Akcioni plan konacno

АКЦИОНИ ПЛАНЗА СПРОВОЂЕЊЕ ХИТНИХ МЕРА У ЦИЉУ СУЗБИЈАЊА КОРУПЦИЈЕ У ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - предлог

Увод

Образовни систем Србије дели се на следеће сегменте и то:1) предшколско образовање и васпитање,2) основно образовање и васпитање,3) средње образовање и васпитање и4) високо образовање.

Национални савети и комисија који се баве квалитетом образовног система Србије јесу: Национални просветни савет (који покрива предшколско, основно и средње образовање), Национални савет за високо образовање (који покрива високо образовање: академске и струковне студије), Национални савет за науку и технолошки развој (који, између осталог, покрива докторске студије) и Комисија за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа (која се бави акредитацијом и провером квалитета

универзитета, факултета и високих школа).

Заводи и центри који се баве унапређењем образовања (до високог) јесу:- Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и- Завод за унапређивање образовања и васпитања:

• Центар за развој програма и уџбеника• Центар за стручно образовање и образовањеодраслих• Центар за професионални развој запослених у образовању.

Поред набројаних, постоје и: студентски парламенти, форуми гимназија и стручних школа, савети родитеља и ђачки парламенти.

Закони којима се регулише образовни систем Србије (без науке и технолошког развоја) јесу:а) Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, број 72/2009, 52/2011 и 55/2013),б) Закон о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС“, број 18/2010),в) Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“, број 55/2013),г) Закон о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС“, број 55/2013) и Закон о средњој школи („Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 24/96, 23/02, 25/02 – исправка, 62/03 – др. закон, 64/03 – др. закон, 101/05 – др. закон и 72/09),д) Закон о образовању одраслих („Службени гласник РС“, број 55/2013),ђ) Закон о уџбеницима и другим наставним средствима ("Службени гласник РС", број 72/2009), е) Закон о високом образовању („Службени гласник РС“, бр. 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010 и 93/2012 и 2013) и

1 Акциони план за спровођење хитних мера у циљу сузбијања корупције у образовном систему Републике Србије - предлог

ж) Закон о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС“, број: 18/2010 и 55/13).Стратегије и закључак који се тичу образовног система Србије: Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године („Службени гласник РС“, број 107/2012), Стратегија развоја стручног образовања у Републици Србији („Службени гласник РС“, број 1/2007), Стратегија образовања одраслих у Републици Србији („Службени гласник РС“, број 1/2007) и Закључак о усвајању Акционог плана за спровођење Стратегије развоја стручног образовања у Републици Србији, за период 2009 -

2015. година („Службени гласник РС“, број 21/2009).

Према оквирним показатељима у Србији постоји*: 1873 предшколских установа 3578 редовних основних школа 249 специјалних основних школа 16 основних школа за образовање одраслих 548 средњих школа (средње стручне и уметничке, гимназије) 65 високих школа струковних студија 3 високе школе академских студија 16 универзитета 105 факултета.

* Према подацима Центра за образовне политике.

Документа која су коришћена као полазна тачка за састављање Акционог плана:

Transparency International’s објавио је Глобални извештај о корупцији у образовању у 2013. години1. Истраживањем интегритета образовног система Србије и јачањем капацитета у борбу против корупције у образовању најозбиљније се

бавила Организација за европску безбедност и сарадњу ОЕЦД2. Агенција за борбу против корупције бавила се питањима корупције у процесу издавања уџбеника3 као и процесом признавања страних

високошколских исправа предвиђених у Нацрту Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању4. Заштитник грађана бавио се анализом рада Националног савета за високо образовање и Комисије за акредитацију и проверу квалитета

високошколских установа (тела овог савета) у процесу акредитације високошколских установа и утицајем поштовања рокова на правичност, објективност и начело законитости акредитације5.

Заједнички закључак који и јесте полазна основа креирања Акционог плана:Неоходан је системски приступ у борби против корупције у образовном систему Србије.

1 http://www.transparency.org/whatwedo/pub/global_corruption_report_education2 http://www.herdata.org/public/911218qe_RS.pdf3 http://www.acas.rs/images/stories/Misljenje_o_proceni_rizika_korupcije_u_Nacrtu_zakona_o_udzbenicima_i_drugim_nastavnim_sredstvima.pdf


http://www.e-glasnik.rs/SlGlasnikPortal/pages/Package.xhtml

http://www.acas.rs/images/stories/Misljenje_o_proceni_rizika_korupcije_u_Nacrtu_zakona_o_udzbenicima_i_drugim_nastavnim_sredstvima.pdf

http://www.herdata.org/public/911218qe_RS.pdf

http://www.transparency.org/whatwedo/pub/global_corruption_report_education




4 http://www.acas.rs/images/stories/Nacrt_zakona_o_visokom_obrazovanju_fin.pdf5 http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/2012-02-07-14-03-33/2137-2012-02-06-12-04-30

ПРЕДШКОЛСКО, ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

Идентификација проблема Активност Ресурс РокНЕПОСТОЈАЊЕ ЕДУКАЦИЈЕ О ПРОБЛЕМИМА КОРУПЦИЈЕ:

Данас у Србији, на нижим нивоима образовања, не постоји антикорупцијска култура која се развија кроз континуирану едукацију ученика и њихове адекватне припреме за проблеме корупције и урушавања система посредством исте. Одсуством едукације младих по питањима корупције млади постају „хендикепирани” на питања какве друштвене последице, а на крају и последице по сваког појединца, може да проузрукује корупција. Одсуством ране осуде корупције млади људи кроз живот, када се буду сусретали са различитим проблемима, прихватају корупцију као основну норму друштвеног понашања.

