Akcioni Plan Ljubovije

8/12/2019 Akcioni Plan Ljubovije

1/84

1

LOKALNI AKCIONI PLAN ZA BIODIVERZITET OPTINELJUBOVIJA

2013


2/84

2

2013, Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine Ljubovija (LBAP)

Radni tim za izradu LBAP-a:

Mirjana Arsenovi, Komunalni inspektor, optina Ljubovija- LBAP koordinator Mitar Jovi, Inspektor zatite ivotne sredine, optina Ljubovija Mio Babi, Sluba za LER, optina Ljubovija eljko Lazi, Volonter u optinskoj upravi, optina Ljubovija Milisav Vienti, Samostalni struni saradnik za poljoprivredu, optina Ljubovija

Interesne grupe:

1. Lokalna uprava optine Ljubovija2. Turistika organizacija 3. NVO sektor4. Privatni sektor5. umarstvo 6. Lovako i ribolovako udruenje 7. Uduenje pelara 8. Obrazovne ustanove9. Mediji10. Meunarodne organizacije

Zainteresovane strane:

1. Ministarstva2. Zavod za zatitu prirode Srbije3. Agencija za zatitu ivotne sredine 4. Uprava za ume 5. Susedne optine 6. Centar za prirodne resurse, Valjevo, upravlja Specijalnog rezervata prirode "Klisura

reke Trenjice"

7. Lovako udruenje Mileta Poli-Bata 8. Ribolovako udruenje L jubovija9. Drinska regata , NVO10. Kriva Drina, NVO 11. Vodika sluba PSS


3/84

3

12. JP Ljubovija, JKP Standard 13. Srednja kola Vuk Karadi, Ljubovija 14. O.. Petar Vragoli, Ljubovija 15. Predkolska ustanova Poletarac, Ljubovija 16. Biblioteka Milovan Glii 17. Dom zdravlja Ljubovija18. Hladnjae Zadrugar i Vrganj 19. Drina pak d.o.o.20. Lokalno stanovnitvo

Fotografije : Arhiva optine Ljubovija

Lokalni konsultant za LBAP :

Aleksandra Mladenovi, magistar biolokih nauka

Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, Kancelarija u Srbiji:

Zorica Kora, projektni menader

Ovaj dokument je pripremljen u okviru projekta: Mrea za lokalno akciono planiranje zabiodiverzitet na Zapadnom Balkanu - SEE BAP II , kojim je rukovodio Evropski centar zazatitu prirod e (ECNC European Center for Nature Conservation), u saradnji sa Regionalnimcentrom za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC CEE Regional EnvironmentalCenter for Central and Eastern Europe), a koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih

poslova Finske.


4/84

4

SADRAJ

PREDGOVOR .......................................................................................................................... 6 REZIME ...................................................... ...................................................... ........................ 7 UVOD ..................................................................................................................................... 10

o Zato je biodiverzitet vaan za lokalnu zajednicu? ................................................................... 11

o Zakonski okvir ........................................................................................................................... 12

o Institucionalni okvir .................................................................................................................. 13

o Usklaivanje zakonodavstva i politika Evropske unije ............................................................. 14

o Sektorske strategije .................................................................................................................. 15

o Nacionalna strategija i Akcioni plan za zatitu biodiverziteta i predeonu raznovrsnost .......... 16

VIZIJA .................................................................................................................................... 18 OPTE KARAKTERISTIKE OPTINE LJUBOVIJA ......................................................... 19

o Geografski poloaj i granice optine Ljubovija ......................................................................... 19

o Pejza i predeone odlike ........................................................................................................... 20

o Geoloke i geomorfoloke karakteristike ................................................................................. 23

o Zatita karaktera predela.......................................................................................................... 24

o Hidroloke i hidrogeoloke karakteristike ................................................................................ 25

o Klimatske karakteristike ........................................................................................................... 28

o Populaciona struktura .............................................................................................................. 29

o Naselja ...................................................................................................................................... 30

o Privreda .................................................................................................................................... 32

o Poljoprivreda ............................................................................................................................ 34

o Razvoj ruralnog podruja .......................................................................................................... 35

o Turizam ..................................................................................................................................... 36


5/84

5

BIODIVERZITET PITANJA I MOGUNOSTI .................................................... ............ 41 o Zatiena podruja na teritoriji optine Ljubovija .................................................................... 41

Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice ..................................................................... 41

Memorijalni prirodni spomenik Makov kamen ....................................................................... 43

Prirodno plodite mladice ............................................................................................................ 44

Meunarodno znaajno podruje za ptice Valjevske planine (IBA RS018) .................................. 45

o FAUNA ...................................................................................................................................... 47

o FLORA I VEGETACIJA ................................................................................................................. 57

o Faktori ugroavanja biodiverziteta u optini ljubovija ............................................................. 60

PROBLEMI I MOGUNOSTI .............................................................................................. 64

PRIORITETI ............................................... ...................................................... ...................... 66 CILJEVI, ZADACI I INDIKATORI .............................................. ........................................ 68 PETOGODINI AKCIONI PLAN OPTINA LJUBOVIJA, SRBIJA, 2013-2018.GODINE ................................................................................................................................. 71 JEDNOGODINJI AKCIONI PLAN..................................................................................... 78 PRILOG 1. .............................................................................................................................. 80 LITERATURA ....................................................................................................................... 83


6/84

6

PREDGOVOR

Optina Ljubovija se odlikuje ouvanim prirodnim resursima, turizmom u razvoju,razvijenom poljoprivredom, ali se uprkos tome susree sa brojnim problemima u svom

ivotnom okruenju, koji su rezultat ivljenja i pogrenog pristupa ivotnoj sredini lokalnogstanovnitva. Postojanje ovih problema upuuje na potrebu njihovog evidentiranja iiznalaenje odgovarajuih reenja.

Izrada Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet (LBAP) optine Ljubovija ima za cilj traganjeza idejama i podstie uee javnosti ime e se osigurati da prioriteti i reenja odraavajuono to je potreba zajednice kao celine. Takoe, izradom ovog dokumenta podstie se boljarealizacija postojeih lokalnih planova i strategija, pomae u kreiranju vizije razvojazajednice, a u skladu s a principima odrivog razvoja. Akcioni plan, koji je sastavni deo LBAP-a prema kome e se rukovoditi nadlene optinske slube, javna preduzea i ostalazainteresovana javnost u obavljanju svojih aktivnosti u narednim godinama, stvoriepreduslove za siste matsko i kontinuirano reavanje problema u zatiti biodiverzita, jer je odrivi razvoj zajednice u celini misija i budunost optine Ljubovija.

Preds ednik optine Ljubovija Miroslav Mii


7/84

7

REZIME

Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine Ljubovi ja (LBAP Ljubovija) izraen je u okviruprojekta Mre a za lokalno akciono planiranje za biodiverzitet na Zapadnom Balkanu - SEE

BAP II, kojim je rukovodio Evropski centar za zatitu prirode (ECNC European Center forNature Conservation), u saradnji sa Regionalnim centrom za ivotnu sredinu za Centralnu iIstonu Evropu (REC CEE Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe).Projekat je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Finske, u periodu od 2011-2013. godine.

U izradi LBAP-a za op tinu Ljubovija kori en je participativni pristup uklju ivanja naj irihzainteresovanih strana u proces akcionog planiranja, tokom svih faza projekta. Iako jeodgovornost u izradi LBAP-a imala prevenstveno op tinska uprava i LBAP tim op tineLjubovija, veliku podr ku u informacijama, idejama i predlaganju aktivnosti imale su slede e

lokalne zainteresovane strane: Uprava za ume, Centar za prirodne resurse, Valjevo,upravlja Specijalnog rezervata prirode "Klisura reke Trenjice", Lovako udruenje MiletaPoli-Bata, Ribolovako udruenje Ljubovija, Drinska regata NVO, Kriva Drina NVO,Vodika sluba PSS, JP Ljubovija, JKP Standard, Srednja kola Vuk Karadi, O.. PetarVragoli, Predkolska ustanova Poletarac, Biblioteka Milovan Glii, Dom zdravljaLjubovija, Hladnjae Zadrugar i Vrganj, Drina pak d.o.o. i naravno lokalnostanovnitvo. Svi zajedno, okupljeni u misiji prepoznavanja i zatite vrednosti prirodnog ikulturnog naslea, bioloke raznovrsnosti i prirodnih resur sa, definisali su viziju i ciljeve zaopstanak i razvoj sopstvene zajednice. Osim lokalnih aktera, u procesu akcionog planiranjaza biodiverzitet uestvovale su i nacionalne institucije koje se bave zatitom ivotne sredinei specifino zatitom prirode: predstavnici nadlenih ministarstava, Zavoda za zatitu prirodeSrbije i nauno-istraivakih institucija.

Najvaniji resurs u optini Ljubovija je reka Drina. Oko nje su skoncentrisana naselja, ljudskeaktivnosti, odmor i rekreacija; oko reke Drine i u nj oj nalaze se druge vrste biljaka, ivotinja igljiva, u suivotu sa ljudima. Jedna od tih vrsta je i riba mladica, endemit Dunavskog sliva.Populacija ove vrste je danas veoma ugroena, zbog specifinog ivotnog ciklusa,atraktivnosti kod ribolovaca i tipo va stanita koje naseljava. Osnovni faktor ugroavanja jeljudski, a na pad brojnosti pre svega utie izgradnja brana i hidroenergetskih objekata.Brane su uglavnom projektovane bez prevodnice za ribe, zaustavljaju prirodne mresne

migracije i nepovratno de gradiraju stanite, ali i sam reim rada hidroelektrana negativnoutie, posebno u vreme mresta , kada nagle promene vodostaja unitavaju ikru. Ova vrsta jeizuzetno osetljiva na zagaenje, koje dolazi od hidroelektrana i objekata koji isputajuotpadne vode direktno u reku. itav niz ljudskih aktivnost je doveo do toga da brojnost ove


8/84

8

vrste zaajno opadne u poslednjih 50 god. Drugo odlije optine Ljubovija bogatobiodiverzitetom je zatieno podruje Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice,gde se nalaze kolonije beloglavog supa. U prethodnom periodu optina Ljubovija nije imalakapaciteta za gazdovanjem nad ovim zatienim podrujem, to je povereno Centru zaprirodne resurse iz Valjeva, ali je vremenom optina izgradila kapacitete i kao jedan od

predloga na sastanku zainteresovanih strana za izradu LBAP-a, bilo je prebacivanjenadlenosti sa Centra na optinsku upravu Ljubovija. S obzirom da Vlada Republike Srbijedonosi odluku o upravljau zatienog podruja, od strane optinske uprave Ljubo vijapokrenuta je procedura da upravljanje rezervatom pree na optinu .

U skladu sa osnovnim principima definisanim u Prostornom planu optine Ljubovija do2020. godine i Strategiji razvoja optine (do 2022. godine), lanovi radnog tima za izraduLokalnog akcionog plana za biodiverzitet optine Ljubovija, u saradnji sa interesnimgrupama i zainteresovanim stranama u optini, definisali su funkcije biodiverziteta, znaajkoji on ima za stanovnike optine, kao i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u cilju njegovezatite i odrivog korienja: rekreativna funkcija, nauno -istraivaka funkcija, vaspitno-obrazovna, turistika funkcija, razvojna, ouvanje prirodnih ekosistema, retkih i ugroenihvrsta i njihovih zajednica, ouvanje jedinstvenih geolokih, paleontolokih i geomorfolokihkarakteristika podruja.

Na prvom sastanku zainteresovanih strana za izradu Lokalnog akcionog plana zabiodiverzitet optine Ljubovija, definisana je vizija i na prvom mestu istaknut jesveobuhvatni znaaj i vrednost reke Drine, koju stanovnici optine vide kao potencijal iokosnicu lokalnog razvoja: MESTO GDE JE REKA DRINA NAJLEPA.

