

“biciklizam “, on je stalno pognut

spram onih iznad, a nemilosrdno i

sistematski satire, one ispod. Ţelja za

autoritetom kod njega ili nje se

isprepliće sa ţeljom da se postigne

poslušnost, da se potĉinjeni

pripitome- grubo ili sistemom

prefinjene manipulacije, što zavisi od

strukture liĉnosti.

ŠTA POGODUJE POLTRONSTVU?

Poltrona stvara opšta nesigurnost.

Ljudi pristaju na prividnu dopunu.

Ĉovek teţi da bude moćan, on

potencijalno nosi potrebu da bude

priznat. Poltron sije iluziju o

drugom, koje opojno deliju. Drugi

mu to izdašno uzvraća, ali bez

iluzija. Poltron ţrtvuje trenutne

interese da bi se domogao bitnijih. A

roditelji poltrona su socijalni, a ne

biološki. Socijalni mutljag treba

uništiti na izvoru, a ne u

individualnim manifestacijama koje

otkrivaju korišćenje neljudskih

mogućnosti socijalne situacije.

NAŠE DRUŠTVO U KOJEM NE

POSTOJE NI GRAĐANSKE

NORME ZNAĈI RAJ ZA

POLTRONSTVO. Kao dotatni uslov

pogoduje NEGATIVNA

SELEKCIJA KADROVA. Samo

zatvoreni hijerarhijski sistemi

pogoduju poltronstvu. Zato je

potrebno prisiljavati graĊanina da se

dostajanstveno ponaša. ( Ćimić;

1985; 196)

BILTEN SVITAC JE OTVOREN ZA

SARADNJU. TEKSTOVE MOŢETE

SLATI NA ADRESU :

[email protected].

mailto:[email protected]


34

Documents

svitac septembar - konacno