Министарство, у сарадњи са Националним просветним саветом, Агенцијом за борбу против корупције, Саветом за борбу против корупције, УНДП-ом, ОЕБС-ом, организацијом Транспарентност Србија, Бироом за друштвена истраживања, Београдском отвореном школом, Отвореним парламентом, Антикорупцијском студентском мрежом и осталим релевантним организацијама, треба у наставне програме да инкорпорира теме везане за питања корупције и раном едукацијом младих на опасности које произилазе употребом корупције као друштвено неприхватиљивом нормом понашања.

Искористити постојеће ресурсе

Одмах

ПЛАН ИНТЕГРИТЕТА:

Образовне установе не посвећују довољну, или не посвећују никакву пажњу изради и имплементацији планова интегритета, који би требало да буду основни унутрашњи механизам спречавања корупције. Одуством превентивних мера и унутрашње контроле отварају се могућности за вршење злоупотреба у образовним установама.

Обавезати образовне установе да у унапред дефинисаном року (не дужем од 30 дана) сачине планове интегритета, усвоје их на својим органима и учине их доступним на својим официјелним сајтовима.

Контролу спровођења вршило би министарство са државним органима задуженим за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције у Србији, а самоевалуацију спроводиле би саме установе и те извештаје учинила би доступним јавности.


30 дана

ЈАВНОСТ У РАДУ:

Упркос светским трендовима, велики број образовних установа нема официјелне сајтове, где би све информације биле стављене на увид јавности и тиме биле подложне критици и контроли јавности.Овај недостатак одлично погодује злоупотребама, јер недостатак информација, по дефиницији, крије коруптивне радње и могућност спровођења незаконитих радњи – по систему: све док

Образовне установе добиле би обавезу да у року од 30 дана израде и ажурирају постојеће сајтове, чији би домени били постављени на официјелном сајту министарства и тако били доступни за јавни увид.

Овим би се испоштовале и одредбе Закона о слободном приступу информацијама и рад образовних установа био би подложан контроли јавности.


30 дана


http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/2012-02-07-14-03-33/2137-2012-02-06-12-04-30

http://www.acas.rs/images/stories/Nacrt_zakona_o_visokom_obrazovanju_fin.pdf

немају информације, неће ни знати да ли радимо незаконито. Контролу ових мера вршио би Тим у сарадњи са школским управама.

ЗАПОШЉАВАЊЕ:

Проблем запошљавања на образовним установама присутан је у значајној мери и запошљавање представља основни вид корупције на образовним установама. На овај проблем указивали су синдикати просвете и овај проблем никада није озбиљно разматран у самом министарству. Уједно, због широких дискреционих овлашћења директора установа та овлашћења веома често бивају злоупотребљена и без адекватне пред-процедуре и расписивања јавног конкурса запошљавају се лица која су се бавила коруптивним активностима и тиме подстрекивала руководства установа на правно сумњив пријем у радни однос. Оваквим радњама млади и квалитетни кадрови бивају скрајнути и тиме се образовни систем урушава запошљавањем неквалитетног и морално посрнулог наставног кадра, који даље свој неквалитет и неморал преносе на младе људе које им систем, уз пуно поверење, даје на васпитање и образовање. Иста ситуација бива и приликом запошљавања ненаставног особља, чиме се нелојалном конкуренцијом и својеврсним монополом у радни однос примају само кандидати блиски директорима или утицајним појединцима политичких партија које у том тренутку врше власт.

Министарство би имало обавезу да у року од 30 дана покрене процедуру за промену делова закона којима се регулише поступак запошљавања како би се одузела дискрециона овлашћења директорима установа за запошљавање кадрова по сопственом нахођењу.

У оквиру ових мера, директори установа обавезали би се да поднесу извештаје у пријем у радни однос у последњих 5 година, како би била извршена начелна контрола и како би се кроз институције система провериле сумње да ли је било незаконитог запошљавања.

Спровођење ових мера било би подржано подацима које евентуално поседују синдикати просвете и уз њихову подршку испитали би се сви сумњиви случајеви, о чему би јавност детаљно морала бити извештавана преко официјелног (или посебног) сајта министарства.

Такође, била би дефинисана стална обавеза директора установа да просветној инспекцији достављају извештаје о обављеним конкурсима у пријем у радни однос и о избору кандидата у стручним органима, како би мониторинг био сталан, у оквиру прицпипа: „Веруј, али проверавај”.

Уједно, била би извршена нормативна контрола интерних процедура за пријем у радни однос у образовним установама од стране министарства, како би се дискрециона овлашћења директора и нејасне процедуре ставиле ван снаге.

Непходно је едуковати директоре и секретаре о овим мерама, како би њихова одговорност била повећана.

Овим мерама грађанима би се дале јасне информације и тиме би се поверење грађана у образовни систем знатно повећало, што би значио додатни „ветар у леђа” за све остале мере.


30 дана


РЕНТИРАЊЕ ДРЖАВНОГ ПРОСТОРА:

Све је присутнији тренд рентирања државног простора који је стављен на управљање образовним установама, што је озбиљан полигон за злоупотребе и развој корупције. Одлуке о давању државног простора у закуп доносе се мимо законом прописане процедуре, односно без прикупљања понуда и избора најповољније, као и без сагласности Републичке дирекције за имовину Републике Србије која је једина надлежна да дозволи давање државног простора у закуп. Оваквим незаконитим понашањем долази до злоупотребе овлашћења и неконтролисаног прикупљања новчаних средстава, јер не постоје јасни докази да ли је сав приход од закупнине завршио на рачунима образовних установа, или на руке лицу које у том тренутку обавља функцију руководиоца. Такође, у средњим стручним школама евидентна је и злоупотреба простора и алата који се користи за практичну наставу. У овом простору, о трошку државе (простор, струја, вода, алат...) врше се приватни послови и захвати на деловима и машинским конструкцијама, који се даље наплаћују „на руке” и које у стопроцентном облику извршавају ученици по налогу предметног наставника, а он по усменом налогу руководиоца образовне установе.