Na osnovu podataka iz Centralnog registra zatienih prirodnih dobara koji vodi Zavod zazatitu prirode Srbije, konstatovano je da se na teritoriji optine Ljubovija nalaze sedeaproglaena prirodna dobra : Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice (potencijalnoEMERALD podruje), Memorijalni prirodni spomenik Makov kamen, Prirodno ploditemladice, Meunarodno znaano podruje za ptic e (IBA) - Valjevske planine.

Detaljni inventar prisutnih biljnih i ivotinjskih vrsta ne postoji za optinu Ljubovija.Sistemska istraivanja flore, gljiva i faune vrena su delimino od strane istraivaa Institutaza bioloka istraivanja Sinia Stankovi i Zavoda za zatitu prirode Srbije, rezultati tihistraivanja predstavljeni su uglavnom u formi izvetaja i pojedinanih naunih radova, pa bitrebalo uraditi detaljniji inventar postojeih podataka i napraviti nova istraivanja flore,vegetacije i faune, kako bi se objedinio teorijski i terenski rad.


9/84

9

Na osnovu postojeih podataka, na teritoriji optine Ljubovija nalaz i se 10 prioritetnih tipovastanita u klisuri reke Trenjice (u skladu sa rezolucijom 4. Bernske konvencije), kao i 10vrsta riba, 1 vrsta vodozemaca, 35 vrsta ptica i 29 vrsta sisara, koje imaju neku od kategorijanacionalne (prema Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrstabiljaka, ivotinja i gljiva (Slubeni glasnik RS, br. 5/2010), ili meunarodne zatite (Bernska

konvencija, Bonska konvencija, EU Direktive o stanitima i vrstama).

Na sastancima zainteresovanih strana odranim u optini Ljubovija tokom procesa akcionogplaniranja za biodiverzitet, definisani su prioriteti koji su bazirani na to me ta se moepostii u okviru raspoloivih kapaciteta i sredstava. Na osnovu problema i mogunosti sakojima se susree lokalna uprava i stanovnitvo u optini Ljubovija, vezano za biodiverzitet iusluge ekosistema, napravljeni su jednogodinji i petogodinji akcioni planovi, sa ciljemunapreivanja stanja bioloke raznovrsnosti u optini i okruenju. Definisani su prioriteti iciljevi: zatita vrsta i stanita (odrati brojnost zatienih i retkih vrsta biljaka i ivotinja krozpoboljanje stanja populacija aktivnom zatitom stanita) , zatita i odrivo korienje resursa (napraviti pilot predlog za poboljanje stanja i kvaliteta reke Drine za teritoriju optine Ljubovija,koji e biti primenljiv za itav tok reke) i razvoj privrednih delatnosti zasnovan na odrivomkorienju resursa probiodiverzitetski orijentisan biznis (b azirati ekonomski razvoj optine nauslugama ekosistema i prirodnim resursima). Definisane su i aktivnosti, sredstva i akteri, kao iindikatori postignutog uspeha...

Jednogodinji akcioni plan predstavlja poseban dokument koji se obnavlja svake godine ipredstavlja osnovu za merenje isporuke i izvetavanja .

Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine Ljubovija za period 2013-2018. godine usvojen je na ???sednici Skuptine i odreena je prioritetna aktivnost koja e biti finansiranasredstvima donatora i optine u 2013. godini.


10/84

10

UVOD

Biodiverzitet prema najire prihvaenoj definiciji oznaava sveukupnost gena, vrsta iekosistema na zemlji. Drugim reima, biodiverzitet obuhvata ukup nu razliitost i variranje

gena i svih nivoa organizacije ivih bia, od mikroorganizama, gljiva, biljaka i ivotinja,doekosistema u kojima su iva bia aktivni nosioci ekolokih procesa. Sve ee i upornosavremeni ovek trai odgovor na jednostavno pi tanje: zato bez biodiverziteta nema ivotana zemlji? i traga za reenjima kako spreiti, ili bar usporiti, gubitak biodiverziteta koji serapidno deava .

Bioloka raznovrsnost tokom geoloke istorije Zemlje nikad nije bila stalna; u geolokojprolosti dolazilo je do naglog izumiranja, za kojim je sledilo obnavljanje i biolokopopunjavanje i to u pravcima koji su bili u osnovi nepredvidivi, ali na liniji evolucijskihprocesa kojima je postizana prilagoenost, odnosno nezavisnost u odnosu na naglepromene i kolebanja uslova sredine.

Smanjenje bioloke raznovrsnosti savremenog doba nastaje usled dejstva oveka, to jeinjenica bez presedana. Prvi put u dugoj geolokoj istoriji, ekspanzija ljudskih populacija isistema za odravanje i unapreenje ivota, ukljuujui tehnoloki, naruili su drastino, zamnogo krae vreme od geoloke ere, tropske i marinske ekosisteme u kojima se nalazi 50%diverziteta vrsta planete Zemlje, kao i izolovana planinska i okenska ostrva sa visokimstepenom endemizma. Ovi gubi ci su ozbiljni jer naruavaju ravonteu planete i potencijalnoonemoguavaju napredak ljudskog roda lienog ekonomske osnove odravanja ivota, koju

ine prirodni i bioloki resursi (biljke, ivotinje, gljive i mikroorganizmi koji se koriste zaishranu, od eu, leenje, industrijske sirovine i drugo).

Zbog svega navedenog, pravilno shvaen biodiverzitet, kao sveukupna, samoodriva isamoobnovljiva varijabilnost oblika, pojava i funkcija ivog sveta na Zemlji, koji su nastajalimilionima godina tokom evolucij e, postaju osnovni motiv i razlog ouvanja, meriloponaanja savremenog oveka i jedina mogunost za sveobuhvatnu zatitu prirode naplaneti Zemlji. O uvana bioloka raznovrsnost prirodnih ekosistema ima globalni znaaj ipredstavlja vrhunski uslov opstank a oveka i civilizacije uopte.

Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine Ljubovija je doprinos lokalne zajednice uglobalnoj tenji da se biodiverzitet shvati kao neprocenjivi resurs koji prua usluge beznadoknade, ali iji su potencijali ogranieni i zavisni od stepena naruavanja ljudskimdelatnostima.


11/84

11

o Zato je biodiverzitet vaan za lokalnu zajednicu ?

Optina Ljubovija poznata je pre svega po reci Drini koja u svom srednjem toku protie kroz

optinu i predstavlja neprocenjivi prirodni, privredni i kulturni resurs. Optina obilujebogatstvom prirodnih lepota, ouvanim resursima, poznata je po dobrom vazduhu, istojvodi i domaim poljoprivrednim proizvodima. Na teritoriji optine nalazi se zatienoprirodno dobro, Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice. Izazovi u pogledu zatitebiodiverziteta, odrivog korienja usluga ekosistema i svakako ivotne sredine postaju svezahtevniji i u budunosti se mora ozbiljno pristupiti reavanju nastalih problema, ali ipreventivnom delovanju u ci lju ouvanja odrivosti zajednice.

U skladu sa osnovnim principima definisanim u Prostornom planu optine Ljubovija do2020. godine i Strategiji razvoja optine (do 2022. godine), lanovi radnog tima za izraduLokalnog akcionog plana za biodiverzitet optine Ljubovija, u saradnji sa interesnimgrupama i zainteresovanim stranama u optini, definisali su funkcije biodiverziteta, znaajkoji on ima za stanovnike optine, kao i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u cilju njegovezatite i odrivog korienja:

rekreativna funkcija razvijanje ouvanih delova prirode optine Ljubovija u pravcuodrivog rekreativnog turizma, u skladu sa prirodnim zakonima i resursima podruja,a posebno prilagoeno za odravanje rekreativne nastave kolske dece i omladin e,na pod ruju Specijalnog rezervata prirode Klisura reke Trenjice.

nauno -istraivaka funkcija organizovanje kompleksnih naunih istraivanja, ucilju spoznaje pravih vrednosti podruja u smislu bioloke raznovrsnosti isagledavanja mogunosti za promociju vrednosti biodiverziteta meu irom javnosti,ukljuivanje u nauno-istraivaki rad to vie timova sastavljenih od mladihstrunjaka, koji e biti obueni da istrauju, ali i da prate stanje i trendove prirodnihpopulacija biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovih stanita i da na osnovu dobijenihrezultata predlau programe zatite i razvoja regiona

vaspitno obrazovni znaaj podizanje svesti javnosti o ugroenosti i merama koje jepotrebno preduzeti u cilju zatite prirode i ivotne sredine generalno, rea lizacijomrazliitih aktivnosti, kao to su kole u prirodi, terenska nast ava, kampovi i sl. Zaobrazovne potrebe neophodno je obnoviti i izgraditi nastavne i vizitorske centre, ekostaze, tampati propagandno -edukativni materijal (posteri, lifleti, monografije i sl.)


12/84

12

turistika funkcija neophodno je identifikovati i razvijati razliite vidove odrivogkorienja prostora, u skladu sa zatitom i ouvanjem osnovnih prirodnih vrednosti,a u takve aktivnosti potrebno je to vie ukljuiti lokalnu zajednicu, posebno lovakai ribolovaka udruenja i nevladine organizacije, kao jedinstvene nosioce svihaktivnosti na zatiti i ouvanju sopstvene sredine.

razvojna funkcija potovanje i unapreenje reima zatite unutar zatienogpodruja, kroz ouvanje prirodnih i predeonih vrednosti, kroz ograniavanjekorienja prirodnih resursa, ali i forsiranje razvoja kompatibilnih delatnosti koje su uskladu sa primarnim ciljevima zatite.

ouvanje prirodnih ekosistema, retkih i ugroenih vrsta i njihovih zajednica, ouvanje jedinstvenih geolokih, paleontolokih i geomorfolokih karakteristika podruja,obezbeivanje funkcionisanja ivotne sredine i podravanje tradicionalnog nainaivota stanovnitva

o Zakonski okvir

Skuptina Republike Srbije usvojila je poetkom 2009. godine takozvani Zeleni paketzakona - 16 zakona iz oblasti zatite ivotne sredine, koji su usklaeni sa direktivamaEvropske unije. Cilj donoenja ovog seta zakona je zatita svih segmenata ivotne sredine(vazduha, vode, zemljita), ali i ureivanje oblasti pravilnog korienja i uvanja opasnih

hemikalija, skladitenje otpada, odravanje deponija i svega to na bilo koji nain ugroavaivotnu sredinu i zdravlje ljudi, ivotinja i biljaka.

Vaei Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) predviadonoenje Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara iNacionalnog programa zatite ivotne sredine (usvojen 2010 godine ). Ovim zakonom seizvodi kategorija podruja od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne sredinei utvruje da Vlada propisuje kriterijume i odreuje podruje od posebnog dravnoginteresa u oblasti zatite ivotne sredine, kao i visinu i nain plaanja naknade zazagaivanje ivotne sredine u ovim podrujima. Nacionalna strategija odrivog korienjaprirodnih resursa predstavlja osnov planiranja, funkcionisanja, razvoja i rasta brojnihprivrednih grana i osnov sagledavanja pozicija i perspektiva daljeg drutvenog, privrednog,ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje.


13/84

13

Zakon o zatiti prirode ("Slubeni glasnik RS", br. 36/09) predvidja utvrdjivanje i procenustanja u prirodi, zatitu prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praenja prirodnihvrednosti i zatienih prirodnih dobara, zatitu prirode i predela u prostorn im planovima iprojektnoj dokumentaciji, donoenje programa upravljanja prirodnim resursima i razvijanjesvesti o potrebi zatite prirode u proce su vaspitanja i obrazovanja. Ovim zakonom se

definiu reenja koja bi trebalo uskladiti sa meunarodnim obaveza ma koje proizilaze izratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite biodiverziteta: Konvencije o biolokojraznovrsnosti, Konvencije o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune(CITES), Konvencije o zatiti kulturne i prirodne batine, Konvencije o movarama koje su odmeunarodnog znaaja, posebno kao prebivalite ptica movarica, kao i direktivama ozatiti prirode. U postupku izrade zakona uzete su u obzir i odredbe ratifikovanih konvencija,i to: Konvencija o zatiti migratornih vrsta, Konvencija o zatiti evropske divlje flore i faune,Karpatske konvencije.

Pomenutim zakonskim regulativama lokalnim samoupravama su data mnogo veaovlaenja i nadlenosti u sektoru zatite ivotne sredine, a sredstva koja su opredeljena zaulag anje u zatitu ivotne sredine nee moi da se koristi za druge namene.

Osim zakona, za normativno regulisanje ove oblasti znaajna su i podzakonska akta,odnosno pravilnici, uredbe (npr. Uredba o zatiti prirodnih retkosti), naredbe (npr. Naredbao ustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba), R eenja o zatiti prirodnih dobara, itd.

Oblast zatite prirode normativno regulie vie od 130 razliitih zakonskih propisa. Neki odnjih navedeni su u Prilogu 1. ovog dokumenta.

o Institucionalni okvir

Kljunu odgovornost u oblasti zatite ivotne sredine ima ju od 2012. godine, nakonpolitikih promena u Srbiji, dva ministarstva: Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva iprostornog planiranja i Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine. Ostaleinstitucije koje imaju znaajnu ulogu u efektivnoj zatiti odabranih podruja i ciljnih vrsta uSrbiji su: Agencija za zatitu ivotne sredine, Zavod za zatitu prirode Srbije, inspekcija za

ivotnu sredinu, lokalne vlasti, nevladine organizacije

Lokalne samouprave imaju nadlenosti koje se odnose na prostorno planiranje, zatitu iunapreenje ivotne sredine, kao i na komunalne poslove. Na lokalnom nivou, odeljenja ili


14/84

14

sekretarijati za zatitu ivotne sredine imaju nadlenosti koje se odnose na zatitu ivotnesredine, ukljuujui i zatitu kvaliteta vazduha, zatitu od buke, upravljanje komunalnimotpadom, urbano planiranje i izdavanje graevinskih dozvola za postrojenja koja nisuukljuena u nacionalni nivo. Strateka procena planova i programa, proc ena uticaja naivotnu sredinu i integrisane dozvole se takoe nalaze meu njihovim statutarnim

zadacima.

o Usklaivanje zakonodavstva i politika Evropske unije

Politika Evropske unije odnosi se na isticanje injenice da biodiverzitet nije ravnomernoraspo reen i da su neka stanita i vrste u veem riziku od drugih. U tom smislu poklanja seposebna panja i pridaje vanost stvaranju posebne mree stanita koja s u od velikeprirodne vrednosti Natura 2000 1. Ipak, ovaj pristup takoe i ukazuje na to da se ve likaboloka raznovrsnost nalazi van ovih podruja. Aktivnosti u irem okruenju van mreeNatura 2000 odnose se na politiku zatite prirode (kao to su aktivnosti u vezi sa ugroenimvrstama, ili sa prikljuenjem mrei Natura 2000), kao i integraciju potrebe zatitebiodiverziteta u sektore poljoprivrede, ribolovstva i druge politike.

Na meunarodnom planu, u skladu sa principima Evropske unije, Srbija se fokusirala na jaanje Konvencije o biodiverzitetu - Convention on Biological Diversity (CBD) 2 i drugihugovora i konvencija koje se odnose na biodiverzitet, kao to je Bernska konvencija3 iz 1979.godine, koja se odnosi na zatitu divljih vrsta i prirodnih stanita, posebno onih vrsta i

stanita ija zatita zahteva saradnju vie drava, kao i podsticanje takve saradnje. Posebannaglasak dat je vrstama kojima preti izumiranje i ranjivim vrstama, ukljuujui i migratornevrste. Evropska unija je bila aktivna u regulisanju neodrive trgovine ugroenim vrstama ipomovisala je sinergiju izmeu Svetske trgovinske organizacije i multilateralnih ugovoravezanih za ivotnu sredinu. Do danas, relativno ograniena panja je posveenabiodiverzitetu u vezi sa bilateralnim i multilateralnim trgovinskim sporazumima.

1 http://www.natura.org/

2 http://www.cbd.int/

3 http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/html/104.htm
http://www.natura.org/http://www.natura.org/http://www.natura.org/http://www.cbd.int/http://www.cbd.int/http://www.cbd.int/http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/html/104.htmhttp://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/html/104.htmhttp://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/html/104.htmhttp://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/html/104.htmhttp://www.cbd.int/http://www.natura.org/


15/84

15

U oblasti zatite prirode najznaajnije direktive su Direktiva o pticama i Direktiva ostanitima, jer se njima uspostavlja meudravni okvir za zatitu biljaka i ivotinja i prirodnihbiotopa.

Srbija je nacionalnim propisima regulisala zatitu retkih i ugroenih vrsta. Iako je veinaugroenih vrsta sa liste IUCN registrovanih u Srbiji ukljuena u evropske mehanizme zatite(naroito ptice), nuno je nastaviti proces ukljuivanja globalno ugroenih vrsta umehanizme nacionalne zatite. Zbog nedovoljne prouenosti beskimenjaka na teritorijiSrbije, na primer, obim zatite ove grupe na nacionalnom nivou nije adekvatan.

o Sektorske strategije

Nacionala Strategij a odrivog razvoja Republike Srbije (doneta od strane Vlade Republike

Srbije 2007. godine, na osnovu lan 17. stav 1. i lana 45. Zakona o Vladi(Slubeni glasnikRS br, br. 55/05, 71/05 - ispravka i 101/07), za vremenski period od 10 godina) doneta je saciljem da dovede do ravnotee tri kljuna faktora, odnosno tri stuba odrivog razvoja:odrivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnolokog razvoja, odr ivog razvoja drutva nabazi socijalne ravnotee, zatite ivotne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnimresursima, spajajui ih u jednu celinu podranu odgovarajuim institucionalnim okvirom. Upoglavlju koji obuhvata ivotnu sredinu i prirodne resurse , obraen je segment odr anjaivoga sveta i biodiverziteta u Srbiji. U okviru ovog poglavlja pojedinano su analizirani iobraeni svi pojedinani elementi ivotne sredine, a posebno je izdvojen deo Biodiverzitet i

zatita prirode . U Strategiji se region Zapadne Srbije , gde se nalazi optina Ljubovija,pominje u kontekstu turistike regije , kako je d efinisana i kroz druge republike strategije. Utom smislu Strategija odrivog razvoja Republike Srbije ne tretira na lokalnom nivou zatituivotne sredine, niti za titu biodiverziteta, nego daje opte smernice daljeg razvoja narepublikom nivou uz potovanje principa odrivosti. Akcioni plan za sprovo enjeNacionalne strategije odr ivog razvoja usvojen je 2008. godine, sa jasno definisanimokvirima delovanja.

Sektorski ciljevi koji su dati u Strategiji, a koji se odnose na uspostavljanje efikasnog sistemabiomonitoringa; uspostavljanje informacionog sistema o ivom svetu i drugim prirodnimvrednostima Republike Srbije; izradu popisa bioloke raznovrsnosti u Republici Srbiji;uspostavljanje monitoringa komponenti biodiverziteta, u direktnoj su vezi sa osnovnompotrebom za izradu Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet op tine Ljubovija.


16/84

16

o Nacionalna strategija i Akcioni plan za za titu biodiverziteta i predeonuraznovrsnost

Princip odr ivog razvoja u za titi ivotne sredine potvrdjen je na Rio KonferencijiUjedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju 1992. godine. Jedan od dokumenata koji suproistekli je Konvencija o biolo koj raznovrsnosti. Srbija je usvojila tu Konvenciju iratifikovala je 2001. godine. Prema ovoj Konvenciji obaveze dr ava potpisnica su da u skladusa svojim uslovima i mogu nostima izrade (ili prilagode postoje e) nacionalne strategije,planove ili programe za za titu i odr ivo kori enje biolo ke raznovrsnosti tako da oni sadr emere definisane Konvencijom i integri u principe za tite i odr ivog kori enja biodiverzitetau relevantne sektorske ili me usektorske planove, programe i politike, tamo gde je tomogu e i primereno.

Nacionalna strategija i Akcioni plan za za titu biodiverziteta i predeonu raznovrsnost doneta je za period od 7 godina (2010-2017. godine), a aktivnosti su definisane kratkoro no saperiodom implementacije od 1-3 godine, srednjero no 3-5 godina, dugoro no 5-7 godina ikontinuirano. Izradu strategije u Republici Srbiji pokrenuli su Ministarstvo ivotne sredine iprostornog planiranja i Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Sredstva za izradustrategije obezbedio je Globalni fond za ivotnu sredinu (GEF), kroz UNDP kaoimplementacionu agenciju.

Nacionalni akcioni plan za ivotnu sredinu predstavlja set instrumenata koji omogu avaju

efikasnu i integrisanu reformu ekolo ke politike. Nacionalni akcioni plan za ivotnu sredinuza Srbiju (NEAP) izra en je i preveden u Nacionalnu strategiju za tite ivotne sredine kojapredvi a kratkoro ne (2006-2010) i srednjoro ne (2011-2015) zakonodavne iinstitucionalne reforme u oblasti za tite ivotne sredine. Za oblast biodiverziteta ovastrategija predvi a: uskla ivanje nacionalnih propisa u oblasti za tite prirode, biodiverzitetai uma sa zakonodavstvom EU i me unarodnim konvencijama, izradu posebne nacionalnestrategije za o uvanje biodiverziteta /geodiverziteta, izradu popisa biodiverziteta, posebnopopisa ugro enih ekosistema i stani ta retkih i endemi nih vrsta, kao i uspostavljanjemonitoringa komponenti biodiverziteta.

Na nivou Republike usvojen je jedan okru ni plan (OEAP) i vi e lokalnih akcionih planova zaivotnu sredinu (LEAP-a) prilago enih potrebama lokalnih sredina. U NEAP-u, OEAP-u inekim LEAP-ima za tita i o uvanje biodiverziteta i za tienih prirodnih dobara prepoznati su


17/84

17

me u prioritetima zajednice. Op tina Ljubovija je izradila Lokalni akcioni plan za ivotnusredinu 2007. godine.


18/84

18

VIZIJA

Na prvom sastanku zainteresovanih strana za izradu Lokalnog akcionog plana zabiodiverzitet optine Ljubovija, definisana je vizija u smislu kako e biodiverzitet u optiniizgledati u duem vremenskom periodu. Na prvom mestu istaknut je sveobuhvatni znaaj ivrednost reke Drine, koju stanovnici optine vide kao potencijal i okosnicu lokalnog razvoja:

MESTO GDE JE REKA DRINA NAJLEPA

Vizija:

Ljubovija je optina sa ureenim i unapreenim sistemom zatite ivotne sredine, koji sezasniva na odrivom korienju prirodnih resursa. Upravlja je Specijalnog rezervatap rirode Klisura reke Trenjice, zastupljena je proizvodnja zdrave hrane bazirana nakorienju lokalnih proizvoda i razvijeni su reni i agro -eko turizam. Stvoreni su uslovi zarazvoj privatnog preduzetnitva , na osnovu realizacije plana odrivog korienja resursa iusluga ekosistema u optini. Povean je procenat povratka ruralnog stanovnitva, jer jeoptina Ljubovija postala okosnica ruralnog razvoja regiona Azbukovice i zapadne Srbije .


19/84

19

OPTE KARAKTERISTIKE OPTINE LJUBOVIJA

o Geografski poloaj i granice optine Ljubovija

Optina Ljubovija se nalazi na krajnjem zapadnom delu Srbije, pripada Mavanskom okrugu.Stanovnici ovaj kraj zovu Azbukovica, a sebe Azbukovanima. Naziv je nastao po turskoj re icarsk i posed has bukovica , a kasnijom jezikom transformacijom postala jeAzbukovica.