Затражити податке од самих установа о томе која правна или физичка лица у овом тренутку користе државни простор, у ком обиму, за колики новац и како се тај новац уплаћује.

У оквиру ове активности, од установа затражити изводе о уплатама на рачуне установа (паралелно, податке контролисати преко Управе за трезор која води евиденцију о рачунима државних установа). У ову активност укључити Пореску управу, као и остале државне органе који се баве прањем новца.

Писмено упозорити образовне установе да је рентирање државног простора, без спровођења законом прописане процедуре, кривично дело и да ће због тога сви руководиоци и одговорна лица бити процесуирана.


Одмах

ПРИВАТНИ ЧАСОВИ:

Приватни часови један су од основних видова корупције у предуниверзитетском образовању и постоји добро разрађена мрежа: наставник 1 (који закључује негативну оцену) + ученик + наставник 2 (који спрема ученика и дели новац са наставником 1). Упркос чињеници да се припремање ученика, од стране наставника који предаје у истој школи коју и ученик похађа, третира као тежа повреда радне обавезе, на овај проблем се ћути и тако се он системски подржава и главну одговорност сносе директори због негативног облика колегијалности и линије мањег отпора.

Јасно ставити до знања директорима образовних установа да се ћутање о овом проблему, као и неадекватна истрага по пристиглим пријавама, сматра помагањем у незаконитој радњи са чиме постоји решеност да се стане на пут и где ће одговорни бити процесуирани.

Посредством средстава јавног информисања упознати јавност са законским одредбама у овом смислу и позвати све грађане који имају информације о овим радњама, као и савесне просветне раднике, родитеље и ученике да о овим случајевима известе министарство, које ће испитати наводе у сарадњи са тужилаштвом и полицијом.

На овај начин јасно се ставља до знања да систем не подржава приватне часове и да су они извор прикривенем, где сви који


Одмах


ћуте – учествују.

ПОЛАГАЊЕ ПОПРАВНИХ ИСПИТА:

Полагање поправних испита већ деценијама уназад изазива интересовање јавности и представља додатни приход несавесним просветним радницима који, у сарадњи са несавесним родитељима, ученицима и колегама, примају мито и тако ученицима омогућавају полагање испита у августовском испитном року без потребних знања и вештина.Како је и давање и примање мита кривично дело и како су одговорни и родитељ и ученик и наставник, успостваљена је разрађена интересна шема како се новац доставља наставнику и како ученик без адекватног знања полаже испит. Због ове чињенице откривање корупције приликом полагања поправних испита јесте теже, али није немогуће.

На самом полагању испита мора присуствовати просветни саветник из најближе школске управе (не из школске управе која је надлежна за територију где се испит полаже), који сачињава свој извештај и доставља га Тиму.

Само присуство просветног саветника онемогућиће незаконите радње на лицу места, а уколико оцени да је неопходно – може тражити од директора установе и промену испитне комисије и понављање поправног испита.

У оквиру ове мере јавно позвати савесне ученике, наставнике и родитеље да Тиму доставе информације о наставном особљу за које постоје индиције да су склони коруптивном понашању, како би се створила интерна база наставног и ненаставног особља са слабијим интегритетом у погледу антикорупције.


Одмах

ВАНРЕДНИ УЧЕНИЦИ:

Полагање испита у статусу ванредног ученика апсолутно је неконтролисан систем омогућавања стицања неопходних квалификација.Полагање испита у испитним роковима за ванредне ученике не изазива довољно интересовање ни запослених, ни јавности, јер се целокупан механизам уписа и полагања испита држи далеко очија јавности и то је систем којим управља неколико људи у образовним установама задужених за ову активност, а како је редовни процес наставе динамичан – за овај ванредни нема довољно „контрола” ни у установама, ни ван њих.Неадекватном контролом, или непостојањем исте, отвара се могућност озбиљних злоупотреба које за последицу имају формално издавање јавне исправе од стране образовне установе и укључивањем таквих „ученика” у друштвене и привредне токове, без суштинског испитивања знања. У највећој мери, незаконитим радњама приликом уписа ученика у статусу ванредног и полагања испита, омогућава се кандидату стицање формалних квалификација махом за рад у државним установама, органима и организацијама, као и формална могућност да такви кандидати уписују високошколске установе (најчешће факултете, јер је законски услов за упис на академске студије заправо претходно

Направити јасну базу података са подацима које образовне установе имају дозволу за упис ванредних ученика, односно за дошколовавање, како би било познато у којим установама може доћи по пада интегритета у погледу антикорупције.

Обавезати образовне установе да транспарентно објављују информације о активностима везаним за образовање у статусу ванредних ученика, како би мониторинг био омогућен и ван установе.

Министарству доставити информације о лицима која су у образовним установама задужена за спровођење уписа ванредних ученика.

Обавезати образовне установе да Просветну инспекцију благовремено обавештавају о терминима за полагање испита, како би се њихово спровођење контролисало и на лицу места. У случају уочених неправилности, испит треба поништити и омогућити поновно полагање испита.

Извршити посебну контролу издатих јавних исправа у случајевима који отварају сумњу у регуларност читавог поступка, а посебну пажњу обратити на образовне установе за


Одмах


стечено средње образовање у четворогодишњем трајању). којима влада велико интересовање.