Slika 1 Pejza iz Azbukovice

Ljubovija je 1860. postala sresko mesto, a 1871. godine, ukazom Milana Obrenovia,postaje varoica. Meutim, ve 1896. godine hirovita Drina je u poznatom povodnjuLjuboviju sravnila sa zemljom i ona se od tada razvija na dananjem mestu, oko tri kilometrauzvodno i malo udaljena od Drine.

Zapadnu granicu teritorije optine Ljubovije predstavlja reka Drina , koja je istovremenoprirodna granica sa Bosnom i Hercegovinom, sa istone strane nalaze se optine Valjevo i


20/84

20

Oseina, na severu se nalaze optine Krupanj i Mali Zvornik, dok se na jugu ov a optinagranii sa Bajinom Batom.

Optina Ljubovija ima dobar poloaj kada je u pitanju saobraaj , najpogodniji pravac jedolinom reke Drine (sever- jug), kojim se ovo podruje ukljuuje u drumske i drugekomunikacione sisteme. Putnu mreu podruja optine dopunjuje mrea lokalnih puteva.

Podruje optine Ljubovija je povezano sa Republikom Srpskom, mostom na reci Drini. Nastavljena je i zgradnja novog mosta na Drini, izmeu Ljubovije i Bratunca, koja je zapoetapre vie od sedam godina, na lokaciji kod motela Drina, koji e spajati sredita dva grada. Sadanji most, koji je izgraen pre skoro osam decenija, u vrlo loem je stanju i njegovokorienje nije bezbedno.

Slika 2 Poloaj optine Ljubovija sa obeleenim osnovnim vrednostima od znaaja za

biodiverzitet

o Pejza i predeone odlike


21/84

21

Oblast Azbukovice je preteno brdsko -planinska, dok se manji delovi ravniarskih ibreuljkastih terena nalaze uz reku Drinu. Ovom oblasti dominiraju masivi Jagodnje,Sokolskih planina i Medvednika, a v ea nizija se nalazi oko sedita optine Ljubovije.

Slika 3 Azbukovica dolina Drine

Karakteristike predela ovog kraja odre ene su prvenstveno poloajem na dodiru dvejuvelikih geolokih i predeonih celina ovog dela Evrope - Panonske nizije na severu i planinskezone na jugu. U visinskom pogledu uoavaju se tri dominantne celine:

dolina Drine sa priobalnim niskim pojasom nadmorske visine 185 m,

nisko i srednje pobre , koje ine breuljkaste forme niih padina Podrinjsko-Valjevskihplanina sa jedne strane i Sokolskih planina sa druge strane. Obeleje ovog reljefa suzatalasane povri ispresecane dolinama mnogobrojnih vodotoka.

planinsko p odruje oslonjeno na lanac Podrinjsko-Valjevskih planina: Medvednik (1204m), Bobija (1272 m), Sokolske planine (973 m ). Ovo podruje odlikuje gusta i razvijenarena mrea i blago terasasto sputanje terena u pravcu dolina rek a Ljubovie i Drine.


22/84

22

Najvii vrh u optini Ljubovija je planina Bobija iji je vrh Tornika Bobija visok 1272 metra.Zajedno sa ostalim tzv. podrinskim planinama Gu evo (779 m) , delimino i Cer, Boranja (881m), Jagodnja (939 m) i Sokolska planina (973 metara). Na njih se prema jugoistokunadovezuju tzv. valjevske planine: Medvednik (1244m), Jablanik (1275 m) i Povlen (1347m).Geografsk i su ove planine blie Drini nego Valjevu, padine Povlena silaze mestimino u

korito Drine. Visina podrinskih planina se poveava u pravcu jugoistoka.

Slika 4 - Bobija

Predeon u celinu optine Ljubovija posebno ini sliv reke Drine. Najznaajniji vodotoci sureka Drina i Ljubovia. Ove dve planinske reke su svojim tokovima duboko useene u

masivne stene, gradei klisure, a ponegde i kanjonski oblik (dolina rek e Trenjice). Posebno je atraktivna i sa stanovita zatite vana klisura reke Trenjice, koja je od Ljubovije udaljenadesetak kilometara. Klisura je dugaka nekoliko kilometara, a visina litica ide i do 500metara. Spada u kategoriju zatite Specijalni r ezervat prirode.


23/84

23

Slika 5 - Trenjica

Osim ove dve reke, na podruju ove optine postoje slivovi sledeih vodotoka: Trenjica,Bukovika reka, Graboviki potok, Graanika reka, Uzovnika reka, Selanaka reka iLukavica.

o Geolo ke i geomorfoloke karakte ristike

Najvei deo planinskog masiva na teritoriji optine Ljubovija izgraen je od trijasnihkrenjaka i dijabaz-ronjake formacije. Preko starije podloge lei gornjokredna serijapredstavljena preteno sprudnim masivnim i bankovitim krenjacima, zatim laporovitimkrenjacima, laporcima i konglomeratima.

Drinskoj oblasti pripada prostrani pe arsko kriljasti kompleks sa naizmeninimsmenjivanjem peara i raznovrsnih kriljaca u horizontalnom i vertikalnom pravcu

Na teritoriji optine Ljubovija ima dosta speleolokih objekata, kao to su jame i pe ine.Jama Zve aljka se nalazi u selu Rujevcu, ima oblik vertikalnog kanala, elipsast otvor jepre nika 25X45 cm i duga ka je 35 metara. Bezimen a peina i peina i Kaara nalaze se udolini Vukove reke, (Uzovnica). Bezimena pe ina se nalazi na desnoj dolinskoj strani Vukove


24/84

24

reke i duga ka je 152 metra. Sastoji se od glavnog i bo nog kanala i dve dvorane visoke 10metara i 8 metara. Na kraju druge dvorane se nalazi brojni pe inski nakit prete no izra en uvidu stubova i kaskadnih kadica ispunjenih vodom. Pe ina Kaara je nekoliko stotina metarauzvodno, ali je sa leve strane reke i duine je 73 metra. U Azbukovici ima mnogo stenjaka ipeina i to u kanjonu Gornje Trenjice, u Postenjskoj planini, Sokolu, itd. O ve peine su jo

uvek neispitane.

o Zatita karaktera predela

Zatita predela u Srbiji najee se vri ukljuivanjem Srbije u evropska drutva i politikezatite predela, stanita i biodiverziteta, kao to su Emerald mrea, NATURA program iliprogram UN ESCO zatite. Republika Srbija je 2007. godine potpisala Evropsku povelju opredelima (Firenca, 2000) i obavezala se da proceni, kategorie i ouva specifine vrednostipredela, nastalih kroz delatnost simbioze oveka i prirode. Ipak, rehabilitacija tradicionalnokultivisanih predela u Srbiji se nikad nije desila. Ekspanzija urbanizacije i negativnidemografski pokazatelji u ruralnim podrujima unitavaju postojee predeone resurse.

Narodna skuptina Republike Srbije je 2011. godine potvrdila Evropsku konvenciju opredelu , polazei od injenice da predeo ima sutinski znaaj za dobrobit pojedinca i drutva i da njegova zatita, upravljanje i planiranje svima nameu odreena prava i obaveze, anastojei da odgovori na potrebu javnosti da uiva u predelima vi sokog kvaliteta i da igraaktivnu ulogu u razvoju predela. Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o predelu, sa

Ukazom o proglaenju Zakona, objavljen je u Sl. glasniku RS Meunarodni ugovori, br.4/2011.

Ouvanje i unapreenje predela predstavlja urgentan izazov za ruralna podruja. Dvostrukismisao unapreenja i razvoja predela, koji direktno ukljuuje poljoprivredu, koncept bliskogodnosa oveka i prirode, je detaljno izloen u Planu strategije ruralnog razvoja 2009 -2013.godine, ali smernice strategije nemaju adekvatan izlaz u obliku akcionih planova i mera.Pitanje pejzaa se u Srbiji vie potencira u nauci nego u struci, to ima posledice u ustaljenimprostornim obrascima. Takoe, jo uvek nije poznat koncept paralelnog ekonomskog iprostorno-pr ihvatljivog razvoja, ve se primat daje ekonomskoj komponenti po cenupredeonog kvaliteta.

Na podruju optine Ljubovija predeone vrednosti nisu u stanju alarmantne naruenosti.Nizak stepen naseljenosti se pozitivno ocenjuje sa aspekta zatite prirode i ivotne sredine.


25/84

25

Postojei objekti su u naelu dobro uklopljeni u okolinu. Meutim, najvea pretnja bila biizgradnja dve mini hidroelektrane u klisuri reke Trenjice. Time bi dolo do ozbiljnognaruavanja prvenstveno prirodnih, ali i drugih vrednosti u dolini Trenjice, takav zahvat biobi suprotan interesima zatite i negativno ocenjen od strane strune i ire javnosti. Takoeizgradnja puta du leve obale reke naruila bi predeone vrednosti.

Veliki problem du skoro itavog toka Drine je nekontrolisana i neodriva eksploatacijaljunka, ime se devastiraju rene obale i naruavaju stanita brojnih biljnih i ivotinjskihvrsta.

Zatita i ure enje predela

Na prostoru obuhvata Prostornog plana op tine Ljubovija u cilju za tite i ure enja predela,po tuju se slede i principi upravljanja:- ouvanje diverziteta kroz obezbe ivanje identiteta prostora i o uvanje vrednosti,identifikacijom predeonih celina,- celovitost, kroz upravljanje kvalitetom ukupne bio- fizike strukture predela, - integrativnost, kroz inte graciju smernica za obezbeenje kvaliteta predela u sektorske planove u razliitim oblastima,- diverzifikacija, kroz usklaivanje pristupa obezbeivanju kvaliteta predela sa karakterom razvoja i razvojnim problemima, kao i upravljanje vrednostima predela u kojima je vrednostpredela pod odreenim reimom zatite, ali i od posebnog znaaja za razvoj turizma.

U cilju ouvanja predela, odnosno postizanja ravnotee imeu aktivnosti u prostoru ipredeonih elemenata, predviena je podrka sledeim aktivnostima: - razvoju usklaenom sa specifinim karakterom predela i specifinim karakteristikama

fizike strukture naselja, - promociji , zatiti i unapreenj u prepoznatih prirodnih i kulturnih vrednosti,- jaanju i promovisanju postojeih i kreiranju novih vrednosti u prostorima od posebnogznaaja za razvoj (turistika, kulturna podruja, pogranine oblasti), - povezivanju vrednosti u prostoru,- sanaciji i kreiranju novih vrednosti u prostorima koji su posebno ugroeni i degradirani.

o Hidroloke i hidrogeoloke k arakteristike

Najvei deo teritorije Ljubovijske optine bogat je povrinskim vodama. Podruje oveoptine , s obzirom na brdovitost i nagib terena, ima veoma bogatu hidrografsku mreuvodotoka, a recipijent za sve potoke i reke je reka Drina.


26/84

26

Slika 6 Reka Drina kod Ljubovije

Reka Drina je bogata vodom, iji hidroenergetski potencijal iznosi oko 20 % od ukupnogpotencijala u Srbiji. K orito reke Drine na podruju optine Ljubovije preteno je useeno , sapeskovito ljunkovitim formacijama aluvijuma. Z bog velike potiskujue snage vode, dno iobale su napadnute, pa dolazi do odnoenja peskova i ljunkova i njihovo taloenje uakumulacionom jezeru Zvornike hidroelektrane.

Reka Drina je na nadmorskoj visini od oko 190 metara na ulazu u Ljuboviju (izme uLjubovije i Bajine Ba te - Okletac) i 160 metara kada je napusta kod Velike Reke . iroka jeoko 50-200 metara, naju a je na estom kilometru uzvodno od Ljubovije, a naj ira kodCrnce. Gradi brojna ostrva (tzv. ade). Drina tee kroz Ljuboviju u duini od 38 km, njenukupan apsolutni pad iznosi oko 25 metara. N ajira je u Kaikom i Bukovikom Polju (do250 metara), a li moe da se suzi i na par desetina metara. Drina je sklona poplavama.Maksimalni vodostaj iznosio je 700 m (u decembru 1952. godine), minimalni 13 cm (u istomperiodu 1927. godine); srednji vodostaj je 136 m. Visoki vodostaji se redovno javljaju uprolee , u novembru i decembru, a niski u leto i poetkom jeseni. Srednji godinji proticaj je359 m 3/s.

Reka Trenjica izvire na jugozapadnoj strani Povlena na visini od 1185 metara, a uliva se uDrinu kod Gornje Trenjice na visini od 180 metara. Dugaka je 23 kilometra, njen ukupni

pad iznosi 1006 metara, srednjim tokom protie kroz ivopisni kanjon dug blizu 6 km koji jeuseen u 800 -1000 metara vis okoj povri. U kanjonu u Trenjicu se ulivaju najvee levepritoke Suica i Tribua. Tribua je duga oko 7 km, izvire ispod Tornike Bobije na visini od1180 metara, tee prema jugu i svojim donjim tokom razdvaja visoravan Bokovac na


27/84

27

zapadu od gornjokoljanske povri na istoku. Kanjon Gorje Tre njice je vrlo divlji i lep, tu senalazi stanite beloglavog supa , zbog tih i drugih prirodnih vrdnosti zatien je kao rezervatprirode.

Slika 7 Reka Trenjica

Ljubovia je najdua i vodom najbogatija reka u op tini Ljubovija, duga je 34 km. Izvire junood najvieg vrha Jablanika i uliva se u Drinu kod Ljubovije na visini od 116 metara; apsolutnipad joj je 1064 metra. Proseno svake sekunde u Drinu unese 2.09 kubna metra vode.Ljubovia posle 10 km prima pritoku Zavjesnicu koja izvire ispod Medvednika, a

nizvodno Ljubovia useca svoju klisuru. N jena najdua leva pritoka je Orovika reka, izvirena jugozapadnim padinama Bobije i posle 9km kroz klisurastu dolinu uliva se u Ljuboviu nanadmorskoj visni od 244 metra.

Slika 8 Rimski most na reci Ljubovii

Graanika reka odvodnjava jugozapadne strane Sokolske planine, nastaje od sastavnica:desne- Postenjske reke, koja se od izvorita do sela Postenja naziva Rudna reka i leve -Sokolske reke.


28/84

28

Uzovnika reka (Vukova reka) izvire na Jagodnji na visini od oko 765 m, duga je 12 km. Uselu Rujevac se naziva Rujeva ka reka. Svojim donjim tokom prolazi kroz Uzovnicu, paotuda i naziv Uzovni ka reka. Ima izrazito veliki pad, apsolutni 600 m, a relativni 50/00, papredstavlja planinsku reku brzog toka, klisuraste doline i velike erozivne snage.

Velika reka svojom razgranatom izvorinom elenkom odvodnjava jugozapadne padineKoutnje stope, najvieg vrha Jagodnje. D uga je 10,5 km, ukupan pad je vei od 600 metara,

jedan je od najveih u Ljuboviji.

Pored navedenih vodotoka na podruju optine Ljubovija postoji vei broj manjih potoka.Ukupno na podruju sliva reke Ljubovie je registrovano 176 bujinih vodotoka.

Opte karakteristike svih vodotoka (reka i potoka) na podruju optine Ljubovija je da imajuvelike padove po duini korita i velike padove slivnih povrina, koritasu dosta krivudava iobrasla u rastinje, dotok je vrlo brz i hirovit,a na regulaciji njihovih korita, do sada se skoro

nita nije uradilo. Za vreme jaih kia i otapanja snegova, ove reke i potoci naglo nadolaze,tako da njihove velike vode nose sve to im stoji na putu. Pri tome nose i vee koliinenanosa, koji se taloi u donjem toku. Na svim tim rekama i potocima ne postoji ni jednavodomerna stanica koja bi registrovala vodostaj, proticaje i prinos nanosa.

o Klimatske karakteristike

Klimatske karakteristike optine Ljubovija zavise od morfologije terena, pa su prisutneznatne razlike izmeu niih i viih terena po pojedinim klimatskim elementima. Na niojnadmorskoj visini klima je umereno kontinentalna , a na visinama od 700 metara osea sekarakter subplaninsk e klime. Prelaz izmeu ova dva klimata je postepen.

Srednja godinja temperatura vazduha u Ljuboviji iznosi 10,31oC.

U brdsko planinskom podr uju, srednje mesene i srednje godinje temperatur e vazduha suznatno nie. Najvii delovi imaju svea leta i hladne zime. Srednja godinja temperaturaTornike Bobije se kree oko 6 oC. Najhladniji mesec je januar, a najtopliji je jul. Jesen je

toplija o d prolea za 0,4 o

S.

U toku godine ima proseno 12,43 dana kada je maksimalna temperatura manja od nule i tonajee u januaru 7,35 dana.


29/84

29

Srednji vegetacioni period traje 183 dana.

Procenjuje se da srednja godinja vlanost vazduha iznosti oko 81 % u proseku to ovajprostor ini umereno vlanim. Vlanost je znatno vea zimi u odnosu na druga godinjadoba. Srednja godinja oblanost na podruju optine Ljubovija se kree oko 6,0 %. Srednjagodinja osunanost iznosi oko 2000 asova , sa maksimalnim vredn ostima zabeleenim u

julu, a minimum u decembru.

Srednja godinja visina padavina u Ljuboviji je 774mm , pri emu je mesena raspodelaneujednaena ( u maju i junu koliina padavina je od oko 90 92 mm, a u februaru 33 mm)Prosena godinja uestalost poj ave dana sa maglom u Ljuboviji je oko 40 dana.

Ljubovija ima jako mnogo tiina, pa se ubraja u najmanje vetrovita mesta zapadne Srbije.Dominiraju vetrovi iz pravca zapada i severozapada, a srednje brzine vetrova su relativnoniske (1,34 1,45 m/s). Vetrovi su: severac, jug, ustoka, krivac, bo njak, vihor, smu ac.

Azbukovacki planinski visovi su idealni za paraglajdere.U niim delovima, ispod 700 metara, klima je umereno kontinentalna. Ovu oblastkarakteriu znatne padavine, proseno se godinje izlui po 914 litara vode na svakikvadratni metar, najvie leti, a najmanje zimi. Leta nisu preterano topla, niti zime pretera nohladne. Kie su este i ima poplava. Drina plavi male delove svojih polja, ali je reim vodaizmenjen izgradnjom dve hidrocentrale u Bajinoj Basti i Zvorniku. Kie su najjae kadaduvaju zapadni i severni vetrovi. Snegovi obino poinju da padaju poetkom decembra, apo planinama snegovi poinju da padaju ranije i due se zadravaju (Na Bobiji snegovi semogu zadrati ponekad do aprila meseca).

o Populaciona struktura

Prema podacima poslednjeg popisa iz 2011. godine, o ptina Ljubovija ima 14677 stanovnika,to je za 14% manje u odnosu na prethodni popis stanovnika iz 2001. godine. OptinaLjubovija se sastoji od 27 naselja i zahvata povrinu od 356 km2. Predstavlja centar SrednjegPodrinja. Glavno mesto i sedite optine je varoica Ljubovija, sa oko 3700 stanovnika, koja

se sve vie iri, a broj stanovnika raste. Sa Lonjinom, itlukom i Dubokim, kao prigradskimnaseljima, ima oko 5000 stanovnika, to predstavlja skoro treinu Azbukovana.

Optina Ljubovija spada u red ekonomski nerazvijenih brdsko-planinskih podruja . Uukupnom dohot ku poljoprivreda uestvuje sa 33 %, industrija 28 %, trgovina 19 % i ostale


30/84

30

delatnosti sa 20 %. Prema popisu iz 2001. godine, na teritoriji optine Ljubovija ivi 17.292stanovnika (tabela 1.), odnosno oko 0,19 % stanovnitva ue Srbije. Gustina naseljenosti uoptini je oko 52 stanovnika po km2 i nia je od proseka za Srbiju koji iznosi 103,8 st/ km 2.

Smanjenje ukupnog broja stanovnika optine Ljubovija posledica je negativnih promena uprirodnim i prostornim kretanjima stanovnitva. Natalitet i imigracije beleili su negativnestope, dok su se mortalitet i emigracij e poveavali. Takvo stanje je i danas gde faktor niskognataliteta ima glavni uticaj na smanjenje ukupnog stanovnitva, dok migraciona kretanjavie nemaju veliko uee na krajnji bilans. Prirodni prirataj je, kao direktan rezultatnataliteta i mortaliteta, za desetogodinji period ima negativnu vrednost.

Polna struktura je u ranijem periodu imala negativne tendencije koje su se manifestovalepadom uea enskog pola u ukupnom stanovnitvu. Uzrok tome je povean odliv enskogmladog st anovnitva iz ove optine . Dugogodinji pad nataliteta i veoma izraena stopaemigriranja mlaeg stanovnitva proizveli su veliki pad uea mladog stanovnitva do 19

godina i naravno, poveanje sredovenog stanovnitva od 40 -59 godina i starog (preko 60godina).

o Naselja

U naselju Ljubovija sve destinacije su manje od tri kilometra i omoguuju peaka kretanjastanovnitva pri zadovoljavanju standa rdnih potreba. Uslovno velike gustine stanovanja suposledica racionalnog korienja zemljita, geomorfolokih uslova i ranije izraene isprovedene prostorno- planske dokumentacije, koja je znaajno uticala na razvoj naselja.

Ljubovija ima ukupno oko 9300 m javnih saobraajnica u sklopu naseljske uline mree.


31/84

31

Slika 9 Grad Ljubovija

U odnosu na ostala naselja u o ptini, grad Ljubovija ima znatno vii nivo razvijenosti. Gravitira joj n ajvei deo privrednih aktivnosti, a standard stanovanja je znatno iznadoptinskog proseka. Znaajan deo infrastrukturnog sistema naselja je ve izgraen, tako dazadovoljava po trebe veeg dela stanovnitva optine. Ovakav nesklad u razvoju pojedinihdelova optine uslovio je da grad Ljubovija postane podruje na koje se doseljava znaajanbroj novih stanovnika.

U hijerarhijskoj mrei naselja u ruralni tip naselja optine izuzev Ljubovije i u vertikalnojorganizaciji izdvajaju se seoski centri prvog reda, seoski centri drugog reda, seoska naselja.

Prema uslovima dosadanjeg i planiranog razvoja, prirodnih potencijala i resursa, migracija igeografskih karakteristika, u kategoriju seoskih centara I reda projektuju se naselja Crna,Uzovnica i Vrhpolje. Ova naselja imaju ulogu sekundarnih nosioca razvoja, od znaaja su zaravnomeran razvoj prostornog sistema optine Ljubovija i u njima deo svojih potrebazadovoljava i stanovnitvo gravitirajuih naselja.

U smislu komunalnog opremanja ovih naselja, neophodne su akcije ka grupisanju stambenih

objekata, kako bi se stvorili uslovi za gradnju infrastrukturne mree.

Seoski centri drugog reda imaju znaajnu ulogu u privrednim, prosvetno -kulturnim,administr ativnim i drugim funkcijama, u planinskom delu optine. Seoska naselja drugogreda su geografski naselja u planinskom delu optine Ljubovija. U ovu kategoriju naselja


32/84

32

pripadaju sela Donja Orovica i Gornja Trenjica.Ova naselja bi trebalo da zadovolje deopotreba gravitirajueg stanovnitva i da na posredan nain utiu na ublaavanje negativnihkretanja stanovnitva optine.