НЕДОВОЉНА СУШТИНСКА УЛОГА УЧЕНИКА, РОДИТЕЉА И СТРУКОВНИХ УДРУЖЕЊА:

У образовним установама успостављени су Ђачки парламенти и Савети родитеља, који по свим показатељима и све већим проблемима, своју улогу обављају формално – али не и суштински. Главну улогу воде директори, наставна и одељенска већа, уз честу подршку школских одбора састављених од свих учесника у наставном процесу. Ова чињеница имплицира непостојање довољно разрађених унутрашњих механизама за контролу наставног процеса и тиме се ствара “уљуљканост” руководства и запослених, која даље проузрукује злоупотребе и отвара могућност корупције.

Ђачки парламенти и Савети родитеља у свим образовним установама биће обавезани да састављају периодичне извештаје о активностима које спроводе у самоевалуацији и питањима која су разматрана на седницама.

Ови извештаји морали би бити обајвљивани на официјелним сајтовима образовних установа и тиме би се сви учесници у наставном процесу додатно подстакли да своје учешће из формалног преведу у суштинско и тиме значајно утичу на сва питања која су актуелна на образовним установама.

Извештаји би били саставни део у процесу екстерне евалуације образовних установа, чиме би се иницирала и додатна одговорност за стање у образовним установама.


Одмах


ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ

Идентификација проблема Активност Ресурс РокНЕПОСТОЈАЊЕ ЕДУКАЦИЈЕ О ПРОБЛЕМИМА КОРУПЦИЈЕ:

Не постоји антикорупцијска култура која се развија кроз континуирану едукацију студената и запослених о штетности коруптивног деловања, са посебним освртом на куповину испита, диплома и стицању лажних референци у високообразовном систему. Корупција у високом образовању, може се рећи, представља претечу корупције, јер да би постојала корупција у свим осталим друштвеним областима: правосуђу, здравству, државном апарату..., мора се имати на уму да „тај неки” појединац има диплому правника, доктора итд.Због ове чињенице, едукација студената, наставног и ненаставног особља мора бити друштвено најозбиљнија мера у превенцији корупције.

Министарство, у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције, Саветом за борбу против корупције, УНДП-ом, ОЕБС-ом, организацијом Транспарентност Србија, Бироом за друштвена истраживања, Београдском отвореном школом, Отвореним парламентом, Антикорупцијском студентском мрежом и осталим релевантним организацијама, треба у наставне програме и/или модуле да инкорпорира теме везане за питања корупције и раном едукацијом младих на опасности које произилазе употребом корупције као нормом понашања.


Одмах

ПЛАН ИНТЕГРИТЕТА:

Високообразовне установе не посвећују довољну, или не посвећују никакву пажњу у изради и имплементацији планова интегритета, који би требало да буду основни унутрашњи механизам спречавања корупције. Одуством превентивних мера отварају се могућности за вршење злоупотреба у високообразовним установама.Такође, у самом министарству постоје сектори који имају превелику кумулацију моћи и неоходно је смањити моћ појединцима у самом министарству (пример: Сектор за високо образовање, инвестиције, ученички и студентски стандард и јавне набавке), како би борба против корупције имала шири смисао.

Обавезати високобразовне установе да, у унапред дефинисаном року (не дужем од 30 дана), сачине планове интегритета, усвоје их на својим органима и учине их доступним јавности на својим официјелним сајтовима.

Контролу спровођења вршило би министарство са државним органима задуженим за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције у Србији.

Реорганизовати секторе у самом министарству и смањити утицај појединаца који црпе кроз кумулацију надлежности у секторима које воде, што повећава могућност корупције.


30 дана

НЕДОВОЉАН БРОЈ ИНСПЕКТОРА:

У министарству постоји свега 7 инспектора за високо образовање за читаву Србију (без КиМ), што је недовољан капацитет за благовремено и ефикасно поступање по пријавама заинтересованих страна.Мали број инспектора и објективна немогућност контроле погодно је тле за злоупотребе на високошколским установама, јер запослени постају свесни да контрола једноставно није могућа.

Променити законски оквир како би свим расположивим инспекторима у Одељењу за инспекцијске послове у установама предшколског, основног, средњег и високог образовања и науке, био омогућен надзор и у установама високог образовања.


Одмах


http://www.mpn.gov.rs/o-ministarstvu/102-o-ministarstvu/unutrasnje-uredenje-ministarstva/102-sektor-za-visoko-obrazovanje-investicije-ucenicki-i-studentski-standard-i-javne-nabavke



ЗНАЧАЈАН БРОЈ ПРЕДМЕТА КОЈИ ИЗАЗИВАЈУ ПАЖЊУ ЈАВНОСТИ:

Одељење за инспекцијске послове у установама предшколског, основног, средњег и високог образовања и науке, не пружајући адекватне доказе на увид јавности, поједине предмете затвара без претходно изнетих свих расположивих чињеница, што иритира јавност и руши поверење јавности у праведност, непристрасност и објективност државних контролних механизама.Такође, пружа се јасан сигнал да су злоупотребе у образовном процесу некажњиве и самим тим дозвољене.

Јавно обелоданити сва акта настала у процесима управног и инспекцијског надзора у предметима који су били предмет интересовања јавности, како би се очувао интегритет у институције и самих лица која су била предмет контроле од стране инспекције.


Одмах

НЕАДЕКВАТНИ И КОМПЛИКОВАНИ МЕХАНИЗМИ ПОДНОШЕЊА ПРИТУЖБИ:

Организациона структура министарства компликована је за грађане и нису сигурни на који начин могу пријавити случајеве корупције и злоупотреба. Због тога јавност не верује решености министарства да се озбиљно ухвати у коштац са корупцијом и злоупотребама, јер нема адекватне спреге са јавношћу.

Отворити: посебну телефонску линију, посебну електронску пошту и искористити постојање друштвених мрежа како би заинтересована јавност могла да доставља информације о радњама за које сматрају да су незаконите.

Овим би се долазило до релевантних информација.


Одмах

РЕШЕНОСТ ДА СЕ СТАНЕ НА ПУТ ЗЛОУПОТРЕБАМА И КОРУПЦИЈИ:

Грађани перцепирају да је у образовном систему све дозвољено и да се министарство никада на одлучујући и конкретан начин није дистанцирало од незаконитих радњи и злоупотреба у образовном систему. Због овакве перцепције, грађани закључују да “немају коме да се жале“, јер се министарство никада није јавно ставило у функцију грађана и јасно се треба определити шта представља аутономију високошколских установа, у складу са Уставом и законом.

Покренути ПР кампању где ће преко медија, плаката и флајера академска јавност и грађани бити упознати са својим правима и обавезама, са могућностима указивања на злоупотребе у образовном систему, као и са активностима које се могу сматрати злоупотребом у образовном систему, у складу са Уставом и законом дефинисаном аутономијом.

На овај начин приближиће се рад министарства грађанима и успоставиће се поверење које данас не постоји у значајној мери.


Одмах

ОПРАВДАНА ПЕРЦЕПЦИЈА У ЈАВНОСТО ДА ЈЕ ВЕЛИКИ БРОЈ ВИСОКОШКОЛСКИХ ДИПЛОМА КУПЉЕНО:

Ово је проблем који годинама уназад потреса високообразовни систем Србије и јако је опасно ћутање министарства, академске и стручне јавности и не пружање могућности да се свака појединачна ствар реши на законит и ефикасан начин.Грађани немају поверења у високообразовни кадар, јер је јавна тајна да је велики број диплома заправо плод незаконитих радњи и тиме се додатно урушава високообразовни систем.

Формирати Посебну комисију у оквиру министарства, у којој би учествовали представници Тима, националних савета и инспекцијског одељења, чији би задатак био испитивање случајева сумњивих диплома, где би се седнице одржавале једном недељно и где би се на сајту министарства водила статистичка евиденција о примљеним и решеним пријавама, ток поступка који се спроводи у самом образовном систему и другим релевантним информацијама.


Одмах


КОРУПЦИЈА ПРИЛИКОМ ПОЛАГАЊА ИСПИТА:

Полагање испита постало је озбиљан проблем и то је кључни елемент где је корупција узела маха. На свакој високошколској установи постоје наставници код којих је значајно теже положити испит и самим тим несавесни студенти постају подстакнути на постојање система давања мита који би им олакшао полагање испита. У великом броју случајева овакво схватање стања ствари је оправдано. Администрације високошколских установа најчешће ништа не предузимају и управо ћутање даје додатни аргумент за коруптивне радње.

Позвати студенте и јавност да доставе податке министарству о сазнањима до којих су дошли, а тичу се наставника о којима постоји сумња да су корумпирани.

Ови подаци били би садржани у посебној интерној бази Тима, како би се пажња фокусирала на наставно и ненаставно особље чији је актикоруптивни интегритет међу студентима и заинтересованом јавношћу заправо мали.

Обавестити високошколске установе да је строго забрањено полагање усменог и/или писменог дела испита без макар 3 сведока чија би имена била уписана у образац који се тиче полагања испита (испитна комисија, студенти...).

Такође, треба заузети став да је усмено испитивање студената потенцијално опасан начин оцењивања, јер се тиме отвара могућност корупције и не постоје јасни и мерљиви критеријуми за оцењивање.

Овај сегмент је важан и како би процес решавања жалби студената био известан начин да се дође до објективне, а не субјективне оцене тренутног знања.

ВЕЛИКИ БРОЈ ДОКТОРСКИХ И МАГИСТАРСКИХ РАДОВА, КАО И НАУЧНИХ РАДОВА (неопходних за напредовање

у наставничким звањима) ПЛОД СУ ПЛАГИЈАТА И ФАЛСИФИКОВАЊА:

Ово је постао озбиљан проблем на који већ дуже време указује и академска и стручна јавност.

Већ су виђени случајеви да су докторски, магистарски и научни радови плод плагијата и фалсификовања, где је и научни допринос истих постао ирелевантна категорија о којој се не води рачуна са дужном пажњом.

Национални савет за високо образовање и Национални савет за науку и технолошки развој, у сарадњи са Конференцијом универзитета и Конференцијом академија струковних студија, на равноправном нивоу, а уз мониторинг Тима, морају проверавати све наводе о могућим злоупотребама везаних за докторске дисертације, магистарске и научне радове и о томе у најкраћем року извештавати јавност.

Уколико се ради о плагијату, комисијски констатовати да је рад плагиран и захтевати од високошколске установе који га је прихватио да исти огласи ништавим, а уколико се ради о сумњи у научни допринос – рад доставити матичном факултету на даљу оцену.


Одмах


Овај проблем доводи до незаконитог и неакадемског унапређења у виша наставничка звања, као и промоције у доктора и/или магистра наука особе која заправо не располаже потребним знањем и квалификацијама.

Незаконито и неакадемско напредовање у виша наставничка звања од студената, односно младих Србије, праве се „научни инвалиди”, јер наставу изводе нестручни кадрови (лажни професори).

Уједно, неопходно је проверити све наводе струковних удружења научника који су министарству већ достављали податке о наставницима за које се сумња да су плагирали своје радове.

Високошколске установе обавезати да дођу у посед специјалних софтвера за откривање плагираних радова и то би био обавезан услов приликом самовредновања и процеса акредитације.