Seoska naselja su stambeno proizvodne jedinice uglavnom tradicionalnog tipa. Veliina ovihnaselja i nivo razvijenosti su razliiti, a li je za gotovo sva karakteristino da se radi onaseljima razbijenog tipa. Velike povrine na kojima su ova naselja formirana, predstavljajuoteavajui faktor za njihov urbani razvoj.

U procesu transformacije najdalje su otila naselja koja neposredno gravitiraju optinskomcentru Ljuboviji i magistralnim i regionalnim saobraajnicama. Karakteristino je za seoskanaselja da u periodu od poslednjih tridesetak godina belee stalno opadanje brojastanovnika, to je za posledicu imalo opadanje standarda stan ovanja. Iz tih razloga ovapodruja predstavljaju slabije razvijeni deo optine.

Za opti razvoj seoskih naselja od izuzetnog je znaaja izgradnja modernih saobraajnica ,kojima bi se omoguila kretanja stanovnitva i robe, to bi smanjilo odliv seoskogst anovnitva u vea mesta i povealo opti standard ivljenja. U cilju ouvanja ivotnesredine potrebno je obezbediti prostor za elemente komunalne opreme: groblje, deponije, istona groblja. U smislu ouvanja bioloke raznovrsnosti, seoska naselja su podruja sanajbogatijim i najbolje ouvanim biodiverzitetom i koncentracijom autohtonih sorti i rasa.

o Privreda

Privredni razvoj optine Ljubovija usmeren je ka aktiviranju i isko riavanju svih resursa, usmislu prestrukturiranja postoje ih kapaciteta i isko riavanja svojih prostornih potencijala,gde se mogu ostvariti konkurentske/izvozne i integrativne prednosti.

Koncept industrijskog razvoja o ptine Ljubovija zasniva se na revitalizaciji i daljem razvojuve zastupljenih industrijskih grana, bez obzira to neki kapaciteti trenutno ne rade ili radesa znatno umanjenim kapacitetom. U osnovi takvog kocepta su izgra eni kapaciteti,sirovinska osnova, trite, i sl., sa ciljem zapoljavanja sve vie ljudi.

Reka Drina i povoljni prirodni uslovi u okviru brdsko-planinskog po dru ja potencijalno mogusmanjiti eventualne rizike za ulaganje u nove vidove poslovanja, tim pre to zdrava ivotnasredina postaje sve zna ajniji faktor za mnoge delatnosti. Polaze i od toga, strategija kaodrivom privrednom razvoju zasniva se na ko rienju svih resursa koji bi trebalo da


33/84

33

obezbede ve e zapo ljavanje, ravnomerniji gradski razvoj i za titu ivotne sredine kaokljune probleme optine .

Strategija razvoja privrede u optini Ljubovija bazira se na nekoliko aktivnosti. Kao prvaaktivnost izdvaja se promena budue privredne i proizvodne strukture kroz: otvaranje novihmalih i srednjih preduzea, specijalizaciju privredne strukture od primarne faze do fazefinalizacije proizvoda, na osnovu o drivog ko rienja prirodnog potencijala (proizvodnja iprerada poljoprivrednih proizvoda, umarstva, prerade bilja, umskih plodova,hidroekonomije, saobra aja, turizma u specijalizovanih vidova turistike ponude kao to sueko-, etno-spome niki i lovno-ribolovni i dr.); stvaranje novog asortimana proizvoda naosnovu postoje ih kapaciteta, tehnolo kih unapre enja i dr. I na kraju, kroz razvoj uslunogsektora, od usluga naj vieg nivoa (informa tiki, poslovni, bankarski, finansijski, inenjerski,konsalting i drugo), preko usluga privatno javnog partnerstva, do usluga kojezadovoljavaju svakodnevne potrebe stano vnitva i drugih korisnika prostora.

Drugo strate ko opredeljenje odnosi se na strategiju finansiranja zasnivano na obuhvatanju iaktiviranju celokupnog ekonomskog potencijala op tine javnog, privatnog i linog,odnosno formalnog i neformalnog finansijskog potencijala. Nosioci razvoja optine, posebnou smislu poveanja zaposlenosti i porasta bruto drutvenog proizvoda, su dalji razvoj,restrukturiranje i ulaganje u unapreivanje sledeih grana: prehrambenu industriju, vaenje rude i kamena, bioindustriju, obojenu metalurgiju, turizam i ugostiteljstvo, zanatstvo,privatne usluge, poljoprivrednu proizvodnju, umarstvo i drvnu industriju, metalnuindustriju, graevinarstvo , trgovinu, javne komunalne i ostale javne usluge.

Posebna podrka se planira za korienje obnovljivih izvora energije ( naroito izgradnjaminihidroelektrana.

Tree strate ko opredeljenje proizilazi iz predhodno navedenog, a odnosi se na formiranjeklastera iz srodnih i ra zliitih delatnosti, strunih institucija, bankarsko finansijskih usluga,nosioca informa tikih i tehnolo kih unapre enja i dr.), u cilju ja anja konkurentnostiprivrede optine. Uslovi za formiranje klastera na po dru ju optine i regiona imajudelatnosti koje mogu da doprinesu afirmaciji eko proizvodnje i eko usluga, na istom izdravom po dru ju, u saradnji sa prate im institucijama: poljoprivreda (sto arstvo,voarstvo, itd.), industrija (prehrambena, bioindustrija i dr.) i rudarstvo, zdravstveno

leiline institucije, str uni zavodi i instituti, finansijske institucije (banke, osiguranja,tedionice i zadruge stambene, snabdeva ke i dr.), prometne institucije (trgovinske,ugostiteljske, skla dita i dr.), turizam (seoski, lovno-ribolovni, komercijalni i dr.).


34/84

34

o Poljoprivreda

Strate ka opredeljenja i zadaci optine odvija ju se u dva pravca: pove anje proizvodnje i

kvaliteta sa jedne strane i sniavanje tro kova proivodnje, sa druge, u nastojanjuneugro avanja, za tite i o uvanja ivotne sredine i ruralnih sistema. U ostvarenjupostavljenih ciljeva potrebno je raditi na ukrupnjavanju poseda poljoprivrednihdoma instava, na njegovom povezivanje/ udruivanju u prihvatljive oblike zadruga,pove anju nivoa obrazovanosti i strunosti nosioca gazdinstava, dostupnosti svih slubi zapomo poljoprivrednicima na stvaranju prepoznatljivih lokalnih proizvoda i njihovomorganizovanom nastupu i promociji na drugim tritima.

U procesu planiranja namene ze mljita, prema Prostornom plan optine Ljubovija, strate ki je potrebno te iti ka o drivosti prirodnih i stvorenih resursa, pre svega vode i ra una oosnovnim karakteristikama terena, odnosima vla snitva, stvorenih i potencijalnih struktura ina ina ko rienja ze mljita. Radi realizacije postavljenih ciljeva, zadataka i planskekoncepcije razvoja poljoprivrede, posebno je zna ajno formiranje sistema za tite, ko rienjai unapre enja funkcije poljoprivrednog ze mljita (ekolo ke, prirodne, kulturne i privredne)na nivou optine, razvoj sistema eko poljoprivrede.

Slika 10 Selo Trenjica


35/84

35

Slika 11 Selo Graanica

o Razvoj ruralnog podruja

Obzirom da prete ni deo teritorije o ptine pripada ra vniarskom i bre uljkastom po dru ju,najve i deo obradivih po vrina otpada na oranice koje zahvataju 85% ukupno obradivihpo vrina optine. Prema geomor folokim obele jima terena, strukturi i obliku naselja,strukturi poljoprivrednih delatnosti, na inima i oblicima ko rienja i upotrebe ze mljita,po dru je obuhva eno planom je podeljeno u dve celine.

Prvu celinu ine naselja i po dru ja koja se nalaze u r enim dolinama Drine i delom Ljubovie tj. naselje Ljubovija i druga naselja koja pripadaju ovoj geomorfolo koj celini. Ovo su, uodnosu na drugu celinu, urbanizovanija naselja, koja su bolje opremljena infrastrukturom,uslunim delatnostima i objektima dr utvenog standarda ( Crna, Uzovnica, Vrhpolje, DonjaLjubovia i dr.) u kojima se pre dvia intenziviranje ratarstva i uzgajanje industrijskjog ikrmnog bilja; intenzivan razvoj povrtarstva uz irenje postoje ih po vrina; plasiranje robe navelika trita (Loznica, abac, Valjevo); zna ajnije uzgajanje i proizvodnja ranog vo a i po vra(proizvodi sa ve im prodajnim profitom) u plastenicima; intenzivan razvoj organske hrane icvearstva; realizacija prodaje proizvoda i prera evina mesa (govedarstvo i ovarstvo) imleka.

Drugu celinu ine po dru ja seoskih naselja koja se, morflo ki, nalaze u brdsko-planinskomdelu optine (razbijena naselja). U njima glavna delatnost/grana pripada me ovitomsto arstvu, pa se pre dvia intenzivniji razvoj sto arstva, u smislu isko riavanja postoje ih potencijala (pove anje broja grla u okviru postoje ih gazdinstava, s obzirom na nedovoljno


36/84

36

iskoriene po vrine pod pa njacima i livadama). Kao komplementarne delatnosti na ovompo dru ju su vo arstvo i umarstvo, pa se planira intenziviranje vo arske proizvodnje ( ljive,maline, kupine, vinje i dr.) kao i intenzivnije po umljavanje umskog ze mljita kvalitetnimetinarima i listopadnim umama; intenziviranje povrtarstva, kao i lekovitog bilja, cve arstvai sl.

o Turizam

Podruje op tine Ljubovija je obuhvaeno planiranom primarnom turistikom destinacijomValjevsko-Podrinjske planine, utvrenom Postornim planom Republike Srbije.

Koncept budueg razvoja Ljubovije bazira se na stvaranju modernog, manjeg, poslovnog iadministrativno lokalnog centra, i ji uticaj ima pre svega lokalni karakter. Istovremeno selo ipoljoprivreda mogu biti motivi za razvoj seoskog turizma, ali i tranzitnog u po dru jimasaobra ajnog koridora.

Razvoj turizma bazira se na prirodnim i antropogenime vrednostima ovog podruja .Planirani programski sadraji moraju biti originalni i atraktivni bez negativnih uticaja naprirodne vrednosti. Uz potovanje principa odrivog razvoja na prostoru obuhvataProstornog plana definisani su strateki prioriteti za razvoj sledeih oblika turizma: ruralni,izletniki, rekreativni, edukativni sa istraivakim programima, lovni, ribolovni, kulturnomanifestacioni, nautiki i cikloturizam. Budui razvojni planovi moraju da raunaju na turistesa visokim nivoom svesti o znaaju ouvanosti ivotne sredine, kao dominantnom faktorukoji opredeljuje i usmerava turistiku tranju. Odrivi turizam se zasniva na odgovornosti

svih uesnika turistikog prometa prema prirodnoj sredini.

Ruralni turizam podrazumeva aktivnosti vezane za prirodnu i k ulturnu batinu. Trite za oveproizvode su veliki gradovi u okruenju, a preduslovi su izgraena saobraajna infrastruktura, smetajni kapaciteti, sistem snabdevanja i turistika infrastruktura. Naselja uobuhvatu Prostornog plana uz ulaganja u turistiku infrastrukturu i edukaciju stanovnitva ,mogu biti znaajni centri ruralnog turizma. Osnovni cilj rada je da prui inovativni pristuppromociji srpskog sela, kroz formiranje univerzalnog modela, primenjivog na teritoriju itave drave.

Izletniki turizam u ukupnoj turistikoj ponudi podruja, ima poseban znaaj u nekoliko svojih vidova: dnevni, vikend i prazninog karaktera, koji su uglavnom vezani za potrebestanovnika sa prostora obuhvata Prostornog plana. Izletnike staze predstavljaju inicijalnioblik turistike ponude i namenjene su najiroj populaciji i svim kategorijama turistike


37/84

37

klijentele i mogu biti poludnevne i viednevne, ili u odnosu na naine kretanja - peake ,biciklistike, konjike, pomou motornih vozila.