У случајевима кршења закона, биле би подношене одговарајуће пријаве (злоупотреба службеног положаја, повреда моралних права аутора и интерпретатора, фалсификовање службене исправе идр).

Статистички подаци (примљене и решене пријаве, ток поступка) морају бити доступни јавности преко интернет сајта министарства.

ФИНАНСИЈЕ:

Финансије су озбиљан проблем високошколских установа и укупан обрт по једној установи на годишњем нивоу износи око милион евра (према подацима Управе за трезор МФИН).Финансије високошколских установа деле се на: редовно финансирање (новац који уплаћује министарство за плате запосленима и редовно одржавање) и сопствена средства (која се убирају од школарина, накнада које плаћају студенти и клијенти). Сопствена средства, у пракси, сматрају се личним средствима руководства, органа управљања и запослених и најчешће се троше на корективне коефицијенте (којима се зараде запослених вишеструко повећавају, супротно уредбама Владе), одржавање забава, презентације и у највећем проценту – свему ономе што није везано за наставу и наставни процес.Такође, непозната спецификација трошкова студија отвара могућност системског корумпирања лојалних запослених који имају право гласа у органима високошколских установа, чиме се обесмишљава принцип самовредновања, јер оцена системски “купљеног” запосленог не може бити објективна и непристрасна.

Министарство мора водити рачуна о трошењу новца на установама које спадају у његову надлежност.Формирати интерну ревизију на нивоу министарства, која ће на случајном узорку вршити контролу трошења новца на високошколским установама.Прикупљати податке о приходима и расходима (нпр. процентуална анализа расхода по ставкама које су у фокусу министарства). Успоставити тешњу сарадњу са Државном ревизорском институцијом, Одељењем буџетске инспекције Министарства финансија и Управом за трезор, како би се сумњиве трансакције идентификовале и санкционисале у складу са законом. Обавезати високошколске установе да до почетка академске године јавно обелодане спецификацију трошкова студија, као и спецификацију из које се могу видети апропријације које се финансирају новцем студената.


Одмах


АКРЕДИТАЦИЈА:

Заштитник грађана, у свом извештају из децембра 2011. године, оценио је да правни прописи који регулишу поступак акредитације, односно поступање Комисије за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа и Националног савета за високо образовање по поднетим захтевима за акредитацију, недовољно су јасни и детаљни, на уштрб начела законитости, те остављају простор за арбитрерност и правну несигурност при одлучивању о правима, обавезама и на закону заснованим интересима подносиоца захтева за акредитацију.Овакав став Заштитника грађана, који у највећој мери деле и високошколске установе, морао је бити окидач за хитно доношење нових мера, због очигледног присуства коруптивног понашања у процесу акредитације, у којем су у обрту милиони евра. Поступајући по наложеним мерама, Комисија је једино Националном савету поднела предлог за измене закона у делу који се тиче рокова за поступање по захтевима за акредитацију и то је недовољан корак у повећању интегритета учесника у процесу акредитације. Ово је недовољна реакција Комисије и стиче се утисак присутности револта због посебне аутономије коју има Комисија чак и у односу на Национални савет који исту формира. Подразумева се, аутономија је дефинисана чланом 6. Закона о високом образовању, која се најчешће тумачи по нахођењу интересних група у високообразовном систему.

Овим питањем 2012. године бавио се и Европски парламент на седници посвећеној Србији.

Такође, присутни су проблеми у финансирању Националног савета и Комисије (израженије у претходном периоду), чиме су чланови ових тела били револтирани чињеницом да не примају накнаде прописане законом и одлуком Народне скупштине, што је додатно повећало ризик на постојање корупције.

Рецезенти, које именује Комисија, непознати су јавности, међутим у пракси они су познати руководствима високошколских установа које оцењују, што изискује додатни опрез.

Извештаји рецезената непознати су и није могуће извршити

Појачати (сада скоро никакву) улогу ресорног одбора Народне скупштине, имајући у виду да чланове Националног савета за високо образовање бира Народна скупштина, на коначан предлог ресорног одбора.

Пореска управа, у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције и Тимом, унакрсно треба проверити имовину и приходе чланова Националног савета за високо образовање и Комисије за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа. Извршити анализу повећања личних прихода чланова Националног савета и Комисије за време обављања дужности у овим телима и сагледати структуру ових прихода (разлози, исплатиоци, временски оквир ангажовања и сл.).

Променити прописе који регулишу процес акредитације (закон, стандарде и поступке) како би се испоштовале препоруке Заштитника грађана и тиме спречиле могућности корупције и злоупотреба.

Правно ограничити мандат члановима и Националног савета и Комисије на највише 5 година, без права реизбора.

Извршити анализу о разлозима великог броја поништених решења Комисије од стране Националног савета у двостепеном жалбеном поступку и сагледати на које све начине Национални савет врши контролну улогу према Комисији.

Објавити списак рецезената и њихове извештаје, за период од

2007. године до данас.

Редизајнирати сајтове Националног савета и Комисије, поставити

све записнике са до сада одржаних седница и учинити прегледним

податке о високошколским установама које су добиле, или нису

добиле акредитацију, или акт упозорења.