Ve postoje redovno organizovane rafting regate i ostala splavarenja, a najznaajnija jeDrinska regata ( Rogaica - Gornja Trenica - Etno selo Vrhpolje - Ljubovija), sa skoro 2000plovila koja uestvuju u spustu i blizu 20000 uesnika manifestacije.

Slika 12 Drinska regata

Zatiena prirodna dobra, kojih na teritoriji o ptine Ljubovija ima nekoliko, predstavljajuposebnu turistiku odrednicu ovog kraja i specifinu i znaajnu komparativnu prednost(kanjon reke Tre njice, po dru je To rnike Bobije, Memorijalni spomenik Ma kov kamen).


38/84

38

Slika 13 Makov kamen

Biciklistike i jeer-rute koncipirane su tako da povezuju tri optine : Lozniku, Krupanjsku i

Ljubovijsku. Zvanino ih ma 19, sve su obeleene , klasifikovane i relativno lako dostupne.Rute su vrlo prakt ino trasirane, tako da ih u celini ili u delovima mogu koristiti peaci,planinari i terenska vozila.

Parglajding uzletita su uglavnom na Tornikoj Bobiji (oko 1270m nv).

Model turistike ponude u optini Ljubovija zasniva se na definisanju kljunih taaka, kao tosu lepa panorama, tok reke, lokalna flora ili fauna..., neki prirodni fenomen (izvor vode,zanimljiv oblik drveta i sl.), verski objekat (crkva ili manastir), lokalna tradicionalna radionica- neki zanatlija (izrada tepiha, obrada koe, trikanje dempera ...), poseta seoskoj kui -

imanju; degustacija i prodaja lokalnih proizvoda (sir, kajmak, ...), oaza prirode.

Osim prirodnih, na prostoru optine Ljubovija postoje i kulturno -arhitektonski sadraji, kaoto su stara tradicionalna kua, lokalne ivotinje, lokalna pijaca, mesto za koje je vazananeka lokalna legenda, kratak koncert tradicionalne muzike ili folklore, poseta lokalnomsamoukom umetniku - umetnici naivci, zanatlije, lokalni muzej galerija, sport - rekreacija(jahanje, pecanje, lov ...).

Edukativni i verski turizam podrazumeva ra zliite aktivnosti kao to su kola u prirodi, ekoloki kampovi, struni i studijski boravci, posmatranje ptica, posete manastirima icrkvama itd.


39/84

39

Slika 14 Manastir Svete Trojice, Bjele Vode

Lovni turizam zahteva unapreivanje staninih uslova lovita, kako bi se poveao broj divljai.

Ribolovni turizam vezan je za potencijale Drine i njenih pritoka, a u budunosti e u najveem delu zavisiti od aktivnosti lokalnih sportskih ribolovaca. Poboljanjem kvaliteta ipoveanjem obima ribljeg fonda, moe se uticati i na porast broja sportskih ribolovaca.

Slika 15 Ribolov na Drini

Nautiki turizam (splavarenje i sl): na prostoru obuhvata Prostornog plana, potrebno jepredvideti razvoj infrastrukture ( pristanite , privezite), snabdevanje i druge sadraje boravka. Infrastruktura za nautiki turizam, bez pristanita , moe da se razvija tek poformiranju kaskada na Drini, ali se blia usmerenja oekuju razradom kroz PPPPN Drinskogpodruja.

U optini se tradicionalno odrava nekoliko manifestacija, koje se bave up ravo promocijomzdrave hrane, renog i agro -eko turizma (Drinska regata tokom letnjih meseci,Malinijada, Skobaljijada, Gastro festival...).


40/84

40

Slika 16 Gastro festival u Ljuboviji (druga subota maja)


41/84

41

BIODIVERZITET PITANJA I MOGUNOSTI

Bogatstv o i raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta sliva Drine i Podrinja,predstavljaju jedan od velikih i nedovoljno iskorienih potencijala Srbije. Ovi predeli se odlikuju

prisustvom endem inih i reliktnih vrsta biljaka i ivotinja. Uz Drinu i njenu okolinu, mogu seprona i i druge biljke koje predstavljaju endemite Srbije i Balkana, kao to su: alosnistrupnik, halacija, patrika obloglavka, bosanska divizma, derventski razli ak ili prijatnakandilka Drinu, ba kao i njene pritoke, odlikuje i bogatsvo ribljih vrsta.

Na najniim terenima, povremeno plavljenom aluvijalnom zemljitu, evidentirane su bela ikrta vrba, bela i crna topola, beli hrast, ali i bunasta flora. Na visinama do 600 metarasu ume gloga, drena, ali najvie ima bukove ume. Bagrem zbog brzog rasta i irokeupotrebe naglo osvaja nove prostore.

o Zatiena podruja na teritoriji optine Ljubovija

Na osnovu podataka iz Centralnog registra zatienih prirodnih dobara koji vodi Zavod zazatitu prirode Srbije, konstatovano je da se na teritoriji optine Ljubovija nalaze sedeaproglaena prirodna dobra:

1. Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice, na osnovu Uredbe o zatitispecijalnog rezervata prirode Klisura reke Trenjice, 05 broj 353-2909/95 Vlada RS(Slubeni glasnik RS, broj 50/95 0d 13.12.1995. god.), potencijalno EMERALD podruje.

2. Memorijalni prirodni spomenik Makov kamen, na osnovu Reenja o stavljanju podposebnu zatitu kompleksa Makov kamen, 01 -broj: 633-1/76 SO Ljubovija, od25.11.1976. god.).

3. Priro dno plodite mladice (na osnovu Reenja o prethodnoj zatiti prirodnog dobra Prirodno plodite mladice od 05.05.1998. god. Zavoda za zatitu prir ode Srbije).

4. Meunarodno znaano podruje z a ptice (IBA) Valjevske planine.

Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice

Uredbom Vlade Republike Srbije broj: 50/95 klisura reke Trenjice je stavljena pod zatitudrave kao prirodno dobro od izuzetnog znaaja. Akcenat je stavljen na ouvanje populacije


42/84


43/84

43

Na zatienom delu doline Trenjice preovlauje umereno-kontinentalna klima, sa osetnimuticajem subplaninske. Zime su otrije, a leta hladnija.

Najjai vetrovi su istoni i severoistoni, a najei su zapadni i severozapadni, koji ovomkraju donose znatne padavine. Najvie je padavina leti, a najmanje zimi, dok je koliinapadavina vea nego u niim delovima optine Ljubovija.

Slika 17 Beloglavi sup (Gyps fulvus )

Prioritetni tipovi stanita u klisuri reke Trenjice (u skladu sa rezolucijom 4. Bernskekonvencije)

34.3 Guste viegodinje travne zajednice i srednjeevropske stepe35.11 Busenjaci tvrdae (Nardus stricta) 37.2 Eutrofne vlane travne zajednice 41.1 Bukove ume 41.2 Hrastovo- grabove ume 41.4 Meovite ume u klisurama i na strmim padinama 41.7 Termofilne i supra-mediteranske hrastove ume 41.8 Meovite termofilne ume 44.1 Obalske formacije vrba44.43 Jugoistone evropske jasenovo -hrastovo- jovine ume

Memorijalni prirodni spomenik Makov kamen

Nalazi se na teritoriji katastarske optine Crna u Ljuboviji. Zahvata povrinu od11ha83a21m 2. Makov kamen je jedan od visova na planini Jagodnji, na kome su voene

krvave bitke u Prvom svetskom ratu. U spomen na te dane u Krupnju je 1931. godinepodignuta Crkva sa kosturnicom, a na Makovom kamenu 1929. godine Spomenik sakosturnicom. Spomenik na Makovom kamenu projektovao je ugledni beogradski arhitektaMomir Korunovi. Ovde se takoe nalazi spomen-crkva sa kosturnicom, posveena


44/84

44

junacima sa Makovog kamena, podignuta pored istoimene stare crkve Svetog VaznesenjaGospodnjeg.

Posebnost crkve je veliki luster izra en od granata, metaka i ma eva pokupljenih sa rati taposle ove bitke. Na Ma kovom kamenu, za vreme Prvog svetskog rata srpska vojska jevodila jednu od najogor enijih i najkrvavijih bitaka. Ovde se zato nalazi jednostavna idostojanstvena kamena kapela i natpis : Otad bina palim herojima .

itav kompleks Ma kov kamen je 1976. godine stavljen pod za titu tada lokalnesamouprave op tine Ljubovija, kao Memorijalni prirodni spomenik Ma kov kamen .

Prirodno plodi te mladice

Prirodno plodi te mladice je stani te na kome se odvija prirodni mrest mladice. Obuhvatapodru je donjeg toga reke Tre njice, nizvodno od pregradne brane u naselju Gornja

Trenjica do u a u Drinu, kao i 300 m obale Drine nizvodno od u a Tre njice pod pravimuglom na maticu reke. Podru je se nalazi u sklopu ribarskog podru ja Srbija zapad, koje

je dato na kori enje JP Drina Mali Zvornik.

Mladica ( Hucho hucho ) se, prema Zakonu o za titi prirode, nalazi na spisku za tienih vrstaPravilnika o progla enju i za titi strogo za tienih i za tienih divljih vrsta biljaka , ivotinja igljiva (Slu beni glasnik RS, br. 5/2010). Prema Zakonu o za titi i odr ivom kori enjuribljeg fonda, za tita mladice je obuhva ena Naredbom o merama za o uvanje i za tituribljeg fonda (Slu beni glasnik RS, br. 104/2009). Na za titu ove vrste i njenih stani tatako e se odnosi i Direktiva o o uvanju prirodnih stani ta i divljih biljnih i ivotinjskih vrsta(Counci Directive 92/43/EEC).


45/84

45

Slika 18 Mladica (Hucho hucho)

U cilju ouvanja mladice i njenih stani ta, propisane su mere za tite, koje se odnose nazabranu izvo enja radova kojim se naru ava morfologija terena i integritet prostora,posebno uklanjanje priobalne vegetacije i va enje ljunka, peska i kamena iz korita Drine ireke Tre njice i iz priobalja; pregra ivanja vodenog toka privremenim ili stalnim pregradamakoje ometaju prolaz ribe; izgradnje objekata za iji rad je potreban zahvat vode iz korita rekakao i svako preusmeavanje vode iz reke Tre njice i bacanje i deponovanje otpada uvodotoke i u priobalje.

Me unarodno zna ajno podru je za ptice Valjevske planine (IBA RS018)

Znaajna podru ja za ptice (IBA Important Bird Areas) predstavljaju globalnu mre upodru ja od izuzetne va nosti za za titu ptica. Kriterijumi na osnovu kojih se odre uju ovapodru ja definisani su od strane me unarodne organizacije za za titu ptica BirdlifeInternational. U Srbiji postoje 42 ovakva podru ja, a jedno od njih je i IBA Valjevske planine.IBA podru ja trenutno nemaju posebnu pravnu za titu, ali e ona predstavljati sastavni deo

ekolo ke mre e definisane Zakonom o za titi prirode. Uspostavljanje ove mre epodrazumeva e poseban status za tite ekolo ki zna ajnih podru ja, me u kojim e senalaziti IBA podru ja. Kroz proces integracije u EU Republika Srbija e imati obavezurazvijanja ovakve ekolo ke mre e u skladu sa principima NATURA 2000 mre e i u skladu saevroskom Direktivom o pticama i Direktivom o stani tima. Sve razvojni projekti koji se budu


46/84

46

izvodili na podru jima ekolo ke mre e mora e prolaziti kroz postupak procene uticaja naosnovne elemente ekolo ke mre e.

Valjevske planine kao va no podru je od zna aja za ptice obuhvata teritoriju od 56291 ha iprostire se na nadmorskim visinama od 250-1347 m (Puzovi et al., 2009). Definisano je kaoIBA podru je prema kriterijumima B 2 (Podru ja gde se nalaze vrste sa nepovoljnimstatusom za tite u Evropi i kojima se glavnina populacije nalazi izvan Evrope Spec 2 i Spec3) i B3 (Podru je gde se nalaze vrste sa povoljnim statusom za tite u Evropi, ali kojima seglavnina populacije nalazi u Evropi Spec4). Valjevske planine obuhvataju zna ajnoprostranstvo severozapadne Srbije, du ine preko 60km, a u svom sastavu sadr i veliki brojprostornih celina: Maljen, Povlen, Medvednik, Jablanik, Bobija, Sokolina, klisura Tre njice,klisura Gradca, Taorska vrela, Bukovik, Maglje i Tometino polje. Zapadni deo op tineLjubovija, odnosno prostor klisure reke Te njice i planina Bobija ulaze u sastav Valjevskihplanina.

IBA Valjevske planine ini planinski sistem srednje visine na krajnjem zapadu Srbije uz reku

Drinu, izme u gradova Valjevo i Bajina Ba ta, gde spadaju planine Medvednik, Jablanik,Bobija, Povlen i Maljen, kao i stene, kamenjari i sipari sa kre nja kim klisurama Tre njice iGradca (duga 23 km), kao va nim obele jima. Ve i deo IBA je obrastao listopadnim umamai ikarama, ispresecan brojnim potocima, pa njacima i livadama, a ima i kultura etinara. NaMaljenu su prisutne prirodne etinarske ume sa dominacijom bora. Brojni su vodotoci, aposebno se izdvajaju reke Gradac, Tre njica, Jablanica, Obnica i Kamenica. Klima je vla noumereno kontinentalna.

IBA Valjevske planine je delimi no za tieno, iako postoji vi e prirodnih dobara: Specijanirezervat prirode Klisura reke Tre njice , Predeo izuzetnih odlika Klisura reke Gradac . NaMaljenu su za tieni strogi rezervati Crna reka i Zabalac . Postoje jo od 1968. godinerezervati Velika ple i ala ki potok. Deo IBA je me unarodno stani te dnevnih leptira iobjekat geonasle a Srbije.

Podru je je izuzetno zna ajno za gne enje ptica. Na celom prostoru IBA do sada jezabele eno oko 170 vrsta ptica, a stvarno bogatstvo se procenjuje na oko 200 vrsta. Ugnezdarice se svrstava oko 100 vrsta. Me u pticama za titni znak ovog prostranog podru ja

je beloglavi sup, koji se gnezdi kolonijalno u klisuri reke Tre njice. Brojnost iz godine ugodinu raste i iznosi oko 15 parova, dok se ukupni broj ptica u jatu kre e od 35 do 40 jedinki.Od zna ajnih vrsta izdvajaju se suri orao i sivi soko koji se gnezde na vi e lokaliteta gde suprisutne stene u klisurama reka. Od sova znaajno je prisustvo i brojnost buljine i uka.

Ranije se na goletima Valjevskih planina gnezdila kamenjarka ( Alectoris graeca ), ali jeizgleda nestala sa tog prostora.

Korienje prostora ukljuuje turizam, umarstvo, lovstvo, ribolov, ekstenzivnu zemljoradnjui stoarstvo, saobraaj, telekomunikacije, prenos struje dalekovodima. B rojne su vikend


47/84

47

zone. umarstvo je dominantna aktivnost prisutna na svim delovima masiva Valjevskihplanina. Postavljeni su predajnici na vie isturenih vrhova. Stoarstvo polako zamire saiseljavanjem stanovnitva. u niim zonama razvijeno je voarstvo i povrtarstvo. Podrujepreseca nekoliko putnih pravaca i pruga Beograd- Bar. Na pojedinim lokacijama su izgraenipastrmski ribnjaci.

Negativni faktori ukljuuju divlju gradnju, stvaranje deponija, nekontrolisanu seu uma,poumljavanje goleti, unoenje al ohtonih i invazivnih vrsta, upotrebu otrova, pesticida iubriva, uznemiravanje i krivolov. U oblasti umarstva nepovoljno je opte podmlaivanje iuniformisanje prirodnih uma i podizanje kultura etinara, kao i probijanje novih kamionskihputeva na padin ama planina, koji izazivaju eroziju, pojaano korienje drvne mase iuznemiravanje. Divlja gradnja i problem deponija su izraeni u zoni turistikih centara iprometnih saobraajnica. Prisutni su sluajevi trovanja leinara u region Trenjice zbogupotrebe kreozana.

Preduzeto je vie mera aktivne zatite ptica i njihovih stanita, pre svega u zoni rezervata na

Trenjici. Formirano je namensko hranilite za ptice grabljivice (leinare) jo 1989. godine,na prevoju iznad same kolonije. Na njega se u kontinu itetu odlae hrana dve decenije.Preduzimane su kampanje edukacije lokalnog stanovnitva i lovaca u cilju spreavanjakorienja otrova za pse lutalice. Zavod za zatitu prirode Srbije, Fond za grabljivice iUpravlja vre redovan monitoring i promociju pr irodnog dobra. Angaovani su i opremljeniuvari rezervata. Neophodno je na odgovarajui nain zatititi i ostale delove IBA, izraditiprograme upravljanja i iznai reenja za spreavanje sukoba interesa raznih grupa i promenenamene prostora. Potrebno je sauvati mozainost predela, obnavljati tradicionalan nainivota i korienja prostora od strane metana, razvijati eko -etno turizam.

Pre deset godina u planu za zatitu i restauraciju bio je i stari Soko grad -nekadanjeutvrenje. Planinski kompleks Boranje, Jagodnje, Sokolskih planina, Bobija, Medvednik,Jablanik, Povlen i Uika Crna Gora, predstavljaju jedinstvenu teritoriju sa relativno dobroouvanim umama liara i crnog bora. Zajedno sa planinama Magle, Bukovik, Maljen iSuvobor, predmetna pod ruja predstavljaju i jedinstvenu turistiku zonu. Reka Drina je jo

jedina reka u kojoj se nalazi retka vrsta ribe mladica ( Hucho hucho ).

o FAUNA

ivotinjski svet u optini Ljubovija je raznovrstan i bogat , ali najvie podataka postoji zakrupnu lovnu divlja. Srna je najkrupnija divlja, koje sve vie ima u optini Ljubovija. Divljesvinje su sve vie prisutne po umama. Zec je najrasprostranjeniji i najbrojniji, zatim lisice,kuna zlatica i belica, veverica, a u blizini naselja tvor i jazavac. Ptijafauna je raznovrsna.Beloglavi sup je najkrupnija ptica u ovom kraju. Od pernate divljai za lovnu privredu su


48/84

48

najznaajnije: poljska jarebica, jarebica kamenjarka i fazan. Ovde je pre nekoliko decenijabilo vukova, a u viim planinskim predelima i medveda. Sada se mogu sresti, ali vrlo retko,oko Bobije ka Medvedniku i Jablaniku.

Detaljni inventar prisutnih biljnih i ivotinjskih vrsta ne postoji za optinu Ljubovija. U tomsmislu trebalo bi uraditi detaljna istraivanja flore, vegetacije i faune. Sistemska istraivanjaflore, gljiva i faune vrena su od strane istraivaa Instituta za bioloka istraivanja SiniaStankovi, u okviru irih projekata koji su obuhvatali lokalitete od znaaja na teritoriji itaveSrbije, poetkom 2000t ih godina : Indikatori ugroenosti strukture i metabolokih funkcija uterestrinim ekosistemima i Istraivanje ekolokih interakcija u razliitim tipovimaterestrinih i akvatinih ekosistema. Rezultati istraivanja publikovani su u formi izvetaja ipojedinanih naunih radova. Teritorija optine Ljubovija bila je delimino obuhvaena ovimprojektima, ali preteno Klisura reke Trenjice, zbog izuzetne bioloke raznovrsnosti, koja jenedovoljno iskoriena i valorizovana. Najvie publikovanih radova se odnosi na ekolokaistraivanja umskih vegetacija u kanjonima i klisurama zapadne Srbije, ukljuujui i optinuLjubovija, kao vana podruja za ouvanje biodiverziteta (Karadzic et al., 2001; Dini et al.,

2001; Karadzic et al., 2001).

Predeo klisure reke Trenjice relativno je slabo ispitan faunistiki, ali je posebno ispitanaornitofauna, posebno stanita i nain i vota populacije beloglavog supa ( Gyps fulvus Habl.),koji predstavlja najreu i najznaajniju vrstu u klisuri.

U okviru Studije zatite za Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice dat je pregledevidentiranih biljnih i ivotinjskih vrsta i stanita, sa faktorima ugroavanja i merama zatite,ali ti podaci potiu iz 1993. godine i ranije, kad je Studija uraena. U meuvremenu nijeraena revizija Studije i nisu uzeti u obzir neki faktori koji u novije vreme negativno utiu nabiodiverzitet ovog zatienog podruja, kao ni vrste koje su u meuvremenu registrovane naovom podruju.

Podaci prikazani za vrednosti biodiverziteta Specijalnog rezervata prirode preuzeti su izStudije zatite, koju je izradio Zavod za zatitu prirode Srbije, 1993. godine.

U tabeli 1 dat je pregled registrovanih vrsta ivotinja na teritoriji optine Ljubovija, od kojih je najvei broj registrovan u klisuri reke Trenjice. Vrste koje su navedene u spisku fauneTrenjice, nalaze se u tzv. preliminarnoj listi kimenjaka Srbije, to podrazumeva njihovoukljuivanje u buduu Crvenu knjigu kimenjaka Srbije.

Tabela 1 Diverzitet vrsta ptica, sisara i riba u optini Ljuboviji

Legenda:


49/84

49

IUCN kategorije ugroenosti taksona po IUCN - LC (least concern poslednja briga), EN(endangered kritino ugroene u bliskoj budunosti), NT (near threatened - skorougro ene, blizu je kategoriji vulnerable (VU);4

Zakoni Stepen za tite prema Zakonu o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09(Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnikRS, br. 5/10); SZV -Strogo zatiena vrsta;ZV *** - Vrsta je strogo zatiena samo na podrujima iznad 500 m nadmorske visine

Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanjuKonvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS- Meunarodni ugovori br. 1 02/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak I - strogo zatienavrsta flore; Dodatak II - strogo zatiena divlja vrsta faune; Dodatak III - zatiena vrstafaune)

Vrste zatiene prema Bonskoj konvenciji: 2-I,II - Zakon o potvrivanju Konvencije oouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja- Slubeni glasnik RS- Meunarodni ugovori br.102/2007 (Bonska Konvencija - Dodatak I - ugroena migratorna vrsta; Dodatak II -migratorna vrsta koja treba da bude predmet Sporazuma; rezerva - vrsta za koju RepublikaSrbija izraava rezerve u odnosu na tekst Konvencije).

Aneks I EU Direktiva o pticama 5 Aneks II EU Direktiva o stanitima6

RIBE

Familija Vrsta IUCN Nacionalnizakon

Meunarodnaregulativa

Salmonidae Hucho hucho(mladica)

EN Zakon o zatitii odrivomkorienjuribljeg fonda

1-III, EUHabitatdirektiva,dodatak II i IV;6-II

4 IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.2.

5 Vrste preuzete sa EMERALD predloga liste za Srbiju (Sekuli i inar-Sekuli, 2010)

6 Vrste preuzete sa EMERALD predloga liste za Srbiju (Sekuli i inar-Sekuli, 2010)
http://www.iucnredlist.org/http://www.iucnredlist.org/http://www.iucnredlist.org/


50/84

50

Salmo trutta (potonapastrmka)

LR-lc ZV (R)

Oncorynchusmykiss (kalifornijska

pastrmka)

Cyprinidae Phoxinus phoxinus (Pijor)

Alburnus alburnus (uklija)

LR-lc

Barbus peloponnesius (potona mrena)

LR-lc

Documents

Akcioni Plan Ljubovije