Одмах


упоредну анализу са садржајем ових извештаја и коначном оценом Комисије.УПРАВЉАЊЕ ВИСОКИМ ШКОЛАМА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА:

Управљање високим школама струковних студија постао је озбиљан правни проблем, који отвара могућност корупције, злоупотреба и самовоље, а поставља се питање и легалитета функционисања истих.Влада Србије од 2007. (када је била законом обавезна) до данас није именовала своје представнике у органе управљања (Савете) високих школа струковних студија. Законом о високом образовању прописано је да Савет високошколске установе чине представници: запослених, оснивача и студената (број представника оснивача и студената мора бити једнак). Због овог проблема, у пракси се догађа да високе школе струковних студија раде по систему: „Кадија те тужи, кадија ти суди”, односно да наставно веће предложи одлуку Савету који исту по аутоматизму прихвата, јер у Савету поново седе чланови наставног већа, без чланова из реда оснивача и без икаквог утицаја представника студената. Овим је обесмишљен принцип двостепености одлучивања и принцип управљања у односу на пословођење, а по закону орган управљања има надзорну улогу над органом пословођења.Сада успостављен систем недовољне контроле или непостојања контроле у високошлским установама довео је до злоупотребе Уставног принципа аутономије високошколских установа и одређеног вида приватизације установа од стране руководства и запослених, у односу на опште интересе у високом образовању.

Министарство по хитном поступку Влади да предложи именовање представника оснивача у државним високим школама струковних студија и тиме заустави незаконито деловање у већини ових високошколских установа.


Одмах

РАНГ-ЛИСТЕ ЗА УПИС У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈА И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА:

Полагање пријемног/квалификационог испита на високошколским установама претворио се у формално задовољење услова уписа и апсолутно је изгубио смисао приликом рангирања кандидата за упис у прву годину студија. Наставно особље, подстакнуто тежњама да се као кључно питање уписа поставља квантитет, а не квалитет (од чега зависи финансирање од стране државе), прибегава решавању задатака

Системски пооштрити приступ високом образовању, како би се анулирало сасвим оправдано мишљење у јавном мњењу да:1) високо образовање не упише само ко не жели и2) високо образовање не заврши само ко неће.

Ово подразумева усвајање додатних критеријума за упис на високообразовне установе од стране установа које су законом надлежне да унапређују квалитет високог


Одмах


постављених на пријемном/квалификационом испиту и то је попримило размере до те мере да се ова активност сматра прихватљивом и нормалном. Због овог питања одабир квалитетних кандидата свео се на минимум и све предуписне активности подређене су што већем броју уписаних кандидата.Имајући ово у виду, ранг-листе за упис у високообразовном систему постале су документ који нема никакву суштинску, већ само формалну вредност, јер садрже само имена пријављених кандидата који се практично по аутоматизму уписују на високошколске установе, јер је проценат положеног пријемног/квалификационог испита већи од 95%.Како је овај систем широко распрострањен, ранг-листе се не сматрају обавезом ни на самим високошколским установама и оне су подложне променама све док постоје заинтересовани кандидати за упис, упркос истеку рокова и активностима које су дефинисане законом и актима струковних тела која прописују рокове (Конференција универзитета-КОНУС, и Конференција академија струковних студија-КАСС).

образовања.

Просветна инспекција вршила би контролу на терену у циљу законитог, непристрасног и објективног обављања пријемних испита на високошколским установама.

У ситуацијама где би постојале оправдане сумње у регуларност полагања пријемног испита, исти би био поништен и обављен нови уз посебан надзор министарства, Националног савета за високо образовање, КОНУС-а и КАСС-а.

Министарство би дефинисало датум до кога би све високошколске установе биле у обавези да доставе прописно оверене и потписане ранг-листе, чиме би се спречило додавање кандидата и како би управни и нспекцијски надзор био плодоноснији, уколико до истог дође.

НЕЗАКОНИТО ПРОШИРЕЊЕ КВОТА ЗА УПИС У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈА:

Годинама уназад присутна је пракса да министарство својим актом одобрава повећање уписне квоте за упис студената у прву годину студија, упркос Дозволи за рад коју је министарство издало на основу мишљења надлежне Комисије за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа, у складу са законом.

Број студената који се уписује у прву годину студија у искључивој је вези за процесом акредитације, у којем је тај број већ утврђен у складу са законом.

Незаконито повећање уписних квота отвара могућност корупције у самом министарству и тиме се додатно урушава систем и крше законске процедуре, чиме се и високошколским установама даје сигнал да је кршење закона прихватљива норма у високом образовању и образовању уопште.

Утврдити којим високошколским установама је министарство незаконито дозволило повећање уписне квоте за упис студената у прву години и такве сагласности повући, јер нису у складу са законом.

Санкционисати одговорна лица у сектору које покрива област високог образовања, као и у секретаријату министарства које није упозорило да се ради о незаконитој радњи.

Прекинути са овом праксом одмах.


Одмах


НЕЗАКОНИТА ОДЕЉЕЊА:

Према садашњој законској регулативи, постојање одељења ван седишта високошколских установа могуће је једино уколико су матичне установе добиле акредитацију за извођење наставе ван седишта.У пракси, на територији Србије, постоје десетине незаконитих и неакредитованих одељења високошколских установа, у којима се изводе неконтролисана настава и полагање испита.Приликом инспекцијског надзора, инспекција министарства на неадекватан начин врши контролу постојања одељења, тако што инспектори врше увид у матичне књиге студената који су формално сви уписани у седишту матичне установе.Оваквим деловањем незаконитих и неакредитованих одељења, као и неадекватном контролом, не може се говорити о квалитету наставног процеса, као ни о регуларном полагању испита и питање корупције у највећој мери јесте присутно.

Министарство са Тимом треба преко средстава јавног

информисања анимирати грађане да достављају податке о

постојању незаконитих и неакредитованих одељења

високошколских установа, јер не постоји други начин да се до

ових података дође.

Министар треба да изда обавезно упутство инспекцији да,

приликом контроле основаности информација, прво треба да дође

у посед распореда наставе (већина се налази на сајтовима

установа) и на основу истих констатује чињенично стање на

терену и то “хватањем на делу” и узимањем изјава затеченог

наставног и другог особља, као и студената.

Након тога, треба извршити увид у матичне књиге студената, где

ће констатовати постојање података који не одговарају

чињеничном стању и након тога против органа пословођења и

осталих одговорних поднети одговарајуће пријаве због

фалсификовања службених исправа и покренути поступак

поништавања јавних исправа издатих на основу студирања у

незаконитим и неакредитованим одељењима.


Одмах

ЗАПОШЉАВАЊЕ И НЕПОТИЗАМ:

Процес запошљавања и непотизам у високошколским установама постао је озбиљан проблем у функционисању високообразовног система.

Не постоји регистар наставника и за сада је немогуће релевантно утврдити на којим све високошколким установама појединац јесте ангажован, што је у директној вези са акредитационим поступком јер је немогуће утврдити оптерећеност појединца у наставном процесу.

Због овог недостатка догађа се да појединац „тезгари” на неколико високошколских установа, чиме се доводи у питање квалитет наставе као и поштовање прописа у погледу битисања на радном месту од 40 сати недељно.

Директне последице због ове појаве сносе студенти, јер не

На основу података добијених од грађана, извршити циљане

контроле запошљавања родбине органа пословођења и утицајних

појединаца на установама и дати академску препоруку да се

прекине са овом праксом, јер би се на тај начин отвориле

могућности за ангажовањем што квалитетнијих кадрова и

адекватним трансфером знања.

Са крајњим роком од најдуже 60 дана, а на основу интегрисаних

података којима располаже Комисија за акредитацију и проверу

квалитета високошколских установа, сачинити Регистар

наставника и јавно га објавити на сајту Комисије.

Поступак и критеријуми за избор запослених да се разјасне и у ту

сврху треба формирати комисије за избор, састављене од органа

пословођења, органа управљања (од представника изван установе),

као и спољног стручњака.

Треба сачинити националне критеријуме за ужи избор (по

потреби) и за разговоре са кандидатима и кандидате рангирати на


60 дана


успевају да остваре своја законом прописана права. основу тих критеријума.

Записник са разговора треба јавно представити на сајту установе.НЕУВАЖЕНО МИШЉЕЊЕ СТУДЕНАТА:

Кључни учесник у наставном процесу и управљању високошколским установама јесу студенти који делују преко: студентских парламената (органа високошколских установа), Студентске конференције универзитета и Студентске конференције академија струковних студија (установа основаних законом) и студентских организација (удружења студената која се оснивају посебним законом).Мишљење студената приликом запошљавања и напредовања наставника, као и приликом оцене системских проблема у високообразовном систему, недовољно је уважено и прихваћено и најчешће служи за испуњавање формалне, али не и суштинске студентске улоге.Због овога константно пада интересовање студената за учешће у студентсим и органима установе, чиме се обесмишљава њихова корективна улога као конзумента високообразовног система.

Законом, недвосмислено и веома јасно, обавезати високошколске установе да студенти имају једнак третман у одлучивању по свим питањима којима се баве високошколске установе.

Такође, обавезати високошколске установе да официјелно на својим сајтовима објављују резултате студентског вредновања рада установе и наставника, изводе из записника са седница органа на којима су исти разматрани, као и мере које су предузете за отклањање проблема.

Овим би се у самим високошколским установама створио здрав корективни и контролни механизам, чиме би се повећала јавност у раду установа и самим тим и свест да је кршење закона недозвољена радња и у академском свету.


Одмах


ТИМ ЗА СУЗБИЈАЊЕ КОРУПЦИЈЕ У ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕпредлози – почетне основе

Сврсисходно би било што хитније формирати Тим за сузбијање корупције у образовном систему Републике Србије (Тим).

Тим би требало формирати при функционалном систему Владе Србије, јер је питање сузбијања корупције у образовању од националног интереса, из разлога што је државни систем озбиљно нарушен неконтролисаним дивљањем корупције и злоупотреба у образовном систему. Скоро деценијске коруптивне активности у образовном систему довеле су до озбиљног нарушавања квалитета функционисања државног апарата, јер у њему постоји велики број запослених који су некомпетентни, нестручни и нешколовани за дужности које извршавају. Због ове чињенице, најчешће долази до кршења права грађана на принципе добре управе и законитог поступања у питањима од личног интереса грађана.

Број припадника Тима морао би бити најмање 7 и то:1) шеф Тима,2) представник из предшколског образовања и васпитања,3) представник из основног образовања и васпитања,4) представник из средњег образовања и васпитања,5) представник из високог образовања,6) представник Републичког јавног тужилаштва,7) представник Управе криминалистичке полиције МУП-а.

Оваква структура припадника Тима неопходна је како би се покрили сви нивои образовања и васпитања и како би се на адекватан начин прилазило процесним радњама везаним за утврђивање чињеничног стања у сваком конкретном случају.

Припадници Тима не би смело да су чланови политичких партија, како се променама власти не би урушавао њихов интегритет и кредибилитет и како се не би доводило у питање њихово објективно и професионално поступање у сваком случају појединачно.

Тиму би била надређена једино Влада, а ресорно министарство треба обавезати да сарађује и да поступа у складу са тренутно актуелним случајевима којима би се Тим бавио.

Утицај политике и извршне власти на Тим, у обрађувању предмета, треба свести на нулту меру.

Тим би био обавезан да Влади подноси тромесечне извештаје. Извештаји о раду били би прослеђивани на анализу и међународним организацијама које су задужене за борбу против корупције и јачању интегритета држава.

Припадници Тима ковертирали би своје неопозиве оставке у случају да се не оправда поверење јавности и Владе и уколико не дође до мерљивих резултата у раду Тима.

Марио Спасић



Education

Akcioni plan konacno